1

2

3

4

5

6

7

8

9

Liber De Belilla

UVODNIK Kada bi se ĉovek pitao gde su Bjelila ili šta su Bjelila, morao

bi se dobro zamisliti, pa ĉak i onaj koji je sa Bjelila, a sa njih niko nije, jer se na Bjelila oduvek dolazilo i to ostajalo. A Bjelila su magacini ili konobe meštana sela Gošići i Kostići naselja Krtoli u Boki Kotorskoj smešteni izmedju Grblja i Luštice, u kome su oni pravili i ĉuvali vino, opremu za barke, ribarski pribor i vrše, poljoprivredne alatke, jer su se u dolini Oko, od Bjelila do Krašića jednog od osam zaseoka Krtola, nalazili vinogradi, bašte, narandţe, limunovi. Kasnije se poneko i rodio na Bjelilima, ali to više nisu ta Bjelila, već neka njihova, sasvim drugaĉija i potpuno razliĉita od onih koje se pamte samo u oĉima mnogih koji su pod Svetog Luku sebi pronašli onaj neophodan mir i tišinu pogleda na more podno Obosnika i Vrmca, na Otok, Stradiote i Prevlaku. Priĉa se, a poneko i zapiše, da je to staro i odvajkada bilo ribarsko mesto, a Bjelila će i tu neistinu o sebi istrpeti, jer ko je preţiveo i odţiveo ţivot sa ljudima koji su uĉinili da Bjelila budu ono što jesu, sve moţe preţiveti, svakog istrpeti, pa i sebe nadţiveti.

A sve je, još uvek zapisano po dnu Oka i u uvali kod Zanovetnog Školjica, i samo onaj koji ume da ĉita okamenjene tragove palastura i prmpora u pesku, moţe sve lepo sagledati i saznati. U kući uĉitelja Lakiĉevića, sazidanoj na hridi predposlednjeg ostrva u nizu od ĉetiri, u portu je godinama stajala pala sa metalnom alkom na kojoj je Lazo Marko Lakiĉević drţao parĉe konopa u kome je bila satkana i upredena priĉa o Bjelilima. Kada su, mnogo godina po smrti Laza Markova, palu išĉupali, alku i konop bacili, nestao je i taj, veruju mnogi poslednji zapis o Bjelilima. Joko Pavo, jedan od dvojice braće Miloševića, kada se spustio na Bjelila, od svog brata Iva Pavova je dobio zapis Draga Savova koji je to, jednom prilikom na trešeti zaradio od Iva Vasova, koji je, ako je verovati Niku Lazarevu, taj zapis menjao za mekinje i tvrde kolaĉe sa Nikom Vukašem, za koga niko i ne zna kako je do tog zapisao došao. Misli se da ga je na Prţini, kod Vukaševe prodavnice, na bistjerni zaboravila Stane Rautova.

10

Kada je, 1969. godine, na šufitu u komou svoje donje kuće, a donje su se zvale sve kuće – konobe na Bjelilima, pronašao knjigu sadrvenim koricama na kojima je bilo ugravirano LIBAR De BELILLA, Niko Lazarev je znao da je to dugo traţeni zapis o Bjelilima. Zapis, ili Libar od Bjelila, Niko Lazarev je odneo u Gošiće, i nekoliko dana pred smrt, sakriven u tami svoje kamare, zapis predao kao zaveštanje Ţarku Momĉiloviću, unuku Nika Vasova. Kako je zapis došao do mojih ruku je jedna posebna i duga priĉa koja će, najerovatnije ostati neispriĉana, mada sam je ja, jedne veĉeri sebi ispriĉao. Duvao je vetar od gore i verovatno su se reĉi zapisa udenule u krošnje maslina na Školju, ili su se uvukle u kameni zvonik na Otoku, pa se o praznicma Boţjim, kada se zvona sa Gospe od Milosti oglase, mogu razaznati neke od reĉi. Niko ko nije proveo dugo vremena na ovim prostorima, a vreme se ovde meri zaveslajima crnih korĉulanki, ne ume ĉuti, a kamo li saznati znaĉenje ili sklopiti reĉenicu. Jedan zapis se ĉuva i u kući u Radovićima, govori se da je to u Radinoviće ili Briniće, a tu je dospeo u jednom listu masline koju je za Boţić domaćin doneo sa Školja, kao badnjak. Domaćin, kad doĊe pred badnjak okrene se istoku, skine kapu, prekrsti e i pomoli bogu, pa poĉne da ga bere s najpogodnije strane. S jedne trane badnjak se bere za desetak santimetara više nego sa druge, ako se zabadnjaĉi da ostane jedan zubac pri njemu radi napretka, a rugi u zemlji. U Krtolima ga zabadnjaĉe na oba kraja i nastoje, ako je badnjak od masline, da mu pri vrhu ostave granĉicu. Prilikom pada prihvati se i spusti na zemlju da se ne bi rĊavo zaljuštio. Vrhovi od badnjaka obiĉno se ostave u šumi. E, pa na takvom badnjaku, sa vrha granĉice se otkinuo list i ostavio zapis na ognjištu kuće Brinića. Zapis je pronadjen u pepelu i niko ga, iz porodice Brinić i Radinović, sve do današnjih dana nije uspeo rastumaĉiti, pa ipak se pepeo ĉuva u jednoj demiţani na Krickovini. Vasko Kostić je dugo godina osporavao autentiĉnost zapisa, mada ga, a to je sam izjavio na jednom seminaru o Krtoljskim gomilama, nikada nije ni video, a kamo li proĉitao, a ja, unuk Kostića, i to one loze sa leve strane od korena, prenosim ovaj zapis od reĉi do reĉi kako sam ga naĉuo u dugim jutrima i tihim veĉerima na Muloku. Iz zapisa nedostaje nekoliko strana koje je, u svojim snovima zauvek sa sobom odneo Lazo Marko Lakiĉević.

11

12

13

Zapis No. 01

Dan je bio pun sunca, nekako tvrdoglavo vatren i uporan u svom sjaju i vrelini jula meseca, a ispod odrine od vinove loze, na terasi kod vrata od kuţine, na vrh skala kuće na Školjicu, sedeo je Lazo Marko i obarao ruku sa svojim danima, igrao partiju trešete sa uspomenama, tukao se sa mislima i vukao sebe za detinjstvo.

U tim trenutcima osame i gledanja u sebe, sa cigarom u uglu usana i polunakrivljenom kapom, sa ĉikarom loze na trpezi, Lazu se ĉinilo da je negde daleko od svog doma, negde gore u visinama gde galebovi svijaju svoja gnezda po oblacima koji nošeni vetrom od Veriga nadiru prema Obosniku.

Barka, sa kojom je proveo ceo svoj ţivot je ugodno leškarila u portu ispod kuće, odmah tu kraj konobe. Kroz misli su mu se rojila jata cipola i saraga, škrti doci crvenice, zreli vinogradi, maslinjaci i ljudi koji su se godinama, svojim upornim radom, ĉudnim strpljenjem i velikom nadom gradili, kamen po kamen, kao meĊu, svoje ţivote. Vazduh je mirisao na petrolej, a desna ruka se odvajala od tela i pokušavala da dohvati osti odloţene na vrh ponte. Verovao je, a i znao je da u takvom ţivotu ima nekog smisla i bogastva. U oĉima Laza Markova je more, i to ovo Krtoljsko, na Bjelilima, bilo predivna slika, niĉim zamenljiva, velika i boţanska.

Сам Господ је све ово својом руком исликао, govorio bi ponekad sebi u bradu, i upijao je svakodnevno svetla dana koje se poigravalo bojama na krtoljskom moru. Na ĉas bi bilo modro plavo, a odmah zatim svetlo zeleno. Ponekad bi mu se ĉinilo potpuno providno i tada bi on, sagledavši dno, ucrtavao podvodne seke, nasipe, uvale i grote na kameom zida od terace, u prolazu ka bistjerni.

Te linije su se drugima ĉinile kao da su odraz vremena kiše i sunca, a on bi, kamen po kamen ispunjavao dno krtoljskog mora, od Pristana do Brda, pa preko Prevlake Miholjske, Školja, Otoka i tunje.

Vremenom je u kameni zid utiskivao i kretanje riba i školjki, poneki povetarac ili oblak koji je neprimetno plovio nebom i polako nestajao u beskarajnom plavetnilu.

14

15

Hodao je polako, uvek u beloj košulji i sivim pantalonama, sa kapom na glavi, gumenim opancima na nogama i platnenom, vojnom torbicom o ramenu.

Вазда усе мораш имат' торбицу у којој је комад круа, фурмине, чикет и ботиљу ракије, а у руци косјер, govorio je.

Radovao se jutru i izlasku sunca iznad Lovćena, predveĉerju, meseĉini koja je pokrivala Bjelila kao srebrna svila, a nekako dopadljivo mekana i kao stvorena za nekog ko ume i zna da sanja, a on je oduvek sanjao svoj ţivot. Lazo Marko je sa osmehom doĉekivao i buru od Veriga, i maestral od Novoga ili jugo preko brda. Sve to je u njemu budilo radost i radoznalost koja mu nije dozvoljavala da utone u dubine prolaznosti. Samo ponekad, u gnjile dane juga, bi se uvukao u svoju utrobu, a tada bi ga obuzele one duboke tuge koje vetar utiskuje u pogled i zavlaĉi sećanja pod koţu, i polako, na prstima i noktima poţutelim od duvana ispisuje vreme. Tada bi spas traţio u dnu ĉaše vina, i to gutljaj po gutljaj, pokušavajući da u njegovom ukusu prepozna nešto od dana koji su ostali za njim.

Jednom prilikom je, u konobi Nika Lazara, odmah preko puta njegove kuće, u jednom gutljaju vina video kako se galebovi, po dnu mora gnezde, a ispod oblaka lete jata saraga i ukljeta. Vino je bilo iz demiţane koju je Niko Lazarev dobio od Draga Savova, a ovaj od svog kuma sa Korĉule. Bilo je to Grk vino, ili kako ga je Drago Savo zvao Грко вино. Niko Lazarev je, ugledavši pogled i osmeh Laza Markova, danima ispijao po gutljaj iz te demiţane, ali nije mu se dalo da i on ugleda sliku koju je nazreo u Lazovim oĉima. Stane Nikova, ţena Nika Lazareva je, posle njegove smrti priĉala da joj Niko, pred odlazak pod Svetog Luku, rekao da je u demiţani ostalo još nekoliko gutljaja i da se slika sigurno nalazi u poslednjem gutljaju, na dnu. Demiţanu je Stane, iz konobe na Školjicu, prebacila, posle smrti Dare Stefanove, u konobu na Frutku.

Na Frutku, izvoru slatke, ali debele vode, koji se nalazio na par koraka od kuće Laza Markova, na putu za Oko, pred svojom konobom, na skalama od vrata sedeo je Đuro Mihović – Đušina. Na Bjelila se Đuro spustio od Grblja preko Gošića i tu ostao da ţivi. Spustio se niz Potok i više nikada se uz njega nije popeo. Zaboravio je na Gošiće, potisnuo ih sebi ispod kose, zavukao u sećanje.

16

17

Otrgao je sebe iz kuće, od ţene Mare i dece. Odvojio se, i konobu smeštenu na Frutku, izmeĊu dva izvora sa kamenim prelazom preko ozidanog potoka, pretvorio u mesto svog ţivota. Voda sa Frutka je bila resko hladna, a imala je ukus i miris koji se menjao sa godišnjim dobom. U proleće je sve oko Frutka mirisalo na ţuku, pa je i voda imala taj ukus i miris. U leto je Frutak imao ukus nedozrelih dinja, a u zimu miris lovorike. Na jesen se, niko još nije odgonetnuo zašto, oko izvora širio opor miris kostanja i mendula. Preko zime je Đuro skupljao prmpore i palasture, komade plute otkinutih sa plivarica i vezivao ih u nizove, obmotavao ţicom, i tim morskim ukrasima kitio konope koje je zatezao od svoje kuće, pa do pala koje je pobijao u, godinama već zasut porat. U dugim zimskim noćima vodio je buĉne razgovore sa burom koja mu nije davala mira i svojim se glasom uvlaĉila u njegove kosti, ili se prepirao do jutra sa jugom. U mirnim jutrima, kada sunce nehajno naleţe na Lovćen, sedeći na ponti, osluškivao je kretanje cipola, odmeravao pravac, iscrtavao u blatu poloţaj u kome će, kada doĊe pravi trenutak, jer, садек није ура, postaviti vršu u Blatu, uvali na Bjelilima. U Blato se, pored Frutka, na sredini uvale ulivala i Rijeka, omalena, hladna, plitka i kratka reka ĉije su obale bile omeĊene kamenom, a dno je pokrivao pesak preko kojeg su cipoli igrali svoju vratolomnu igru. Reka je izvirala u vrelu Oko, na oko 300 metara od obale mora i krivudavo se probijala kroz polja vinograda, pomorandţi, raštana i pomidora. U jesen, barke su uplovljavale u Rijeku i vraćale se pune groţĊa spremnog da se u badanjima Bjelilskih konoba izmeĉi u vino. U zimu su barke bile punane naranadţa koje su se odvozile na pjacu u Tivat i Novi. Pamti se u jednom sećanju koje se ĉuva u panjegi kraj vrata od konobe, da je poslednju barku punanu naranadţa, na pariće, Dare Lazova, odvezla u Tivat. Dare Lazova je, dok se nije udala za Laza Markova bila Darinka, a od dana kada je ušla u njegovu kuću, postade Dare Lazova. Izrodila mu je tri kćeri i sina, i uvek je bila tu da ga doĉeka kada bi se on vraćao sa neke svoje rabote, iz Arsenala, sa ribanja ili iz Oka i Spile. Na putu ka Oku, baš na mestu gde se sa donjeg puta odvajaju putevi uz Maricu za Kostiće i uz Potok za Gošiće, s leve strane se nalazila Spla, duboki, ozidani i pokriveni bunar sa pojilom za stoku.

18

Na Spili je, kao i na Frutku bila postavljena pumpa, pa se voda nije grabila sićima, već se pumpala pravo u pojilo. Pumpa je, priĉaju neki, a treba im verovati jer je bolje verovati nego li вазда у сумњу бити, prvo nestala sa Frutka, a nekoliko godina kasnije i sa Spile. Drago Savo kaţe da je odneo onaj koji veruje da je u pumpi voda.

Чапао га је и уградио себи у кућу, па с‘д има воде колико хоће, veli. Meštani zaseoka Kostića i Gošića, naselja Krtoli, su u Oku imali bašte, a oni ĉija je zemlja bila podalje od Rijeke, kopali su poĉuo, pa su odatle sićima grabili vodu za zalivanje. Kada se od Spile krene ka Oku, sa leve strane se nalazila Mala Spila, kamenom ograĊen omanji izvor slatke vode. Bjelila su, baš zbog tih izvora, a naroĉito zbog Frutka, dobila i ime, jer se tu, oko tih izvora bjelilo platno. Bilo je to laneno platno od koga su krtoljske ţene pravili rušnike koje su, o svadbama ili o slavama stavljali na trpezu. Svaka je kuća imala rušnika koliko je i ljudi moglo da sedne za trpezu. Kudelja se, pored vinovih loza gajila kod solila, u polje krtoljsko kod Miholjske Prevlake.

Posle smrti Stane Savove u njenoj škrinji je pronaĊen tekst o uzgajanju kudelje u kome je napisano:

Када сијеш конопљу то нека буде на Ђурђевдан, а ако тада то не урадиш, а ти онда треба да га сијеш на Јеремијин дан, јер се тога дана душе селе из змија и тада треба и змије, и то пре изласка сунца, да отераш од куће. Ваља се да конопљу сејеш у понеђељник или суботу, а никако то не треба да радиш у среду или у петак, нити у Великој и Бијелој недељи. У ове дане није добро да било који посао са ланом обављаш.

У сјемену од конопље треба да се стави ускршње јаје да конопљу не туче град, а пред само сејање у земљу укопај три јајета, или после сејања само једно.

А када конопљу посијеш, а ти око њиве, и то жмурећи оптрче три круга, па учини тиме да га птице нити виде нити поједу.

Немој конопљу потапати у време. младе недеље или у расипан месец, а када већ буде посечена и у воду потопљена.

О Светом Илији извади је из воде и тиме ћеш спречити да она не иструли.

19

Конопљу не ваља прести од Бадњег дана до Светог Јована. Сновање кудеље не чини од Светог Николе до Бадњег дана и од Божића до Светога Саве.

О Бадњем дану конопљу са бадњаком помјешај и тури у пепео и подиже увис да би ти толико порасла и конопље. Када то учиниш, а ти и комад бадњака баца на конопљиште, да би ти конопља боље родила.

У време машкара нека неко од старијих људи заигра да би конопља порасла, а на Бијели четвртак да жене ништа не раде, а да би ти пређа од конопљиног влакна била добра, прво се повесмо конопље у цркву носи.

И да знаш да демони у конопљи почивају и све учини како је написано и још уради и следеће.

Немој да носиш ланену кошуљу која је направљена од конопље која је сејана у Великој и Бијелој неђељи јер се можеш разболети од неке велике болести, а конопљу засејану у то време град и друге непогоде ће тући. Немој садити конопљу на местима где је био засађен купус.

Немој кувати на огњишту на коме је парена кудеља, ако пре тога ниси обжежо све у просторији и све судове или ако ниси сав пепео избацио, јер ћеш патити од вручице. Све где је кудеља била парена се мора опрати у девет вода, а деца нека не прилазе рупи у којој је се пари пређа од конопље јер неће расти.

Жена која конопљу сије обавезно ћути, да живина и птице не би чепркала засијану земљу, па када видиш да неко сије конопљу ништа друго не питај сем поздрава. Да би ти конопља била бијела, сјеме увјек стављај у бијелу торбу, а у сјеме обарено јаје, а по завршетку сјетве баци увис празну торбу, и изговори:

Да Бог да, да кудеља буде овако висока. Na kraju teksta je bio dopisan jedan deo, a zbog naĉina kako

je napisan, ukrivo i na pasuse, veruje se da ga je Stane Savova sama napisala:

Работом око конопље су се у Кртоле, бавила само женска чељад, јер је сести за разбој, за тару, кросну, сативу и приткива, био један, за већину мушких чељади недостојанствен чин.

Само су понеки мушки од кудеље конопе израђивали.

20

У Костићима и Гошићима, ради заштите од птица и других штеточина, у семе од кудеље се умешало мало земље узете испод кућног прага јер ту бораве душе предака.

У неким кућама се верује да несрећу изазива употреба ујамака и урезника не само од конопље него и од лана, па су жене гатале да ујамком и никаквијех хаљина не ваља шити, а за синове је и песма испевана:

Свога сина мајка свјетовала Да се чува и да се учува Од ујамка и од урезника Да га танка пушка не убије Stane Savova se, posle nesvakidašnje i ĉudne smrti svoga

sina Draga Savova, spustila iz sela na more i svoje poslednje dane provela u kući na Bjelilima, tamo gde je njen muţ Savo Drago, imao butigu.

U toj kući, Drago Savo je odsanjao dobar deo svog ţivota. Snove je uvlaĉio u bocune, bocune zatvarao suhom narandţom, a zatim ih, po nekom svom redu odlagao u pilo u mraĉnom, zavuĉenom kantunu konobe. Snovi o brodovima i dugim putovanjima su se nalazili na levoj, o barkama i baĉvama na desnoj strani, a u sredni je reĊao snove o maškarama, trumbetama, škercama i galijoštini.

Na nekim bocunima je Drago, o tankom konopu vezivao komad karte na kome je zapisivao reĉi koje su bile samo njemu poznate i pomagale mu da, kada je za to imao potrebu, otpije gutljaj odgovarajućeg sna. Drago je svoje snove ispijao u dugim zimskim noćima, obiĉno posle posete svoje majke, koja ga je, u ranim jutarnjim satima, višesatnim priĉama, sedeći na ivici kreveta u kome je spavao, vraćala i podsećala na stvarnost ţivota, gore u selu. Uvek bi mu donela pinjatu punu zelja, raštana ili krtole sa mesom, supu ili paštu faţolu. Prepriĉavala mu je, od reĉi do reĉi sve što joj se dogodilo, ko joj je šta rekao, zašto i zbog ĉega. Uvlaĉila ga je u ono od ĉega je on pobegao, podsećala ga na ljude, priĉe, intrige, svaĊe i podvale. Ta stvarnost za njega je bila nešto što ĉak ni lozova rakija, pa ni vino sa Korĉule, ono грко вино, nije mogla da ispere iz misli. Stvarnost ga je gurnula na Bjelila da u nekim trenutcima zaboravi na Kostiće, Varu i Gošiće.

21

Ostavio je za sobom punu kuću i sišao da poĉne neki novi izmišljeni i nedoţivljeni ţivot.

Na Bjelilima je zatekao Iva Pavova, svog roĊaka, koji se odvojio od Gošića, od svoje famelje i zavukao, iz nekih samo njemu znanih razloga, na šufit svoje konobe, duboko u hladu loze. Ostavio je ţenu Stanicu, svoje troje dece i majku Darinku, Dare Pavovu. Nekoliko godina kasnije, njegov brat, Joko Pavo se, posle dugog boravka na Bjelilima povukao u nadnicu kod Vuka Jokova, mesara iz Radovića, jer i on, kao i mnogi koji su doselili na Bjelila nije pronašao ono ĉega nigde, pa ni na Bjelilima nije bilo.

Kada se, posle nesuglasica sa majkom, Drago Savo sa ţenom Davorkom, rodom iz Dalmacije, spustio na Bjelila, prvo je doveo svoju sobu u red, razmestio ono malo stvari što je sa sobom doneo, а najviše се namuĉio sa radnim stolom, koji nikako nije hteo da se smesti u prostor u dnu sobe. Davorka je obrisala prašinu, isfregala pod, a Drgo je sišao do konobe i rasporedio bocune pune svojih snova, i pošto se ugodno smestio, zamolio je Iva Pavova da mu donese naramak drva da Davorka ispriga ribu koju mu je, kao neku vrstu dobrodošlice, Lazo Marko, odmah po njegovom dolasku, dao u podne. Bila je to riba od seke – Ċuštre, perke, kanjci, bekutini i nekoliko ukljeta i gujoĉa.

Po Gošićima se govorilo da je Drago pobegao sa Vare jer ga je proganjala utvara koja mu nigde nije davala mira. Uvek je bila tu, nadvijena nad njim pratila ga je na svakom koraku.

Jovo Meštrov je tvrdio da ga je napuštala samo kada bi prešao Vuljev prelaz na putu ka Bjelilima niz Maricu.

Jednom je Drago, vraćajući se sa Vare, iz kafane Mare Spasove, koja mu je bila odmah do kuće, taman da se prihvati kvake na vratima od dvorišta, kad – nema kvake. Drago se sagnuo, a pred vratima leţi bik, a umesto kvake – rog. Kada se doĉepao roga, a bik riknu, iz nozdrva mu suknu nešto kao vatra i na mah se sve oko njega osvetli kao da je podne. Drago pomisli da je to neki od bikova Vuka Jokova, mesara što je imao butigu preko puta kafane na Vari, koji je pokušavao da pobegne od noţa, ali kada se bik pretvori u belu prikazu i kada, neki ĉudan, sa mirisom sumpora, a topao vetar krenu da duva oko njega, znao je da je to utvara koja ga je godinama proganjala.

22

Priĉali su stari Krtoljani da je dolac preko puta kuće Draga Savova uklet, jer se na njemu nalazilo veliko groblje koje je pripadalo crkvi Sv.Vare, ali mnogi, pa ni Drago, nisu verovali u tu priĉu, mada se svako malo vremena nekom od meštana ukazivala bela spodoba što je preko puta hodila i preko meĊa, kao oblak neĉujno prelazila. Drago Savo je, došavši kući, pomalo bled i sa pogledom koji ništa dobro u sebi nije skrivao, svojoj Davorci rekao da je odluĉio da se u narednih nekoliko dana spuste na more, na Bjelila. Jovo Meštrov je, kada je ĉuo za to, rekao:

Нико се од утваре није сакрио, па неће ни мој Драго. Либераће се ова са Варе, а доље на Бјелилима ће га дочекати страшна вила са Фрутка. Чапала је и Ђура Миховића, па ће и Драга. Никога ко се на Бјелила спусти вила не оставља на миру. Кад тад му се увуче у душу, очи или поглед.

I spustio se Drago na more, na Bjelila. Uvukao se u gornju kamaru i poĉeo je jedan novi ţivot. U poĉetku je bilo nekako isuviše lako i svaki dan je prolazio kao da ga i nije bilo – preleteo bi preko Školjica a da ga Drago skoro nije ni video ni osetio. Davorka je uvek nešto rabotala oko kuće ili bila u baštini. Malo, malo, spuštao bi se Drago u konobu, rasporeĊivao bocune sa snovima, traţio im neki, samo njemu znan red. Posle nekog vremena je batalio tu rabotu, sve bocune je natrpao u veliko pilo u uglu konobe, prekrio ga sa pontima i zaboravio na njih. Njegova mati, Stane Savova, je posle Dragove smrti, otkrila gomilu bocuna i ne znajući šta se nalazi u njima, otvorila jedan koji je bio umotan u plavu tkaninu i uvezan crvenom špagom, i tog trenutka je osetila miris kostanja i mendula, a uĉinilo joj se kao i da je ĉula neki udaljeni glas. Te noći je Stane sanjala bedeviju kako uz kokoratu grabi put Poljica, brod pun peska u Oblatni i tri asa u baštune. San joj se ponavljao svake treće noći i uvek bi se probudila kada bi zaĉula glas koji bi uzviknuo – Акужај.

Stane je, posle tri nedelje sve bocune iz pila oprala, poreĊala ih na policu u kuţini, a snovi Draga Savova su, godinama briţljivo ĉuvani i zatvoreni u staklenim bocunima, od tog dana poĉeli da lebde iznad Bjelila i da se uvlaĉe u sećanja svih ljudi koji bi, na bilo koji naĉin progovorili njegovo ime.

23

Jedan od snova Dragovih, a koji je on još za svog ţivota odsanjao je bio san o vetrovima. Nekoliko godina po njegovom silasku na Bjelila, jedne noći je, vraćajući se iz Tivta brodom, a bura se baš dobro digla, dok je uplovljavao u Blato, spazio svetlo ispod odrine kod Iva Pavova.

Bilo je kasno i zaĉudio se da je Ivo još uvek budan, da se već nije zavukao u postelju, gore na šufitu. Usidrio je brod na vrh ponte, kod konobe Marka Stefanova i uputio se doma. Pod odrinom, odmah preko puta njegove kuće, je stajao Ivo i raširenih ruku i šaka stajao okrenut ka Verigama.

Иво, јеси ли ишемпијао, што чиниш ту, јадан – reĉe Drago.

Ћапавам вјетар и трпам га у себе, да осјетим нешто о‘зго с брда – odgovori mu Ivo Pavo, ne gledajući ga.

Drago uĊe u kuću, skinu sa sebe svu veštitu od mora, navuĉe plavi jaketun i neke stare crevlje i izaĊe pod odrinu, stade pored Iva pa i on okrenu lice ka buri.

Осјећаш ли што год – progovori Ivo posle nekoliko. Не ја, богуми ништа, ништа сем вјетра - odgovori Drago i

samo što to reĉe, zaĉu neki udaljen glas i oseti miris kaštradine i zelja. Miris je bio sve jaĉi, a glas se, ĉas udaljavao, a ĉas kao da je neku tu, kraj njih bio. Stajao je tako Drago još nekoliko minuta, a miris kaštradine ga je naterao da pomisli na ‘‘kapljicu vina‘‘ i bokun ribe.

Иво, ја одох у кућу, а ти остани на двор колико ти воља. Неки се кастиг увукао у тебе – reĉe i polako se, uz skale od terace uvukao u kuću. Vanka je drala bura, a nešto, verovatno komad špaga, je udaralo od gurlu i odzvanjalo kao zvono sa Svetog Luke. Oko komina bilo toplo, te on privuĉe svoju karijegu i uvali se u nju. Na vino je, na ĉas zaboravio, jer ga je još proganjao glas i miris koji je osetio na buri. Razmišljao je da li je to stvarno ili mu se od fijuka vetra sve to uĉinilo. Glas mu je bio poznat i kao da mu je celog ţivota bio tu oko njega. Bura je sve više pojaĉavala, a Drago se te veĉeri, pred zoru, sebi zarekao da će to sa vetrom dobro ispitati i da sve to neće baš proĉi lišo. Ujutru, kada se probudio, bura je kalmala, pod odrinom, kod kamena nije bilo Iva Pavova, a dole na mulu, na piţulu od ferala je sedeo Lazo Marko. Posmatrao je udare talasa o seke, a levom rukom je odmahivao put Blata.

24

Ооооо, Лазо, што ли вардаш рукама, али ти арија смета те је одплекајеш, бештијо – viknu Drago.

Lazo se polako okrenuo i pogledao ka Dragu. Na glavi mu je bila siva kapa, leţerno nakrivljena na levu stranu, izmeĊu palca i kaţiprsta leve ruke drţao je cigar duvana, a u desnoj šaci stegnut ćiket.

Оли га бачит, оли – upita ga Drago, kada je ugledao ĉiket i nastavi - Јуче су ми донијели демижану вина са Корчуле, а мати је, донијела пињату блитве. Дану га бачи и да марендамо.

Нема ништа, само пар сарага, мало јато саопа и брука од бекутина – odgovori Lazo – не мирита га бачит, а мислио сам да ће нешто бити на крај буре. Вечерас пред мрак ће бити сигурно рибе у грло од Блата.

Izgovorivši to što je imao, okrete se, kraj stepenica Pera Vasa uputi ka svojoj veranda, a Drago se okrenu ka kući Iva Pavova, uze kamen i baci ga na prozor od šufita i povika:

Ивооооо... О, Иво Павоооо... Дану изађи ванка, оли – viknu on, a u tom trenutku na donja vrata od magazina se pojavi Ivo.

Е мој Драго... Вазда брука... Вазда... Бубуљом на кућу. Мог‘о си ме погодит‘ у главу, јер ми је постеља тик уз финестру. Теби памет не смета, а и мирита ти тако што – reĉe Ivo.

Амо те, добри мој до Лаза Маркова на чикару кафе, па да ми испричаш о гласовима и бури. Либерај ме Боже, ја ноћас, канда чух нешто – odgovori Drago.

Posle nekoliko dana, Drago Savo je otišao brodom put Dalmacije, negde oko Zadra. Imao je Drago brod za vaĊenje peska, i ĉesto je odlazio ‘‘gore‘‘, gde je boravio sve dok se pesak traţio. Posle nekoliko godina, Draga su stigle morske vile, uvukle mu se u noge, oteţle hod, ispijale ga kap po kap, pa se on batalio broda i peska. Brod je Drago potopio usidrenog u pristanišu u Kalimanu u Tivtu. Nakon smrti Draga Savova, Stefan Marka Stefanova, Bato je, u jednoj škatuli u kantunu donje konobe pronašo svesku umotanu u crnu kotulu i obmotanu šagom. Na svesci je bilo napisano ZAPIS OD VJETRA ili LIBAR OD KRTOLI. Stefan je tu svesku odneo u svoju konobu i stavio je u panjegu odmah kraj ulaza.

25

26

27

U kući Barbića, Ljubice i Vasa, u škafetunu komoa gde su

drţali i svoju ĉašu molitvenicu pronaĊen je ovaj zapis koji je dosta preraĊen, ali pribliţan snovima izvesne Smiljke iz Krivokapića koja je boravila u Krtolima pre nego što se i rodila.

ЗАПИС ОД ВЈЕТРА LIBAR O KRTOLI Rukopis No. 01

U onom jugoistoĉnom delu Boke Kotorske, gde poĉinje poluostrvo Luštica nalazi se naselje Krtoli koji su se uklještili na pripitomljenom zemljišti najuţeg dela poluostrva, pritisnuti izmeĊu naselja Luštica sa severozapadne strane, a sa jugoistoĉne Donjim grbljem.

Naselje, onaj deo u kome se ţivi ne leţi na obali, već se zavuklo izmeĊu breţuljaka a i rasprostrelo svoje kuće i na sve breţuljke i to u nekoliko zaselaka.

Od ulaza u Krtole to su Đuraševići, Bogišići, Milovići, Radovići, Nikovići, Kostići, Gošići i Krašići. Sa juţne strane Krtola je more, i to ono veliko ili velje a sa severa se nalazi Bokokotorski zaliv, ukljuĉujući poluostrvo Prevlaka i ostrva Stradiote i Gospu od Milosti, ili kako još to zovu i Krtoljski arhipelag. Sa istoka se graniĉe sa grbaljskim selima Bigovo - Glavatiĉići i Lješevići, sa severoistok Kavĉem i Mrĉevcem, dok se na zapadu graniĉe sa luštiĉkim selima Brguli, Babunci i ZabrĊe. Priĉaju mnogi, a i u nekim knjigama piše da se Krtoli pominju prvi put u XIV veku, a o imenu Krtoli postoje dva razliĉita tumaĉenja. Po jednome ime dolazi od reĉi „krto―, koja se u Dalmaciji upotrebljava u znaĉenju „gomilica―, jer Krtoli gledani sa visine svojim naizmeniĉnim breţuljcima i dolinama, kao i grupicama kuća, podsećaju na gomilice.Drugo tumaĉenje je mnogo ĉešće i po njemu ime naselja dolazi od grĉke reĉi „cartallus―, koja oznaĉava specifiĉnu vrstu košarice koja se plete u Krtolima, a zove se košic. Bez obzira na to koje je tumaĉenje taĉno, sam naziv je star, jer se u dokumentima pojavljuje već u XIV. veku.

Mnogi ime dovode u vezu sa krompirom – krtola, i to je moţda i najĉešće tumaĉenje, ali je potpuno netaĉno jer je krompir u Crnu Goru donet znatno kasnije.

28

Prepis dokumenta XXVII 34/75 Кртоли и област око њих били су настањени у доба

успона илирског савеза у Боки. О томе сведоче многи археолошки налази, могиле (Миловића гомила, Миловића локве) и градине. Насеље код Цркве св. Лука у Гошићима вероватно је настало у време подизања илирске државе.

Насеље Гомилица потиче из касног хеленистичког доба (II - I в.пре н.е.), док се римска некропола датује у III в.н.е.

О животу на овом подручју у наредним вековима нема података, мада је вероватно да је стално било настањено. Први следећи помени су са почетка XIII веку када Кртоли улазе у састав Михољског збора, замашне области која је представљала метох прекрасног и врло чувеног Манастира св. Архангела Михаила на полуострву Превлаци. У њему је свети Сава основао прву зетску епископију. Будући да је ова епископија имала изванредно важну историјску улогу на овоме подручју, то је и становништво непосредној вези са манастиром уживало у свим благодетима кој су из тога произлазиле. Разрушење манастира приписује се Млечанима у XV. веку, после чега крајеви дотадашњег Михољског збора губе значај и убрзо потпадају под власт Венеције.

Prepis dokumenta CRTOLLISIMUS VI 12/42 Po zapisu CRTOLLISIMUSI, koji je pronaĊen u jednoj kući

porodice Milović prvi stanovnici Krtola su nastradali u napadu Barbareza, turskih gusara iz Bara i Ulcinja, a to beše 1670. kada oni na grad Perast krenuše, a taj napad su preţveli samo Ivo Nika Pavlović koji je uspeo da se povuĉe iz sela, pa je zato i nazvan Vuĉinović a drugi je Milo Lošin koji, videći da su se Barbarezi povukli sav ponosan i pun sebe vrati se u selo i poće se pravit vaţan tim ĉinom, što bi se reklo - „ća se baniti‖, pa ga tako i prozovu Ban. Ove dve porodice su jedino poznate kao starosedioci Krtola ali su Vuĉinovići izumrli, dok porodica Ban postoji i do dana današnjih. U XV veku, beţeći od krvi, iz Crmnice je u Krtole došao Kosta Plamenac i od njega vode poreklo familije Kostići. Koje i danas ţive u zaseoku sa istim imenom.Za ove porodice se moţe reći da teritorijalno pripadaju Gošićanima, ali ne i po mentalitetu i karakteru.

29

Nekoliko godina posle dolaska Plamenca, preko Bileće, iz Vuĉitrna, takoĊe beţeći od Turaka, u Krtole stiţu i dva brata, Lako i Dubreta, i nastanjuju se na Carinu, podruĉju u sred Krtola. Posle malo vremena njima se uĉini da je tu nezdravo ţiveti, pa se braća razdele i svako ode svojim putem.

Lako ode u Gošiće, pa se po njemu svi njegovi naslednici nazvaše Lakiĉevići, kojih ima i danas. a Dubreta ode na suprotno brdo, u Đuraševiće, a njegovi potomci postadoše Dubravĉevići i Periĉići.

Mnogi veruju da je većina krtoljskog stanovništva poreklom iz Albanije, odakle su došli u XVI veku sa predvodnikom Dapkom. Nije jasno da li se oni zovu Dapĉići po tom pretku ili po selu Dabac u Albaniji. Po priĉama koje se još uvek ĉuju u zimskim veĉerima, u doba juga, a njihove reĉi se kaĉe o grane maslima i mrse u bršljenu, Dabiša, Dapko ili Dabac nije došao iz zemlje Albanije, nego je sa svoja ĉetiri sina: Radom, Nikom, Milom i Vukom, došao iz mesta koje je bilo tamo negde na granici juţne Srbije i Albanije, a pridošlice iz Berana kazuju da i danas na tom mestu postoji naselje Dapsići, a i da se i reka koja kroz mesto protiĉe tako zove.

То вам је на oko две уре хода од Берана у правцу према Арбанасима и то од планинског ланца који се завршава Тивраном. Пружа се од истока на запад и дугачко је око уре и кварат, а широко је око 20 минута - priĉao je Marko Jovo Lakiĉević, dok je umotavao cigar duvana, a zatim se nastavio glasom koji je prelazio u dugu šutnju.

Дапко је у Кртоле дошао бjежећи од Турака, са којима је био у неком сукобу. Кажу да је тај сукоб био из каприца, али и око неке жене и због њених очију. Да би дошао у Кртоле морао је питати за одобрење млетачког провидура, а овај му дозволио да се насели са синовима на најљепшем месту Кртола, на Царинама.

Marko Jovo Lakiĉević, malo zastade u priĉi, zapali cigar, povuĉe nekoliko dimova i nastavi hrapavim glasom, a sa pogledom koji, sem duboke tuge nije ništa obećavao - Ту је подигао кућу и одатле се бранио од Турака који су дошли за њим да га убију. Сљегли се одозгоре из Берана. Навалили.

Дапко се бранио и одбранио неколико пута али му у одбрани никада није дао руке његов син Вуко, па га Дапко,

30

након сукоба отјера на саму западну границу Кртола, ђе се и настанио поред старе Цркве св. Луке. Од њега потекаше Раути или Раутовићи, али их има врло мало, што народ објашњава Дапковим прокљетством.

Осим Лакових потомака Лакичевића, Костића - потомака Косте Пламенца и Вукових потомака Раута (Раутовића), у Гошићима живе и Кикановићи, Ђиновићи, Ђурићи, Милошевићи и Стањевићи, за које се мисли и каже, али онако, у ветар, да су дошли од Арбанаса са Дапком као предводником.

Осим њих у Гошићима живе још и Трипиновићи, чији се предак Трипо доселио из Конавала и ту оженио одивом бана Туторме, једног од гошићких староседелаца. Плодну земљу на Царини Дапко је подјелио синовима, од којих су постала данашња села Радовићи, Никовићи и Миловићи.

У Радовћима живе потомци Рада Дапчића: Вулевићи, Старчевићи, Стегићи, Антоновићи, Бринићи, Русовићи, Јокићи и Радиновићи. Осим њих ту су и потомци староседеоца Лошина, породица Бан.

У Никовићима живе углавном потомци Ника Дапчића: Антовићи, Барбићи, Вукошићи и Мијочевићи.

У Миловићима живе већином потомци Мила Дапчевића: Миловићи, Ивошевићи и Шћепаничићи, док су Миљешковићи и Микијељевићи досељени касније из Грбља. Заселак Богишићи је, тако барем народ прича, добио име по Богиши који се ту населио у XV. веку.

Овде живе Дапкови потомци Бујеновићи, Јокићи, Шотковићи и Ђуришићи. Становништво које је вјере Млетачке многи кажу да су порјеклом из Црне Горе и Паштровића и да им је крсна слава била Ивањдан.

Заселак Ђурашевићи везује се за Ђураша Илића, саветника цара Душана, чији су потомци овђе живели.

Данашње становништво Ђурашевића чине Мештровићи и Раичковићи, који су у XV. веку. доселили из Црне Горе, Клакори, а прича се да су то презиме добили јер су надалеко били познати као мајстори за производњу клака – креча, а који су се доселили са Дапком, као и Дубравчевићи и Перичићи, који су потомци Дубрете, Лаковог брата, из Херцеговине.

31

Превлака, сем засеока Брда са неколико кућа, острво Страдиоти или Шкољ, као и острво Оток на коме се налази манастир Госпе од Милости нису стално насељени.

Ово ти је оно што народ прича, а што је и записано у многим књигама, али буди сигуран да је то баш тако и да другачије нити може нити јесте – završi svoju priĉu Marko Jovo Lakiĉević, a odmah i nastavi - Ми смо ти, Кртољани, бистри, домишљати и веома лукави. Поштење и узајамно повјерење се у нас највише цјени, али смо и доста радознали. Жене су нам врло вредне, праве кућенице, а у дом и породицу пазе најбоље што могу. Мудре су и трезвене, а на неку лукавштину успјевају да своје мишљење непримjетно спроводу. Мужеве јако поштују и саме се повлаче у њиховом присуству. Ђецу предано подижу, веома су моралне и поштене. А чељад мушка је обично високог раста, а грађа им је сува и кошчата, а на исто таквом кошчатом лицу су обично сиве или смеђе очи, па се може рећи да су они углавном смеђи и црномањасти. Прича се да смо и доста пријеке нарави, па је свађа, јер брзо планемо, веома честа, а Нико Лазо ми је причао, а он је доста о томе знао, да су се у давна времена догађала и убиства у селу, па се и због такве работе покушало нешто промјенити и неки ред завјести.

Prepis dokumenta XVII 14/23-1 Zaseoci Krtola su uistinu bili sela koja su zajedno saĉinjavala

krtoljsku opštinu. Krtoljska Opština je imala i svoj peĉat na kome je bio lik Arhangela Mihaila, kao uspomenu na Manastir sv. Arhangela Mihaila na Prevlaci, ĉiji su metoh nekada bili.

Ovako je o sv. Arhangela Mihaila na Prevlaci govorio Lazo Marko Lakiĉević, koji je to od svog brata, a ovaj od oca ĉuo.

Ta se priĉa prenosila, prvo od uha do uha, potom od pogleda do pogleda, a onda se priĉe, jednog zimskog jutra zaplela u kose Mare Jovove te je ona tako unese u kuću porodica Lakiĉević gde se, sa kolena na koleno prenosila sve dok jednog dana, kada se Marko, jedan od Lakiĉevića povredio te je sa svog kolena morao svuĉi, i umotanu u komad lencula predao svom kumu Lazaru Kostiću. Na komadu ţutog papira ispisanom crnim mastilom je pisalo:

32

Prepis dokumenta XVII 14/24 Miholjska Prevlaka je imenovana po manastiru svetog

arhangela Mihaila, koji je sveti Sava Nemanjić 1219. ustanovio kao sjedište Zetske episkopije. Kakav je bio prvobitni izgled manastira bio moţe se samo predpostavljati, a samo ponekad, kada se more ugnjili, a sunce vam se naĊe iza leĊa, u drugom mesecu, dvanaestog dana, svake treće godine, moţe se videti odraz Manastira u moru. Priĉaju da su ga ribari iz porodice Raiĉkovića videli nekoliko puta, ali da o tome retko govore jer veruju da će izgovorene reĉi pomutiti more i da će odraza Manastira nestati.

Neki saĉuvani ukrasi koji se nalaze na Prevlaci mogu pripadati hramu tog vremena. Primjerci od bijelog mermera obiljeţeni su grĉkim slovima. Ova se svetinja obnavljala više puta, pa kameni ukrasi, prema mišljenju mnogih koje ovakve stvari interesuju, mogu poticati i iz nekog od susjednih hramova koji su još i ranije zapustjeli.

Prvu veliku obnovu, koliko je poznato, manastir je doţivio u prvoj trećini devetog vijeka. To je bilo vrijeme kad su u Boki izgraĊene mnoge crkve. Velika izgradnja crkava uslijedila je poslije franaĉkih osvajanja vizantijskih oblasti u Dalmaciji i Istri, koje su već odavno bili naselili Srbi. Na te teritorije Franci su naselili Gudušĉane, Hrvate i Licike.

33

To je prinudilo Vizantiju da uĉvrsti svoj poloţaj u Boki i da se tako suprotstavi širenju Franaĉke crkve. Manastir svetog arhangela ponovo je stradao sredinom devetog vijeka, u napadu Saracena (Arapa) iz Barija, koji su opustošili Boku. U vizantijskoj ofanzivi Arapi su odbijeni, a osloboĊen je i Bari. U borbi za Bari uĉestvovala je i srpska flota. Zbog teških posljedica arapskog napada nije bilo uslova da se manastir obnovi, kao ni druga mjesta u Boki Kotorskoj. Ne zna se taĉno kad je manastir ponovo obnovljen, ali se to vrijeme moţe lako utvrditi na osnovu ĉinjenice da je ovdje sveti Sava poĉetkom trinaestog vijeka osnovao jednu od prvih episkopija tada samostalne Srpske crkve.

Sveti Sava je, pošto je postavljen za arhiepiskopa u Nikeji 1219, uspostavio Arhiepiskopiju u Ţiĉi sa još deset episkopija. MeĊu njima je, prva po ĉasti, bila Zetska episkopija, sa sjedištem u manastiru svetog arhangela Mihaila. Prije toga su sveti Sava i Simeon Nemanja obnovili Hilandar na ruševinama manastira iz devetog vijeka, koji su takoĊe srušili Arapi.

On se na neki veoma osoben naĉin proţimao sa manastirom na Prevlaci. Za vrijeme cara Dušana Zetska episkopija je uzdignuta na stepen mitropolije. Nakon raspada srpskog carstva Kotor se svojevoljno osamostalio, te je prihvatio vrhovnu vlast MaĊarske i Bosne, a od 1420. postao je mletaĉki grad. Vlasništvo nad Metohijom postalo je glavni cilj kotorskih plemića. Ubrzo zapoĉinje otimanje manastirskih imanja. Prevlaĉki manastir i zetski mitropoliti predstavljali su najveću prepreku ostvarivanju mletaĉkih osvajaĉkih namjera. Manastir je stradao 1420. godine ili nakon florentinske unije, 1439. godine.

Uticaj prevlaĉkih monaha na despota ĐurĊa Brankovića u njegovom stavu prema saboru u Ferari, kao i kasniji manastirski otpor u sprovoĊenju unije bili su, nesumnjivo, glavni razlozi uništenja manastira.

Poslije ugušenja Velike Grbaljske pobune, 1452. godine, Prevlaka je prešla u ruke kotorske vlastele. O ovim teškim vremenima svjedoĉi rušenje hrama svetog arhangela Mihaila i, kasnije, podizanje manje crkve unutar njega, od koje se vidi samo dio oltarske apside. Kako predanje svjedoĉi, a i neki svedoci potvrĊuju, prevlaĉki kaluĊeri su otrovani te se tako i ţivot u manastiru ugasio.

34

Sedamdeset prevlaĉkih monaha muĉeniĉki su postradali svjedoĉeći pravoslavlje i tako se uvrstili u kalendar svetitelja srpskog primorja. Sjedište Mitropolije tada je premješteno na Cetinje, a na Prevlaci je zavladala pustoš.

Prepis dokumenta XVII 14/23-2 Svako selo Krtola je imalo svoga glavara, koji je istovremeno

bio ĉlan Krtoljske opštinske uprave. Duţnost glavara bila je poĉasna, a biran je na nekoliko godina i to javnim izglašavanjem na seoskom skupu. Nije bilo ograniĉenja u trajanju izbora, pa se dešavalo da isti glavar bude izabran i po nekoliko puta.

Glavar se starao o miru i urednosti sela, brinuo je o popravljanju puteva, mirio je zavaĊene, organizovao mobe za pomoć sirotima ipredstavljao selo u opštini. Za sva vaţnija pitanja glavar sela je sazivao zbor domaćina, na koji su išle samo muške glave - domaćini. U sluĉaju poţara ili neke druge nevolje, celo selo je priskakalo u pomoć.

Svi glavari sela, uĉitelj i sveštenik i nekolicina viĊenijih ljudi iz sela ĉinili su upravu opštine. Oni su rešavali probleme ĉitavih Krtola, kao što su bile moguće svaĊe izmeĊu sela, izmeĊu susednih opština, pomoć susedima, ili organizovanje ustanka. Svi ĉlanovi uprave opštine nisu imali nikakvu nadoknadu za svoj rad sem sekretara koji je jedini bio plaćen za svoj posao.

Glavni zborovi odrţavani su pred crkvom sv. Vare na Vari i od tog skupljanja je ostala i izreka u narodu пред Вару, a i ona druga kada neko ne ume da ĉuva tajnu, pa se kaţe – Као да си с Варе викао.

Predsedavajući Krtoljske opštine bi donosio svoj ‗‘Baštun‘‘ - štap koji je oznaĉavao i bio obeleţje glavara Krtoljskog. Baštun bi se stavljao na sredinu, a svi bi tada posedali okolo. Kada su se donosile neke odluke verovalo se da je baštun taj koji donosi konaĉne odluke i da svojom snago utiĉe na mišljenje okupljenih predstavnika opštine Krtoljske. Posle rušenja crkve sv. Vara zbor se preselio pred crkvom sv. Spasa, sabornim hramom Krtola, koja je sagraĊena 1767. godine.

Ideja o gradnji ove crkve nastala je iz blagodarnosti Bogu za pomoć i "spas sa neba" prilikom jedne bitke sa Turcima poĉetkom XVII veka.

35

U tom okršaju sa Turcima poginuo je pop Vukić Stegić od ruke jednog turskog bega. Crkvu je osveštao vladika Sava Petrović. U posebnim sluĉajevima sazivao bi se zbor za sve stanovnike Krtola, a to bi se oglašavalo zvonom.

Poznato je, a i pronaĊen je zapis u kući Barbića, da se u sluĉaju kada se neko uhvati u kraĊi, posebnim zvonom narod kupio pred Crkvu sv. Spasa, gde su svi skupa odluĉivali o kazni. Sve vaţnije odluke su se upisivale u posebnu knjigu koja je bila velikog formata i imala oko 300 listova.

Listovi su sive boje, iskrzani, a hartija je dosta gruba, hrapava i puna komadića drveta. Knjiga se zvala LIBRO OD SPASA a svi što je u nju upisivano ima neki ĉudan vremenski red. LIBRO OD SPASA su ĉuvali tutori crkve, a najstariji zapis u njoj potiĉe iz 1813. godine.

LIBRO OD SPASA ima dosta neispisanih strana, a neke strane nedostaju. U knjizi se navode imena crkvenih tutora - „prokaradura―, upisane su pozajmice ali i duţnici crkve, i mnogi dogaĊaji o iznajmljivanju crkvene zemlje ili davanju mlina na korišćenje.

Na strani iz godine 1834. je popis Krtoljana za vojsku, a na mnogim stranama su zapisani dogovori oko popravka mlina u polju i koji su to domaćini koji popravku trebaju platiti. Ako bi neĉija stoka naĉinila neku štetu poljari bi to upisali, a vlasnici stoke su plaćali globu u novcu, a i da daju crkvi odreĊenu koliĉinu ulja za kandila.

Na strani iz godine 1863 pod naslovom Nota od ulja Crkve sv.Spasa, piše ko sve od domaćina treba da da i koliko ulja za kandila crkvena, a i jedan dogovor koji je ovako u knjigu uveden::

Spis 234-DFR756 – „Ми капетан Стијепо Дубравчевић и наши главари сви от Кертолах и сви Кртољани договорно и добровољно давамо млин на Сланицу попу Нику Костићу и његовој дружини.

Парвом облегавамо се сви Кртољани да доведемо воду до зида и да му дамо клак на клачину у Огориоч и ако узтребује клака да нама даду учинит клачину исту и да ни даду фрашку за клачину а исти поп здружином облегава се капетану и старјешинама да ће млин направит са свијем начином шчо се тиче и да га ужива 20 годинах.

36

Када се испуни 20 годинах да га остави збору са свијем начином да меље а збор облега се дат тигле за млин шчо би се манкало за млин и да имају сви Кртољани бранит истога от свакога злотвора који би контрао за воду отклена промеле млин 20 годинах и кад остави млин да га остави са свијем начином да нишча не манка и ако би се могла која жива вода дић и довест у јажу да нема нитко сметат.―

Spis 265-MZ/34 У уреду Опћинског управитељства. Присутни долепотписани. Сагласно договорисмо се да установимо неке начине

реда како имају унапријед постојати у нашој опћини што се тиче ношње и одијела женскога за које установљавамо сљедеће

1. Да се нема везти, т.ј. женска кошуља низ прса ни никуда, ни са свилом ни с чим под глобом од фиорина 5,

2. Брдске чарапе да се немају више плести него ко их има да се имају додријети, а унапријед да се немају нипошто направљати под глобог фиорина 5,

3. Дара изван кућних пријатеља да се нема даривати у вријеме свадбе.

4. Опјељаче и ћилиме да се немају мастит у никакву боју шарену унапријед чинити, а оно што се данас има нека се додере,

5. Покривачи да се наемају мастити. Накнадно додато: Сувише установисмо да се немају направљат клобуки

(шешири) од сламе у овој опћини него ко хоће да носи нека носи куповне — под глобом фиорина 8.

Слиједе потписи или ―крст‖ неписмених: Начелник Јоко Бујеновић Присједник Шпиро Ивошевић

37

38

39

Zapis No. 04 Kada bi se u Krtolima, a to se naroĉito onosilo na Bjelila,

došljaci ţalili na dosadu i jednoliĉan ţivot, mještani su, kao opravdanje, govoril da je, naprotiv, u njihovom malom mestu, tu, na samoj obali vrlo dobro, jer eto ima sve. I mora i sunca i vazduha i arie od brda u vruće ljetnje dane, a da su tu i ljudi, njih nekoliko sa kojima se valja druţiti i priĉati jer se mnogo o moru i obiĉajima mjesta moţe saznati. Tada bi svi, na prvo mjesto isticali Marka Lazova, a onda i ostale sa Bjelila.

Пред подне, силазе из Гошића и Костића домаћини по вино,па је и са њима разговор занимљив, govorio je Drago Savo. Свашта се може од њих чут‘. Вазда су ти спремни за шкерце, али и за озбиљне работе. Галијоти су то прави.

Beleška No.34-AS/4 Uoĉi Boţića, u kući Laza Markova sedelo je na veĉeri, da

tako kaţemo, trojica samaca Bjelilskih, Đuro, Drago i Ivo. Poslije jela, u oblaku dima koji je punio kuţinu, zapodjenu se razgovor.

Ivo Pavo ga zapoĉe, o velikom hrišćanskom prazniku, o obiĉajima koji tada vladaju, o tome šta valja ĉiniti, a šta nije dobro. Đuro, prozvan Đušina na to reće:

У божићне обичаје, ове наше, домаће, полако се укључују и они са стране, а ту спадају и божићне приче, које просто кипте, извиру и ко плима надиру из свих листова и новина. Неко би рекао да је то модатa или тако нешто...

Domaćica, Dare Lazova, koja je prala pinjatu nad škafom, više za sebe, onako u pola glas dobaci:

Ја их све читам. Ivo Pavo, nakrivi obrve na desno, nos izbaci i reĉe: Жао ми је Даре, што се са тобом не слажем. Ја ужасно

мрзим те измишљотине, тај израз фадне, буржоаске душе и укуса, којој је потреба да се сваке године, у славу и част Христова рођења, кљука недотупавним пренемагањем, коме је главна одлика тобож nеко "наравоученије", а онамо... Све је исто и служи само да се те новине продају и да се узимају шолди од народа.

40

Prekide ga opšti smijeh, a domaćin, Lazo reĉe u šali: Баш си ти некако, како се каже – Иво галантани! Nastade ţagor, a niko iko se nije zaчudio Ivovim reĉima, jer

je on vazda bio koliko iskren, toliko i neoprezan. Zato mu se nije zbiljski ni zamjerilo bio što. Uz to bio i duhovit, a i radan, mada u neko vrjeme njemu samo znano. On je bio i veliki ljubitelj paradoksa i neprijatelj skriba i "burţoazije", iako po svome zanatu bješe "ĉivija drţavne mašinerije", jer je bio u vojsci, a to je, što bi mnogi rekli – stub društva.

Kad zavlada tišina, Dare se okrete ka Ivu i zapita ga: Зар, баш без изузетка, Иво? Све су те приче теби

досадне? Тако некако, Даре! Цјеним божићне приче, дјеци

намијењене, разумије се, оне које су им приступачне и које им, у исто врjеме, могу учинити радост, што је теже него што се мисли. Јер од свих тих наших и божићних обичаја, ја барем мислим да вриједе само они који су дјеци на радост.

- Ко зна да ти Иво немаш таку неку причу у резерви! - reĉe Dare.

Nastade ponovo graja, iz koje izbijahu rijeĉi: - Ма Има! Има! Причај Иво! Мораш! Ivo odgovori: Прво ћу вам рећи како се Божић слави код

нас, овђе у Кртоле, а после и на неке друге стране. - Е баш лијепо! - prihvati Dare, - било једне врсте или

друге, ти ћеш нам нешто испричати. - Добро, добро - pristade Ivo. - Кад већ хоћете да вас

гњавим, чујте. Божић се у нас, као што и сами знате, прославља врло свечано, уз поштовање свих обичаја наших старих, а њих, Хвала Богу има доста. Колико старих толико и обичаја. Другог јанура, рано зором, а то је дан Св. Игњатија, полазник долази у кућу први пут. Он тада изговара речи - „Наздравље вам свети Игњатије!―, а затим улази у кућу где се изљуби са свима присутним, мало се задржи, неки комад времена, а на укућанима је да га за то време почасте и да га на поласку дарују. Дар може бити или јабука или наранџа, али у њу мора бити забоден метални новац. Ко има да и дукат, Полазник би требао да буде исти и у наредни дан, на Бадњи дан. Полазник мора да буде неко од кумства, неко младо мушко чељаде.

41

Posle ovih reĉi Ivo Pavo malo zastade, otpi gutljaj bevande, pogleda okolo sebe, a onda se okrenu prema Lazu Markovu i kao da njemu samo priĉa, nastavi glasom koji je imao neki sveĉan i uzvišen ton, Takav glas je Ivo, upotrebljavao u specijalnim prilikama, na svadbama ili slavama, a kaţu da je jednom, kada se tim glasom obratio u butigu kod Vukaša, ostao dve ure ne bi li Vukaša smirio i uverio da je to on, Ivo, a ne neko drugi. Tim glasom, mirnim, a nekako vetrovitim i skoro nalik šumu krila galeba, Ivo nastavi:

На Бадњи дан, женска чељад се диже зором и пржи приганице које се једу све до обеда, а и до њега, а њима се служи и свако ко тога дана уђе у кућу. Полазник, исти онај који је већ био, долази ујутру и честита празник домаћину и укућанима, а они га послуже приганицама, а и добија дар као претходни пут. У току дана капија и врата од куће се оките граном ловорике забодене у наранџу и ту стоје све док саме не отпадну. Живина се храни на посебан начин. Кокошке би се нахраниле у обручу од бачве да целе године буду на окупу, а ситна стока се проводила кроз тај обруч на вратима штале. Увече се на бачве с вином стављао крст од растопљеног воска. Добро је све ствари узете од других вратити на Бадњи дан и почети годину ослобођен свих потрага и давања.

- А шта је са бадњацима Иво? – upita Dare. - Бадњаци су од масловине, nastavi Ivo Pavo, ali mu se

glas u tom trenu opet promenio. Sada je milovao svojim pogledom i reĉima koje su ispunile kuţinu nekom toplinom i ĉudnim mirom koji se polako izvlaĉio na vrata i odlazio putem ka Budovini.

- Њих убере један од мушке чељади из куће и то најкасније на Туцин дан. Бадњаци се не уносе у кућу него се држе у дворишту, а мора их бити таман толико колико је и мушких глава у кући, и још jедан који је за напредак домаћинства. На дан уношења бадњака, жене одлазе у гору и наберу сомине – клеке, а мало пре него што ће се бадњаци унети у кућу, један од мушкараца из куће унесе

гране ловорике и те сомине и све то разбаца по кужини. Бадњаке уносе само мушкарци, идући по старешинству, и улазећи, говоре:

42

„Добар вече, наздравље вам Бадња вече!―. Tu Ivo opet zastade, otpi još jedan gutljaj bevande, zapali

cigar duvana i nastavi: - Дочекују их жене држећи упаљене свеће у рукама и

посипају их пшеницом, а домаћин од куће журно одлаже свој бадњак на ватру, а потом, постављајући их унакрст ставља и све остале бадњаке које му додају. Затим их све прелива вино у виду крста и кади тамјаном. Чим би се бадњаци наложили, неко би изашао из куће и огласио паљење бадњака пуцањем из пушке или ливора – пиштоља. Пошто би се бадњаци окадили, отпевао би се божићни тропар и седало се за вечеру. Вечера је посна и обично је то „бијело зеље на уље―. Причао ми је отац да се некад седело на поду и јело из наћви да породица буде целе године на окупу. А већ дуже вријеме се вечера за столом. Припрема се и чесница у виду кршњака са забоденом свећом и гранчицом ловорике провученом кроз наранџу.

Ivo Pavo pogleda u ĉašu vina koja je već bila prazna, a onda je primaknu flaši, pa reĉe:

- Током вечере се гледало да ли се бадњаци „веселе―. Ако то није био случај, бојали су се да та година неће ваљати и да ће им се десити нешто лоше. Док се чекало да бадњаци прегоре пекло се пециво. Прегорелим бадњацима ударало се један о други да искачу варнице, и говорило: „Колико варница – толико среће, здравља, рода―. Од ових прегорелих бадњака одвајала су се три: за Бадње вече наредне године, за вече уочи св. Василија и вече уочи Богојављења.

Ivo uze flašu vina, nagnu je i napuni ĉašu do vrha, otpi dva gutljaja, pa onda dodade vode i nastavi sa priĉom:

- Ватра се није гасила три дана и три ноћи. Кад бадњаци прегоре ишло се на спавање, а крај ватре се остављала „стража―: чаша вина, нож и шкаре оли ти маказе. У поноћ се нарочито много пуцало а звонила су звона са свих Кртољских цркава. Ујутру на дан Божића, који се слави три дана, опет долази полазник који свим укућанима честита празник релума ‘‘Христос се роди!―. У кући се задржи кратко а при поласку добија дар као и претходни пут.

43

Интересантно је да полазник не врши никакве радње са бадњацима као што је то уобичајено у другим крајевима.

По испраћају полазника укућани су ишли у цркву на јутрење, а по повратку доручковали домаће кобасице печене на жару. На литургију су такође сви ишли, после које се седало за ручак: на столу је стајала чесница и у њој свећа коју би запалио домаћин, а јело се кувано свињско плеће. У кост од те плећке гледало се да се види каква их година очекује.

- Е мој добри Иво... Исприча ти нама целу шторију о обичајима око Божића... А зашто, сам Бог зна – sa smeškom ispod desnog oka progovori Drago Savo, i nastavi:

- А да ли знаш и неке друге ствари, обичаје или тумачења. Поменуо си гледање у плећку. Знаш ли како се у њу гледа и како се шта тумачи?

- О томе ти ништа не знам. Ту су ти Гошићани чудо. Сваки од њих гледа у плећку ономе другоме и тако вазда у ђир. А зна се, као и у другим крајевима, и у нас, у Кртоле постоји доста празноверица и разних веровања. Говорила ми твоја Стане Савова, да постоје људи који имају чудне очи. Да су му некако на страну, каже увек иду тамо где сунце не сија, а где месец залази, па када се такаво чељаде сретне на путу, да му се никако не јавим, већ да учиним нешто да несрећу коју он собом носи пребацим преко себе. Стане ми је говорила да треба брзо ногом преврнути камен на путу, а може се и пљунути три пута за њим и рећи: „сјечани штап―, „трнова му драча― или „анатема га било―.

- Знам све то – odgovori Drago, - а волела је и да тумачи снове и томе је она придавала велику важност. Говорила ми је да ако неко сања весеље, све то ће ипак кад тада изаћи на жалост, а ако се сања мртвац, или како је она говорила ''сањљш ли мрца'', онда ће падати велике кише. Имала је она објашњење за сваки сан. Змија или пас доносе непријатеља. Није волела да сања рибе јер је то била велика брига, а мутна вода обележавала је неку болест у кући. Зец који ти преко пута у сну пређе доноси ти срећу, а ако неко паука сања, знала је она да ће тај добити неки глас из даљине.

44

- Није добро ни кућаницу, кућну змију убити, а ни паука, - nadoveza se Dare Lazova, - а када се купи прасе, прво га треба превести преко метле јер тада ће добро да једе и да напредује. Код нас у Ђурашевиће, када се мачка први пут донесе у кућу, три пута је треба пронети око камастри и лупити клупком вуне по глави. У свим другим случајевима око верига није добро пролазити јер се може догодити нешто неочекивано.

Posle ovih reĉi Dare Lazove, Marko Lazo se diţe sa stolice i ode u sobu na drugoj strani terace. Vratio se posle nekoliko minuta, a u ruci je drţao list papira.

- Ово сам пронашао међу стварима свог оца - reĉe Lazo i na sto poloţi komad karte.

Obiĉaji i sujeverja Krtoljana – Spis 34/45 Po kazivanju Špira Nikova Zapisao N.Đinović 1824. godine 01. Sreda se smatra najsrećnijim danom, a utorak i petak

nesrećnimi tada ne treba zapoĉinjati nikakavu rabotu. 02. Crijepnju za peĉenje hleba treba da pravi ţena koja

nema dece. 03. Pri poĉetku gradnje kuće u temelj staviti zlatan novĉić da

Kuća uvek ima zlata. Kada se završe radovi, zaklati neku mušku ţivotinju a majstora darivati košuljom i šugamanom - ubrusom.

04. Ako neko sanja štrigu – vešticu i odmah se probudi, treba da brzo zaĉepi neku botilju - flašu, pa će tako zatvoriti i nju unutra. Koja ţena sutradan doĊe da traţi soli, da se zna da je ona ta veštica.

05. Štrige ili vještice ţive u Napulju, a do tamo se voze u orahovoj ljusci. Od Prţne do Napulja im je potrebno samo tri palade - zaveslaja.

06. Muško dijijete roĊeno u košuljici postaće vjedogonja a kada umre – tenac - vampir.

07. Preko grobova preći „nenapravljenog― – neuškopljenog konja, a grob preko koga nije hteo da preĊe bi se trebao otvariti i jedan ĉovek mora, dobro umotan da ga ne poprska krv, da brzo zabadao trnov štap u mrtvaca. Time bi prestao da bude vampir.

45

08. Postoje vile, koje ĉoveku mogu samo dobro da uĉine. 09. Trudna ţena nikako da gleda mrtvaca da dete ne bude

blijedo. 10. Trudna ţena da se ne ruga nikome da dijete ne bi liĉilo

na njega. Naroĉito joj je zabranjeno da preĊe preko konopca, veriga i vesala, kao i da pri klanju svinje raspliće creva da se dijetetu ne omota vrpca oko vrata.

11. Trudna ţena ne sme da se mjeri, a sa druge strane. 12. Trudna ţena treba da poklanja stvari da bi joj dijete bilo

srećnije. 13. Od trudne ţene ne treba sakriti ništa od jela jer dijete tu

hranu neće jesti sve dok ne umre onaj ko tu hranu nije dao trudnici.

14. Ako trudna ţena posebno zaţeleli neko voće, dijete će imati biljegu na onom mestu gde se pri tome dotakla.

12. Ako je trudna ţena škrta i neuredna, ili ako voli da veze i plete – sigurno će roditi ćerku.

13. Ţena treba da se poraĊa u kuţini - kuhinji pored ognjišta na slamnici. U poroĊaju treba da joj pomaţe svekrva ili neka iskusna ţena iz susjedstva. Da bi joj se olakšalo, sve na njoj mora se razvezivati i iraskopĉavati, i stalno je mazati maslinovim uljem i davati joj da pije kamilicu sa maslom, a kaditi je lovorikom i sominom od Boţića.

14. Pupak da se iseće škarama - makazama opranim rakijom. Ĉim se dete rodi, da se ode u crkvu „na vodice―. U toj vodi da se dijete okupa , a da se tom vodom posle nalije cvijeće.

15. Veruje se da će dijete roĊeno u crvenoj košuljici biti štriga ili vjedogonja, a ako se košuljica spali, da će umrijeti.

16. Dijete roĊeno u bijeloj košuljici doneće svaku sreću i sebi i drugima i sve će mu napredovati. Ta se bijela košuljica briţljivo ĉuvala jer se verovalo da bi umro ko je u njoj roĊen ukoliko bi se ona raspala. Takvu djevojĉicu zovu vilenica i nju bi uzimali za kumu na krštenju oni kojima su se raĊala samo ţenska deca.

17. Pri svakom povijanju dijete mora de se prekrsti. 18. Da bi se dijete zaštitilo od uroka vezivali su mu crvenu

svilu oko ruke. TakoĊe se šila posebna kesica u koju se stavljalo malo

tamjana, tisovine, bijelog luka i tri zrna boba.

46

Ova kesica drţala se dijetetu pod jastukom, a kad poĉne da izlazi meĊu ljude, vezivala bi se posebnom trakom na levu stranu grudi. Kesica se skidala kad dete poĊe u školu, ali mu se u dţep stavljalo tri zrna soli, uz objašnjenje da bi mu cipele duţe trajale.

19. U bebinu kolevku ĉesto se stavljalo malo tisovine iz manastira Ostrog. Nedjeljom i praznikom se pelene nisu prale. Pazilo se da pri sušenju ne zanoće napolju, nego su se unosile u kuću ĉim zaĊe sunce.

20. Ĉim se dijete rodi poĉnu da dolaze ţene iz susedstva i najbliţe rodbine. One donose kolaĉe – šest ili dvanaest, voće i flašu rakije. Da bi dijete pre progovorilo flaša se donese otĉepljena a svi pokloni se odmah razveţu.

- Ето... Овде све пише, и шта ваља чинит и шта није за чињење. Записано је па нема шта да се говори ово или оно... – reĉe Lazo Marko, dok je rukom pomjerao kutiju duvana i polako vadio papir da bi zamotao jedan cigar.

- Свашта се код тебе нађе мој Лазо. Мора да има још неки папир или књига о неким обичајима нашим – promrmlja Ivo Pavo.

- Има, има, али није то баш нешто. Остало је неколико папира о славама. Да се зна ко коју славу слави и како је до ње дошло, - odgovori Lazo.

- А баста ли ти да то испричаш, или мораш са карте и то читати,Лазо - zadirkivao ga je Drago Savo.

- Капац сам од тога. Знаш и ти да нас, у Кртолима, православних има у већини, али ту су Крашићи и Богишићи у којима има и католика, и вазда смо у пријатељству и слоги живели. Кумовали смо једни другима, посећивали се по славама, па чак и једну цркву имали заједничку.

Tu Lazo malo zastade, povuĉe dva tri dima, otrese pepeo u ĉikobernicu, i onako, samo kako je on to vazda ĉinio, pogleda ispod oka Draga Sava, pa nastavi:

- Ономаде, око 1776. године када се подигла црква Св.Ивана у Богишићима, користили су је и ови и они, мада је она била православна црква, али када је дошло до немилих сцена, онда ми, православни, саградисмо нову цркву,цркву Св. Јована, одмах поред ње, а католицима дадосмо да користе за вазда Св.Ивана.

47

Ту су, Хвала Богу, још и Св. Тројица на Превлаци, Успење Пресвете Богородице или Св. Госпођа у Никовићима, Вазнесења Христовог или св. Спас у Миловићима и св. Лука у Гошићима и Архангел Михало на домак Ђурашевића.

- Знају они то мој Лазо, него ти нам реци нешто о славама - opet će iz kantuna kuţine Dare Lazova.

- Е па, добри моји овако вам је то са славама.Спасовдан, који је прислужба Срђевдана, што се слави двадесетог октомбра славе фамеље Антовића и Антоновића, фамеље Барбића и Бринића, а потом и сви Вулевићи, Вукошићи, Ђукићи, Ивошевићи, Јокићи, Миловићи, Мијочевићи, Никетићи, Русовићи, Старчевићи, Стегићи и Шћепаничићи. Из Гошића само Милошевићи и Раутовићи

- Ми славимо, као што знаш Ивањдан, - reĉe Drago Savo. - Да, шестог октомбра, а још га славе и Костићи, сви

Лакичевићи, Ђиновићи, Кикановићи, Трипиновићи и Стањевићи, као и Мештровићи и Клакори. Овој слави је прислужба св. Лука који пада тридесетпрвог октомбра. Дубравчевићи и Перичићи такође славе овај Ивањдан али је њихова прислужба Св. Јован, двадесетог јануара. Бујеновићи, Јокићи и Ђуришићи славе такође Ивањдан, али им је прислужба Св. Никола, деветнаестог децембра, - Lazo Marko tu malo zastade zapalii novi cigar duvana inastavi:

- Миљешковићи славе исту славу али им је прислужба Спасовдан, који је иначе и заједничка слава цијелога села, када слави и сеоска саборна Црква св. Спас. Тада, осим литургије на коју сви присуствују и свечане литије око цркве, слава се обељежавала тако што су многима долазили гости из других мјеста, а после вечерње се пред црквом играло коло. Тога дана за ручак се кувала друга половина главе од свиње заклане пред Божић. Ми Кртољани веома држимо до тога да крсну славу прославимо по нашим старим обичајима. Слава се још назива и ''крсно име'' или ''крсна свијећа'' и уколико пада у посни дан, обавезно је да се пости. Уочи славе, дан пијре се спрема свечанобјед, а увече вечера која се назива ''навече славе'' и тада у кућу долази свештеник кога чека припремљен кршњак и свијећа.

48

Он поставља свијећу у кршњак, пали је и кади цијелу кућу. Током обреда помиње само живе чланове породице. Свештеник не сјече кршњак. Вечери присуствује велики број гостију.То су, по правилу, кумови, пријатељи, удате кћери и други. После предјела и супе, када се изнесе кувано месо, домаћин „пије у Славу Божју―, тј. Диже здравицу из боцуна и даје га даље свим мушкарцима редом по старешинству. Свако наздрави и отпије мало вина. Када се вечера заврши, свијећа се утули помоћу два комадића хлеба наквашена вином. Сматрало се предзнаком смрти ако би се свијећа сама угасила. Уочи славе се доста меса, брашна, вина и друге хране носило сиромашним породицама у селу. Домаћице су деци месиле мале проскурице. Тако је вазда било и биће док нас овђе има -

završi Lazo Marko. - Јесте тако, мој Лазо, - nadoveza se Ivo Pavo, a zatim,

nekako sveĉano i glasom koji se jedva dovukao do ušiju svih prisutnih u kuţini nastavi:

- Ујутру на дан славе сваки домаћин са дјецом одлази у цркву на литургију. Обавезно, увијену у бијели тавајуо везан на четири краја носи вино и проскуру. Он то, заједно са комадом карте на којој су написани сви умрли из фамеље, предаје свештенику, који ће на служби поменути све њих. После се иде кући и за вријеме ручка се здрави вином у Славу Божју као и претходне вечери. На домаћину је да стоји све вријеме. А онда, у Славу Божју дигне чашу. А крсну славу у нас, у Кртоле, славе и католици, а то је Св. Лука. И код њих је све исто као и код нас, па се и за прислужбу све припрема исто као и за славу само што не долази свештеник у кућу. Тада домаћин пали свјећу и кади кућу непосредно пред здрављење у Славу Божју.

Ivo Pavo se okrete ka Dragu i, onim istim glasom koji jedva do ušiju dopire, reĉe:

- А знаш ли Драго како се у нас у Кртоле славе остали празници црквени?

- А да знам Иво. Како не бих знао. На Шћепандан - poĉe Drago svoju priĉu - домаћица ујутру рано износи гране ловорике из кужине говорећи да с тим из куће износи болест и бубе, уши, напаст, прљавштину и све што неваља.

49

Та се ловорика разаспе по врту, а по гранчица се носи и у баштине, у боб, у јечам и све усјеве и винограде. Тим гранчицама би се, ако би било болесно, и дијете окадило. Другачије је на Св. Василију. Уочи св. Василија уносе се бадњаци на исти начин као и на Бадње вече, али се овога пута честита Нова година, а како није вријеме поста спрема се обилна вечера. Ујутру, на сам празник опет долази полазник.

- За ручак се кува реп од свиње заклане пред Божић, - prekida Draga Dare Lazova, - а спрема се и василица. Она се меси од кукурзног брашна, од фруметунице, а треба је и украсит'. Узму се веље чаше и утисну се у пет кругова, а у те кругове се утисну мањи кругови са малим чашама, а затим се утисне кључ, па док је још све вруће, премаже се маслиновим уљем.

- Како год му, увек се уносе бадњаци, - reĉe Lazo. - Јесте мој Лазо, ваздан бадњаци, - odgovori Ivo, i nastavi: - И уочи Богојављења се уносе бадњаци. Мушкарци који

их носе поздрављају укућане рјечима: „Наздравље Богојављење!― У кужини се овим бадњацима додаје и онај један сачуван

од Бадње вечери па се сви заједно налажу у огњиште, а потом слиједи посна вечера. Кажу стари људи да уочи Богојављења треба сачекати поноћ да се небо отвори, па ће се остварити оно што се тада зажели. Сутрадан, на сам празник, одлази се ујутру у цркву по богојављенску водицу. Од ње пију сви укућани, а један се део остави да се чува у кући, а остало се носи по баштинама. За објед се припрема „чутура―, половица свињске главе заклане пред Божић, а друга се половица, она са вилицом чува за Спасовдан.

- А о машкарама и данима поклада, знаш ли нешто и о томе, - progovori napokon i Đuro.

- Е Ђушина мој, само о машкарама мислиш. Само су ти феште присутне у глави. Имали шта друго што би тебе интересовало?

- Има, није да нема, али нећемо вечерас о том‘... Него ако незнаш, а ти немој на другу банду, него признај да не знаш или одговори. Ја знам да постоје бијеле, месне и чисте покладе, али шта се ради, е, то ти ја не знам.

50

- Овако ти је то некако, - krenu Lazar sa priĉom, a ispod oka posmatra Draga koji je vazda u maškare glavni bio.

- На месне покладе приређивани су „мали машкари―, а то се тако вели јер маскирана дјеца иду у мањим групама од куће до куће, лупају на врата, а од домаћина су добијала паре, јаја или нешто за јело, а онда су то што су добили, вечерали сви заједно.

Друго су ти беле покладе, или „велике машкаре―. Тада би се маскирали одрасли, обично су то бивала мушка чељад, а и они су ишли од куће до куће и веселили се, а за узврат су добијали понешто од хране. При крају би провели магарца и на њему карневала – велику лутку од крпе, коју би после спалили. Затим би приредили велику вечеру, а јела су се јаја и сир и све то уз весеље. Чисте покладе су пред велики пост па се зато кувала ликсија и тиме се рибало сво посуђе „да се опости― јер почиње велики пост. Том ликсијом се на вратима кужине правио велики крст, који се зове баба Коризма, и то је знак да је у тој кући пост.

Има и оних који у дворишту постављају седам штапова и на њима седам љуски од јаја поједених на беле покладе. Како би прошла која седмица поста, тако се скидала по једна љуска.

Током чисте седмице даване су задушнице. Ту се зна ред. Прво иду, у четвртак сви из Гошића, у

петак је ред на Ђуташевиће, а у суботу на Миловиће, Радовиће и Никовиће. После тога, на Тодорову суботу су се обично сви причешћивали и чељад одрасла, као и сва дјеца.

- На Тодорову суботу је тако, а на моју, Ђурову суботу, а она пада сваке суботе, ја ти попијем прво ћикару кафе, онда једну лозу, па право на врше - nasmeja se Đuro.

– Са мојом суботом је тако, а са твојом Лазо? Шта нам ваља работат када дође твоја, Лазарева субота?

- Моја субота је и твоја Ђушина, и не само твоја, На моју, како ти велиш, Лазареву суботу сви иду у Светог Луку на литургију. Дјеца не иду у школе него сви заједно иду на Врбицу. Свако од дјеце добије звончиће, а школа за то прилику набави суве смокве, шљиве и колача коромана. Поред субота има и четвртак и петак.

51

Ето на Велики четвртак се не једе сирће, нити бијели лук јер тога дана је мучен Исус, а одмах потом, на Велики петак се пости и то на води или се не једе ништа. Што би наши стари рекли:

„Откако се вежу звона док се не разреше – ни воде!‖. Тога дана се „масте― јаја, и то најчешће кувањем у

љускама од лука, у биљци јанкин која даје лила боју, или у куповној црвеној боји. Том црвеном бојом мало би помазали свиње и другу стоку. Старије жене су говориле да се јаја која кокошка снесе на Велики петак не кваре до следеће године. Овијех дана и година су увели неки нови обичај, мешење пинце, фугаце.

- Заборавио си Цвети, а дошао си већ до Васкрса, - opet će Dare Lazova iz kantuna.

- Дану ти онда реци нешто о Цветима и Васкрсу. Да чујемо и тебе Даринка, reĉe Lazar, ali mu nekako to ne biješe pravo.

- Како ти велиш Лазаре, кућо моја. На Цвети, чим се чељад устане ваља да се сви умију водом у којој је стављено доста цвећа, стручак јечма, мало пшенице, мало боба из баштине и мало од усева, а после тога треба сву кућу окитити, нарочито шкура и то мљечиком, odgovori Dare i nastavi:

- На Васкрс нема неких посебних наших, Кртољских обичаја. Ујутру рано сви иду у цркву и једни другима, љубећи се, честитају:

„Христос воскресе!―. Свако сваком поклањаја фарбана јаја, која су се

фарбала све до Спасовдана и носила су се на дар у сваку кућу у коју се ишло, а после вечерње у Цркви Свете Госпође игра се коло. Сви су свечано одјевени, а многе невјесте одену се у црногорску ношњу.

- Имам ја и то записано, reĉe Lazo Marko, ode do kamare sa druge strane tarace i vrati se sa nekoliko lista papira.

Na svakom list je bio udaren peĉat famelje Lakićeviĉ, a tekst je napisan u nekoliko ruku.

Svaki paragraf druga ruka, drugi rukopis, drugo pismo. - Лако је теби Лазо када је у тебе све записано. Нема

шта нема - reĉe Ivo Pavo, i uze papire da proĉita.

52

53

54

55

ОБИЧАЈИ ЦРКВЕНИ КРТОЉАНА

Спис по нумери 23/11 -Записивао Мило Васо Другог дана Васкрса Кртољани су носили крсте као

благослов поља и за здравље. У томе су сви учествовали. Свештеник у одори носио је Јеванђеље а угледнији људи крстове, литије и иконе. Иза њих су ишле жене, које су ојкањем пјевале „Христос воскресе― и друге црквене пјесме. Литија је ишла кроз целе Кртоле: Од Цркве св. Луке до Цркве св. Госпође, св. Јована, и завршавала се код Цркве св. Спаса. Успут се на одређеним мјестима заустављало, читало се Јеванђеље и сви би се почастили. Ако се крсти неких година нису носили кроз целе Кртоле, онда би првог дана ишли само Радовићи, Никовићи и Миловићи као најстарији, а другог дана остали. Крсти су се носили и у случају да се појави губар.

Спис по нумери 23/12 - Записивао Јоко Нико Тројичиндан се славио три дана, а остала четири нико

није ништа радио на свом имању него су ти дани били одређени за помоћ сиротима да им се поору њиве или шта друго од обимнијих послова.Тројичинданске седмице није се ишло у виноград нити се ма шта радило око лоза, да би се тако заштитило од бубе штеточине која је уништавала листове лозе.

Спис по нумери 23/13 - Записивао Јово Перо Ђурђевдански уранак новијег је датума. Млади би

излазили изван села, пекли јагањце и веселили се. У дворишту се деци везивала „цуљка―, а чобани су их везивали за гране и цео дан се љуљали.

Спис по нумери 23/14 - Записивао Васо Перо Уочи Видовдана палиле су се ватре од класја раштана

на источној страни куће па су те ватре дјеца прескакала. На сам дан празника била је велика свечаност на Превлаци.

Ватре су се палиле и уочи Ивањдана. Ујутру се у лавор сипала вода и у њу се стављао иван-цвијет, па су се тиме сви укућани умивали. На Ивањдан је свако морао да се окупа у мору, а у воду треба и стоку нагонити.

56

Спис по нумери 23/15 - Записивао Мило Васо Трећи пут се ватре пале уочи Петровдана, а млада

чељад млсе и овога пута забавља прескачући их и пјевајући песме. Те вечери се меси хлеб и проскурице од пшеничног брашна за свако дјете у кући и за чобане.

Спис по нумери 23/18 - Записивао Мило Васо Велики Госпођиндан је слава Цркве Св.Госпође. Око

цркве се припреми илуминација. Период између Великог и Малог Госпођиндана зове се међудница. Постоји изрека: „Петар пече а Илија вари, међудница и пече и вари.―

Спис по нумери 23/19 - Записивао Васо Ника Божова Митровдан је, као и Ђурђевдан, „глава од године―. На

Митровдан ујутру би долазио полазник први од пет пута у години. Честитао би празник, био почашћен и при поласку би добијао поклон.

Спис по нумери 23/20 - Записивао Васо Нико На Мратиндан се пекла мратиница. То је био велики

округлихлеб у чију се средину забадала „шестица―- метални новац. За вечером је домаћин ломио мратиницу над главом, па се гледало у којој половини ће бити новчић: ако би остао у десној, то је значило срећу, а у левој несрећу.

Спис по нумери 23/21 - Записивао Јоко Нико На Преображење се врши благослов грожђа. Свака кућа

донесе у цркву пијат грожђа из свог винограда, а пијати се поређају на под на средини цркве и свештеник их благослови после литургије. Затим се из сваког пијата даје по мало свима уз нафору. Ово благословено грожђе носи се кући, где се сви укућани прекрсте и поједу мало од њега. Ово је дан када се и први пут у години једе грожђе.

Спис по нумери 23/226 - Записивао Васо Ника Божова ''Завјет‖ Кртољани имају 15. јула, на празник Полагања

Ризе Пресвете Богородице. Овај завјет постоји од оних времена када је куга харала Боком Которском, а само су Кртоли остали поштеђени. Осим Кртола тога дана је завјет и у Морињу и Бијелој. На дан уочи празника сви строго посте, а уколико је тај дан среда или петак, који се иначе посте, онда се пости дан раније. На сам празник иде литија око цркве, а служи се и молебан Пресветој Богородици. Све је у знаку славља, а многима долазе гости из других мјеста.

57

Спис по нумери 23/24 - Записивао Васо Ника Божова Уочи Вариндана кувала се вара. Њу би приставио

домаћин да се кува, пошто би скинуо капу и прекрстио се. Кувало се разно зрневље: пшеница, боб, кукуруз, лећа, пасуљ и сл. Када би се вара скувала а вода уврила, лонац би се поклопио а на поклопац се стављала „стража―- прекрштени нож и маказе. Ујутру се гледало да ли у средини варе постоји рупа. То се сматрало предзнаком смрти.

Спис по нумери 23/27 - Записивао Јово Перо Говорећи о верским обичајима у Кртолима не може се а

да се не запише и обичај који је познат под именом „редња―. Редња је обавеза сваког домаћинства Кртољског према цркви да по утврђеном реду доноси на литургију проскуру, вино и кољиво. Уз то се прилагала и читуља упокојених из те куће. Свештеник би на литургији употребио проскуру и вино а на крају одслужио помен.

Спис по нумери 23/28 - Записивао Јоко Нико Перова Дјете треба да се крштава у прву недјељу од дана када

се роди. Најбоље је да се крштење обави до подна. Жена која је помагала при порођају треба да дјете дода куму који крштава дјете, а та жена се називла нуна, а кум је нуко. На куму је да по крштењу дарује у новцу и своје кумће и нуну, а на родитељима дјетета је да дарују и нуну и нука са шугаманом и кошуљом. Вода са којом се дјете крштавало треба пролит по неком шипку, а после тога треба отићи на свечани објед.

Спис по нумери 23/2 - Записивао Саво Нико У прву неђељу после крштења долази се на бабине. По

правилу долазе само жене, доносећи погачу, вино, месо, пасту, приганице или неку другу храну припремљену код куће. Поред хране доносиле би и два метра робе купљене у продавници, а не ткане код куће. Свекрва би свакој младој жени која дође на бабине узимала крај подсукње и њиме мало обрисала дјете. При одласку би им домаћица спаковала пршута у празне пињате, а враћале би и по комад погаче и мало вина на дну ботиље. Дужност невјестине мајке је била да обезбеди за дјете кољевку, сламницу, кушинић, интимелу и ленцулић

58

Спис по нумери 23/31 - Записивао Саво Нико Шишано кумство. Кум је могао да буде и крштени али

није обавезно. Када дјете наврши годину дана, приреди се свечани ручак. Тада би кум ошишао дете до главе и наздравио му. Затим га је даривао у новцу, а родитељи су њему поклањали шугаман и калцете. Кад год би се касније деца шишала, коса се стављала у корен од шипка. Пупак се чувао у шкрињи, а први зуб се бацао преко куће или се стављао испод шипка.

Спис по нумери 23/34 - Записивао Драго Нико Ако су некоме дјеца стално умирала, практиковало се да

се, када се дјете роди, то никоме не говори, него се дјете одмах повије и у колевци изнесе на пут. Првоме који туда наиђе викне се:

„Узми дијете, кумим те Богом и светим Јованом, да ово живи!―.

Он би онда узео колевку са дјететом и унео је у кућу, а у прву неђељу би се обавило крштење.

Спис по нумери 23/37 - Записивао Лазо Марко Првих 40 дана по рођењу дјетета жена није мјесила

хљеб, није ишла у цркву ни у посјете. Није јој билo дозвољено да закорачи на гумно или на неко чисто мјесто.

У четрдесети дан по рођењу ишла је са ђететом у цркву, где би јој свештеник на улазним вратима прочитао молитву, и после тога би ушли у цркву.

59

Zapis No. 04

Gdje se rodio Marko Sava Nikova, kako je mladost proveo, zašto se nastanio baš u Krtole i to u Gošiĉe, niko, ama baš niko, o svemu tome, ništa pravo, ne zna. Kaţu mnogi da je došao onako, tek da bi negde došao, ali i ostao je dugo, dugo... Bio je visok. Kaţu viši i od samog sebe, krupnijeh šaka, vatrenijeh crnijeh oĉiju, svadljiva pogleda i brzorek. Odijevao se onako kako se niko u Krtole ne odjeva, napolak po varoški, kao da je od preko, a napolak po Krtoljskom. U govoru je zanosio više ka Luštici i Novome, nego li ka Grblju, a kad bi došao na Bjelila, priĉao je po celu noć sa nekim ĉovekom koga je samo on videо. Govorio je da je bio u Dubrovniku gdje je drţao butigu – ćak je i neki papir pokazao glavaru Gošića kao dokaz da moţe otvoriti butigu gdje god mu je volja, a ovaj, zajedno sa ostalim glavarima Krtola, mu dozvoli da zapoĉne sa butigom na Bjelila. Butiga mu je napredovala godinu dana, a onda se oţeni najstarijom sestrom iz Kostića, a tada nekako sve poĊe naopako.

Uzrok tome ne bijaše njegova ţena, Joke Savova, kako su svi mislili, nego to što se Marko Savo odade piću i poće sve pomalo krĉmiti, ali je i dalje svakome ko bi mu šolde ili bilo šta drugo traţio, davao pod nekim njemu znanim uslovima. Promenio se i za samo nekoliko meseci, moţda je prošla i godina, a on postade neko koje mogao тada imati oko ĉetrdeset i pet godina. U kući se, a i u butigi malo bavio. Menjao je rspoloţenje sa vetrom, a osmeh mu su pojavljivao samo u doba ‗‘škura‘‘ – noći bez meseca. Bio je ĉas dobre volje, ĉas nekako ĉudno bijesan, skoro gnevan i buntovan, bez ikakva oĉita razloga. Joke Savova je to pokušavala da objasni i govorila je:

- Марко је добар човјек, али му нешто дође!. Tako je govorio i Gošićki glavar, valjda opravdavajući što je

Marku Savovu dozvolio da otpoĉne sa poslom, ali svi ostali seljani ne bijahu naĉisto o tome. Gotovo dvije trećine njih bijahu, na bilo kakav naĉin, njegovi duţnici. On je neke odirao, uzimljući im dobit, druge je, opet štedio. Niko nije znao po ĉemu on to meri i ko će kada biti na redu. A posebno je voleo sud i odlazio tamo gotovo svake nedjelje.

60

Još uvijek, naroĉito u dane kada vjetar duva niz potok, od Gošića ka Bjelilima odjekuju rijeĉi Petra Lazara koje je on, kada se vraćao sa Bjelila izgovorio u jedno stablo masline:

- За нашега Марка Сава Никова се не може почисто рећи да ли је поштен, или је лукав! Једно му једе друго, мења се и нестаје из ноћи у ноћ, тако да се не зна шта једе кога!

Njegova ţena, Joke Savova, bijaše, od janura do aprila ĉetiri do pet godina mlaĊa od njega, a od maja pa sve do kraja godine starija i više od šest godina. U to vrijeme joj se, valjda zbog rabote upolje i oko kuće, koţa nabora od sunca koje ispije i posljednju kap vode. Bila je omalena, gojna, obraza glatkijeh kao porculan, a oĉiju vodnjikastijeh i nekako ĉudno obojenih, od sive do modro plave. Muţu, Marku Savovu je bila podloţna do kraja, a prema djeci popustljiva i ranjiva. Radila je po vazdan, a da nije ni tren sebi davala neku odušku ili odmor, jedino kada je jela, a jela je gotovo svake po ure, ali je zato, što je sve veoma ĉudilo, pila vodu umesto bevande. Kada je spavala razgovarala je sa svim ljudima koje je toga dana srela, a taj razgovor se mogao ĉuti i do najdaljih kuća Gošićkih. S vremena na vrijeme, uvijek u dane kada ‗‘nešto od onog doĊe Marku Savovu‘‘, odlazila bi, uz brdo, pred sumrak do crkve Sv. Luke i uz molitvu je skupljala suze što bi joj se pojavile ĉim bi u crkvu ušla.

Skupljene suze je, kada se vrati iz crkve, prolivala po kušinu svoga Marka, verujući da će se on, kada oseti njihov ukus, moţda i konaĉno izvući iz stanja potpune otuĊenosti.

Kuća Marka i Joke Savovove bijaše prostrana, na jedan pod, predijeljen na dvije odaje ili kamare, kako je Joke to volela da kaţe. U onoj većoj, sa dva prozora okreunuta ka Svetom Luki, spavaše Joke i Marko Savo koji je po vas cijelu noć prebirao snopove sudskih artija, bocune sa snovima, škatule sa uspomenama i krljušti riba. U onoj manjoj, okrenutoj ka brdu, noćivaše sin Savo.

U konobi, s donje strane kuće, boravile su i spavale kĉerke Darinka i Stane. Do njih je bila magaza, a u produţetku prostorija u kojoj se drţalo sve što smetaše po kući. U kutu bijahu nekoliko baĉava sa vinom, a pored vrata naslagane trube sukna. Ikona je bilo na svakom kraju, pa i drugih crkvenijeh stvari koje je Joke donosila iz crkve, pa je sve bilo kao'no ti u nekoj starinskoj popovskoj kući.

61

Iza kuće, ka brdu, bijaše dvorište, ograĊeno visokim zidom, a pod njim, s jedne strane podugaĉka zgrada, na jednu vodu, sa teracom i bistjernom pod njom, a u zid sa strane kuće, bilo je ozidano ognjište za peĉenje kruha.

Zgrada je podijeljena na troje. u jednoj, odmah kraj bistjerne bejaše kuţina sa ognjištem na sredini, zatim jedna kamara, i u onoj pošlednjoj, štala za Markovog dorata i dvije krave. Odmah do kuće, na strani prema Oku nalazio se prostran vinograd, a oko njega šest kuća bratstva Stanovratića, potomaka bana Tutorme. Marko Savo ne govoraše ni sa jednijem od svojih brastvenika. Otac Marka Savova, Savo Marko, bješe ranio nekog svog roĊaka, a ocu Marka Savo Markova, Savu Marko Savovu, bijahu braća zapalila kuću - i tako se nanizalo u bestrv, u najmraĉniju starinu. Ţene iz bratstva, krišom dolaţahu u kuću Marka Savova, ali samo kada njega ne bi bilo doma, a to su bile prilike da se Joke izjada svojoj svojti, a da se i djeca poigraju sa svojima. Tu su se ţene dogovarale o raboti koju su trebale zajedniĉki obaviti, a najĉešće je to bilo dogovor o izradi koševa za masline, košica i kofa.

Bratstvo Tutorme je bilo nadeleko poznato po izradi crijepa od gline – tigle. Muška ĉeljad je glinu kopala u Soliockom polju i barkama je prevozili u magazine na obali. Tu bi je stavljali u kaljišta, u obliku gumna, i dovodili par volova da je dobro izgaze i umjese. Od te mase pravili bi rukama crjep u primitivnom drvenom kalupu. Pošto bi ih na vazduhu prosušili, pekli su ih u tiglarama.

Ovaj crjep je bio vrlo traţen od Dubrovnika pa sve do Bara i Ulcinja, a posle prodaje tigala u Baru, u povratku su brali u Barskom i Buljariĉkom polju ţuku – brnistru - od koje su se pravili koševi za cjeĊenje maslina. Ţuka bi se prvo oĉistila od bodljikavog vrha, a zatim se „dragala― da omekša snaţnim provlaĉenjem kroz omĉu od debelog konopca vezanog na dlanu. Ţuka se zatim sušila, pa bi se od nje onda ispleo dugaĉak konopac – „liĉina―. Liĉina se savijala u krug i tako su se pleli koševi.

Ovaj posao su obavljale ţene, pa se i Joke sa svojim kćerima pridruţila tom poslu bratstva. Koševi su imali oblik lampiona, u sredini su bili širi nego na krajevima, na kojima su se nalazili otvori.

62

63

Ovi koševi su se pokazali vrlo pogodnim za cjeĊenje maslina jer su savitljivi, kroz njih lako istiĉe ulje, a otvori sa obe strane olakšavaju istresanje stvrdnutog mlaza. Zato su se i oni prodavali i izvan Boke Kotorske.

Muški su se, jer su svi bili od dobre ruke, bavili finom izradom drvenih šrafova – vida, koji su omogućavali postepeno spuštanje i pritiskanje pogaĉe, a bratstvo Tutorme je imalo i nekoliko klaĉina u kojima su prvili klak. Klaĉine su se, zbog vode, nalazile i na samoj obali mora. MeĊutim ono što je najviše bilo traţeno, a izraĊivano je u Krtolima, bile su košarice od vrbovog pruća. One su u upotrebi širom Dalmacije, pod imenom krtoli, krtolići. Mnogi misle da se ime Krtola vezuje upravo za te košarice, ali one se u Krtolima zovu košic. Postoje i veće košarice za nošenje groţĊa ili maslina, koje se zovu kofe.

Osim onih uobiĉajenih kućnih poslova, ţene su se, a i Joke, najviše bavile pletenjem i tkanjem. Sve što je bilo potrebno u domaćinstvu u samoj se kući i proizvodilo. Ţene su plele predmete od vune, naroĉito ĉarape i obojke. Od vune su tkale sukno za izradu pantalona, gunjeva i dokolenica, a od lana platno za izradu muških i ţenskih košulja .

Lan su sami gajili. Nosili su ga na mesto zvano Laneni vir, na Bjelilima gde pri moru ispod brda izvire slatka voda, i tu ga potapali „da se kiša―. Posle toga su ga mlatili i trlili, izvlaĉili konce i pleli. Neke ţene su ĉak gajile i svilenu bubu, i to u potkrovljima, gde su unosile granĉice belog duda gajile svilenu bubu. Joke se tako, krišom pridruţila raboti svojih iz bratstva. Plela je u druţbi, trla lan, a imala je i svilene bube u donjoj kući. Joke se, jer nija imala prilike da se pojavljuje na sveĉanostima, ponekad pojavljivala u bogato ukrašenoj crnogorskoj nošnju. U drugim danima odjevala se kao i većina ţena iz bratstva. Duga i široka lanena košulja sa kopĉama, šareni pleteni pojas i jaketa od pamuĉine sa dugim rukavima, koja joj je dopirala do struka. Uz ovo je oblaĉila i dugu crnu kotulu ili ti prgaĉu. Na nogama je imale bjele vunene ĉarape do ispod koljena, i opanke domaće izrade od volujske koţe.

Preko zime je koristile i struku. Na glavi je nosila crnu maramu, a kćeri su joj, jer su bile još djevojke, nosile bjelu maramu. Joke je ĉekala dan kada će joj prva ćer odjenut šarenu, maramu nevjeste.

64

Muška ĉeljad je imala bjele lanene košulje bez dugmadi koje su se vezivale, bjeli sukneni dţamadan bez rukava do pojasa ukrašen crnim gajtanom, kao i bjeli sukneni gunj dugih rukava, koji je dopirao do koljena. Gaće su bile bjele, suknene, dosta široke a ispod koljena skupljene podvjezama. Na nogama su nosili kalcete od bijele vune i dokoljenice od sukna, zakopĉane sponama i crvenim koncem. I oni su nosili opanke od goveĊe koţe. Ispod gunja je bio koţni ćemer za smeštanje oruţja, duvana i ognjila. Preko gunja i ćemera stavljali su pas od bjelog sukna sa resama. Na glavi su nosili crnogorsku kapu. Preko zime su i muškarci svom odjelu dodavali struku.

Joke je, a tada bi joj se pridruţio i Marko Savo, odlazila na mobe u naselja Krtoljska. Svako malo je neko organizovao mobu da li da se da se trapi, da se sade loze, ili za okopavanje, za „korubanje― – krunjenje kukuruza, za sjeĉu šuma, a i prilikom pravljenja kreĉana. Na mobu se nije pozivalo, svi su znali kada će se i u kojoj kući obavljati neka velika rabota, pa su priskakali u pomoć. Prvi su dali ruke kumovi, rodbina i susjedi, a zatim i svako ko je ţeleo da potpomogne. Posle obavljenje rabote selo bi se za bogato spremljenu trpezu sa dosta vina. Dok se rabotalo orila se pjesma, a ĉesta su bila i kola. Za uzvrat je kasnije taj domaćin drugima priskakao u pomoć.

Joke je sa svojim Markom odlazila i na mobe kod siromašnih mještana, a to je uvek padalo u prva ĉetiri dana posle Duhova. Neka od zgrada i neka imanja pripadala su ili bratstvima ili celom selu. Većma su to bila gumna, bistijerne, mlinovi za masline, peć tiglarica.

Dogovarali su se kad će ko da ih koristi i jedni drugima pomagali u poslu. Zajedniĉke zemlje Krtoljani imaju u Soliockom polju, gde se bave zemljoradnjom, a i na ostrvu Stradioti, gde su preteţno maslinjaci. Taĉno se zna koje zemlje pripadaju kom zaseoku. Bilo je i nešto zajedniĉkih šuma koje je ĉuvao lugar. U mesecu martu, prva ćetiri petka svi su Krtoljani zajedno radili na popravci puteva, sjekli goru koja je preko puta narasla, podizali kamenje koje sa meĊa palo popravljali ploĉe, aki bi ih zimske kiše odnjele.

Joke je, iz dana u dan, pomalo, uspjevala da omekša Marka Savova, te se on poĉe javljat i pozdravljat sa svojima iz bratstva.

65

U poĉetku to bješe samo pozdrav, onako ispod oĉiju, klimanje gleve, a kada mu se jedan mlaĊi muškarac, što je i obiĉaj, prolazeći pored njega na putu rekao ‗‘Помага Бог‘‘, Marko mu je odgovorio – ‗‘Добра ти срећа‘‘.

I tako je to poĉelo, domaćini su, prolazeći pored njegove kuće nazdravljali – ‗‘Помага Бог, Марко!‘‘, a on bi im odgovarao, te je i Joke je videla da se nešto promenilo. Mnogi su, prolazeći kraj kuće, a videvši nju na vratima, pozdravljali –‗‘Помага Бог у Марка Савова‘‘.

Kao da su svi zaboravili svaĊe i sukobe koje su imali sa Marko Savovim, a najĉešći razlog za svaĊe su zemljišta i meĊe, ali se uvek naĊe neko ko pokušava da zavaĊene pomiri, tako je i ovoga puta bilo, mada se nikada nije saznalo ko je taj koji je selo i Marka pomirio. Mnogi su mislili da je to bila suša koja je trajala ĉetiri mjeseca, jer takav je obiĉaj u Kroljana - zajedniĉka nevolja je mirila svakoga.

- Добро је да смо се са селом измирили, - govorila je Joke svome Marku. – Са‘д ће бит‘ ка раније. Добро је да је тако мој Марко.

Marko je pogledao onim svojim pogledom kojim je gledao samo u doba posta i velikih crkvenih praznika i reĉe joj:

- Било је и крвних освета у Кртолима, па су се људи умирили, а не ово, због међе или давне паљевине, Бог сами зна зашто. А знаш ли ти Јоке када је био пошљедњи умир.?

- Не ја, Марко, тако ми Бог помога. - Кажу стари, а њима је знано, да су се Старчевићи

умирили са Антовићима, на Стегића гумну у Никовићима. Неко је заказао ражбу, а Антовићи дошли са неколико кољевки, па су се тада и окумили. Прво измирили, па онда окумили. Тако је то било Јоке, - reĉe Marko i nastavi:

- Постаде то велико кумство, али се брзо и одкумише. Родило се неколико женских чељади, па је кум, као што то обичај налаже, предложио да се промени кумство. После првог женског дјетета, на крштењу би матер и свекрва замилили кума да мења цревље, љеву на десну и обрнуто, али то није помогло. Посље је, када се родила и друга ђевојка, на крштењу ухватио себе за ону, мушку ствар, али ни то не поможе, па се тада одкумише.

66

- И шта би даље, Joke će Marku. - Би оно што би. Ђевојци дадоше име, не по баби, већ је

назваше Стана, као и ми нашу, да ако стане та работа са ђевојкама.

- Па и фермало је, мој Марко. Дође нама Саво после Стане, - reĉe Joke sa nekim ĉudnim prizvukom u glasu.

- Ако Бог да и Саво ће добити Марка једног дана – odgovori joj Marko.

Od tih dana pomirenja prošlo je mnogo mjeseci, moţda i cjela godina, a Darinku su, Marko i Joke, odluĉili da udaju. Odredili su da se orode sa kućom Brinića iz Radovića, mada su na Darinku bacili oko i iz famelje Lakićevića i Đinovića iz Gošića. Odluku o srodstvu sa Brinićima doneo je Marko koji je posebno cjenio kuću Brinića, pa je imao obiĉaj da kaţe:

- Од куће, па да је и куче!―. Darinka je znala da će otići u Briniće jer se priĉalo da se

vjerila saPerom Markom još dok su djeca bili, a u vrijeme vjeridbe Marko Savo i nije bio u dobrijem odnosima sa svojim bratstvom u Gošiće. Svadba je bila na jesen, na mjesec dana do poĉetka Boţićnog posta, kao što je to i obiĉaj nalagao. Moglo je to biti i na proljeće, od Boţića, ali Marko je, odloţio vjenĉanje jer se, posle smrti njegovog brata Nika, Mare Nika Savova, udovica, ponovo udala, a on je bio pozvan za kuma, da bi Mare ostala u prijateljstvu sa starom tazbinom.

Kako Niko i Mare nemahu djecu, novi Marin muţ, Vaso doĊe da ţivi u njenu kuću, pa tada dobi i novo ime, Vaso Dogon. Marko saĉeka nekoliko mjeseci, proĊe i ljeto, a na jesen ode on do kuće Brinića da da odgovor. Nije se dugo zadrţao, tek da ugovori vjerdbu, ispio po ĉašu bevande sa mladoţenjinim ocem i vrati se u Gošiće. Odmah na kapiji od dvora, saĉekala ga Joke.

- Јесте ли се договорили о вјеридби? Шта веле, кад‘ ће доћ‘?

- А да хоће Јоке, ето њих у сљедећу неђељу. Tako i bi. DoĊe nedjelja, a eto ti mladoţenje, Pera Markova,

sa ocem Marko Perovim i najbliţom muškom svojtom, osam muških glava Brinića od najbliţe svojte.

- Добра ви срећа људи, doĉeka ih Marko ispred dvora od kuće i uvede ih u kuću.

67

Odmah tu, skoro na vratima Pero Marko prstenova Darinku, nazdravi svima, te sedoše za trpezu. Darinka ode u drugu kamaru i vrati se sa darovima za goste. Svakome od njih daruje košulju i kalcete, a oni njoj dukate.

Posle bogatog objede i obiĉne priĉe, svi Brinići odoše, a sutrdan se Joke, rano zorom, uputi u Briniće. Nosila je tortu i darove za sve ukuĉane Marka Perova.

Prošla je sedam dana, i u nedjelju, prvu posle veridbe, u kuću Marka Savova doĊe buduća Darinkina svekrva, Danica Marka Perova i donese na dar haljinu za Darinku. Od toga dana Darinka više nije smјela da odlazi u kuću Brinića, ali je zato Pero Marko sa svojima dolazio u Gošiće kod Darinke skoro svaki drugi dan. Prošlo je skoro mjesec dana, a pop Niko Kostić, na tri nedelje pre venĉanja izvrši oglašavanje.

Druge nedelje po oglašavanju, u kuću Marka Savova su došli, na glavadţinstvo, mladoţenja Pero Marko, njegov otac Marko Pero i stari svat, brat Marka Perova, Niko Pero.

Uz vino, pršut i sir iz ulja, ugovorili su sve detalje oko svadbe.

Znalo se taĉno koliko će svatova biti, utvrĊeni su svi detalji oko doĉeka i predavanja darova. Dogovoreno je da svatove ĉine prvijenac – ujak sa strane mlade i mladoţenje koji nosi zastavu, stari svat sa obje strane, a to je stric, koji u svemu zamenjuje domaćina, kum – obiĉno dobar prijatelj, Ċever – mladoţenjin brat, ĉuva mladu, Ċever – nosi do mladine kuće flašu rakije za nazdravljanje i tamo je ostavlja a dobija flašu vina iz koje će sveštenik sipati mladencima u toku venĉanja. I na kraju vojvoda, zet od kuće, koji ide iza svih svatova.

Sve to je, iz prikrajka posmatrala Joke i s vrjemena na vrjeme odlazila do Darinke da joj kaţe o ĉemu se sve zbori izmeĊu muških. U ĉetvrtak uoĉi svadbe, prvjenci, ujak mlade, Jokin brat Ivo, i ujak mladoţenjin, Stefan su istakli zastave na obje kuće, tako da su svi u selu znali da je u prvu neĊelu svadba.

Od tog dana stari svat obilazi svatove i rodbinu i poziva ih na svadbu. Ako bi pri pozivu rekao ‗‘sa poklonom‘‘ znalo se da je tada pozivana cela famelja i na veĉeru uoĉi svadbe, a i sutridan na objed. Ta famelja je znala šta joj valja ĉinit i njihovo je bilo da donesu pecivo ili pršut.

68

Stari svat na taj naĉin poziva samo najbliţu svojtu, a ostali su pozvani ‗‘sa pogaĉom‘‘, što znaĉi da jedan od famelje dolazi uoĉi svadbe, a troje sutridan. Kumovi dolaze sa celom porodicom i uoĉi i na dan svadbe, a svaki svat donose onoliko botilja vina na koliko je obroka pozvan. Botilje vina su ukrašene ruzmarinom i maslovinom.

Došla je neĊelja, dan svadbe. U kući Marka Savova, od ranog jutra, okupile se sve devojke iz Gošića. Ori se cjela kuća od svatovskih pesama, a Darinka mrvi sir kroz vjereniĉki prsten i nudi ga devojkama da bi se i one što prje udale. U kući su svi uţurbani, a nekako i ĉudno smireni u oĉekivanju svatova.

U kući Brinića svi su se već okupili, doruĉkuje se i svo vrijeme se pjeva. Pred polazak mladoţenja Pero Marko isluša molitvu, a kum se daje kršnjak u kome gori svijeća. Kum izdubi krug dovoljan da u njega stane ĉaša u koju on sipa vino, a onda dodaje ĉašu koju svatovi ispijaju. Svi sјede sem kuma koji stalno doliva ĉašu. Prvo je otac Marko Pero dao dobru molitvu svome sinu Peru drţeći kršnjak ispred sebe. Kada je završio sa molitvom on ispi ĉašu vina. A odabrana grupa muške svojte koja stoji pored stola viknu – Амин, a zatim zapjeva:

Добар човјече, добро нам рече, Мој мили Боже, скоро се стече, У добре часе, по пуне чаше, А нашима младенцима молитве даше. Свему роду и племену на велику част, А нашима младенцима све у добар час, Све у добар час. Kada je red došao na majku Perovu, ona, kao što to i obiĉaj

nalaţe, skide maramu sa glave kao i ostala ţenska ĉeljad, te izgovori dobru molitvu. Potom, molitve izrekoše i svi iz kuće, pa bliţa svojta, prijatelji i na kraju kum.

Kada je došlo vrjeme da se krene, ispred svih je išla Danica, majka Perova sa granom masline u rukama, malo isprati svatove, a onda se vrati u kuću. Na ĉelu kolone je bio prvjenac sa barjakom u rukama. Odmah tu su i Ċeveri koji nose botilju rakije sa šipkom i usput primaju zdravice. Svako malo kolona se zaustavi i primi zdravicu od domaćina kuće kraj koje se prolazi. Domaćin uzme šipak, nazdravi i otpije gutljaj rakije, a svatovi mu u glas odgovore:

69

- Од кога је здравица- све му здраво и весело било. Dok se svatovi pribliţavaju Gošićima, u mladinoj kući

odjekuje pjesma: Црвен се цвијет црвени, Млада га Даринка бераше, Марко га на скут меташе, а Марко с скута па на тле, Нит моја Даринка, ни цвијеће. Samo što se pjesma o Marku ispjeva, onda odmah ide ista

pjesma o materi, o sestri o svojti, a na kraju se ĉula i pjesma o mladoţenji:

Црвен се цвијет црвени, Млада га Даринка бераше, Петар га на скут меташе, а Петар с скута, и моја Маре и цвијеће!. Kada su odpevali pjesmu o mladoţenji, neko povede pesmu

i o njegovom ocu i o materi i mnogobrojnoj svojti Brinića. A onda, iz pola glasa, poĉe Stane, Darinkina sestra pjesmu: Сунце нам је на истоку Хоће да гране, Млада Даре у походе Хоће да иде. Мајка јој се много моли Да још не иде. Хоћу, мајко. Мила мајко, Вријеме ми је. Јер је мени поручио Петар соколе Да ја идем походити Дворе његове И да видим оно село Је ли весело Сви радосни и весели Мене чекају! Nekako sa završetkom pjesme pojaviše se pred kućom i

svatovi. Darinkin ujak Ivo izaĊe pred njih sa barjakom, pozdravi se sa svim svatovima te tada svi zajedno krenuše u kuću, Ivo je svoj barjak spustio malo niţe od barjaka koga je nosio Perov ujak Stefan.

70

Kada su došli do samih vrata, prvi uĊeše Ċeveri, da vide jeli sve u kući kako treba. Odbiše ponuĊeno piće da ne bi bilo da su nadigrani, okrenuše se izaĊoše napolje po svatove, a onda svi zajedno krenuše u kuću. Ĉim kroĉiše u kuću doĉeka ih pjesma:

Ходи, дођи, првијенче с срећом веселом! С вама дошла свака срећа и сам Господ Бог, Ко вам хтио наудити – Не дао му Бог. А ако је ико досад – Убио га Бог! Kada se završi pjesma prvjencu, krenu pjesma starom svatu,

Ċeverima, ocu mladoţenje, kumu i tako redom svima koji su u svatove došli.

Kada se utišala pjesma, pre nego li stari svat sa mladine strane pozove ko gde da sedne za trpezu, svatovi opraše ruke, a onda sedoše onako kako Bog zapovjeda.

U ĉelu sedoše dva stara svata, zatim dva prvijenca, dva Ċevera, dve vojvode, i svi drugi redom.

Objed se poĉeo sluţiti, a odmah poĉe i pjesma, I jedna i druga strana se nadjaĉavaju, ali ne da to drugome zasmeta. Prvi krenuše mladini svatovi:

Уз трпезу, низ трпезу, Сиви соколе, Соко има златно перо Па се дичи с њим, А ми ћемо с домаћином – Ми имамо с ким! Samo što se završi ova pjesma, neko od najbliţe svojte

Marka Savova, iz dna trpeze, povede pjesmu: Паде кита наранче Посред чаше јуначке. Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се савила Па би чашу испила. Испи чашу, домаћине Нека ти је част, Међу браћом и дружином Вазда поштен глас! Samo što završi ova pjesma, a Brinići povedoše pjesmu: Извила се златна жица

71

Из ведрог неба, Савила се првијенцу Око барјака. То не била златна жица Из ведрог неба, Већ то била млада Маре Од доброг рода! Posle ove doĊe i nova pjesma za staroga svata, ali se njemu

zlatna ţica obavila oko kalpaka, pa onda i Ċevjerima kojima se ista ta ţica obavla oko vijenca, i normalno, na kraju odpjevaše i pjesmu mladoţenji kome se zlatna ţica obavila oko prstena. Sve vrjeme objeda i pjesme mlada nije ulazila u odaju gde su svatovi. Na kraju ruĉka mladoţenjin stari svat se obratio mladinom starom svatu, i biranim rjeĉima se zahvalio na ruĉku reĉima:

- Да нам доведеш за што смо дошли! Na te reĉi brat mlade, je odgovorio: - Дјевојка је спремна, али је боса! Onda mu Ċeveri dadoše crevlje koje su nosili vezane u

crvenoj marami o pasu, te brat ih obuje mladoj i izvodi je. U trenutku kada je izvodio mladu svi svatovi, sem kuma i dva Ċevjera, su sedeli , a on je dovede pred kuma i reĉe:

- Ево ти је, куме, и сретна ти била!. Zatim je kumu donošen kršnjak sa zapaljenom svećom, a on

izdubi rupu i u nju stavi ĉašu molitvenicu, koju napuni vinom, i drţeći prsten u ruci, obrati se mladoj:

- Кума моја, Бог ти дао, Свети Јован, свети Архандио и свети Лука, да ти окрене свака добра рука!.

Zatim prekrsti ĉašu dodirujući je prstenom i govoreći: - Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа, амин!. Potom prsten ubaci u ĉašu, a mlada ga izvadi domalim

prstom i stavi ga na kršnjak. Sve ovo je gledala Mare Pera Nikova te se okrete ka Ljubici

Pera Vuka Markova, koja je sedela naspram njenih oĉiju, a odmah kraj njenog desnog uha i reĉe:

Раније је млада додавала прстен куму љубећи га у руку, а кум поново узимао прстен и говори:

- Кума моја, Бог ти дао, Свети Јован, св.Лука и св. Архандио Да те увијек прати Божји Андио!.

72

При том поново прекрсти чашу прстеном и убаци га унутра, а млада га вади и ставља на кршњак. При томе се мора пазити да се никако не проспе ни мало вина. Кум узима прстен и трећи пут и говори:

- Кума моја, Бог ти дао, Свети Јован, св. Лука и св. Спас. Да ти ово буде у велики добри час!―

Млада вади прстен из чаше, кум јој га ставља на прст и каже:

- Сретно ти било!. Затим је три пута окрене у правцу у коме сунце иде, и даје је ђеверима: - Ево ви је, ђевери, и сретна вам била!. Потом кршњак узима отац и даје кћери добру молитву, а

за њим сви други редом, као код младожење. Група пјевача и овде пјева исту пјесму после сваке добре молитве. Када и кум, као пошледњи, да добру молитву, он узима чашу молитвеницу и завија је са комадом кршњака у салвет па то даје другоме ђеверу да носи до цркве. Тамо ће им свештеник у току вјенчања дати да пију вина из чаше молитвенице и по комад кршњака да поједу. Чашу молитвеницу би касније свака млада чувала као посебну врједност. Понекад се може чути и још један текст који кум говори пре него што прстеном прекрсти чашу:

- Кума моја, Бог и Света Тројица нека ти буде увјек помоћница!

Kada su svatovi Brinića krenuli da izvedu mladu, svi su je dobro ĉuvali da je niko ne dotiće, a Darinka je za sobom, od kuće do kapije u dvorištu, vukla taveljun, ne bi li tako i druge Ċevojke za sobom povukla, i da se i one udaju što prije. Ivo, Darinkin ujak je zovnu imenom, jer ako bi se okrenula Ċeca bi joj na njen rod liĉila, ali Darinku u tome zaustaviše Ċeveri Brinića, a sve pevajući:

Ђе рекосмо, дођосмо И ђевојку нађосмо, Питасмо је чија је, каза нам се Петрова је. Kada napustiše dvorište, svatovi krenuše ka crkvi Sv.

GospoĊe, a pjesma se ori cjelim putem od Gošića do Nikovića. Mladini svatovi idu posebno.

73

Kada su stigli do crkve, tu ih je već ĉekao mladoţenja, a posle obavljena vjenĉanja svatovi krenuše u Radoviće, ka kući Brinića, ali ne istim putem kojim su prošli kada su kretali po mladu. Usput ih doĉekuju zdravice domaćina kuća kraj kojih prolaze, jer oni su bili ti koji su zdravili kada su po mladu odlazili.

Pred kućom Marka Brinića svatove doĉekuje svekrva, Danica Marka Perova sa botiljom vina na kojoj je limun.Ona poljubi mladu, a mlada uze limun i lako ga preko kuće prebaci. Danica tada dodada Darinki muško djete da ga u kuću, preko praga prenese, a potom dariva dete dukatom.

Kada su svatovi ušli u kuću posedaše za trpezu, a mlada, Darinka, koja je već Darinka Pera Markova sede izmeĊu Ċevera. Ĉim sjedoše bejahu posluţeni masonicom, sitno isjeĉenim kršnjakom prelivenim vinom. Posle masonice Ċeveri predadoše u ruke pušku Danici i izvedoše je do bistjerne, a ona, opali u bistjernu, a onda zahvati sić vode. Ovom vodom poli svatovima da operu ruke a oni tada baciše novac u vodu. Poslje objeda svi izaĊoše na gumno. Prvjenac zataĉe barjak za stoţer na gumnu i odpoĉe kolo i pjesma uz vino koje se toĉilo iz demiţane.

Uveĉe su u Briniće došli povodari - majka, brat, sestra, ujak i stric Darinkin i doneli ruho - devojaĉku spremu u komou, u kome se, osim liĉne garderobe Darinkine, nalazilo mnogo košulja, sukanja, struka, pregaĉa i pletenih ĉarapa za poklone.

Posle veĉere stari svat je poĉeo javno nabrajati šta je sve mlada donjela. Posle nabrajanja, Darinkina svekrva, Danica Marka Perova je nevjesti poklonila spavaćicu, a ova je darivala sve ukućane i svatove unapred pripremljenim poklonima.

Sutridan, zorom mladenci su otišli u posjetu kumovima, a Darinka je ponela pršut, tortu i botilju vina za kuma, kao i poklone svim ukućanima. I kum daruje mladu novcem a kuma haljinom. Mladenci zatim sa kumom idu mladinoj kući na ruĉak. To se zove bratski objed. To je, ujedno, i mladino prviĉe. Uveĉe svi idu kod mladoţenje na bratsku veĉeru.

Prve godine braka mlada treba na poklade da noći u svome rodu. Isto tako jedne neĊelje pred poĉetak vaskršnjeg posta, a najĉešće na MesojeĊe, kada je svaka kuća pozivala sve svoje odive na sveĉani ruĉak. Ta se nedelja zove pretilica.

74

Na prvi Boţić posle udaje mlada je odnela kumu sto narandţi iz roda, pogaĉu i svima poklone, a kum je nju darivao novcem. Na prvi Vaskrs po udaji, mlada je kumu odnela sto šarenih jaja iz doma, pogaĉu i poklone.

I tako to bi. Udade se Darinka u Briniće. Kaţu ljudi da je to bilo taman tada kada je trebalo i da bolje nije moglo.

Posle nekoliko godina udala se i Darinkina sestra Stane. Otišla je u Đinoviće za Joka Nika, najmlaĊeg od pet braće Nika Joka Đinovića. Marko Savo je potom oţenio sina Sava, ali ovaj ne imaše Ċece pa se još jedna grana loze Tutorme osušila.

Kako koja godina, a kuće bratstva Tutorme se gasiše jedna po jedna.

Jednog jutra, sedam dana po smrti Mirka Nikova Tutorme, poslednjeg iz bratstva, Ivo Lazara Kikanovića, prolazeći kraj kuća bratstva Tutorme, primjeti da kuće Mirka Nikova Tutorme ne bješe više. Na njeno mjesto, iznikla dva velika hrasta i nekoliko manjih gomila kamenja. Kamenje je bilo poreĊano u krug, a jedan velji kam se nalazio na vrh gomile. Kamenje je bilo obraslo mahovinom iz koje se širio neki ĉudan sladunjav miris, a koji se, kada je duvalo jugo pretvarao u izmglicu boje galice. Priĉaju neki Krtoljani da je miris nestajao na nekoliko dana pre nego li je bura poĉela duvati, te se u Gošiće taĉno znala kada će i koliko dana bura duvati.

I tako godina za godinom. Jedna po jedna kuća nestajaše, i to uvjek kada je bilo vrjeme škura.

Mještani Gošića su poĉeli izbjegavati taj zaseok, a neko je primetio da se više ni ptice odatle ne ĉuju. Uhvatio bršljen i draĉa kuće i masline, a nije prošlo dugo, i ostale kuće poĉeše nestajati, samo hrastovi štrće put neba.

Dugo godina niko iz Gošića u tu hrastovu šumu nije ulazio, a onda, jedne jeseni, udari grom i cela šuma izgore.

Posle toga odrţaše mještani liturgiju u crkvi Svetog Luke. Ova je crkva podignuta na mjestu nekadašnjeg velikog, a kaţu i na daleko poznatog i ĉuvenog benediktanskog manastira. U narodu se priĉa, a dokument o tome postoji i veruje se i da se još uvek nalazi i ĉuva u nekoj od kući Tripinovića, da su prvobitnu crkvu podigli Grci i da je bila veoma aktivna i za vladavine cara Dušana Silnog, o ĉemu svjedoĉi i pismo pape Klimenta VI iz 1346 godine.

75

Crkva je bila ţivopisna, ali je ţivopis nestao 1777. godine kada je crkva bila proširivana i opravljena.

Opravljenu crkvu osveštao je mitropolit zetski Sava Petrović Njegoš 1778. godine i tom prilikom poklonio crkvi ''Šestodnev'' štampan u Moskvi 1749. godine.

U crkvi se ĉuva zlatotkani felon koji je oblaĉio Petar I Petrović Njegoš prilikom njegove posjete Krtolima i popu Stefanu Kostiću.

Tu je obredna knjiga TRIOD štampana u Moskvi 1751. godine, dar ruske carice Jelisavete crnogorskom mitropolitu Vasiliju Petroviću Njegošu 1753. godine.

Postiji nekoliko priĉa o tome kako je TRIOD dospeo u Krtole, ali je znano da su ruski pisci i štampari tokom XVII veka znali za nestašicu knjiga u slovenskim zemljama pod turskom i austrijskom vlašću, i svoje su knjige štampali imajući u vidu i te ĉitaoce. Ta versko - jeziĉna solidarnost Rusa s pravoslavnim Slovenima pod Turcima jasno se ogledala u predgovorima mnogih crkvenih knjiga mineja, oktoiha, biblija, trioda, koji su tokom XVII veka štampani u Kijevu, Moskvi, Jevju, ne samo "в обшчују ползу великаго и славнаго народа россијскаго" nego i radi "прочих народов преслачаишаго језика словенскаго".

Iz Rusije slate su knjige na sve strane gde god se bogosluţenje vrši (piše u jednom predgovoru iz XVII veka) "богоугодним језиком словенским, в Великој и Малој Руссији, в Сербех и Балгарах и по иним странама".

Te knjige rasturane su meĊu Srbe na razliĉite i ĉesto neobiĉne naĉine.

"С бројним калуђерима с православног Истока долазили су у Русију од XV до XVIII века и многи српски црнорисци: обични монаси, игумани, архимандрити, епископи, па и покоји пећки патријарх, који су поред других дарова доносили собом у знатном броју и рускословенских црквених књига..."

Posle turskih pustošenja i upada u Crnu Goru 1712. i 1714. godine, Vladika Danilo je otišao 1715. godine u Rusiju. Tom prilikom je molio za pomoć "у новцу, у одеждама, у црквеним стварима и у књигама за обнову попаљених и опустошених цркава."

76

Iste godine Petar Veliki izdao je gramatu kojom se crnogorskom vladici izlazilo u susret, i ovaj je iz carske "kazne" doneo, pored crkvenih sasuda, svešteniĉkih odeţdi i "в цркви потребније к свјатој служби књиги". Ovom gramatom Petra Velikog ozakonjeno je odašiljanje knjiga iz Rusije u Crnu Goru i Srbiju, što se nastavilo decenijama.

Na traţenje srpskog sveštenstva u austrijskoj monarhiji i Turskoj, knjige su iz Rusije bile slate neposredno patrijarsima, mitropoliji u Karlovcima ili manastirima. Godine 1703, po nalogu Petra Velikog, patrijarhu Arseniju Š Ĉarnojeviću poslat je veliki broj knjiga.

Na molbe mitropolita Mojseja Petrovića (1718. i 1721) poslao je ruski sinod 400 bukvara Teofana Prokopoviĉa, 70 gramatika Meletija Smotrickog, reĉnike i druge knjige, a takoĊe i komplete "sluţabnih" knjiga za veći broj crkava.

Mitropolijska biblioteka u Karlovcima postala je tako u isto vreme i središte za rasturanje ruske knjige kod Srba. Ona je stalno rasla, i u nju su ukljuĉivani i fondovi privatnih biblioteka, kao biblioteka ruskog uĉitelja Maksima Suvorova sa 74 sveske. Iz mitropolijske biblioteke kao glavnog stovarišta kupovali su episkopi, sveštenici i crkvene opštine potrebne im ruske crkvene i druge knjige.

Tako iz mitropolijske biblioteke u Karlovcima dopunjavaju svoje biblioteke: 1734. manastir Komogovina, 1737. baĉki vladika V. Pavlović, 1742. budimski poslanici, a konzistorijalnim raspisom od 27. decembra 1751. poziva mitropolit Nenadović sveštenike da doĊu u Karlovce "u dvoru knjige kupiti". Sliĉan poziv uputio je 1752. i bratstvu fruškogorskih manastira. Ali, potrebe su bile takve da ih ovo nije moglo podmiriti u potpunosti.

Knjige štampane u Rusiji nisu traţili samo pravoslavni nego i unijati, kako o tome nekoliko puta svedoĉi Pišĉević, koji je i sam iz Rusije slao nekim unijatskim sveštenicima ruske knjige.

Na Triodu u crkvi Sv.Luke se nalazi svojeruĉni potpis pjesnika Njegoša:

Rade Petrović Njegoš godine 1826. Zvona na crkvi Sv.Luke su izraĊena i nabavljena u Italiji u

ĉuvenoj livnici Baszano.

77

78

79

Велики ПРОТОКОЛ КРТОЉСКИ је димензија 22

х 32 цм, укоричен тврдим картоном 3 мм дебелим и обложен кожом (која се сачувала само још на хрбату и дјелимично на корицама).

Нумерисани су листови (а не стране) од којих многи недостају. То је велика штета, али боље спасити од заборава оно што је још могуће, него ништа.

У великом протоколу се настављају подаци из средњег протокола, а недостаје први лист (двије стране). Записи рођених завршавају 36-тим нумерисаним листом (72 стране).

Од 36. до 41. листа су разни записи који се не односе на матичне податке, а од 41. до 73. листа недостају листови. Види се да су ишчупани. Изгледа да су то били празни листови, па узети за коришћење када је папир био оскудан.

Од 73. до 80. листа су записи вјенчаних. Укупно је 46 записа вјенчаних а од тога се у 13 записа помињу капетани.

Од бр. 80. до 108. недостају листови, вјероватно су и они били празни, а од листа бр. 108. до 125. су подаци о умрлима. Укупно је 81 запис о умрлима. Још је 5 записа о умрлим женама, при чему се помињу капетани, њихови очеви. Посљедњи записи о умрлима су на листу бр. 125. а посљедњи нумерисани лист је 149, а остали листови су ишчупани, што се види на мјестима повеза.

У сваком запису стоји да је то записано „у Кртолима‘‘ и да је датум „славено‘‘ или „илирико‘‘ (синоними за „српско‘‘, по старом календару). Стоји и „роди се, крсти се и миром помаза се‘‘ (што је најчешће било истога дана). Испред имена родитеља стоји „отац‘‘, „мати‘‘, и да је она „законита‘‘.

80

У неколико записа је и податак на коју уру је

дијете рођено, а записани су и подаци одакле су младенци и воспријемник - кум, па ако су из Кртола и то је изостављено, као и у којој цркви, и који свештеник је обави обред, јер су ту сви записи протопопа Николаја и попа Филипа Костића, само о рођеним, однсно крштеним.

Ево једног оригиналног примјера од укупно 344 записа, а тако изгледају и сви остали, а њих је:

87 из средњег црквеног протокола Кртољског 257 из великог црквеног протокола Кртољског Запис 22-34 Протокол Кртољски о капетанима из Кртола На 29. септембра славено 1835. Кртоли. Роди

се и крсти се Јована, кћер Станка Ников Барбића, и његове законите жене Јане, кћери Вука Русовића. Воспријемник је био капетан Вуко Ивов Барбић. Воспијемница Јане удовица Јока Станкова Срђеновића. Крсти се уз пароха Николаја Костића у храму Светоуспенскоме у недељу. Од јануара 1812. су уписи вјенчаних а да су били капетани Кртољски.. На дан 08. 10. 1812. Вјенчали су се: Вуко капетана Ђура Старчевића и Стане Јова Петрова Ивошевића. Кум капетан Саво Ивелић из Рисна. На дан 08. 10. 1814. Вјенчали су се: Војин капетана Јана Старчевића, и Стане Пера Никова Костића. На дан 12. 11. 1818. Вјенчали су се: Иво Јова Петрова Ивошевића, и Стане Сава Лакичевића. Кум капетан Станко Миловић. На дан 06. 01. 1819. Вјенчали су се: Петар Јока Перова Костића, и Манда капетана Јока Миљешковића. На дан 07. 10. 1819. Вјенчали су се: Станко Николе Барбића, и Јована Вука Ивова Вукасовића. Кум капетан Вуко Барбић.

81

На дан 07. 10. 1819. Вјенчали су се: Саво (Вука Савова Ивошевића и Манде капетана Јана Старчевића) и Марија Војина Ивова Костића. На дан 07. 10. 1819. Вјенчали су се: Иво Андрије Ивова Стегића, и Јована (капетана Вука Старчевића и Иване капетана Ива Костића). На дан 22. 09. 1820. Вјенчали су се: Иво Ђура Трипиновића и Стане Станка Ивошевића. Кум капетан Вуко Старчевић. На дан 20. 08. 1821. Вјенчали су се: Нико Јока Костића и Стане Сава Барбића. Кум капетан Шпиро Барбић. На дан 23. 09. 1822. Вјенчали су се: Иво Васа Ђиновића и Јела Ива Миљешковића. Кум капетан Иво Лакичевић. На дан 23. 09. 1822. Вјенчали су се: Нико Вука Лукина Трипиновића и Јане капетана Рада Барбића и Јела капетана Вука Костића. На дан 07. 10. 1822. Вјенчали су се: Јоко капетана Ђура Старчевића и Манда Васа Маркова Миловића. На дан 07. 10. 1822. Вјенчали су се: Раде Ника Радова Радиновића и Јована капетана Ива Лакичевића. На дан 07. 10. 1822. Вјенчали су се:Јоко капетана Ђура Старчевића и (име удаваче није уписано) кћер Васа Миловића. На дан 28. 12. 1822. . Вјенчали су се: Ђуро Марка Костића и Стане Вука Микијеља. Кум капетан Ђуро Старчевић. Слиједе 2 листа, или ти 4 стране биљежака које се не односе на матичне податке, а онда су уписи рођења и крштења: На дан 01. 01. 1812. Родио се Лазо, син капетана Станка Миловића и Стане кнеза Мирка Љубановића из Грбља.

82

На дан 02. 02. 1812. Родила се и крстила Маре, кћер Пера, сина капетана Ника Костића и Стане Кикановић. Кума Ана, жена Војина, сина капетана Ива Костића. На дан 12. 03. 1812. Родила се и крстила Ивана, кћер Јока Стијеповог Миловића. Кум Вуко, син капетана Ника Ивовог Миловића. На дан 15. 04. 1812. Родио се и крстио Илија, син Пера Стијеповог Русовића и Јане Ђура Богетића из Луштице. Кум капетан Марко Старчевић. На дан 06. 09. 1812. Родио се и крстио Стијепо, син Лаза Маркова Костића и Манде Ђура Русовића. Кум капетан Иво Лакичевић. На дан 26. 09. 1812 Родио се и крстио Јоко, син Пера Радова Радиновића и Јане Рашковић из Луштице. Кума Јована, жена капетана Ђура Старчевића. На дан 08. 10. 1812. Родила се и крстила Маре, кћер Марка Радова Барбића и Маре Марка Миљешковића. Кум капетан Нико Костић. На дан 15. 02. 1813 Родила се и крстила Ана, кћер Андрије Ђурова Русовића и Стане Андрије Стијепова Старчевића. Кум капетан Ђуро Старчевић. На дан 17. 11. 1813. Родио се и крстио Нико, син Пера Ивовог Радиновића и Анђе Стијепа Барбића. Кума Јована, жена капетана Ђура Старчевића. На дан 23. 01. 1814. Родила се и крстила Кате, кћер Јока Марковог Јокића и Анђе Антоновић. Кум капетан Ђуро Старчевић. На дан 27. 01. 1814. Родио се Јоко, син капетана Ива Лакичевића и Гордане (није записано презиме по роду). На дан 25. 06. 1814. Родили се и крстили Иво и Јане, близанци Вука Маркова Старчевића и Иване

83

Ђура Клакоровића. Кумови капетан Ђуро Старчевић и Кате Маркова, жена капетана Марка Старчевића. На дан 10. 09. 1814. Родио се и крстио Станко, син Лаза Марковог Костића и Манде Ђура Јовова Русовића. Кум капетан Иво Лакичевић. На дан 14. 12. 1814. Родила се и крстила Маре, кћер Вука Јововог Ивошевића и Гордане Ђура Радова Клакоровића. Кум капетан Станко Миловић. На дан 06. 06. 1815. Родио се и крстио Јоко, син Вука Ђурова Микијељевића и Маре Јова Ђурова Ивошевића. Кум Јоко, син капетана Филипа Барбића. На дан 12. 09. 1815. Родио се и крстио Иво, син Јока Лазова Старчевића и Стане. Кума Јане акапетана Старчевића. Протокол Кртољски о посјетама Проти Костићу Запис 35-12/89 Казивао у перо Марка Миљанова а по причању Вука Дојчевића: Prizovne me jedno veĉe vladika i reĉe mi:

- Вуко, ти си тому Приморју вјешт; подрани сутра и шљези у Кртоле, проту Кости на кућу, поздрави га, понеси му мој благослов. Реци му да сам наумио уз ове госпођине пости, баш у прву сриједу шљести у Приморје, да благословим маслине а у Солиоцком пољу да светим водицу; ево двије године да нијесам силазио; старост ме оборила а болијест попала; пак се не бих рад гријешити пуком, да у неродици и недаћи на мене уздахне. Реци проту да о Преображењу добави морске рибе, и додај му да ћу у њега коначити три дана. Тер ти ја сутрадан низ Крстац дођи пред ноћ у Кртоле проту на кутњи праг, и донеси му поруку владичину од ријечи до ријечи.

-

84

Благо мени за довијека! - reĉe proto i nastavi - Боже дај да се обрне род и да владичине молитве буду примљене на небу!

Pripituje proto kako je vladika i moţe li koju stopu nogama, a ja od djavola:

- Од свега је добро ка вучина, но му се зимус обија зла: оглухнуо као звоно!

- Није ни дао Бог! - dodade proto – а који су му јади били?

- Јест, ва истину, да се чоеку не мили с њим разговарати, но да вика као с поклича!

Prenoći ja u prota i povrati se sutradan u manastir. Donesoh vladici protove pozdrave, a kad me zapita kako je starcu protu, rekoh:

- Од свега добро, но му се прољетос обиј зла: оглухнуо у оба уха; проглушио сам виком село, док ме је реазумио.

Stade vladika da ţali prota a uz prota i sebe, jer poĉe priĉati da su negdje vrsnici i na Savini uĉili i djaĉili ujedno.

U srijedu zorom krene vladika s pratnjom put Krtola i dopre u zahod sunĉani na krtoljsku granicu, gdje ga doĉeka proto s krstom, s barjakom i sa svijem mihaljskijem zborom. Kad se primaknu, poĉe proto iza svega glasa da pozdravlja vladiku dobrodošlicom, a vladika otpozdravlja vikom, da se brda ozivaju:

- А откад те је, прото, та несрећа нашла, да оглухнеш у оба уха?

A proto, ĉoek ostroumni i došjetljivi, reĉe niskijem glasom:

- Откад си ми онога милобруковића на кућу послао!

Vladika se dade u smijeh. Obojica se obraduju da sam lagao, a istrešte oĉi na mene ka‘da će me proţdrijeti; a ja, da svak ĉuje:

Шалу је Бог оставио! - ter se ova rijeĉ i danas u narodu sponaša.

85

86

87

Zapis No. 123/75

Sa mula u Herceg Novom polazi Vida, putniĉki brod koji saobraća izmeĊu gradova u Boki Kotorskoj. Brod, osloboĊen cime, polako se odvaja od mula i kreće ka Kotoru. Sa druge strane, iz Kotora, u isto vreme polazi brod Lovran, ka Herceg Novome. Na Vidi, u donjem salonu broda, u delu sa stolovima i udobnim sedištima drema sedam putnika u polumraku potbalublja. Na stolu ispred njih ostaci hrane, botilja vina, mrve Luštiĉkog sira, komadi pršute, nekoliko zguţvanih papira. Vidi se da su oni, pre nego je brod i krenuo završili sa jelom, i sada, naslonivši se glavama na udobna sedišta, pokušavaju da zaspe.

Tišinu probija samo jednoliĉni zvuk brodskog motora. Odjednom se otvaraju vrata od salona i ulazi visoki, kao veslo vitak i mršav ĉovek. Šake mu ogromne, a ruke skoro do kolena. Na glavi mu moderan slameni šešir, ala Panama, beli sako sa zlatnim dugmadima koji mnogo podseća na kapetansku uniformu. Taj ĉovek se, pomalo nervozno kreće, a zatim se zaustavlja nasred salona, duva kroz nos i, ţmireći, dugo posmatra sedišta.

- Не, и ово није то. Није то онај који тражим! – mrmlja on. -Ђаво би га знао шта је то и шта се дешава. Ово је

просто ужасно! Не ово заиста није то! Jedan od putnika zagleda se u njega i pun ushićenja i one

deĉje radosti uzvikuje: - Драго Саво! Јеси ли то ти? Откуда ти овђе? Mršavi dugalija, Drago Savo, nelagodno zadrhta, praznim

pogledom preleti preko putnika, pa prepoznavši onoga što ga je oslovio, veselo pljesnu svojim golemim šakama.

- Е, Јоко Крсто, - колико је врјемена прошло отакада се нисмо виђели! Прошло је сигурно једно стотине плима и осека, а тек облака преко Обосника. А ја и не знам да и ви путујете овим бродом. А ђе сте ви то били? Откуда ви у Новоме?

- Био сам до Дубровника неким послом око матрикуле. Синоћ аривао у Нови, а јутрос назад у Кртоле, на Бјелила. А ти Драго мој, ђе си ти био?

88

- Свуђе и ниђе. Око Шибеника и Задра сам пјесак вадио. Зида се горе, брука једна. Има посла, стићи се не може. Био сам око три мјесеца, и дође ура да мало до дома дођем, па да се, за неки дан или неђељу опет врнем горе. Него Јоко, ја сам се некако изгубио. Тражим своју кабину, онај салон са црвеним пресвлакама, а њега ниђе. Потпуно сам ишијемпиао.

- Дешава се то, мој Драго – smeška se Joko Krsto, - Ето, малочас сам, после другог звона мислио да је прво, па сам истрчао да купим ботиљу вина, а оно, одмах и треће звоно, а ја видјех ђе дижу понат, па потричим и једва стигох да ускочим у брод. Могло би се рећ' да сам и ја ишемпијао, али дешава се то мој Драго. Него, дану сједи Драго!

- Не ја Богуми, одох да нађем онај салон, онај црвени у плишу.

- Ама сједи овђе. Нема ти тог салона на овом броду. Ово је Вида, а не Ловран, а још је помало и шкуро, па ћеш се још обалит неђе на палуби.

Drago Savo uzdiše i pomalo neodluĉno seda pored Joka Krstova. Vidi mu se u pogledu koji luta s jedne na drugu stranu i pokretima desne ruke da je uzbuĊen, pa je nekako ka da je sav na iglama.

- И кажеш Драго био си пут Далмације? – reĉe Joko Krsto. - Ја? Био и у Далмацији и по свијету, а мени је сада у

глави такав хаос, да и сам не знам ђе путујем и камо ћу стић'. Али, послужила ме срећа, па ето, ипак сам на путу ка дома. А јеси ли ти Јоко, рођени мој, виђио кадгог срећну будалу, - kroz smeh će Drago.

- Е, па гледај га Јоко. Ту је пред тобом, јер ја сам најсретније чељаде на свијету! Да, јесам. Види се то и на мом лицу.

- Па видим ја нешто... као да сте... али сам мислио да је нешто друго у питању.

- Мора бит да изгледам кано неко коме се све измантало у главу. Нема ниђе огледала да се видим, а осећам да сам се потпуно променио, да имам изглед неког другог чељадета. Зато ме ти Јоко нијиси одмах ни препознао. А ја сам ти такав јер се враћам право са вјенчања.

- Ти се Драго оженио?

89

- Јесам мој Јоко, и одмах након вјенчања правац на Бјелила, па пут Костића да се јавим матери.

Posle tih njegovih reĉi poĉeše ĉestitanja svih prisutnih koje je razgovor trgao iz dremeţa.

- Пази ти њега!, smeje se ispod brkova Petar Petrović. – А зато си се ти тако нагиздао. Не само нагиздао већ дао и по миришљавој водици.

- Да, да... Ради потуне илузије дао сам се чак и напарфимисати. Потпуно сам се предао. Нема ни мисли, нити неких брига, ни туге, ама све ми је лишо... Само неко осјећањање... Нечег чудног. Право да ви велим, отакада са се родио овако нешто нисам имао.

- А да ти Драго опет не изводиш неке шкерце? – upta ga Joko, i nastavi. – Да то није као оно са магарцима, или са оним камионом или са палом на Бјелила.

- Ма какве шкерце. И оно са магарцима није била шкерца него чиста работа. Где нема људи има магараца, а Богуми понекад је живина већа од чељади. Па тако и мени. Да не би магараца ко зна како би се све завршило.

- А шта је то било са магарцима? – upita Petar Petrović.i. - Ја вама о свадби и о мојој срећи, а ви... Ђаво ви однио.

Само би неке галијоштине слушали. Vida se već podosta odmakla od mula Hercegnovskog i

polako grabila ka Zeleniki. Jutro se pomolilo iznad Lovćena. More, gnjila bonaca. Po koji galeb iza krme broda nadleće nad vodom, a malobrojni putnici se već rasporedili na gornjoj palubi, a u salonu Drago Savo nastavlja svoju priĉu.

- Таман када сам брод сургао под муло у Калиман и лишио се работе око брода и пијеска, дошли ми да купим камион. На Вару је био један. Жута Прага. Тражио је један од браће за ту Прагу око стохиљада динара, а ја одвојио седамдесет. У кафани на Вари, пред по Гошића и Радовића преговарали смо о цијени. Газда Праге не попушта. Бани се, држи цијену. Нема ми друге, велим ја себи, но да предузмем нешто. Одем на Бјелила и сипам глас да сам остао без шолди. Наспем га у неколико ботиља и двје демижане. Оставим неколико литара гласа у буре од остике, а буре оставим на доње, округле скале ђе сви сједе када дођу по вино на Бјелила.

90

91

- А како си сургао брод у Калиман, prekide Draga Savova, Petar Petović.

- Лако. Био ми на везу преко пола године на муло. Дошли Тивћани, веле, оли маћ брод са мула. Хоћу колико сутра, кажем им ја и дођем на подне у Калиман. На мулу стоје Тивћани, чекају и све некако погледују испод ока. Један од њих каже, е вала је и врјеме да се тај брод помјери са мула. Ово је муло за пристајање, а не за сидравање. Уђем ти ја у штиву, узмем шјекиру, манем два три пута на само дно. Море поче улазит у брод. После неколико, Мераклија, тако се звао брод, се нагнуо и кренуо сото. Ја ти изађем ванка и кажем им, е сада га ви вадите, није више уз муло.

- Де Драго, настави са причом о Праги, uz osmeh reĉe Joko.

- Да. То је била права шторија. Кажем вам, оставио ја остику да шири мирис о мом пропадању, а ботиље понео у Радовиће и Гошиће у неколико одабранијех кућа. Демижану дао у кафану на Вару. После неколико дана, глас о томе да више немам ни шолда, се расуо по чашама, испунио уста Радовићка и Гошићка и полако се ширио од уха до уха. Увукао се под кожу, а када сам, на Пинама у Тивту, од једног Грбљанина, чуо да сам потпуно пропао, знао сам да је дошла ура. Кренем то исто вече на Вару. Била је неђеља, а у тај дан предвече, изађу сви домаћини из Костића, Гошића и Радовића на чашу беванде и да баче на карте. Бришкула и трешета, то се игра у нас у Кртоле. Само они најстарији баче и дарде или преферанс. И тако ти ја полако уз Марицу са Бјелила право на Вару, а у шпагу седамдесет хиљада динара. Пред кафаном сви се скупили. Игра се на карте, прича се и пије. Приђох за сто где је сједио газда од Праге и питах га да ли је продао Прагу. Не ја Богуми, одговори. Чекам тебе ако си још вољан да је купиш. Ја јесам, одговорих му, али као што и раније казах, могу ти дати само седамдесет хиљада, ни мање ни више. Не знам Драго, рече ми, вриједи она сто хиљада али ето теби ћу га дати за осамдесет. Када то рече, ја се као тргнух, направим лице на желозо и на тугу, и рекох му да му ја дајем седамдесетхиљада јер немам више.

Tu Drago zastade i nastavi:

92

93

Он на то рече да је спреман да и о тој понуди разговара. Ја се тада учиних посве невјешт па му казах да може, али ако може да сачека који дан.

Vida se u tom trenutku odvajla od mula u Bjeloj i grabila, pored цrkve Svete NeĊelje put Kamenara, kroz Verige, pa dalje ka Kotoru. Na gornjoj palubi na krmi broda već je bilo dosta ljudi koji su, neki veoma znatiţeljno, a neki opet po ko zna koji put razgledali obalu pored koje je Vida prolazila. Drago Savo je nastavio svoju priĉu o ţutoj Pragi.

- И кажем вам, ја му ту велим да ме причека неки дан ако то икако може. Пита он, а зашто Драго? Ја, опет као невјешто, му речем да сам паре зајмио куму из Луштице, те ће ми их он врнут за који дан. После тих мојих ријечи почеше се у кафани сви тихо смејуљит. Јес, врнуће их, како да не, добачи неко. А ја сам ти вечерс нешто расположан па ћу ти, ако ми паре одмах даш, дати Прагу за твојих седамдесет хиљада, рече власник камиона. Ех, одмах, рекох ја, дану ме причекај још мало. Чим ми кум врне паре ето мене по Прагу. Биће то брзјех дана. На то се већ скоро сви у кафани почеше наглас смејати, а из угла допре глас – Немаш ти мој Драго Саво ни цванцика, а камоли седамдесе хиљада. Трсио си све шолде па сада само баниш. После тога наста општи смех. Ја се још више увукох у себе, као да ми је непријатно и као да немам одговор на све то што се дешавало. Ја ти онда још једном као замолим да се, ако је икако могуће, одложи куповина на још неколико дана или неђеља, а тада, понешен атмосфером у кафани и општим смехом, власник Праге изговори

- Ма, да ти право кажем Драго, ако би ми сада дао паре, продао бих ти Прагу и за шездесет хиљада.

Ја се опет станем повлачити и нећкати, и поновим да све то може али када ми шолде врне мој кум из Луштице.

Vida se primakla Kamenarima. Mnogi putnici koji su išli za Lepetane, Lastvu ili Tivat, napuštali su brod i prebacivali se catarom u Lepetane, i time skraćivali put za nekoliko ura, i nastavljali put dalje.

Petar Petrović se potpuno predao priĉi Draga Savova i nije skidao oka sa njega dok je ovaj, pun neke strasti i zanosa govorio.

94

- И ја ви кажем, настаде општа спрдња око моје куповине Праге. Из кантуна кафане опет се чуо неки глас: Дану се сад покажи Драго. Ђе су ти с'д ти шолди? Ја се као примирио, а све гледам на власника Праге када ће изговорити оно што сам очекивао и нашта сам се припремао.

- И, шта је даље било, nestrpljivo će Petar Petrović. - Било је, није да није. Не издража он сав тај притисак и

огласи се да га сви чују – Ма, када би сада одмах платио, дао бих ти камион и за педесет хиљада. Е, ту сам те чекао, мислим се у себи и одговорих му да није време за тако нешто, да ме сачека јој који дан. Он, пун себе, а да би испао галијот, гори – Ево људи, нека они сви чују, ако одмах даш шолде, носи Прагу за педесет хиљада. Ево и кључева на сто, да се види ко сам ја, а ко је Драго Саво. Бачи он кључеве на сто, а ја се примакох столу. Сви се смеју, добацују – Хајде сада Драго. Шта је било кућо моја, нема те ниђе вели власник Праге. Да би све било што забавније, још рече – Ево ти с'д Драго види каки сам ја човјек. Јеси мој добри, рекох му ја, човјек си ти, али ни Драго Саво није нечовјек. Извадим из шпага шолде, а мук у кафани. Избројим педесет хиљада, вратим два'есет у шпаг, метнем паре на сто и узмем кључеве. Тек тада наста такав смјех и пометња да је то чудо. Претумба се све на његову банду. Почеше сви са подсмјехом и руглом говорити о, сада већ бившем власнику Праге, а ја ти се полако упутим на врата, па праву у Прагу. Упалим камион и потерам га ка Бјелилима.

- Е баш си прави галијот Драго, uz smeh reĉe Petar Petrović.

- И шта би са Прагом, pravi se nevešt Joko Krsto. - Пребацим је ја на Бјелила, али већ код Белависте

видим да нешто није како треба. Наставим низа страну пут Какрца, а код кривине над старим Бјелилима опет проблем. Мораш мотат и тамо и вамо гувернал оли ти волан. Нема оно аутоматика, па се само врне на се. И тако неколико дана, а онда код бистерјне под Фортицу, у кривини, из Облатне се враћао са пјеском, заборавим се и право у страну. Завидам се у стијене у кривини и ту станем.

95

Опучиле ми се обије предње гуме, отишле у комаде. Дођем ти до Варе и упитах има ли неког да ми поможе око гума. Расцвјетале се скроз а и оно метално, фелне, и оне се искривиле, те сам морао купит обе гуме и то цјеле. Сви муче, гледају на доље, нема никог ко би ми руку дао или ме пребачио до Тивта оли Котора да у бутигу купим и довезем у Кртоле. Видим ја да од тог посла нема ништа, одем до матере у кућу на Вару узмем два магарца и право у Тиват. Обавим куповину па назад за Кртоле преко Превлаке и Солила.

Vida se već dokopala Veriga i skretala na levo, kraj Kostajnice put Morinja. U Kamenarima na brod je ušlo mnogo nove ĉeljadi, valjda idu u Risan i Kotor. Paluba već punana, ţamor skoro da nadjaĉava zvuk motora. U salonu broda već ima dosta ljudi. Poneko, kao da neće, prisluškuje šta govori Drago Savo. Mnogi pozdravljaju, pitaju za zdravlje. Drago Savo otpozdravlja, ali ne prekida svoju priĉu.

- И тако ти ја са магаради пребачим гуме до Фортице, промјеним их, утоварим магарад на Прагу па право на Бјелила. Истоварим магарад, оперем на Фрутак Прагу, себе дотјерам. Обучем јакетун од свадбе, узмем вешту, са шуфита, што је остала још од прве жене. Котоле, мараме, клобуке и неке ђинђуве. Навучем ту робу на магарце, клобуке им ставим на главу, вежем им мараме око врата, па преко понта, право их у Прагу. Био је ту и владика, тако смо звали једног малог, унука Костића, који ми је за све то дао руку, те сеђосмо у Прагу и правац Радовићи, на Вару.

Код прве бутиге, код Вукаша, стадосмо. Ја ти, опет преко понта, изведем магарце те са њима у бутигу. У бутиги Вукаш и још двоје троје чељади из Миловића. Узмем наполитанке, кексе и још неке колаче те их ставим пред магарце да се почасте. Купим им и оранџаду, сипам у сић и то исто пред њих. Вукаш гледа, мучи, а они из Миловића намах на врата. Либерај ме Боже, довикну један од њих. Када се то све завршило, опет магарце преко понта на Прагу, па терај даље. У другој бутиги, код Ника Васова, стадосмо само да узмем још наполитанки и кекса и оранџаде, па настависмо ка Вари. На Вари, пред кафаном Јованчића окупили се сви.

96

Игра се на карте, чакула се, тера се спрдња, пије се вино и ракија. Зауставим Камион испред Канонике. Сви гледају ка мени, ћуте и нико ништа не збори. Узмем понат, оборим задњу банду од приколице и изведем два магарца. Кренем с њима у кафану. Сједнем за сто, а они, магарци поред мене. Зовем себи пиће, и горим на глас – дај пиће и за све магарце овђе, јер су магарци понекад виши од чељади, а Богуми има и уре кад су чељад ка магарци. У кафани сви муче нико не збори ни рјеч. Попијем ја своје пиће, а и магарци попише сок из сића и поједоше оне наполитанке из бутиге Ника Васова, па магарце вратим дома код матере у кућу, tu Drago malo odahnu u priĉi, odpi malo vina i nastavi:

- Када сам се враћао преко Варе ниђе никог у кафани. Само Јованчић помјера каријеге уз столове.

Vida se dokopala Morinja i krenula polako ka Risnu. Joko Krsto, gleda Draga i veli mu:

- А шта је било са младом Драго? Што си доша без ње, или је то опет нека твоја шкерцада!

- Ма није Јоко, сад ћу вам отићи на доњу палубу. Тамо на клупи, крај прозора, сједи створ божији који вам је, тако рећи, свим својим бићем предан. Знате ли, блондина са носићем... с прстићима... Душица моја! Анђел мој! Она је мој златни пупољак, мој сјајни лампиончић! Даворка душа моја! А ножица!

Господе! Њена ножица није као што су наше ножурде, него нешто минијатурно, чаробно... алегорично! Просто да узмеш и поједеш ту ножицу! Ех, ама ви ништа не разумјете! Јер ви сте материјалисти, досадни галијоти и ништа више! Ево, кад се и ви ожените, онда ћете се сјетити! Где ли је сад, рећи ћете, Драго Саво? Да! А сад идем код ње. Тамо ме већ с нестрпљењем чека... са осмијехом. Ја сједнем, овђе са вама, а она ме чека.

Petar Petrović klima glavom i klati se o nekog srećnog smeha, a Drago nastavlja svoju priĉu:

- Па онда наслониш своју тикву на њено раменце и хваташ је око струка. А унаоколо, знате ли, мук... поетичан полумрак у штиви брода. Цео свијет бих тог тренутка загрлио. Петре Петровићу, допустите да вас загрлим!

- Драге воље мој Драго.

97

Prijatelji se uz opšti smeh putnika grle, i srećan novobraĉnik Nastavlja:

- А ради већег идиотлука или, како то по разним либрима пише и говоре, ради веће илузије, одеш до бифеа да искапиш две-три чашице. Овде у глави и у грудима дешава ми се нешто што ни у бајкама нећеш наћи. Ја сам човјек ситан, ништаван, а чини ми се да сам наједном постао безграничан... Цијели свијет собом обухватам!

Putnici, gledajući na napitog, srećnog mladoţenju, i sami se zaraze njegovom veselošću, pa već i ne osećaju onu poĉetnu dremeţ, a osim Joka i Petra, oko Draga Savova se oĉas pojaviše još petorica.

On se vrti kao na iglama, sve bi nekako da krene ka svojoj Davorki, a ostaje mu se. Prska pljuvaĉkom oko sebe, maše rukama i brblja, brblja bez prestanka. Cereka se i svi se cerekaju.

- Главно је, господо, што мање мислити! До ђавола са свима тим анализама... Ако ти се пије, а ти, брате, пиј, а не да филозофираш: да ли је то шкодљиво или није... Све су те филозофије и психологије пашта фажола!

Kroz kabinu broda prolazi kontrolor karata i govori: – Билете, молим, билете на преглед.. - Драги мој пријатељу – obraća mu se mladoţenja – кад

будете пролазили кроз доњу палубу, а ви нађите тамо даму у сивом клобуку са бијелом птицом на лијевој банди, па јој реците да сам ја овђе!

- Разумијем. Само на овом броду нема доње палубе! - Па добро! Свеједно јој реците да јој је муж здрав и

читав! Kako to reĉe, Drago Savo nastavi, ali više za sebe. - Муж... Дама... Је ли то одавно? Муж... Ха-ха... Тебе

треба тући мој Драго, а ти муж! Ах, мулцу један! А она! Јуче је још била ђевојчица... пупољак наранче... Просто не могу да вјерујем!

- Данас је тешко и чудновато видјети срећног човека – govori jedan od putnika, - пре ћеш видети црног галеба или...

Tu putnik zastade, pogleda prema Dragu i namignu mu na naĉin na koji se namiguje nekom ko se dobro poznaje, voli i sa kime se provelo dosta vremena.

98

- Да, а ко је томе крив? – govori Drago Savo tegleći svoje duge noge i ruke sa ogromnim šakama. – Ако ви нисте срећни, онда сте сами криви! Да, а како сте ви мислили? Човјек је сам ковач своје среће. Зажелите само, па ћете бити срећни, али ви нећете. Ви се тврдоглаво уклањате од своје среће.

- Ето сад! Како то? – dobaci crni muškarac sa velikim oćalima i brkovima.

- Врло просто!... Природа је удесила и наредила да човек у извесну уру свога живота воли. И ако је настао тај период, онда, добри мој, воли свом снагом. А ви не слушате природу, сви као нешто чекате. Даље... У књигама је речено да нормална чељад мора да ступи у брак... Без брака нема среће. Ако је дошло право и згодно време, а ти се жени, не одуговлачи... Али ви се не жените, него мудрујете и све нешто чекате! – A zatim nastavi još sveĉanijim glasom:

- Затим је у Светом писму речено да вино весели срце човечије... Ако ти је добро, па хоћеш да ти буде још боље, онда ми ти, братац, иди у бифе па попиј нешто. Главно је да не мудрујеш, него удари у шаблон! Јер шаблон вам је велика ствар!

- Ви кажете да је човјек ковач своје среће. Либерај ме Боже такве среће, кад је довољан један болестан зуб или штрига од жене или таште, па да му сва његова срећа сурга у понор? Ја вам говорим, све зависи од случаја. Нека нас задеси, на примјер, сад некаква невера или да учини бура или ти југо, па да видим да ли би и тад овако пјевали, - progovori jedan od putnika.

- Дану мучи - protestvuje Drago Savo, – катастрофе се дешавају само једанпут у години, а мени се једна већ догодила и не бојим се ја никаквих случајева, стога што ти случајеви немају разлога да се догађају. Ријетки случајеви! Нек иду они до ђавола! Просто нећу о њима ни да горим!... Охо! Па ми већ дођосмо у Рисан.

- А куда ви путујете? – pita Petra Petrović. – У Котор, или некуд још даље?

- У Котор? Шта би то ја мога у Котору работат сем да одем на суд, или тако нешто! Ја вам идем у Кртоле, на Бјелила.

99

- Па што не сиђосте у Каменаре, па цатаром преко до Лепетана, па у Ластву и неком барком за Бјелила?

- Знам, знам могао сам то учинит, а тако сам река и мом анђелу, мојој Даворки, да излазимо у Каменаре, али ето, запричах се и...

Samo što to reĉe, u salon uĊe kontrolor karti i reĉe Dragu: - Чудновато господине. Нема ниђе на броду госпође са

бјелим клобуком. Али ми се све чини као да сaм такву једну жену видео у Каменаре на мулу када смо одлазили!

- Каменаре! Аух ти га... Па она је јадница изашла са брода као што сам јој и река у Каменаре.

- Онда вам честитам, јер ето вас у Рисну, - kao da je jedva doĉekao, progovori Petar Petrović.

Prolazi pola minuta ćutanja. Drago Savo se diţe i tupo prelazi oĉima društvo okolo sebe.

- Да, да – objašnjava dalje Petar Petrović. – Ви сте запричали и ето... остадосте без младице.

- Ах, шта учиних јадан! – проговара Драго Саво, a polako bledi, hvata se za glavu i poĉinje brzo da koraĉa po salonu, – ах, нека ме, ниткова, ђаволи изију Но па шта сад да чиним? Па жена ми у Каменаре! Она је тамо сама, чека, мучи се.

Drago Savo sede na klupu i jeţi se, kao da mu je neko na ţulj stao.

- Ја сам несрећан човек!. Па шта да радим? Шта? – jeĉi on.

- Но, но... – Teše ga putnici u salonu. - Није то ништа... Ванка у Рисан па на пругу или нађи

неког да те пребачи барком оли аутом за Каменаре. Чекаће она тамо тебе. Нема јој друге. – Pokušava da pomogne Joko Krsto.

- Пруга, барка... којештарије – jada se Drago Savo, ĉuveni „kovaĉ svoje sreće―. – А ђе су ми шолди за такве работе мој Јоко? Све су ми паре у Даворке, у моје жене!

Prošaptavši nešto izmeĊu sebe, došaptavajući se i smejući se, putnici prikupljaju novac pa kada prikupiše koliko su mogli dadoše sve to na gomilu Dragu Savovu.

- Да ви нешто право велим. Чини ми се да ће се Даворка и без мене снаћи упуту...

Tu Drago malo zastade i nastavi:

100

101

- Баш да видим може ли се снаћ и допељат се до Бјелила без ичије руке. Нека јој то буде нека врста испита, а ми ове шолде, када смо их већ окупили скупа у камару, да их скупа и трсимо. Ало, мали... – zove Drago konobara.

- Дану нам за све ово донеси вина и пршуте. Нека мнам се нађе до Котора, а од Котора па надаље виђијеће се...

Svi putnici se na ove reĉi prvo zagledaše izmeĊu sebe, a onda, kada se smehom javi Joko Krsto, svi prihvatiše kao jedan i poĉeše se smejati i dobacivati:

- А ти нас Драго као и оног за Прагу, бачи у макину! – reĉe priliĉno neveselo, ali sa osmehom na usnama Petar Petrović.

- Но, реци нам Драго имали те младе или је и то нека од твојих шкерца, - dobaci Joko Krsto.

- Ма има младе Јоко, није да је нема, али није на овом броду. Није она ни пошла на пут. Остала је у Задру код својих, а ја сам доша само по неке папире и враћам за коју неђељу по њу.

- А то ти је Драго мој опет твоја работа! – odgovori Joko Krsto, a u rukama obrće svoj slamnati šešir.

- А које су те његове работе, - progovara Petar Petrović. - Има их разних, а мени је најмилија она из Ђеновића. - Није из Ђеновића, већ из Баошића, - prekida Joka

Krstova Drago sa osmehom na licu koji se dovukao i do oĉiju, i nastavlja – ако мислиш на оно са кафаном.

- Да, на ту, а на коју другу! Дану је реци Драго, нека је чује и Петар, а и ова друга чељад. Има се ту шта чут.

- Продали пијесак у Нови, poĉinje Drago. – Ја, Јово Јола, Иво Паво и Јоко Паво. Из Облатне право у Нови, продали пијесак и пунани пара кренули пут Бјелила. Негде пред Баошиће, Јоко Паво, који је попио своју лату вина, рече да је ура за кафану, те ми право на муло Баошића. Било је неђе око шест ура поподне. Мркло помало, а у кафани скоро ниђе никог. Пописмо по ботиљу винасваки, а онда и бокун пршута и мало сира, па опет ботиљу вина и тако два три ђира. Ноћ већ ухватила. Платим ја сво пиће и све што је било, и горим газди да нам донесе да понесемо нешто и за дома, а он, мислећи да смо пијани у комаде, када донесе пет ботиља вина, пршута и сира у карту, наплати још

102

једном све што је до тада било. Мислим ја да ли да направим одмах бруку или да учиним нешто друго. Јово ми рече да је вријеме од бруке, а ја га послах на брод по коноп. Донео Јово коноп, газда затворио врата од кафане, а ја Јову горим да увеже све столове и каријеге једну за другу. Увеза их Јово, а крај конопа потегосмо до брода. Газда гледа, извирује кроз прозор, а ми право на брод. Дам пун гас, а столови и каријеге полетеше једна за другом у море. Скочи газда. Виче, бештима, а столови и каријеге по мору витлају. Одмакосмо се којих сто метара, а Јово сјекиром удри по конопу, а столови и каријеге, полако почеше тонути. Вуче их на дно оно гвожђа на њима. Тако је то било, он нама наплатио два пута, а ми њему само једном, - završi priĉu Drago, a pogledom je okrznuo po ramenu i Petra Petrovića koji se naglo trţe jer mu se uĉinilo kao da ga je nešto opeklo.

Vida je polako klizila prema Kotoru, pa dalje prema Bjelilima gde je na mulu oĉekivao Marko Vuko da doĉeka bacalo, povuĉe cimu i nabaci je preko kolone na mulu. On se, dva puta dnevnо, iz Gošića, niz Potok spuštao na Bjelila.

Dolazio je taĉno petnaest minuta pre dolaska broda, sedeo na skalama Pera Vasova i ĉekao taj trenutak kada svi sa broda gledaju kako on hvata bacalo.

103

Zapis No. 05 Bila je neĊelja. Jutro se oglšavalo sa Lovćenskih strana i

polako se vuklo i pomeralo preko Vrmca i Polja Solickog na Đuraševiće, pa na Nikoviće i Radoviće, a odmah potom svetlost se rasprostre po Gošićima. Prvo osvetli Svetoga Luku pa se spušti niza stranu do svake kuće, poĉev od Đinovića pa na dolje,

U Tripinoviće se svetlost nije gasila cele noći. U kući su svi bili uţurbani, a mirni. Joke Pera Kostova je, tako su bar ukućani mislili, bila spremna da ode ka Svetome Luki. Bolovala je Joke duţe vrjeme, a Pero Kosto je govorio:

- Године су учиниле своје, а и живот је није штедио. Niko Vaso Kikanović je, još pre nekolko dana, kada je ĉuo

psa da pred kućom Pera Kosta zavija na onaj posebni naĉin, rekao:

- Да се мјени о његовој глави, ali kako je pas i dalje zavijao, išao je Niko Vaso po Gošićima i govorio:

- Дошло је врјеме Јоке Перовој пут Светога Луке. Нема јој другога пута. Ем пас завија на ноте, а прошље године им је и оно младо стабло на двору одједном усахло. Знаци су то.

- А и ја сам примјетио да се нешто догађа, nastavi Špiro Ivo Đinović, - у баштини им се међу бобом и пшеницом појавиле буже на сред поља. Рекох ја својима биће да је неко слаб у кући Трипиновића. И ето, дошла је и ура за Јоке Перову.

- А мене Јоке Перова пре Васкрса на неколико дана рече да јој је у сан дошло да су јој сви зуби испали, да је боли пета и да јој лево око игра, а да је виђела и како јој се кантун од куће руши. Звала је, вели у сну, и неку своју својту, која је умрла одавно, на објед, - nadoveza se Mare Sretena Rautovića i nastavi - причалала ми Марица Васа Стањевића да им се свјећа на славу угасила, а да им је и хлеб био некако сув, није им се прихватио, а кумови ми рекоше да им се и бадњаци за Божић нису веселили.

- Све то ти је више него довољно да се не може проћ лишо.

104

- Када је ура, ура је - odgovori joj Špiro Ivo. U kući Tripinovića mir. Ma kvarat do podna, ušao je

sveštenik, na poslednji razgovor sa Joke Perovom. Nije prošlo mnogo, po ure ili nešto više, sveštenik napusti kuću. Na uru i po, oglasiše se, u jednu stranu, zvona Svetoga Luke.

Po Gošićima se prosuo glas, zavukao se u svaki kantun, draĉu, meĊu, kamen i panjegu – umrla je Joke Perova.

Glas se polako spuštao i niz potok ka Bjelilima i Oku, prekrio je baštine u Spili, uvukao se u lovoriku i masline kraj puta kojim je Joke Perova godinama silazila u baštinu u Oko.

Osluškivali su mještani da li će moţda zvona na Svetome Luki da jauĉu i raspitivali se da li su oĉi Joke Perove ostale otvorene jer i to bi bio znak da će još neko iz kuće ubrzo poć‘.

U kući Tripinovića, još dok je sveštenik bio u kući, upalili su svjeću i kandilo, a kada je Joke Perova ispustila poslednji dah iz svog тela, snaje su je okupale, obule je i navukli na nju crnogorsku nošnju, istu onu koju je i na venĉanju nosila, poloţili je u sanduk, ruke i noge joj uvezali crnim mašnama, koje će odvezati pred samo zatvaranje sanduka, a prozore i sva škura na kuću zatvorili na libar.

U veliku gostinsku kamaru staviše sanduk sa Joke Perovom na sto i to glavom okrenutom ka zapadu, a na jastuk kod pokojnice staviše lovoriku, bršljen i malo bosioka. Sa leve i desne strane sanduka, kod glave, postaviše po kandiljeru sa sećom, ikonu i krst, što su iz crkve donjeli postaviše joj na prsa, a ogledalo u kamari prekriše bjelim šugamanom.

PoreĊaše karijege u krug oko stola na kome se u otvorenom sanduku nalazi Joke Perova, da narod ima gdje da sedne.

Negdje iza ponoći u kuću je ušao Tripo Niko. Krenuo ka pokojnici, cjelivao ikonu i krst, a onda, valjda od bršljena ili bosioka, ko bi to sada znao, uvukao mu se miris u nos, zatrepta mu dušnik, te on kinu. Odmah skoĉi najmlaĊi Tripinović, koji je u sobi kraj sanduka stajao i pazio da neka maĉka ili druga ţivotinja u kuću ne uĊe, te mu škarama odseće dugme sa košulje. Samo što je Tripo Niko seo, u sobu je ušao nepoznat ĉovek koji je seo kraj Mare Špirove i izvadio komad papira i olovku. U sobi je bilo svega nekoliko ĉeljadi, a nepoznati ĉovek u pola glasa upita Mare Špirovu šta je red i obiĉaj oko pokojnika u Krtole.

105

Mare, iznenadjena, ali i kuriozna da sazna ko je nepoznati ĉovek i zašto pita ono što svi u Krtole znaju, upita ga:

- А окле сте ви? - Ја сам Перо Лаза Вукова из Кривошија, а доша сам

јутос у Миловиће код рођака. Када сам чуо да је у Гошиће умрла Јоке Пера Костова, дођох да чујем и видим како се у вас сарањује чељад.

- А да ли сте ви у роду са Вуковићима из Кривошија? - Нијесмо у роду, но смо у кумству, ако мислите на

фамељу Трпина Вуковића. - Да, на њих, и они су, колико је мени упамет, у кумству

са неким из Миловића. Чини ми се са неким од фамеље Дапчевића. А што се тиче сахрана, то вам је у нас онако на Кртољски. Тачно се зна коме је шта чинит.

- А шта то ваља чинит? – uporno će Pero Lazo. - А није ви овђе ни мјесто ни ура да о томе зборимо. Ако

вас све то занима, а ви питајте попа Ника, па нек ви он то рече!

Pero Lazo Vukov je video da mu nema ništa od razgovora sa Mare Špirovom, te posle nekoliko polako se uputi ka vratima i napusti kuću Tripinovića. Dok je silazio putem od Gošića ka Radovićima, na Peceljevini se srete sa jednom ţenom koja je pod levu ruku nosila kosjer, a u desnu demiţanu. Ţena se jedva propaznavala u mraku jer je na sebi nosila sve crno, od cipela do marame, a i oĉi su joj bile crne.

- Добра ви срећа, obrati joj se Pero Lazo. - И теби, ко да си, а и да се по бруци не познајеш, -

odgovori mu ona onako u prolazu. - А зашто да се по бруци не познајем? - Боље ти је то него да ти речем – Не дошао дома! –

odgovori mu ţena u crnom, a kada se već odmakla, kao da je ĉuo da je, onako kroz pola usana izgovorila – По бруци се и грдилу познавао!

Pero Lazo produţi dalje putom, a na raskrsnici kod puta za Kostiće, iskoĉi iza meĊe jedan ĉovek i prepreĉi mu put.

- Чујем да се распитујеш код жена о нашим обичајима, а од њих у Кртоле ништа сем клетве немож' чут. Јаох ти у памет ако њима вјерујеш. Сигуро ти је, када си напустиа камару да су остале ријечи за тобом, - tiho je govorio ĉovek.

106

- Не дошао дома, па онда и она - да му се кућа ископа, или да му се огњиште угаси, а могло је и, да му се шљеме прекине и ископао се и по ђевојци. А ја ти, мој добри горим - Што руком дохватио – све ти цвјетало, и ево ти оваj комад карте на коме је све лијепо записано, па то однеси са собом и да те пут у Кртоле више не нанесе, већ да се по добру врнеш.

Ĉovek tada pruţi komad papira Peru Lazu na kome je pisalo: Запис о мрцу – бијелешка 234-АД-35 Сандук из куће износи блиска фамеља, искључиво мушка

чељад, али никад син оца. Ако се сахрањује жена, крај у коме је глава носе два мушка из њена рода, а крај у коме су ноге носе два мушка из у коме је била удата. При поласку сандук се износи, се ногама напред, и удри три пута о земљу. Сандук не смије да дотакне довратак, да не би још неко из куће умро. Када изађу на дворишну капију, баци се тигла са куће да се мртвац не поврати. На челу спровода иде дијете које носи пшеницу, иза њега они који носи крст, а онда у ред свештеник, па сандук, родбина, па сви остали и то голглави. Уз покојника се у гроб ставља ботиља вина „да се не потенчи―. При изласку са гробља један младић од родбине стоји на капији и свакоме даје мало пшенице. Пре свих се, пречицом, са гробља морају вратити две одиве из куће покојника, и успут уберу зелене гранчице ловора и маслине. Када уђу у собу у којој је лежао покојник, покупе ленцуле који су били испод сандука, и добаце их једна другој неколико пута, а убраним гранчицама мало поиграју око стола.

Ленцуле треба да опере нека удовица, али никако неко од укућана. Испред куће стоји вода да се, по повратку са гробља, оперу руке, али се не смеју обрисати. У кући се припрема каритад за покој душе умрлог. Од јела се не спрема ништа посебно, али се пази да објед не буде много свечан. Каритад се обично врши на столу на коме је лежао покојник. У соби у којој је био изложен држи се 40 дана упаљено кандило, чаша вина и комад круа, а на греду од плафона се привеже комадић платна од покрова – камбрик. Жалост родбина показује ношењем црнине чак и за далеким сродницима. Парастос се служи 40 дана, пола године и годину дана после смрти. Спрема се пшеница, вино и проскура и то се носи у цркву. Парастос дају и када сазнају да је неко умро у туђини.

107

Zapis No. 03

Када се срушио комин на кући Барбића у гомили тигли и камења, Иво Нико је угледао оковану дрвену кутију. У први мах је помислио да је то кутија са дукатима, јер се већ годинама причало да је један од Барбића, биће да је то био Ђуро Васа Ивова, сакрио дукате што их је из Америке донео. Иво Нико је сав усхићен и пун наде однео кутију у кужину и тамо је, прво очистио а онда и отворио. У кутији је нашао комад тканине у којој је било умотано неколико папира. Папири су били писани кроз неколико руку и у два писма. На свакоме је био и воштани печат и потпис испод њега. Датума није било нити на једном од папира, а сви папири су имали наслов КРТОЉСКА ПРЕВЛАКА, и неки знакови и бројеви без икаквог реда. Можда су они и имали неки свој ред и смисао, али Иво Нико то није могао утврдити. Папире је, после неколико дана показао свом куму Васу Пару Бринићу, а овај их је, јер је имао поглед који памти и најмањи шум ветра, запамтио и дошавши кући преписао на папире које је, лист по лист, запечатио у флаше и однео их у магацин на Какрцу. Годинама је их је скривао и од себе, те је после неког времена и заборавио да флаше постоје, а и место на коме их је држао. Само у време југа је у сну изговарао текстове из рукописа, а звуци и речи су се урезивале у зидове собе и испуњавале пукотине на гредама плафона.

САН ПРВИ у трећи дан југа месеца децембра 1734. године Папа Климент VI је упутио писмо цару Душану 6, јануара

1346. године у коме га обавештава да постоје бенедиктански манастири који шире писменост међу народ кртољски, а они су, манастир Светог Михаила на Томби или ти Превлаци Кртољској, као и црква Светог Луке у Гошићима. У скрипторијима тих манастира се гајила писменост, преписивале се многе црквене књиге, а и састављале нове. Књиге су писане на старословенском и латинском језику. Натписи на сатрословенском су писани

108

глагољицом и то су и почеци прве писмености у овим крајевима. У манастирима је и служба божја извођена на стрословенском језику, а њу си изводили бенедиктански монаси.

Монаси су дошли из Италије и радили на опесмиењавању осталих монаха, тако да се глагољица и њена књижевност на Превлаци Кртољској постепено ширила и то упоредо са ширењем латинске писмености и књижевности.

САН ДРУГИ у пети дан југа месеца децембра 1734. године На Превлаци Кртољској је нађен и један део капитела од

белог мермера. Усамљена појава тог добро израђеног украса на Превлаци, указује да је донет са острва Страдиота. На том суседном, већем острву, постојала је базилика у склопу манастира. Храм рановизантијског доба био је смештен у највишем углу велике раноримске грађевине, а по свему судећи то је било велико јавно купатило. Околност да су њене бројне просторије, окренуте југу, снабдевене уређајима за грејање воде и зидова, укључујући оне уз јужну страну храма Арханђела Михаила, и да су биле украшене мозаицима, указује да је реч о бањи или болници, где је коришћено лековито блато.

Уграђивање хришћанског храма у њене зидове, на највишем месту, морало је имати посебан повод. То није највиши део острва, нити најпогодније место на острву. Значи, хтела се уградња храма управо у тај, највиши део, те римске грађевине. То наводи на претпоставку да је за ту просторију римског доба било везано предање из ранохришћанског времена, што је условило уградњу првог храма, можда већ после едикта о толеранцији из 312. године. Све то упућује на предање из времена прогона, када су се хришћани окупљали прикривено на јавним местима, каква су била јавна купатила. То даље упућује на доба апостола, који су проповедали и чинили чудесна исцељења у бањама и лечилиштима.

Апостолу Павлу предање приписује велику улогу у покрштавању Словена. Преко Грбља, Кртола и Луштице

109

протезао се римски пут Солун - Рим, удаљен једва два километра од Превлаке, па се Апостол Павле, пролазећи тим путем, задржао једно време и на Превлаци. Ово је био још један повод за успостављање Зетске епископије, као и оне Захумске, на јадранској обали.

У време Светог Саве сећање на Апостола Павла било је веома присутно и живо, те тако предање Апостола Павла сачуваше српска црква и народ.

Народ сачува и сећање на Далматинску цркву, што је успоставише апостоли Павле и његови ученици Тит и Ермије, наследили најкасније у VII веку.

Успостављајући Зетску епископију у обновљеном храму Арханђела Михаила рановизантијског доба, на Кртољској Превлаци, како се у народу говори везано је за делатност Апостола Павла, а Свети Сава је укоренио Српску православну архиепископију на темељима апостолске Цркве Далмације.

Значи, Свети Сава је успоставио седиште Зетске епископије у манастиру Арханђела Михаила, и тиме дубоко уткао у живот Цркве и Кртољско народно биће. То је манастир са храмом успостављеним најкасније почетком касноантичког доба, вероватно на месту где је Апостол Павле проповедао.

САН ТРЕЋИ у осми дан југа месеца децембра 1734. године Епископ Буциус није поклон земље на Кртољској

Превлаци потврдио олако. За доношење одлуке епископ је спровео одговарајући поступак за који су нађени и сведоци, од којих за једнога није сигурно када се обавестио о спорном предмету, док је други изричито изјавио да је био учесник догађаја 1124. године. Први сведок Јонус де Паклецо сведочи и изјављује пред господином епископом Буцином у првој години његова епископата, пред свештеником Анастасијем, ђаконом Тисцином и субђаконом Марином, да је у својој младости, када је још био адолесцент, седео са оцем и ујаком у виноградима његове породице, где су често долазили да седе њихови суседи: свештеник Петар де Видало, Братеша де Папаралиа и

110

Борче.Од њих је наш извор више пута чуо да је, изузев четири комада винограда, цела Тумба Светога Анђела, тј. да припада Св. Анђелу (дицебант ессе де Санцто Ангело). Виногради су припадали:

Први - Јони де Сола Други - Силвестру де Маца Трећи – Брислину Четврти - Онима де Дацо. А виногради неких Белатоца дати су Трипуну де Дерса, а

то је изгледа страна окренута према пољима од солилима и Грбљу, те да их само посади, али је земља била и надаље у власништву Св. Анђела.

Све друго земљиште на Превлаци, одозго па све доле до потока, припада Св. Анђелу.. На другој страни - према Тивту - све земље и виногради које називају Бранате припадају комуни, тј. Которској општини (терре ет винеее qуе диценбантур Бранате сунт де цомуно). Виногради од Мелоса до Паклецових и сва та обала припада цркви Св. Трипуна. Виногради: свештеника Видела де Кастано, породице Папаралиа, магистра Вите, породица де Пезено, де Гала и свештеника Петра де Винеро, сви су власништво цркве Св. Трипуна.

САН ЧЕТВРТИ у девети дан југа месеца децембра 1734. године Контеса Екатерина рођена је 1777. године у Скрадину, од

оца Филипа Сундечића и мајке Јоване Јовић. Сундечићи су били угледна српска далматинска породица, а један од њих, пјесник и свештеник Јован Сундечић, био је и лични секретар књаза Данила.

Екатерина је била веома наочита и јако даровита дјевојка. Краси је чврсти карактер, стрпљење и истанчани смисао за вријеме. Описује је племенитост, пријатност, трпељивост. Исконски је њен смисао за поштен однос и праведност према роду и Богу. Ипак, за своје вријеме је била доста независног духа, мада врло привржена старим начелима и вриједностима. Чудак и јесте жижа цјелине.

Удала се, као што ти и приличи једној таквој дјевојци, за човјека без пријекора. Као дама високог стила, он и у браку

111

живи као узорна супруга. Али несрећа је брзо на врата њихова дома закуцала, те њезин муж, конте Илија Властелиновић из Рисна, убрзо умире. Порода њих двоје нису имали. И тако је Екатерина, што значи увијек чиста, остаде удовица у својој двадесетипетој години.

Како обичаји налажу, и Црквени, а и они обичаји српског племства, она се завјетовала се да се никада неће удавати.

У народу је сачувано предање, а то је посведочио и Екатаринин слуга, јер му је то она сама рекла, да јој се јавио у сну св. Сава и да јој је наредио да откупи и обнови његову прву Зетску епископију.

Екатарина то и учини те 15. децембра 1827. године, контеса је од последњег мушког потомка породице Друшко купила западну трећину острва за 400 дуката, поставши чуварицом ове некада славне немањићке задужбине.

Од тог доба она је напустила световни шивот и постала монахиња по животу, мада никада није примила монашко одјело. Отмена и богата грофица је изабрала сиромаштво, ктиторка је пригрлила смирење и послушност, а благочестива удовица је постала заручница Христова. Слична св. Екатерини Синајској, и ова Екатерина је примила прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења с њим. У грофици-монахињи до данас се догађа чудо љубави према Богу и роду. Контеса Екатерина и јесте прво обретење Превлачких мученика, јер је она била и остала свједокиња Божјег постојања, вјере православне и љубави. Она је даривала свој живот и све своје богатство за обнову Превлачког светилишта.

САН ПЕТ у осми дан југа месеца децембра 1734. године При манастиру св. Арханђела на Превлаци, малом

острвцу у Тиватском заливу налазимо катедру зетског епископа. То је И острво Страдиоти, покривено воћњацима, маслињацима и виноградима, средње од три острва, која се пружају испред старих сланица на Превлаци.

Ова острва Кртољског Архипелага помиње и Дукљанин, који прича, како су Которани на овом острвцу убили, по погибији дукљанског кнеза Владимира (+1015), његова

112

стрица Драгомира. Средње острво се првобитно називало острво Св. Гаврила, а касније добија име Страдиоти по грчким ислуженим војницима, које је у XВ и XВИ веку Млетачка република ту била населила.

Острво је добило име по храму св. арх. Гаврила, који се ту налазио на самом средишту острва. У својим истраживањима, Ђурђе Бошковић је 1937. године боравио на овом острву али, да ли због кратког боравка или због корова који је потпуно прекривао острво, а нарочито тај део на коме се налазио манастир Светог Гаврила није ништа пронашао. Св. Сава 1219 г. у манастиру св. Арханђела, на суседномј Кртољској Превлаци успоставио катедру зетских епископа.

За питање на којем је месту било седиште Зетске епархије од пресудне је важности познати натпис крај врата римокатоличке цркве св. Петра у Богдашићима.

Транскрибован натпис гласи: В име Оца и Сина и светаго Духа и свете Богородице и

светих и врховних апостол је милостију божиом јепискуп зетски Неофит сздан храм сии в област светаго Михаила в дни благочстиваго и Богом државнаго и светороднаго господина краља Стефана Уроша сина првовјенчанаго краља Стефана внука Светаго Симеона Немање, в љето 1777 индиктион.

САН ШЕСТИ у девети дан југа месеца децембра 1734. године Михољска Превлака, или Кртољска Превлака је

именована по манастиру светог архангела Михаила који је свети Сава Немањић 1219. установио као сједиште Зетске епископије. Какав је био првобитни изглед манастира, још увек није установљено, мада се у кући Костића чувају нацрти и скице манастира. Скице су пронађене у једном од снова Лаза Костића, а те снове је он записивао и чувао у шкатули од муровине.

Многи верују да се та шактула и данас налази негде у Костићима, засеоку Гошића. Да је све то ипак тако говоре нам и сачувани мермерни украси који су припадали првобитном манастиру.

113

Примерци од белог мермера обелжени су грчким словима. Манастир се, барем по списима који су сачувани, обнављао више пута, па није сасвим сигурно да су ти украси део тог манастира, већ могу потицати и из неког од сусједних храмова који су раније запустјели.

Прву велику обнову, колико је познато, манастир је доживио у првој трећини деветог века. То је било вријеме кад су у Боки изграђене многе цркве.

Велика изградња цркава уследила је после франачких освајања византијских области у Далмацији и Истри, које су већ одавно били населили Срби. На те територије Франци су населили Гудушчане, Хрвате и Лицике. То је принудило Византију да учврсти свој положај у Боки и да се тако супротстави ширењу Франачке цркве. Манастир светог архангела поново је страдао средином деветог века, у нападу Сарацена (Арапа) из Барија, који су опустошили Боку. У византијској офанзиви Арапи су одбијени, а ослобођен је и Бари.

У борби за Бари учествовала је и српска флота. Због тешких поседица арапског напада није било услова да се манастир обнови, као ни друга места у Боки. Не зна се тачно кад је манастир поново обновљен, али се то време може лако утврдити на основу чињенице да је овде свети Сава почетком тринаестог века основао једну од првих епископија тада самосталне Српске цркве.

Свети Сава је, пошто је постављен за архиепископа у Никеји 1219, успоставио Архиепископију у Жичи са још десет епископија. Међу њима је, прва по части, била Зетска епископија, са седиштем у манастиру светог архангела Михаила. Прије тога су свети Сава и Симеон Немања обновили Хиландар на рушевинама манастира из деветог века, који су такође срушили Арапи. Он се на особен начин прожимао са манастиром на Превлаци. За време цара Душана Зетска епископија је уздигнута на степен митрополије. Након распада српског царства Котор се својевољно осамосталио, те је прихватио врховну власт Мађарске и Босне, а од 1420. постао је млетачки град. Власништво над Метохијом постало је главни циљ которских племића.

114

Убрзо започиње отимање манастирских имања. Превлачки манастир и зетски митрополити представљали су највећу препреку остваривању млетачких освајачких намјера. Манастир је страдао 1420. године или након флорентинске уније, 1439. године. Утицај превлачких монаха на деспота Ђурђа Бранковића у његовом ставу према сабору у Ферари, као и каснији манастирски отпор у спровођењу уније били су, несумњиво, главни разлози уништења манастира. Послије угушења Грбаљске побуне, 1452. године, Превлака је прешла у руке которске властеле. О овим тешким временима сведочи рушење храма светог архангела Михаила и, касније, подизање мање цркве унутар њега, од које се данас види дио олтарске апсиде. Како предање сведочи, превлачки калуђери су отровани, а живот у манастиру се угасио.

Седамдесет превлачких монаха мученички су пострадали сведочећи православље и тако се уврстили у календар светитеља српског приморја. Седиште Митрополије тада је премјештено на Цетиње, а на Превлаци је завладала пустош.

Почетком деветнаестог вијека поред рушевина манастира направљена је црквица Свете тројице, што је дало нову наду за обнову ове светиње. Новим археолошким истраживањима потврђен је већи дио предања о тровању и рушењу. Шира јавност је за часне мошти превлачких монаха чула по једној чудној појави. Ове кости точе миро. Ту чињеницу потврђују сви који су били на Превлаци Кртољској.

САН СЕДМИ у десети дан југа месеца децембра 1734. године Седиште Зетске епископије на Превлаци задовољава

све услове који су потребни да се негде, у овом случају на Кртољској Превлаци, подигне манастир и зграде око њега. Ту је била велика жупа Грбаљска, села Кртољска и села Луштичка, а у непосредној близини био је и велики град Котор, град VII - XII века, у коме је велики жупан Стефан Немања имао двор, а вероватно и краљ Вукан и његов син Ђорђе.

115

По Љетопису попа Дукљанина, на Превлаци је краљ Легет имао двор, на суседном острву, острву Шкољ или Острво Светог Гаврила, касније острво под именом Страдиоти, је убијен краљ Драгимир. Ова три острва су позната и по имену КРТОЉСКИ АРХИПЕЛАГ или СВЕШТЕНИ АРХИПЕЛАГ.

КРТОЉСИ АРХИПЕЛАГ ПРЕВЛАКА или ти ОСТРВО СВЕТОГ АРХАНГЕЛА

МИХАИЛА са садашњом црквом Свете Тројице и манастиром

ОСТРВО СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА што му је и

најстарији назив из VI века, названог Страдиоти у XVI века, што је читав миленијум касније наметнут је за време Млетачке републике, као и трећи назив Свети Марко, по покровитељу Млетачке републике, дат у време (1965 - 1970) када је на острву било туристичко насеље Медитеран Клуб из Париза. Ово се острво у народу назива ШКОЉ.

ОСТРВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ или Госпе од

Милости, заштитнице трудница, на којем се налази жртвеник Јуноне Луцине, античке богиње, заштитнице трудница и новорођенчади, што говори о континуитету сличног култа још од античког доба. Жртвеник је нађен у насипу материјала довезеног са суседних архангелских острва. Ово се острво у народу назива ОТОК. На источној страни, на Превлаку се надовезује полуострво Светога Спаса, па брежуљак Светога Спаса и у продужетку брежуљак Светих Сергија и Вакха (где су постојали остаци истоимене црквице све до 1970. године и врло старо, а сада је и ново, грбље Светога Срђа)У граду Котору су имали двор краљ Михаило и краљица Јаквинта. На Кртољској Превлаци је поред бенедитактанског манастира из XI – XII века, био и много старији комплекс, сличан оном у Студеници Хвостанској и Пећкој патријаршији. 1219, манастир на Превлаци већ је морао бити успостављен, као и манастири у Будимљи, Дабру, Моравици, Топлици и наравно Жичи.

116

117

Zapis No. 04

При обали поднога Солицкога поља, у самом дну Кртољског Архипелага, лежи блато и мочвара, гђе бејаху некада велики рибњаци манастира на Превлаци Кртољској, а иза рибњака су била солила гђе су, у плиткијим поткопима, још Млечићи, мијешајући слатку воду, из Ријеке која кроз поље пролази, са сланом морском водом добијали бијелу и тмасту сол.

Ту, одмах у продужетку, спушта се у залијев ниски брежуљасти рт кога су некада звали Томби или ти Превлака, а који обалу дијели и луку предваја.

Са Превлаке Кртољске се могло дрвијеним мостом пријећи и на острво Страдиоти. Са сјеверне стране рта Превлачког је малено селоТиват ђе су се налазили вртови Которске господе, са питомим и рибљивим мулом, а са јужне стране су кртољска села гђе су се налазили кметски станови превлачког манастира, а сва се села, и Кртољска и Луштичка називаху Михољскијем збором.

Насред Превлаке, која је сва под лозом и маслнама, налазио се православни манастир намијењен Сабору Арханђела Михаила, за кога се приповиједа, а и у неким књигама је записано, да га је сам Немања Први Првовијенчани у дванаестом вијеку подигао.

Причају Кртољани, а њима се мора вјероват, да је звоник на манастиру био толике висине, да је, када су га Млећани прахом барутним оборили, пао у море и подигао велики слап воде да је куће кртољске на другој обали ошкропио. То је тако речене, а ди ли је тако и било сам Бог зна.

Оно што се види и зна, а види се, на пјесковитом дну, када је море бистро око Превлаке, а то је увијек у дане посне, да је за вријеме своје ужасне погибије и страдања превлачки манастир гостио седамдесет и два калуђера. Било је међу њима и старосједиоца, али и придошлица који су се доселили од турскога зулума из опустошенијех манастира из горње земље и собом и својим благом повећали превлачки манастир, а све у нади да су прибјегли под окриље човјечне и просвијештене млетачке владе.

118

Али не бијеше баш тако како се они надаше, јер у једно јутро, само што се сунце не појави иза Ловћена, изиђе, да се низ поља Превлаке до гробља прошета, игуман манастирски. Кад је био код капије гробља, између два висока чепериса, запази како на коњу према њему језди један чоек. Сунце у тај мах искочи изнад Ловћена те он повиђе под руком да му сунце очи не заблијешти, и тада препознаде Друшка, пак се врне насе у ћелију да се с њиме не сретне ни на пут. Не прође много а у ћелију код игумана уљегне Друшко. Делује некако као сенка, и док се игуману приближавао три пута метанише и при сваком удари челом о под.

- Oĉe igumane! – скоро криком проговори Друшко, а онда настави гласом који личаше на све но на пијев ластавице и шум таласа у дане буре... Grijeh u Boga uĉineh, a i tebi, pa nijesam dostojan biti ništa, a kamo li se nazvati ĉoekom, ili kako bi trebalo, tvojijem sinom! Na sve to me navede nevolja i to ona najgrĊe vrste, te sam sad u svaĊi i nerijeĉi sa ovijem hramom Prevlaĉkim.

Ту Друшко мало застеде и криком настави. - Strah neki me potegao za oĉi pa ovi hram za sebe zatvorih,

te nemam u nj pristupišta, ni svratišta, ni utoĉišta, ni ništa kao ostali hrišćani. Gospoda me Kotorska svojim rijeĉima nateraše da u strahu od sebe sama prosuh svoje oĉinstvo i materinstvo pod noge tuĊe, a ja ostadoh da hranim sedmero grla na kupici i mreţi. Sve oko sebe najedih, pa tako i vas, oĉe igumane.. Zatvorih crkvu, a na sebe, a zasluţija sam, navukoh boţji gnev i srdţbu; a oni, gospoda Kotorska, da ikako mogu, objesili bi me koliko sutra pred, ili usred grada Kotora, da je jedan manje a mene da nije.

И опет Друшко у говору застаде, окрену се око себе и настави криком сокола што се вије над Солицким пољем када се са Ловћена спусти у рана јутра.

- Tako vam je to, Boţja volja, ali ne po mojoj zasluzi no po svojoj milosti, i usmijeri me i namjeri na prijatelja tuĊina, koji mi zvona dade i reĉe da mu ih platim kad mi bog promisli. Ovako ću, ovim zvonima, tako barem mislim i jednom ispuniti materinu zaduţbinu, te da me ona iz groba svojega ne kune, ţena koja me je na svijet donijela i ĉo'ekom uĉinila.

119

Игуману се упише ријечу Друшкове у душу и он се, а да и није хтео, доиста ражали на њ, те му се обрати ријечима:

- Druško, dobri moj, pristupi mi i sjedi i ĉuj što ću ti sada reći. Tvoje blage i iskrene rijeĉi i pokora meni su neka vrsta prijekora, a i sramote. Moja je sveta duţnost bila da hodim i noću i danju i da tragam za koracima izgubljene ovĉice koju zavede lukava i zajedljiva lisica i od stada odvojila.

Игуман се на трен заустави у говору, погледа Друшка погледом који је у себи имао свијетлост и мирис душе мира, те настави:

- Sam Bog mi je svjedokom da sam mnogo puta kanio otići do tebe, i da sa tobom prozborim o tvojemu zastranjenom putu, ali kada te viĊeh da si uvijek u nemom stanju i vas celog smotanog u gnusnu razbludu koju je vas Kotor umotan, smalaksavao sam i gubio vijeru u sebe, te tada mišljah da nećeš ĉuti mojih rijeĉi, a mišljah da je moja riješ vrijedna i više od onoga koji iz mojih usta bijesedi. No, eto neko novo je vrijeme došlo. Sad je višnji hteo da ti budeš onaj koji mene preteĉe i da otmeš sve zasluge i gurneš me u moje ljenosti i taštine. Hteo je on da iskaţe svu moju golotinju i nagotu ništavila moga. Ti svojim ĉinom uĉini Druško, ti kojega sam toliko ljubio i za kojijem sam toliko suza prolio, o kom sam, moleći, bogu dosadio; da si od mene sretniji, a i ti, bez iĉijeg nagovora i truda dobi milost kajanja!

Игуман тада поведе Друшка у цркву и пред црквенијим вратима запјева: Вниди в радост господа твојего! А потом, када Друшка исповијести и после причешћа, игуман рече Друшку да на објед остане и да свом братству Превлачком покаже његово преображеније – да га сви виђе покорна и претворена. Када се просу глас по Превлаци да Друшко остаје на обједу и да је са игуманом горио, сви ђаци, настојници око трпезе, и још многи тркну у кужину и свуда по Превлаци да и нижијем слугама пусте глас и навијесте радосно Друшково кајање. У кужини од манастира, тек што је уљегао вративши се из поља, сједи старина Радун, који је ту послом око блитве и кртоле дошао, када види толико усхићење и радост на лицима свакога на Превлаци, те и трку од ћелије до ћелије, онако из потаје упита једно млађе чељаде:

120

- Što je to toliko veselje i ĉemu tolika radost, iako ja već s njega nijesam?

На те његове ријечи ђаче му каже да се Друшко цркви покорио, звона на дар цркви Превлачкој донио а проштење од игумана добио. На то његове ријечи старина се насмије у себе, погледа неђе устрану и онако као да себи збори у браду прозбори:

- U zlotvora stara nikad prijatelja nova! Није прошло много, у сам мрак, а нови провидник

манастира зовне Друшка да се разговарају. Друшко се зачуди том, за њега ненаданом звању јер је имао вијеру да је још увек страх од њега у многима владао, а још се више зачуди и удиви када му провидник манастирски пружи руку да се са њиме ручи, а још му показује да сједне уз њега, што би било многа па да је и сам владика у питању. Друшко сједе а проводник му рече:

- Do danas si ti bio Druško, a od danas si za me gospodin Druško. Ja se, što se gori, radujem s vama i s vašijem porodom, i to iz sveg mojeg srca. Ja sam ti, ako nijesi znava, ovĊe onomade stiga iz Mletaka i nijesam se, tako se moţe reć, sitan ni vode napio, a evo me ovĊe da ispunim prvu poruku za koju me poslaše ovĊe na mijesto onog starine koji, da li zbog svojih lijeta ili što je bia kratke pameti, te ovom zemljom nije znao upravljati, a Boga mi ni cijeniti one ljude koji su ĉestemice pregorijevali ţivot svoj i imuće svoje za slavu i ponos svetoga Marka.

Vi, кao ĉo'ek razborit, vi ste usto i iskren gospodin, te i uĉevan pa znate šta to mi Mleĉići ovĊe radimo. Mi, prosto nevoljno drţimo ove jadne krajeve za dušu, da ovu prepuklu sirotinju ne poplešu Turci! Ali sve je uzalud gospodine, jer kako se ĉini, svi trošci i napori su skoro uzalud, obuhvatila je turska sila već odasvud. Moţe bit da sam ja neki loš prorok, ali desiće se sledeće - Ivan-beg će doĉekati što i Skenderbeg, a sinovi hercega Šćepana što i Stefan Lazarev! Ali dok s Veriga na Bigovu, prevlaĉki kaluĊeri drţe kljuĉ Boke, mi smo Mleĉići, ovĊe ka neki gosti, a nezvanijema gostima se ovĊi zna mijesto - za vratima!

Ту опет мало застаде, и опет, али овога пута некако испитивачки погледа Друшка и настави:

121

- Vas je gospodine Druško, pozdravio duţd Mletaĉki i vami, po meni poslao knjigu gramatu, svu sa zlatnijem slovima napisanu, kojom je obdario vas i sav vaš nasljedak, i to do one i najpotonje kapi krvi, da budete mletaĉkijem i kotorskijem plemstvom. Duţd vam je poklonio i ĉetvrti dio prevlaĉke zemlje, i to da ga sami birate, ako pregnete otrovati prevlaĉke kaluĊere i tako osloboditi ovu vašu otadţbinu od turskog jarma, što oni rade da joj ga naprte.

- А како da to uĉinim? - упита Друшко, којему су се већ очи сјевале неким чудним свијетлом, а уши се угријале.

- Evo ovako. Sad, kad ste se toboţ pomirili s kaluĊerima, poĊite koliko sutra do njih i predajte im zvona. Kada to obavite, a vi uhaĊite gĊe kuhaju jelo svecu, te na sami praznik, ovi prašak što je u kutiji, kradom, pred objed, izruĉite u lonac. Otrov je tako jak, da mora na prijeĉac umrijeti ko god okusi iz toga lonca. Kad budete pri objedu, vi posrkajte maleknost od ĉorbe i oĉebrsnite draĉu od ribe da se ne bi kaluĊeri poĉem sjetili da se vi toga jela libite. A kad oni, jedan po jedan, poĉnu oko trpeze padati i zamirati, a vi bjeţite s kraj njih, uzmite od ovog drugog praška bokun, da vam otrov ublaţi, a viknite u vas glas – Kuga ljudi, kuga! Po tvojim rijeĉima svi će se i svako sa ostrva pobjeći, a kada se vi, ako vi Bog da, povratite zdravo i veselo u Kotor, mi ćemo vas okupati i u zatvor baciti i drţati cijelu neĊelju dana kao da se toboţ bojimo da nam kugu ne unesete u grad, a poslaćemo mnogo brodova da obore manastir Prevlaĉki da se kuga zakopa pod njegove razvaline. Kad vi, gospodine Druško iz zatvora izaĊete, liĉno ću vam, pred okupljenijem zborom vlasteoskijem, predati knjigu, prsten i primiti sveĉano vašu zakletvu! - одговори провидник, научен да се треба одмах деловати, док је, што би се казало, гвожђе јоште вруће. Друшко узе обе кутије, понесе их са собом у своју бутигу и тамо их закључа. Сјутри дан, са звонима, неђе око подне доспије он под Превлаку. Скоче сви калуђери Превлачки да му дају руку те он, Друшко благодари, прими обје кутије, пренесе их у дућан и затвори под кључем...

Ово је део рукописа који је пронађен у кући Костића 1850. године међу разним списима и документима, а када је, на једном свом пропутовању кроз Кртоле, 28. јула 1865. године, сакупљајући грађу за своју књигу коју је имао у

122

сновима, Стјепан Митров Љубиша, свратио у кућу Костића где је боравио око недељу дана, поред осталих рукописа и списа, показали су му овај рукопис, а он је замолио да му га дају, а он ће га вратити када га проучи.

После неколико година,1878, године, Стјепан је објавио наставак овог рукописа под називом Проклијети Кам у својој књизи ПРИПОВИЈЕСТИ ЦРНОГОРСКЕ И ПРИМОРСКЕ.

Рукопис је Стјепан вратио неколико година пре своје смрти, и он се и дан данас налази у породичној архиви Костића.

DODATAK S.M.LJUBIŠE Oko podna prispiju pod Prevlaku. Skoči puk, prenese i uspne

zvona na zvonik, koja svojijem gromovitijem zvukom navjeste Boci prvom i posljednom svetkovinu osmog novembra na Prevlaci! No je bio u manastiru jošt neko što nije svu noć ni lijegao. Stari Radun, bojeći se da će Druško upaliti manastir jer o otrovi starac nije imao mnogo pojma, svu je noć klima' pred Druškovom ćelijom, šišem za pasom. Kako što je činio sponama ukovati Mijatu grob, tako je isto stražio Druška živa, a jošt strožije otkad ču u ćeliji neki pokret i žamor. Odmah za jutrnjom uljegne liturgija. Služio je iguman samosedmi, a pjevalo trideset đaka i čteca.

Crkva prevlačka prilično prostrana; građena na podobije krsta su četiri mramorna stupca posrijedi na kojijema je šočijevao svod nije mogla primiti mnoštvo puka, već su devet dijelova stojali gologlavi na poljani. Po liturgiji izađe iguman krstom u ruci i popne se na uznosito mjesto pri poljani, a pram njega obrati se skup da vidi i čuj, te pozdravi narod praznikom, pripovjeda mu koje manastir ogradio, ko ga je dokrasio i danas obdržaje.

- Арханђео је – reče iguman, образ добра, као што је враг образ зла. Издајство је упропастило многе народе и могуће, завист им брани да се разаберу и расвијесте, очајање довело их до тога да забораве прошлост, да се брукају са садашњошћу, да гледају равнодушно на будућност! Данас жњеш што си јуче посјејао, а приправљаш хљебац за сутра! Тешко ономе који не сјеје, ни жње ни приправља, за таквога није будућност, он је осуђен за довијека плачу и шкргутању зубова!

123

Stari Radun, gro'nuo i ovehčao, u tolikom svijetu izgubio s očiju Druška. Tiska, moli, provukuje se da ga gdje zazri, da mu u stope stane, no se Druško ukrao krstima, omako skupštini, a pošao da preži i uhađe u kuhinju. Nađe je pustu bez nikoga jer su i kuhari i momci pošli da gledaju krste, ko s poljane, ko sa gornjijeh prozora, ko s vrh zvonika da ljepše vidi a bolje priča.

Pogleda Druško na ognjište: na vatri kljuka veliki mjedeni kotao od četiri vjedra, a njega se vari riba, što se valja i skakuće po površini čorbe kako je kad ključ goni ili smota.

Obide Druško cijelu kuhinju, gleda vidili ga ko, sluša plešu li čije stope, primakne kotlu prokletu ruku. Hoće — neće, zaže s očima, stisne srcem i izruči ugasni prašak iz mjedene kutije usred kotla, pak, bojeći se da to nije dosta, skopa mećavicu, užene je u kotao, takne mu njom dno, pak objeručke stane da miješa čorbu kako bi se svaki grumčić rastopio i otrov oprijenula do jednome komadu ribe. Povrati mećavicu gdje je i bila, pak da se niko ne sjeti gdje je i šta radi, trkne u crkvu i umiješa se među pukom koji se s krstima vraćao.

Po svršetku litije razdijeli se skup na buljuke da blaguje, da trguje, da se prijatelj s prijateljem, a znanac sa znancem poceliva i za zdravlje upita. Iguman sa sveštenicima, s kneževima i s Druškom sjedne oko velike trpeze, očita pjesmu prazniku, blagoslovi postavu i nazdravi gostima. Đaci prinesu ribu u velikijem kositernijem žđelama; svak stane da jede dragovoljno iza onolika puta. Druško, posrka i on dvije tri ožice čorbe i očebrsne dračicu ribe kao mačka.

Otac Maksim zavrati najprvi, pane glavom u bljudu i izdahne mirno kao tić. Ostali pomisle da mu je u grlu zapala drača od ribe, no utoliko zamre drugi i treći, pa deseti i dvadeseti, da nije bilo odmaka da se pita ni što im bi? Padaju i premeću se svi redimice kako je ko više založio, ili slabijega željuca bio, ili se raspoloženiji nalazio.

Ko ječi, ko riga, ko pothvaća, ko se od bola za bradu skube, ili po podu valja, ili glavom o zid udara; ko priziva oca, ko mater, ko boga, ko sveca. Mnogi bježe k vratima ili jošt zdravi ili toprv smućeni, no ih bol i smrt stignu baš pri izlasku, gdje ih 'rpa leži, jedan vrh drugoga, kao klade na posječenu lazu. Druško skoči preko te 'rpe, vičući:

- Куга! Чума! Бјеж' ко може!

124

I on se nateže da riga da se tobož ko ne sjeti, ali se je na to malo pazilo, jer se svak zabavio o svom jadu. Dođe na poljanu bez kape; rasčupan, kao da je sumao; uzjaše tuđa konja, zaigra ga u sve četiri, pobjegne put Kotora povikujući:

- Куга! Чума! Бјеж' ко може! Narod se s početka osudi i skameni. Niko ne zna da kaže, a

stotine zaludu pitaju: - Што би, што је за бога?! No kad čuše od Druška da je kuga, stade jedno od drugoga

bježati, kriti se, lučiti, prati ruke, moliti boga, obećavati zavjete i zadužbine.

U onoj trlabuci i smješi, strasi i prinaglici, jedno drugo tura, kumi, bruči, kune i preklinje. Neko traži ženu, neko djecu; neko pita utomah gdje je preči put; nekomu se čini da su ga bolovi spopali, nekomu se od straha tuži; stotina ih osta potrljano, a stotina pod nogama i kopitama; dok sve odjednom zagruha top s mletačkog brodovlja, prospu se na manastir gvozdena zrna kao najviša tikva vodenjača: užikane kubare kao rakinski kotli, a mnoge druge paklene sprave, što im se, bogu hvala, u srpskom jeziku za ime i ne zna.

Pane zvonik, crkva porine, razore se i povaljaju ćelije, stanovi, trijemovi i pojate, a sva se zgrada u mali čas pretvori u gomilu krpataka ogorelina i razvalina, kao zeleno borje pod sjekiru.

Puk zaboravi kugu pri topu, čudo pri grdilu: od čume mogu bolovati i preboljeti, a topu nema lijeka. Stade bježati u bespuće kao da mu je za vrat mač, bez reda, bez da zna gdje ide, jedno na drugo kao ovce kad ih zvijere goni, ne obazirući se ni na godine, ni na zdravlje, ni na ženske glave.

Teško slabijemu, kao Radunu, što osta zgnječen tražeći Druška šišem u ruci. Ako komu noga popluzne, ili zađedne, ili se spotakne, ili prenemogne, stotina ih viknu:

- Уби га топ! Кукала му мајка! Придај ногама! Бјеж', ако бога знаш!

Ili Drušku u onoj zabuni nije na um palo da okusi od onoga praška iz drvene kutije što bi mu otrov utrnuo; ili mu je u ono kotrljanje kutijica drvena iz džepa ispala, ili, što je najpriličnije, dao mu providnik neprobitačni lijek - rog za svijeću - tek da s Druškom umre i uspomena sramotnoga izdajništva.

125

Kad dođe Druško na mjesto što se od toga zloga dneva zove 0doljen, baš niže Trojice, zavrti mu se svijest naopako, odeblja jezik, a usta osuše, pak stane zbilja da riga i pothvaća.

Nadao se svakako doprijeti Kotoru da se liječi, pak je konja podbadao svom snagom.

No mu muke odole, konj zapre, ruka s uzdom klone, jedva sjaše i nakloni se na jedan kam, crn kao zvrst. Tu ga spopanu muka iza muke kao rodilju: grči, protezavica i ropnja.

Premeće se kao brav od crkavice, kao riba u prosulji dok ispusti poganu dušu proklinjajući soj i korijen, čas koji ga je na svijet dao, i sisu što ga je prokletova dojila.

A tada… Dođu iz Kotora ljudi od suda, iskopaju rupu, slože u nju

Druška mrtva i konja živa, pošto ih gančima i kukama posmucaju.

A tada… Pak ih oba spale smolom, smudom i paklom, da kome tobož

kuga ne prione. Nad tom rupom iznikla je zloljesina i šmrljika, ona vrsta

drveta o kojemu se, kažu, Juda objesio. Zove se i danas Prokleti Kam onaj krš na komu je Druško

papke otegnuo. Malo ko u Boci da ne zna otkud kamenu taj zlokobni

pridjevak. No ako zbilja ko ne zna, a on neka pita svog konjadžiju,

prvom što prođe preko Trojice on će mu povijedati. Ovdje zaključi moj stari povijedač ovijema riječima: - Споменици добра као споменици зла чине да народ

памти прошлост и побуђују га да се добријема диви и клања, а зле да презире и проклиње!

Druškovića s porodom, ako i ne dobije plemstvo, a no primi na dar četvrtinu manastirskoga, i dosta novca tek da muči.Trista je ljeta kukavica vila, jeina gugućala a pauk svoje mreže pleo na pustoš prevlačkoga manastira, dok početkom ovoga vijeka neka pobožna udovica, Kata Vlastelinovića Kotorkinja, prigradi nešto crkvice da tu kanđelo gori i da se po jednom na godinu čuje božja služba.Druško je bio sebi zli prorok kad je rekao ocu Maksimu u kotorskome sudu:

- Ко ђаволом тикве сади, о главу му се ломе!

126

127

Запис Но. 6

У коноби Марка Драгова Лакичевића је, после његове смрти, трагајући за деловима његовог живота који је био распоређен у многобројним шкатулама, шкрињама од шуфита па све до доње конобе, његов син Лазо Марко је једног јутра, у пањеги крај улаза од конобе испод кужине, под каменом на дну, пронашао дрвену, омалену шкрињу са листовима папира. Сакривајући све то и од себе самог, Лазо Марко је све то пажљиво однео у шкатулу свога живота, и гурнуо шкрињу између плута од мреже, комада конопа, три цигара, упаљача и пар ости.

Записе је, тако је барем рекао својој Даринки, запамтио тек да зна о чему се ради, али их никоме никада није рекао. После његове смрти, Марко Лазо, син Лаза Маркова, је пронашао шкатулу, а записе из ње предао на чување у своје снове. У дане када је бура ударала о бистјерну куће на Бјелилима, а валови, преко мула бацали све до пролаза између кућа, исписивао је делове свог сна на шкурима собе окренуте према порту.

Запис Но. 12 са лијевог шкура Када су Аустријанци по други пут освојили Боку Которску,

а то је било од 1814. па све до 1918, године, одлучили су да, поред Сплита и Ријеке, и цијелу Боку Которску прогласе ратном луком. Да би то спровели у дијело они су од 1852. до 1858. године, под руководством генерала Лазара Мамуле, почели изградњу војних утврда у цијелој Боки. Прво су одпочели са градњом војних објеката на самом улазу у Боку Которску, те изградише форове Оштро, Мамула и Арза, те главну своју одбрану улаза у Боку, у 90-тим годинама XIX вијека су пренијели на линију Кобила - Кабала.

Запис Но. 14 са лијевог шкура Артиљеријским фортификацијама и минским

запречавањима обезбијеђени су улаз у Херцегновски залив, Кумборски тјеснац и Вериге, док је Которски залив, главна ратна лука, имао утврђен појас око Котора с реновираном цитаделом Светог Ивана и батеријама Муо и

128

Шкаљари. Пропадање поморства условило је емиграцију свих бокељских морепловаца, која је почела још крајем XVIII вијека. Све то је условило да и Кртоли који су имали доста капетана и помораца, губи не само људски потенцијал већ и економску снагу. Поморци су ишли у европске центре, пловили по јужној Русији, од ушћа Дњестра до Кавказа, или су се запошљавали на Аустријском Ллоyду.

Запис Но. 15 са лијевог шкура Најзначајнији културни догађај у Боки за вријеме

владавине Аустрије, било је отварање гимназије у Котору 1864. године, која је од 1883. радила на народном језику, а тим и таквим сличним потезима Аустрија је покушала да Боку што чвршће веже за Беч. Међутим, све то није уродило плодом па је било и отпора таквој политици који се највише манифестовао у два бокељска устанка 1869. и 1882. године (Кривошије, Грбаљ, Побори, Маине и Брајици).

Запис Но. 18 са десног шкура Улога Боке на почетку XX вијека постала је доста

сложенија, јер је Аустрија мислила да ће, као руски експонент, Црна Гора постати препријека њеном надирању даље ка Балкану, као и да сама може показати тежњу на њене пограничне територије. Због свега тога је више пажње посветила фортификацији Боке Которске.

Ратну луку Аустрија је премјестила у тиватски залив, због чега је требало јаче утврдити обалски фронт према ували Траште, и у подручју од Жупе и око Тивта. Тада се гради фортификацијски комплекс - Фортица изнад насеља Радовићи у Кртолима, као многи други, а Аустроугарска монархија је 1888 године изградила за потребе своје морнарице бродоградилиште и бродоремонтни комплекс – Поморски Арсенал у Тивту. Изградњу Поморског Арсенала је наредио адмирал Максимилијан Даублебски фон Штернека. Због бржег снабдевања Фортице у Радовићима, било је и приједлога да се Поморски Арсенал изгради у ували Блато на Бјелилима и у ували Око, малој питомој долини према Францисковићима, али због нерешвих односа са власницима земље на Бјелилима, као и у ували Око, а и мјештани Гошића су у већини били против тога да се

129

Поморски Арсенал гради на њиховој територији, па се одустало од те идеје, а градња је одпочела у Тивту, и то на поклоњеној земљи аустроугарског велепоседника.

Упоредо са изградњом Поморског Арсенала у Тивту, те године почињи и преговори о изградња мула на обали Кртола, као и великог парка – ботаничког врта у Тивту.

Запис Но. 20 са десног шкура Парк је површине око четири хектара, у њему расту

многобројне ријетке и егзотичне биљне врсте које су доносили већином аустро-угарски ратни бродови на повратку са далеких путовања, а по личној наредби тадашњег комаданта К.У.К. Криегсмарине и оснивача Поморског Арсенала у Тивту, адмирала Максимилијана Даублебског фон Штернека који је и подигао Морнарички парк у Тивту 1892 године на дотадашњим имањима племичких которских породица Радали и Верона.

Међу првим стаблима су засађени две чилеанске јеле (araucaria araucana) који су дуго били и једина стабла те врсте у Европи

Запис Но. 22 са десног шкура У расправама где ће се изградити муло учествују и

мјештани Кртола. Мјештани Радовића, Ђурашевића, Миловића и Богишића су били за изградњу мула на подручју обале Ђурађевића, а мјештани Гошића су били за изградњу мула на Бјелилима.

Представник мјештана Кртола је био Марко Драго Лакићевић, писмен и учен човек, који је био из Гошића, и он својим утицајем успева да издејствује да се муло гради на Бјелилима. Упоредо са изградњом мула је одпочела и пробијање и изградња пута Бјелила – Радовићи – Фортица – па даље према Луштичким селима и војним утврђењима на Обоснику.

Запис Но. 23 са десног шкура Штернек био и ктитор у изградњи цркве посвећене

Бокељким Мученицима у Крашићима недалеко од Бјелила, јер су планови о изградњи Поморског Арсенала укључивали, поред Бјелила и Крашиће, тако да је црква Бокељских Мученика била замишљена тако да бродограђевни комплекс има свог патрона – односно свеца

130

заштитника, а црква би се уједно користила и за вјерске обреде радника. Након што је 1889. године Опћина Тиват једногласно морнарици поклонила земљу за изградњу Арсенала у Тивту између ртова Сељаново и Паково, одустало се од изградње бродоградилишта на Бјелилима и у Крашићима, али је тамо остала нова црква чија је изградња била у већ подмаклој фази.

Одлуком адмирала Штернека, црква посвећена малој браћи - ранохришћанским бокељским мученицима Петру, Андрији и Ловријенцу коначно је завршена 1897 године. Карактерише је врло лијеп мермерни рељеф изнад портала ширине 140 и висине 85 центиметара са представом из поморске битке код Виса. Уз то, уклесан је и текст на латинском језику чији превод гласи:

―Овај храм, посвећен светим мученицима Петру, Андрији и Ловру, бригом и настојањем преузвишеног слободног барона Максимилијана Даублебског фон Штернека, побједника над командним бродом ―Ре д Италија‖, врховног заповједника преславне аустро-угарске поморске флоте, године Господње 1897, над темељима је уздигнут‖.

Запис Но. 25 са десног шкура Неколико година после изградње мула на Бјелилима,

породица Марка Драга Лакићевића се дијелила. Два полубрата су изабрали куће у Гошићима, јер нити један од њих на Бјелила, у магацине, јер их је било два на шкољицу Лакићевића, није хтео да пређе.

Марко Драго је изабрао кућу на Бјелилима за свој дом, те је то и био први магацин који је постао кућа за живљење на Бјелилима. Марко Драго Лакићевић је, као учен и образован човек, знао да је преко мула на Бјелилима, бродовима који су пловили Боко Которском био ближи Тивту, Котору, Херцег Новоме и другим градовима у Боки Которској, што је за његов начин живота било можда и најважније. Поред тога крај његове куће су пролазили сви они који су са Луштице или Кртола полазили на путовања или са са њих враћали.

131

Запис Но. 26 са десног шкура Када је пала млетачка република 1797. године, Бока

Которска је имала укупно 264 велика брода и још већи број мањих бродова за обалну пловидбу, а 1805. године било је укупно око 400 пловних објеката. У то време је у Боки Которској било више од 250 поморских капетана и преко 3000 морнара.

Бокељи су, изван Боке Которске поседовали негде око 1.500.000 златних дуката, а ту није било урачунано њихово богатство, које је било уложено у трговачке бродове и у трговачке куће у иностранству.

У време када Боку Которску опседа Наполеон долази до пропадање поморства, а самим тим и економског краха, јер је Бока Которска била блокирана од стране енглеске флоте, па су многи бродови бокељских бродовласника пропали или били заплијењени, а неки су чак били и отети и одвучени у Француску.

Све то је утицало да дође до велике кризе у поморском бродарству, а то је утицало на целокупно осиромашење становништва Боке Которске. Када се томе придода и банкрот Аустрије онда није било нимало чудно што је 1814. године Бока Которска располагала са само 50 већих бродова и 220 мањих пловних објеката, и са веома малим прометом робе.

Од свих места у Боки Которској кризу је највише осетио град Пераст. Бокељи су у периоду од 1850. до 1870. године покушали да поново подигну на ноге своју трговачку морнарицу, па у том времену у свом поседу имају преко 100 великих бродова дуге пловидбе - наве, барке, брике, шкуне, а Доброта је предњачила у броју бродова, па се поново пробудила нада у процват Бокељске Морнарице.

Уз државну аустријску заставу, на првом јарболу вијорила се и народна тробојница. Поморско-трговачке куће, које су доминирале у поморској привреди Боке, а биле су познате и широм целога света, су:

Дабчевић, Ђуровић, Флорио, Гојковић, Каменаровић, Лазари, Лучић, Луковић, Милин, Милошевић, Николић, Радоничић, Трипковић, Верона, Висин, Војновић, Вучетић и још многи други.

132

Један од великих догађаја у историји Бокељске Морнарице је пут око света који је направио капетан Иван Висин из Прчања од 1852. до 1859. године. Он је опловио свет са својих триста морнара на броду ‗‘брик‘‘, носивости од једва три стотине тона уз највеће тешкоће и оскудицу хране и воде. За то је био одликован од аустријскога цара белом почасном заставом »Merito Navali«, која се до данас чува у цркви у Прчању. Та застава није била ни пре ни касније пдодељена ниједном поморцу за поморско-трговачке заслуге.

Појава бродова на парни погон, задаје велики ударац Бокељској Морнарици јер су њихови бродови били на једра, али и поред тога капетани Јосип и Филип Радоничић из Доброте основали су прво паробродарско друштво у Боки, назвавши га БОКЕЉСКА ПЛОВИДБА. То је друштво имало три брода за локални промет.

После Првог Светског Рата, основано је 1920. паробродарско друштво БОКА са 8 бродова мале и велике обалне пловидбе. 1927. године основано је бродарско а. д. Михајловић у Каменари са 8 малих бродова. Капетан Лука Милошевић из Котора основао је 1928. године паробродно предузеће са 3 брода дуге пловидбе.

Исте године основана је у Тивту СЛОБОДНА БОКЕЉШКА ПЛОВИДБА са 2 брода за дугу пловидбу. 1934. године бродско друштво БОКА мења назив у ЗЕТСКА ПЛОВИДБА и тада има 16 бродова.

Кроз Боку Которску је од 1874. године било повезано пет насеља редовном паробродском везом. (Котор, Херцег Нови, Рисан, Пераст и Мељине), а поред путника и лакшег терета превожена је и пошта. Од 1892. године Паробродно Предузеће Радончић, са своја четири брода одржава линије у Бококоторском заливу, а 1917. године бродови су продати тршћанској компанији Трипковић. Од 1925. године проширује се број места које повезује бродски саобраћај, па од тог доба и Кртоли, преко пристаништа на Бјелилима, бивају повезани са бродским саобраћајем са местима у Боки Которској. Брод је долазио у Кртоле три пута у недељи, а поред превоза робе и путника најзначајније је било што је с бродом долазила сва врста поште.

133

После Другог Светског Рата, 1946. године ЗЕТСКА ПЛОВИДБА се национализује, а бродови и даље обилазе Бококоторски Залив. Развитком и побољшањем пута који пролази обалом Бококоторског Залива, и увођењем локалног аутобуског саобраћаја који спаја градове и насеља у Боки Которској, 1967. године долази до гашења поморског саобраћаја и укидања бродских линија у Боки Которској. Из саобраћаја се повлачи и ђачки брод ДУРМИТОРАЦ, као и популарни ОБОСНИК, Бокатуриста...

Последњи бродови који су пловили Боком и пристајали на муло на Бјелилима су били, ВИДА, ЛОВРАН. КУПАРИ, ЛОВРАН и други…

Муло на Бјелилима је престало да, три пута дневно, дочекује бродове који су полазили из Херцег Новог и Котора, а и Марко Вучко Кикановић није више хватао БАЦАЛО, вукао ЦИМУ и стављао је на КОЛОНУ. Није се преузимала поштанска запечачена врећа, није више било магараца који су очекивали неки већи товар да га пребаце до неког од насеља Кртољских. Престала је да се чује бродска сирена и звук звона који је оглашавао да се понат (прелаз са брода до пристаништа) увлачи на брод.

Кртољани су почели да се превозе до Тивта, Котора, Херцег Новог, Рисна и Зеленике аутобусима, а лепота путовања кроз Бококоторски Залив бродом је остала само у сећањима.

Годинама је, у летњим месецима. млађарија Гошићка и многи унуци Гошићки и Костићки, забављала путнике скакајући са брода, са свих његових позиција, који је ишао крмом ка Зановетном Шкољицу јер није могао од Понте да ухвати правац ка Бјелој или Тивту. Бато из Мостара је скакао са крме, а остали са прве и друге палубе, а било је и оних који су се пентрали до капетанске кабине и са ње изводили своје ‗‘ласте‘‘… Шкљоцали су фото апарати страних туриста, посада брода је јурила од прове до крме у покушају да спречи ‗‘Кртољске скакаче‘‘ да изведу своје егзибиције. Када би брод испловио млађарија је скакала у море , скупљала карте које је посада бацала, сушила их на пижулу крај ферала и користила их после неколико дана да

‗‘бесплатно‘‘ обиђе Бококоторски Залив…

134

135

136

137

КРТОЉСКЕ БАРКЕ Запис Марка Драгова Лакичевића 234/345 Свеска 12 – Но.45. У кући Драга Маркова Лакичевића, дуго година по

његовој смрти, његов син Марко Драго је, испод банка на барци у порту крај конобе, у шкатули од дувана, сасвим случајно пронашао рукопис у коме је, поред осталих ствари које су се тицале Бјелила и Кртола, писало и неколико страна о баркама кртољским и Луштичким понтима.

Зашто је баш ту Драго Марко оставио рукопис није се дуго знало, док једнога дана, у мају мјесецу, на уру и кварат, није дошао један од Паландачића из Луштице. Био је на путу ка Котору, гдје је ишао неким својим послом, па је свратио да проведе ноћ на Бјелила.

После обједе, почела је прича о данима који су били за њима, и тада Иво Паландачић упита Марка Драга:

- Марко, има ли негдје оних папира о капетанима нашим Луштичким, а и о овим вашим из Кртола?

- О каквим папирима говориш Иво? - Ма, када сам пошљедњи пут био у Бјелила, твом оцу

Драгу сам оставио комад карте са неким пописом капетана и описом понти Луштичких.. Били смо на рибању, на лигње... На пешкафонду.

- Онда су негдје у барку можда, јер их другде нигде нема. Видио бих да су негдје у кући. И тако се сазнало одакле папири у кући Лакичевића.

Рукопис је после неког времена дошао и до очију Драга Савова, који упи погледом скице и прорачуне барки те од тог доба постаде и велики мештар за њих. Не зна се када су се у Кртолима појавиле барке са Корчуле и када су их Кртољани присвојили и прогласили их својим – кртољским баркама. Тај назив – кртољске барке, је био опште прихваћен јер у Боки Которској нико није, бар не у толиком броју, имао у употреби те барке.

Оне су, поред свог специфичног облика, биле препознатљиве и због своје црне боје – блака, катрана којом су биле намазане и споља и изнутра.

До блака се најлакше долазило, а ноћу су биле и теже уочљиве када су биле коришћене за контрабанд – шверц.

138

Ове барке су се најчешће користиле као теретне барке. Дужина им је било, готово увек око седам метара, а на њима су се једва разликовали прамћани део од крменог дела. Овакав облик је био погодан и за ноћна рибања под фрашком, а касније и фералима јер се могли ставити на било ком крају барке. И мада су биле то доста гломазне и тешке барке, биле су брзе, јер су возила на дуга весла и имала су велике захвате. И начин рапореда оних који су веслали је био специфичан. Кртољске барке су подешене за непарни број веслача и то најчешће троје на десној страни и двоје на лијевој страни, а и то не у истом реду него наизмјенично. Четири веслача у стојећем ставу, окренути лицем у правцу кретања барке,веслала су дугим веслима упирући весло читавим тијелом. Када је барка била празна, веслачи су стојали на пајулима, а када би се баркама превозио неки терет, стојали би на терету, али су тада додавали, за такве прилике специјално направљену дрвену надоградњу - „рашљару‘‘, скелу за издизање шкарама и штропова за привез весала, или како су то Кртољани звали – паоци. Малим веслом – парићем, помагао је са крме из сједећег става, али уједно и кормилавао, пети веслач. На исти начин као и сва мушка чељад у Кртоле, и жене су биле вјеште у томе. Са овим баркама су Кртољани одлазили на работу у поље Солицко, на пијацу у Нови, Тиват, па чак и у Котор. А како нису биле опаљубљене, биле су веома незгодне за коришћење на веље море те су коришћене само унутар залива, а товарене су толико да су им банде (бочне стране) остајале над водом понекад свега 20 цм.. Нису биле погодне ни за јарболе и једра, али неки Кртољани су ипак стављали једро и то оно – венецијанско, јер за тако нешто није било потребно имати висок јарбол. У почетку су се барке правиле на Корчули и долазиле до Бјелила, и ту су се на шкверу Бјелила одржавале. Касније, многи мјештани су сами правили барке по мјерама које су копиране. Било је одличних мештара у фамељи Ђиновић, Трипиновић и Лакичевић.Како су сви Кртољани живјели у насељима у дубини копна, сви су имали конобе, како за слану рибу, вино и ракију, тако и за армижала - весла и остали покретни и рибарски прибор.

139

У Солиотском пољу и на Шкољу, како су мјештани звали острво Св. Гаврила или Страдиоти, се налазе највећа имања до којих су одлази баркама, а затим су се превозили интраду – плодове, не само до коноба него и на тржишта до Новога, Каменара, Рисна, Котора и Тивта.

Поред уобичајених послова за које су се користиле барке у Боки Которској, Кртољани користе своје барке и за превоз живе стоке, а нарочито у зимском и љетњем годишњем добу. Простране кртољске барке, без палубе и попречних сједала, биле су погодне за стоку, која је од малена навикавана на барку. Превозили су је на бољу испашу, понекад до Солитоског поља, а чешће до Шкоља гдје је вегетација увијек била бујна. Када стоку доведу до Шкоља, она није чекала да је изнесу него је нестрпљиво сама искакала у плићак. На острву је нису морали ни чувати, јер није могла побјећии, а када није планирано испловљење ка пашњацима, дешавало се да козе или овце саме ускоче у празну барку привезану уз обалу, и неће да изађу док их не изнесу.

Овим баркама превожено је огревно дрво и многи глинени производи из манифактуре, по свом квалитету познати широм Боке Которске, а и глина као сировина, те и други грађевински материјали домаће производње.

У архивама града Котора и Херцег Новог постоји низ докумената који доказују да је за градњу которских и херцегновских великих тврђава коришћен квалитетни креч из Кртољских клачина. Наравно, чељад која је управљала овим баркама, морским пловилима нису били поморски капетани, а нити су се китили таквом титулом, али је сигурно да су многи Кртољски капетани стицала прва искуства управо на кртољским баркама.

Кртоли су, само у периоду око 1800. године имали преко 40 капетана, и то само по протоколу парохије Радовићи, мада су Кртоли у то врјеме имали још и парохију Ђурашевића.

Она је имала другог пароха који је водио свој протокол. Уз сваког од 37 капетана, заповједника бродова, било је бар још десет помораца нижих звања, па све до и најнижег „пикола‘‘.

140

На попису бродова, који је саставила лучка капетанија у Росама (Porto Rose) у Боки на дан 16 октобра 1807, а тај је попис достављена француском дивизијском ђенералу Clouzel-у, заповједнику Дубровника и Боке Которске су били и кртољски бродови.

Филип Барбић је био комадант и власник трабакуле ПРИЉЕЖНИ која је имала два топа и шест чланова посаде. ПРИЉЕЖНИ је био носивости 62 тона. Лука Барбић је био комадант и власник трабакуле ПРЕМИЛИ носивости 58 тона, са два топа и шест чланова посаде. На том попису је био и брод бригантин под називом Св.СПИРИДОН капетана Гаврила Мишевића. Св. СПИРИДОН је имао носивос 104 тоне, два топа и десет ћланова посаде. Најпознатија поморска кућа у Кртолима је Барбића којој и презиме потиче од „барба‘‘, што је заповједник брода.

Поријекло Барбића задире у дубоку прошлост, па се чак име првог капетана из фамеље Барбић не може пронаћи ни у корену најстарије маслине на Страдиотима, али је у једној демижани у коноби на Какрцу, сачуван комад карте на којој је остао запис о капетану Шпиру Барбићу.

Запис Шпира Барбића Ја, Шпиро Барбић сам власник три једрењака, једног

трабакула са два јарбола и двије брацере са по једним јарболом. Једрењак ''Св. Спас'' се може накаргати до 5000 квинтала, а Св. Госпођа и Св. Лука по 4500 квинтала. Брацера ''Миракул'' и ''Михољски Збор'' каргају по 400квинтала. Трабакул ''Св. Архангел Михаило'' каргао је 4500 квинтала. Капетан Шпиро Барбић је, поред осталог, остао у сјећањима која се могу чути у тихим јулским ноћима по портима Какрца и Бјелила, јер је транспортовао оружје које је Русија слала Црној Гори, и први је откупио трећину Превлаке Арх. Михаила. На запису стоји да му није било довољно шолди за ту работу па је продао и сва три брода да би дошао у посјед средњег дијела Превлаке, који је до тада био у посједу породице Друшко.

Кртљски капетани су углавном били су из породица за које се из низа других извора зна да им је поморство била традиција у читавом низу покољења, а то су:

141

Андровићи, Барбићи, Дубравчевићи, Ђиновићи, Ивошевићи, Лакичевићи, Миловићи, Миљешковићи, Костићи, Русовићи, Старчевићи, и други са мањим бројем капетана.

Најмањи протокол је димензија 12 х 17 цм. са корицама од тврдог картона, на хрбату обложеним кожом и свега 20 листова. 1814. па прекид до почетка 1818. а 04. 10. 1819. је посљедњи податак.

Ту се помињу само три поморска капетана: Станко Миловић, Вуко Барбић и Вуко Старчевић.

Од умрлих капетана посљедњи је уписан 10. 10. 1822. Филип Барбић. Мало је помораца који су сахрањени у свом завичају. Не значи да је све остале „море радовало‘‘, - како се говорило за све оне који су у несрећама на мору страдали и утопили се.

Било је и оних који су се настанили широм свијета и углавном се бавили лучким пословима, као и капетана дугих пловидби, какав је био и капетан Ђуро Марко Костић, који је, са својом женом, Јаном Ђуровом живјео у Аргентини у Буенос Ајресу и пловио на рути Аргентина Бразил. До априла 1823. уписана су капетани које су сахранили свештеници Нико и Филип Костић. Овом протоколу, од 06.02.1813. до 10.10.1822. године недостају задње корице, а на предзадњој страни је овјера архимандрита Никанора Богетића, а у списку се помињу следећи капетани:

Стефан Старчевић, Јово Кикановић, Раде Старчевић, Нико Миловић, Јово Русовић, Лазо, Јово Старчевић, Ђуро Старчевић, Јово Ђиновић, Раде Старчевић, Стијепо Русовић, Филиа Барбић, Марко Барбић, Јано Старчевић, Иво Лакичевић и капетан Филип Барбић

Иако се овај прилог не односи на Луштицу, потребно подсјетити да је у Луштици увијек било више поморких капетана него у Кртолима.. Познате су традиционално поморске куће са бродовласницима и капетанима у низовима генерација, као што су: Богетићи, Владнићи, Замбелићи, Јанковићи, Јановићи, Калуђеровићи, Кршанци, Легетићи, Марићи, Маровићи, Мижевићи, Митровићи, Неверовићи, Трипчевићи, Тројановићи, Паландачићи, Русовићи, Сретенчићи, Хераковићи и други.

142

ЛУШТИЧКИ ПОНТИ Запис Ива Паландачића 146/261 Свеска 14 – Но.31 Луштичке понте, које нико нигде и не помиње, да се нису

појавиле из сна Ника Шпира Сетенчића, о њима би се знало још једино по конобама Луштичким, по увалама и путевима, по неком гласу од југа, или по пањегама у капетанским кућама на Росама. Понте Луштичке припадају златном добу Луштичких помораца и имају издвојено мјесто међу пловећим средствима. јер су учиниле да се Луштица изгради, утврди и ојача у сваком смислу. Луштичко полуострво има многобројне скривене пешчане увале које својим именима већ указују на њихов велики значај – Вела Лука, Златна Лука, Добра Лука... У тим лукама нису постојала камена пристаништа, па су за претовар робе, а нарочито у ситуацијама брзих претовара тајних терета, са бродова који су имали дубљи газ, користили мање барке, али много погоднији, због количине терета који се из једнога пута могао пренети коришћени су, „плутајући понти‘‘, или само „понти‘‘. Луштички Понти су били сплавови од поната - дебелих дасака дужине 4 - 5 м преко попречних балвана. Сплавови су грађени тако да су, у зависности од потребе били једнодјелни, или повезани у неколико дијелова, у зависности од удаљености брода од обале, односно од плиме и газа брода. За ове врсту сплавова – поната, се моће слободно рећи да су то уистину претече савремених понтона. Извлачени су на обалу и спуштани у море само по потреби, како их јаки валови од Југа не би растурили. Преко њих су товарна грла могла прићи до брода и омогућити директно претоварање робе из бродске штиве на самаре. Углавном су ту радили коњи и мазге, јер је искуство показало да је магарад било тешко натјерати на плутајуће и љуљајуће понте. У Кртоле и у Луштицу се још увјек употребљава изрека:

Слажу се као понти и товари, у смислу као рогови у врећи.

Ово је била и погрдна изрека за слабог играча карата, јер су „понти‘‘ назив и за поене, у играма са картама које су биле омиљене нарочито код помораца - трешета, бришкула, фирцик.

143

144

145

ПРИЧА СТАНЕ ПЕРА НИКОВА

У давна, или још боље, у она времена када се могло преко воде ходити и са птицама разговарати, острво Страдиоти, једно од острва нашег Кртољског Архипелага, оно у средину, између Превлаке и Отока, или како га ми Кртољани одвајкада зовемо Шкољ, звало се Свети Гаврило.

Назив је добило по једној цркви од које ни трага није остало, као ни од оних који је саградише. Но, то вам се тако представља код других, али само неки од нас знају и где се та црква налазила и шта је у њој било. У корену маслине код Дебеле Главе, чува се све о тој цркви и о томе ко је сагради и зашто.

Постоје и цртежи и записи о цркви и о имању околе ње, а налазе су неколико питара који су били закопани у Локама Радовића, а касније пребачени у куће Барбића, Бринића, Костића и Кикановића. Предмете чувају породице Лакићевића и Трипиновића, а сва сећања су сакупљена у једну дрвену шкуделу која се чува у фамељи Миловића.

Са Превлаке се могло доћи на острво Свети Гаврило дрвеним мостом који је спајао та два острва и два манастира, манастир Светог Архангела Михаила на Превлаци и манастира Свети Гаврило на Шкољу.

Због та два манастира и острва су се у народа звала острва светаца. Манастир се налазила на заравни између Увале Габрио и Велике Увале, а према увалама су постојали путеви која су водила до мула.

Око манастира су били велики маслињаци, а у ували Габрио су се налазилли повртњаци и радионице за поправку барака и једрењака.

146

Δεν αρχείο. 23 Αγίου Γαβριήλ З Записано је: Сматра се да се на месту данашње цркве био пагански

храм и ранохришћански храм, јер је у унутрашњости цркве пронађен јак темељни зид кружног облика, а у северозападном делу цркве римски жртвених са очуваним натписом:

Славним боговима и богињама овог места Марко Викторин Цартолинис бенефициариј одужи се Постојање свих ових елемената показују да је је на месту

данашње цркве постојао римски храм. Остаци пронађени око сркве Светог Гаврила сведоче да

је црква више пута разарана, а данашњи облик цркве највероватније води порекло из VI века.

Централни део цркве има облик крста — четворолиста који је уписан у кружни зид, формиран од четири постављена пиластра са конхама на јужној, западној и северној страни, док је источна конха нешто развијенија и у њој је данас смештен олтарски простор. Црква има осмострану куполу са неједнаким странама.

Δεν αρχείο. 26 Αγίου Γαβριήλ 4 Записано је: Приликом изградње пута ка мулу Велика Увала на само

неколико корака од капије манастирске, на дубини не вишој од једног метра пронађен је кнежевски тимулус из VII. вијека који је садржао грчке вазе, сребрно посуђе, златан накит израђен техником филиграна и гранулације и велику количину стаклених и ћилибарских зрна која се данас чувају у конаку манастира.

Δεν αρχείο. 29 Αγίου Γαβριήλ 7 Записано је: На комаду коже нађеном у једној амфори откопаној

недалеко од зидова манастирских написано је да је за вријеме Икарије у VII. вијеку, истакнуте јунаке и ратнике, после великих битака и победа даровали да на ово острво бајне љепоте дођу, да се на њему одморе и ране видају..

Прекаљени ратници су се брзо опорављали, разговарали о освајањима и јунаштвима, али и о страхотама ратова који су они водили на разним странама, покољима и разарањима.

147

Како је вријеме одмицало, полако су постајали свјесни зла које су починили и осећали су велику грижу савести. Због тога се, једног дана, окупише и помолише се боговима да ово бајковито острво заувијек остане оаза мира.

Ратници - ветерани се завјетоваше да ће од тада само своје тло бранити, а само у случају нужде ратовати. У освајачке походе више неће ићи.

Као завјетну потврду на острву посадише дрво мира – маслину.

На опште запрепашћење, маслине су брзо расле и острво зачас постаде прекрасан маслињачки врт. Али, грчки ратници нису поштовали дату реч, него кренуше у нове ратне подухвате, а велика грчка поморска флота кренула је у нова освајања територија. Преварени богови се разљутише и послаше страшну олују на острво. Оркански ветар је бијеснио данима, док је узаврело море гутало једну по једну галију. Кад се олуја стишала грчка флота више није постојала. Само су ретки ратници успели да преживе катастрофу и уз велике напоре допливају, на сплавовима, до острва.

Али, богови ко богови били су љути на ове бродоломнике и на острво послаше неизлечиву болест.

Поумираше готово сви, а на острву остадоше само маслине и приче о трагичној судбини гршких ратника. Тада староседеоци Кртола одлучише да острву дају ново име – Страдиоти, а то име остаде и до данашњих дана.

148

149

ПРИЧА ЈОКЕ ПЕРА НИКОВА

Стари Которани су често говорили да су узнемирени због Луштице и Богдашића. Каткад је разлог за то била близина тих територија на које су се дешавали упада непријатеља на та подручја, а чешће због протеста или хајдучије самих мјештана. Како год, све што се дешавало на том подручју, а посебно немири битно је утицало на ефекте скупљања соли у Тиватском пољу, који беше изузетно важан посао и чинио је велики део у уносном дијелу привреде старог Котора. Даљина од Града и мали број војника на которским зидинама често су успоравали акције против немира и побуна па је 1423 године провидур Barbadico предложио да се на Превлаци сагради утврђење за сталну стражу односно војничку касарну.

Идеја је касније реализована али се од Превлаке одустало па је упориште подигнуто на оближњем отоку Свети Габријел или Гаврило. У почетку су се ту налазиле двије чете коњаника који су припадали тзв. страдиотима, или како су је још звали и лагана коњица. Због ефикаснијег дјеловања саграђен је дрвени мост између острва Свети Габријел и Превлаке, а у документима који се могу наћи по архивима Которским, се наводи да је и 1499. године из градске благајне издвојено 40 дуката за градњу тих објеката.

Четири деценије касније на отоку су налазе саграђене и утврђене куле, а провидур Ripa предлаже чак, да се оток утврди зидом. Тада је, у цијелој Боки Которској била развијена мрежа здравствених установа и Лазарета односно Карантина за изоловање, прихватање и раскуживање бродова, људи и робе.

150

Лазарети и Карантина су се налазили су се у Котору, Херцег Новом, Госпи од Шкпјела, Ластви и Росама, а један је био и на Светом Габријелу, и баш због тога у Кртолима се верује да је острво и добило име Страдиоти, јер су на њему боравили разни страдалници.

Претече и оснивачи европске лагане коњице, Страдиоти, неколико вијекова су обиљежили историју овог острва. Страдиоти су били странци, плаченици из других земаља, најчешће Албанци, Грци, а у нешто мањем броју Хрвати и Срби. XV вијек је вријеме Страдиота због надирања Турака али и XVI вијек у коме су Страдиоти чували обалу, коју често пљачкају пирати, тврђаве и села, а често су и гушили побуне међу незадовољним становништвом. Колико су Страдиоти били важни говори и податак да је до 1539. године постојао посебан „providur stradiota―.

Потреба за њима смањивала се у Боки током XVI вијека, а самим тим је и њихов материјални положај био јсве тежи, па су они почели са упадима у сеоске куће и пљачкали их, па је све то утицало да су власти биле принуђене да организују пресељење Страдиота и њихових породица па је, са осам галија, у Истру превезено 700 људи, међутим, 1576. године у Котору остаје 136 страдиота и три капетана, углавном Албанаца., па из безбједоносних и политичких разлога њихов логор поново постаје оток Светог Габријела гдје се поправљају куће за становање и мост од храстовине. Страдиоти у европске војске доносе мјешавину византијских, славенских, албанских и османлијских ратних вјештина, а стил борбе и тактика битно мијења однос према коњици тога времена. Зато су тражени у Напуљском краљевству, Шпанији, Француској и Енглеској, а у служби Марије Терезији су још средином XVIII вијека. Мада са мањим снагама, нешто реорганизовани, остају у Млетачкој Републици све до њеног краја. У Тиватском заливу страдиоти су добили трајан споменик: Острво Страдиоти.

Према неким историчарима, а и према налазима који се чувају у међама низ Марицу, Страдиоти имају и значајну улогу у ширењу православља дуж далматинске обале, у Италији и другим крајевима Европе с обзиром да су, у највећем броју, били припадници Грчке православне цркве.

151

Сама ријеч страдиоти има два значења: према грчком страдиоти су војници, а према италијанском, путници луталице.

Страдиоти су носили лаганију одјећу у односу на припаднике тадашње коњице, а главно наоружање било им је буздован, сабља - мач, бодеж и копље. Млеци су их називали и капулети због црвене капе коју су носили и по којој су се препознавали (capelletti) .

Δεν αρχείο. 21 Αγίου Γαβριήλ 9 Записано је: Почетком 1499. године, по савету млетачког провидура,

послато је из Венеције 40 дуката за подизање утврђења и изградњу моста према Превлаци. Највероватније се овде ради о обнављању веома старог каменог моста који је преко данашњег мореуза званог ―Вратло‖ спајао источни дио Страдиота (локалитет ―Мост‖) са Превлаком, а који је по традицији срушен кад и превлачки манастир (1452 године). Судећи по неким каснијим изворима мост више није обнављан у камену већ у дрвету.

Δεν αρχείο. 21 Αγίου Γαβριήλ 9 Записано је: Острво је у току XV века било стратешки важно седиште

коњаника на положају прикладном за брзу интервенцију, али није било на најадекватнији начин утврђено, јер которски провидур 1542. године, поред три фусте (мали, маневарски погодни бродови) тражи да се острво утврди кулом и одбрамбеним зидом који су контролисали прилаз мосту, а коју назначава Коронели на карти Боке Которске из 1685. године (Torre che chiudeva il ponte).

Не зна се поуздано, али се прича по Кртолима да је врло вероватно то иста кула која је поправљана две године касније, 1544. године.

Касније, током друге половине XVI века није било неких већих промена на кулама и зидовима острва Страдиоти, а из извештаја Gabrijela Andrije, провидура Котора из 1588. године види се колики је био значај овог пункта у констелацији укупних турско-млетачких односа на Јадранском ратишту (―teatro della guerra‖) где је залив Боке Которске играо значајну улогу.

152

Провидур Которски се супротстављао мишљењима да је бесмислено утврђивати Котор, који не би могао издржати опсаду евентуалне турске тврђаве на Веригама, уз положај на Кумбору, чиме би се спречила комуникација са градом, и насупрот томе, он је тврдио да и када би се саградила турска тврђава на Веригама, ипак се не би онемогућила помоћ Котору, јер остаје слободна управо југоисточна страна од улаза у Бококоторски залив, преко Страдиота и Тивта, куда се многим прилазима и брдским путевима може довести помоћ против непријатеља.

Крајем XVII века, Страдиоти, као и већина утврђених млетачких пунктова у Боки Которској, налазе се у доста лошем стању. То је свакако узроковао земљотрес из 1667. године, али и општи пад економске моћи Републике, корупција и друго.

На Коронелијевој карти Боке на острву (I/sola/DE STRADIOTI o DI S. GABRIEL) поред рушевина цркве Св. Гаврила (Vestiggie della Chiesa di S. Gabriel) назначен је срушен дрвени мост, (Ponte di legno rotto) и поменута кула која га је штитила.

У једном каснијем атласу, Коронели даје цртеж острва са предлогом веома компликованих фортификација, који је остао на нивоу идеје. Напротив, утврђења и други објекти временом су рушени, највише приликом насипања, израде обалоутврде и зидања цркве и манастирских зграда на суседном острву Госпе од Милости. Свакако да су ова рушења, између осталог имала за последицу и даље урушење објеката и појачану ерозију острвског копна. Није познато да ли је реализован план који се чува у Венецијанском државном архиву којим је предвиђено да се у погодној ували на јужном делу острва изгради неколико објеката потребних за оправке бродова: надстрешница за оправку са отвором према мору, кућица за кување катрана и магацин.

У склопу истих радова, на суседном острву Госпе од Милости (Scoglietto detto della Madona) требало је саградити складиште за јарболе и весла и спратни објекат са складиштем материјала за седмичне залихе у приземљу и друге потребе морнаричког одреда на спрату.

153

ПРИЧА ЈОВАНА ДРАГОВА ЛАКИЧЕВИЋА

Када су 1111. године подигли цркву Светога Николе у Радованићима, највећем и централном селу Луштице свих Луштичких села, као заштитника помораца и путника, јер Луштићани су то и били, поморци, мјештани се договоре да оду до Кртољске Превлаке, јер су и њихове цркве припадале метохији Превлачког манастира и да замоле Светог Саву, који је ту боравио, да им он освешта цркву. Црква је била једнобродни крстообразни храм, са звоником на преслицу и са три звона.

Фасада цркве је била питурана у црвену боју. Звона на цркви је даривао капетан Мижевић, а црква је то је уједно била и Саборни храм Луштице.

Када су дошли на Превлаку, Свети Сава се радо одазове позиву и упути се преко Кртола у Луштицу.

Луштичани лијепо, како то и приличи дочекаше и угостише Владику и његову пратњу, а пошље свих молитви и освештења храма, замолише га, да ако је то икако могуће, благослови и њихове маслињаке.

Свети Сава и то радо прихвати те зађе у први маслињак, одмах до цркве, диже руке на благослов и изговори:

- Док год били вјерни, смјерни и вјери својој одани, рађали, напредовали и били благословени и ви и ваши маслињаци!

Послије благослова маслињака Луштичких крену Свети Сава, испраћен од свих Луштичана уз пјесму и пуцање за манастир Превлачки.

Луштичани су га пратили све до границе Кртољске, те се ту и растадоше од њега, а он са својом пратњом, настави пут преко Радовића ка Превлаци.

154

До Превлаке се из Кртола долазило са баркама које су полазиле са рта иза Какрца, који се због тих прелазака на Острва Светаца и назва Калуђеровина. Од Радовића ка Калуђеровини је водио узани путељак, па, илазивши низ стрми бријег, Светом Сави запне лијева нога за један пањ, а он, да не би пао, поскочи на камену плочу и тако се одржа да не падне.

После неколико дана, одлазећи на Превлаку, неколико мјештана из Миловића и Никовића, прошли су тим путем, а на каменој плочи су примјетили траг стопе. Један од мјештана, који је био у пратњи Светога Саве у повратку са Луштице, исприча цео догађај са пањом и каменом плочом, а од тог доба, народ у Кртолима за сијећање на овај догађај тај камен зове Стопа Светог Саве или Савина стопа.

Δεν αρχείο. 23 Αγίου Γαβριήλ 11 Записано је: У Кртолима се још чува стари (али репарирани) дрвени

Светосавски крст из 13 стољећа, односно из доба Светог Саве.

По вјеровању направљен по цртежу или упуству Светог Саве. Зато је назван Светосавским, а не само зато што потиче из доба Светог Саве. Имао је и зракасте елементе који из њега избијају. Њих сада нема, јер приликом конзервације нису реконструисани. Прецизна копија, превлачког Светосавског крста, само мање величине и без зракастих елемената, налази се у храму Светог Николе у Луштици, такође територији некадашње Светосавске превлачке метохије. То је онај храм за кога предање каже да га је освештао Свети Сава. Ове крстове отац Липовац није поменуо. Можда за њих није ни знао, јер се чувају у сеоским црквама и вјероватно нису једини. Имају основа претпоставке да је готово сваки саборни храм у Превлачкој метохији (и не само у њој него и у неким другим дјеловима Боке) имао овакву копију коју су називали, као и оригинал, Светосавски крст. Оригинални крст се налазио на копљу изнад барјака (Светисавског лаварума) Превлачке метохије и Михољског збора чији је био саставни дио. Копије, обавезно мало мање од оригинала, такође су служиле за врхове копаља црквених барјака ношених у литијама.

155

ПРИЧА ДРАГА САВОВА ЛАКИЧЕВИЋА

Odvajkada su Krtoljani išli u lov na ulignje illi lignje kako se to ovĊe izgovara. Hvatanje liganja je jedan od lepših naĉina ribarenja, a Bogumi i jedan od najlakših. Nema mnogo rabote oko karola, udica, njeske i ostalih sitnica. Bilo je potrebno imati jednu karolu i ništa više.

Kao njeska se upotrebljava gomila udica oko drvene ribe ili peškafonda. Takva riba se spušti do dna, a onda se digne oko jedan metar, pa se povlaĉi gore dole, a riba ide lijevo desno, a liganj, misleći da je to prava riba, krene i ćapa se na udice. Tada se laganim, ali stalnim pokretima ka gore izvlaĉi liganj u barku. Riba se noću pod fraškom, a kasnije se fraška zamijenila feralom. Priĉaju ljudi da se lignji najbolje love u april i maj mijesec, a i tokom cijele zime.

Barkama se polazilo sa Bjelila na poste od liganje, a meĊu najboljim je bila posta kod klaĉine iznad Krickovine, a mnogi su išli i kod seka od Kakrca. Za jedno takvo ribanje iznad seka od Kakrca se vezuje i ime samog Kakrca. Sa Tripinovićima je jedne noći na lignje pošao i njihov roĊak, Lazo Vukov, koji je arivao iz Amerike sa nekog od svojih brojnih vaporskih vijaĊa po svijetu. On je bio pun priĉa o velikim morskim nemanima koje se po Americi i okolnim morima harali. Najviše je voleo da priĉa o Krokanu. Tvrdio je da se pojavljivalo na severu, kod Irske i drugih zemalja na severu, a da ga je i on liĉno video kada je iz Irske za Ameriku odlazio brodom.

- То ви је једна колосална лигња. Ови које га сам ја виђео био је око 30 метар дугачак, а кажу да их има и до 70 метара дужине. Живи и лови ноћу у дубоким водама, а у дан се само понекад појави на површини мора, - govorio bi Lazo Vukov.

156

157

- Ма што гориш – uvek je uzviknuo neko od onih koji su ga slušali.

- Е, Богуми. Нама је, поморцима он увек у памет, када дође ноћ. А чуо сам и од многих других помораца да су га виђели. На Карибима Крокана називљу Лусца, а чуо сам од једног капетана из Африке, да су га Римљании називали Полип.

Вели он мени да је и неки Плиније, римски историчар оли ти научник написао у своје либре да ниједна животиња у води не воња тако страшно и не убија чељаде на окрутнији начин од полипа. Ако нападне бродоломнике или рониоце, приљуби се чврсто уз њих својим бројним сисаљкама и вуче их у дубину.

- А колики је Крокан био та што га ти виђе? – opet bi neko pitao.

- Велим ви око 30 метара. У Црвеном мору сам виђео на обали Крокана од 18 метара, а опет, на једног кита кога смо уловили на северу виђели смо ожиљке од кракова који су били око пола метра, па је тај Крокан, био околи 50 метара дугачак.

I tako, priĉao je Lazo Vukov po celim Krtolima o svom Krokanu. Od butige do kafane, od kuće do kuće, uvek samo o njemu, a i o drugim morskim nemanima.

A voleo je poć na ribanje. Išao je sa Lakiĉevićima pod osti, a sa Tripinovićima na peškafondu na lignje. Tripinovići su, samo oni znaju zašto, imali neku svoju postu, samo što se proĊe ostrvce Zanovetni Školjic.

I onda jedne veĉeri, iza ponoći, kada su spremali put doma, na Bjelila, pa naviše u Gošiće, kad Vasu Tripovu udari nešto na pušću ka da je za seku zapeo. Krenuo je Vaso da izvlaĉi pušću, ali kao da je vukao surgadinu od po kvintala. Zategao se špag do kidanja, a i u ruke mu se urezao, šiknula krv, ali se nije dao Vaso Tripo.

Posle nekoliko izvuĉe on ogromnu lignju. Dok ju je prebaćao preko bande od barke, lignja ga oškropi mastilom po licu, ali se on ne abada nego ushićen viknu:

- Оштија, виђи га колики је ови лигањ! Још мало па има у њему по, ма шта по квинтала, има цео квинтал, - uzbuĊeno je gorio Vaso Tripo.

158

Na pajulu od barke, obasjan fraškom se grĉio ogroman liganj od oko dvanaest kila. Bilo je u njemu nešto manje od jednog metra, a kraci su mu se uvijali oko nogu Vasa Tripova.

- Ма виђи га само, он би ме сада изија, ка да сам гавица, - sa osmehom je komentarisao Vaso Tripo, srećan zbog tako neobiĉnog, rijetkog i bogatog ulova.

- Ово ти је ка они твој Крокан о коме вазда гориш, али нешто мањи па нека буде Какрц, - reĉe mu Niko

- Е, Богуми, вељи је комад, али је баш Какрц, - odgovori VasoTripo. I tako, od tog dana, pa eto sve do danas kada vi priĉam ovu priĉu, osta ime Kakrc.

Sada ga ima svuĊe i svi ga tako zovu, a vele mnogi, a posebno oni iz Radovića, da je to izmišljotina nas iz Gošića, ali ako i jes, onda je baš dobra, no druge priĉe o imenu Kakrca nema, pa neka onda ova ostane kao jedna i jedina.

Запис М.Лакичевића 116/133 Свеска 17 – Но.5 У Кртолима се ЛИГАЊ назива УЛИГАЊ, а позив – ‗‘Амо

скочит на улигње‘‘, се у рибарском смислу сматра посебном почашћу, јер се само веома блиској особи упућује тај позив. Вероватно је то због специфичности лова, јер се тада може и разговарати, или чутати, а то се најбоље чини са пријатељима. Стара Кртољска изрека – ‗‘Нема улигања док руке не озебу‘‘ – нам много тога говори о временима која су далеко иза нас. У лов на улигње се у Кртоле ишло само зими и ишло се на две до три уре – два до три сата, обично пред свитање или у сумрак, а с мраком би се враћали дома. А изрека нам много говори о начину живота Кртољана у та стара времена. Са првим знацима пролећа, одлазило се у БАШТИНУ – копало се, сејало, резали се виногради и маслињаци. У току лета су се скупљали плодови, одржавали се виногради, чистили маслињаци, а у јесен се правило вино и ракија, цедиле се маслине, и када би се све то завршило, могло се ићи на море – у лов на улигње. Други разлог би можда могао да буде да они који су научили да имају ‗‘објед‘‘ - оброк из мора, по великој зими нису бацали и дизали мреже, него су одрађивали један доста лакши рибарски посао и само на СКОСЕ – цимање, хватали себи и својој фамилији објед.

159

Дуго година се, баш због те изреке, сматрало да се улигњи не могу ловити у друга годишња доба, али од 70-тих година улигњи су се у Кртолима почели ловити у току целе године, а нарочито када су ФЕРАЛИ постали доступачни и онима којима рибање није била професија.

Кртољани улигље лове само на један начин, а то је на ПУШЋУ или како то други називају - ПЕШКАФОНДУ, која је и најпознатија варалица. ПУШЋА или ПЕШКАФОНДА је направљена од олова има облик рибице, а олово је пресвућено тканином различитих боја. На крају се налази венац иглица на који се каче улигњи.

По неким изворима у Кртолима су се правиле ПУШЋЕ још од XV века, а један од доказа за такву тврдњу је и сам назив ПУШЋА (корен речи ПУШЋАЈ – Пусти) који се на овим просторима користи од давнина.

Прве ПУШЋЕ су биле израђене и коване у ‗‘домаћој радиности‘‘, и биле су качене на танки коноп прављен од ЖУКЕ. Такве ПУШЋЕ су Кртољски рибари бацали под светтло од ФАШКЕ, касније под лампе од ГАРАБИТА, па ПЕТРОУЉА и даље.

Облик ПУШЋЕ се мењао и усавршавао, и свака нова ПУШЋА је увек боље ловила. Када су се појавиле оловне ПУШЋЕ које су имале облик рибе, сваки рибар је додавањем крпица у боји или обмотавањем кожом од рибе покушавао да повећа свој улов. Ти додатци су били део тајне рибарског заната, па се, можда и због тога и позив – ‗‘Амо скочит на улигње‘‘, упућивао само блиским и верним пријатељима, онима који неће одати тајну изгледа ПУШЋЕ.

Када се креће у лов на улигње, поред две - три различите ПУШЋЕ, јер никада се не зна која ће од њих да те ноћи привуће УЛИГЊЕ, обавезно је у барци било имати ОСТИ, САК и СИЋ.

ОСТИ, јер се дешава да се током лова на УЛИГЊЕ, на ПУШЋУ закачи и хоботница, а тада се она мора ОСТИМА прихватити на метар од површине, јер се хоботница ‗‘скине‘‘ са ПУШЋЕ када осети да је близу површине воде.

САК, јер се већи комади УЛИГАЊА, да не би, због своје тежине ‗‘опали‘‘ – спали са ПУШЋЕ, прихвате САКОМ и пребаце у барку. СИЋ у кога се одлажу ухваћени УЛИГЊИ.

160

161

ПРИЧА МАРЕ ПАНТОВЕ

Вјештица или Штрига у нас, у Кртоле се зове жена која има у себи некакав ђаволски дух, који, када је она у сну, те он, тај дух, из ње изиде и створи се у ноћна лептира или у кокош или птицу налик на буљину, па лети по кућама те зло у чељаде уноси, а особито то чини малој ђецу.

Ако Штрига у свом летењу наиђе на нека чоека ђе спи, а она га удари својим штапом од дрвета, кажу да је муровина за то најбоља, и то га удри преко лијеве сисе те му се отворе прса док извади срце и изјеђе га, па онда прси опет срасту.

Има оних који веле да тако изјеђена чељад одмах умра, а опет, прича се да неки живе више времена; колико је она одкудила кад је срце јела, онаковом смрти умру, на какву их смрт она буде наменила.

Мени је моја мати, а њој њена говорила да Штриге не једу чеса лука те се зато многа чељад о белим и божићним покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха, јер још од старина је речено да Штриге на покладе највише нападају на чељад. Имало је у нашу кућу неколико записа о Штригама у Брда и Црну Гору, ка и о оним из Кртола.

Све те списе је још мој прађед у Котор однео неком чо‘еку од науке да их чува.

Име су му заборавили, али се моја мати сијетила да му је име Петар и ништа више. Каживала ми мати да су се у Рисну у јулу мијесецу 1708. године у Рисну разболела многа ђеца, а мијештани, ни часа не чекајући баче сумњу на три жене да су Штриге, те да су оне ђецу уврачале па су се ова због тога разболела.

162

Када је једно од ђеце, један дечак умро, то је код мијештана изазвало још већи гњев те су оне изведене пред, они га тада називаху народни суд.

На том суду су оне биле шиканиране, злостављане и мучене и тражено је да признају да су Штриге и да су у дослуху са нечастивим. На питање како су појеле дечаково срце и коју вијештину употребљавају, једна од Штрига, Бојана Среданова, испричала је:

Изјава Бојане Среданове – Спис 23-35 Сад ћу казати суду како смо сисале крв реченом дјетету.

Одредиле смо нас три вијештице дан када ћемо са овог света дићи реченог дјечака. Када је било два сата ноци, састанемо се нас три вештице у кући Стане Петрове; свукле смо се голе, стале над огњиште, намазале неком тјекућином која је зелена као трава, а њу нам је дала Стана Петрова у једном лончићу.

Све три полетесмо кроз димњак. Пошто смо ушле у просторију где лежаше дјете ције смо срце намериле узети. Било је то у кући Сава Степанова.

Одмах смо се претвориле у три сићушна лептира, улегле смо кроз детиња уста и дођосмо до самог срца.

Одмах му посисасмо сву крв која му даје живот. Онда смо изашле истим путем куд смо и дошле. Свака

од нас поде својој кући бљујући посисалу крв. Касније су нас позвали укућани и ми смо се вратиле и на

исти начин дјетету дале крв и оно је поново оживјело и оздравило.

На питање одакле им она маст којом су се мазале, Бојана Среданова је казала да им је ту маст лично дао ђаво. Суд је у Котору ове три Штриге осудио на казну затвором и забраном да се баве било каквом врстом врачања, справљања вештичије помасти и вештичијим чаролијама.

Било је и још случајева о Штригама, а један од њих се десио и у нас, овђе у Кртоле.

Било је то, барем је тако било написано у спису који је дуго чуван у нашој кући, а онда је и тај спис мој прађед предао истом чо‘еку у Котор.

163

Спис 36-13-23 – Четири Кртољске Штриге 7. јуна 1784. године у Кртолима се јавно судило женама,

вјештицама или како су их називали – Штригама. За вјештичарење и употребу вјештичије мађије суђене су четири жене, и биле су сурово кажњене због тога. Послије пресуде, оне нису биле задовољне те су упутиле жалбу суду да су неправедно осуђене, а суд је установио нови суд и позвао на свједочење извесног мјештанина Перу Ђуришића који је пред свима казао шта се збило:

Прошлих дана била се подигла јака узбуна у село Кртоле. Група од једанаест мјештана из Радовића прогласила је неколико жена за Штриге па су почели да их злостављају и линчују. У овоме су сељани били веома сурови, па је једна од проглашених Штрига, Анђа Јокић, од удараца подлегла ранама и умрла. Њу је Станко Кларовић бацио у море и тражио да каже ко су остале Штриге у селу. Када су виђели да се Анђа није утопила, извукли су је из мора, и обесили о један дуб близу њезине куће. Онда су под њезиним ногама наложили ватру и тражили да у мукама ода остале Шриге у селу, али им Анђа није ништа говорила. Затим је Анђа, уз најболније јаукање, у мукама, са ватром под собом, издахнула.

Код нас у Кртоле, ово је био први, а и посљедњи такав случај, а није да Штрига није било. Било их је, и то Богуми доста, али је било и оних других жена које су врачале и магијале за добро, нарочито за добро животиња. Има и о томе доста записа, али се они чувају од очију свакога. Скрива се то чак и од порода мушког и само се женској чељади преноси, а и то оним бираним.

А било је у Кртоле и Чартана. То ви је вазда мушко чељаде које се роди у вријеме шкура, оли како други горе – када мијесец није на небу, па, прије него ли је крштен, преко њега пријеђе мачка оли ти друга какова погана животиња. Такво дијете потла остане несрећан, те не може имати никакога заната нити постојанога посла, него се смуца којекуда, и својом мајсторијом, игром и шалом људе забавља и вара и новце од њих мами, али му ни ови новци не могу бити пробитачни, него како дођу тако и отиду. А сасвим је друго Репач.

164

То ви је човјек који се роди у крвавој кошуљици и с малијем репом. Кажу да је репач много јачи од другијех људи особито кад се наиједи: у онај мах, веле многи, још да му се реп напне, могао би би надвладати десет људи као десетеро мале ђеце.

Тако ти је то са Репачем, а са Мором се мора сасвим различито. Мора чељад у спавању притискује, гуши их и они тешко спију.

Гдјекоји приповиједају, а мене су рекле моја матера и баба, да је Мора она Штрига која се покајала и зарекла да не ће више чељад јести, него их само ноћу у спавању притискује и дихање им зауставља.

Гдјекоји опет мисле, а то понајвише мисле у Грбљу, да је ђевојка која ће постати вјештица када се уда, пре тога Мора.

Код нас у Кртоле, оне које Мора у сан походи, притискује и дави, кад лијежу спавати, мећу пружен појас поврх покривача, а постоји и молитва коју треба очитати прије него се легне спавати.

Мора бора! не прелази прек' овога бјела двора, е су на њем тврди кључи од нашега Сиодора, Сиодора и Тодора, и Марије и Матије и сестрице Левантије, која нема приступишта. Прек' овога б'јела двора, ни камена каменица, ни вјетрушна вјетруштина, ни наметна наметница, ни удова удовица, ни мађиона мађионица, докле не би прибројила на небу звијезде, на гори листове, на мору пијесак, на кучки длаке, на кози руње, на овци вуне, на вуни длаке.

А кад би то пребројила вратилом се опасала, заштикалом поштапила, ушла у јајску љуску, утопила се у морску пучину. Тринка јој тракули, врагу јој глава, све јој козе враг однио, млијеко јој се несирило, него рекла, јаох! Јаох јој дала Лена, плена и Марија Магдалена. Амин!

165

Приповиједа се, а Васо Јоко је тврдио да је он тог човјека и знавао и да је све истина што се приповиједа, да је Лаза Марка Перова из Богишића тако морила Мора да већ најпослије није могао ни ањци заспати. Њему се све додијало и досади му се код куће живљети, него ти узјаше на свога бијела коња и крене у свијет.

Нити је знао ни куд ни камо иде, али му је и то било залуду, јер, причао је Васо Јоко, и на путу како би склопио очи, одмах Мора нањ.

Идући тако по свијету дође на конак некакоме у човијеку, у Горњи Грбаљ. Тај је имао око стотину оваца и било је вријеме да их стриже. Кад послије вечере домаћин у кућу узме свој посао и стане работати нешто око оваца, Лазо Марка Перова му се потужи како га мори Мора, те да је ради тога и од куће отишао и још му вели:

- Док ти још работаш, лећи ћу овђе крај тебе, не бих ли могао мало заспати. Потом се покрије гуњем и легне.

Није прошло много, како заспи одмах га Мора притисне, и кроза сан Лазо Марка Перова стане викати и као отимати се. Кад то чује, домаћин дигне свијећу да виђи како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу којијем се био покрио миче се велика бијела длака тако брзо као змија кад трчи. Кад то виђе, он својијем ножицама, истим оним са којима је овце стригао, а које су му се у руци десиле, длаку пресијече.

Како пресијече длаку, тако се и длака престане мицати и како се она престане мицати, гост се одмах ућути, а тако је спавао мирно све док ујутру сунце није огријало.

Кад се пробуди, Лазо Марка Перова се захвали Богу што је тако спавао и опоравио се, па одмах потрчи ка коњу да га види и намири, кад тамо, а то коњ у кошари лежи мртав.

Пошто му домаћин приповједи како га је Мора давила и како му је он длаку на његову гуњу пресјекао, онда дознаду да му је коњ био та дуга Мора која га је притискивала и морила, те се врну у Богишиће.

Ето то је било тако у Богишиће, а опет, вели да се у Гошиће чине друге работе. Кога притискује мора, треба да стави за врата од оне собе ђе ће спавати метлу наопако, кад пође спавати.

166

Рукопис Маре Пантове Костић - Кртољско Лијечење ПРОТИВ УЈЕДА ЗМИЈЕ Кртољани знају за неколико врста змија, а најпре ћу

навести заштитне, работе против змија. Дакле, да змије не уједају стоку, односно односно животињу треба да се у пролеће, једном седмично, даје заједно са соли, перја зеленог сарансака - лука, росопади, зовине, траве од жући. То се животињи даје да једе.

А да змије бјеже од стоке, око тора треба да се пали балега. Кад змија уједе овцу, козу, краву за виме, или неку ситнију животињу за главу, ногу, онда, што је могуће прије, шиваћком иглом добро да се набоца, или избоде мијесто уједа, и то, што јаче, а то боље.

А кад змија уједе говече или коња за ногу, то мјесто јако иглом шилом или броквом избости, а да би било лакше, броквом се пробије комад штице на једном крају да се лакше боцка.

Потом се то место добро рукама истишће и протрља, истаре соком од меслиђана, па на крају изапере, намаже винским оцатом или газом оли ти петроуљем, јер газ отвара рану да све иђе ванка.

Код ситније животиње мјесто уједа, након убадања, исто као код крупног, рукам се циједи, циједи и стишће, да изиђе ван отров који је вас жуте боје. Затим се примењују магијске методе: јами се бубуљ, бокун секе или камена од земље - страном окренута земљи, или од сунца - окренута Сунцу, или из дубље земље, па се у прва два случаја, том страном чврља, чврља по мјесту уједа, један, два, три, шест или девет пута.

Кад се који бубуљ употреби, враћа га се на мјесто! Неко не тишће рукама прије, већ пошто камењем изчврља или уопште не трља камењем, већ кад голим рукама истишће рану, изапере је с водом и сапуном.

Потла то мјисто може да се полије остиком или почврља крпом наквашеном у мелему спремљеном од аптовине, љутике, меслиђана, соли, ракије — све то заједно избурљати, а што је љутије то боље! Добро је рану тиме испрат на сваких пола, сата.

167

Начин Но. 01 Мјесто уједа може и да се натрља кострижом, који

искрижа и рукама сатаре у расоли, а потом се изапере змијским козлацом. Тада га се брзо набере, стуче и уз додатак мало воде истаре коријеном змијачке траве којег истуче па тим соком намаже кунином травом, коју стуче да пусти сок.

Начин Но. 02 Рана се опере, изапере крпом намоченом у соку кунине

траве уз додатак петроуља, а може и да се маже, таре, пере и масира са газом оли ракијом лозовачом, те и са магињаћом, винским оцатом и соли. Може се трљати и са вриском, јерновином, меслиђаном, меслиђаном и повратићем. А добро је и са меслиђаном и соли, оли љутиком, аптовином и мокраћом мушког ђетета, а и водом и сафуном и најпослије полије оцатом или мокраћом мушког ђетета.

Начин Но. 03 У Ђурашевиће и Никовиће рану диме. То се зове

дуванине. Метне се дувана у листу и запали, да иђе дим на ујед, а запали говеђу или коњску галебу и наднесе бравче, да на насјецкано мјесто, ујед, иде дим. Види се како ид капље на ватру. На крају, животињу заложе змијским козлацом, узму један лист и убаце у уста.

Начин Но. 04 У Гошиће скувају ону траву змијски козлац и тиме га

напоје, неки га заложе или залију меслиђаном. У последњем случају меслиђан истишћу у мокраћи мушког ђетета. Заливали су га и хафтовином — текућином направљеном од три мјере, а мјери се ћикарама, воде и аптовине. Тако припремљена течност вазда стоји у ботиљи и увијек спремна кад затреба.

Начин Но. 05 Аптовина је најбољи лијек! Соком од аптовине неко и

залива животињу, да му туга не иђе на срце.

168

Њеним соком неко трља ујед, након чегага залије, напоји, разглави му косирице, па ботиљом, у којој је тај сок, притисне језик и саспе у уста.

Напомена 01: У Кртолима, а посебно на два локалитета,

у Ћетанима испод цркве Светог Луке у Гошићима и на почетку Солицког поља испод Ђурашевића, обитавају змије шарке – Випера берус, које се, због своје величине и снаге, могу сврстати у Див Змије или Але. Познати су случајеви да су змије из Ћетана обарале међу, а примерак једне шарке виђене код Солила је остао записан у оку Лаза Маркова а својом величином је испуњавала три сна и два јутра. Позната је и једна од најгорих клетви Гошићана – Да Бог да те ујела она из Ћетана.

Напомена 02: Најпознатији лек справљан од змијског

меса још од античкихвремена била је теријака. Њена основна улога противотрова код уједазмија и отровних инсеката била је заснована на принципу „слично сесличним лечи―, односно на симболичкој дуалистичкој природи змије каоотрова и противотрова.

Временом, списак болести на које делује знатно је проширен, те је теријака постала универзални лек изузетно широке примене.

Основна формула прављења теријаке укључивала је: змијско месо, опијум (у великим количинама), вино, мед, цимет, бибер и још око шездесет лековитих биљака. Треба имати у виду да је змијско месо било главни састојак у првобитним рецептима за спремање теријаке, али да се касније није налазило у свим њеним верзијама.

Од XII века Венеција је постала позната по продаји теријаке врхунскогквалитета, тзв. Андромахове теријаке. Сваке године одржавао се религиозно медицински фестивал у Венецији на којем је прављена аутентичнатеријака. Сједињени састојци су чувани на сувом и хладном месту какоби напитак сазрео и ферментисао, за шта је било потребно чак седам година.

Од времена позног средњег века Венеција је постала и главни центар у трговини теријаком.

169

ПРИЧА ДАРЕ СТЕФАНОВЕ

Мобе су у Кртоле биле један од начина да се нека работа обави брзо, а то се односило како на мале тако и на оне веље работе. Тада су се људи удрживали и дали руке један другоме. Како је вријеме пролазило тако су један другоме домаћини били у некој врсти обавезе да се одазову на мобу оних који су код њих били. Обавеза домаћина од мобе је била да обезбиједи објед за све који су на мобу. За њих се парића обилат објед на коме се не може избјећи пршут, сир, месо и то лешо и печено, а све то уз обиље вина и ракије.

Када се гради кућа домаћин мора да, када се до ластовице дође, јер то је почетак стављања куће под кров, закоље кокота. Кокот се коље на оној банди зида која је ка истоку окренута, а зид мора да се окрвави. На том мјесту ђе је потекла крв поставља се маслинова грана и мушка тавеља, а за ту прилику се спрема мало бољи обијед, а обавезна је супа од закланог кокота. Моба се сазива и када се постављају темељи од куће оли ти полумента. На источној страни темеља куће, у углу, и то под први кам се ставља прстен, златник, или било што од злата. И тада се за све познате мобаре припрема бољи ручак, а по жељи домаћина темељи се освјештавају односно свестеник их благосиља.

Некада су мобе биле честе и редовно су се организовале приликом пољопривредних радова, како у поље или на гумна око вршидбе.

За такве прилике жене су дома припремале објед и односиле га у поље, а често се за ручак спремала минестра, супа скувана од меса и поврћа.

170

Кувала се и пашта на супу, супа скувана од сувог меса, овчетине или свињетине.

Супа се носила у великом бронзину. Бронзин, хљеб, вино, и прибор за јело, ожице и пируни, се стављао у велику кошину и на главу.

Да би жени било лакше, а и да би кошина стабилније стајала на глави, испод ње се подметао котолац, умотуљак од неког платна увијен у круг.

Објед је био око подне, у доброј хладовини на ливади. Од кад је интензивније почело гајење свиња, у Кртолима су почеле да се сазивају мобари за клање, обично кад почну први мразеви, значи крајем новембра.

По обављеном послу за вечеру се осим меса печеног на жару обавезно спрема ―брџола‖ (кувана, динстана свињска џигерица, црна и бела, сецкана на ситне комаде, са доста лука и са доста зачина којој се додаје кртола или ориз.

Мобе су се сакупљале и приликом лакших послова, у којима су учествовале и жене.

Пљевљење траве је био женски посао, а учествовале су и у жетви, коју су обављале искључиво српом, за разлику од мускараца који су жњели и косом и то у поподневним сатима.

―Љужбање‖ (чисчење, рубање) кукуруза спада у мешовите мобе, значи учествују и мушкарци и жене. Пљевљење траве је био чисто женски посао, а учествовале су и у жетви, коју су обављале искључиво српом, за разлику од мушке чељади који су жњели и косом, али вазда у поподневним сатима.

Љужбање, рубање кукуруза спада у мјешовите мобе, значи да учествују и мушка и женска чељад.

Може се рећи да су мобе у Кртоле, јер су се обављале у различита времена и доба године биле и забавног карактера, а показивале су и колика је међусобна повезаност мјештана Кртола и спремност да помогну једни другима.

Кртољани су, још од памтивијека вазда строго водили рачуна да испоштују они прави начин своје традиције, генерацијски, насљеђјујући их и односећи се са дужним поштовањем према њима.

171

На организованим мобама, када су се окупљали ради жетве или цеђења маслина млади су често пијевали.

Осим жетварских, које су својим садржајем везане за одговарајућу работу, остале пјесме су, може се рећи, за све прилике и омогућава да се изводе било којом приликом, па чак и на свадби, или слави.

Садржај жетварских пијесама одаје неке елементе обреда из кога су потекле, а који је имао велики значај у прошлости Бокеља, а самим тим и нас Кртољана. У њима се, на пример, они обраћају сунцу, као и Богу, очекујући помоћ при жетви. У Кртолима су организоване и маслинаде, чувене мобе приликом бербе маслина на полуострву Луштици.

На сличним скуповима се певала и песма "Да рекнемо један". Ту се почетни стихови понављају у свакој од наредних строфа, у којима се путем асоцијације, уз силабично конципирану мелодију малог опсега, описују бројеви од један до десет, те се строфе, током пјевања, све више шире, Могуће је да је и ова пјесма, пре свега, намењена забави, али и провери концентрације како пјевача, тако и слушалаца.

Уз оне уобичајене песме свакодневне намене, ове скупове су некада увеличавали и слијепи гуслари певајући јуначке пјесме. Остали послови нису пратиле специјално за ту прилику намењене песме.

Осим поменутих, певане су и песме у којима је главна улога поверена девојци.

Приликом моба певане су у Кртолима и дугачке песме баладне садржине, као што је песма "У Омера више Сарајева", где је, слично сродним песмама из других делова Приморја присутан општепознат мотив кобне женске лепоте, испеван таласастом мелодијом која као да непрестано обиграва око тона гб или "Платно бијеле Мостарске девојке", силабично испевана балада о девојци која је настрадала због своје непослушности.

У Кртолима су постојале и мобе за помоћ сиромашнима, а знало се да су четири дана после Духова били одређени за то, као што су и сва четри петак у марту месецу били одређени да цело село поправља путеве.

172

173

ПРИЧА ВУКА ЈОКА БРИНИЋА

Причали су наши стари да је оток код Какрца, оли ти између Какрца и Старих Бјелила, који се зове Зановетни Шкољиц, добио име по томе што је некоћ један наш Кртољанин у кафани, е да би правио бруку и шкерцаду с једним пуковником Аустроугарским, река‘ да има оток у Кртоле, који он, пуковник царске солдатеске, не може обиграт са коњем за један васцели дан.

Пуковник, верујући да сваки оток и увалу у Кртоле познаје, а да је и на Шкољ са својим коњем ишао и обиграо га цијела, прихвати опкладу и договорише се да се, сутри дан у подне, сретну у Радовиће и да крену ка том острву.

Брзо се прича рашћула по Кртолима, те се сутри дан у подне нађоше многи да виде шта ће се то догодити, и ђе је то острво које га коњ задана не може обиграти. Када је поп од Костића, то ви је био тај који се са пуковником опкладио, кренуо ка Какрцу, многи су већ знали ђе он то пуковника води. Када су с примакли Зановетном Шкољицу, пуковник виђе пред собом омалено острво али сво у секама тако да му коњ не би имао ђе ни станут, а камо ли да обигра около острва. Ту он исплати опкладу, а Костић му рече:

– Е, мој пуковниче, зановетан ти је ово шкољиц! Пуковник је, када је дошао на Фортицу у Радовиће,

уписао у карте име острва, мада се тај шкољиц још од давнина у нас називао Зановетни Шкољиц. Прича се тако проширила и многи веле да је од тог доба и име шкољица, али нико уистину не зна право шторију о имену.

У нашој кући, кући Бринића се чува запис капетана Марка Барбића, које је његова кћи Анђе, која је умрала 1821. године, још 1785. године донијела у нашу кућу.

174

Ту је све написано, и како се, а и зашто тај шкољиц тако зове. Капетан Марко Барбић је пловио по далеким морима и са сваког од тих својих вијађа је доносио по неки комад карте на коме је записивао шта је све виђео и шта је све чуо по свјету. Те све папире је, после његове смрти, кћи Анђе доњела у Бриниће, е да би јој то неко прочитао.

Вјеровала је она да ту има доста ствари о њеном оцу, али ништа сем записа о путовањима ту није било. Папири остадоше код нас и скончаше у шкафетину у горњој камари. Када се инкартавала кућа, пронађе папире мој ђеде и међу свим тим натписима и записима је одвојио онај који се тиче имена шкољица код Какрца и како је до њега дошло.

Запис са Пржине – У лето 1613. године На пешћаној плажи Пржина у Кртолима, Ја, Мирко

Барбић сам једног јунског јутра, виђео је мртво тело необичног морског бића - пола риба, пола чо‘ек! Било је то неко биће које могу назбати Чо‘еколика Риба оли ти Риболики Чо‘ек. Када сам то виђео сетио сам се неких од прича и записа које је ми је капетан Марко Барбић показивао а све је то некако подсећало на оне древне поморске легенде по којима је човјек изашао из морских дубина и с врјеменом се настанио на копну!

Капетан Марко је, када сам му показао цртеж тог бића којега сам направио више по сјећању, написао у свој либар: Сада када сам виђео ови цртеж, а и све оно што су ми други говорили о таквим бићима на свим мојим вијађима, сасвим је реално поверовати и у приче о заводљивим морским љубавницама, сиренама, које су својом песмом и неодољивим изгледом привлачиле пажњу древних помораца.

После свега овога, знам да је истина оно што ми је испричао Марко Ника Вукова о томе да га је такво једно биће, док је рибао под ости код отока између Какрца и Бјелила, ноћима зановетало и није му давало мира, појављивајући се истуреној плочи отока.

Својим изгледом је, причао је Марко Ника Вукова, то била полу риба, а полу ђевојка дугачке бујне плаве косе, са репом ка у велике Паламиде.

175

Наша, Кртољска сирена је ту обитавала много година, јер када се прочула прича Марка Никова, многи су се јавили и рекли да су и они исто виђели и да их је то биће по сву ноћ својом пјесмом зановетало и одвраћало од рибања.

Од тог доба тај се оток прозвао Зановетни Шкољиц, а кажу многи да се у непарним данима јуна мјесеца од поноћи, па све до јутра, чује нешто као пјесма која долази из мора и одбијајући се од таласа и површине, клизи морем остављајући за собом траг бонаце.

Веровање у морске сирене и непозната морска бића надприродних моћи, постоје у причама Кртољана, а све то потиче од тренутка када је у Облатни пронађен кам са уклесаним ликом једног таквог бића.

Дуго година се одржавао култ морског божанства кога Кртољани назваше Божанство Сенки, али се, у претварању рјечи и губљењу слова, неђе између Облатне и Пржине, изгубило прво слове те то постаде Божанство Енки.

После једног вијађа по морима око Турске добио сам спис о томе где се види да су још стари Сумери, а касније и Бабилонци њихови наследници, обожавали морско божанство по имену Енки (Оаннес или Еа), које је такође приказано на једној каменој фресци и потпуно сличи оном уклесаном бићу са камене плоче пронађене у Облатни - пола чо'ек, пола риба.

Да је све то баш тако како пишем, доказује и писмо које сам добио године 1608, где ми енглески морепловац и истраживач Хенри Хадсон, иначе мој велики пријатељ са којим сам пловио неколико вијађа пише:

Поштовани Марко, пре неки дан, у зору, један од наших сапутника, је опазио нимфу. На његов позив, дошао је још један сапутник. У том је тренутку нимфа допливала близу бока брода, проматрајући одоздо људе.

Море се узнемирило и окренуло њено тело. Од пупка нагоре, њена су леђа и груди били као у жене.

Кожа јој је била бијела; дуга јој је коса црне боје висила позади; надоље идући виђели су њен реп, налик на реп делфина и прошаран точкицама. ево ти, пријатељу Марко и имена оних што су је виђели:

Thomas Hiles и Robert Reiner.

176

Само неколико година касније сам добио писмо и од господина Роберта Рајнера где ми је написао:

Када сам чуо да се и код вас, у Кртоле, примећена сирена, а то ми је написао ваш пријатељ Henri Hadson, могу вам само написати да се сирене појављују и у шпанским, португалским, холандским, скандинавским, британским, немачким и афричким митовима и легендама.

По неким ирским предањима сирене живе на сувом тлу, под морем, и имају шкрге, које им омогућују да кроз море допливају на копно. Та су тајанствена морска бића, истовремено, и мушког и женског пола.

Док су жене витке, чаробне лепоте и док им нико не може одолети, мушкарци су одвратни, имају црвене носеве, свињске очи, зелене зубе и зелену косу. ја бих молио да, ако је то икако могуће, пошаљете цртеж те ваше Кртољске сирене, а да ми јавите ако приметите и морског човека.

Кртољска сирена је позната под именом Зановетница, витког је и риболиког тијела, с главом лијепе жене, а чељадима, ако је не дирају може донијети срећу.

Слично Кртољској сирени, у околини Дубровника појављује се морско божанство Млинарица, са изгледом - пола је чељаде, а пола налик на дупина.

У крајевима које запљускује Јужно кинеско море, а у којем са био три пута, верује се у постојање морског чудовишта Хаихо Сханг. Његов је изглед одиста необичан: има обријану главу, снажне је грађе и има велики рибљи реп.

За време олујних невремена напада и потапа бродове, а поморце оноси у мрачне морске дубине где их прождире!

На мом другом вијађу до Кине, и мој брод је имао сусрет са тим чудовиштем и ко зна како би се све скончало да се вријеме изненада није смирило.

Фермала је невера и сунце је грануло те се чудовиште повуче у морске дубине. Са собом је однијело само једног морнара. Слично овим неманима у Америци се прича о постојању двије врсте тих морских немани.

Прво чудовиште које има изглед велике змије, а главу налик на људски зову Нагас, а друго Макара је пола риба, а пола сисар.

177

Почетком 1676. године Крашићки рибари су са Луштичке стране, негде око Понте од Весла, на повратку, у сам свитање виђели младу нимфу што се весело играла у мору. Трипо Перо и Нико Лазо су покушавали допливати до ње с намером да је ухвате, али их је она без икакве панике вијешто избегавала. На крају, један ју је љутити рибар ударио каменом и она је нестала у мору.

Неколико дана касније, море је на обалу избацило мртво тијело младе нимфе, која је по налогу Драга Францисковића прописно сахрањена у дрвеном ковчегу на локалном гробљу. Но, пре тога њено је мртво тијело детаљно прегледано и о томе је сачињен и службени извештај који се налази у власништву породице Францисковић:

Извештај о разгледању морске ђевојке 23-54 1676. Година Горњи је део тијела морског створења велик као у добро

ухрањеног ђетета старог три или четири године, с ненормално развијеним грудима. Коса је дуга, тамна и сјајна, док је кожа бијела, мека и њежна. Доњи је део тијела као у сарделе оли скуше, али без крљушти. Неколико година касније, на самом улазу у Боку Которску, морнари с британског брода КЕНТ угледали су на стенама на рту од увале Жањиц чудно морско створење, које је од главе до појаса личило на човека, док је други дио тијела био посут сребрнкастим крљуштима.\

Οη πξώηεο γλσζηέο ηζηνξίεο γηα γνξγόλεο εκθαλίζηεθαλ

ζηελ Αζζπξηαθή κπζνινγία ην 1000 π.Χ. Η ζεά Αηαξγάηηο,

κεηέξα ηεο Αζζύξηαο βαζίιηζζαο Σεκίξακηο, αγάπεζε έλαλ

ζλεηό βνζθό θαη αθνύζηα ηνλ ζθόησζε.

Νηξνπηαζκέλε έπεζε κέζα ζε κηα ιίκλε γηα λα πάξεη ηε

κνξθή ελόο ςαξηνύ, αιιά ηα λεξά δελ θξύςαλε ηε ζετθή ηεο

νκνξθηά. Σπλεπώο πήξε ηε κνξθή κηαο γνξγόλαο, -

άλζξσπνο επάλσ από ηε κέζε θαη ςάξη θάησ από απηήλ. Οη

Έιιελεο αλαθέξνληαλ ζηελ Αηαξγάηηο ππό ηελ νλνκαζία

Δεξθεηώ. Πξηλ από ην 546 π.Χ., ν Μηιήζηνο θηιόζνθνο

Αλαμίκαλδξνο πξόηεηλε όηη ην αλζξώπηλν γέλνο είρε

μεπεδήζεη από πδξόβηα είδε δώσλ.

178

179

ПРИЧА МАРКА ИВА ВУКОВА

Да ти ја велим, на Бјелила никад није било риболова са мрежама под ферао на сарделу и гавицу. Ниси могао окупити ни компанију, а није ни било, барем на обали мора која припада Гошићанима, ни погодне увале оли ти неке плићине, а да би била добра за извлачњење мреже на крај. А и нико, сем доље ка Солилима и није живео на обали. Умијесто тога Кртољани су били вијешти да ухвате рибу у врше, а многи и за хватање на удицу, преко прста, али само рибе од секе. Оне веће и квалитетније комаде рибе су само ријетки хватали на веље море. На секе од Облатне или ти на Плочама код Пржине, према Бигови.

Као њесуку, за лов на рибу од секе су употребљавали гамборе које су у фашама хватали у Блату на Бјелилима, а могло се гамбора нахватати и саком. Са Бјелила су, у ноћ одлазили и на лов под ости и то у вријеме шкура, а један од најбољих за ту врста риболова је био, барем тако многи мисле, Лазо Марко. Лазо је могао погодити и мушицу у лету, а камо ли неки већи комад који би се појавио под свијетлом ферала.

Било је и оног лова који је био увијек забрањен, али му се није могло одолит, а то је бачање фишека – динамита. У сваки магазин на Бјелила су, поред бачви са вином и ракијом, биле и ости, врша, фаша, ферао, сак и по неколико карола за рибање као и пушће за хватање улигања. У ђе који магацин су били смјештене, у неку од пањега и миће, штапини и металне лате разнијех величина за фишеке.

Они који су ловили фонге имали су и грабуљицу. Али ти се, добри мој највише ловило с вршама. Врша је оплетена од танког прућа мртине или жуке са расцијепаном трстиком.

180

Врше су са једним оли ти са два отвора, куда риба улази. Отвори су попут лијевка, чији је уски крај окренут унутра. Риба уђе кроз отвор у вршу, али не може ван. Плетеж је гушћи или ријеђи, што се равна према риби, за коју је одређена. Неке рибе уђу у вршу и без посебне њеске, дочим за некоје треба ставити неку њеску – хљеба, сланијех сардела оли смрдељавог сира.

У рибарењу са вршама сваки је имао своју посту за бацање врша, и тврдио је да је његова најбоља. Све врше су биле на потезу од Крицковине па до Зановетног Шкољица, јер је то била морска територија мијештана Гошића и Костића. Какрц су држали Радовићи, а од Крицковине су рибали Крашићани. Врше су спуштале и вадиле уз помоћ ганча, специјалне металне справе која подсећа на сидро. Уз помоћ ганча се вадио и сић ако би опао и утопио у бистјерну.

У барку је вазда на банду висила, о разму, ботиља маслиновог уља и гранчица рузмарина. Када би било бавице, оли ти таласа, да би се виђела врша, гранчица би се потопила у уље и тиме би се пошкрапало море, а тада се могло виђет све до дна јер би уље направило бонацу.

Било је и оних који би, рано зором одлазили под Оток или Шкољ и бацали мрежу за гауне. Такву мрежу су неки називали Мрежњак.

Гавунара је мрежица савијена око гвоздене шипке савинуте у округ. Мрежица у средини пада на мртво. Уз шипку привезане су четири узице, које се у висини од два метра спајају у једну. Лов је био једноставан. Они који риба стоји у барку и спушта справу све до дна. Повише справе баца њеску, најобичније нешто мекиња, или ти мрве од круха. Справа се помало подиже и кад се близу разине скупило доста рибица, нагло се потегне. С овом справом лове се Гауни и Црнци. Многи веле да су Гауни испод Шкоља најукуснији јер нису много грки.

Како се у Блато улијева Ријека из Ока, а ту су била и двије врује од Фрутка, у Блату се лако могла ухватит и по која јегуља, а по шевару блата и по плићинама између сека од Понте Бјелила до Крицковине се ишло у у лов под курћелу – посебном сабљом којом се тукла риба.

181

За такав лов је било потребно имати и лампу од карбита, а веома вијешти у том начину рибарења су били Стањевићи.

Било је и великих мештара за хватање ципола, а један од највећих је био Кумпаре. Ђуро Миховић је ноћу стављао на удицу комаде сланине и спуштао у Фрутак, и ујутру би на свакој удици била по једна веља јегуља.

Барке које су имале јарбол за венецијанско једро те су могле једрит су служиле за Панулавање. Панула је мједена жица дугачка 6 до 8 м, свршава са двије удице, на које се стави или фришка сардела оли ти суха кожа морскога паука или пак и комадићи бијеле крпе. Жица је причвршћена на јаку узицу од конопље, дугачку од 20 до 50 метара. Спушта се у воду иза крме, кад брод једри. Често се на панулу залети и већа риба, нарочито зубатци. За панулавање је најбоље ић из јутра и пред вечер.

Гошићани су, и то већином ђеца, јер су били најближи Крашићима ишли на кањуш у Крашиће, јер су тамо рибали под ферао Трипо Мера Маркова и Трипо Пера Божова.

Рибало се на сарделу и гавицу, а ухвати се и ђе који улигањ, локарда оли ти и риба од краја. Када би пала ноћ, и то она без мијесеца, у вријеме шкура, из коноба су се, у први мрак, извлачили ферали на петроуље, стављали на барке и кретало се у конао.

Обично би се жегала два ферала, и то са гламицом, комадом крпе умоченом у петроуље и закаченим за дрво. Из порта би полазила свићарица и за собом вукла гајету. У свећарицу је вазда онај који је мештар од рибања, а на гајети се налазила мрежа потегача.

Када би дошли у конао, свићарица би пуштила гајету на мијесто од рибе, а онда би и она одлазаила на другу посту. Обе барке би бацале сургадину и ту, на мијесту, остајали око две уре. Ако се, после неког уре, виђело да се не пјени испод ферала, а то је значило да се риба не окупља, мењало би се мијесто. Рибари су тачно знали, по томе како и колико пјени, колико се рибе окупило испод ферала и један другом довикивали колико рибе има. После стајања у мијесту, гајета би подигла сургадину и полако, на весла, кренула ка свићарици.

182

Због ферала овакав начин рибања се звао и под жегарицу, јер се ферао жегао – палио. На обали, и то на средини посте би се у том тренутку палила лампарица да би се знало где је средина поста и где треба прићи обалии са рибом која се сакупила испод ферала.

Лампарица је била и знак којим се обележавало право на посту. Право на посту се имало два дана, а трећи би се, у подне, морала поставити лампарица, да би други знали да ће се и те ноћи ту потећ мрежа.

У Крашићима су биле две посте за рибање, на Малом Јомацу и на Великом Јомацу.

Када би гајета пришла свићарици, полако би гасила ферао и кренула би ка обали. После неког времена, свићарица би полако, на весла, кренула пут посте. Весла не излазе из мора, јер било какво штрапања воде оли лупа убарку, може да преплаши рибу под фералом.

Када свићарица приђе на стотинак метара од обале, с једне стране посте креће се са бацањем мреже потегаче. На обали, крај узе – конопа дугачког сто метра држи један од рибара, а барка са мрежом креће у опкољавање барке са фералом. када буде у равни са фералом почиње да потапа мрежу и опколи ферао и дође на други крај посте и са другим крајем узе.

Ову работу обављају вјешти рибари јер је важно да се мрежа што брже потопи у море, а када су обе узе на крај, главни мештар почиње са командовањем која страна, да ли од Новога (Херцег Новога) или од Поља (Солицко Поље) треба јаче да се потеже јер мрежа мора бити равномерно вучена.

Постом одјекује глас: Јаче од Новога! У мијесту од Поља! Крени за њом! Да ли треба потећ од Новога или од Поља, зависи од

курента и његове јачине и колико носи мрежу. Све то је добро видљиво када плута изађу на површину, а лима (Камен, тигла или олово које затеже мрежу) дотакне дно, али мештар већ зна, када приђе обали, са које је стране куренат и које је снаге.

183

На средини мреже се налази маестра, која служи мештру да у сваком тренутку зна како стоји мрежа у односу на средину посте и да ли је равномерно вучена са обије стране.

Уза, оли ти коноп се вуче уз помоћ штрока, плетеног појаса са комадом канапа и чвором на крају. Рибар стави штрок око паса, а коноп са чвором на крају обмота око узе па вуче цијелим телом, упирући се ногама о жало, а не снагом рука.

Када се извуче око двије трећине узе са обије стране, свићарица појачава свијетло на фералу и брзо излази из мреже преко маестре, па се риба која већ осећа да је у замци, а и понешена свијетлом ферала, окреће пут ванка и дрито улази у сак који је на дну мреже, а који је дуг око пет метра, а широк око два метра.

Док рибари из друштва вуку плута и лиму, кањушари, тресу мрежу од рибе која је остала ван сака, а ону која се уплекала у мрежу, скидају и стављају себи у кошиц или лату. На тај начин они чисте мрежу од рибе. На крају се риба сићима, са бужама на дну, вади из сака и ставља у кашете, а тада, главни мештар дели и кањушарима њихов део улова.

Овакав начин рибања се мора завршити пре сванућа, па се тако, први знаци јутра појављују управо у тренутку када се риба по кашетама распоређује по величини и по квалитету.

Улов рибе се мјерио у квинталима, а риба се баркама, одмах по потезању мреже, возила на продају у Тиват, оли на магарце, пијешке до осталих Кртољских села.

У мају мијесецу, у стађуну од сардела, један део улова се одвајао за сољење. Сарделе су се стављале у велике лате, и то, ред сардела па онда шака морске соли и тако до врха лате. На врху би се ставила два комада штице, и све би се то притисло тешким бубуљом и одложило у конобу да зрије.

У Крашиће, који су се звали Францесковићи, први рибари су били баш из те фамеље, али су се временом, и остали из Горњих Крашића спуштале на море и мало по мало су сви почели да се баве рибањем.

184

185

ПРИЧА ПЕРА КЛАКОРА

Производња КЛАКА, креча или вапна, је један од најстаријих заната на свету, па тако и у КРТОЛИМА где је производња КЛАКА била једно од најважнијих производа како за домаћу употребу, тако и за продају.

КРТОЉСКИ КЛАК се продавао широм Јадрана, и био је уграђиван у многобројне куће, палате и утврђења. Поред КЛАКА који је био важан извозни артикал и вађење украсног камена – КРТОЉСКОГ МЕРМЕРА је такође било уносан посао.

Вађење украсног камена - КРТОЉСКОГ КАМЕНА - из једног кречњака, званог „сјемењак‖ (назван по томе што су фигуре на углачаном камену личиле на сјеме), дуго је трајало.

Производња украсног камена посебно је била актуелна у XVII, XVIII и XIX веку. Њиме су, поред бокељских, биле украшаване палате Дубровника, Венеције и других медитеранских градова.

КЛАК, креч или вапно, пронађен је на остацима најстаријих грађевина на свету, а подучје КРТОЛА и Боке Которске обилује кречним каменом, и сигурно је и производња клака почела рано, као важна активност домицилног становништва.

У изградњу грчких, илирских и римских рисанских утврђења, великих јавних објеката, грчких и римских вила, кула стражара и других грађевина пре више од две хиљаде година кориштен је КЛАК.

Сама реч КЛАЧ је латинског порекла, а ВАПНО има славенски корен. Назив КРЕЧ је турског порекла, па се и по називи може одредити време почетка производње.

186

Како је у КРТОЛИМА, као и у Боки Которској одомаћена реч КЛАК то упућује да производња КЛАКА на овом подручју има вековну традицију.

Први писани документ о производњи КЛАКА у Боки Котордкој се односи на подручје полуострва Луштица и насеља КРТОЛИ и ЛУШТИЦА.

Документ датира из 1335. године и односи се на Николу Богдановића – каменара – који се бавио производњом КЛАКА.

У минулим вековима КЛАК се производио и у другим местима у Боки Которској, посебно у Грбљу, али су КРТОЛИ постали синоним за квалитет КЛАКА.

Производња КЛАКА је релативно једноставна али физички веома тешка.

КЛАК се производио у КЛАЧИНАМА – специфичним каменим грађевинама ваљкастог облика, широка 2 до 4 метра, висока и до шест па и више метара. Средина клачине попуњава се гранама, каменом и набијеном земљом. Све је у функцији задржавања одређене температуру која топи камен и претвара га у клак.

Ватра се ложи кроз посебан отвор, а ложи се без престанка неколико дана, што зависи од величине клачине. Треперење ваздуха на врху клачине знак је да гори и последњи ред камена, да је печење при крају.

Да би се камен претворио у клак потребна је температура од 900 до 1200 степни. У клачини, клак је у грумену или праху, прљаво бијеле боје и без мириса. У додиру са водом, бурно реагује и развија високу температуру па се тај посао мора обављати изузетно пажљиво и најчешће у дубоким рупама ископаним у земљи.

КЛАЧИНЕ се градиле и палиле на многим местима, а морале су бити смештене уз обалу, ради прилаза барака или пута и то тамо где је било доста камена, али и шуме у великим количинама па је, због сталног ложења иза КЛАЧИНА често остајала голет.

Како се КЛАК користио поред грађевинарства и у другим областима, потражња за њим је била велика, а држава је то користила за увођење пореза за сечу шуме и употребу камена, те за порезе на произведену количину и трговину.

187

Тако је било и са ОПЋИНОМ КРТОЛСКОМ која је такође имала порезе, а познат је случај да се у суседној Луштичкој општини из 1922. године порез за балу дрва за клачине износио једну круну. Неколико година касније порез је за убрану балу дрва био 0,50 пара ако је клак био за продају, а 0,25 пара ако је био за власите потребе.

Колико је производња КЛАКА у КРТОЛИМА била од значаја, а и на цени сведочи и предање о настанку једног од старих Кртољских презимена, а то је КЛАКОР. Клакори су староседиоци Кртола, потомци Дапка са Брда код Превлаке. Дапчићи су се прочули као вредни пољопривредници али и произвођачи најквалитетнијег КЛАКА па није чудо што су добили надимак: КЛАКОР. Од надимка је настало презиме Клакоровић које се постепено губи, а остаје само презиме КЛАКОР, и то у славу једног од најстаријих заната у КРТОЛИМА, јер бољих клакара од КРТОЉАНА тешко да се могло наћи на ширем подручју источне обале Јадрана, а Клакори су у томе предњачили. Остаци КЛАЧИНА се и дан данас могу видети на подручју КРТОЛА и то на Кртољској Обали од Солила до Крашића, а локација КРИЦКОВИНА (Место између Бјелила и Крашића) се још назива и КОД КЛАЧИНЕ.

Припремни радови око изградње КЛАЧИНЕ су трајали око две недеље, а односили су се на сакупљање дрвета и камења око будуће КЛАЧИНЕ. У овим радовима обично су учествовали не само они који су се удружили ради производње КЛАКА, него и њихови укућани, родбина и сељани. За КЛАЧИНУ се бирала нека мала вртача, увала у чију би се средину забио колац око којега се описивао круг којим се означавала величина КЛАЧИНЕ. Ширина ове јаме обично је износила два и по до три метра, а дубина је била једнака полупречнику круга. Рупа или КАЗАН КЛАЧИНЕ је облаган унаоколо сувомеђом до плоче, са које су грађена врата за убацивање дрвета. Мајстор је слагао отесани камен без икаквог везивања, у облику свода, а средина свода је била затварана једним каменом у облику пирамиде. Волат и рупа морали су бити исте величине; нарочито је био цењен онај мајстор за кога је важило да му се ниједан свод није срушио.

188

Посао искусног мајстора овде се завршавао. На супротној страни од врата за убацивање дрвета, испод волта, налазио се отвор других, мањих врата која су служила за избацивање жара и пепела када се кречана запали. Са спољне стране рупе побадали су се дугачки кочеви око којих се плео плот. Упоредо са овим послом, стављала се иза плота прво земља, па ситно камење - КОШУЉИЦА, и на крају ТОВАР –крупно камење. Товар клачине је имао облик заобљене купе и био је висок онолико колики је био пречник рупе. На крају овога градитељског посла следило је покривање товара слојем земље, кошуљицом дебљине око 30 цм, а на врху се посипао ситни кречњак у облику свода. На средину је стављан камен осредње величине, који се називао голуб - КОКОТ, а по коме се распознавало када је камен печен. Око кречане је копан канал којим је у случају кише вода отицала даље од КЛАЧИНЕ. Дружина једне кречане могла је имати три члана и мајстора или пет до шест људи, од којих је један био мајстор. Они су након градње кречане имали мукотрпан задатак да даноноћно ложе дрва за кречану.

У јeдном запису је написано: „За клачину од 3 лакта потребно је од 300-350 момачких бремена дрва, а за ону од 9 лаката од 1000-1200. Дрва треба да су отприлике подједнако сува, јер ако би се послије сирових наложила сува камен би се окалио и не би изгорио како ваља. Клачина од 3 лакта гори 6 чела, три дана и ноћи, а од 9 осамнаест чела, читавих девет дана непрестано. Кречана од 3 лакта охлади се за десет дана, а од 9 лаката за три-четири недеље.―

По завршетку ложења рупа се пунила дебелим сувим дрветом, а врата су се зидала камењем. Након извесног времена, када би се КЛАЧИНА охладила, приступало се расецању плота на неколико места како би се креч могао срушити у рупу. КЛАК се вадио из рупе и транспортовао или остављао да презими. У КРТОЛИМА се веровало да је КЛАК бољи ако дуже угашен одлежи. У запису о КЛАКУ је записано: „Један лакат живог креча даје вагон мртвог. Живи креч се мјери на килограме, а загашени на багаше разним посудама.―

189

ПРИЧА ВУКА БРИНИЋА

Предузеће РАЋИЦА, које се бави производњом грађевинског материјала, прославило је 2008. године редак јубилеј – 100 година постојања, настављајући дугу традицију коју је покренуо Антон Ивовић, зидарски мајстор из Горње Ластве.

Давне 1908. године, он је са групом својих пријатеља основао фабрику глинених производа у Тивту, па ипак то није најстарија фабрика таквих производа у Боки Которској.

До недавно, сви који би пролазили магистралним путем према Радовићима могли су да виде велики фабрички димњак испод самог пута, и то је био јединствени и неми споменик најстарије фабрике у Боки Которској, фабрике која је била позната и као „српска циглана‖.

Ту, где се данас налази Плажа СОЛИЛА је био почетак модерне бокељске глинене индустрије јер су, желећи да омасове стару производњу грнчарије на Михољској Превлаци, на иницијативу кртолског попа Марка Л. Костића, учитеља Марка Д. Лакичевића и Вука Бринића, тадашњег председника кртолске општине, и његовог наследника Јока Дубравчевића, 1897. године почели радови на изградњи ПРВЕ БОКЕШКЕ ГЛИНЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ.

Уз помоћ имућних Кртољана, а и људи са стране, градња је брзо напредовала.

Те исте године кренула је и изградња конкурентске фабрике РАЧИЦА у Тивту, која се налазила само шест километара удаљене од прве у Кртолама.

Кртолска фабрика је у лето 1907. године пуштена у рад и основала компанију за експлоатацију глине из оближњег Солиоцког поља.

190

191

Званични назив фабрике био је „Прва бокешка глинена индустрија‖, а у народу јој је остао назив „српска фабрика‖. То је уједно и била прва фабрика у Боки Которској.

Фабрика је имала и прву моторну жичару са висећим вагонетима за довоз сировине из Солиоцког поља, а годишње је производила око четири милиона разних врста црепа и цигле најбољег квалитета. Ова фабрика није имала конкуренцију на Јадрану, а своје је производе и извозила ван Јадрана.

На страницама листа „Бока‖је писало: „Пред пристаништем стално чекало на утовар и по

десетак трабакула, које су кртолску ‘французицу‘ (специјални цреп) возиле до Далмације, Албаније и по читавом Медитерану‖.

Популарност и квалитет производа се може видети и из податка да је неколико палата у Ђенови, Торину, Милану, Марсеју, Тулону и Ници било је покривено чувеним црепом из Кртола.

У кући Бринића се, у некој од многобројних шкатула, чува печат који се стављао на сваку стоту тиглу. Ознака је имала и ритуално магијски карактер и помагала је да тигле буду незаменљиве на ширем простору Јадрана. Верује се, јер о томе нема позданих доказа, да је магијски карактер печата, његов облик и ознаке урадио неко из фамилије Костић.

ПРВА БОКЕШКА ГЛИНЕНА ИНДУСТРИЈА је преживела два светска рата, а онда, по политичкој линији, 1948. године долази до ‗‘гашења‘‘ фабрике. Радници су отпуштени, а машине однете у Спуж.

АД „Рачица‖, која баштини традицију конкурентске фабрике, данас послује као акционарско друштво чији је већински власник породица Веска Мрваљевића из Будве. У свом поседу од 550.000 метара квадратних земљишта на територији општине Тиват имају две базе за производњу бетона.

Главни приход је производња каменог агрегата у разним фракцијама у каменолому Облатно. Однедавно су почели и производњу бетонских блокова разних димензија.

На месту некадашње фабрике се данас одмарају и сунчају туристи.

192

193

ПРИЧА МАРКА ЂУРА КОСТИЋА

Запис о Маслинама Гајење маслина у КРТОЛИМА је до скоро било врло

интензивно. Има стабала старих и до 400-500 година, само се већ деситине година слабо одржавају. Нарочито много маслињака има на острву Страдиоти (Шкољ, СВ.Гаврило, Св. Марко), а било их је и у Облатни и на пољицима од Ђурашевића до Гошића.

У стара времена, за купљење маслина организоване су мобе.

Постојало је у селу више млинова за цеђење а постојао је и неписани ред по коме се знало кад ће га која породица користити.

Млин за маслине састоји се из два дела. Први део чини велико округло камено пило од млина. У

њега се сипају маслине, а четири човека (Касније је то била стока) окретала би рашпе, које покрећу велики камени точак у круг. Овај точак гњечи маслине док се не добије кашаста маса звана МЛАЗ. По површини плива уље најбољег квалитета, а зове се САМОТОК.

Када се то уље покупи кашикама, млаз се дрвеном лопатицом (паљ) ставља у кошеве за цеђење.

Други део млина чини велика округла плоча звана ТИЈЕСАК. По његовој ивици иде канал у коме се слива уље. Тај канал је на једном месту отворен да би из њега уље цурило у велику камену посуду - КАМЕНИЦУ.

На тијесак се наређа један на други неколико КОШЕВА пуних млаза, и то се све заједно притиска одозго великом и тешком ПОГАЧОМ - плоча од храстовине.

194

Услед великог притиска уље цури из кошева и слива се у каменицу.

Ово уље је врло финог квалитета и зове се млаз. Она, већ стврднута маса из кошева, поново се меље и

њом се опет пуне кошеви. Како се који кош ставља на тијесак прелива се врелом водом, а затим и сви кошеви заједно, па се опет притискају погачом. Из кошева цури уље помешано са водом, слива се у каменицу и ту се издваја на површини.

Ово уље зове се ПРЕПАРК и слабијег је квалитета. Пошто се и оно покупи кашикама, онај остатак, који се зове ТАРА, измешан са водом се користио за прављење сапуна.

Уље се држи у великим каменим посудама. Правоугаона посуда запремине 1-2 кубика зове се ПИЛО, док се мања, обла, са два уха и поклопцем, зове ПИТАР.

1758 године, је забелжено да је те године на подручју Боке било 140 млинова за маслине, на тиватској страни укупно 32: у Кртолима 12, Теоду 11, Ластви 8 и Богдашићима 1, а средином XVIII вијека живи нешто мање од 1.000 становника: у Кртолима 313, а у луштичким селима 559.

У Боки Которкој тада је 15 кућа користило један млин за маслине, а у КРТОЛИМА један млин је користило 7 кућа.

Да је маслиново уље из КРТОЛА било веома цењено може се видети и из докумената који се налазе у Которском Архиву, и где пише да је 1796. године патрон Лука Барбић из Кртола, својим бродом превози у Венецију 200 барила квалитетног маслиновог уља.

Слично је било и са вином из КРТОЛА, омиљеним у Венецији, посебно оним које су Кртољани правили од лозе из Поља.

У безводном крају у коме нема ни један извор труд труд и мука становника награђивана је добрим приносима па се, за добрих година, вино и просипало јер није било довољно судова за приносе нове бербе!

Последњи млин за маслине у Кртолима се налазио на Обали Ђурашевића, а и он је затворен 60 – тих година, па су неколико година после тога, многи Кртољани одлазили до млина у Пелинову, селу Горњег Грбља.

195

Запис о Шкафи, Пилу и Питару Шкафа Свака кућа у Кртолима је у кужини – кухињи, имали

уграђену ШКАФУ – камену судоперу. Шкафа је обично био смештен иу удубљење од финестре - прозора који је био окрент ка баштини да би вода могла слободно цурети из Шкафе. Како су зидови Кртољских кућа били, због градње каменом, доста широки ( Од 50 цм. до 70 цм. ) ШКАФА је комотно уграђиван у унутрашњи део зида, одмах испод финестре - прозора. (дебљина зидова је била одлучујућа у ширини шкафа)

Пило Још донедавно Пила су биле главне посуде за чување

уља у магацинима, конобама маслинара и у уљарама у Кртолима. Али већ дуже времена, престале су се у Кртолима брати маслине, а последњи млин, а то је био Парни Млин, налазио се на Обали Ђурашевића. Млин је престао са радом 60 – тих година прошлога века.

Пре тога је у Кртолима сваки засеок, од Ђурашевића до Гошића, имао по неколико млинова, а највећи број се, према неким казивањима која се и данас могу чути. налазио у засеоку Миловићи. Пила су имала дрвени поклопац и то је био један од највећих недостатака чувања маслиновог уља, јер поклопац није био у стању да чврсзо затвори Пило, те је велика површина уља била у сталном додиру са зраком те је уље оксидирало и губило на квалитету. Пила су била неприкладна и за одвајање талога од уља. Киселине из уља нагризају камене стране Пила и оне временом постају храпаве и рупичасте, те их је било врло тешко одржавати чистим јер киселина из уља у камену направи рупице у којима се задржи неколико капи старог ужеглог уља, које кваре ново надоливено. То је исто као кад би у бачви оставили 20-30 литара старог вина које је отишло на квасину, па у њега надолијевали ново.

Питар Камена посуда мање запремине, са два уха – дршке и

каменим поклопцем звала се Питар и служила је за држање мање количине маслиновог уља, али и за држање сира у маслиновом уљу.

196

И пила и питари су прављени на Корчули, у Вела Луци и до Кртола су довођени трабакулама, а до села су се превозила помоћу саоница од балвана. За превоз је било организована моба. Уље је служило за исхрану али је и продавано бродовласницима који су га даље извозили.

Запис о Косјеру, Дикели и Демижани Косјер За Косјер се може рећи да је то био статусни симбол и

део Кртољске традиције. Косјер је универзални алат и оружје, и био је у употреби у целој Боки Которској, али је, вероватно због терена и растиња био свакодневна алатка Кртољана.

У Кртолима су се ретко могли наћи Косјери са малом дрвеном дршком, као што је то случај у Далмацији и Истри, већ су они своје Косјер-е натицали на дугачке дршке – од 50 цм до 1 м.

Косијер је алатка са којом се крчила ‗‘шума‘‘, обрезивало дрво, са њим су се одржавале и многобројна стабла маслина, од Облатне до Кртољског Поља, јер су, дугачка дршка и српаст облик омогућавали да се са Косјером, прво ‗‘ухвати‘‘ – закачи грана, па се привуче руци и онда се сече. Како су путеви који су спајали заесеоке Кртољске били сви омеђени и пролазили кроз пределе обрасле драчом и ‗‘шумом‘‘, растиње се надвијало над пут или низ међу, па је обавеза сваког мештанина била да креше грање, па су самим тим сви учествовали у чишћењу и одржавању путева.

Временом, како су ‗‘стари‘‘ Кртољани који су са собом увек носили Косјер умирали, тако је драча и шума полако почела да прекрива Кртољске споредне путеве – пречице.

Косјер је била алатка коју су са собом носили и мушкарци и жене, али се може рећи да су га Кртољске жене чешће употребљавале јер су се оне бавиле баштином – обрадивим површинама.

Дикела Као и КОСИЈЕР и ДИКЕЛА је била једна од

пољопривредних алатки без које се у КРТОЛЕ није могло поћи ни у Баштину, ни у Виноград, а ни у Маслињак.

197

Кртољани су, крајем године или у јануару, јер је земља, а већином је то ‗‘црвеница‘‘ на тој хладноћи била доста порозна, угрубо копали своје баштине, винограде или маслињаке са Дикелом јер је својим обликом и дугим крацима, она продирала дубоко у земљу и када би се већа комад земље ‗‘преврнуо‘‘, ударило ди се тупим крајем да се земља уситни. Дикелом су Крољани обрађивали вековима своје, међама ограђене баштине, винограде и маслињаке.

Демижана Оплетена стаклена боца с плетеном ручком за ношење,

запремнине обично од три до десет литара која је Кртољанима служила за ношење вина из магацина до куће. У магацинима Кртољским, на обалама Кртољске Увале Тиватског Залива, у сваком магацину су се налазиле и демижане од 20 до 50 литара у којима се држала ракија и оцат – винско сирће. Како се није могао замислити нити један објед без вина, Кртољани су, сваких два до три дана силазили у своје магацине по вино. Сам одлазак у магацине на Бјелила, Какрц, Плоче или Калуђеровину је био посебан ритуал јер су тада, седећи по скалама – степеницима око магацина. Кртољани, и то по правилу само мушкарци, проводили по сат или два у чакулама - причама, галијоштинама, изводили разне шкерце – неслане шале, а многи су вадили Врше, рибарили. Често би се, из лате, на пијат бачиле слане сарделе, бокун старога кру‘а, ижјеле се две три Фонге и попила чаша вина. Окупљања на Бјелилима и Какрцу старих домаћина Кртола остала су још само у сећањима ретких људи који су имали прилике да присуствују таквим, слободно се може рећи – пре свега лепим и занимљивим догађањима.

Запис о Тигли, Кошицу, Кошу и Кофи У Кртолима су, у стара времена били развијени и

поједини занати. Нарочито су на гласу били мајстори који су правили цреп од глине - ТИГЛЕ. Глину су Кртољани копали у Солиоцком пољу (Код Превлаке) и баркама је превозили у магазине на обали. Ту би је стављали у ‗‘каљишта‘‘, која су имала облик омањег гумна, и доводили пар волова да је добро изгазе и умесе.

198

Од те масе правили би ручно цреп у примитивном дрвеном калупу. После сушења на ваздуху цреп би пекли у пећима тигларама. Овај цреп је био врло тражен, те су га Кртољани продавали од Дубровника до Бара.

Када би се враћали из Бара, у Барском и Буљаричком пољу брали су Жуку (брнистру) од које су се правили КОШЕВИ за цеђење маслина. Ови кошеви су се показали врло погодним за цеђење маслина јер су били савитљииви, кроз њих лако истиче уље, а отвори са обе стране олакшавају истресање стврднутог млаза, па су то све били разлози због којих су Кртољани продавали КОШЕВЕ за маслине и изван Боке Которске. Кошеви су се израђивали на следећи начин: Жука би се прво очистила од бодљикавог врха, а затим се драгала (трљала) да омекша снажним провлачењем кроз омчу од дебелог конопца везаног на длану. Тада би се Жука остављала да се суши, па би се од ње онда исплео дугачак конопац који се звао ЛИЧИНА. Личина се савијала у круг и тако су се плели кошеви. КОШЕВИ су у средини су били шири него на крајевима на којима су се налазили отвори. Међутим најтраженији производ који је израђиван у Кртолима су биле кошарице од плетене од врбовог прућа. Те кошарице су се продавале по селом Приморју под именом кртоли и кртолићи, па се и име места Кртоли, доводи у везу са тим производом, мада се та кошарица у Кртолима звала КОШИЦ. КОШИЦИ су били веома згодни за брање смокава и другог воћа јер су, захваљујући куки која се налазила на дршци, били веома практични. Кртољани су плели и веће кошарице, сличне сепетима, за за ношење грожђа или маслина, које су се звале КОФЕ.

Запис о Магазинима и Портовима Кртољским Са изградњом МАГАЗИНА на Кртољској Обали од

Крашића до Солила, указала се и потреба за изградњом и ПОРАТА или како то још називају и МАНДРАЋИМА, где би се Барке Кртољске биле заштићене од ветрова и удара мора. Кртољани су своје Магазине зидали у групама или по засеоцима, па тако су Гошићи и Костићи имали Магазине на Бјелилима, Радовићи и Никовићи на Какрцу.

199

Миловићи и Богишићи на Плочи и Калуђеровини, а Ђурашевићи од Калуђеровине до Солила. Францисковићи су били место где су Крашићани имали своје Магазине.

МАГАЗИНИ или КОНОБЕ су, све до 70-тих година прошлог века, скоро све били у првобитној употреби – у њима су се држала АРМИЖАЛА (весла и остали покретни прибор за барке, као и рибарски прибор) вино, ракија, оцат и слана риба.

Магазини су били складиште робе и транзитно место на којем су баркама довожени пољопривредни производи из Солитског Поља са Превлаке и са Шкоља (Острво Страдиоти или Св. Марко) и на магарцима одвожена у насеља Кртољска. Из Порта Кртољских роба је баркама одвожена на тржишта у Котор, Рисан, Тиват, Херцег Нови…

Овим баркама је превожено и дрво за огрев, глинени производи, а и други грађевински материјали домаће производње који се такође продавао по градовима у Боки Которској. Све то је допринело да су Магазини и Портови били веома значајни у животу Кртољана, па се приликом изградње Магазина и Портова водило рачуна како су и где изграђени, тако да су Бјелила и Какрц представљала право ремек дело архитектонског и урбанистичког решења.

На Бјелилима је постојао и ШКВЕР – место за поправку барки, а било је и неколико ТИРАДУРА – места где се извлаче барке да би се питуравале – бојиле и калафатавале – попуњавање између мадијера које пре фарбања треба калафатати. Калафатавање се обично радило накатранисаном кучином. Тирадура је било и на Какрцу као и на свим осталим местима на Кртољској Обали.

У Порат се није смео бацити ни камичак и то је било прво што би се свако научио када би пришао Порту.

О чистоћи Порта се водио рачуна као и о чистоћи куће, јер Порат је био кућа за Барку, а барка је Кртољанима вековима била нераздвојни део живота, ако не и његов најважнији део.

Када је 1967. године укинуто предузеће које је одржавало пристаништа и обалну инфраструктуру, понте и мандраћи су били препуштени на милост и немилост мештана Кртола.

200

201

Како је пролазило време, а нарочито 80-тих година прошлог века када су се Магазини претварали у куће за одмор, или продавали, Портови су почели да губе свој првобитни облик (камен је све више замењиван бетоном), а неки су се потпуно урушили и нестали.

Понте су, ради што боље туристичке понуде, постале бетонска купалишта са гвозденим скалама – мердевинама које воде у море.

Полако али сигурно је нестала првобитна функција Понти и Тирадура. Последњих година је на простору Кртола изграђено пуно нових Понти и дорађено и урађено доста Портова али сви они личе на бетонске базене за чување чамаца. Настала је велика збрка у коришћењу грађевинског материјала – од камених плоча из Требиња до бетона и имитације камена, тако да се изгубила она архитектонска вредност коју су имали.

Запис о Међама Када данас пролазимо кроз предео Кртола, а нарочито

ако се мало зађе ван главних путева, приметићемо камене ограде које су каскадно поређене по падинама или уоквирују ливаде и маслињаке. Камене ограде. Сухомеђе или како се у Кртолима збори – каже, МЕЂЕ. У сваком камену Међе је записана по једна прича о вековном опстанку на овим просторима. Прича о комаду круха, раштану, зељу…

Међе су ограде путева и Баштина Кртољских, а баштине су биле од неколико квадратних метара до оних великих у ОКУ или ПОЉУ.

У борби за комадом обрадивог земљишта Кртољани су прво Косијерима крчили макију, а онда вадили камен кога је увек било више него земље и као да је био посађен да би се земљом црвеницом хранио и ширио се по пољима и брдима Кртољским, па га је требало из те земље ишчупати и уклонити за сва времена.

Кртољани су, извађени камен одлагали на рубове својих Баштина и слагали га у двоструке и троструке редове. Прво се у темељ Међе стављао крупнији камен, а затим све ситнији према врху.

202

Како се земља ослобађала камења тако су МЕЂЕ годинама биле све веће и веће, а расли су маслињаци, поља јечма, кукуруза…

Кртољске МЕЂЕ су отисци наших прадедова на камену, зној и жуљевите руке које су свакодневно из месеца у месец, из године у годину слагале МЕЂУ која је ту и данас после векова и векова. Оне су уткане у портове, зидове и куће које одолевају времену.

МЕЂЕ Кртољске више говори од било које књиге, речи или музеја. Оне су споменик свему што се дешавало у КРТОЛИМА, оне су вековима биле и одраз савести сваког Кртољанина који је, где год прошао, путем, баштином или зашао у неки порат, подизао кам ако је пао са МЕЂЕ.

Путеви оивичени МЕЂАМА су данас зарасли јер нема ни КОСИЈЕРА, а нико ни камен неће да подигне и врати га тамо где је вековима почивао. Јоко Паво, последњи мештар од МЕЂЕ, давно већ почива под Св.Луку.

Запис о Жуки или Брнистри Кртољани су се, тргујући тиглама - цреповима, на

повратку из Бара, где је било добро тржиште за кртољске тигле, враћали са бременима убране ЖУКЕ (Жуква или Брнистра) од које су израђивали конопе и кошеве за цеђење маслина, па су и њих продавали и ван Боке Которске. Поред тога што су ЖУКУ доносили из Бара, Кртољани су је брали и на својим имањима, од Поља до Гошића, јер ова биљка добро успева у Кртолима.

ЖУКА или БРНИСТРА, је аутохтона биљка Медитерана одакле је пренета у Северну и Јужну Америку и даље широм света. Њена употребна својства су уочена још у зачетку цивилизације, а диве јој се и о њој пишу велики мислиоци Антике: Аристотел, Хомер, Теофраст, Диоскорит, а Плиније старији је оставио и рецептуру лека (Млевено семе ЖУКЕ се умеша у свињску маст и маже на болна места) за лечење реуме у коленима. Такође је познато да семе ЖУКЕ потопљено у води може користи као пургативно средство. У средњем веку у Француској је од цвета ЖУКЕ прави мирисн водиц, а одвајкада је ЖУКА била позната као и медоносна биљка.

203

Кртољани су вековима, по старим рецептурама, израђивали конопе од ЖУКЕ, и од њих плели кошаре, метле, кошеве, врше, ограде, седала за каријеге - столице, везиве за повезивање балица поврћа, жита и цвећа, а ЖУКА је служила и за покривање мањих кровова, облагали су пристаништа и користили је у изради преградних зидова, а израђивали су и танак коноп од ЖУКЕ и од њега плели веома јаке и издржљиве рибарске мреже.

Боравећи у Бару, Кртољани су научили да од ЖУКЕ праве платно које се звало ЖУКАТАЦ.

Платно ЖУКАТАЦ се правило на извору ФРУТАК на БЈЕЛИЛИМА, где је касније прављено и платно од лана.

Због начина израде платна (потребно је било имати већи простор у коме протиче вода) од првог врела - ВЕЉИ ФРУТАК, до његовог улива у море, паралелно са морем је изграђен 10 метара каменом ограђен канал.

Израда платна ЖУКАТАЦ почиње брањем и везивањем ЖУКЕ у снопове који се потом покишају - потапају у воду где остају три до четири седмице, да се добро расквасе. По сунчаноом времену се ваде из воде, а затим се трљају о оштру камену подлогу, те се простру да се осуше на сунцу. После сушења ЖУКА се спира водом са ФРУТКА, а затим се поново суши. После сушења, влат по влат, се скида вуница. Грудве вунице се ударају палицом да из њих испане подрт, а онда се ставе на преслицу и преду се нити. Са вретена се премотају у канчела и стављају у лукшију да побеле, а затим се праве клупка. Када су клупка спремна може се почети са ткањем или плетењем. Платно ЖУКАТАЦ је веома густо и непромочиво, а од њега су Кртољани чинили – шили вреће, сламарице, улошке за уљарице и лампе, ленцуле, кошуље, шугамане - пешкире и свакодневна радна одела.Платно за кошуље и ленцуле, на којима је било пријатно спавати, ткало се тањим концем Мада је платно од ЖУКВЕ, крајем XИX и почетком XX века престало да се прави у Кртолима, а и Боки Которској, после Другог Светског Рата се покушало са производњом платна као једним од главних производа целог Приморја. Подигнуто је било неколико погона за прераду ЖУКЕ, започео је и откуп, али је то све било кратког века.

204

Од тог доба ЖУКА, сем као украсна биљка приобавља, полако пада у заборав, а убрзаном урбанизацијом је и поља ЖУКЕ све мање и мање, мада ЖУКА успева и на најлошијем земљишту, а изузетно дуго корење омогућава јој да преброди и највеће суше.

У Кртолима, ЖУКОВАЦ код Новог Мула, ЖУКОВИЦА изнад Гошића, као и широм Црногорског Приморја, постоје многи топоними везани за име ове биљке.

Запис о Путевима Кртољским Путеве и њихову изградњу у КРТОЛИМА можемо

поделити на три периода. ПРВИ ПЕРИОД Све до окупације Боке Которске 1814.

године од стране Аустроугарске Монархије, па самим тим и КРТОЛА, путеви у Кртолима су били ‗‘локални сеоски путеви‘‘ који су повезивали Кртољске засеоке, а два пута су водила ка најближим насељима – Луштици и Грбљу. Локални путеви су већином били поплочани каменом и озидани међама. Мрежа путева је повезивала засеоке Кртољске, а од засеока су многи путеви водили и ка местима где су Кртољани имали баштине, магазине и маслињаке. Постојало је, ван читаве мреже путева који спајају засеоке Кртољске и неколико важних локалних путева:

01.Пут од Костића ка Бјелилима 02.Пут од Гошића према Бјелилима 03.Пут од Ђурашевића до Солила и Поља Кртољског 04.Пут од Гошића до Будовине 05.Пут од Гошића до Горњих Крашића 06.Пут од Варе до Фортице 07.Пут од Миловића, Никовића и Радовића до Какрца 08.Пут од Белависте до Плоча 09.Пут од Белависте до Калуђеровине 10.Пут од Радовића до Облатне 11.Пут од Радовића до Пржине преко Угриндоа 12.Пут од Ђурашевића до Бигове 13.Пут од Костића до цркве Св.Луке 14.Пут од Никовића до Калуђеровине 15.Пут од Ђурашевића до цркве Св.Михаила

205

16.Пут од Францисковића до Горњих Крашића 17.Пут од Гошића до Жуковице ДРУГИ ПЕРИОД Доласком Аустроугарске и одлуком

Монархије да Бока Которска постане Главна Ратна Лука на Јадрану, почињу да се граде путеви који су повезивали Ауртроугарске Фортификације у Боки Которској, а изграђена је и пруга до Зеленике.

Изградњом Арсенала у Тивту (треба нагласити да се дуго већало да ли ће се Арсенал градити у Тивту или на Бјелилима) било је неопходно направити пристаниште – муло на обали Кртола, па се тада гради муло на Бјелилима и пут од Бјелила ка Фортици изнад Облатне, који даље наставља кроз Луштицу до Фортификација на територији Луштице – на Обоснику, Арзи, и изнад Роса. У овом периоду Аустроугарска је изградила преко 700 км. пута на територији КРТОЛА и ЛУШТИЦЕ.

Тада се пробија и пут од Тивта до Кртола који иде преко Превлаке и Солила, па преко Белависте (Раскрсница пута Тиват - Фортица и пута Бјелила – Фортица) иде према Фортици и даље, преко Облатне ка Луштици. Испод Фортице се један крак одвајао за увалу Траште – плажа Пржина. Ти путеви су били макадамски, ширине (3м – 4м) са каменим ивичњацима и колобранима (Ниски стубови од камена постављени на размацима од 5м до 10м са сврхом задржавања возила у случају скретања са пута).

ТРЕЋИ ПЕРИОД После другог светског рата се изграђују два пристаништа у Кртолима (Ново Муло, на обали Ђурашевића и муло у Францисковићима – Доњим Крашићима) али са путевима се скоро ништа не дешава све док 60-тих година прошлог века када се, са изградњом аеродрома у Тивту, гради крак магистрале Тиват – Будва који води ка Кртолима и Ували Траште и тада се укида пут преко Солила. Тих година војска за своје потребе изграђује пут Бјелила – Крашићи – Пристан, а и крак преко засеока Замбелићи према насељима Луштице где се спаја са постојећим путевима из доба Аустроугарске.

У то доба се главни путеви и асфалтирају, а то се може сматрати и почетком зарастања и обрушавања многих локалних путева.

206

Изградњом хотела Плави Хоризонти пут ка Пржини мења трасу (помера сена леву страну), а скретање према Облатни више не иде кроз војни објекат, већ се гради обилазница са доње стране војног гарнизона. У последњих неколико година урађено је и асфалтирано још неколико путева: Гошићи – Ново Насеље, Угриндо – Ђурашевићи, Гошићи – Црква Св. Луке, Пут до цркве Св.Спаса и Доњи Крашићи – Горњи Крашићи.

Занимљиво је напоменути да су војници, 60-тих година, у време изградње пута Бјелила – Крашићи, били смештени, нешто више од годину дана, под шаторима распоређеним у Будовини између десетине маслина. Те године, после дугог низа година, маслине у Будовини су толико родиле да су им се гране савиле.

Такав род маслина је још једном потврдио приче мештана Кртола да је маслина дрво које тражи стално присуство људи. Кртољани чије су се маслине налазиле у Будовини су обрали маслине, а како није више било нити једног млина у Кртолима, маслине су однешене на цеђење у млин у Пелиново, једном од засеока Грбаљских.

Та берба маслина и уље добијено из њих је последње уље које се добило са територије Кртола.

Од тог доба, па све до данашњих дана, маслине су препуштене саме себима, обрасле су у драчу и бршљен те, не да не рађају, него се и немогу видети од густог растиња које их је прекрило.

Запис о Бистјерни У недостатку природних извора на територији Кртола,

али само тамо где су Кртољани живели у својим засеоцима, скоро свака кућа Кртољска је имала своју БИСТИЈЕРНУ – Каменом озидани резервоар за скупљање кишнице. Многобројни извори и три реке су се налазили на подручју Кртола, али ван места становања. У долини ОКО – Долина између Бјелила и Францисковића (Данашњи Крашићи) постоји река која се тако и зове – РИЈЕКА, и која је пролазила кроз баштине Гошићана.

РИЈЕКА извире из великог зденца, ВИР и има ток од око 600 метара и улива се у увалу Блато на Бјелилима.

207

Поред ове реке постоје и две реке у ПОЉЕ код увале СОЛИЛА. Подручје СОЛИЛА се налази на крају Кртољске Увале Тиватског Залива, а омеђено је двема рекама – Одољенштицом (Широка Ријека) и Коложуњом (Мала Ријека). Извори бочате воде су се протезали од увале ОКО до ПЛОЧА.

У ОКО су постојала два извора, ВЕЛИКА и МАЛА СПИЛА, али су оба извора затрпана изградњом пута од Бјелила до Крашића 60-тих година прошлог века.

ВЕЛИКА СПИЛА је имала озидано појило за стоку и пумпу, а МАЛА СПИЛА је била каменом озидана и налазила се у нивоу земље.

На Бјелилима постоје два извора, МАЛИ и ВЕЛИКИ ФРУТАК, који су до 90-тих година прошлог века били у употреби, али и они су данас ван употребе и потпуно уништени.

На Какрцу је постојао и био свима доступан извор који се налазио у саставу куће, али је и он 80-тих година прошлога века престао да буде јавни извор.

На Плочама, локалитету између Какрца и Калуђеровине се налазио извор на самој обали.

У ували Траште на плажи Пржина, која је познатија као Плави Хоризонти, налазио се велики бунар или ПОЧУО у коме је увек било хладне воде.

И реке и извори су били веома важни за пољопривреду Кртола, јер су се налазили тамо где су Кртољани имали своје баштине, али ‗‘горе усело‘‘ морали су градити БИСТЈЕРНЕ.

Поред кућних БИСТИЈЕРНИ у Кртолима су постојале и јавне БИСТИЈЕРНЕ које су се обично налазиле при неком од многобројних ГУМНА, а нарочито поред ГУМНА крај којег је постојао КЛАЧИНАЦ у коме се ‗‘гасио‘‘ КЛАК – Креч, па је било неопходно имати у близини и воду.

Поред тих јавних Бистјерни постојала је и велика Бистјерна на падини испод ФОРТИЦЕ. Та Бистјерна је грађена у време када је Аустроугарска градила ФОР – Тврђаву, МУЛО ОКО на Бјелилима и пут од Бјелила до Фортице и који се настављао ка Луштици и другим фортификационим објектима Аустроугарске Монархије.

208

БИСТИЈЕРНЕ су вечином грађене у оквиру домаћинства, а приликом градње је вођено рачуна да, поред тога што су то били резервоари за воду, имају и још неку функцију, а најчешће су то биле ТЕРАЦЕ са ограђеним ПИЖУЛИМА и ОДРИНАМА.

Вода се из БИСТИЈЕРНИ ‗‘вадила‘‘ СИЋЕМ, кофом која је увек стајала на врх отвора, и из СИЋА се претакала у други ВЕДРО које се носило у КУЖИНУ, кухињу. Поред ВЕДРА у КУЖИНИ је била бакарна КУЛАЧА, кутлача са којом се вода ‗‘узимала‘‘ из ВЕДРА.

Кртољани су градили БИСТИЈЕРНЕ велике запремине, а у продужетку БИСТИЈЕРНЕ је био камени полочани навод који је ‗‘скупљао‘‘ кишницу. Када су се појавиле ГУРЛЕ - олуци, онда се кишница скупљала са кровова кућа.

Кртољске куће су биле на спрат тако да се БИСТИЈЕРНА једним својим зидом ослањала на кућу, па је у приземљу куће, у КОНОБИ или МАГАЗИ, постојао РУБИНЕТ – Славина – која се налазио на метар од дна БИСТИЈЕРНЕ, те је вода са РУБИНЕТА ‗‘вазда била ладна‘‘.

Богатије Кртољске куће су озиђивале високу, или како се то у Кртоле вели, височију ‗‘круну‘‘ од БИСТЈЕРНЕ са украшеном металном конструкцијом, а постојало је неколико кућа (Барбићи, Костићи..) које су имале на врх БИСТИЈЕРНЕ, поред круне, и пумпу.

Неке БИСТИЈЕРНЕ су имале отвор са стране у висини човека, а то су обично биле БИСТИЈЕРНЕ које су се укопавале у земљу неколико метара, а изнад ниво земље је дозидани део за ТЕРАЦУ.

И мада се водило много рачуна о затварању БИСТИЈЕРНЕ, због чистоте и здравствене исправности, вековима су Кртољани уместо силних хемикалија, држали јегуљу да живи у БИСТИЈЕРНИ и да је чисти од свега што би у њу случајно упало.

Поред јавних БИСТЈЕРНИ у Кртолима је било и неколико ЛОКА које су служиле као појило за стоку. Последња ЛОКА је била Радовића Лока (на месту данашнјег Турист Бироа) али је и она затпана после земљотреса 1979. године. ЛОКЕ су била међом ограђена већа удубљења у земљи у којима се скупљала кишница.

209

Запис о Одрини Није се могла замислити кућа у Кртоле која није имала

ОДРИНУ, јер без ње није било могуће пронаћи ‗‘дебели лад‘‘ на ТЕРАЦИ, тераси куће.

А шта је то ОДРИНА? ОДРИНА је назив који потиче из средњевековног латинског језика и означава место са стубовима на којима је изукрштана жица и по којој се успиње винова лоза и која ствара летни хлад.

У Кртолима су многи говорили – ‗‘амоте под ОДРИНУ‘‘ или ‗‘амоте под лозу‘‘. Обично су ОДРИНЕ биле из једног чокота лозе који се уз стуб пропињао до жица и ширио се на све стране. ОДРИНА се по неком правилу налазила у близини КУЖИНЕ, кухиње и чим то време дозволи, с почетка лета, изнесе се ТРПЕЗА и КАРИЈЕГЕ, сто и столице, и све се, од прве јутарње кафе, лозе и обједа, обављало под ОДРИНОМ.

Мада је ОДРИНА, када јој дође време, бобицама грожђа умела добрано ‗‘ишпоркати терацу‘‘, испрљати терасу, она се, и поред тога одржала у Кртолима дуги низ година.

Са почетком адаптирања кућа и изградње нових у 80-тим годинама прошлог века, ОДРИНЕ су многи Кртољани заменили ТЕНДАМА, а потом су масовно почеле да се праве ПЕРГОЛЕ и прекривају, у почетку брзорастајућим лозастим биљкама које не ''шпоркају'' терацу, а онда су настала времена када су се перголе прекривале медитеранком црепом и уместо ‗‘дебеле ладовине‘‘ добијала се запарена хладовина.

Ту се, у том новом простору, јер је заштићен и од кише, могло поставити и још по нешто, а не само ТРПЕЗА и КАРИЈЕГЕ, те је ТЕРАЦА Кртољска полако али сигурно добила неку нову и сасвим другачију намену од оне када је ту била засађена лоза.

Тераце са ОДРИНОМ су постале летње кухиње или летње дневне собе.

Још увек се може наћи доста ОДРИНА у КРТОЛЕ, али их је из дана у дан све мање и мање, а онај који није обједовао Раштан, Пашта-Фажолу, Фажолу на уље, Зеље или Бродет под ОДРИНОМ, тај и не може знати шта је ОДРИНА и колико је она значила у животу КРТОЛА.

210

Запис о Кртолима КРТОЛИ 1756. ГОДИНЕ На подручју данашње тиватске општине, 1758 године

живело је 1.600 становника. Укупно је било 312 кућа. Најмногољудније насеље је био Теодо (Тиват) са 482

становника. У Горњој и Доњој Ластви живело је 437 житеља, а на подручју КРТОЛА 367. Богдашићи си умали 245 мештана. У Лепетанима је те године 69 становника.

Попис становништва, кућа и имовине обављен је те године по наређењу генералног провидура Франћеска Грималдија.

У Боки Которској укупно је било 22.000 становника, а у попису су поред занимања, била записана занимања као и верска припадност.

По том попису се види да је те године у Боки Которској било око 13.700 „религиози греци―, или православаца и 8.500 „религиози латини― или католика, а о њиховом духовном животу старало се 42 православна свештеника и 87 католичких.

На подручју данашње општине Тиват било је 1.264 становника католичке и 336 православне вјере, а о њима је бринуло 6 свештеника, два православна и четири католичка.

Млечане је у то доба нарочито занимало на колико људи под оружјем може рачунати у случају потребе, па је извршен попис мушкараца старих од 16 до 60 година, као и наоружања у власништву становништва.

На подручју данашње општине Тиват, од 1.600 становника, 488 је било способно за потребе ратовања. Располагали су са 546 пушака и пиштоља те 234 сабље и мача. Највише пушака и пиштоља, укупно 164, имали су Ластовљани, а КРТОЉАНИ сабљи и мачева, укупно 120.

У односу на број становника, није много мања количина оружја ни у осталим насељима.

Највише мушкараца под оружјем било је у КРТОЛИМА (162), а следе Теодо (116), Ластва (115), Богдашићи (72), Лепетане (23). Сваки мушкарац спреман за рат имао је пушку или пиштољ, а њих 58 и једно и друго оружје. Сваки други, о појас је носио сабљу или мач.

211

КРТОЛИ 1869. ГОДИНЕ Бока Которска се крајем XIX века нашла не великој

прекретници јер је индустријска револуција итекако утицала на трговину и развој поморства и те главне покретаче развоја Боке Которске потиснула у други план.

У то време велики број Бокеља напушта Боку Которску и одлази у далеке земље широм света. Нормално да се све то одразило и на Кртоле јер тих година велики број Кртољана напушта своје родно место и одлази у печалбу, и није чудо што се управо тада, 1869. године и 1880. године спроводи и први попис становништва да би се знало са чиме и са ким располаже држава, а тада је то била Аустроугарска.

Статистика је писана на немачком језику те је била доступна мањем броју људи, па је то био главни разлог зашто је ‗‘Земаљски Одбор‘‘ одлучио да изда књигу ‗Статистику пучанства у Далмацији‘‘, покрајини велике државе, на језику разумљивом великој већини становништва, а то је тада би хрватски или српски.

Књига је објављена, штампана и издата у Задру 1885. године и у њој су обједињени подаци из оба пописа (1869 – 1880) на хрватском или српском. И би то урађено 1885.године. .

У предговору књиге ‗Статистика пучанства у Далмацији‘‘ пише:

Дан данас нити најмања покрајина смие бити без своје Статистике, јер неможе живити а да не зна како живе, који су јој темељи животу, каколи се тај живот развија. Каконо по свакој Држави, тако је и свакој Покрајини главни темељ живота и моћи пучанство; једино познајући пучанство земље и његове одношаје, знаду се риешити најважнија практична питања политичкога њезина господарства и друштвена, како каже Јохн Стуарт Милл.

Ова су размишљања потакла земаљски Одбор да се прихвати издавања статистичкога градива кога има задоста у издавањих ц.к. средишњега статистичкога Повјеренства у Бечу; ну прие свега те књиге нису на нашему обћинству приручне, и ради језика којим су писане, и ради њихове величине и скупоће...

212

Поред овога, ‗‘Земаљски Одбор‘‘ у предговору истиче и следеће:

Ту (у бечким књигама статистике) немамо већ податке сбројене на веће скупине; а нами треба све то знати потање и на дробније, јер једино тако можемо познати различност појединих крајева, уплив тих разлика на циелокупност, те тим упознати и праву вриедност циелокупности. Познато је, напокон, да туђин не схваћа свеђе наше особите одношаје, мјери их својом мјером, те одтуд кривих података. Нами је те податке попунити и изправити―- подвучено је у Предговору

Из те књиге овде издвајамо само део који се односи на Боку Которску, а нарочито на Кртоле, односно на општине јер је у Боки Которској 1869., а тако је и 1880 године, било 13 општина које су припадале различитом котарским судовима па из „которске статистике― ваља извући податке за Богдашиће, Лепетане и Мрчевац, а из луштичке, Крашиће.

Ластва, Доња и Горња била је самостална општина па и њу треба извући, припојити подацима за Тиват, додати КРТОЛЕ, тада такође самосталну општину и добићемо данашње Тиватско општинско подручје.

Према попису из 1869.године подручје данашње Боке Которске имало је 25.627 становника, а према попису из 1880.године укупно је било 26.954 становника.

На подручју данашње тиватске општине 1869.године било је 3.606 становника и то:

КРТОЛЕ - 1.138 Богдашић, 274 Лепетане, 415 Мрчевац, 102 Ластва Доња, 284 Ластва Горња, 471 Крашићи, 116 Тиват, 806 Једанаест година касније, 1880. године на подручју

данашње општине Тиват је укупно 3.236 а то је 370 становника мање него у попису из 1869. године, а основни разлог смањења броја становника је печалба.

213

По том попису стање је овако: КРТОЛЕ – 988 Богдашић, 276 Лепетане, 381 Мрчевац, 111 Ластва Доња, 275 Ластва Горња, 397 Крашићи, 120 Тиват, 698 Те 1880.године на подручју данашње которске општине

живи 14.813 становника, а на подручју данашње херцегновске општине само 7.188 становника.

Статистика бележи да је 1880.године само 6.012 становника било писмено, док је неписмених било 20.942. Хрватски или србски језик говори 23.743 становника, словенски 16, чешки 98, пољски 4, русински 1, румунски 5, немачки 1.456 и италијански 831.

У статистици су наведени и подаци о вереисповести, па је 1880.године 17.369 становника грчко-источњачке вероисповиеди, 9.535 су католици, протестаната је 23, израелићана 24 и осталих 14.

Од укупно 6.982 куће у Боки је настањено 5.370, а празних је 1612.

Посебно су занимљиви подаци о занимањима у Боки Которској. Основна подела је на независне особе и раднике.

Независних је 8.655, а радника је 8.283. Међу независним особама је 108 духовника, 119

чиновника, 1.873 војна лица, 72 учитеља, 2 сликара, 7 адвоката и нотара, 26 здравствених радника, 255 жандара и стражара, 48 рибара, 350 занатлија и још 368 радника, односно помоћника код рибара и занатлија, 340 је трговаца, 1077 надничара, пензионера 90 и тако редом до 4.277 земљорадника и 428 кметова. Статистика бележи да је 10.636 Бокеља неожењено, а неудатих Бокељки је 7.910.

Велики је број удовица и удоваца, чак 3.480, а забиљежено је да у Боки живи и 24 грађанки и грађана са статусом - разведени.

214

Запис о Гумну Кртољска ГУМНА су се налазила већином у засеоцима

Кртољским, али је, због близине поља било и неколико ГУМНА који су се налазила ван засеока. Код изградње ГУМНА се водило рачуна да се оно налази на месту на коме има ветра јер се ту лакше могло лопатама вејати жито.

Кртољска ГУМНА су сва била поплочана каменом и омеђен ниским каменим зидим, а у непосредној близини, постојала је и ТРНИЦА – омалена камена зграда у којој се довлаћило жито за вршидбу, и у којој се налазио алат. У средини ГУМНА се налазио СТОЖИЈЕР – дрвени стуб са жлебовима који су се спуштали од врха до дна СТОЖИЈЕРА. Један број кртољских ГУМНА се налази на простору на коме је, поред ГУМНА и ТРНИЦЕ, ту била и БИСТИЈЕРНА и КЛАЧИНАЦ. БИСТИЈЕРНА је добијала воду са благо нагнуте поплочане површине са које се вода – кишница - сливала у БИСТИЈЕРНУ.

Поред тога што је ГУМНО имало пољопривредну функцију, оно је било и место снажне друштвене интеракције људи током радова, простор светковина добром уроду, простор за играње кола, али и истакнуто место састанака и одлучивања мештана о битним темама која

ГУМНО је одувек било темељ живљења у КРТОЛИМА. Најживље је било лети кад се на њему млатило и око стожине вршило жито коњима, магарцима, мазгама, а понекад и воловима. На гумно се наприје довучила зоб да се мало "утлеише".

Послије зоби врше се пшеница и то само на врућим данима, јер пшеница не може да "испада" ако је облачно. После пшенице врху се јечмови и просо. Најприје се гумно "насади" или "навлачи": разастре се жито око СТОЖИЈЕРА. Онда се врше. Врше се коњима, магарцима или мазгама, а неки су "газали" и воловима. Било је раније и тога да су жито најприје опуцали прутом, а онда би га после воловима стоком прогазали. У вршај су се узимала по 2 – 4 коња, али многи врху и с по једним коњем. Коњи врху обично трчећи или ходом.

215

Ако се врше воловима, онда су волови у јарму, а ако коњима, онда они немају на себи ништа, него се савије једно уже у облику осмице и по један круг пребаци сваком коњу преко врата. То им је "хам", за који се закачи дрвена "кука" која је на другом ужету, а ово је другим крајем везано за СТОЖИЈЕР. Кука се у ходу окретала на опосум, тако да се уже наматало око СТОЖИЈЕРА односно одматало од ње. Кука и ово уже зову се "врхуље". Док коњи трче, неко стоји поред ГУМНА и грабљама набацује оно што коњи разбаце ногама.

Ујутро се зором довлачило жито на гумно. Ако се врше коњима, на дан се могло извршити по 2 вршаја, сваки са 2 – 4 метр. центе жита.

"Вршај" се више пута "претресао" и "превртао", а дотле би се коњи одмарали. Кад зрно отпадне од сламе, гумно се "скида". Најприје се уклони слама, а све што остане згрне се грабљама и метлама на хрпу око СТОЖИЈЕРА. Тада се жито "чини" или "реди": с хрпе се баца лопатом у зрак према ветру. Жито пада на једно пометено место где стоји какво женско чељаде и непрестано га "умива" (чим види да по њему има "пљеве") једним штапом на чијем је врху привезано мало траве. Вишу плеву неко други одмиче грабљама. Код проса је другачији поступак. Просо се први пут бацало лопатом на поњаву (реди и умива), а други пут кроз сито на поњаву. С поњаве се покупи метлама. Пшеница и јечам су се редили двапут, а за зоб довољно је било и једанпут (ако се реди помоћу ветра).

На гумну се некада сушило сено, у јесен ‗‘љушкао‘‘ и ‗‘корубао‘‘ кукуруз, а и сушиле смокве.

Када су у КРТОЛИМА, а то је било 60-тих година прошлог века, престали да саде пшеницу, зоб, јечам и кукуруз, ГУМНА су изгубила своју првобитну пољопривредну функцију и постала су места активног друштвеног живота. На Кртољским ГУМНИМА су се окупљали и стари и млади, деца су играла лопте, одржавали су се састанци. С почетком 80-тих година почиње пропадање Кртољских ГУМНА, почињу да зарастају у коров, руше се због проширења пута или прилаза кућама, нестају плоче и камен.

216

217

218

219

220

221

222

223

224

225

226

227

228

229

230

231

232

233

234

235

236

237

238

239

240

241

242

243

Запис о Маренди Роко Неро, мој пријатељ из Новога О МАРЕНДИ Између девет и једанаест ура чиновници су скидали

црне штитнике, које су носили преко рукава од кошуље, од ручног зглоба до лаката. Занатлије су напуштале своје радње, тек пришкринувши врата. Лучки радници остављали су колица и каре, да и они одморе, а из великих радионица, фабрика и складишта стизали су радници у трљижима. Било је ту професора, адвоката, пензионера, помораца, рибара, сељака, господе и пролетера. Сви у исто доба дана за кафанским столом. У уру од маренде! Улице и уличице, кале и пјацете бокешких градова мамиле су профумима од кужине. И сит огладни. А ко не би !?.Пасаш доњом бандом, а ноздрве ти напуни мирис тек поприганих гавица, сардуна и сардела. Кренеш даље, иза кантуна те дочека онај непоновљиви, слаткасти и мамљив мирис гарофулића и одмах знаш да је код Маре спреман рижот од телетине. Стигнеш близу Перове конобе, а око тебе, као да те опколио и притиснуо, мирис тек куваних трипица и у трену помислиш на слани сир. Треба га само изгратати преко пијата. На ону малу пијацету, ђе долазе радници из Велике радионице, вазда је најбољи говеђи гулаш, а код тете Катица најјбоља је фажола. И сад је стађон од фажоле! Тета Катица би јој додала домаће паште. Таман колико треба. Никада ни зеру вишка. Мајко моја, када уз фажолу скува главину и кољеницу, па их искида на пијат и окружи шкалоњама!. А Ђоко парића по неколико јела. Зими обавезно сарму, па краут са кобасицом, зеље и каштрадину са кртолом у гуке. На банак је пршут ђеда Вида, стар скоро двије године, који Перо зналачки фета, као да је сир. И вазда има по који бумбар! Жена Анта Кићова кува само фина јела: шницеле у тоћу, паштицаду са њокама, пашта шуту са тоћом од говедине, бакалај и „ боме, ни анци један дан не паса, да у моју кужину нема лешаде од меса и од рибе " свако мало је понављала преко прозорчића који је из кужине гледао у конобу. А с прољећа, код Ива се тискало за пијат јагњећих дропчића са бижом, џигерицу са луком, а посебна фешта била је када се парићавала бржолица уз коју је одила жућеница са кртолом.

244

Неко је рекао да је „ маренда велики оброк за мале паре" и сигурно се у томе крије дио тајне њене популарности. Треба додати и друге карактеристике: маренда је зближавала људе, била је вријеме за градске новитаде, љубавне и сваке друге приче, мјесто анализе свега и свакога у спорту, послу, држави и свијету, а о политици се вазда причало посебним језиком у стилу „ све реци – а не реци ништа " јер се знало да у свакој кафани неко има „ дежурно ухо ". А маренда не би била бренд прошлости да није вина, које једноставно иде уз наручено јело и никада те не питају хоћеш ли вино него: које вино? Старе муштерије се ни то нијесу питале јер је конобар знао ко пије бијело, ко црно, шприцер или беванду. Јело се, пило, наздрављало и ћакулало готово у један глас: бучно, па и када су стизале ружне вијести.

Нема више маренде! А ствар је проста: није маренда потпуно нестала него је промијенила мјесто и вријеме. Кад год ти одговара, телефон у руке, позовеш број и на врата стана или посла донесу ти пицу или неко јело са јеловника кинеске кужине! Нико и не помишља да би, у десет ујутро из неке кафане добио трипице и то „ малу „ порцију у дубоки пијат, за мало пара. Тако одавно не размишљају ни угоститељи. А стара маренда омогућавала је да се о свему прича, ако треба и у тихо, у по ријечи, да би остала тајна. Ко није чуо, послије му, онако, лијепо и натенане, на ухо испричаш.

У сваком случају, добро си јео и пио за мале паре. Био у добром друштву, чуо све што си морао знати тога дана, договорио вечерње картање, поподневно бућање или опослио оно о чему ти укућани брунтулају данима. И мобу си договорио у кафани. Све у оне по уре од маренде ! Заборавио сам на оне терине и пијаделе пуне куваних јаја и слане рибе. Па ко би попио чашицу, а да не заложи !?

Зборе да је маренда нестала скупа са оним великим радионицама, фабрикама и складиштима. У овим, придошлим новитадама нема маренде. Неће је ни бити!

Зборили што зборили, чињели што чињели, писали или не, она је пасала за вазда и не без уздаха зборим: Адио ти, маренда.

245

Запис о Шкуру Када данас погледате на многобројне куће у Кртолима, а

и у целом Боко Которском Заливу, приметићете да су скоро нестала ‗‘стара добра ШКУРА‘‘. Њих или потпуно избацују или замењују са пластичним прозорима са филаретама, а често и са алуминијумском браваријом, а понајвише са елоксираним - веома траженим и популарним - шкурима.

Све то одудара од камених зидова, и нарушава не само изглед те куће већ и изглед целих архитектонских целина.

Порекло речи ШКУРО (ШКУРУ – или тамно, црно. ШКУРО се каже и за ноћ без месеца), нам објашњава зашто су вековима Шкура била у употреби на овим просторима. Када се Шкура затворе у току дана нити један трачак светлости није могао да уђе у просторију, а исто тако је и са ветром или са кишом. Једноставне, али невероватно ефикасне конструкције, Шкура су била најбољи заштитник од свих временских непогода – од ветра и кише до сунца и врућине.

Дебели камени зидови у комбинацији са ШКкурима су били традиционални еркондишн мештана Кртола, а и житеља Боке Которске. Овакав тип Шкура је вековима био заступљен у Кртолима из више разлога.

До појаве прозора, који су се уграђивали на унутрашњој страни, Шкура су, са спољашне стране каменог зида била херметичка заштита од временских прилика, а када су Кртољани почели уграђивати прозоре, Шкура су остајала са спољне стране и наставиле да служе својој првој сврси.

Како год да су се прозори уграђивали у унутрашњу страну каменог зида, они нису могли да тако добро затварају, заптивају, па су, ако се нису Шкура затворила, вода и ветар увек нашли свој пут ка унутрашњости куће.

Када су Шкура требала бити отворена постојала је могућност да се због ветра одштете од камени зид па је један од најстаријих, а и најефикаснијих начина да Шкура остану фиксирана био помоћу хоризонталне разупорне летве (пунат) коју сусрећемо у Кртолима на старијим кућама.

Неке од кућа из XIX века су имале фиксирање крила помоћу металних помичних држача.

246

Засјењивање таквих прозора којима су оба крила растворена решавало се још од средњег века платненим засторима, белим или у бојама, који су се пребацивали преко мотке провучене испред прозора кроз двије прошупљене камене конзоле.

Малена надстрешница изведена изнад прозора из дрвених конзолних гредица с покровом од купе каналице била је добар заштитник од најјачег подневног сунца, али једнако вредан штит од кише. Те су се надстрешнице градиле од XVII века а потпуно су нестале на кућама које су грађене на почетку XX века.

ТРАДИЦИЈА ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ Није зелена боја Шкура само у традицији Кртола него је

она у традицији целог приморја – Од Истре до Бара. Зелену боју, угодну оку, пратимо у записима путописаца из XVII века у којима се може прочитати да су дрвена Шкура готово увек била зелена. Зелена Шкура притворене "у либар" шкрто пропуштају сунце у беле собе Кртољских кућа, стварајући ону тајновиту и умирујућу атмосферу пригушеног и суптилног светлозеленог одсјаја. Шкура су била и остала дела довитљивих мајстора који су знали доскочити сунцу, ветру и киши и стварати дрвене заклоне кроз које се са ужитком могао проматрати ведар медитерански свет и истовремено могло остати скривен у тајновитој тишини Кртољских соба.

Запис о Кртољском Вину Гајила се винова лоза на просторима Кртола још у III и II

веку пре нове ере, па самим тим и вино се правило на овом подручју. Ова регија је била позната по добром и квалитетном вину које је и до трпеза Венеције стизало. Године 1796. патрон Лука Барбић из Кртола, својим бродом превози, поред маслиновог уља и вино које је су Кртољани правили из својих винограда у Солилима – у Кртољском Пољу.

Кртољани су своје вино правили и држали у магазинима на обали залива, од Поља до Францисковића, а одатле га, сваких два до три дана, до кућа својих - ‗‘у-село‘‘ - за свакодневну употребу носили у демижанама.

247

Виногради Кртољски су се налазили у Кртољском Пољу, у Оку, на обронцима према плажи Пржина, и у омеђеним баштинама између засеока Кртољских – Од Гошића до Ђурађевића. Да је дуга традиција гајења лозе може се закључити и по топонимима појединих подручја, па се тако, један део обрадивог земљишта у Оку код Бјелила, зове Заложје.

Кртољани су већином гајили црне сорте грожђа, а то су биле: Вранац, Кратошија, Плавка и Кадарун. Временом је настала и чувена аутохтона сорта „марзамин‖, или како су је помињали у виноградарским енциклопедијама „марзамин ди Теодо‖ и поредили је са шпанском „малагом‖. Међутим најраспрострањенија сорте су биле Кадарун и Плавка, а постојала је и изрека која је каже - „Кадарун и плавка - сиротињска мајка‖.

Карадун и Плавка су аутохтоне соте које добро подносе влажну и специфичну микро климу Кртола, веома су издашне и у комбинацији дају фино, питко и мирисно вино. ‗‘Кадарун‘‘, винска розе сорта, има јако збијене округле бобице. Кадарун се могао брати и у октобру, када почну да падају велике кише, а веома је отпоран на пламењачу - пепелницу.

„Плавка‖ није, као што су многи мислили, онај чувени мали далматински „плавац‖, него сорта која се гајила некада давно у Боки Которској, а данас је скоро заборвљена. Кртољани су имали и чокоте старе племените врсте грожђа сорте „пратковина‖, као и аутохтоне врсте познате као ‗‘Лисица – Лисичина‘‘. То је роза сорта, која је у комбинацијама са другим сортама давала изузетно вино.

Виногради су, јер их у Кртолима данас скоро и нема, као и маслине захтевали присуство човека у току целе године. Кртољани су, крајем године или у јануару угрубо копали своје винограде, на вилу, дикелу, лопату или ашов, јер је земља, а већином је то ‗‘црвеница‘‘ на тој хладноћи била доста порозна. Сваке четири године, у то доба су Кртољани богато ђубрили своје винограде стајским ђубривом, а сваке године се помало додавали ђубрива и то су звали - зимско прихрањивање. После тога, око Трипундана, крајем фебруара резале су се лоза.

248

249

Тај обичај је био строго поштован, јер је вековно искуство показало да је то давало резултате.

Тада се режу три лозе, а после седам дана сви чокоти, затим се затегну коци и жице, вежу се лозе (ако су неке попустиле услед рода, лишћа), а потом следи зимско прскање плавим каменом – Галицом - (3 кг на 100 л воде), и окопавање винограда да не би много затравио. Прво се мало пусти трава да израсте, па се онда окопава.

Прво прскање је било пред Ђурђевдан, 6. маја, а након тога сваких седам дана. Лоза се онда плеви, окопава и неколико пута и ‗‘сумпрешава‘‘ против пепелнице. Пред Петровдан лоза мора бити везана јер баш тада може бити ветра, кише али и града понекад.

Пред цветање се лоза напрска, други пут нађубри, окопа и док не створи мале ситне бобице, у винограду се ништа не дира.

Када почне зревање у јулу и током августа, мада су се у винограде стављала страшила и качила звона да плаше птице, многи Кртољани су свакодневно обилазили своје виинограде и плашили птице да не уништавају плод.

Почетак бербе грожђа у Кртолима је била процена домаћина који је по искуству одређивао зрелост гржђа, па самим тим и почетак бербе. У току зазревања грожђе достигне највећу количину шећера, која се не мења, па је то права ‗‘ура за бербу‘‘.

Ову зрелост већина Кртољских домаћина је одређивала по самом изгледу грозда. Наиме, вањски знакови зрелог грожђа су одговарајућа боја карактеристична за сорту, те више или мање одрвенела петељка, а неке од сорти тада имају и карактеристичан мирис.

Почетак бербе је одређивао и квалитет вина, па су се Кртољани трудили да тачно одреде дан бербе.

Прерана берба није била добра, управо због малог садржаја шећера, а великог садржаја киселина. Наиме, у незрелом грожђу има превише јабучне киселине која вину даје опори окус, а одузимање киселине у вину је врло ‗‘захтевна работа‘‘ те је нису могли сви ни спровести.

На дан бербе – кидања грожђа – настајала је права моба у фамељи.

250

Било је потребно добро организовати цео процес – од кидања грожђа до стављања у бадањ и мечења.

Берачи су (из винограда у виноград) кидали грожђе, а онда су га товарили у КОШЕВЕ, које су на магарцима преносили до магазина на море.

По неким причама, Гошићани су грожђе из Ока, барком низ Ријеку (док су је одржавали – ћистили дно и зидали међе) довозили до Бјелила.

Из КОШЕВА грожђе се убацивало у БАДАЊ, где се мечило. Кртољани су мечили грожђе по старом, традиционалном обичају, са фустуљином (комина од грожђа), јер то даје вину и ракији специфичан буке. Вино се након тога меша три пута дневно и то је процес који се мора поштовати због гљивица и равномерног сазревања сока који је у бадању. Муљање се вршило искључиво у храстовим бадањима и бурадима, а касније је вино у њима и одлежавало.

Троп се налази у бадању све док не падне и онда следи претакање. То је знак да је врење при крају, кад почиње троп да се спушта. Врење није ограничено временски и условљено је количином грожђа у шећеру. Ако има више шећера, оно много више и ври, а то се из године у годину мења и буде од 10 до 20 дана. Вино се онда претаче, из великих бадања у мања бурад, где се врши таложење. На крају мечења и претакања остане само суви троп - комина (за ракију).

Неки Кртољани су куповали грожђе и додавали то грожђе уместо што би додавали воду или шећер (како су то неки радили ) у ту комину да би изазвали нови процес врења. Ракија се обично пекла код човека који је имао казан за печење ракије, а за ту услугу је узимао ујам у ракији. Стари Кртољани су говорили да се мора сачекати да се заврши врење комине и новоизмеченог грожђа од 10-15 дана и кад троп потпуно падне, кад комину прекрије течност, а грожђани шећер се претвори у алкохол, тада се пече ракија. Ракија не трпи форцу - данас источи вино, а одмах сјутра да се пече ракија. Када се поступи по таквим правилима онда се од 100 литара тропа добијало само 7 литара ракије, али оне чисте.

251

Прави домаћини нису хтели да због 2-3 литра више, њихова ракија изгуби на квалитету.

У Кртољским магазинима, који су били без прозора, са каменим зидовима широким од 50 до 70 цм, и са каменом поплочаним подом, могло се одржавати вино целе године, јер је температура у њима била приближно једнака и лети и зими – око 16 до 18 степени. Поред тих услова водило се рачуна и о преливању – претакању вина, а то је зависило од тога каквог је квалитета било вино. Када је све како треба – температура и влажност ваздуха, процес тихог дозревања вина траје до Божића, па се пред тај велики хришћански празник вино пресипа у бурад, гдје остаје читаву годину. Ракија се искључиво чувала у великим стакленим демижанама.

Свака кућа у Кртоле која је држала до себе, је правила своје вино и ракију, и оно је било најбоље ‗‘у-село‘‘.

Кртољска вина су имало специфичан буке, а већином су то била црна вина и ретко који Кртољанин је правио бело вино. Вукла су на мало ‗‘киселкасту‘‘ ноту, па ма из које куће Кртољске била, али су баш због тога и била препознатљива и веома тражена.

Вино је код Кртољана било у свакодневној употреби и, мада су пили више беванде неголи ‗‘цијело‘‘ – чисто – вино, дневна потрошња је била око две до три литре, јер је вино било саставни део и маренде (доручак) и обједа (ручак или вечера), па је лако израчунати колико се вина у Кртолима правило. Из демижане, у којој се вино из магацина доносило до куће, претакало пред објед у боцун, а уместо плутаног чепа обично се боцун затварао сушеним лимуном. Чаше су морале бити од дебелог стакла, а ракија се пила из бићерина.

Данас нема бачви од плаве галице по баштинама, нема ни одрина, нема ни винограда, ни бадања, а велике пирије (левак) служе за претакање неке друге течности.

Демижане су украси у дневним собама или висе по угостителским објектима.

Кртољско вино је, као и домаће маслиново уље остало само као део сећања на нека времана у којима је било и домаћег сира, пршута, уља, раштана.

252

Запис о Кртољским Тумулима ЖИВОТ У ХЕЛИНИСТИЧКО ДОБА Праисторијско вриеме обележавају многобројни тумули

који се простиру од Врмца, преко Тиватског поља до КРТОЛА, а истраживања су дала значајне податке о култури Илира од бронзаног доба до почетка римске власти. Те својеврсне камене гробнице, прекривене високим земљаним насипима, садрже, као прилоге уз покојника, разне алатке, оружје, накит и нарочито предмете керамике. Начину сахрањивања, са телом покојника у згрченом стању и специфична обрада гроба, указују да је ту егзистирала посебна скупина становништва којој су припадала илирска племена. Међу тумулима у тиватском пољу, најзначајнији су они на Малој груди. Датирани су у рано бронзано доба, у време 1900-1800. године п.н.е. што је један од најстаријих и најугледнијих локалитета у Боки Которској. Налази у гробу и откривени трагови погребног обреда указују да је ту била сахрањена знаменита личност, вероватно неки владар.

Уз керамику, са карактеристикама тзв. вучедолског културног круга, распрострањеног на територији БиХ и Далмације, у тој гробници нађени су и други вредни дијадеми и друго. Оцењено је да су предмети од злата били увезени са јегејског подручја.

ПРЕ РИМСКИХ ПОСТОЈАЛА ИЛИРСКА НАСЕЉА Археолошка истраживања открила су да је било више

насеља из предримског и римског доба која су се налазила у Тиватском пољу и по ободу обронака. Најзначајније предилирско и илирско насеље било је у Кртолима, на падинама брежуљка на коме је црква Св. Луке у Гошићима, где су се очували делови чврсто зиданих грађевина за становање са остацима материјалне културе. То је било насеље у коме се вековима интензивно живело у хелинистичко доба, од краја IV – II века п.н.е. али у њему се наставио живот и под римском влашћу о чему свједоче остаци керамике, као и грађевине раноримског раздобља из I и II века н.е.

Међу покретним материјалом тамо пронађеним, највреднији су предмети од керамике.

253

У Тиватском пољу, седам км јужно од Тивта, откривени су остаци римске осматрачнице и стражарске куле. Откривени су и гробови и предмети од керамике, који показују да је на том месту, пре римског, постојало илирско насеље.

Локалитет Пјаца, највише удаљен од Тивта, приближно у правцу југоистока, на коме су откривени остаци материјалне културе из три периода веома је занимљив за археологе. Најстаријем раздобљу, V – IV век н.е. припадало је праисторијско насеље, средњем раздобљу римска грађевина типа римске виле (вила Рустица), а најмлађем добу грађевина са остацима мозаика из V – VI века.

На тиватском подручју пронађени су и други налази из римског периода: делови натписа, делови грађевина, керамика и остало.

За једну грађевину у БРДИМА, засеоку преко пута Превлаке, сматра се да је била римска цистерна. Ту је, такође, откривен касноантички гроб, саграђен од тегула у IV веку.

На Превлаци, на јужној страни залива, осмотрени су остаци неке грађевине са мозаичким подом, па се оправдано претпоставља да је ту била римска вила.

За одређивање чињеница велики значај имају бројни археолошки материјали од којих посебна важност припада локалитетима Солила, италског порекла, изузимајући примерак коринтског скифоса који потичу из I века п.н.е. и првих векова наше ере. Пронађени материјали из локалитета НОВЕ РIЈЕКЕ потиче углавном из V века п.н.е. а примерак обода јонске амфоре из друге половине VI века. Та керамика потиче од античких (црвенофигурних и црнопрофилисаних примерака) и јонских амфора.

Управо бројни археолошки материјали на том подручју подстичу размишљање да је можда стари тајанствени римски град Агрувиум био негде на простору између Думидрана и Превлаке.

Неки археолози сматрају да је тај град био у близини Солила, при мору. Материјал нађен на том локалитету датиран је у први век п.н.е. и прве векове нове ере, управо у време када је постојао тај римски град.

254

КО СУ БИЛИ БОКЕЉСКИ КОЗАРИ Међутим, све што је до сада откривено није понекад

довољно за поуздану реконструкцију збивања јер оскудан материјал није сачуван и обрађен на прави начин. За неке од пронађених експоната у музејима не зна се ни место где су откривени. Најинтересантнији локалитет, сврстан у предисторијско доба, представљају цртежи на стени у Липцима код Рисна - вредност не само за Боку Которску, него и за Балкан. Највредније наслијеђе, на основу којега су се вршиле реконструкције предисторије Боке оставили су бокељски Илири, популарно названи КОЗАРИ, који су били антагонистички расположени према грчким колонизаторима у том крају. Они су све до II века п.н.е. задржали праисторијску културу железног доба. Завршена најновија рекогносцирања територије Боке, као и акције које су у току, откриле су нове локалитете који су припадали Илирима. Послије комплетирања материјала, нарочито је запажена појава мноштва гомила – могила, углавном од камена, лоцираних на пригодним узвишењиам или на падинама брда. Распоред тих гомила, на ужем подручју Боке Которске, наметнуо је потребу да се подијеле према речима где су груписане: рејон херцегновског залеђа са селима Суторина, Поди, Камено, Мојдеж, Мокрина, Крушевице и Врбањ. На том подручју регистровано је 40 гомила и двије градине. Приморски регион обухвата Херцегновску ривијеру са селима Кути, Жлијеби, Репаје, Бакочи, Буновићи, Бијелске Крушевице те Морињ и Рисан у Росанском заливу. Ту је пронађено 37 гомила и једна градина. Трећи рејон је полуострво Луштица и Кртоли са бројним тумулусима и једном гомилом. На тај рејон се наставља подручје Грбља и Паштровића, гдје такође има доста гомила. Археолошка истраживања обављена су на ретким гомилама, а систематска испитивања извршена су на свега њих неколико: у селу Врбању изнад Херцег-Новог, у селу Кутима, затим у засеоку Глоговик једна гомила. У Кртолима су две: Миловића гомила и Миловића локве. Из археолошке документације може се констатовати да је појава Илира у Боки Которској синхронизована са општим збивањима у илирској праисторији код нас.

255

Сахрањивање покојника врши се у гомилама, углавном, конструисаним од набацаног камења, ређе земље и камења, а најређе само од земље. Заступљена су два начина сахрањивања: спаљивање или закопавање. Једна од најзначајнијих је Богданова гомила у Врбању која је конструисана од камена и земље, што је разумљиво с обзиром на састав тамишљег терена. У горњим, млађим слојевима, уочено је спаљивање без гробних конструкција, а у нижим, старијим слојевима, откривен је један гроб конструисан плочама, са добро очуваним скелетом у згрченом положају. Материјал пронађен у тој гробници је врло сиромашан а састоји се од уломака керамике малих димензија неколико омега укосница, једне перле, једне ниске од камена, врха стреле од железа и једне прибадаче од бронзе.

АНТИЧКИ МАТЕРИЈАЛ У ГОМИЛАМА Ретка су подручја на Јадранском мору на којима је

пронађено толико праисторијских и римских локалитета као на скученом простору Боке Которске. Међутим, до сада је мало урађено да се испитају сачувани остаци материјалне прошлости како би се дошло до нових података драгоцених за изучавање праисторијског доба у овом крају. Iстина, у после земљотресном периоду, од 1979. године, археолошки радови су инезивирани али то је рађено зависно од одређених урбанистичких или санационих потреба без јединственог плана и програма истраживања читавог региона Боке Которске. Посебно је занимљива ‗‘Миловића Гомила‘‘ у Кртолима, такође конструисана набацаним камењем са два венца од низа камења и то спољни грађен од већег камења дебљине 1,20 м, а други концентричнији два метра према центру, такође је формиран већим камењем. У близини центра гомиле пронађен је гроб укопан у земљу испод камења, конструисан је од плоча. Прилози пронађени у маси гомиле су: неколико фрагмената керамике, керамичких пршљенова, бронзани привесак и један новчић краља Бајалоса. Тада је откопана и гомила на ‗‘Миловића Локвама‘‘ која је по конструкцији индентична са ''Миловића гомилом'', само што није пронађен гроб него неколико керамичких примерака.

256

Запис о Рибарењу Под Ости Риболов ПОД ОСТИ, или како Кртољани изговарају

спојено са продуженим нагласком на слову И – ПОДОСТИИ - је један од најстаријих начина риболова у Кртолима који већ полако нестаје, а користили су га стољећима наши преци. У сваком месту у Боки Которској, тачно се знало ко је био прави МЕШТАР – мајстор, оваквог начина риболова, а за Кртоле је то, половином прошлог века, по многима био Лазо Марко Лакичевић са БЈЕЛИЛА, који је, сходно традицији да се овај вид риболова преноси с колена на колено унутар једне породице, свог сина Марка Лаза Лакичевића научио и показао му све тајне овог начина рибања, те је и Марко Лазо постао велики МЕШТАР ОД ОСТИ.

За поћ‘ ПОДОСТИ мора да се испуне два основна услова, а то су: Мора бити ШКУРО – ноћ без месеца, и мора бит‘ БОНАЦА, море без трунке БАВИЦЕ – малих таласа. ПОДОСТИ се иде у двоје - један је задужен да, веслајући на ПАРИЋЕ управља барком, а други стоји на ПРОВИ – прамцу барке држећи у рукама ости и претражује погледом море циљајући рибу.

ОСТИ се састоје од два дела - први дио је дуги ( 3-4 м) дрвени држач који се назива ОСТИЉ, а други је железни петерозубац – саме ОСТИ, смештене на врху ОСТИЉА. Остима се попут копља прободе риба која по ноћи мирује и прилази „ крају―.

Многи рибари су, ако им се којим случајем деси да се ОСТИЉ, приликом гађања рибе, поломи при дну, танким коноп везивали ОСТИ за ОСТИЉ, и то негде на половину ОСТИЉА.

Свака Кртољска барка је, као обавезни део риболовног алата, имала и омалену флашу са смесом маслиновог уља и ситне пржине – песка, па ако се деси да је море узбуркано, по његовој површини се баца, обично гранчицом рузмарина, припремљена смеса, те се море ‗‘умири ко стакло‘‘.

На ПРОВИ барке поставља се ФЕРАО чија светлост привлачи рибу и освјетљава површину мора. Светлост ФЕРАЛА може досећи од 3 до 5 метара дубине.

257

ФЕРАО се састоји се од жељезног носача који се зове „груја―, на закривљеном врху је метални тањур са стакленом БОЦЕТОМ или, како су многи то једноставно звали - СТАКЛОМ

Унутар БОЦЕТЕ или СТАКЛА је дугуљаста мрежица - РЕДИНА која светли и која се распадне након неког времена те је морамо мењати.

Данас ретко где има да се набаве РЕДИНЕ, посебно јер сенекада за ферао користио петролеј, потом плин, а данас се ФЕРАО претворио у сијалицу на акомулаторски погон, те РЕДИНЕ нису ни потребне. Изгубио се мирис петроуља и гаса, шиштање РЕДИНЕ и умилна топлина коју је око себе ширио ФЕРАО. Данас је немогуће бацити улигањ – ПИЛИЋЕ (мали улигњи) на ФЕРАО и испригати га па га потом ИСПИТИ.

У давним временима Кртољани су уместо ФЕРАЛА користили ФРАШКУ – На ПРОВУ од барке се стављала специјална гвоздена решетка а затим стављали ФРАШКУ и палили је. ФРАШКА се добијала сечењем шума и посебним сушењем тога дрвета.

Кртољани су одвајкада имали посебне ПОСТЕ за рибање ПОДОСТИ, али се рибало од Петровића до Солила, па уз Кртољски зид на ПРЕВЛАКУ и с ове, Кртољске стране ШКОЉА.

Кртољске Барке су кретале из пората на Бјелилима, Какрца, са Плоча и Калуђеровине и са Жуковца крај Новога Мула. Свако је полако, уз Кртољску обалу ишао ка својој срећној пости, а оне су, увек биле срећне свима. Није се могло заобићи БЛАТО на Бјелилима, а морао се обиграти и ЗАНОВЕТНИ ШКОЉИЦ, отићи до сека изнад КАКРЦА, упутити се ка КРИЦКОВИНИ, а напокон и отићи под ШКОЉ и на ТУЊУ.

У ноћима без месеца, из барки се могло чути – Шијај насе, а сада десним јаче. Хајде од Новога, крену Упоље, а све те команде је давао онај који је на ПРОВИ стајао и посматрао кретање живота на дну Кртољског мора.

Остима су се ТУКЛИ – гађали Угори и Јегуље у Блату, Циполи и Чавре Упоље, Сараг и покоја Орада око Шкољица…

258

Запис о Рибарењу На Жегарицу Рибање у ноћима без месеца, у време шкура, је вековна

традиција у Боки Которској, а први докази, камени утези за мреже које су користили прастановници Боке пронађени су у пећини Спила, и датирају пре 5.000 година. У то време су и Феничани рибали на исти начин, и ко зна којим путевима су Феничани и прастановници Боке Которске дошли у везу, и ко је коме пренео тајну рибарске мреже. И тако је бивало вековима.

До појаве памука, правили су Кртољски рибари мреже од жуке, а када су се мреже почеле плести од памучних нити јавио се проблем у боји мреже. Природна боја памука се веома јасно оцртавала у мору и рибе би такве мреже заобилазиле, па да се то не би догађало, ваљало је мреже некако мастити – офарбати. Покушавало се на све могуће начине, али ништа није успевало да офарба мрежу и истовремено ојача нити мреже, а тиме се продужи и њен век трајања.

Решење је нађено у боровим шумама што расту по обронцима Бококоторских брда, посебно на Врмцу, брди изнад Тивта, па су рибари често морали одлазити у шуме берући борову кору, јер се у њој крила боја за рибарске мреже.

Након што се обезбеди довољно борове коре поступак израде боје могао је почети.

Борова кора излагала се сунцу и ветру како би се осушила, а потом се ударала маљем или неком сличном алатком, понекад је то била чак и обична тољага. Било је важно дуго је ударати све док се борова кора не претвори у прах. Тај прах се називао Крка или Крга.

Крка се кувала у морској води, потом се остави да се текућина охлади па се у њу покиша - потопи мрежа. Кад конац прихвати боју, мреже се суше и спремне су за рибање. Ова боја се у мору могла одржати око 22 дана, па се поступак маштења мрежа обнављао сваких 22 дана. Као и код већине рецептура и ова је имала различите варијанте, јер су неки рибари сматрали да кувана отопина превише „зацрни― мреже па је рибе лако уоче, а јака отопина и изгара конац па мреже старе пре времена.

259

Томе се доскаче другачијим рецептом: крка или крга се потапа у хладној морској води неколико дана и када пусти боју покишају се (без цијеђења отопине) мреже и оставе два – три дана. Тада се ваде и суше.

Кртољски рибари, а то се пре свега односи на рибаре из насеља Францисковићи и Крашићи, су веома брзо открили нови начин за фарбање мрежа и он се употребљавао једино на овим просторима - лишће мрче се кишало у морској води неколико дана па када пусти боју, у посуде са отопином и лишћем кишале су се мреже. Док прихвате боју знало је проћи и по неколико дана, али се показало да су овако фарбане мреже и јаче и дуготрајније, а није требало губити време за пут до Врмца, брати, тући и кувати борову кору.

Због тога што су мреже биле веома скупе, па самим тим и недоступне свим рибарима, веома рано се успоставио и посебан рибарски власнички однос.

Власник барке, мреже и ферала се звао Патрун и он је у рибање улагао свој прибор, а остали рибари свој рад. У таквом односу се тачно знало како се дели улов и коме и колико припада.

Прво су се од улова намирили трошкови око риболовног алата (барка, мрежа, ферао и гориво), а затим део који иде патруну, и остатак осталим рибарима. Мада је овај власнички однос веома стар, он се, у истој мери задржао и до данашњих дана.

Некако у исто време када су се правиле прве мреже појавила се и потреба за осватљавањем - како осветлити пут баркама и што више задржати светло под којим се сакупља риба, јер је ноћно рибарење било погодно због могућности улова већих количина плаве рибе која се продавала свежа или усољена.

Вековима је паљење ЛУЧ-и био једини начин, а то је изискивало брање и обраду дрвета, најчешће бора, клеке или смреке. Како рибари нису имали времена да сами припремају луч, они су размењивали робу и куповали луч на пијаци у Рисну јер је та пијаца била главни снабдевач лучи за целу Боку Которску, па самим тим и за Кртољске рибаре.

260

261

Временом се почело рибарити помоћу нарочите железне мреже, градела, причвршћених за прову. На граделама, које су служиле као огњиште, горело је дрво о чему је бринуо посебан рибар – свећар. Крашићани, вероватно због велике удаљености и дугог путовања до Рисна и назад, морали су измислити неки други начин и тиме избегнути куповину лучи. За замену лучи послужила им је Магиња коју су налагали на граделе. Магиња се припремала на посебан начин – Гране би се упетљале у плетеницу, у такозване Фрашке.

Фрашке су се у пракси показале боље од лучи јер су спорије гореле а светлост је била иста, можда чак и нешто интрзивнија од оне коју је давала ЛУЧ.

У Кртолима се ноћно рибање под фералом зове Жегарица, а назив има корен у речи Жегати – Палити. ‗‘Ура је… Жегај ферао и амо у конао…‘‘ Време је… Упали Ферао и идемо залив…

Вековима су власти у Боки Которској у ноћном рибању видели још једну могућност да се дође до новаца, па су увођени посебни прописи и таксе за овакву врсту риболова. Било је времена када се порез плаћао по комаду веће рибе, па је тако забележено да је у лето 1833. године било ухваћено 22.076 комада крупне рибе, а уловили су их професионални Бокељски рибари, којих је, те године било 183.

1860. године, Алеxандер Паркес је открићем вулканизације (процес спајања гуме са сумпором или неким другим тварима које узрокују укрштање ланаца полимера) и појавом производних стројева је почела употреба синтетичких материјала за плетење мрежа, а Фрашке замењују Гарбитаче. Памучне мреже постају синтетичке, плута, која се и даље зове Плута, прави ср од стиропора, Петроуље замењује Гарбитаче, а Ферале на Петроуље замењује Плин, а последњих година Фералима се називају Рефлектори На Електрични Погон - Агрегати и други савремени производи који дају светлост.

У Кртолима су се рибањем под ферао, све до 70-тих година прошлог века бавили Крашићани, а у две рибарске задруге, били су укључени готово сви становници Крашића.

262

Тих година из КРАШИЋА (Данас то зову Горњи Крашићи) се у ФРАНЦИСКОВИЋЕ (Данас то зову Крашићи) доселили и последњи становници, те данас у Горњим Крашићима нико не живи.

60-тих година прошлог века, до доласка струје и пута који је повезивао Крашиће са Бјелилима и Радовићима, Крашићи су били типично рибарско место у коме је, у време шкура било веома ужурбано пред мрак. У ваздуху се осећао мирис петроуља јер су се палили ферали и барке испловљавале, на париће, у конао.

Гајете су се припремале за зору, и када би се ферали удаљили од обале, сви су одлазе кући на спавање јер се ваљало пробудити пред зору, када се извлаче мреже, и отићи на Посте – места на обали на којима се извлачи мрежа. По Крашићима су једино шетали, од Мула до Великог Јомаца, Кањушари из Гошића и осталих насеља Кртољских, а онда би се и они подвукли под волтове, полегали на тераце или на посте да дочекају Агиравање – извлачење мреже.

Кањушари су особе које не припадају рибарској задрузи и које помажу рибарима приликом извлачења мреже. Обично су то били млађи момци који би одласком ‗на кањуш‘‘ ‗‘зарадили‘‘ својим радом нешто рибе (Од 2 до 5 кг), које би добијали након извлачења. Кањушари би прилазили Патрону и он би, Кошице или Лате – велике конзерве са дршком за ношење, пунио рибом. Одлазак ‗‘На Кањуш‘‘ није била само пука забава већ су тако и најмлађи Кртољани учествовали у раду свог домаћинства. Добар Кањушар је могао у току једног шкура, обезбедити довољну количину рибе за солење велој својој породици.

У Крашићима су биле две рибарске задруге чији су Патруни били Трипо Пера Маркова и Трипо Пара Божова. Посте на којима су агиравали су им биле одмах ту код куће – Мали Јомац (у средини насеља) и Велики Јомац (На крају насеља код Клачине).

Посте су се морале одржавати, јер по неписаном рибарском правилу, ако се три пута за редом не риба на пости други рибари је имају право заузети и на њој агиравати.

263

Понекад, ради одржавања посте, морало се рибати и када ‗‘пуха‘‘ бура – северни ветар из Верига, а тада је посао око агираваља био доста тежак јер су таласи бацали мрежу па је била потребна велика снага да се мрежа извуче на обалу. Било је вечери када су Крашићани агиравали под ''Мимозу'', хотел у Тивту, и ретко одлазили под Шкољ.

НАЧИН ЛОВА – У време шкура, у КОНАО – залив, иду две КАЈИЋА - барке са фералима. У првој је МЕШТАР од АГИРАВАЊА, обично је то ПАТРУН, и он води рачуна о свему што се дешава у току рибања, а у другој се налази рибар који је ‗‘помоћник МЕШТРА‘‘. МЕШТАР бира ПОСТУ за то вече и баца СУРГАДИНУ – Сургадина није класично сидро, јер је дно у Бококоторском заливу песковито и класично сидро не би држало барку, те се уместо сидра баца што тежи предмет који ће приликом удара о дно укопати у песак. Друга барка одлази на другу ПОСТУ која је око 100 до 200 метара удаљена од прве барке и такође се сидри.

Упаљени ФЕРАЛИ маме рибу и она почиње да се скупља на дубини од око ‗‘пола мора‘‘ – на средини између дна и површине. После неког времена риба, која плива у круг испод ФЕРАЛА, почиње да‘‘пени‘‘ – на површину мора излазе мали мехурићи - а вешти рибари умеју да по пени тачно утврде колико се рибе скупило под ФЕРАО. После две или три уре – сата – (све то зависи од доба године), МЕШТАР позива рибара из другог КАЈИЧА да крене према њему, па рибар полако диже СУРГАДИНУ и на париће, полако, без удара весла у море, прилази првој барци – спајају се ФЕРАЛИ.

Када се ФЕРАЛИ споје, ФЕРАО, тј, светло на првом КАЈИЋУ се појачава, а на другом се полако смањује и гаси, а рибар веслајући иде ка обали на ПОСТУ где ће се АГИРАВАТИ. МЕШТАР остаје још неко време у месту, а онда подиже СУРГАДИНУ и полако веслајући креће ка обали и ПОСТИ.

На ПОСТИ, и то на средини ПОСТЕ, поставља се ЛАМПАРИЦА – мала лампа, која показује рибарима место где треба веслати. С десне стране је насукана ГАЈЕТА – барка са мрежом, која чека да приђе КАЈИЋ са МЕШТРОМ.

264

265

Када се КАЈИЋ приближи на око 100 метара од обале, ГАЈЕТА са два рибара креће ГОРЕ – право од места на ПОСТИ.

Пре него је ГАЈЕТА кренула, један крај УЗЕ – коноп дужине и до 100 метара који је закачен за почетак мреже – остаје у рукама једном рибара који ће да вуче мрежу.

Када КАИЈИЋ са МЕШТРОМ дође у висину ГАЈЕТЕ, на команду КАЛАЈ и ОПКОЛИ, рибари из ГАЈЕТЕ крену да потапају мрежу, опкољавају КАЈИЋ и брзо, али тихо веслајући одлазе на други крај ПОСТЕ.

Мрежа, а мрежа за лов плаве рибе се зове МИГАВИЦА, је дугачка око 70 метара и висока од 3 до 5 метара.

На врху мреже је ПЛУТО, а на дну ЛИМА – комади камена или ОПЕКЕ – цигле, који вуку мрежу ка дну, док ПЛУТА вуће ка површини, тако да мрежа увек стоји вертикално у мору.

Рибари са собом потапају и УЗУ и на обалу излазе са другим крајем УЗЕ у рукама. Тада почиње АГИРАВАЊЕ којим руководи МЕШТАР. МЕШТАР је то све могао надгледати уз помоћ МАЕСТРЕ – већи комад плуте које је на канапу два до три метра дужине био везан на средини мреже и које прво исплута на површину чим мрежа заврши са опколавањем.

Команде МЕШТРА из барке код АГИРАВАЊА на ПОСТАМА код КРАШИЋА (Велики Јомац, Мали Јомац и Плитка) су биле: ‗‘У месту‘‘ (Значи ни лева ни десна страна која вуче мрежу се не помера са посте – вуче мрежу у месту).

‗‘Јаче Од Новога‘‘ (Од Новога је увек била лева страна која вуче мрежу, јер је та страна усмерена према Херцег Новом).

‗‘Јаче Од Поља‘‘ (Од Поља је увек била десна страна која вуче мрежу, јер је та страна усмерена према Солилима, према Пољу Кртољскоме).

‗‘Јаче од Новога‘‘ или Јаче од Поља‘‘ је значило да та страна мора више да вуче јер КУРЕНАТ – морска струја, иде са те стране, а како мрежа мора да се извлачи увек паралелно са обалом, тим командама се одређивао положај мреже.

266

Све време док се вуче УЗА, КАЈИЋ МЕШТРА је ‗‘унутар‘‘ мреже, а после неколико команди ‗‘За њом‘‘, а то је значило да рибари који вуку УЗУ и мрежу, иде ка средини посте, на површину се појављује ПЛУТО – врх мреже, што значи да је мрежа од дна до површине.

Тада МЕШТАР почиње да излази из мреже, прелази преко ПЛУТЕ и у том тренутку на ФЕРАЛУ појачава светло, па риба крече по дну за светлом и улази у САК – продужени део мреже у облику вреће који је на средини мреже. Тада рибари на обали, и то по тројица са сваке стране повлаче мрежу. Један вуче и слаже ПЛУТУ, један ЛИМУ, а трећи ПАНУ – мрежу.

Рибар који вуче ПАНУ отреса крупним замасима мрежу и рибу која је ван САКА која се уплекала – задржала у њој. КАЊУШАРИ су ту да чисте мрежу од рибе која је остала у мрежи, а и помажу приликом вучења УЗЕ.

Рибари су за вучење УЗЕ имали специјални појас – КРОК, који се стави око паса и закачи за УЗУ па се УЗА и мрежа извлачи масом тела а не снагом рука. Када се мрежа скупи, на крају ње је САК у коме је ухваћена риба. Риба се СИЋЕМ који има БУЖЕ – рупе на дну, хвата и убацује у КАШЕТЕ – гајбе.

Крашићани су годинама снабдевали Кртоле, Тиват и Луштицу свежом рибом.

70-тих година услед развоја туризма, нестају Крашићке Рибарске Задруге, а нове се формирају на Бјелилима и на Ђурашевића обали.

Данас се више не чује глас рибара – Од Поља, Од поља са ПОСТА на Великом и Малом Јомацу. Данас су ПОСТЕ у Малим Росама, под Шкољ, на Арзи и на Плитку.

ФЕРАЛИ се напајају агрегатима, а уместо КРОКА и рибарских руку, УЗУ вуку витла. Рибање на ПОСТАМА Боке Которске се обавља тишини да се не узнемиравају туристи, а и ПОСТЕ су постале мета амбициозних туристичких радника. Када данас прошетате Крашићима готово да не верујете да је до пре десетину година то било типично рибарско насеље.

Реч РИБАРСКО се само још задржала у рекламним туристичким материјалима.

267

268

269

270

271

272

273

274

275

276

277

278

279

Запис о Никши Никшић је распадом српског средњовјековног царства

ушао у област Војислава Војиновића. Његов наследник Никола Алтомановић изгубио је рат са босанским краљем Твртком И и књазом Лазаром Хребељановићем. Тада је Никшић ушао у састав државе краља Твртка. Затим Никшићем управља Сандаљ Хранић а после његове смрти влада његов синовац Стјепан Вучић Косача. Он се прогласио за херцега од Светог Саве и по томе се област којом је управљао назвала Херцеговина

У околини Оногошта живјела су три стара племена: РИЂАНИ, ЛУЖАНИ и ДРОБЊАЦИ. РИЂАНИ су били најаче племе у Жупи и живјели су у њеном западном дијелу. ЛУЖАНИ и ДРОБЊАЦИ живјели су у источном дијелу. Сва три племена имала су удио у Никшићком пољу и на планинама око њега. Са Заграда који је био центар првобитног насељавања Никшића они су се ширили према Никшићкој Жупи, затим преко планина у Ровца и на запад у долину Грачанице и Никшићко поље. У долини Грачанице оснивају два насеља, Драговољиће и Рубежа. НИКШИЋИ су истисли ДРОБЊАКЕ из долине Грачанице и подигли јако насеље Требјеса близу Оногошта. Отад се та грана племена зове Требјешка. НИКШИЋИ су асимилирали дио ових старих племена поготово дјелове ЛУШАНА и РИЂАНА. Поуздано се зна, мада на основу оскудних података, о борбама старосједјелаца ЛУЖАНА, који воде поријекло од потомака Илира и племена НИКШИЋИ, који су се доселили у XИВ вијеку из мјеста КРТОЛИ - Бока Которска. Ова борба је била прилично тешка, јер су племе ЛУЖАНИ грчевито бранили своје посједе. Као потомци ЛУЖАНА у Жупи имају три породице: Џогановићи, Машнићи и Коџуловићи.

Родоначелник племена НИКШИЋИ био је Никша, син Грбљанског бана Владимира, познатог из народних пјесама као БАН ИЛИЈАН. Илијан је био у родбинским везама са Немањићима, због чега је његов син Никша добио за заслуге Жупу никшићку, а населио се у селу Заграду, ступивши у службу бана Угрена, који је у то вријеме владао овим крајевима.

280

Запис о Кртољским Гарибалдијевцима "Инглежевина" је назив за једно, некада узорно имање у

кртољском засеоку Марићи. Припадало је попу "Инглезу", како су звали попа Ника Бујеновића, јер се школовао у Енглеској. Имао је велику кућу у селу и доста земље у оближњем пољу. Није имао мушког потомства, него само двије кћери. Старију Кату је удао за чувеног поморског капетана и бродовласника Шпира Барбића, а млађу Ану (рођена 1818) за земљорадника Ника Перовог Костића (из поповске куће). Први зет се није бавио земљорадњом, а други је прихватио да одржава Бујеновића имање. То је подразумијевало становање у Марићима, много ближе пољу од родног му засеока Костића. Тако је Нико Перов постао родоначелник огранка братства Костића, које живи у источним кртољским селима.

Нико Перов је имао два сина: Јока и Сава. Овај запис је о Јоку, рођеном 26. фебруара 1839, а о Саву је сачуван запис као нека сасвим друга и посебна прича.

Јоко Ников се још од дјетињства истицао природном бистрином, што доказује његов успјех у основној школи. Био је најбољи ученик. Радо је слушао приче о свом претку, легендарном јунаку и поморском капетану Зану Костићу. Сањао је о путовању по свијету и о узбудљивим доживљајима. Богато имање га уопште није интересовало, на велику жалост родитеља, поготово ђеда, по мајци, попа "Инглеза". Умјесто да помаже родитељима на њивама, обрео се у наутичкој школи. Лако је и ту школу завршио. Да би донекле и родитеље задовољио и што више дома био, укрцао се на брод обалне пловидбе и само на кратким релацијама пловио.

У Ђурашевићима је тада стасала љепотица Јане, јединица Мића Ђуришића, у коју се Јоко смртно заљубио. На несрећу, у њу је још одраније, исто тако "смртно", био заљубљен њен презимењак Саво Ђуришић. Он је био Јоков вршњак и нераздвојни друг. Један другоме су се повјерили и били тешко утучени кад су сазнали да су у исту дјевојку толико заљубљени да је један другоме не могу препустити. Школовани млади поморски официр Јоко Костић, а уз то са богатим имањем, имао је много више изгледа да је освоји.

281

То је довело Сава Ђуришића да помишља и на самоубиство, односно на нестанак са овога свијета.

Да не би дошло до трагедије, Јоко је предложио Саву да заједно заувијек нестану, али на бољи начин него што је Саво размишљао. С обзиром на то да је Саво био сиротиња без пребијене паре, Јоко је преузео на себе да плати путне карте за обојицу и да се не преселе на "онај свијет" него у "бијели свијет". Пружена је рука руци уз заклетву да неће никоме рећи што су наумили и да се из бијелог свијета неће никоме јављати.

Пролазили су дани, па мјесеци, а родбина је још мислила да ће им се јавити бјегунци, јер такав случај у приморским мјестима није био риједак. Авантуристички настројени момци су се и раније губили, а затим би се јавили и прије или касније вратили.

Али, кад су почеле протицати и године, а од Јока и Сава није било ни трага ни гласа, родбине су се све више узнемиравале и за њима трагале. Једино је било јасно да је свим бјегунцима са ондашње аустријске територије прва етапа била Италија.

Многи Бокељи су знали италијански, а Јоко је у наутици учио још и енглески, иако је доста научио и од ђеда "Инглеза". Много касније се сазнало што се са Јоком и Савом дешавало.

Кад су стигли у Ђенову, нашли су се у вртлогу великог превирања. Ријека народа се тискала ка обали, држани су говори, узвикивале пароле, клицало се Гарибалдију. Тако је вртлог захватио и наша два Кртољанина. Гарибалдијци су заплијенили неке бродове у луци. Кроз народ се пронио глас да се траже стручни поморци. Чим је то чуо, Јоко је повукао Сава за руку и почели су се кроз масу пробијати ка обали.

Показао је Јоко свој бревет и матрикулу, а као Србину избјеглом из Аустрије, нису му требале никакве друге препоруке. На броду "Ломбардо", уз Јока се нашао и Саво. Без поморачких квалификација Саво је могао само да постане борац гарибалдинац.

Заплијењени бродови су превели хиљаду гарибалдинаца на Сицилију, у луку Марсале.

282

Ту су и посаде напустиле бродове, јер су их опколили бурбонски ратни бродови, успјевши да у луци потопе "Ломбардо", али кад је већ био напуштен. Настале су тешке борбе по Сицилији између Наполитанаца и "филибустијера". То дословно значи идолопоклоници, а у преносном смислу гусари, како су називали гарибалдинце. Тако су се, стицајем околности, са гарибалдинцима борила и два Кртољанина по Сицилији, све до пада Палерма у руке гарибалдинаца.

Јоку и Саву није био циљ да остану у Италији, па су се нашли на енглеском ратном броду "Интрепид", што значи "Небојша" Јоко као члан посаде, а Саво као слијепи путник. Поново су пролазиле године, а онда је стигла о њима прва вијест из Америке.

Јавио се Саво Ђуришић, који је постао богаташ, бродовласник, позивајући своје сроднике Васа и Илију Ђуришића да дођу код њега у Америку. Тамо су се и они обогатили, а преко њих се сазнало да је Јоко Костић остао у Енглеској ратној морнарици и постао капетан Xемс.

Једног дана је упловила у Боку мања енглеска ратна флота у пријатељску посјету.

Бродови су се усидрили пред Котором. Након свечаног пријема приређеног за которске

угледнике на командном броду, проширио се глас да се адмирал интересовао за Кртоле, а посебно за Јану Ђуришић. Она се у међувремену удала за Богдана Шпировог Ивошевића из села Миловића. Наравно, тај глас је стигао и у Кртоле. Чим је то чуо нуко (крштени кум) Јока Костића, Саво Шотковић, одмах му је било јасно ко је адмирал. Узео је четири јака момка па се са барком на пет весала упутио што брже ка Котору. Журио је да затекне енглеску флоту на сидришту. Адмиралски брод је било лако препознати по адмиралској застави, али морнари нису дозвољавали приступ броду. Саво Шотковић је знао толико енглески да саопшти како носи специјално за адмирала поруку о жени за коју се он интересовао. Преко командира бродске страже, па официра палубе, порука је стигла до адмирала. Одобрено је само Саву Шотковићу да се из барке испне на палубу, па на командни мост.

283

Иако је адмирал пустио велике бафе низ образе, који су формирали двоструку браду, Саво Шотковић је одмах препознао своје кумче, Јока Костића. Но, адмирал се није дао. За Јану Ђуришић се интересовао, тобож, по молби његовог колеге Xемса са неке друге енглеске флоте. Говорио је само енглески, правећи се да не разумије ни ријечи српске. Да би се из неугодне ситуације што прије извукао, наредио је потчињеном официру да донесе "чазбени пакет", са боцама пића и другим даровима.

Ко зна коме је пакет био намијењен, или је таквих пакета било више на броду спремних за сваки случај. При испраћању Сава Шотковића, адмирал је ипак проговорио српски: "Куме, Богом те кумим, немој ми ни матери рећи да си ме видио".

Кртољани су се потиштени вратили дома. Успут је Саво у барци испричао што је доживио. Иако се држао кумовског кумљења да не рече матери Ани да јој је видио сина, она је то преко других сазнала. Чула је и то да се њен син адмирал више интересовао за Јану Ђуришић него за материно здравље.

Било је то у вријеме када се ни Анин млађи син, Саво Костић, није јављао из бијелог свијета. Избезумила се од среће кад је чула о стизању у Боку њеног сина адмирала, у нади да ће га коначно видјети.

Тешко се разочарала и још више избезумила, али не од среће него од жалости кад је схватила да од тога нема ништа.

Њено срце је издржало да не препукне од туге, али је избезумљеност, прво од превелике среће, а затим од туге, учинила своје. Нашли су је објешену у старој кући у коју се ријетко залазило.

У досадашњим писаним изворима налазимо низ имена Бокеља међу гарибалдинцима, али не и имена Јока Костића и Сава Ћуришића. То значи да је међу гарибалдинцима било више Бокеља него што је забиљежено њихових имена.

Да ли се Јоко Xемс Костић у туђини женио и да ли је тамо оставио потомство, то је у Кртолима, његовом родном крају остало непознато.

284

Запис о Медаљи Части Браћа Мештровић - Павле и Јоко - из Кртола су, као и

многи њихови земљаци на рад у Америку отишли 1913. године.

Митар се, пре Првог Светског Рата, вратио кући у Кртоле чим је зарадио нешто пара, а Јоко је остао.

Кад је Америка, 2. априла 1917. године ушла у рат, оба брата Мештровића су се пријавили и били су примљени у америчку војску, као добровољци.

Павле је учествовао у рату на западно европском фронту и по мобилисању 1919. године примивши војну пензију, вратио се у Боку Которску.

Јоко Мештровић се, као наредник у америчкој пешадији такође борио на западноевропском фронту. Током борби код Фиснета у Француској, његов командант јединице остао је рањен између две линије фронта, а Јоко Мештровић је, и поред јаке митраљеске и артиљеријске ватре отишао до официра, донео га на леђима у заклон и пружио му прву помоћ захваљујући којој је комадант преживео.

Поред овога Јоко је још неколико пута показао изузетну храброст, па га је за живота председник САД одликовао Крстом За Истакнуте Ратне Заслуге, а након смрти добио је највеће одликовање Америке – КОНГРЕСНУ МЕДАЉУ ЧАСТИ, која је била додељена само седамдесет осморици америчких хероја одабраних од милион америчких војника непосредних учесника у ратним операцијама.

Мештровић је умро од шпанске грознице пред сам крај Првог светског рата.

Када је Америчка Флота 1925. године била у свечаној посети Сплиту, из флоте се издвојила, и ушла у Боку Которску једна брод торпиљарка и усидрила се испред Кртола код Бјелила, где је Јоковој мајци Мари Мештровић свечано уручена КОНГРЕСНА МЕДАЉА.

Посмртни остаци Јока Мештровића су (1984 – 1918), пред сам крај Првог светског рата, а умро је од шпанске грознице у близини Марне, пренешена 7. новембра 1922. године, уз пратњу три војна француска возила, и уз војне почасти француских и југословенских војника сахрањени у родним Кртолима.

285

Запис о Кртољској Буни из 1754. године Од XV до прве половине XX вијека у Боки Которској су

биле честе буне, а бунили су се кијештани, становници, нарочито кметови, и протестовали против домаће властеле и страних сила. Међу највећим бунама је свакако Грбаљске Буне из XV вијека, а било је укупно четири и трајале су четврт вијека.

Грбаљске Буне спадају међу најзначајније догађаје на источној обали јадрана у том вијеку. Буне су избијале због земље и права над њом, а тиме и права над кметовима и приходима, а посебно је била изражена нетрпељивост али и непријатељстава међу појединим мјестима.

Побуне су већином предводили свештеници или сеоски кнезови, а често и властела, а било је проблема који се нијесу могли рјешити и по неколико деценија. Многе од тих проблема је рјешавао млетачки дужд, јер другачије се није могло.

У сјенци великих и значајних буна скоро незапажена је Кртољска Буна која и по трајању и посљедицама свакако заслужује пажњу.

Незадовољство Кртољана односило се на власнике земљишта које су они обрађивали у најамном, кметском односу. Годинама су Кртољани тражили од которских власти, а касније и млетачких, правичну подјелу земљишта, а како се дуги низ година ништа није промијенило, 1752 године су се побунили и оружјем насрнули на групу племића која је дошла на острво Св.Гаврила у контролу радова на имањима. Протести се нјесу само на томе задржали, него су Кртољани на Михољском збору одлучили да ће истријебити которско племство.

Разлози су били слични грбаљским, два вијека прије, код одлуке Грбљана да затраже помоћ од Турака као јединим рјешењем за неправду, силу, пљачку и тежак живот, како би рашчистили са которским племством. И Кртољани су, као и Грбљани говорили - Боље Турци него Которани.

Крајем 1752. пред Сенат у Млетке стигао је апел Котрана за помоћ против побуњених кметова четири села Михољског збора.

286

Кртољска Буна је трајала 18 мјесеци, и сем неких папира који су сакривени на Шкољу, нема исцрпнијих извјештаја, али је вјероватно да је за све вријеме Буне био онемогућен долазак которске властеле на имања која су била на Кртољском подручју, па они, због умањења прихода доносе одлуку да крену у војни поход на Кртоле. Први војни поход, којим је командовао искусни Пераштанин, потпуковник Штукановић је био у јуну 1754 године. Под оружјем се нашло више од 900 војника сакупљених у Перасту, Прчању, Доброти и другим мјестима Которског дистрикта. Војсци се у службу ставила и сва расположива флота која се тада нашла у домаћим лукама.

У том периоду у Кртолима је, под оружјем било 150 људи, а у селима Михољског Збора укупно 400. У опсаду Кртола ишло се морским путем, а демонстарција силе одвијала се дуж кртољске обале.

Потпуковник Штукановић је рачунао да да ће доћи до вјерске нетрпељивости која је требала припомоћи војном походу пошто су припадници војске били католици, а Кртољани махом православни, али по ко зна који пут у историји се десило да Бокељи нијесу хтјели ударити једни на друге и окрвавити руке у братоубилачкој борби, и нијесу желели учествовати у проблему који је имала которска властела.

И како се ништа није десило, племство затражи, средином августа 1754. године, помоћ општег провидура Франа Гриманија, јер су се мјештани побунили и оспорили им право над земљом на острву Св.Габријела.

Одговарајући на њихов захтјев, сматрајући да је то праведно рјешење, провидур је од властеле захтјевао да половину острва дају Кртољанима,.

Которска властела, тактизира и изјављује да они могу, ако млетачки дужд сматра да је то исправно, да се одрекне и цијелог острва. Кртољани се сложе са тиме, али и они су имали своју тактику па рекоше, ако би дужд земљу дао неком другом, мимо которске властеле, нека је поклони Кртољанима. Кртољани нијесу те године ријешили проблем са власништвом над земљиштем, али више никада није било исто као прије буне Кртољске Буне од 1754 године.

287

288

Запис о Отоку ОТОК или ГОСПА ОД МИЛОСРЂА, је једно од три

острва у јединственом низу острва у Тиватском заливу Бока Которске, познатијих као КРТОЉСКИ АРХИПЕЛАГ, који мештани од давнина називају ОТОК или ГОСПА. Дужина Отока је око 160 метара а ширина шездесетак метара. Удаљен је од обале око 800 метара. На северној и западној страни дубина мора је мања од једног метра, док на јужној страни могу пристајати и већи бродови. На отоку се налази црква Госпа од Милости посвећена зачећу Св. Богородице. На цркву се, јужно, надовезује самостанска стамбена зграда исте висине.

Цркву и зграду према западу, где су две ниже зграде са терасом, повезује на јужној страни високи зид, а на северној клаустор, који омеђују унутрашње двориште од неких 400 квадратних метара. Изван овог простора налази се врт са зградама новијег датума, а то је, опет, све према вани затворено зидовима од камена. Уз море су бетонске стазе погодне за шетњу и сунчање. Пространа црква и самостан настали су у другој половини XV века. Ту су се прво настанили свештеници који су хели да живе повучено од света, али убрзо их је црквена власт придружила конгрегацији целестинаца који су попримили бенедиктинско правило живота.

У самостан се, 1524. године усељавају фрањевци, који ту делују све до 1800 г. када напуштају Оток. Тада которски бискуп одређује два свештеника да чувају светиште и преузму управу две кртољске жупе - Богишићи и Крашићи. Црква, једнобродна грађевина са звоником прислоњеним на њу, је обновљена 1900. године заслугом которског бискупа Франа Ућелинија.

Сигуран доказ да су стари Римљани боравили на ОТОКУ је римски жртвеник, исклесан од камена, а посвећен је Јунони, најзначајнијој богињи Рима и заштитници Римског царства, жени Јупитеровој – Краљици богова. Јунона је заштитница породице, брака, новца, воћа и ратова.

И управо као заштитницу жена и порођаја поштовали су је у Боки Которској, о чему сведочи натпис на жртвенику – JUNONA LUCINA.

289

Приносили су јој жртве тражећи спас и милост за своју децу, брак, за себе и молиле да порођај буде лак, а дете здраво, а нероткиње су молиле Јунону да им подари материнство. Досељавање Словена и њихов прелазак на хришћанство оставља значајан документ пронађен на Отоку Госпе од Милости. У шипражју на Отоку 1955 године пронађен је камени надвратник са неке мање цркве, а где се налазила црква још није утврђено.

Натпис на надвратнику уклесан је латинским језиком и то обострано: са улазне и излазне стране цркве. Цкву Св.Стефана подигли су почетком IX вијека Dana и њен муж Hurocus. Оба имена су изведна из старих словенских имена, а Дана је најстарије словенско женско име записано на нашим просторима. Црква Св.Стефана једна је од најстаријих хришћанских богомоља које се помињу у Боки Которској.

Ова црква је највероватније срушена у ратовима, земљотресима или невремену, и све се то догодило до XВ века, када се на ОТОКУ подиже црква у славу Марије, Мајке Божије – Госпу од Милости. Први становници самостана, који је грађен када и црква, били су Целестинци, али се 1481.усељавају Фрањевци.

Из тог периода је и чувени дрвени кип Богородице који и данас краси цркву. О чудесним моћима кипа Богородице вековима се плету приче, сличне причама које у историју овог острва прате скоро 2.000 година – причама о Јунони и материнству. Ту чудесну причу прате и оне о злим временима када су цркву и самостан тукли громови, а муње спаљивале, земљотреси рушили зидове испод којих су гинули свештеници. Одолела је црква похарама Турака који су опљачкали па запалили цркву и самостан, али је кип Богородице бивао неоштећен у свим катастрофама. Чак је из пепела извађен неоштећен! А кип са ОТОКА је јединствен међу киповима посвећеним Богородици у Боки Которској па и европским размерама. Мајка Божија представљена је у седећем ставу са рукама које придржавају труднички стомак. Педесетих година прошлог века, на ОТОКУ је било смештено Дечије одмаралиште Црвеног крста Југославије.

290

Запис о Вари На путу од Радовића ка Гошићима, баш на месту где се

одваја пут за Костиће налази се ВАРА, некадашњи центар Кртола. После земљотреса, 15. априла 1979. године, када је срушен Задружни Дом, те напукла и зграда Канонике у којој се налазила основна школа и пошта, изградњом тих нових објеката на главној магистрали која пролази кроз Радовиће ка Плавим Хоризонтима, ВАРА губи све дугогодишње карактеристике окупљања мештана Кртола.

На платоу који је био, са две стране оивичен пижулима, испред Дома, суботом су се одржавале игранке, а у приземљу зграде, у малој Сали са позорницом, одигравале су се школске приредбе и предстве.

Ту су гостовали и путујући циркуси, а с времена на време је стизао и камион са опремом за приказивање филмова. На спрату, на који се ишло спољним степеницама са леве стране зграде су биле просторије ФК Слоге, амбуланта, пошта и месна канцеларија.

У приземљу, у посебном локалу са леве стране, налазила се кафана. Кафана је, у пролеће и у лето имала неколико столова испред локала где су старији Кртољани играли ‗‘на карте‘‘ - трешету и бришкулу.

Кафану је годинама водио Јованчић Трипиновић, а потом Марко Стефанов Костић. На Вари су се налазила и два јавна WC-еа, у углу са леве стране дома. Иза Дома, према кућама Барбића је био ред чемпреса.

Кафана у Дому се отворила после затварања кафане коју је држала Маре Спасова, после смрти њеног мужа Спасоја Калуђеровћа, одмах крај куће Лакићевића.

Кафана Маре Спасове је била поплочана каменим плочама, из буради се точило пиво у кригле, са плафона кафане су висили колачи (окргло тврдо пециво), а у комарницима (мрежасте кутије) се држао сир и пршут.

Пошта се налазила у кући Лакићевића, одмах крај кафане и то у приземљу, а на спрату су живеле Савета, Пура Лакићевића жена и њена кћерка Сенка Пурова.

У пошти су радили управник Марко Ђуро Костић и поштар Јованчић Трипиновић. Пошта се, 60-тих година пресилила из приземља куће Лакићевића на спрат Дома.

291

Много година касније Пошта се преселила у просторију зграде Канонике, и то са леве стране у приземљу.

Преко пута Дома, с друге стране пута у кући са малим ограђеним пижулима двориштем и бистјерном је била и касапница Вука Јока Бринића.

Име Вара долази од имена, цркве Св.Вара која се налазила на месту које се и дан данас зове ВАРА.

На том месту, испред цркве су се одржавали скупови Кртољски. Сви главари села, учитељ и свештеник и неколицина виђенијих људи из села чинили су управу Опћине Кртољске, и они су решавали проблеме читавих Кртола, као што су биле могуће свађе између села, између суседних општина, помоћ суседима, или организовање устанка. Сви чланови управе Опћине Кртољске нису имали никакву надокнаду за свој рад сем секретара који је једини био плаћен за свој посао. Главни зборови одржавани су пред црквом Св. Варе и од тог скупљања је остала и изрека у народу ‗‘пред Вару‘‘, а и она друга када неко не уме да чува тајну, па се каже – ‗‘Као да си с Варе викао‘‘.

Председавајући Кртољске општине би доносио свој БАШТУН – штап који је означавао и био обележје главара Кртољског. БАШТУН би се стављао на средину, а сви би тада поседали около. Када су се доносиле неке одлуке веровало се да је баштун тај који доноси коначне одлуке и да својом снагом утиче на мишљење окупљених представника Опћине Кртољске.

После рушења цркве Св. Вара збор се преселио пред црквом Св. Спаса, саборним храмом Кртола, која је саграђена 1767. године, а идеја о градњи ове цркве настала је из благодарности Богу за помоћ и "спас са неба" приликом једне битке са Турцима почетком XVII века. У том окршају са Турцима погинуо је поп Вукић Стегић од руке једног турског бега. Цркву је освештао владика Сава Петровић.

Кртољани су због сећања на све те догађаје назвали центар Кртола Вара и обавезно кували ВАРУ (Кртољску Вару) уочи Св, Варе (Свете Варваре) по којој је и јело добило име. Обичај је био да вару пристави домаћин куће или неки други укућанин.

292

Запис о Превлаци у доба Апостола Домороци ‖Илири‖ из области Превлаке рано су

успоставили односе са Грчком. Фрагменти грчких амфора и атичке црвено-фигуралне посуде и коринтског скифоса (VI и V века пре Христа), нађени су на ободу поља што се спушта у море са северне и јужне стране Превлаке. Периоди Хеленизма, Позног Хеленизма и Раноцарског доба, посведочени су и на налазиштима код цркве Св.Луке у Гошићма, Гомилици у Миловићима, као и на Превлаци и Страдиотима.

Римљани су окупирали источну Јадранску обалу током III-II века пре Христа. Они су на освојеним подручјима оснивали своје колоније, претече градова, као што су то у Боки били Рисан и Акрувиј, за који се верује да се налази негде у околини Превлаке, стога не треба да чуди постојање репрезентативних римских грађевина на тако погодним и лепим местима као као што су Превлака или острво Страдиоти, на којем такође има остатака из римског доба.

На основу досадашњих истраживања утврђено је постојање грађевина на западној страни Превлаке, површине око једног хектара, које су биле снабдевене системом за грејање подова и зидова а украшене мозаицима, живописом и каменим стубовима.

Данас се испред храма Свете Тројице може видети римски гранитни стуб. На јужној обали је откривена просторија украшена геометријским мозаиком, који је касније покривен шутом, на коме је изграђен нов под, такође украшен мозаиком, али са линеарним украсом.

Друге просторије ове монументалне грађевине простирале су се испод Манастира и храма Светог архангела Михаила. Највећи дио осталих римских налаза чине фрагменти глиненог посуђа III века, амфора италске или северно-афричке производње, стаклених посуда, затим новца и друго. Сви налази римског доба одају медитеранску материјалну културу, римско-хеленску, а присуство домородаца једва да се може забележити. У таквој средини, како се чини, хришћанство је било од почетка присутно.

293

Није искључено да је још апостол Павле ту проповиједао Еванђеље, а да је његов ученик апостол Тит из Салоне, устројио Цркву и у области данашње Боке.

Наша предања белже да је апостол Павле проповедао код Кистања (у античком Бурнуму) и у манастиру Крки, око Омиша, код Требиња, односно да је путовао нашим приморјем.

Римљани су започели изградњу путева у време управника Далмације П. К. Долабеле, у првој половини првог века. То је било после суровог угушивања Панонског устанка, који је захватио целу Далмацију и Боку 6–9. године нове ере, када су домороци решили да се ослободе римске доминације.

Више римских путева је спајало град Нарону са Скодром на Бојани и старим Дирахионом (Драч).

Обалски пут је водио од Лаусиона (Дубровник), поред Епидаура (Цавтат) преко брда Суторине, Њивица, рта и увале Рибарице, затим трајектом до полуострва Луштице, и даље се преко Кртола лагано спуштао према Грбаљу, и преко Будве стизао до Скадра.

Други пут је био сувоземни, те је обилазио Боку преко околних планина. Апостол Павле и његови ученици могли су проћи кроз Боку оставивши неизбрисив траг – темељ манастира Светог архангела Михаила – у време када ране из Панонског устанка још нису биле зацељене.

Како је забиљежио византијски цар Константин VII Порфирогенит (913-959), Словени, настањене на тле Далмације као византијске савезнике, су, у време цара Ираклија (610-641), били већином покрштени доласком свештеника из Рима.

Како неки налази са Превлаке указују да су Словени, , ту и раније били присутни, најкасније од почетка VII археолошка ископавања су неспорно показала да је наведени исказ цара Константина VII у основи тачан.

Већ у VII стољећу Словени су били припадници Цркве у толиком броју да се може казати да су први хришћански народ међу Словенима. То се потврђује на основу археолошких налаза са Превлаке, иако још није истражено налазиште испод постојеће цркве.

294

295

Запис о Солитском Пољу Улога соли, јер се она користи свакодневно у животу

човјека, током историје је била немјерљива, и колико год да се, у минулим вјековима соли производило, ње је готово увек било недовољно те су се због соли водили многи ратови.

За све државе трговина сољу је била под монополом, а због ње су се и прописивали посебни закони и уредбе, убирали се велики порези, а со је, у многим дипломатским преговорима била најважније средство за уцењивање.

Посебну вредност је одувек имала со која се производила из мора довођењем морске воде у плитке базене гдје испарава на сунцу и вјетру. Тај процес је трајао данима да би се дошло до ''бербе соли''.

Тај начин добијања соли су на Медитерану први увели Грци и Римљани, а познато је да су многи стари народи одавали соли и божанске почасти, па се тако и у нашим крајевима задржао обичај да се, гостима, а и за важна и свечана окупљања у знак добродошлице и мира давала со и погача.

Најзначајнији услов за производљу соли је постојање мјеста на обали са великом плићином и са каменом и глиненом подлогом, као и повољни климатски услови, а то подразумева доста сунца и вјетра како би се убрзало испаравање морске воде, а такви услови су постојали на више локалитета у Боки Которској.

На просторима Боке Которске, а посебно у Солитском Пољу су вијековимаа били Грци, а потом Илири, који су познавали технологију добијања соли из мора. Илире су наслиједили Римљани, а свима је, поред свакодневне употребе, со служила и као средство моћи и богатства.

На простору јужног дијела источне јадранске обале, укључујући Боку Которску, илирско племе Ардијејаца оснива велику државу и често, баш због соли, ратује са племеном Аутаријата које настањује југозападне крајеве и сјеверно Подриње у данашњој Босни.

На основу тих података се слободно може закључити да је производња соли у Боки Которској доста стара и да датира и два до три вијека прије нове ере.

296

Бока Которска је била под влашћу и у саставу Византије више од пет вијекова, а потом скоро 200 година у саставу државе Немањића, а из тог периода, на основу архивске грађе се може се пратити како се одвијала и под којим околностима производња соли у Боки Которској, а цијела је Бока од XII до XVII вијека значајно медитеранско производно и трговачко средиште соли.

Једна од већих, ако не и највећа солана је била у дијелу Кртоаског поља које се, баш због соли, назвало Солиотским пољем, а много година касније се солана развија и у Суторинском пољу, а Котор, Херцег Нови и Рисан постају велики и важни међународни трговачки центри соли.

Котор, Дубровник, Балшићи, Турци, Млечани, српски и босански владари, Црнојевићи и многи други воде вишевјековну борбу за превласт над бокељским соланама, јер је со била својеврсни и уносни економски потенцијал.

Власници солила у Солиотском пољу су се мењали, па тако Балшићи око 1370. године, мада у непријатељству са Которанима, имају 7 солила, али већ десетак година касније чак 29. 1425. године у Боки Которској је укупно 109 солила од којих су 32 својина Котора, 24 Зетског митрополита, 26 села Ђурашевића и 27 Луштичана. Око 1450. године, Грбљани покренуше и трећу буну бротив Которана, и то у сред рата Црнојевића и Млетака, а тада су Млечани порушили и потпуно уништили солила.

Седамдесет година касније Турци користе сталне несугласице и сукобе између Которана и Грбљана и покушавају да приграбе за себе Солитско Поље. Грбљани бирајући између Которана и Турака прихватају Турску власт само да би се ослободили власти которске властеле.

Након уласка Турака у Грбаљ 1497.године почиње и обнова солила, али, због сукоба Турске и Млетачке републике која су ометала обнову, солана је коначно обновљена тек 1503. године., и она тада упошљава преко 300 радника – солара, и то углавном људи из Грбља. Према документима из 1523.године Грбаљ има 572 куће, а на соланама ради по један укућанин из 304 куће. Радом на соланама измирују обавезе према турској држави, а остале куће плаћају порезе.

297

Од солане у Солитском Пољу, која се тада звала Солана Црнојевића јер је пре доласка Турака ова солана била дио Зетске Митрополије односно Балшића солане, приходују негде око 194.878 акчи, а од свих осталих пореза, царина, прихода од млинова и каменолома са овог подручја, 26.385 акчи.

У списима који се чувају у Которским архивима радник у соланама је у току једне сезоне произвео 54,13 мјерица соли што према цијени мјерице од 12 акчи значи да је зарадио 649,54 акче. Те године, а тако је било око 100 година за време боравка Турака, просјечан порез по кући износио је 77 акчи!

И мада су били свјесно колико и како тешко раде, Грбљани су прихватали такве услове јер су једино тако могли задржати статус слободних сељака и опстати на своме. Умјесто плате, намиривао се порез, а за вјеровати је да су, за празнике добијали и коју груду соли.

Из турских записа се може видјети да је из тадашње Црне Горе, која је имала укупно 3.151 кућу, Турска годишње приходовала око 165.000 акчи разних пореза, а то је било за тридесетак хиљада мање од чистих прихода солана у Солиотском пољу.

Овако велики приход је био и када је Солана била у власти Котора, који је власник дијела солана, а уз то има право пречег откупа соли од осталих власника солане. Град има апсолутни монопол код продаје соли и два посебна чиновника која регулишу сва питања везана за со, њену продају и извоз.

Општина је одређивала цијену соли коју су морали поштовати и трговци – закупци, а продаја се могла обављати искључиво у Котору и Рисну.

У супротном је општини припадала трећина соли. Наравно, код продаје соли плаћала се такса и царина од које нико није могао бити ослобођен. Поред ове солане у Солитском Пољу у Боки Которској су радиле још двије солане: у Суторини и Игалу.

Све три солане су остваривале велике приходе у вријеме турске управе Херцег Новим, а Херцегновско тржиште соли било је изузетно значајно и за Дубровчане па

298

је једно од најзначајнијих дипломатских питања између Дубровника и Цариграда управо била трговина сољу.

Јединствено тржиште соли које је контролисала Турска власт од Неретве до Рисна покривале су солане Стон, Игало, Суторина и Солиотско поље, а тржиште се пружало дубоку у унутрашњост овог дијела Балкана.

У трговини са Дубровником постојало је правило које се сводило на то да Дубровчани у Боки Которској нијесу могли продавати со док је на залихама било оне произведене у локалним соланама. Када би се та со потрошила онда је могло доћи и до увоза из Дубровника, али су разлику у цијени дијелили по пола Дубровчани и херцегновски емин. Примењивајући такав закон Турска благајна је знала дневно укњижити од соли зараду од 700 акчи што је била значајна сума.

Со се није могла увозити само из Млетачке републике јер су и Дубровчани и Турци били у непријатељским односима са Млецима. Увозна со из Туниса, Алжира, Апулије, са егејских острва из далматинских градова била је лошијег квалитета од домаће, и знатно јефтинија.

Бокешким соланама бавило се неколико турских султана, али је највећи траг оставио и ред завео у овом, за многе учеснике, мада се радило о соли, „слатком послу― султан Сулејман Величанствени. Он је својим одлукама успео да укине Дубровачки монопол а такође је смијенио и казнио бројне корумпиране службенике.

1523. године Сулејман Величанствени је, јер је со била важна и стратешка државна сировина завео сталну службу назора.

Сулејман Величанствени је увео правило по коме нема подјеле добити по пола, а трећина је ишла за услугу трговцима, а све остало је ишло у државну касу. По увођењу овог правила ред је био заведен, али је опао интерес трговаца, а самим тим је опала и зарада јер су се они се окренули другим пословима. Само се држава није одрекла свог права на со и добит од њене продаје.

Млечани су све до 1725.године, када су Турци напустили Грбаљ, водили дипломатску борбу за повратак солана у Солиотском пољу. Морали су чекати на одлазак Турака.

299

Запис о Храсни Гомила Храсна се налази изнад локалитета Ћетане који

се налази на падини између засеока Костића и Гошића, с леве стране, када се од Костића, старим путем крај Трапа, крена ка цркви Св. Лука.

За Гомилу Храсна су везане многобројне приче код локалног становништва који тврде да је Гомила од Храсне гроб Кадма и Харамије. Гомила се, у тим причама, а у породици Стаљевић се чува и документ по којем се Гомила Од Храсне помиње и као Пророчиште Храсна.

Интересантни су и називи локалитета по којима се такође може закључити да је много истине у свим тим причама и записима. Архаизам ''Храос'' значи Пророчиште, а ''Гоиш'' нарицање. За село Гошиће се зна да се раније називало Гојишићи.

У старијим документима који су сакривени у старој кужини куће Стањевића, а који су вероватно после адаптације остали негде испод гомиле бетона и камена, Крашићи се помињу као Краосићи и Красићи.

Краос или Крас је врста подсемне змије у крашким подручјима. У околини Гомиле од Храсне нарочито је изражен култ змије, па је и у новије доба било успостављања кумства са змијама.

Падина испод Гомиле од Храсне зове се Ћетане, што је настало од ''ћатање'' – бајање. У том крају су тешке клетве:

''Дабогда те ћапала она из Ћетана'', као и ''Убила те змија из гомиле Храсне''.

Има безброј прича о огромним змијама виђаним у Кртолима, са детаљник описима како изгледају, како се понашају и колико су дуге (4 – 6 м), и све је то записано у

Либру Од Змија – LIBRI SULLA SERPENTI, који се и дан

данас налази у поседу фамилије Кикановић из Гошића. Многи истраживачи и научници су Гомилу од Храсни

ставили на прво место међу тридесетак Гомила из Илирског доба на Луштичком полуострву.

У запису LIBRI SULLA SERPENTI је записано: Стигавши у земљу Енхелејаца Кадмо се зажелео мира и

тишине, па је избјегавао градове. Пронашао је мјесто које је задовољавало све његове прохтијеве.

300

Била је то узвишена зараван која је доминирала околином. Отуд се пружао прекрасан поглед на Илирску Ријеку, њене рукавце, острва и важнија Енхелејска насеља.

Ту је размишљао како да људске гласе претвори у знаке, а када је то завршио притисла га је и страост, па је правио рачуне животног пута и размишљао зашто ли га је зло пратило и што је тако тешко Боговима скривио да би пружали подршку пакосним Богињама а не њему хероју.

Сјетио се да је у младости убио посвећену змију свога таста, бога Ареса. Али тада није знао да је змија посвећена, нити да ће му таст бити бог Арес. Уосталом, спасавао је своје другове које је змија прождирала. Ипак је у једном моменту зажалио што је то учинио и зажелео је да њега Богови претворе у змију и да тако буде надокнађен губитак свете змије, што значи престанак свих пакости и освета.

Богови су чули и одмах прихватили његову жељу, која му је тако била и последња жеља на овоме свијету. Почео се нелагодно осећати. Ухватила га је језа и грознична трешња. Језик му се почео расцепљивати, тијело издуживати а удови скраћивати.

Дозивање Хармоније све је више личило на змијско сиктање. Када је Хармонија стигла и угледала ужасан призор, схвативши да помоћи више нема, раширила је руке к небу молећи Богове да јој пруже прилику да са мужем подијели његову судбину. Боговима није било тешко да јој услише ову жељу.

Глеадали су то и Енхелејци, Кадмови дворјани и помоћници, па су ово мијесто прогласили великом светињом, а за брачни склад остао је назив ''хармонија''.

Кадмо и Хармонија у змијском облику нису дуго живјели, али су оставили своје потомке који и данас живе и народу се покажу с времена на вријеме.

Гробна Гомила Кадма и Хармоније, на горњој површини хоризонтално поплочена, за разлику од других гомила обичних гробница, постала је пророчиште са којег су Илири прорицали судбине.

Велике змије и данас чувају Пророчиште Храсну да га неко не раскопава и још важи правило да ни те, ни оне обичне, мање змије, не ваља убијати.

301

Запис о власништву над Превлаком Када се ради о писаним траговима који су везани за

власништво над Превлаком посредно је сачувана повеља дукљанског краља Ђорђа Бодиновог Војислављевића из 1115. године којом он полуострво Превлаку и Цркву св. Михаила на њему поклања у насљедство Которанима.

Да је Превлаку Которанима поклонио дукљански краљ Ђорђе, свједочи повеља коју је Которанима издао српски краљ Стефан Радослав 1230. године. Његову повељу у два наврата потврдио је српски цар Душан као и његов син Стефан Урош. Иако је у правном смислу овај простор припадао Которској општини, стварну власт над Превлаком оддруге половине 13-ог вијека имали су Зетски епископи и митрополити.

Послије премјештања Митрополије са Превлаке средином 15-ог вијека и гашења Превлачког манастира долази до коначног разрјешења правних односа и власништва на Превлаци. Превлака је неколико деценија након напуштања Манастира од стране православних митрополита припала дијелом Которској бискупији а дијелом угледној породици Друшко из Котора. Потомци породице Друшко су касније губећи кроз вијекове своју моћ и утицај продавали овај свој посјед.

Деветог новембра 1801. године Марин Друшко и његов син Јероним продају капетану Филипу Барбићу из Кртола средишњи дио Превлаке. Западни дио Превлаке, на којем се налазе остаци Превлачког манастира, 15. децембра 1827. године купила је Екатарина, удовица конта Илије Властелиновић из Рисна. Контеса се настанила на Превлаци и одала некој врсти калуђерског живота какав су у прошлим временима проводиле многе удовице. Она је такође направила и тестамент којим је свој посјед на Превлаци завјештала црногорском господару и митрополиту Петру II Петровићу Његошу. 1847. године

Екатарина умире и бива сахрањена крај олтара цркве св. Тројице коју је 1833. године подигла, на свом посједу на Превлаци. Непосредно иза смрти Катарине Властелиновић 1847. године пред Которским основним судом, почео је оставински процес.

302

Као насљедници имовине јавили су се рођаци њеног мужа и тутори Православне цркве у Котору. Они су се позивајући на опоруку Илије Властелиновића од осмог децембра 1820. године сматрали законским насљедником његове имовине.

Међутим том опоруком је конте Илија Властелиновић одредио као апсолутног насљедника своју жену, с тим да се, уколико се она преуда, или умре без опоруке имовина прода и да се новчани износ подјели: црквама св. Луке и св. Николе у Котору, Цркви у Рисну и сиромашном народу.

Извјесни адвокат Рафаели је 19-ог априла 1847. године обавијестио Окружни суд у Котору да је контеса Екатарина августа 1846. године сачинила нову опоруку којом се ранији тестамент у потпуности поништава. Новим тестаментом легални насљедник овог дијела Превлаке на којем се налазе и остаци старог Манастира био је црногорски митрополит Петар II Петровић Његош. Овај тестамент у присуству свједока Шпира Барбића и Јока Балића 26-ог августа на Превлаци написао је Јован Абрамовић. У последњој реченици опоруке контеса Екатарина именује законског наследника:

''За универзалног насљедника одређујем пречасног господина пресвијетлог митрополита црногорског Петра Петровића. Он ће моћи располагати посједом на Превлаци као властитом и апсолутном својином, изузев цркву /св. Тројице/, слике кандила, књиге и друге црквене ствари као и дотацију цркве, што мој насљедник неће моћи продати и заложити, већ само држати и уживати вјечно. Тако одлучујем и понављам да горе речени митрополит буде власник''.

11-ог маја 1847. године у присуству Предсједника суда отворена је опорука и записнички утврђенода су печати нетакнути а опорука исправна.

Одлука контесе Властелиновић да Његошу завјешта имовину на Превлаци, мање се заснива на жељи једног вјерника да своју имовину поклони Цркви, јер би у том случајуо порука требала да буде упућена задарском епископу Јеротеју Мутибарићу који је у својој јуриздикцији имао и Боку Которску.

303

Ближе је тачности мишљење да је контеса Властелиновић имовину предала Црногорском господару из личног уважавања према њему самом и разумјевању упућености простора Боке на своје природно залеђе Стару Црну Гору. Да би остварио своја права у вези са Превлаком, Његош је 24. јула 1847. године издао пуномоћје свом ујаку Лазу Пророковићу да га заступа. Ова пуномоћ је код Окружног суда у Котору регистровна тек 5-ог децембра 1847. године тако да се тек тада представља да је Његош поднио изјаву Суду да се прихвата насљедства. Крајем децембра, Суд одбија Његошеву изјаву на основу постојећих закона којима се Црногорцима забрањује насљеђивање некретнина у Аустрији. Послије низа жалби упућених Окружном суду у Котору, затим Апелационом суду у Задру и Врховном суду у Бечу овај последњи одлуком бр. 3516 од 16-ог августа 1846. године поништава раније одлуке судова у Котору и Задру и уважава Његошеву жалбу. Та одлука била је заснована на рјешењу аустријског Министарства правде, којим се дозвољава Црногорцима, да, по принципу реципроцитета, у оставинским поступцима који се воде пред аустријским властима могу насљеђивати непокретности иимовину, уз исти третман аустијских поданика код насљеђивања на територији Црне Горе. Послије одлуке Врховног суда, Которски суд је 8-ог марта 1850. године коначно прихватио Његошеву изјаву о насљедству. Оставински поступак је споро текао тако да је Његош у међувремену умро, па суд тражи његове насљеднике, те Предсједник Црногорског сената Перо Петровић извјештава судско вјеће:

''О том дајем Вашем високоблагорођу извјестије да је блаженопочившег владике Петра Петровића, мојега брата, по његовом тестаменту, прави насљедник од цијелог движимог и недвижимог имања садашњи господар Данило Петровић Његош''.

Након тог одговора, суд у Котору наставља оставински поступак и позива претенденте на наслеђе, и коначно тек 21. јула 1854. године, досуђује Превлаку и остатке Превлачког манастира у насљедство књазу Данилу, господару Црне Горе.

304

Суд одређује и услов по коме кнез Данило мора у року од двије године да прода све завјештане некретнине. Податак да је књаз Данило послије раздвајања духовне и свјетовне власти 1851. године постао власник и насљедник ''од цијелог движимог и неживог имања'' у које се убрајају и остаци Превлачког манастира, само је дијелимично разријешен у једном раду архимандрита Нићифора Дучића.

Он је у свом раду Црна Гора /ГСУД XЛ. Београд 1874. 1-121/ покушао између осталог да одговори и на питање које му је поставио британски теолог и писац Виллиам Дентон /1815-1888. магистар са Оксфорда и потпарох Баркинга/.

Питање је гласило: Како је у Црној Гори ријешено питање својине земље? Дучић у свом раду каже:

''А када се свјетска власт одвојила од духовне 1851. године по чем је кнез постао из браства Петровића, од којег су владике бивале, почне руковати и с имовином манастира цетињског, окренувши приходе у своју касу, а владици, архимандриту, свештенику и ђакону одреди плату из текасе. Поред тога и све владичанске и манастирске богатије закладе као: одежде, митре, крстови, јеванђеља, панађије и.т.д пренесене су у кнежев неке чувају у једној ризници. Мало касније прода кнез Данило Цеклињанима Бобију манастира цетињског земљу и пашу, прилог Црнојевића у ријечкој нахији за 20.000 талијера. И ти су новци унешени у државну касу. Приходи од манастирског млина на Црнојевића ријеци и од рибе из манастирских ловишта у Скадарском језеру такође се уносе у кнежеву касу''.

У јануару 1858. године продао је књаз Данило Превлаку своме секретару Милораду Медаковићу за суму од 1.000 форинти. А овај опет овај дио Превлаке са остацима Превлачког манастира 1866. године архимандриту Нићифору Дучићу за суму од 3.000 форинти. Дучић продаје Превлаку 1882. године Кртољској општини за исту своту за коју је купио од Медаковића.

По диоби посједа на Превлаци обављеној 1892. године, западни дио овог острва припао је Кртољскојопштини, југоисточни Которској бискупији а средишњи дио био је подијељен на имања Барбића, Јокића и Костића.

305

Запис о Пржини Увала Траште се завршава плажом Пржина, која се,

после изградње хотела Плави Хоризонти данас тако и зове – Плави Хоризонти. 60-тих година била место на коме су се купали мештани Кртола, понеки војник са Фортице (Војног утврђења изнад Новог Насеља у Радовићима), а суботом и недељом су аутобусом, прелазећи преко моста код Превлаке и Солила, јер другог пута није било, долазилли Тивћани и покоји Которанин. Пут је директно излазио на плажу, са копна гледајући, са десне стране и изнад плаже настављао до велике Равнице на средини увале. Ту се, недалеко од споменика Кртољским родољубима погинулим у II Светском Рату (Споменик је, када се зидао хотел 70-тих година XX века померио на данашњу локацију, на источну страну код пешачке стазе) налазио дубоки каменом озидани почуо, па се могло и хладне воде напити у топлим летњим данима. Када није било сића или лате, силазило се, низа страну на дно почуа који је био дубок око око три метра. Често су Кртољани у почуо спуштали воду, пипуне и диње да се охладе. На супротној страни, скроз на крају плаже, увечена око 50 метара, окружена маслинама, била је Вукашева продавница, камена кућа са малом бистјерном.

У продавници се могло купити само пршут, сир и хлеб. Касније се на равници, на средини увале изградила дугачка уска приземна грађевина са неколико просторија – кафана, биро за аутокампере и две собе које су, с времена на време користили виђенији гости Кртола.

Све до 70-тих година на плажи су се могле и видети старе Кртољанке закопане скроз у песак, јер се веровало да ‗‘Пржина извлачи реуму‘‘. Изградњом аеродрома у Тивту, изградио се и пут кроз Кртољско Поље, па се аутокампери почели масовно да опседају Пржину, а касније је направљен и хотел и почеле су да у Кртоле долазе Чеси и Чехиње. Једна од ''важнијих'' ствари када је кртољска млађарија одлазила на Пржину на купање, је било грожђе из винограда одмах ту на крају пута са леве стране. Виноград је био озидан високом међом, а над међом је била бодљикава жица, те се једва успевало некако увучи у виноград и узбрати два до три грозда.

306

307

Запис о Пржини 1934.године До најскоријег времена Пржно је било веома слабо

познато чак и нама Бокељима, и ако је од пристаништа Око у Кртолима удаљено једва 4 км. Уосталом, томе се није чудити, јер је тек сада добило везу са Радовићем, а преко овог са мрежом путева у Боки.

Овог прољећа завршена је изградња аутомобилског пута који је скорих дана предан саобраћају. Треба нарочито истакнути и похвалити акцију тамошњег народа, који је сам, схвативши значај комуникација, прионуо и изградио колни пут од Радовића до плаже. Овај пут отворио је Пржно свијету и она из дана у дан рапидно постаје једном од највећих атракција наше Боке, јер већ данас, и у обичне дане излетници је бројним аутомобилима у све већем броју посјећују, а многа друштва показују велики интерес за изградњу својих домова.

У прошлу неђељу „Јадрански фјорд" и „Путник" из Котора организирали су излет лађом до Пржна. У 5 сати кренусмо из Котора. У сваком пристаништу до Тивта придолазе групе излетника. Тивћани су се истог јутра засебном лађом, бројним чамцима и моторима, у огромном броју превезли до пристаништа Око, а одатле преко Радовића сашли на плажу. Нарочито је био велики број тиватских сокола, који су читав дан провели на плажи, а у вече узели учешћа на јавном часу Соколског друштва у Радовићу.

Запис о Пржини - плажа Соколаовац 1934. године Соколско друштво у Тивту је 28 јула 1935. заједно са

четама Кртоли и Богдашић одржало годишњи јавни час у Кртолима. Друштво је приредило излет на плажу ―Пржна‖ са целокупним чланством у свечаним одорама. Учествовала је музика морнарице.

По доласку на пристаниште ―Око‖ кренули су сви учесници у поворци, са музиком на челу, кроз село где су били поздрављени од мештана. По повратку са плаже ―Пржна‖ одржан је јавни наступ у Кртолима. Програм је пратила музика морнарице. Прво је говорио је старешина жупе Гавро Милошевић.

На часу је изведено 12 тачака. Начелница друштва Невенка Ковачевић увежбала је балет.

308

Соколска жупа Мостар користила је заједно са жупом Цетиње плажу за таборовање на обали Соколовац код Траста-Пржна (Тиват). Ту је био одржан састанак делегата Соколских жупа Мостар, Цетиње и Сарајево 8. августа 1937. ради разраде програма рада у оквиру Соколске Петрове петољетке. Соколска друштва ИИ окружја жупе Цетиње у присуству представника жупа Мостар и Сарајево, приредила су приредбу на плажи Соколовац. Сем сокола дошли су и њихови пријатељи из многих места Боке Которске. Учествовала је музика морнарице. Излетнике је дочекао славолук и село, пристаниште и плажа искићена заставама.

Док се омладина забављала, старији соколи су зборовали. Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути, Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела,Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ и Пераст.

Соколска друштва из унутрашњости тежила су да летују на соколским плажама. Управа Соколског друштва Београд решила је да од 15 јула до 15 августа 1939. летује на плажи Пржно, названој Соколовац у месту Радвићу код Тивта у Боки Которској. Плажа је била заклоњена од свих ветрова и погодна за купање деце и непливача. Могли су се приређивати врло често излети због добрих комуникација.

Место је било погодно за снадбевање са намирницама и осталим потребама за соколско таборовање. Друштво Београд је располагало са довољним бројем шатора за таборовања.

На летовање су могли да иду само дисциплинирани чланови, нараштај и деца. Цена летовања за цео месец, са путним трошковима, била је 700 динара.

Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта од 30.000 динара.

Тим новцем требало је градити бунаре и бараке. Половином јула требало је да стигну у летовалиште „Соколовац‖ око 250 чланова и чланица соколских друштва Београд и Тузла.

309

У „Соколском гласнику‖ сматрали су да када буде завршено уређивање, „Соколовац‖ је требао да буде једно од најуређенијих летовалишта за соколе на Јадрану.

На иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору. У томе је жупи пружена помоћ од војних и цивилних власти. Нарочито су јој помогли командант дивизије на Цетињу, генерал Варјачић и командант Боке Которске, генерал Арачић. Они су омогућили да се замисао спроведе у дело, да плажа, на самом улазу у заштитну базу ратне морнарице, постане гнездо сокола. Соколско друштво Тиват је откупило из својих средстава један комплекс земљишта на обали, и на њему подигло павиљон дугачак преко 20 метара, као почетак радова.

Пројекте за павиљоне израдио је члан сокола Лах, морнарички капетан из Тивта, један од најагилнијих пионира у раду на изградњи Соколовца. Општина Радовићи, поклонила је Савезу Сокола један комплекс земљишта од око 10 хиљада квадратних метара, на којем су требали да се изграде стални павиљони од стране соколских жупа и друштава.

Плажа је требала да постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана. Плажа Соколовца је била покривена најфинијим песком каквог је имао још једино Херцегнови.

Соколовац је био плажа са дивним изгледом на отворено море. Залив је био ненасељен и одвојен од ближих већих насеља.

Најближе насеље је било село Радвићи, удаљено 2 километра од Соколовца. Организатори су замислили да соколи проведу у Соколовцу за време летовања живот, који би се заснивао потпуно на соколским принципима, са свима соколским васпитним методама. Соколовац је почео као соколско летовалиште 17 јула 1939, када је дошло на летовање стотину београдских сокола, припадника друштва Београд И. Тога дана први пут је залепршала соколска застава у заливу Пржно, забелели се шатори и одјекнула песма „Соколском снагом свом…‖.

310

Са оснивањем Бановине Хрватске 1939. прилике су се погоршале. Хрватски сепаратисти су тежили да Бока уђе у састав Бановине Хрватске.

Иво Божиновић био је градски вијечник. Сепаратисти су од њега хтели да силом направе Хрвата. Због југословенства је био изложен претњама.

По писцу чланка у листу „Дубровник‖ који га је лично познавао он им је поручивао да ће прије сунце на земљу пасти, него он издати Југословенство. Породица се бојала подметања пожара. Иво Божовић ишао је из Тивта као радник Поморског Арсенала са Блажом Матковићем, електричарем.

На четвртом километру од Тивта, у правцу Тројице, по њиховом казивању, изненада их је напао Перо Матијевић са још једним другом. Божиновић је ранио нападача Матијевића. Животи нападнутих били су у опасности због југословенске заставе и исповедања југословенства.

Соколско друштво у Тивту је заједно са четама Кртоли и Богдашић одржавало годишње јавне часове у Кртолима. Крајем тридесетих, на иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору.

Општина Радвићи, поклонила је Савезу Сокола један комплекс земљишта од око 10 хиљада квадратних метара, на којем су требали да се изграде стални павиљони од стране соколских жупа и друштава.

Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта „Соколовац‖ од 30.000 динара.

Тим новцем требало је градити бунаре и бараке. У „Соколском гласнику‖ сматрали су да када буде

завршено уређивање. По соколским плановима „Соколовац‖ је требао да

постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана.

Са оснивањем Бановине Хрватске 1939. прилике су се погоршале. Хрватски сепаратисти су тежили да Бока уђе у састав Бановине Хрватске.

311

Запис о Арсеналу Писати о Кртолима а не поменути АРСЕНАЛ, Војни

Ремонтни Завод, је скоро немогуће, јер су Кртољани од самог почетка изградње АРСЕНАЛА у Тивту били ''животно'' везани за његову изградњу, а потом и за његов развој и напредак. Радећи у АРСЕНАЛУ, многи Кртољани су више од једног вијека себи обезбеђивали ''комад круха'', а захваљујући раду у Заводу скоро сваки други Кртољанин је био мешатар над мештрима и то у различитим занатима.

А почело је све 1886. године што се може видети из записа број 234/23-56:

Запис о Арсеналу 234/23-56 Приликом великих маневара аустроугарске морнарице

1886. на Јадрану, у Боку је допловила флота под командом адмирала фон Штернека., и том приликом адмирал се увјерио у погодност и стратегијску важност Тивта за изградњу поморског арсенала.

Кад је команда морнарице у Бечу проучила реферат адмирала Штернека, приступила је куповини дијела потребног земљишта, па су 1888. године почели припремни радови на нивелисању земљишта за будући арсенал у Тивту.

На позив предсједника општине Тиват, Марка Филипова Крстовића, сазвано је Општинско вијеће, које је 24. марта 1889. донијело одлуку да се морнарици за изградњу арсенала бесплатно додијели земљиште између ртова Сељаново и Паково.

Тада је у записнику забиљежено: ‖Будући народ треба добити комад круха‖ Арсенал је одмах запослио 60 радника, а први инжењери

су били Чеси, који су 1889. направили провизорно пристаниште и изградили први навоз. Одмах су подигнуте и дрвене бараке за ускладиштење угљена и осталог материјала потребног морнарици. Затим је основана ковачка радионица, уређени навози и справе за извлачење бродова. Ковачи су израђивали једноставне дијелове бродске опреме, алате и помагала за друге занате, док су бродотесари правили јарболе, весла и друге дијелове опреме за бродове.

312

Домаће раднике којих је било све више обучавали су мајстори доведени из Пуле.

Управна зграда је саграђена 1898. те године је довршена и метеоролошка станица (Зелена кућа) која је одиграла пионирску улогу у метеоролошкој служби на источној обали Јадрана. Станица је имала и контролно сигналну функцију.

Од краја 1889. када је први брод извучен на навоз и од када Арсенал постаје и ремонтна база, граде се посебне радионице и погони, подиже и други навоз, да би се 1900. цијели простор оградио високим зидом.

Развој ратне бродоградње условљавао је и развој ремонта и одржавања бродова. Напета политичка ситуација у Европи и трка у поморском наоружању чинила је вријеме драгоцјеним, па тиватски Арсенал све више добија на значају. У њега долазе мајстори-специјалисти, бродоградитељи у жељезу, бакроковачи (цјевари) и котлари, који су могли да обаве сложеније захвате и на бродовима жељезне градње. Трећи навоз који је могао да прими бродове до 300 тона тежине, и поред њега наткривени простор за бродоградитеље у жељезу, подигнути су 1912.

Радионице се све више опремају савременим стројевима и алатима. Ускоро су се на навозу нашле торпиљарке, реморкери, пенише и друга пловила. Дјелимично се ремонтују и већи ратни бродови.

Бококоторски залив је почетком првог свјетског рата био база двадесетак ратних бродова. Овај број се повећавао уласком Италије у рат, а у августу 1915. у Боку су упловиле и прве двије њемачке подморнице. То додатно оптерећује Поморски арсенал. Почетком 1916. почиње да се гради Електрична централа И за коју је опрема допремљена из Њемачке. Одмах послије тога изграђене су машинска и котларска радионица и велика ливница. Из Трста је дотегљен већи док и на тај начин Арсенал постаје ремонтна база са могућношћу извођења комплетних и сложених ремонтних радова.

По слому Аустро-Угарске Монархије 1918. Французи су преузели команду над Арсеналом и поставили инжењера Јањичека за команданта.

313

У јуну 1920. Французи су из Тивта одвукли пливајући док, који је био власништво фирме Stabilimento Tecnico Triestino из Трста.

Материјално онеспособљен Арсенал је у овом периоду обављао само ситније поправке на мањим бродовима. Дана 4. марта 1921. Арсенал и 12 торпиљера по 200 тона носивости предао је француски капетан б.б. Бланк представницима Југословенске ратне морнарице, капетану б.б. Мирославу Грунду, команданту III обласне команде, и капетану б.б. Фрањи Вучеру, новопостављеном команданту Арсенала. Тога дана, у присуству цјелокупног радништва и околног становништва, уз пуцањ топова и свирање војне и цивилне музике, први пут је развијена наша застава на згради команде Арсенала. Истог дана Тиватски залив је напустио и посљедњи савезнички брод.

Већ 1921. почиње модернизовање Арсенала, који добива машине на рачун репарација. На име ратне одштете Ратна морнарица Краљевине СХС добила је од бивше аустроугарске флоте 12 торпиљарки, 4 стара миноловца, 6 помоћних бродова и 5 реморкера, а од бивше њемачке Ратне морнарице купила је 6 минополагача. Пловила су била у лошем стању па је њихово оспособљавање био први значајнији посао Арсенала у новој држави

Модернизацију су могли извести само радници са новим стручним знањима. Стога је 1921. отворена Морнаричко-занатлијска школа која је прерасла у Војно-занатлијску школу с наставним програмом прилагођеним потребама Арсенала.

На почетку сваке школске године уписивано је 40 нових ученика а школовање је трајало три године. До 1928. школу је завршило 226 занатлија разних струка. Дугогодишњи управитељ те школе био је Драгутин Највирт, технички капетан I класе.

Модернизација је захтијевала и адаптацију постојећих и изградњу нових објеката па је 1921. основана Грађевинска управа која ће временом преузети све грађевинске радове за потребе Ратне морнарице на овом дијелу Јадрана. Одмах су адаптирани простори за смјештај столарске, електро и бакровачке (цјеварске) радионице.

314

315

Наткривени депои угља су преуређени у складишта. Електрична централа I је довршена 1922. године уградњом јачих дизел-електричних агрегата.

Арсенал 1923. броји око 600 радника. Градња ‖великог хангара‖ у коме је смјештена токарска и механичарска радионица, довршена је 1923.

Године 1924. набављен је у Либеку док од 1700 тона и проширен је знатан дио радионица. Одмах потом су изграђене ливница и цјеварска радионица, а током 1925. подигнута је и бродожељезна радионица.

Године 1929. у Арсеналу је, поред већег броја стручних официра морнарице, радило 15 инжењера разних струка и 10 техничких пословођа.

Почела је 1930. године и самостална изградња мањих дрвених бродова-морнаричких кутера и моторних чамаца па је у ту сврху чамчарска радионица опремљена трасерском салом.

Арсеналу су 1931. године повјерени радови на настрадалом путничком пароброду ‖Карађорђе‖, иако је намјеравано да се обаве у иностранству. Углед се могао одржати и повећавати само квалитетом рада и освајањем све сложенијих технологија. Од 1932. Арсенал преузима на ремонт и одржавање савремени разарач ‖Дубровник‖.

Овакав развој је изискивао и већу потрошњу електричне енергје па је 1933. изграђена Електрична централа II. Изграђена је и бродожељезна радионица површине 800м2. Наредне, 1934. године успјешно је извршен велики ремонт подморнице ‖Храбри‖.

Све већи обим и разноврсност послова Поморског арсенала условио је његову даљу реорганизацију. Из његовог састава издвојен је 1936. године оружно-муницијски одсјек и од њега и погона за ремонт и ускладиштење муниције из Опатова формиран је у Лепетанима посебан Артиљеријско-технички завод морнарице са 186 радника.

На рту Арза подигнут је полигон за испитивање артиљеријског оружја. Два главна производна погона Арсенала били су стројоградитељски и бродоградитељски бирои.

316

Поред њих, постојали су маритимни, хемијски, економски и складишни одсјек, те одсјеци за оружје и муницију и конструкциони биро.

Самосталне радионице су биле: електротехничка, једро-ужетарска и кисикана. Команда Ратне морнарице је 1937. и службено одобрила реорганизацију Арсенала, која је била у току. Крајем те године у Арсеналу је радио 1201 радник, од којих 801 квалификовани, 180 полуквалификованих, 133 неквалификована радника и 87 шегрта.

Они су те године направили лаки труп подморнице ‖Небојша‖, а идуће 1938. добили су признање од енглеских стручњака када су израдили нове сапнице за главне турбине разарача ‖Дубровник‖, учинивши тиме изузетан технички подвиг.

Тако је Арсенал стицао углед у Европи, која се већ припремала за рат. У Краљевини Југославији као да се таквој могућности није придавао велики значај па због недостатка финансијских средстава Ратна морнарица није озбиљније припремала своју флоту. Због тога ни Арсенал 1939. не ради пуним капацитетом, који је иначе био и већи од потреба Ратне морнарице.

У Арсеналу су могли да се поправе подводни и надводни дијелови бродова средње и мање величине, сви помоћни мотори и машине, осим главних турбина. Могао се вршити ремонт котлова, поправак и монтажа мањих агрегата те пуњење акумулатора подморница. У сарадњи са Артиљерско-техничким заводом могле су да се обаве мање поправке свих врста подводног оружја као и поравке и ремонт артиљеијског наоружања средњег и мањег калибра. Тако је 1939. извршена реконструкција и модернизација крстарице ‖Далмација‖.

Почетком 1941. у Поморском арсеналу радило је 1562 радника, техничара, инжењера, војна чиновника, подофицира и официра, а у Војно-занатлијској школи било је у три разреда 137 ученика.

Од другог свијетског рата па све до дана када је продат и на његовом месту изграђена луксузна марина, АРСЕНАЛ је израсто у један респектабилан поморски арсенал који је ЈРМ великим дијелом држао оперативном.

317

Запис о Фору Радишевић Фортица или Фор Радишевић у Кртолима је грађен у

другој половини IXX стољећа као дио општег система за одбрану Боке Которске по идејама и плановима Лазара Мамуле, генерала артиљерије и фортификацијског инжињера. Лазар Мамула је пореклом био Србин из Лике. Ако се изузме тврђава Ротондо на острву које је на самом улазу у Боку Которску, а која је касније добила и име по генералу Мамули, Фор Радишевић је био највећа, најјача и најмодернија обалска тврђава у Боки Которској, Захваљујући и тој чињеници Кртоли су, пре Цетиња, имали прву електричну струју, осветљеље, као и четири лифта у оквиру утврђеља за вертикални транспорт кроз подземне спратове. Поред овога, утврђење не би било једно од најјачих у Боки да није била и добро наоружано.

Осим великог броја митраљеских гнијезда, на утврђењу су се налазила и четири тешка обалска топа – маузера – калибра 210 мм. Са дометом од преко седам километара. Ту су још и два тврђавска топа калибра 150 мм са дометом преко 10 километара, два пољска топа калибра 90 мм, два рефлектора 90 мм, као и велики број добро утврђених пушкарница у бедемима тврђаве, а и око тврђаве. Број пушкарница је одговарао броју посаде тврђаве.

У подземном дијелу су била четири нивоа са дебелим армираним сводовима у којима је могло да се смести и до 1000 војника, а ту су била још и складишта за муницију и храну. Како је овај део без воде, у зидинама утврђења, а и недалеко од утврђења су изграђене бистијерне са количином воде која је била довољна и за вишемесечну опсаду утврђења. Око Фора је био 8 метара широк, а 6 метара дубок ров, а око њега су били постављени низови плетара бодљикаве жице и жељезних шиљака.

На крају Великог Рата 1918. године, Фортицу су заузели припадници Српске Гарде, чији су заметак била тројица црногорских комита који су се крили у кртољским селима и густим луштичким шумама. Њима су се придружили многобројни дезертери из аустроугарске војске из околних положаја, а то су већином били официри и подофицири словенске националности.

318

У таквој ситуацији, на Вари, у центру Кртола и зборишту Кртољана, сабрали су се 30.октобра 1918. године дезертери из аустроугарске војске, црногорске комите и један број Кртољана. Међу дезертерима је био и син попа Марка Костића, Лазар Лазо, аустроугарски резервни официр, који је тада био одређен за заповједника Српске Гарде која је бројала око 160 бораца, заједно и са жандармима који су се добровољно ставили под команду Српске Гарде.

Српска Гарда је имала задатак да одржава ред и мир по селима, и да чувају становништво од могућих немилих догађаја те су се водеће личности Кртола 08. новембра 1918. године до тада илегални Одбор Народног Вијећа, превели у легални. О томе је сачуван и оригиналан документ у коме стоји:

Записник Прве сједнице Одбора Народног Вијећа у Кртолима Одржане дана 8. новембра 1918. Предмет: Конституисање одбора Присутни: Потписани Послије подужг савјетовања бива једногласно изабран

предсједником Одбора Народног Вијећа у Кртолима члан одбора Поп Марко Костић, подпредсједник члан Марко Лакичевић и пословођом члан Нико Антоновић.

Пошто је овијем исцрпљен дневни ред предсједник проглашује сједницу завршеном у 4 и 172 сата послије подне.

Промтно потврђено и потписано Чланови: Ј.Дубелцић с.р. Поп Ј. Борета с.р. Предсједник: Поп Марко Костић с.р. и чланови М. Лакичевић с.р. Иво Старчевић с.р. Нико Антоновић с.р. Поп Марко је одлично говорио љемачки, као и љегов син

Лазо и већ сутрадан су, са ЗАПИСНИКОМ отишли на преговоре са комадантом Фора Радишевић, где су у преговорима успели да приволе комаданта на предају.

319

320

ДАНИЦА ХОРВАТСКА, СЛАВОНСКА И ДАЛМАТИНСКА бр. 35, стр. 137- 140, 30.08.1845.година Кртоли Допис из Боке Которске На бардих ових леже места: Крашић, Картоље, Ластва

горња и долња, Тиват, Гарбаљ, Бановци. Сва ова места са својим барди, по којих су просута, долазе под именом Жупе.

Насељена су од следбениках западне и източне царкве, те протегнута до Будве града и Пастровићах на Албанеској граници.

Мало се види кућах на овој страни покрај мора, изван Тивата, којега већа страна на море лежи.

Изпод Картољах види се један мали шкољ с развалинами манастира и царкве блажене Госпе.

Манастир с царквом би прошасте године од грома разваљен, којом сгодом изгуби један духовник свој живот. налази се ту и више малих шкољах измедју којих лежи једна велика равница... разумева се велика само за бардовиту Боку.

Од Тивата даље пут истока леже на обали канала Лепетани, место малахно од 30 до 50 кућах, и чини се кано мали варошинац.

Лепетани граниче с Веригами. Под овим именом долази ужина морска, од које се

разлева канао у две гране, једном пут изтока до Котора, а другом пут поноћи до Рисна.

Веригам име пода у прастаро дома чин Теуте краљице Илирах, која учини поменуту ужину морску од једне обале до друге препасати гвозедними веригами, за препречити римским бродом пут у Рисан, свој дивно величанствени столни град. Ако мислиш камо путоват, најбоље ћеш твоје новце уложити, ако овамо дојдеш.

Ако отидеш у Беч, Млетке, и ине градове, видит ћеш много, но вазда само дело рукух човечанских.

Помисли, да је Бока узор деловне силе божанске. Она ће те удивљењем напунит. Подићи ће ти сарце и душу к створитељу, и побудити у

теби ћутање, које никад неумире....

321

И које имена неима. Видит ћеш братју своју, којом се вазда поносити можеш. Крепкост и снага телесна, оштроумје и бистрина

душевна побудит же у теби наду боље будућности. С Богом! ДУБРОВНИК Забавник стр. 179 - 186, 1871. година БОКА КОТОРСКА Допис из Боке Которске Зову Боком онај чаробни залијев у којему се спуштају и

тону кршовита и скоро неприступна брда јужне Херцеговине и Црне Горе.

Кажу људи, који свијет обагју, да је тај један од најљепшијех положаја земље; и збиља би рекао да се је овдје природа шалила, кад је своје чудесно дјело на махове стварала.

Уминеш ли Мељине, рт од Кумбора отвара ново ушће с десне, пак и нову локву дугу до Верига а широку до Солила.

С друге стране лежи на лик облука Солиоцко поље, подну којега видиш стара солила, сад лужина и морчани, гдје блуна и стура расту преко човјека висине.

По сред овога облука пружа се у воду Превлака поузани рукав земље гдје се находе старе развале православног монастира архангјела Михајла, којега су Млечићи разурили пошто му калугјере отрују; с њега и носе Кртоли име Михолски збор, јер су бивали наголо црковни кметићи; пак та сеоца запучају поље од мора са зеленијем бријегом.

Питоми Тиват запуча га на други крај, а кад гледаш са сред локве, протеже се Жупа равна и руда далеко далеко на очњи домах, са истока до Спаса врх Будве, а са сјевера видиш уза вишњу стрмен гдје охоли Ловћен уздиже небу дивну главу, коју му зором обасјају први сунчани зраци, пак из далека изгледа као да му је позлаћена.

Ова се локва бужи код Верига на лик врше, јер ту обје обале иду једна другој у сусрет као да ће се ручити, пак направиле тијеснац толико узак да се из Лепетана кокот чује на Каменаре;

322

НАША СЛОГА бр. 14, стр. 55, 16.07.1872.година Кртоли Уредовни језик обћинах у окружју которском.

„Н.Л." пишу из Котора, да је бечка влада позвала обћине, да се изјаве, којим језиком желе уредовати; градско виеће которско закључило је хрватско- србским језиком, ћирилскими или латинскими слови прама потреби, само су тајници обћине Рисна и Кртоле одметнули се од свога народа и одговорили влади, да у та два мјеста имају једнако право србски и талијански језик, па да ће их једнако употребљавати!!

То ће бити ваљда зато, што они незнаду језика народнога, а ипак вуку плаћу од народа. Ну тајници дали су тај одговор без обћинскога виећа, па ће их ово позвати на одговорност за сличне одговоре.

ГЛАС ЦРНОГОРЦА бр. 11, стр. 4, 28.06./ 10.07. 1873.година Кртоли, 17.Јунија. Данас је био и међу нами преосвештени г. Герасим

Петрановић, именовани наш владика. Дошао је да обиђе и превиди у каквом се стању и реду находе цркве парохијалне и у овој обћини његове епархије, а тако и да умири и поравна многе породице, које му је хвала Богу и његовом неусипном труду све лако по жељи и за руком испало.

Он је у цркви епархијалној св. Госпође свету службу одстојао, коју је служио пречестњејши г. Гаврил Руцовић прото конзосторијални у присуству двају мјестни пароха и мноштва сабраног народа, гдје је после причестно изговорио пречасно и трогателно слово, које је пуно сата трајало и велики утисак код собрани нашло.

Њему трудно не бијаше и све оближње цркве наше обићи, гдје је звонима, пуцњавом из прангија и мноштвом сабранога народа с највећим усхићењем по свуда причекиван бивао.

Он је у свакој долазећој цркви проповједао и као милостиви отац своју дјечицу поучавао.

323

Он је црквама и многим сиромасима лијепе милостиње дјелио а гдје коју и потребним утварама даривао; шта више он је и сву школску дјечицу са разним иконицама и потребним књигама обдарио, да побуди у њима тим више љубав и науки. Чест и хвала нек буде таковом диецезану и неуморном радину, који сваком у опште, и свештенству на особ о срећи и напретку ради!

ОКТЈАБР Цетиње, 28. октобра 1887. године. Павел А. Ровински - Текст објављен 1893. година Кртоли На супротној страни од овога налазе се невисоки и благо

нагнути брегови Луштице, покривени растињем вјечито зеленог храста и маслине, и даље, преко сужења Колебур (Кумборски тјеснац - прев.) долазите на други широки базен Bajo di Teodo, у општини Теодо или Тиват, на десној обали, гдје се у посљедње вријеме гради војно пристаниште.

На југоисточној страни тог базена види се неколико острваца, која као да настављају продужетак копна, која су потпуно покривена маслинама и ловорикама.

На пјешчаном спруду, који се назива Превлака, некада је постојао православни манастир архангел Михаило, који је почетком 13. вијека изградио српски краљ Стефан Првовјенчани.

Сачувало се народно предање да је тада отровано 70 калуђера за заједничким ручком (уп. повијест С. М. Љубише ‖Проклети камен‖).

Даље, у дубини копна налази се ниска равница, сва испресијецана каналима за дренажу и иригацију, која се назива Кртоле, чији становници се одликују тиме што, осим кафе, шећера и друге колонијалне робе, не купују ништа, а жито којега имају у изобиљу, не продају, чувајући га за неродне године.

Сва њихова одјећа се састоји од домаћих рукотворина, почев од ланене кошуље и опанака, завршавајући са капом од сламе са широким ободом.

Иста је ситуација и у другим сусједним општинама: грбаљској, браићкој и маинској, све до Будве.

324

ДУБРОВНИК бр. 6, 07. фебруар 1894.г. Са развалинах Манастира Превлаке Од Дионисија Миковића Кад се с мора изађе на врх улице, срете те ту данашња

манастирска трошна ћелија, с једнијем гумном и зидинама од још двије ћелијице. Ову је ћелију подигла пок. Екатерина Властелиновић, рођ. Сундечић, 1833. године, около основа бившег лијепог четвероуглог манастирског звоника.

Ћелијица је саграђена клачним зидом на два пода, али она има само један под: са двије собице и куварницом. Попођена је штицама, а покривена циглама које се у Кртолима пекле. У собама има три прозорчића, а у куварници два: и још мања од овијех. Зидни основни остаци од високог звоника високи су до 4 м. Измјерио сам оцем Јосифом дуљину и ширину овог звоника: ова је једнака, а имено: 4м 70 ц. не рачунајући дебљину зидова.

Повиједа се, да је овај звоник био висок около 180 млетачких лаката и да се његова површина могла видјети с морске пучине преко Кртола; и да је његово камење при грозном млетачком бомбардирању, рушило кртољске куће на морској обали!

Одма за звоником на источној му страни примјећују се грађевни остаци саборне манастирске цркве посвећене Арханђелу Михаилу, с три олтара. А на јужној и сјеверној страни ове цркве, биле су мале црквице с њом састављене, те су јој изгледале као крила. Остатке једне од овијех црквица, на сјеверној страни, сад је овијех прошлијех дана откопао отац Јосиф Катурић, јеромонах. Она је спадала у саборној цркви, али је зидом дебљине ½ м. преграђена тако, да се у њу могло тек из саборне цркве кроз мала врата ове црквице, која су, по мом скромном мишљењу, спадала у унутрашњост саборне цркве. Зид ове цркве подигнут је с малијем ођелатијем камењем, а много је натрпат с клаком и пржином. Црквица је дуга 4 ½ а широка 2 ½ . Негдје по средини има у њој једна просто ођељата плоча слична надгробној.

Није обиљежена с никаквијем натписом. До сада није отворена.

325

Између ове црквице и једног зида, добро се примјећује испод земље траг од конала: који је водио у море. Четири корака од ове црквице на сјеверу, види се тврди угао зида окренут к црквици. При овоме с поља, саграђена је мала четвероугла шупљина слична пилу.

Испод овога зида примјећују се трагови од манастирског депозита. Постоји предање да је овај депозит служио за уље; и да се из њега излијевало и коналом слијевало у магазин на мору, а одатле слало низ море на продају. Овај депозит изгледао је као цистијерна. Од магазина на мору не примјећује се ни остатак, а примјећују се трагови конала од депозита пут мора гдје веле, да је магазин постојао.

Прича се, да је манастир имао уљани млин у Пелинову, у Грбљу, и да се одатле ово уље слијевало у манастирски депозит с коналом, који је био посалижан црвенијем циглама! Повиједали ми, да се и данас виде у Грбљу, до Превлачког „Брда" трагови овог дугог конала. Моје скромно мишљење не судара се са овом традицијом. На то ме упућује обзир: да даљину, којом је овај конао доведен, и његов салиж са циглама; јер би се у циглу мног уља упило док би у манастир стигло. ...

ГЛАС ЦРНОГОРЦА бр. 34, стр. 3, 23.08.1897.година Кртоли Поп Лазо Костић. Из Кртола у Боки которској стиже нам тужна вијест, да је

сјутри дан по Госпођинудневи преминуо протопрезвитер Лазар Костић.

Покојник је припадао међу најугледније бокељске свештенике, а произходи из старе свештеничке куће, па је након себе оставио опет сина бодро изображена свештеника, попа Марка.

Умирући сјетио се и својијех многобројнијех пријатеља, а посљедњи пут их поздравио, међу којијема и нашег уредника.

Вјечни покој узорсвештенику и доброме Србину, попу Лазу Костићу!

С Богом!

326

ШЕМАТИЗАМ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БОКОКОТОРСКЕ – ДУБРОВАЧКЕ стр. 39- 41 1902. година СОЛИЛА Солила се отежу изнад лужине и мочваре: од моста

Сланици до Главица испод Брдишта. То лијепо, вјешто обрађено и веома родно поље дуго је

по сахата хода и четврт сахата широко и честим јаругама испресијецано на веће и мање дионице. Солила се спомињу и као „Равна Солила" или „Царева Солила", а бијаху својина: суседнога манастира превлачкога, Немањића, Балшића и Црнојевића.

У XIII. в. тамо су грађена гумна за прављење соли: бијеле и тмасте. Вода се је пуштала с краја Брдишта, а со се хранила на Сланици у кули при мосту истога имена.

Год. 1360 - 62. Котор је ратовао с Дубровником, као савезник херцеговачкога кнеза Војислава Војновића, сина Војка Ужичкога да очува корист од Солила а г. 1380. разруши их дубровачки одасланик Петар Согорчевић. емањићи су један дио прихода са Солила били одредили манастиру Хиландару у Св. Гори.

Баоша III. Ђурђевић Балшић приложио је једно гумно соли манастиру Врањини у Скадарском језеру и у његову хрисовуљу препоручује се зетскоме митрополиту Арсенију, да од тога гумна даје десет дио Пречистој Крајинској; друго гумно дао је Баоша манастиру Морачнику, такође у Скадарскоме језеру, 1417. г., с истом препоруком митрополиту Арсенију. ећ раније, него ли изумријеше Балшићи, Млечићи су грамзали за Солилима, али је њихово насиље нај јаче избило 1425.г. када по Превлаци, која још не бијаше коначно срушена, припадаху 24 гумна у томе пољу:

Quod per metropolitam Sclavouine et per aliquos subditos praefatorum dominorum fuerint laboratse salinae... Quod omnes salinse remaneant nostro domino, tam illie quse fuerunt condam domini Balsae, quam metropoliti et cuiuscunqse alii subditi sui, ente obligati nostra dominatione.

Quo trigintaqiatuoe salinse condam domini Balsae sint praefatorum dominorum:

327

XXIV metropoliti, XXVii illorum de Lustizs, X Georgii et Alexii Jurass, XVIII Bogdani Sichs, II Nicolae Zauli et II Chinichi, Catarinorum XXXII et IV Raichi Monetae, ut de jure case videntur. (Acta arch. ven.).

У Иванбегову хрисовуљу од 1482 г. још се спомињу Солила, премда од части присвојена од Млечића ко власништво Црнојевића: „По крајо села Лиешевићи на стара наша солила правцем краи мора у сланицу", а слично томе и у српској народној пјесми о Женидби Ђурђа Црнојевића.

Турци су надзирали Солила од XVI. до прве четвртине XVII. в. Из тога доба спомиње се кадија Омер - ага Пинић, о коме се сачувао један извадак из турске матице, који у пријеводу гласи:

„На 1509 мјесеца јуна пети дан писано у Грбљу. Како ја Омер- ага Пинић јемин грбаљски нађох од

шестесет годишта да се нијесу даровала Царева Солила и тако дадох с овом мојом књигом и мојијем мохуром турскијем како јемин грбаљски, на четири кнеза, и свему Грбљу, кнез Перо, и кнез Нико, и кнез Вуко, и кнез Иво, тако их дадох од стране Јемина скадарскога да имају ливаде од Солила орат и копат, и сву област имат до јендека."

Год. 1838. Кртољани су покуповали знатне оранице у Солилима у близини земаља грбаљских и оних властеле добротске и которске, а 1736. г. бјеху одређене границе солиоцке између Грбљана и Кртољана: дотични топографски цртеж израдио је „Collonello Ingegniere Francesco Melchiori" у присуству четирију кнежева грбаљских, и кртољскога капетана Петрице Старчевића. Тамо се спомињу: Saline Imbonite – Salnizza – Vodovar – Argine dele Saline – Scollator delle antiche Saline – Spaci palustri ove scaldavansi l'acque per le Saline.

О измаку XVII в. крене се преко Солила „Бег Сујовић од Нопвога" са синовцем Омером и са 300 Турака на Рада Љепавића, Грбљанина из Пелинова, који бијаше побратим с Вуком Мирковићем, Пријерадом, као што Мирковић бијаше побратим с Бајом Пивлајнином, који сви тројица врше знатну задаћу у пјесми о томе.

328

Него, у Пелинову погине Сујовић и његова чета; а Сујовићева мајка – була од новога – а чувши за синовљу погибију, откупи му главу по уцјени утврђеној „на Солила равна".

Када по 1817. године глад моријаше сву земљу, по, принуди кнежеве грбаљске да солиоцке земље продаду богатим Доброћанима, а од ових, доста позније откупе их Кртољани.

ГЛАС БОКЕ бр.1, стр. 5, 23.01.1908. година Кртољска Читаоница. Како нам јављају, у Радовићу је неколико родољуба

одлучило да оснује читаоницу. Лијепој замисли одазвало се већ преко четрдесет

Кртољана, који су се пријавили за чланство. Оснивачки је Одбор поднио већ правила надлежној

власти на знање, те ће се друштво конституисати и почети рад, чим мине законски рок, а да се власт непротиви.

Надамо се, да ће сваки Кртољанин, коме прилике дозвољавају приступити овом друштву, које има сврху да народ скупља и поучи.

Нарочито препоручамо Кртољанима по свијету да и они ступе у чланство и иначе помогну ову установу, која би имала допринијети, да се онај крај у многом погледу унапреди.

Како чујемо, браћа су Барбићи уступила за нову читаоницу врло прикладан локал, што заслужује баш особито признање. У своје ћемо вријеме јавити конституисање, а иначе ћемо пратити рад ове установе.

ГЛАС БОКЕ бр.1, стр. 5, 24.01.1908.г. Грозан злочин. На Васиљев дан (13. јан. 1908.) пођоше у вече око 7 сати

у лов на патке у Солила (Кртоле) Лазо Јоков Перичић, Илија Ников Перичић и Иво Стијепов Дубравчевић сва три из села Ђурашевић опћине Кртољске, као што су у осталом чешће обичавали.

329

Сва су три млади момци. Кренуше с барком с магазина и дођоше под поље на мјесту „Брда" и ту се искрцаше два прва, да чекају патке а Иво Стијепов Дубравчевић врати се са барком на други крај поља на мјесто звато „Врањ кам".

Наложио је ватру, да нажене друговима патке, а уједно и да се грије. Пред 10 сати од прилике чуше она двојица хитац пушке и у два пута јаук.

Онда обојица стадоше да дозивљу Ива Дубравчевића. Пошто им се не озва, побојаше се какве несреће и одоше

у Божа Лазова Русовића из Брда те дозваше њега и још другу двојицу и кренуше пјешке преко поља и дођоше на мјесто, гдје је био Иво Дубравчевић.

Ту га нађоше код огња мртва. Око поноћи дођоше у село и јавише и онда одатле к

оружницима у Радовиће. Сјутрадан (14.1.) дође судска комисија и изврши своју

дужност. Би установљено, да је јадни младић пао жртвом до сад непознатог злочинца. Имао се је тужан вјенчати 19. ов. мј. са клерком пок. Ника Ивова Клакора. Надамо се, да ће правда ипак успјети, да злочинца изнађе.

ГЛАС БОКЕ бр. 114, стр. 2, 05.18.08 1909.година Кртоли Свечаност на Отоку крај Кртола. Пишу нам из Кртола: у недјељу 15. августа славило се на

Отоку крај Кртола по обичају Узнешење Б. Д. Марије или т. з. Велика Госпа.

У очи тога дана приредили су сјемеништарци, који ту љетикују, красну расвјету. На дан пак Свечаности освануо је Оток у свечаном руху, вас искићен заставама. Већ од рана јутра било је видјети, како побожан пук са својим лагјицама долази на Оток, да се помоли Б. Госпи.

Било је седам св. миса, а задњи је одпјевао преч. Дон Марко Томичић, жупник кртољски.

Будућ је била недјеља, ове године је било више свијета него иначе. Иза службе Божје народ је по обичају разишао својим кућама у најбољем расположењу

330

СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК стр. 189- 191, год. 1913. година Бока (антропогеографска студија) Кртољска села Кртољска села састављају једну опћину, која је између

Луштице и Грбља, а зове се Кртоли. По положају они су управо пријеџба полуотока Луштице. Имају у простору 2170 хектара, а 1028 стабовника, од којих мушких 474, а женских 554, правосланих 920, римокатолика 108...

У Радовићима је поштарски и брзојавни уред, оружничка постаја, сијело опћине, парохијални уред и дворазредна школа.

Имају двије парохије Радовић и Ђурашевић, а своју трећу римокатолици.

Спадају под протопрезвитерат которски и под политчко и судбено окружје которско. Печат носи лик св. Арх. Михаила, а на печату опћинском из XVIII в. овај је натпис: communita. S. Michiel. D. KRTOLI

Дијели се на кнежине или села: Богишић, Ђурашевић, Гошић, Миловић, Никовић и

Радовић. Луштица као самомсатална опћина одвојила се од

Кртола тек г. 1825., а Љешевићи су били одломак опћине кртољске све до г. 1865., те, од скора, с Кртољанима много су се прегонили око права, давнином утврђеног, на пашу и сјечу у земљама страдиотског острва. Саборна је црква опћине кртољске св. Спас, коју су саградили у претпрошлом вијеку. Кртољани и данас славе св. Спаса, као своју славу. Опћина вознесенска у претпрошлом вијеку значи што и опћина кртољска, и вазда је била у савезу с Луштицом у случају напада или обране.

Некда су Кртоли, за опстанка св. Арх. Михаила на Превлаци, били кметија превлачка.

Кртољски затон (мало море - mer piccolo) шири се између превлаке и двају острва с једне и кртољског краја с друге стране.

Дубина се мијења између 5 - 20 м. У њему су изрсна пристаништа Бјегила (Око) са Гошићким, и Какарац с Радовићким и Миловићким „становима" (магазинима).

331

Испод Ђурашевића је треће пристаниште - Рудиница и Нова пећ, прастаре кртољске црепане, удаљене од Калуђеровине за четврт сата, идући уз морску обалу.

У затону кртољском има до четрдесет врста рибе, која је чувена са својега куса.

Има и kаменица, спужва, шкољака и кораља. Често се опажају видре. Чувен је на далеко лов на гуске, које измахом јесени

доходе на зимиште кроз мочваре и затонске гребене. Земљедјелство и сточарство прилично цвјета. Раде око воћака и вртова. Маслина им даје особиту корист, па и вино. На пространим пашњацима гоји се не велики број стоке.Насеље старо кртољско за доба превлачког манастира било многобројно, а данашње све доселило се из Арбаније у XVI в., осим Костића, који дођоше из Црнице и још неких мањих изузетака. оворе дијалектом између луштичког и грбаљског, а као Арбанаси убрзано и нарави су љуте, а уопће њихове су етничке друге особине, као и све Боке.

Сва су насеља у висоравнима, између брјегова, јер и Кртоли су скуп брјегова и равница, као и Луштица.

СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК стр. 189, 1913. година Бока (антропогеографска студија) Краошић Источно Забрђима, посриједи стране полуотока, прама

заљеву у висини 200 м., куће су по сриједи стране, само Петровићи при мору.

Потока нема, ни живих извора, изузев Ублић, при мору, који „даје" сланотином. Пију воду мртвицу из чатрња, која се купи са кровова, али будући им иста не досегне све љето, довозе воду из села Баошића (опћина херцегновска). Страдају од буре, а широк им доноси кишу. Овдје снијег, ако пане, по дана се само одржи.

Сеоске земље зову се: Дионице, Годња, Марковине, Врти, Купице и Цмињаке. Она је сва у селу, а то су оранице (4.75 хектара), врти (66), виногради (10), пашњаци (3.45) и шуме (206), које су опћинска заједница.

332

Свега је у селу земље подложне порезу 299 хектара, а село у површини има 298 хектара.Село удаљено од Забрђа пола сата, а село је концентрисано по сриједи стране, око цркве св. Николе.Куће све у скупу, између њих дудови и маслине, без икаква реда, у размаку 2- 80 м. При мору до четврт сата су Петровићи (2 к.) и магазини крашићки. У селу око цркве су: Петровићи (2 к.), Чотић (4), Слаовић (3), Францесковић (5) и Ђурчиновић (1). Свега је породица 14, од којих су 13 римокатоличких а 1 православна, а душа има 124. ...

НОВО ДОБА бр. 298, стр. 9, 31.12.1923.година Зетска област. Срезови: 1. Бар, 2. Цетиње, 3. Данилов Град, 4. Котор, 5.

Никшић, 6. Пећ, 7. Подгорица и 8. Ријека. Полит. опћине: 1. Будва, 2. Доброта, 3. Грбаљ, 4.

Херцегнови, 5. Котор, 6. Кртоле, 7. Ластва, 8. Луштица, 9. Муо, 10. Паштровић, 11. Пераст, 12. Прчањ, 13. Рисан, 14. Спич, 15. Столив, 16. Тиват.

Котор: Богдашић, Кавач, Котор, Лепетане, Мрчевац, Ораховац, Шкаљари, Шпиљари- 51,97 км2, 979 к, 5978 ст. (3436 м, 2542 ж), 3939 к, 1820 правосл.

Кртоле (опћ. сједиште Радовић): Богишић, Ђурашевић, Гошић, Миловић, Никовић, Радовић.

КРТОЛЕ ОПШТИ ПОДАЦИ: 21.70 км2, 329 к, 1200 ст. (538 м, 591 ж), 210 кат, 964 православ.

Ластва: Доња и Горња Ластва. – 6.70 км2, 215 к, 717 ст. (305 м, 412 ж), 703 кат., 13 православних.

Тиват (Бјеланово, Чешљар, Доњи Кантон, Ђурђево Брдо, Рачица, Радаљ, Сељаново, Точило, Томичић-Змајевић): - 4.89 км2, 235 к., 1882 ст. (1260 муш., 622 жен.), 1785 кат., 62 православ.

НАРОДНА РИЈЕЧ бр. 8, стр. 2- 3, 10.02.1927.г. Кртоли. – Заузимањем неколицине омладинаца и

артиљеријског капетана г. Стојана Ивковића, основан је у овој општини акциони одбор Народне Одбране.

333

За 19. о. мј. сазвана је скупштина пријављених чланова, на којој ће се бирати стални мјесни одбор.

По одушевљењу мјештана за ову патриотску установу види се да је данашњи наш сељак-граничар свјестан своје патриотске дужности и да зна кад и како треба да туђинцу рече своју ријеч.

У Боки ово ће бити први основани одбор Народне Одбране.

ГЛАС БОКЕ бр. 5, стр. 3, 17.12.1932. година Кртоле. Оданост према свештенику и његово одликовање.

Високопресвештени Митрополит г. Д- р Гаврило Дожић премјестио је био по молби свешт. Михаила Барбића, пароха из Кртола у Херцегнови. На глас о његовом премјештају пошла је из Кртола делегација на Цетиње, да би им Барбић остао, јер да њиме губе оданог пријатеља народа. Молби је било удовољено на радост свих из Кртола. Као видан доказ признању рада госп. Барбића Њ. Преосвештеност Митрополит г. Д-р Дожић одликовао је овог младог свештеника црвеним појасом, што је ријеткост за млађег свештеника.

ГЛАС БОКЕ бр. 11, стр. 3, 03.02.1933.г. Кртоли Чланови Културно- просвјетне секције Народне Одбране

на најсвечанији начин прославили су св. Саву. Забава је успјела изнад сваког очекивања. Забаву је отворио начелник Културно- просвјетне секције и домаћин забаве познати радник свештеник г. Михаило Барбић, поздравивши госте добродошлицом. Затим је говорио г. Петар А. Бринић, директор грађ. школе у пензији, о политичким, вјерским и просвјетним заслугама Св. Саве. Позвао је присутне, да поздраве Њ. В. Краља са Живио" Изведен је комад „Нада Истре", који је изазвао буру одушевљења. Комадом је режирао г. Мирко С. Старчевић, студ. права.

334

ГЛАС БОКЕ бр. 45, стр. 2, 30.09.1933. година ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ НА ПРЕВЛАЦИ У суботу 16 о. мј. у 4 сата послије подне Њ. В.

Преосвештенство Митрополит Господин Д-р Гаврило са својом пратњом стигао је у кртољску парохију у Радовиће, гдје су га код парохијске цркве св. Успенија Богоматере уз поздрав пуцањем прангија и брујањем звона са свију мјесних цркава, под подигнутим славолуком дочекали: војска, Управни одбор црквене општине, начелник општине кртољске са Управом, Мјесни одбор Народне одбране, Одбор за градњу српско- православне цркве у Тивту и велико мноштво народа.

Ту је Њ. В. Преосвештенство поздравило врло лијепом добродошлицом г. Васо Ђ. Барбић, учитељ и тутор парохијске цркве. Затим се поворка предвођена крстима и литијама упутила к цркви, гдје су школска дјеца, два реда постројена, посипала цвијећем пут, којим је Његово Високопреосвештенство приступао цркви.

Сјутрадан 17 о. м. у 7.30 сати ујутро Њ. В. Преосвештенство испраћено пуцањем прангија и звоњењем звона са свију цркава, стигао је до мола Баздан, гдје га је очекивала парадна превозна снага барка под заставом са четири носца у народној црногорској ношњи.

На Превлаци уз пуцање прангија и звоњење звона дочекали су Њ. В. Преосвештенство г. г. претсједник црквене општине са управним одбором, срески начелник, народни посланик Д-р Филип Лазаревић, командант I батаљона I пука тврђавске артиљерије у Кртолима са официрима и војском, наставници са школском дјецом, Мјесни одбор Народне одбране, Одбор за градњу српско- православне цркве у Тивту и народ. На вратима цркве св. Тојице, дочекао је Њ. Преосвештенство поздравним говором мјесни парох Михаило Барбић, послије кога је почела архијерејска литургија у 9 сати, коју је Њ. В. Преосвештенство служило уз асистенцију г. г. протођакона Петра Ускоковића, протојереја Јована Бућина и Николе Бринића, архијерејског намјесника преч. Ђорђа Самарџића и пароха кртољског Михаила Барбића.

335

Пјевницу су одржавали преч. свештеници: Веселин Чуквас, Владимир Лазаревић и Мирко Радуловић. По одслуженој св. литургији и одржаној литији и парастосу за покој добре душе честите превлачке ктиторке Катарине Властелиновић, Њ. В. Преосвештенство одржао је ријетку бесједу, захваливши присутним на настојању и раду, да се превлачке традиције очувају и на достојној висини одржавају.

Послије пољског ручка, на коме су учествовали 50 лица под ведрим небом, Њ. В. Преосвештенство испраћен од свију присутних до обале, уз пуцање прангија, брујање звона, уз бурне овације и одушевљене поклике:

„Живио", Њ. В. Преосвештенство превезен је у 15.30 сати на моло

Баздан, одакле је наставио пут за Цетиње. Његово Високопреосвештенство својим очинским

савјетима, бриљантним говорима и својом благом приступачношћу да са свима поприча и да са сваким понешто понаособ поразговара, без обзира на друштвени положај и доб живота, као добри Архипастир народни, који познаје и воли своју паству, усадио је међу нама велику љубав прама својој особи и чежњу да нас што скорије посјети и својим високим присуством опет развесели.

ГЛАС БОКЕ бр. 34, стр. 2, 15.07.1933.година Поштовани Господине Уредниче, У вашем цијењеном листу од 1 о. м. у напису

„Једногласна резолуција Вијећа општине Луштичке од 11 јуна 1933" изнијете су неке нетачне тврдње о Општини Кртољској и њеном становништву, па Вас молимо да бисте извољели у Вашем цијењеном листу уврстити слиједећи исправак:

Није тачно да је Општина Кртољска пасивна, јер осим ситних годишњих подужица, она није нигде задужена; напротив, истина је да се општини Кртољској има да исплати сума од преко 80.000 Дин. што је једини разлог да се је 1931 и 1932 прирезна стопа повисила, да би општина и поред тога одговорила својим обавезама.

336

Даље, није тачно да између становништва Општине Кртољске и становништва Општине Луштичке влада неко непријатељство, бар што се оних правих тиче. Колико се памти, између њих никада није долазило до сукоба, што могу да посвједоче управна и судска власт нашег среза. Луштичани скоро свакодневно долазе у Кртоле приватним послом, па се још није десио случај, да би им била потребна заштита од тобоже непријатељски расположених Кртољана. Напротив једни с другима су у многобројном крвном сродству и пријатељству, која се свакако не склапају ни из каковог непријатељства или мржње; чак су у таквом крвном сродству и пријатељству с неколицињом Кртољана највиђенији потписници споменуте општине Луштичке, у чија родбинска и пријатељск осјећања ми нећемо да дирамо.

ЗЕТСКИ ГЛАСНИК бр. 87, стр. 3, 18.11.1933.година СОЛИЦКО ПОЉЕ Поље се простире од вододјелнице Шишић- Радановић-

Побрђе, па према Тиватском и Кртољском морском заливу. Трпи од недовољниог отијека и од затрпавања бујичним материјалом. Протичу потоци Коложуњ, Кримаљ, Љешница, Градашница. У Кртољском пољу потребна је асанација ради маларије. Домаћи су раније изразили своје жеље (1909), да би се Велика ријека прочистила да буде пловна за обичне лађе до моста због преноса пољских производа, да буду израђена три главна одводна корита: један при доњем а други при горњем огранку, а један у средини поља, служећи се при томе по могућности постојећим коритима, осим тога да се изради потребан број попречних канала. У то вријеме је било вршено снимање у пољу и изгледа да је и сама основа била израђена, али се, на жалост, подаци нијесу наслиједили. – Претходни радови су, стога, вршени у 1931. Снимљено је поље и сакупљени потребни подаци, а претстоји израда и самог пројекта.

У склоп мелиорације свих поља спада и наводњавање. Основана је водна задруга, која обухвата подручја како Солиоцког тако и Мрчевог поља. ...

337

ГЛАС БОКЕ бр. 100, стр. 3, 03.11.1934.година У недјељу 28 октобра, одржао је г. Предраг Ковачевић,

од стране Народног универзитета, једно врло успјело предавање. Г. Марко Лакичевић преставио је присутнима г. предавача са неколико бираних ријечи. У почетку предавања, предавач је евоцирао успомену на великог народног Владара Блаженопочившег Краља Александра, а затим је говорио о значају изложбе Народног универзитета и о многим историјско- умјетничким предметима који су први пут изложени широј јавности. На крају, предавач је апеловао на све присутне да посјете у што већем броју ову ријетку изложбу. Предавање је било врло добро посјећено и саслушано са великом пажњом.

ГЛАС БОКЕ бр. 87, стр. 2, 04.08.1934.година ЈЕДАН ДАН НА ПЛАЖИ ПРЖИНО У КРТОЛИМА До најскоријег времена Пржно је било веома слабо

познато чак и нама Бокељима, и ако је од пристаништа Око у Кртолима удаљено једва 4 км. Уосталом, томе се није чудити, јер је тек сада добило везу са Радовићем, а преко овог са мрежом путева у Боки.Овог прољећа завршена је изградња аутомобилског пута који је скорих дана предан саобраћају. Треба нарочито истакнути и похвалити акцију тамошњег народа, који је сам, схвативши значај комуникација, прионуо и изградио колни пут од Радовића до плаже. Овај пут отворио је Пржно свијету и она из дана у дан рапидно постаје једном од највећих атракција наше Боке, јер већ данас, и у обичне дане излетници је бројним аутомобилима у све већем броју посјећују, а многа друштва показују велики интерес за изградњу својих домова.

У прошлу недјељу „Јадрански фјорд" и „Путник" из Котора организирали су излет лађом до Пржна. У 5 сати кренусмо из Котора. У сваком пристаништу до Тивта придолазе групе излетника. Тивћани су се истог јутра засебном лађом, бројним чамцима и моторима, у огромном броју превезли до пристаништа Око, а одатле преко Радовића сашли на плажу.

338

Нарочито је био велики број тиватских сокола, који су читав дан провели на плажи, а у вече узели учешћа на јавном часу Соколског друштва у Радовићу.

СОКОЛСКИ ГЛАСНИК бр. 35, стр. 3; Љубљана, 20 септембра 1935.година Кртоли Почетком августа 1935. старешина Соколске жупе

Цетиње Гавро Милошевић са неколико чланова управе жупе, обишао је друштва и чете у Приморју и Боки Которској.

Обишао је друштва Будва, Котор, Прчањ, Доња Ластва, Тиват, Бијела и Херцег Нови.

Присуствовали су оснивању Соколске чете Подострог (код Будве), затим јавном часу чете у Кртолама и јавном часу друштва у Зеленици.

Приликом оснивања чете Подострог, осим делегата жупе и управе соколског друштва из Будве, биле су присутне соколске чете Маине, Бечићи, Побори, Пријевор и друга. Било је присутно око 300 сокола.

Соколи – сељаци су са песмом силазили са својих планинских висова у манастир Подострог, некадашњу резиденцију владике Његоша. Скупштина је отворена у манастиру, а отворио ју је старешина друштва Будва Јован Дабковић. Позвао је чланове чете Подострог да положе свечану соколску заклетву. Затим је конституисана управа нове чете. Говорио је старешина Жупе Милошевић који је изнео значајност оснивања чете у зидинама манастира. Говорио је о значају соколства у историји оснивања југословенске државе.

На јавном часу у Кртолима било је присутно старешинство жупе и соколског друштва Тиват, као и мноштво света из свих места Боке Которске.

Поред чланова друштва Тиват у извођењу вежби учествовали су соколи из Кртола и чете из Бодашића. На јавном часу у Зеленици заједнички су наступили чланови друштва Зеленика, Тиват, Херцег Нови и Сарајево.

Старешина друштва Зеленика Јован Дунђеровић поздравио је присутне.

339

После њега говорио је старешина жупе Милошевић, и у свом говору приказао задатак соколства и његову мисију у стварању југословенске државе. Беспрекорно су изведене вежбе женског нараштаја и питомаца Морнарске школе.

На истом месту увече је одржана соколска академија.

ГЛАС БОКЕ бр. 137, стр. 2 - 3, 03.08.1935.година Јавни час Соколског друштва Тиват у Кртолима У недјељу 28 јула тек. год., као сваке године тако и ове,

Соколско друштво Тиват одржало је, у заједници са Соколском четом Кртоли и Богдашић у Кртолима годишњи Јавни час.

У вези са Јавним часом направљен је излет на омиљену плажу Пржна. Тако се већ истог дана кренуло у јутро са великим расположењем уз пјесму и звуке музике Кр. морнарице. Весељу није било краја. Нарочито млађи- међу којима има и оних који су тек по први пут били на овој плажи којој нема равне на далеко- испољавали су радост и сретно се осјећали.

По доласку на пристаниште Око, кренуло се у поворци, са музиком на челу, кроз село гдје су били лијепо поздрављени од мјештана. По доласку на плажу осјетили су сви прави ужтак.

Пространост плаже, дивни пијесак који задире дубоко у море, те чиста и бистра вода, привукоше масу свијета, који је дошао из цијеле Боке, тако да је живот на плажи био весео. Музика Кр. морнарице свирала је на плажи цијело вријеме. Купању, игрању разних игара на води и другом весељу није било краја. Послије подне, на повратку са плаже, одржао се јавни наступ у селу Кртолима. Тачке програма, којих је било 12, изведене су прецизно и на задовољство присутних. Од свих тачака најљепше су изведене од женског нараштаја балет „Го пратиле" и „Танцуј", које су задивиле присутне. Балет је увјежбала вриједна начелница друштва сестра Ковачевић Невенка, која је уложила доста труда да оспособи сестре за наступ у овим доста тешким тачкама.

Цио програм пратила је музика Кр. морнарице.

340

ГЛАС БОКЕ бр. 211, стр. 4, 30.01.1937.г. Кртоли Дана 24 И 1937. Соколска чета у Кртолима одржала је

своју главну годишњу скупштину. Од стране матичног друштва Тиват, скупштини су

присуствовала браћа: старјешина Зорати, зам. старјешине Лес, тајник Ђуровић и реф. за сок. чете Куреш. Послије свечаног дијела скупштине, поднесени су извјештаји свих функционера у чети, који су након корисних дебата примљени. Затим је изабрана нова управа чете у којој су ушла браћа: замј. ст. Саво Лакичевић, тајник Никола Барбић, благајник Иво Ш. Ђиновић, начелник Васо Раутовић, зам. начелника Нико Д. Миловић, просвјетар Јелена Милић, књижничар Јово И. Радиновић, статистичар Богдан Старчевић, Ревизори: Лука Старчевић и Перо Ђ. Барбић, Привредни отсјек: Илија Ш. Ђукић, Богдан И. Ђиновић, Драго Вуковић и Мирко Л. Ђуришић. Чета је ставила у програм рада за 1937 г. изградњу „Дома Витешког Краља Александра И Ујединитеља" који подиже у заједници са Мјесним одбором Народне одбране.

ГЛАС БОКЕ бр. 237, стр. 3, 07.08. 1937.г.одина Таборовање сокола II окружја на плажи „Соколовац" У недељу 8 августа друштва и чете II бококоторског

Соколског окружја приређују једнодневно таборовање на омиљеној плажи „Соколовац" (Траште, Пржно).

Том приликом одржаће се међучланска натјецања из појединих дисциплина на мору. Поред других забавних тачака приредиће се и лутрија са лијепим даровима.

По припремама изгледа да ће ова приредба успјети, јер ће исту посјетити и соколи и пријатељи не само из Боке него и из Дубровника, Будве и Црне Горе. Свираће музика Кр. морнарице. На плажи ће бити и богати бифе са хладним јелом и пићем. Ипак се препоручује посјетиоцима да са собом понесу и храну.

Сви учесници имају 50% попуста на бродовима „Зетске пловидбе".

341

ГЛАС БОКЕ бр. 238, стр. 3, 14.08. 1937.година Кртоли Једнодневно таборовање сокола II окружја са Цетиња те

претставници сок. жупа из Мостара и Сарајева на плажи „Соколовац"

Соколи II окружја, са Цетиња те претставници сок. жупа из Мостара и Сарајева сакупили су се прошле недјеље на „Соколовцу", дивној плажи у Кртолима.

Ова успјела приредба привукла је не само бројне соколе већ и велики број њихових пријатеља, који су из многих мјеста Боке дошли да проведу један лијепи дан на сунцу и свјежем морском ваздуху. Организација приредбе је била одлична. Бифе на плажи добро је послужио излетнике јелом и пићем уз умјерене цијене. Судјеловала је Морнаричка музика, а излетнике је дочекао лијепи славолук и село које је с пристаништем и плажом било искићено заставама.

Док се сок. омладина натјецала у појединим дисциплинама и забављала на мору и сунцу, уз музику, пјесму и игру, дотле су старији сокол. радници зборовали.

У вријеме најљепшег расположења на плажи, које се било развило уз свирање музике те крај печених јањаца на ражњу и одличног кртољског пршута, те осталих ђаконија, долетио је над плажу један хидроавион и на „Соколовац" бацио букет свјежег цвијећа. За успјех и добру организацију овога таборовања треба одати пуно признање соколима из Кртола, који су много допринијели да сви посјетиоци понесу са собом најљепше успомене и да зажеле да се ускоро понова састану на овој красној плажи, јадранском „Соколовцу".

ГЛАС БОКЕ бр. 284, стр. 2, 16.07.1938.година Дочек бискупа у Кртолима Кртоле су прошле недјеље доживјеле једну ријетку и

спонтану манифестацију вјерске сношљивости и братске љубави. Сасвим ненадано посјетио је наше мјесто преузвишени бискуп Буторац.

342

И ако нико није знао за његов долазак, вијест да је которски бискуп стигао у мјесто, пронијела се муњевитом брзином, и за кратко вријеме нашли су се на окупу мјесни свештеник са много сељана.

На свим црквама у Кртолима и околици (које су све осим једне православне) забрујала су звона у част његова доласка. Сељани, предвођени црквеним и општинским претставницима, дошли су му у сусрет зажеливши му добродошлицу као достојном насљеднику бискупа Учелинија, којега су Кртољани нарочито волили и поштовали и са којим их вежу незаборавне успомене и доживљаји, нарочито за вријеме тешких искушења, и код кога су увијек налазили потребног савјета и очинске заштите. Са овим истим поштовањем они су срдачно и спонтано дочакали и његова насљедника на бискупској столици преузв. бискупа Буторца.

СОКОЛСКИ ГЛАСНИК бр. 34, стр. 2; Београд, 25 августа 1939. година Један дан у табору Сокола у Соколовцу” Соколовац је плажа на отвореном Јадрану. Оивичен

брежујцима, с вечито зеленом одећом, он се дубоко увукао у копно... То је летовалиште београдских Сокола. На двеста корачаја од аутомобилског друма, на средини плаже, уздиже се велика капија, на којој се с обе стране лепршаку две велике државне заставе као да соколски поздрав с плавог Јадрана шаљу поносном Дунаву и Сави и нашој белој престоници. Табор још спава, само дежурни чланови и чланице послују око кухиње. Шатори носе име знаменитих соколских радника : Тирш, Паунковић, Гангл, др. Белајчић, др. Поповић, Жакула и др. Јутарње сунце нечујно буди табор. До шест сати скоро сви су на ногама, а пола сата касније трубач ―Ганди‖ окупља их у збор. Деца, нараштајци и одрасли чланови журе к одређеном месту. Ту поред правнице сврставају се соколи без разлике звања и положаја.‖ Старешина табора Михајло Николић је у другој половини летовања примио дужност од Миленка Ћасића. Заједно са начелником и начелницом сачекао је да се сви соколи окупе, а затим је трубачу дао знак за молитву.

343

Тада је одјекнула песма „Соколском снагом свом...‖. У чланку је настављено : „.. вежбачи одлазе на јутарње

вежбе. На оближњој ледини у сенци гранатих маслина, брују дечија песма, праћена ритмичким покретима нараштајки :

„У Милице, у Милице, дуге трепавице ...‖. Мало даље чланице изводе своје слетске вежбе. Доле

на жалу нараштајци се такмиче у трчању и скоковима, а изнад њих, на песку, чланови вежбачи врше вежбање. На понован знак трубе табор се окупља и креће на доручак. Пролази се поред ―Кухиње код масне варјаче‖ и табор закреће лево на широку терасу, која се диже изнад круга. С ње се улази у простран павиљон где дежурне чланице служе јутарњи оброк. ...

Постепено павиљон се празни. Под шаторима и около њих обављају се јутарњи послови, намештају се кревети, доводе се у ред одела, шаторске редуше мету шаторе и њина ―дворишта‖, док дежурне сређују круг. ....

Нараштај и чланство врше јутром и вечером полусатно вежбање. Ускоро ћемо овде давати јаван час, а у Тивту соколску академију. Сем тога, свак је дужан да се сам брине о својим личним потребама. Оваковим начином живота желимо да код варошке младежи, која је навикла да увек долази на готово, развија смисао старања о самом себи. ... Ми овде имамо чланова разних професија и разног васпитања.....

Економ Пера прилази старешини да се споразумеју за сутрашњу храну.

Треба се побринути да се деведесет морем надражених апетита пет пута дневно задовоље. ...

Кроз то време плажа, која се налази с јужне стране до самог логора, лагано се пуни. ..... Како вам се допада овде ? питам сестру Мару. -- Одлично.

Соколовац је јединствен. Прошле године обилазила сам многе наше плаже, али се

ни једна по својим природним лепотама не може мерити са Соколовцем. ....

Око чесме у табору све већа гужва. Спира се журно песак и морска со свежом бунарском водом. ....

344

После ручка трочасовни одмор, који свако искоришћује по својој вољи. Неки с ћебетом у руци траже хладовину испод крошњастих маслина, други свраћају у оближњи бифе на хладно пиће, а трећи севраћају павиљону с писаћим прибором. Али већина опет иде к плажи. То су они који никад нису сити сунца и мора.

Сем тога, у то доба и мештани долазе на плажу с којима су таборовци већ од првих дана у другарским везама. ―Ганди‖ и Лека, у шаторској тишини, с друговима, спремају репертоар дилетантског позоришта.

Прва тачка вечерње представе биће ―Хотел код масне варјаче‖, у којој се комично приказују незгоде незадовољних табороваца. Друга тачка : ―Лекција из астрономије‖ -- судбина оних који се мешају у туђе послове о којима појма немају. Паузе ће испунити брат Облак песмом о Катаринети и др. Биће и гостију, зато се улоге озбиљније уче, да би представа испала на општи смех и да би се касније уз хармонику веселије играло и певало.

А на плажи је све живље. Неколико мештана леже затрпани до грла и гранчицама смрче бране се од сунчане жеге. Десно и лево шарене се групе купача и купачица : једни пливају, други се такмиче у трчању, стварајући водоскоке широких млазева, трећи изводе разне вежбе и акробације пљускајући на све стране око себе загрејану морску воду. И тако све до вечера. Многи до тог доба и не сврате у табор. Следовану ужину другари примају и додају један другоме по песку, по хридинама у мору и по чамцима. Једино вежбачи у шест часова настављају своје редовно дневно вежбање. Тек кад сунце зађе, табор оживи. У седам сати глас трубе позива збор. Тада се дели приспела пошта, врши се дневни рапорт и одређују се за идући дан дежурства и пожарчења. Са збора се у прописном реду иде на вечеру. Павиљон поново забруји као пчелињак. У очекивању јела коментаришу се дневни догађаји у првом реду с вежбалишта. ... . за скорашњу приредбу, за коју се већ почиње уређивати бина и гледалиште на пространој тераси. .... публика почиње пунити ―дом‖, и грабити се за боља места, и посматрајући завршетак ―сценских радова‖, очекује појаву својих љубимаца...

345

Као да причају о Немањића Сави, који је ту у близини, на Превлаци, подигао беше духовни светионик Боке Которске, манастир св. Архангела Михаила; шуме као да говоре о о морским вуковима бокељским, браниоцима слободе .... шуме као да певају вечито опело херојима Плаве Гробнице.‖

ГЛАС БОКЕ бр. 400, стр. 4, 07.12.1940.година Кртоли Крајем 1938 године саграђено је ново пристаниште „Нова

пећ" са прилогом од 15.000 динара, које су приложили општини Кртоли за сиромахе извршиоци опоруке великог народног добротвора пок. Васа Ћуковића гг. Петар Јовановић и Јово Ћуковић. Нажалост, то се није дало сиротињи, него се утрошило за изградњу споменутог пристаништа.

ПОБЈЕДА бр. 42, стр. 4, 10.11.1946.година Када се из Тивта крене ка сјеверу води пут поред саме

морске обале. С лијеве стране уздижу се огранци високих планинских масива Ловћена. На растојању од свега 2 км, на подножју планинског била налази се фабрика цигле и црепа „Рачица". Двориште фабрике пуно је наслага израђене цигле и црепа. Позади ње виде се полукружне пећи из чијих отвора свакога часа излазе радници са натовареним колицима цигле и црепа и одвозе је на пробу, која се врши убацивањем цигле или црепа у воду. Цигла се затим поновно вади из воде и ако садржи друге састојке сем иловаче, на њој се тада стварају шупљине и она се одваја на другу страну. Земља (иловача) довози се вагонетама из мајдана „Плави камен" и морским путем (кртољска земља) до дробилица а одатле спушта у велики млин. На овом мјесту инсталирана је вода, која у јаким млазевима кваси земљу (иловачу) и претвара је у жилаву сњесу.

Измљевена земља онда пролази кроз разне калупе, гдје се са нарочитим сјечивима издваја цигла и помоћу аутоматског кружног транспортера односи на печење.

346

У овом одјељену налази се исто тако и радиона за пресовање цигала. Неколико поређаних астала смјештено је при самом дну радионице. Овдје се доноси пресован цреп, затим дотјерује у калупима, односи на кружни транспортатор. За осталима погнуте главе раднице марљиво обављају свој посао. Свака од њих зна свој посао и рад којега обавља. На преси се свакога дана производи 4.000 комада цигле, а када се израђује каналица онда избацује 8.000 комада.

Из овог одјељења прелази се узаним ходником у отворене пећи у којима су наслагане хиљаде комада цигле и црепа. Из високог отвора разноси се пламен подједнако по свим пећима, гдје се тек донесена сирова цигла очврсне и под јаком температуром поцрвени.

Цреп и цигла, која се израђује у фабрици „Рачица" је врло доброг квалитета. На пробама које се редовно врше, цигла је без шупљина, што доказује да је њен једини и главни састојак чиста иловача. Садањи капацитет фабрике премашио је предратну производњу, али је коришћење овог врло важног грађевног материјала окончано са тешкоћама које се у првом реду састоје из удаљености од центра и највишег порушеног дијела наше Републике. Првог октобра у фабрици је отпочело новембарско такмичење. На својој конференцији радници и раднице су се обавезали да за два мјесеца, колико ће трајати такмичење, даду 1.200 добровољних сати у корист сиромашне дјеце Которског среза. У досадашњем раду дали су они велики број прековремених радних часова.

ПОБЈЕДА бр. 300, стр. 3, 16.12.1948.г. НОВИ РЕД ВОЖЊЕ ЛОКАЛНОГ САОБРАЋАЈА Првог децембра ступио је на снагу нови ред пловидбе

локалног саобраћаја на Јужном Јадрану и Скадарском Језеру. Према томе распореду, које је издало бродарско предузеће „Ловћен" у Котору, кроз залив Боке, успостављено је шест паробородских пруга и то: Кртоле – Тиват, Лепетане – Котор, Дражин Врт – Котор, Бијела – Рисан, Каменати – Херцегнови – сваког дана осим недјеље.

347

Пруга Бијела – Херцегнови саобраћа само понедјељком, уторком, сриједом и петком. Пруга Кртоле – Тиват има везу на пароброде Јадранске линиске пловидбе који саобраћају два пута седмично, и то на пругу Тиват – Котор и Котор – Херцегнови. Пруга Котор – Улцињ усљед зимске сезоне неће саобраћати.

ГЛАС БОКЕ бр. 387, стр. 3, 03.08.1940.година На једном дијелу полуострва Луштице некоја лица у

велике су развила „ловљење" риба- динамитом. То је један од главних узрока што се у Боки осјећа велико помањкање рибе. Власти строго кажњавају оне које ухвате у овом недозвољеном риболову, али то није довољно. Потребно би било да се баш у овом предјелу постави један рибарски стражар, јер је немогуће да онај који је данас одређен да чува и овај крај од динамиташа удовољи свом позиву.

ГЛАС БОКЕ бр. 333, стр. 3, 01.07.1939.година Соколски савез телеграфски је одобрио Соколском

друштву Тиват 30.000 динара за извршење хитних радова на плажи „Соколовцу" у Кртолима. У првом реду ископаће се бунар за пијаћу воду и поставити бараке. Интересовање сокола из цијеле земље за плажу „Соколовац" врло је велико, тако да Соколском друштву Тиват стижу многобројне пријаве за љетовање. Почетком јула долази у љетовалиште група од око 250 соколаца из Београда и Тузле.

ШЕМАТИЗАМ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ стр. 34 година 1879. Покојни Јереј Лука Старчевић рођен је у селу Радовићу

опћине Кртољске дана 14. Октобра 1837. и то од оца Шпира Старчевића и матере Стане рођ. Вукошић, свештеничке кћери. Први наук добио је у мјесту свога рођења, а затим у селу Врановићу опћине Грбаљске, гдје је онда са особитим успјехом учитељевао Лазар Ерцеговић, који се такођер у овој години пресели у вјечност као парох и прота Которски.

348

Године 1857 пође у Задар, гдје је за пет година слушао богословске науке у ондашњем клирикалном Заводу. 7. Маја 1863. рукоположио га је блаженопочивши Епископ Стефан за дјакона, а 16. Јулија 1864. за свештеника. Службовање започе у Приједорима и то као капелан и учитељ, гдје је остао све до године 1868. Те године буде премјештен као администратор на парохију Главатичићку, гдје мало касније постаде и сталним парохом. У Главатичићу служио је све до год. 1885., кад је по својој жељи био премјештен у своје родно мјесто Кртоле и то на Ђурашевићку парохију, која је остала била упражњена услијед умировљења покојног попа Стијепа Костића. На томе мјесту затече га и прерана смрт 7. Марта 1898., а 9. истог мјесеца уз живо саучешће Кртољских опћинара би погребен код парохијске цркве Успенија Богоматере у Радовићу, гдје му је писац ових редака изрекао надгробно слово. Нека му свемогући Творац буде милостив и нека га удостоји вјечне славе у Царству Небесноме!

ШЕМАТИЗАМ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ стр. 31- 32 година 1897.. Протојереј Јован Протојереј Јован Костић пође Богу на истину 28. Јунија

1896., навршивши двадесету годину свештеничке службе,.. Протојереј Јован Костић близу се примакао осамдесетој,

а то доста бурнога свога живота. Проговорићу о њему у дичном нашем Шематизму, који је досада достојно оцјенио и оплакао свакога умрлога брата свештеника ове наше мале Епархије, и то на углед, и за поуку живућој браћи! Покојник родио се у Кртолима, селу Гошићу 13. Јануара 1819. године од оца Филипа свештеника. Дјетинство и рану младост провео је при родитељу, од кога је као и од дједа му уваженог протојереја Николе, примио прве науке. У намјери да Јована унука припреми за свештеника, посла га дјед у народну школу у Рисан; па послије двије године оправи га 1835. године у Шибеник у тадашњи клерикални завод. Учећи марљиво, породи се у њему жеља те и противу воље очине и дједа упути се године 1835. у Карловце у гимназију.

349

Тадашњи Митрополит Стефан Станковић, прими га ради прехране у конвикт, а усто даде му нешто припомоћи из фондације Архимандрита Зелића, те тако сврши четири гимназијска разреда; а послије смрти добротвора Митрополита, пређе у Новисад и ту, поучавајући туђу дјецу, доврши 1843. године гимназију. Из Новогсада крене у Пешту да слуша филозофију, али борећи се тешком сиротињом, мораде течај наука прекинути. а велике молбе очине поврати се у домовину г. 1855. и ступи у брак, а не могући никако са родитељима погодити се, затражи и добије одмах дио имања. Послије кратка времена, пође са супругом и нејаким синчићем 1862. године у Русију и настани се у Ростову при Дону, поучавајући дјецу, а 1865. године пређе у Србију и као учитељ осташе тамо до 1870. године. Изглед на бољу службу примами га у Бањалуку у Босни, гдје примљен буде за управитеља тамошњег богословског завода, но пошто тај завод ради неслоге општинара престаде, пређе у босански Нови, гдје као учитељ остаде до првог устанка у Босни 1875. године. ломљен великим тјелесним и душевним напорима поврати се у завичај топлом жељом да барем под старост прими свештенички чин. Ову му жељу испуни Преосвештени Епископ г. Герасим, за кога покојник, у цртицама свога живота, рече: Преосвештени као велики мој добротвор ублажи тим светим дјелом, сјени предака мојих и моју судбу."

укоположен је на Ускрс 1876. године за ђакона, а други дан празника за свештеника; и буде одмах додијељен као капелан Проту и пароху морињском П. Берберовићу; 1881. године пристављен на парохију Клиначку, а 1885. године у Пераст, пак године 1890. о Успенију Богоматере произведен за Протопрезвитера Рисанског са сједиштем у Перасту. Покојник бијаше даровит и научан: познавао је добро језик латински, њемачки, талијански, руски, прилично и француски. Био је гостољубив, пазио на чистоту, и тачан у вршењу својих дужности; али на жалост вруће и напрасите нарави, те многу је горку чашу у животу своме испио. аслужује пак да му сви од срца над гробом рекнемо: Бог ти, покојниче, душу помиловао! Лака ти црна земљица!

350

351

352

353

354

355

356

357

358

359

360

361

362

363

364

Примедба аутора: Пред нама је, преправљени на данашњи језик, а и

прилагођен данашњим могућностима, само један сегмент Либра Од Кужине Бјелила. Овде су дати само неки од рецепата јела Кртољских, али без обзира које је то јело, оно увек има мирис и укус Бјелила и Кртола.

Оригинални рукопис је, 1956. године пронађен у кући МаркаЂура Костића, а предпоставља се да га је он добио од свог кума Вука Вукошића или од неког из фамилије Кикановића из Гошића.

Рукопис је, то је било записано на првој страни, предат извесној Смиљи, или Миљани Кривокапић, која га је после три месеца вратила Марку Костићу, а на забелешкам које су се још налазиле и на другим странама рукописа, види се да га је Марко Ђуро Костић давао с времена на време и другим особама које су биле заинтересоване да нешто напишу о Кртолима.

Рукопис је, неколико месеци пред своју смрт, Марко Ђуро, у једно предвечерје, на тераси куће у Костићима, предао свом најстаријем унуку.

У рукопису је, а тај део датира из 1822. године, на самом почетку написано и о томе како се изгледале куће кртољске, а од специфичности рукописа је и та да је први део написан чирилићним писмом, а онај други, са рецептима, латиницом.

365

Libro Di Cucina Del Secolo No.01 Цело насеље Кртоли се, не налази на обали мора него је

смештено дубље у Полуострву. Равнице су погодне за обрађивање па се ту и налазе мале њиве, али та места нису баш здрава за живот, па су куће распоређене по околним брежуљцима. Колико брежуљака толико и насеља. Од улаза на зараван, од Белависте где главни пут скреће од мора ка унутрашњсти ређају се насеља места Кртоле.

Прво насеље су Миловићи лево од главног пута, а насупрот њих, с десне стране се улази у Никовиће. Главним путем даље на леву страну је одвајање за Богишиће, а потом даље тим путем за Ђурашевиће и Мариће. Следи и центар Кртола, насеље Радовићи, па Костићи и Гошићи и скроз на крају, према Луштичким насељима, последње насеље Крашићи.

Насеља су међусобно врло слична, улице су поплочане каменом, а улице у насељу су често врло уске и кривудаве. Захваљујући томе, а и наизменичном преплитању насеља са кућама, њива, маслињака, винограда и камених међа које омеђују њиве и путеве дају Кртолима врло живописан изглед.

Куће су озидане каменом који је спајан мешавином црвенице и креча. Кртољска кућа има једну просторију на спрату и једну у приземљу.

Прозори су мали, без стакла, са шкурама, а у тој, главној кући се није ложило јер се ту само преспављивало. У приземној просторији држи се стока, а на спрату спавају укућани. Домаћи кревети прављени су од кавалета - ногара, а на два таква се налазе даске на којима је одозго сламарица. Укућани се покривају великим сукненим покривачем тканим из неколико поњава, који се зове бијељ. По средини собе затегнута је ленка – конопац, који служио за остављање одела.

Све куће Кртољске су као неки одбрамбени објекти јер многе од њих имају пушкарнице, а куће имају и мало двориште заштићено високим каменим зидом. Двориште је, као и улице, поплочано каменим плочама, и у њему се налази посебно сазидана кужина – кухиња, са огњиштем на средини, ређе у једном углу.

366

Над огњиштем су камастре - вериге. Уз огњиште су трипијељи – гвоздени троножац који се стави на ватру а на њега посуда у којој се кува. Троугласти трипијељи су за веће посуде, бакраче, а округли су за пињате. За печење хлеба служили су сач и цријепња.

Цријепња је равна округла плоча од мешавине глине и уситњеног камена. Када би се добро угрејала, на њу се стављао хлеб и поклапао такође загрејаним сачем. Сач је глинени или плехани. Све то би се покрило жаром и супрашем - пепелом и тако се пекло. У кухињи се од намештаја налази сто и трупе - шкањели, док су као спремишта служиле пањеге - нише у зиду.

У новије доба на зидовима су рафе – полице за тањире и шоље. Хлеб се чувао у скрињи. Vода за пиће држала се у ведру, одакле се захватала бакреном кулачом. Некада су сви укућани јели дрвеним кашикама из једне зделе.

Домаћин је седео у челу а остали редом око њега. Невјеста - снаха се сматрала најмлађом у кући и морала је да за време обеда држи луч у руци и тако светли укућанима.

У новије време у кухињи постоји уобичајено посуђе: пјат или ти тањир, пирун - виљушка, ожица - кашика, кућарин - кашичица, гот - чаша, пот - лонац, супијерна - чинија за супу, пјадела - велики тањир за месо.

У дворишту се, осим кухиње, обично налази бистијерна за воду и пећ за хлеб. У њој се хлеб пече једном седмично, и то пшенични, ражани и јечмени, док се кукурузни пекао сваки дан.

Пошто је село прилично удаљено од обале, свака мало имућнија кућа има при самој обали посебне помоћне зграде, магазине. То су засебне зграде од камена на спрат, покривене црепом. Iспред сваког магацина је порат, мало ограђено пристаниште за барку.

Сваки порат има тирадуру, куда се барке извлаче на обалу. Главна сврха магазина је смештање грожђа и других пољопривредних производа који се баркама довозе са удаљених добара – из Солицког поља код Михољске превлаке. У магазинима се држао и рибарски прибор, а врло често се ту чува и маслиново уље.

367

Ових дана и година многи Кртољани одлазе на рад у иностранство, на вијађе - путовања и сву своју зараду улажу у подизање нових, пространих и често врло луксузних кућа, али су и ове нове куће и дворишта по свему сличне оним старим. Око кровова и уз зидове постављају се гурле - олуци за сабирање кишнице која се слива у бистијерну.

Са далеких путовања куће су пуне и ретким предмета са далеких путовања. Становништво се раније, а и сада највише бави земљорадњом.

У селу око кућа имају баште у којима гаје поврће за домаћу употребу, док у Солиоцком пољу многи имају њиве на којима гаје кукуруз, пшеницу, раж, јечам, боб, лећу и др. Iз Солиоцког поља робу довозе баркама у магазине, где су ноћу организоване мобе за „љушкање― и „корубање― кукуруза.

Од стоке Кртољани имају нешто говеда, оваца, коза и свиња, као и нешто живине, али је то махом само онолико колико је једном домаћинству потребно.

Рибарство је једна од запаженијих привредних грана у Кртолима. Риба се лови у Кртољском затону, између луштичког полуострва и неколико острва.

Овде је море богато рибом. Раније је свако братство имало свој рибњак који су затварали и заједнички делили рибу. Најчешће се риба лови мрежама и „под свијећу―.

Под свијећу се лови тако што се на посебан комад гвожђа изван прамца ставља „фрашка― и палили се. Тиме би се осветљавало дно мора. Кад би се угледала риба, тукли су је остима.

Фрашка се добијала сечењем дрвета и посебним начином сушења тога дрвета.

Кртоле су надалеко познате по гајењу маслина, па се могу наћи стабла стара и до 500 година, а нарочито су познати маслињаци на острву Шкољ - Страдиоти. Када дође време за купљење маслина организују се мобе, па се потом маслине одвозе баркама или на магрцима до млинова којих је било у сваком насељу Кртољском, али је и постојао ред по неписаном правилу по коме се знало кад ће га која породица користити.

368

У Миловићима има највише млинова. Млин за маслине састоји се из два дела. Први део чини

велико округло камено посуда - пило од млина. У њега се сипају маслине, а четири човека, а могла је то чинит и стока, окретала би рашпе, које покрећу велики камени точак у круг. Овај точак гњечи маслине док се не добије кашаста маса звана млаз.

По површини плива уље најбољег квалитета, а зове се самоток. Пошто се то уље покупи кашикама, млаз се дрвеном лопатицом – паљ - ставља у кошеве за цеђење.

Други део млина чини велика округла плоча звана тијесак. По његовој ивици иде канал у који ће се сливати уље. Тај канал је на једном месту отворен да би из њега уље цурило у велику камену посуду – каменицу.

На тијесак се наређа један на други неколико кошева пуних млаза, и то се све заједно притиска одозго великом и тешком плочом од храстовине која се назива погача. Услед великог притиска уље цури из кошева и слива се у каменицу.

Ово уље је врло финог квалитета и зове се млаз. Она, већ стврднута маса из кошева, поново се меље и њом се опет пуне кошеви.

Како се који кош ставља на тијесак прелива се врелом водом, а затим и сви кошеви заједно, па се опет притискају погачом. Iз кошева цури уље помешано са водом, слива се у каменицу и ту се издваја на површини. Ово уље зове се препарак и слабијег је квалитета.

Пошто се и оно покупи кашикама, онај остатак измешан са водом ће се употребити за прављење сапуна. Он се зове тара. Уље се држи у великим каменим посудама.

Правоугаона посуда запремине 1-2 кубика зове се пило, док се мања, обла, са два уха и поклопцем, зове питар.

Мада постоји прича о прављењу пила у Каменарима и превожењу пила између две барке, и пила и питари су прављени на Корчули и довожена су трабакулама. Од обале до села пила и питари су преношена саоницама од балвана, а и то се чинило у гомиле, у мобу.

Уље се користи за исхрану али се и продаје разним трговцима који су га даље извозили.

369

КРТОЉСКИ ПРШУТ Прича о Кртољском Пршуту има вековну традицију, а

њени корени потичу још из доба Старих Римљана који су први увидели да се сољењем свињског бута, а потом сушењем на свежем зраку и његовим зрењем добива посебна арома и специфичан укус.

Суво месо је убрзо постала врло цењена храна у којој су уживали сви, почев од царева, војсковођа и сенатора, па све до слуга и обичног пука. Но, највише су их, ипак, користили римски војници којима се то показала врло укусна и практична храна на дугим и напорним освајањима.

Ширењем Римског Царства, сухомеснати производи стижу и на подручје данашње Боке Которске где је идеална микроклима омогућила производњу врхунских сухомеснатих производа. Од древних Римљана па све до данашњих дана у гастрономској понуди Боке Которске аутохтони пршут представља намирницу посебне вредности и поноса домаћина. Надалеко познат, Луштички Пршут, а ту врсту се може сврстати и Кртољски Пршут, је сољен или саламурен те на хладном диму и зраку сушен свињски бут с кожом. Краси га препознатљива арома дима те пуни слани окус.

У Кртолима се верује да тајна стварања цењеног и препознатљивог Кртољског Пршута лежи у пет кључних састојака: висококвалитетном свињском буту, морској соли, бури од Верига, потребном времену и столећима чуваној рецептури. Уз буру од Верига која на природан и неагресиван начин исушује влажност, време је један од кључних елемената производње пршута.

370

За добар пршут потребно је чак дванаест месеци

сољења, сушења и сазревања Libro Di Cucina De Krtole No.02 Запис из конобе на Бјелилима 1905. године Добри мој Маша, има ли што, сем неких давно

заборављених мириса и додира, што те подсјете на дјетињство, нешто што те може бачит у неко доба... Да ти пра'о речем мене може укус, онај укус ђеда Јоковог пршута... Једног, јединог, јединственог... Довољно је ставити само једну фету у уста, затворити очи и ето те тамо... У она времена на тераси под лозом... И свака част свим пршутима света... Ма свака част и свим конавланским и истарским и његушким.. Свака част и оним из Парме, Модене, Тоскане, као и осталим талијанским пршутима... prosciutto venetto, prosciutto di carpegna, prosciutto di san daniele.. Ма свака част и онима најбољим шпањолским пршутима… jamon serrano, jamon iberico, pata negra... Па и португалским presuntu, jambon de bayonne, е вала и њему свака часта, али пршут мога Јока... У кужини на вр' креденце, у једној шкатули, сам пронашао комад карте о пршуту.

Запис о пршуту Кртољском Приликом одабира прасца за узгој, а у сврху добијања

правог кртољског пршута треба добро водити рачуна о различитим мјесним карактеристикама појединих раца прасаца јер су различите по омјеру масног и мишићног ткива. Сматра се да треба изабрати прасца мјешанца две раце тежине од 120 - 180 кг јер тај прасац даје најбољи баланс.

371

Вријеме када се коље прасац за пршут мора бит од

средине децембра мјесеца па све до фебруара, али се мора чекати да ванка буде околи 10 степени, и да буде буре да се мухе не окупе на месо. Пршут ви је дио стражње ноге прасца од врха бедрене кости до почетка горњег зглоба кољенице, а они пршут добијен од предњијех ногу се не зове пршут него плећка или како неки речу шпалета.

По расијецању меса са прасца треба одстранити кољеницу од остатка ноге јер она није дио пршута те ногу од трупа одвојити на горњем крају бедрене кости, и то у самоме зглобу скупа са месом у равнини трупа. Приликом одвајања пршута од трупа ваља припазити да су резови што правилнији јер се у неправилно одрезаном месу може јавити кварење.

А онда корак по корак до пршута. Први корак ви је сољење и то на на начин да, крупну морску сол лагано утрљавамо у пршут, све док се кожа на пршуту не почне знојит, оли имат' ужанцу, онда га тако посољеног и знојеног стављамо у соли идућих петнаест дана.

Други корак је они када се пршут након петнаест дана извади из соли. Тада пршут треба ставити под пиз, оли га добро пизат (притиснути са неким теретом), е како би из њега изашла сва заостала крв и како би попримио они свој препознатљив облик. Под пизом пршут остаје од дванаест до петанест дана, а стари веле, соли и пиза никад није превише.

Трећи корак је када се пршут извади из пиза те се носи на море да се добро исфрега, а потом пршут вјешамо и остављамо један дан да се оциједи како би могао поћ на дим.

372

Четврти корак од пршута је када га стављамо на дим,

али никако изнад саме ватре већ са стране тако да до пршута долази само дим, али не и топлина, димимо га на лаганом диму од бријеста, букве и храста, а дрва да су нам дрва суха и здрава, никако не смију бити зелена, гњила или у себи садржавати смолу. Пршут се непрекидно дими, од два до три мјесеца с тим да се ватра не смије гасити...

Пети корак од пршута долази акон нешто више од два мјесеца, а у дан када запуше бура. Прво се направи смјеса од свињске масти, љуте црвене паприке и папра па се с њом попуне могуће рупе или празнине око јабучице бутне кости и кључа од пршута па се он износи и вјеша како би се сушио.

Шести корак од пршута је да он око два мјесеца проводи љуљајући се на бури, а након тога мора се објесит у конобу или на шуфит гдје има пропуха и гдје ће увијек бити на арији, а то је, како домаћин жели, од дванаест до петнаест мјесеци, а стари су го'рили кол'ко свјеж пршут пиза толико му је мјесеци потребно за зрење.

373

МAGINJA MAGINJA (lat. Arbutus unedo), je zimzeleni grm ili malo

stablo iz porodice Ericaceae, a na podruĉju Krtola je jedna od najrasprostranjenijih biljki. Decembar i januar su meseci kada šumu na breţuljcima Krtoljskim krase stabla i grmovi

Maginje su tamno zelene boje, a na granama su crveni, naranĉasti i ţuti plodovi. U Krtolima se Maginja iskljuĉivo koristila za pravljenje rakije Maginjaĉe, a tu rakiju su Krtoljani, ili taĉnije reĉeno Krtoljanke prodavali na pijacama u Kotoru, Risnu, Herceg Novome i Tivtu, jer se u Krtolima rakija Maginjaĉa smatrala lošom rakijom, a kako je pravljenje rakije od groţĊa bila stvar prestiţa i ponosa svakog Krtoljskog domaćina, izraz – ova ti je rakija ko Maginjaĉa – je bila uvreda za domaćina koji bi pun ponosa za sto iznosio svoju LOZOVAĈU.

Maginja je na podruĉju Krtola samonikla biljka i vekovima joj niko nije pridavao pravi znaĉaj. Krtoljani nisu znali da se od Maginje moţe pravili marmalada i liker, a nisu je ni smatrali za ukrasno billku mada ona spada u jednu od najcenjenijih ukrasnih i lekovitih biljki Mediterana.

Kod Maginje je vrlo zanimljivo da ima istovremeno zrele plodove i bele cvetove, koji će se u razdoblju od jedne godine oblikovati u zrele plodove. Crveni zreli polodovi su ukusni i sadrţe veliku koliĉinu vitamina C, a mogu se jesti ušeĉereni, a kada su već mekani, sadrţe i izvesnu koliĉinu alkohola, stoga uţivanje veće koliĉine takvih plodova moţe prouzroĉiti i laganu opijenost.

MAGINJA je odliĉna za izradu likera i marmelade. Poznata je i kao odliĉan laksativ, a svi delovi biljke sadrţe etil galat, sastojak jake antibiotske aktivnosti.

374

U kozmetici se plodovi MAGINJE upotrebljavaju kao

dodatak kremi za negu lica (omogućuje jednakomerno tamnjenje koţe), jer spreĉava nastajanje smeĊih pega na obrazima. Krema je preporuĉljiva protiv starenja koţe, raznih izraslina, pega nastalih od izlaganja suncu, hormonskih poremećaja i sl.

MARMALADA OD MAGINJA Marmelada od maginja priprema se jednostavno. Na 2 do

3 kg plodova dodaje se 1 kg šećera i 2 na kockice narezana limuna. Maginje ne treba pasirati jer su mekane i lako se gnjeĉe obiĉnom pirunom - viljuškom, pa kod kuhanja treba samo paziti da se masa ne zalijepi po dnu.

LIKER OD MAGINJE Sveţe i zrele plodove maginje oĉistite, operite u hladnoj

vodi ocedite i osušite. Oprezno sloţite bobe u bocu šireg grla, dodajte šećer, naribanu vaniliju, cimet, klinĉiće, naribanu koricu i nekoliko kapi soka od limuna. Zalijte votkom. Zatvorena boca mora stajati 4 nedelje i pri tom sadrţaj boce ĉešće promućkajte da se šećer rastopi. Posle 4 nedelje sve profiltrirajte i rastoĉite u boce. Ostavite nedelju dana na hladnom i tamnijem mestu.

MAGINJA KAO UKRASNO DRVO Što se tiĉe vrta i hortikulturne vrednosti MAGINJE, moţe

se reći da je to idealan spoj lepote i ukusa pa je prava šteta što je u vrtovima Krtoljskim nikada nije bilo. Moţda još uvek nije kasno da MAGINJA, koja je gotovo zaboravljena, postane jedna od glavnih biljki koja će da krase dvorišta Krtoljska.

375

RAŠTAN U davna vremena i sve do 80-tih godina prošlog veka, po

baštinama Krtoljskim i u vrtovima kraj kuća, s ponosom se koĉoperio, uzdignutih pera, iz crvenice, njegovo veliĉanstvo RAŠTAN.

Nije se moglo zamisliti da se RAŠTAN, u raznim kombinacijama ne naĊe svako malo na jelovniku Krtoljana. A onda, kako su vremenom ‗‘stare‘‘ Krtoljanke odlazile pod Sv.Luku, Sv.GospoĊu, Sv.Spasa, Sv.Jovana i Sv.Ivana, kao da su sa sobom odnele i RAŠTAN, koji je skoro nestao u Krtolima. Nestale su i BAŠTINE, u vrtovima su plastiĉne stolice zamenile ZELJE i PETRUSIN, a suncobrani su nikli umesto KOĈAN-a (stabla) RAŠTANA, BOSIOKA i NANE… U vreme kada je skoro svaka kuća u Krtolima imala svinje, a asnije, za zimske dane, slave, svadbe i ostala slavlja, ostavljala pršute, a ostale delove sušila i ostavljala po konobama da vise, RAŠTAN je bio tu da utpotpuni trpezu – RAŠTAN sa KULJICAMA, RAŠTAN sa BUMBARIMA i domaćim kobasicam, RAŠTAN sa ĈUKLJEM, RAŠTAN sa PANCETOM - slaninom, RAŠTAN sa SUVIM REBRIMA, a napokon RAŠTAN NA ULJE (Raštan, Krtola – krompir i Maslinovo Ulje).

Pa ipak, RAŠTAN se u neka dobra stara vremena u Krtolima jeo u kombinaciji sa BUMBARIMA i DOMAĆIM KOBASICAMA. MeĊu poslednjim Krtoljkama koje su spremale BUMBARE još do pre 15 i više godina su bile Joke Perova Barbić, Mirjana Draga Bana, Mare Perova Radinović, Ljubica Sretena Kostića…

Generacije i generacije Krtoljana su odrasla na RAŠTANU i njegovom mirisu koji se širio krtoljskim kuţinama.

376

Danas Krtoljani RAŠTAN kupuju na pijaci, a BUMBARE i

KULJICE su gotovo išĉezle sa jelovnika Krtoljskog. KULJICA – Suve Kobasice (Deblje) punjena kukuruznim

brašnom i zaĉinima. Za Kuljicu, a ona ima specifiĉan loptast oblik, se moţe reĉi da je, za razliku od BUMBARA koji su Bokeljški specijalitet, tipiĉan Krtoljski specijalitet.

BUMBARI – Suve Kobasice (tanje) punjena kukuruznim

brašnom i raznim zaĉinima. Bumbari su poreklom iz Turske, ali za razliku od Boke Kotorske gde je glavni sastojak BUMBARA kukuruz i svinjska creva, u Turskoj je to oriz – pirinaĉ i jagnjeća creva. Kada se vidi razlika u naĉinu spremanja reklo bi se da su to dva potpuno razliĉita jela, što ona i jesu, ali ih ime spaja. U Turskoj se BUMBARI zovu BUMBAR i MUBAR.

RAŠTAN SA BUMBARIMA I DOMAĆOM KOBASICOM 1 kg raštana 1 domaći bumbar i 1 domaća kobasica 4-5 komada krtole 4-5 ĉena ĉesna 20 dkg pancete, so,maslinovo ulje Domaću Kobasicu, Pancetu i Bumbare oprati i staviti da

se kuvaju oko jedan sat, a potom staviti - dodati opran i iseckan RAŠTAN (kome ste odstranili peteljke), krtolu, ĉesan luk i soli taman toliko da bude taman. Kuvati još pola sata. Proveriti da li je kuvano meso i odasuti vodu iz lonca. Zagrijati 0, 5 dl maslinovog ulja i preliti raštan da zacvrĉi. Uz ovo jelo se u Krtolima sluţio kukuruzni hleb.

377

RAŠTAN NA ULJE 1 kg Raštana 1/2 kg Krompira 1 manja glavica belog luka 1 dl ulja Maslinovog ulja So, o ţelji biber 3 litra vode RAŠTAN operite i odvojite zadebljali dio, iseckajte listove i

stavite u kipuću vodu da se kuvaju, posolite, a potom poklopite i kuvajte pola sata na laganoj vatri. Dodajte iseckani krompir i beli luk i kuvajte još pola sata.

U jednu malu teći - šerpu zagrejte dobro ulje da se zadimi, a kuvani RAŠTAN procedite i prelijte vrelim uljem i poklopite. Izmešajte da se krompir smrvi i dosolite.

Ovo jelo se sluţi toplo.

378

KOLAĈ Kolaĉ, tradicionalni pekarski proizvod bez kojeg se u IX i

polovinom XX veka nije mogla zamisliti marenda – doruĉak u Krtolima.

50-tih i poĉetkom 60-tih godina, Kolaĉi su se kupovali u dve Krtoljske Butige, Kod Vukaša i kod Nika Vasova, a u periodu pre Drugog Svetskog Rata u prvo otvorenoj Butiga u Krtolima na Bjelilima (Danas je tu Vila Kristina), a drţali su je braća Jovan Drago i Savo Drago Lakiĉević.

Posle izgradnje Mula na Bjelilima – pristaništa, bilo je sasvim logiĉno da se tu i otvori Butiga, jer je roba koja je bila svakodnevno potrebna Krtoljanima, mogla stići brodovima, a kako su meštani redovno dolazili po vino u svoje magacine, tu su kupovali šećer, petroulje, gas, konope, brokve – eksere, alat i to od stolarskog do poljoprivrednog, ciguru ili cikoriju – surogat kafe, bocune, demţane i druge proizvode.

U Butigama se mogla kupiti i neprţena kafa na meru koju su Krtoljske ţene pekle u Prţunima na ognjištima u kuţinama.

Kolaĉ je na špagu – konopcu - visio sa stropa butige, a sem u Boki Kotorskoj, više od jednog veka je to bio glavni pekarski proizvod tipiĉnoga okruglog (prstenastog) oblika i specifiĉnog ukusa na celom Primorju.

U Krtolima su ga zvali Kolaĉ, a u drugim mestima se zvao još i Bucolaj i Baškot.

Zbog svoje namene i dugotrajnosti Kolaĉ se nazivao ‗‘mornarski kruh‘‘. Naziv mornarski kruh poteĉe iz doba jedrenjaka kada je mogućnost kuvanja i peĉenja na brodovima i ribaricama bila ograniĉena.

379

Prstenasti oblik omogućuje da se veţe na uţe te se drţao

obešen na gredu broda gde mu valjanje broda nije smetalo. Zbog njegove suvoće je mogao trajati i do šest meseci te je bio vrlo pogodan za ishranu na dugim putovanjima, a jeo se sa svim teĉnostima dostupnima na brodovima (ĉaj, vino, voda).

Kvalitet Kolaĉa se ocenjivao na pomalo ĉudan naĉin - Kolaĉ se bacao sa visine od dva metra da padne i razbije se, a onaj koji se razbio u više komada se smatrao boljim i kvalitetnijim.

Kolaĉ je na prostore Dalmacije i Juţnog Primorja stigao iz Italije iz malog ribarskog mesta Chioggia (venecijanski: Cióxa, latinski: Clodia) pored Venecije (oko 25 - 50 km), u Venetu, a doneli si ga pomorci sa svojih putovanja.

On se u Krtolima upotrebljavao u svako doba – od ujutru do uveĉe. Deca, su ga umakala u mleko, u ciguru sa mlekom, u vino, ĉaj pa ĉak i u vodu, a odrasli samo u ciguru i vino.

KAKO NAPRAVITI KOLAĈ Napraviti testo od 1/2 kg glatkog brašna, 300 ml mlakog

mleka, 50 g maslaca, dve male kašiku kiselog vrhnja, malu kašiku šećera, malu kašiku soli i jedan kvasac (suvi ili sveţ). U brašno umešati kvasac, omekšali maslac, vrhnje, mleko, so i šećer, sve dobro zamesite. Napraviti oblike šupljeg kruga, pustiti 15 minuta da stoji na toplome, a zatim peći 20 minuta na 150 stepeni, a potom 20 minuta na 180 stepeni. Peĉene KOLAĈE izneti napolje, bez pokrivanja krpom, da se suše sve dok ne postanu hrskavi. Treba znati da što duţe stoje da su sve bolji jer su suvlji.

380

Ovako napravljeno testo je dufotrajno. Provucite Kolaĉe kroz špag – konopac, obesite ih i drţite

ih vanka – napolje, i s vremena na vreme osetite ukus starih Krtola.

KAKO POVRATITI TRADICIJU Današnji mnogobrojni ugostiteljski objekti u KrtolimaA –

od konoba do kafića, mogu na svoj meni vratiti i tradicionalne KRTOLJSKE KOLAĈE.

Pre svega svojim ukusom, a posle toga i naĉinom na koji se serviraju, Kolaĉ bi mogao postati nešto što privlaĉi turiste. Pored toga što bi visili na konopima oko šanka, na stolovima bi mogli biti servirani na jedan originalan naĉin – spoj mora, mornara, mornarskog ili ribarskog kruha i peciva.

Na specijalno uraĊenim ŠKARMIMA – Drţaĉima za veslo, mogu se servirati za stolom – i tako biti originalan stalak za KOLAĈE.

381

KRTOLJSKA VARA Glavni Krtoljski zborovi odrţavani su pred crkvom Sv.

Vare, a posle rušenja crkve Sv. Vara zbor se preselio pred crkvom Sv. Spasa, Krtoljani su zbog sećanja na sve te dogaĊaje nazvali centar Krtola Vara i obavezno kuvali VARU (Krtoljsku Varu) uoĉi Sv, Vare (Svete Varvare) po kojoj je i jelo dobilo ime. Obiĉaj je bio da varu pristavi domaćin kuće ili neki drugi ukućanin, a deca su pevala pesmicu:

Vari vari varice, Da se radu jarice, I bijele jagnjice i detici i juncici.

A kako se Varica jede hladna drugi i treći dan i zato se peva:

Varvarica vari,A Savica ladi,Nikolica kusa. KRTOLJSKA VARA Faţola - pasulj (kok), slani grah (slanutak) suvi bob, jeĉam i leća Maslinovo ulje, dva pera lovorike, papar i so Dve ĉipule i pola glavice ĉesna, dve do tri krtole – krompir Naĉin Pripreme: Pokišati u vodi faţolu, slani grah i bob naveĉe, pa ujutru

dobro ocediti. U lonac na maslinovom ulju isprigati - proprţiti sitno seckanu ĉipulu pa kada zaţuti dodati izgnjeĉene špice ĉesna – belog luka, faţolu, slani grah, bob, leću, jeĉam i lovoriku pa zaliti vodom. Oko jedan sat sve to kuvati, a potom dodati dve - tri cele krtole, posoliti i popapriti. Kada je VARA kuvana krtolu izgnijeĉiti i vratiti u lonac. VARU staviti u pijat – tanjir. Pa dobro politi sve maslinovim uljem

382

RIZOTO OD ULIGANJA (liganja) Recept Joka Krsta Kikanovića

SASTOJCI 60 dg liganja 35 dg oriza – pirinĉa 1 dl maslinova ulja 5 reţnja ĉesa luka - belog luka Petrusin - peršun, lovorov list 1/2 litra gustog soka od pomidora – paradajza 1 dl belog vina So i papar – biber Ribani parmezan KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Oĉistiti i oprati ulignje i narezati ih na kolutiće. Na maslinovu ulju poprţiti seckani ĉesa luk - beli luk i pola

koliĉine peršuna. Dodati kolutiće uliganja, preliti ih vinom i dinstati.

Dodati soka od pamidore - pardajza, lovor, so i papar. Sve zajedno kuvati dvadesetak minuta uz lagano dolivanje tople vode.

U meĊuvremenu u slanoj vodi na pola skuhati oriz - pirinaĉ. Ocediti oriz - pirinaĉ i dodati ga ulignjima, te sve zajedno kuvati desetak minuta dok svi sastojci ne omekšaju. Kad je gotovo, izvaditi lovorov list te posuti preostalom koliĉinom seckano petrusina - peršuna i na to izgratati - izribati parmezan.

383

SALATA OD ULIGANJA I KRTOLE (lignji i krompira) Recept Dare Stefanove Kostić

SASTOJCI 1 kg krtole – krompira 1 kg uliganja – lignji 3 glavice kapule - crnog luka So, papar – biber Ocat - vinsko sirće 1 dl maslinova ulja 3 reţnja ĉesa luka - belog luka Petrusin – peršun KAKO PARIĆTI - NAĈIN PRIPREMANJA Krtolu - krompir u kori i oĉišćene lignje stavimo kuvati u

slanu vodu. Kada je krompir skuvan, ogulimo ga od kore i izreţemo na

tanke komade, a lignje na kolutiće. Kapulu - crni luk takoĊe izreţemo na sitne komade.

Sve zajedno lagano promešamo uz dodavanje soli, papra - bibera, maslinova ulja i vinskog octa - sirćeta.

Na kraju prekrijemo salatu seckanim petrusinom - peršunom i ĉesa lukom - belim lukom.

Ovako pripremjenu salatu moţemo sluţiti toplu ili hladnu.

384

FAŢOLA (pasulj) NA ULJE Recept Djura Mihovića

SASTOJCI 1/2 kg braon faţole – pasulja 4 mrkve – šargarepe 2 pomidore – paradajz 5 reţnja ĉesa luka - belog luka Papar - biber u zrnu i mleveni, lovorov list 2 glavice kapule - crnog luka 1 šaka naseckanog petrusina – peršuna 1 oţica - kašika vegete 2 dl maslinovog ulja KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Skuvati faţolu - pasulj, a zatim iscediti vodu i ostaviti

faţolu - pasulj na stranu. U pinjati - loncu zagrijati ulje, dodati sitno seckanu mrkvu -

šargarepu, petrusin - peršun, pomidore - paradajz, kapulu - crni luk, ĉesa luk – beli luk, lovorov list, papar - biber u zrnu i oţicu - kašiku vegete.

Stalno mešati i doliti po malo do 1/2 l vode. Posle 7 minuta stalnog mešanja u to dodati iscedjenu

faţolu - pasulj. Na kraju ubaciti petrusin - peršun. Servirati uz dobro prepeĉeni kruh – hleb.

385

FONGE (Morsko jaje) SA REZANCIMA Recept Draga Sava Lakiĉevića

SASTOJCI 8 komada Fongi (Morskih jaja) 2 dl maslinova ulja Supa od kamena, Rezanci 3 glavica kapule - crnog luka 4 reţnja ĉesa luka - belog luka So, papar - biber, petrusin – peršun KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Na maslinovom ulju proprţimo sitno seckani crni i beli luk. Dolijemo supu od kamena (Supa od kamena - U 1 litar

vode staviti 3 - 4 kamena izvadjena iz mora, a koji su malo obrasli algama.

U to dodati pola ĉaše maslinovog ulja, malo soli i bibera, ĉašu belog vina, 2 glavice sitno seckanog crnog luka i 4 reţnja belog luka, i sve kuvati oko 20 minuta) i stavimo rezance (najbolje je uzeti rezance u boji) da se kuvaju.

Kada se rezanci skuvaju i supa ukuva, nakon 5 do 7 minuta ubaci se naseckanih komada morskog jajeta. Potom nastavimo polagano dolivati supu ali ne previše da se ne raskuva.

Dodamo bibera i soli po ţelji, a pred sam kraj umutimo kiselu pavlaku i dodamo punu šaku peršuna. Obavezno serviramo na toplom pjatu - tanjiru.

386

KRTOLJSKE NJOKE Recept Vuka Joka Brinića

SASTOJCI SOS: 1/2 kg junećeg ili telećeg mesa ili više 2 reţnja luka ( najbolje kapula) 2 reţnja luka ĉesna 1 kašika soli, Papar (biber), Vegeta Lovorov list, Ruzmarin, Petrusin – peršun Pire od pomidora (paradajza), Maslinovo ulje NJOKE: 600 g krtole-krompira, 2 jaja 200 g brašna ili više Kašika masti ili margarina, Malo ulja, Soli po potrebi KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Na sitno isjeckate kapulu i luk ĉesni i stavite da se prţi, pa

kad dobiju zlatnu boju, dodate meso isjeckano na kockice i dinstate na laganoj vatri u njegovom soku. Zatim dodati pire od paradajza, zaĉine – lovor, ruzmarin, i pustiti da se dinsta otprilike sat vremena. Pri kraju moţete politi sa malo crnog vina.

U meĊuvremenu skuvati njoke. Krtolu operite i stavite da se kuva. U vruće propasirane krtole dodate jaja, so, mast, ulje i brašno, te zamijesite od toga tijesto. Onda ga formirate u dugaĉke strukove, poput kobasica, i reţete na komadiće od 2 do 3 cm. Kad je sve gotovo, njoke polijete sosom od mesa i dodate ostalo. Uz ovo jelo dobro ide salata od kukumara – krastavaca i pomidora - paradajza.

387

PAŠTA (Krupni špageti) S VONGOLAMA Recept Nika Lazareva Lakiĉevića

SASTOJCI 1/2 kg oĉišćenih vongola 2 dl maslinova ulja 5 reţnja ĉesa luka - belog luka Šaka petrusina - peršuna 2 dl belog vina 0,5 kg špageta so, papar – biber KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Prvo skuvamo vongole da se "otvore", a zatim ih izvadimo

i iscedimo, a zatim pustimo 10 minuta da se prosuše. Potom skuvamo paštu - špagete "al dente", a kada paštu

iscedimo dodamo joj bokun - komad masla - butera i promešamo.

Vongole poprţimo na maslinovom ulju. Dodamo seckani ĉesa luk – beli luk, petrusin - peršun i zalijemo vinom. Kada vino ukuva, dodamo so ipapar.

Kuhane špagete pomiješamo sa umakom da se dobro ugriju i dodamo mrvljenog sira iz Luštice.

Posluţimo dok je vruće.

388

MUŠLJE MULOKO Recept Laza Markova Lakiĉevića

SASTOJCI 200 g kuhanih i oĉišćenih mušlji – dagnji 4 mrkve – šargarepe Sos od sira 1 oţica - kašika maslaca - buter ili margarina 3 mlada luka 3 oţice - kašike naseckanog petrusina – peršuna 1/2 oţice - kašike vegete KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Mrkvu - šargarepu oĉistiti, oprati i narezati na kockice.

Mladi luk oĉistiti i narezati na kolutiće. U tavi - tiganju zagrejati maslac ili margarin, dodati mrkvu i peći oko 2 min.

Dodati mladi luk i dagnje i zagrejati još oko 2 min. Dodati vegetu i lagano promešati. Jelo podeliti na ĉetiri pijata - tanjira, preliti sosom od sira i posuti naseckanim peršunom.

Servirati uz prepeĉeni kruh - hleb. Sos od sira pripremate tako što u duboku tavu - tiganj dinstate na maslacu sitno seckanu glavicu kapule - crni luk i, uz stalno mešanje dodajete 2 oţice - kašike brašna, a zatim odate postepeno mleka do potrebne gustine.

Na kraju dodate komad gratanog - ribanog Luštiĉkog sira i malo belog papra - bibera.

389

PAŠTA FAŢOLA (Šupioti sa pasuljom) Recept Stane Savove Lakiĉević

SASTOJCI 1/2 kg braon faţole - pasulja 4 mrkve - šargarepe, dve pomidore – paradajz 100 gr Luštiĉkog sira Papar - biber u zrnu i mleveni, lovorov list 2 glavice kapule - crnog luka, 5 reţnja ĉesa luka - belog

luka 1 šaka naseckanog petrusina – peršuna 1 oţica - kašika vegete, 1 dl belog vina 2 dl maslinovog ulja 0,5 kg pašte – šupiota KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Prvo skuvamo paštu - šupiote, a kada paštu iscedimo

dodamo joj bokun - komad masla - butera i promešamo. Poprţimo na maslinovom ulju seckani ĉesa luk - beli luk,

petrusin - peršun, seckanu pomidoru - paradajz, mrkve - šargarepe, vegete i zalijemo sa 1 dl belog vina.

Kada vino ukuha, dodamo so i papar - biber. Potom kuvane špagete pomešamo sa ranije već skuvanom faţolom - pasuljem koga smo iscedili i osušli, i na sve to izgratamo - naribamo sira Luštiĉkog ili neki kaĉkavalj pogodan za ribanje.

390

MUŠLJADA S ORIZOM (Dagnje punjene pirinĉom) Recept Laza Markova Lakiĉevića

SASTOJCI 1 šolja oriza – pirinĉa 2 kg mušlje – dagnji 3 dl belog vina 10 reţnjeva isjeckanog ĉesa luka - belog luka Petrusin - peršun, dve pomidore – paradajz So, papar – biber Maslinovo ulje KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Na zagrijano maslinovo ulje (2 dl) sameljemo dosta papra

- bibera i kad papar pusti miris bacimo iseckani ĉesa luk - beli luk da se dinsta oko jednog minuta, a zatim dodamo mušlje kojima smo prethodno spolja temeljno oĉistili školjke (najbolje sa tvrdom ĉeliĉnom ĉetkom) i pustimo nekoliko minuta da se kuva poklopljeno. Potom dodamo vino i to sve dobro izmešamo i protresemo, te dodamo petrusin - peršun i iseckane pomidore.

Pustimo da sve kuva oko 5 minuta, a zatim sipamo oriza - pirinĉa (dve kafene šoljice) i kuvamo sve dok se školjke ne otvore i oriz - pirinaĉ ne skuva.

U toku kuvanja pirinaĉ će se uvući u školjke. Servirate sa prepeĉenim kruhom - hlebom.

391

POLPETE OD GIRICA Recept Jane Nikove Kostić

SASTOJCI 1.5 kg gavice ili sarduna Maslinovo ulja 3 jaja 5 reţnja ĉesa luka - belog luka Sok od pola limuna, papar, brašno Petrusina – peršun Kruh – Hleb KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Gavicu skuvate, iscedite vodu i ostavite ih na suvoj krpi

da se dobro osuše, a zatim ih sameljete ili samo izgnjeĉite medju rukama. Takvu smjesu izmješate sa seckanim ĉesa lukom - belim lukom, sokom od limuna, jajima, ovlaţenom sredinom od hleba i petrusinom - peršunom.

Od smese napravite polpete, uvaljajte ih u prezlu i frigajte ih - prţite. Polpete od girica se mogu posluţiti s blitvom ili sa kuvanom krtolom - krompirom i to na krtoljski naĉin.

KRTOLJSKA KRTOLA Kuvani krompir iseći na komade i preliti sa maslinovim

uljem i sa dosta sitno seckanog peršuna, dosta sitno seckanog belog luka, a zatim sve gnjeĉiti viljuškom i mešati.

392

MARINADA BJELILSKA Recept Joka Pava Miloševića

SASTOJCI 1 kg ribe (sardela, lokarda - skuša, šnjur ili gavica) Malo brašna Malo soli 1/4 l maslinova ulja 1/8 l octa - vinskog sirćeta 1/8 l vode Petrusin – peršun Granĉica ruzmarina Papar - Biber u zrnu Limun KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Ribu oĉistiti, oprati i posušiti, malo posoliti i pobrašniti i

ostaviti da malo odstoji, a zatim je izprţiti u vrućem ulju. Poprţenu ribu sloţiti u zdelu i preliti marinadom. Marinada: Maslinovo ulje, vinsko sirće, vodu, peršun, ruzmarin i

biber kuvati na laganoj vatri otprilike 10 minuta. Kada se sve dobro ohladi ostaviti na hladnom mestu.

Marinada moţe da traje više dana a, posluţuje se s kriškama limuna i kuvanom krtolom - krompirom.

393

BRODET OD KRICKOVINE Recept Tripa Pera Markova

SASTOJCI 1.5 kg razne ribe od seke (perka, gujoĉ, knez, špar...) 2 dl maslinova ulja 4 glavice kapule - crni luk, 5 reţnja ĉesa luka - belog luka Petrusin - peršun, lovorika, ruzmarin 1/2 litra gustog soka od pamidora – paradajza Sok od pola limuna, papar, sol, 1 kg krtole – krompira 4 dl belog vina KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Ribe oĉistite, operite i svaki komad malo osolite. U dublju

pinjatu - lonac sipajte maslinovo ulje proprţite naseckane kapule - crni luk. Kad luk upola zarumeni, dodajte naseckanog ĉesa luka - belog luka, pire od pomidora - paradajza ili soka, limunov sok, papar i sol po ukusu i vino.

Kuvajte 5 minuta, a zatim dodajte ribu i dolijte malo vode i na vrlo laganoj vatri kuvajte oko 1 sat.

Pinjatu - lonac samo povremeno protresite, ali nemojte mešati, da se ribe ne raspadnu.

Na samom kraju pospite nasjeckanim petrusinom - peršinovim listom sa malo ruzmarina.

Ovakav brodet se moţe sluţiti sa kuvanom krtolom - krompirom.

394

SALATA OD BOBA Recept Stane Marka Rautovića

SASTOJCI 800 g sveţeg boba Polovina crvene kapule - crvenog luka 8 malih pomidora – paradajza 200 g kukuruza u zrnu Deblji narezak mortadele (u komadu) Crne masline Sir Luštiĉki Limun Maslinovo ulje KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Skuvajte bob u vodi bez ikakvih zaĉina pa, kada je skuvan

ocedite ga i oljuštite (proverite da je doista sveţ) i stavite ga u dublju posudu.

Dodajte oĉišćeni i na kolutiće narezanu crvenu kapulu - crveni luk, mortadelu narezanu na prutiće te pomidore - paradajz na kriške.

Sve ovo proprţite (samo da mortadela malo porumeni) i sve vreme mešajte. Ovome dodajte kuvani kukuruz i šaku crnih maslina, zaĉinite uljem, soli, limunovim sokom i podelite ovu sveţu salatu na pjate - tanjire te posipajte grublje naribanim ili izdrobljenim Luštiĉkim sirom.

395

BAKALAR S KRTOLOM (Krompirima) Recept Iva Pava Miloševića

SASTOJCI 400 g bakalara 1 kg krtole – krompira 3 dl ulja (maslinovo i obiĉno) So, papar – biber Pomidore – paradajz 8 reţnja ĉesa luka - belog luka, petrusin – peršun KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Bakalar dobro tući (umotati bakalar u platnenu krpu i tući

drvenim maljem - ĉekićem) a zatim ga moĉiti preko noći u vodi. Potom ga oprati i staviti kuvati dok ne postane mekan. Izvaditi ga iz vode (vodu saĉuvati) poloţiti na ĉisti šugaman - peškir i oĉistiti od draĉa - kosti i iseći ga na sitne komade.

Krtolu - krompir oguliti, oprati i narezati na tanke ploške pa slagati u teću - šerpu, red krompira, red bakalara. Svaki red posuti sitno seckanim ĉesa lukom - belim lukom i petrusinom - peršunom, te preliti toplim uljem, a zatim poredjati pomidore - paradajz iseĉen na kolutove.

Najbolje je kada se sloţe 4 reda. Soliti i papriti po ukusu. Kad je sve posloţeno, doliti malo

vode u kojoj se kuhao bakalar i peći u pećnici dok krtola - krompir sasvim ne ne omekša.

396

MUŠLJADA OD KAKRCA Recept Laza Markova Lakićevića

SASTOJCI 2 kg mušlji – dagnji 3 dl belog vina 10 reţnjeva iseckanog ĉesa luka - belog luka Petrusin – peršun Dve pomidore – paradajz So, papar – biber Mrvice od kruha Maslinovo ulje KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Na zagrijano maslinovo ulje 2 dl sameljemo dosta papra -

bibera i kad papar pusti miris bacimo iseckani ĉesa luk - beli luk da se dinsta oko jedan minut te dodamo mušlje kojima smo prethodno spolja temeljno oĉistili školjke (najbolje sa tvrdom ĉeliĉnom ĉetkom) i pustimo nekoliko minuta da se kuha poklopljeno.

Posle toga dodamo vino i to sve dobro izmešamo i protresemo, te dodamo mrvice, petrusin - peršun i iseckane pomidore.

Pustimo da sve kuva dok se sve školjke ne otvore. Servirate sa prepeĉenim kruhom - hlebom.

397

RIBA U SOLI Recept Vasa Nika Kostića SASTOJCI 1.5 - 2.5 kg (ćavra, orada ili brancin, orfan ili palamida) 2 dl maslinova ulja 1 kg morske soli 5 reţnja ĉesa luka - belog luka Sok od pola limuna, papar, 1 kg krtole – krompira 1 dl belog vina Listovi petrusina - peršunov list, ruzmarin KAKO PARIĆATI NAĈIN - PRIPREMANJA Bilo koju veću ribu od 1.5 kg pa do 2.5 kg oĉistite i

operite. Prelijte utrobu ribe sa bijelim vinom i sokom od limuna, a

zatim popaprite - pobiberite i dodajte manju granu ruzmarina. Tako pripremljenu ribu uvaljajte dobro u morsku so i

zamotajte je u aluminijsku foliju. Pecite u peĉnici 45 minuta, a potom ribu izvadite iz folije i

ogulite koru od morske soli. Na većoj gvantjeri - posluţavniku sloţite ribu i prelijete je

sa maslinovim uljem, iseckanim ĉesa lukom - belim lukom i petrusinom - peršunom.

Okolo ribe servirajte kuvane krtole - krompir.

398

SALATA BUDOVINA Recept Jane Nikove Kostić SASTOJCI 1.5 kg blitve 1 dl maslinova ulja 6 jaja 5 reţnja ĉesa luka - belog luka Sok od pola limuna Papar 1/2 kg krtole – krompira Petrusina – peršun KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Obarite skupa - zajedno - blitvu i oĉišćenu krtolu -

krompir, a zatim ocedite i iseckajte sve to noţem na komade. Obarite 6 jaja i sitno iseckane dodajte u blitvu i krtolu -

krompir. Popaprite, dodajte sok od limuna, seckan ĉesa luk - beli

luk i maslinovo ulje. Dobro izmešajte i pospite iseckanim petrusinom - peršunom.

Ova se salate moţe servirati i kao prilog ribi peĉenoj na gradele, a i priganoj – prţenoj – ribi.

Najbolje je sluţiti sa priganom gavicom.

399

BAKALAR U UMAKU OD POMIDORA (Paradajza) Recept Jane Nikove Kostić SASTOJCI 800 g omekšanog bakalara 400 g mladih glavica luka 1 mrkva, 1 celer, ulje, papar, sol, malo belog brašna 1 l soka od pomidora – paradajza 1 šaka petrusina – peršuna 5 reţnjeva ĉesa luka - belog luka KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Oprati bakalar, oguliti mu koţu, izrezati ga na komade,

uvaljati u brašno i prţiti u dosta vrelog ulja s obe strane da porumeni. Na vatru staviti veliku posudu s nekoliko oţica - kašika ulja.

Dodati seckanu glavicu luka, mrkvu i celer. Poprţiti, dodati preostale komade luka u komadu i ostaviti da se dobro isfrigaju - isprţe. Posoliti, popapriti i pirţiti dalje dok ne dobiju lepu blijedosmeĊu boju. Zatim dodati sok od pomidora - paradajza, promešati i ostaviti da kipi sve dok luk ne bude sasvim gotov. Ako je potrebno, dodati još malo vode.

U umak staviti komade bakalara i ostaviti da dobro upiju aromu.

Pre nego što se makne s vatre posuti seckanim petrusinom – peršinom i ĉesa lukom - belim lukom.

400

TRIPOV FILE OD RIBE U BIJELOM VINU Recept Tripa Kikanovića SASTOJCI Odabrati morsku ribu po ţelji 0,05 kg riţe 1 jaje Ulje i maslac za prţenje 0,1 l bijelog vina i 0,1 l riblje pastele 0,05 l pavlaka za kuhanje 0,005 kg soli, crni papar i šafran, 0,02 kg limuna Riblja pastela Upotrijebite glave, kosti i peraje samo nemasne bijele ribe

(masna riba salsi daje gorak okus). Operite 750g glava, kostiju i peraja i stavite ih u široku

posudu. Dodajte 1 litru vode i 250ml bijelog vina. Zagrijavati do vrenja obirući pjenu s površine.Dodati 1 luk izrezan na ploške, 1 mrkvu narezanu na kolutiće, 1 nasjeckan korijen celera, 1 list lovora, nekoliko granĉica peršuna I nekoliko zrna bibera. Kuhati na laganoj vatri 20 do 25 minuta.

Procijediti. Upotrijebite odmah ili ĉuvati 2 dana u friţideru, ili sve zamrznite.

KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Ribu isfiliramo, posolimo i uvaljamo u oštro brašno. Riţu

skuhamo i obojimo šafranom. Riblju pastelu, vino, pavlaku za kuhanje i malo crnog papra stavimo kuhati. Kada umak dovoljno reducira, zgusnemo ga jednim ţumancem i nakapamo s malo limuna. Ribu isprţimo i sve sloţimo na tanjur.

401

HLADNO RIBLJE PREDJELO ŠKOLJIC Recept Špira Đinovića SASTOJCI 0,3 kg salate od hobotnice i sipe 0,04 kg slanih sardela 0,04 kg mariniranih sardela 0,04 kg riblje paštete 0,05 kg dimljena brancina KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Hobotnicu kuhamo oko 2 sata dok ne potpuno ne

omekša. Ohladimo je, te je zaĉinimo ĉešnjakom, maslinovim uljem,

solju, paprom, octom, peršinom, a potom dodamo sitno sjeckanu pomidoru.

Sve dobro ohladimo i posluţimo garnirano na tanjuru. Svijeţe filete sardela, mariniramo sa soli, octom i

limunom, te pustimo barem 14 dana da miruju u umaku. Prije posluţivanja prelijemo sokom od limuna, te garnirane posluţimo.

Svijeţe filete brancina oĉistimo od kosti i stavimo u prethodno pripremljenu salamuru. Ostavimo barem nedelju dana. Nakon toga dobro ocijedimo te dimimo 1-2 sata.

Posluţimo sa svjeţim paprom.

402

BJELILSKE NJOKE OD SIRA SA KOPRIVOM I SIPAMA Recept Petrica Iva Vasova SASTOJCI Crveni krompir za njoke Brašno za njoke Mladi sir Kopriva Škampi Maslinovo ulje Zaĉini Pavlaka za kuhanje Ĉešnjak KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Skuhamo krompir od kojeg napravimo njoke, a u tijesto za

njoke dodamo mladi sir i to na 1 kg krompira 0,40 g sira. Razvaljamo, oblikujemo njoke i skuhamo ih.

Koprivu oĉistimo i lagano blanširamo. Na maslinovom ulju poprţimo sitno sjeckane krake od

sipe, dodamo koprivu i ĉešnjak, flambiramo i zalijemo ribljom pastelom.

Na kraju dodamo njoke, pustimo neka prokuha, potom dodamo vrhnje za kuhanje i zaĉinimo.

Prije serviranja prelijemo maslinovim uljem.

403

KOKOŠ NA BRODET Recept Mare Milović SASTOJCI Za 4 do 6 osoba 1 srednje velika kokoš 2 oţica - kašika vinjaka 40 g ulja 1 glavica luka 100 ml bijelog vina 2 ĉešnja ĉešnjaka 4 svjeţe pomidore Peršun Sol Papar Lovorov list Ruţmarin Limun KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Kokoš nareţite na komade, posolite, pospite Vegetom i

poškropite vinjakom. Neka tako pripremljeno meso kratko odstoji. Na ulju proprţite nasjeckani luk, dodajte vino, nasjeckani ĉešnjak i peršin, oguljenu i na kocke narezanu pomidoru, papar, lovor, ruţmarin i plošku limuna.

Propirjajte i dodajte pripremljenu kokoš. Zalijte s malo tople vode i pirjajte dok ne omekša.

Posluţite s palentom ili sa slanim kuhanim krompirom.

404

MARKOVE TRIPICE Recept Vuka Joka Brinića SASTOJCI 1 kg miješanih, goveĊih ili junećih tripica - škembića 1 - 2 komada glave luka srebrenca 100 gr dimljene pancete, masnije i 1 debela kriška

masnijeg pršuta 4 - 5 reţnjeva ĉesaluka – belog luka 1 kitica petrusina - peršuna 3 - 4 lista lovora 300 gr usitnjenih oljuštenih pomidora - paradajza 2 oţice koncentrata od rajĉica, Pola ĉaše maslinovog ulja 50 gr svjeţe naribanog parmezana 2 - 3 kom krumpira (po volji), 2 komada mrkve, 2 stabljike

celera KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA U velju teću sipati maslinovo ulje i na njemu proprţiti sitno

iseckani luk, dodati komadiće pršute i pancete, a onda u to sipati usitnjeni paradajz i koncentrat od paradajza. Uliti malo vode i dodati sitno seckanu mrkvu i celer. Luk srebrenac fino narezati, a isto tako i mrkvu ka i stabljike celera, i sve to na laganoj vatri kuhati desetak minuta kako bi se dobio gušći sos. U drugu teću skuvati tripice, ocediti ih i izrezati na rezance (oko 2 cm širine). I krompir iseći na kocke i skuvati ga odvojeno i procediti ga.

Tripice i krompir dodati u teću sa sosom i pustiti da se sve zajedno kuva oko 10 minuta. Na kraju dodati sitno seckani peršun, a pred serviranje posuti sve ribanim parmezanom.

405

ŢUĆENICA SA KRTOLOM Recept Mare Spasove Rusović SASTOJCI ½ kg ţućenice ½ kg krtole - krompira 3 jaja Maslinovo ulje Ocat - sirće So Biber Glavica crnog luka (po mogućnosti kapule) KAKO PARIĆATI - NAĈIN PRIPREMANJA Ţućenicu sitno isjeckati, a krtolu skuvati prethodno

isjeĉenu na kocke. Jaja skuvati utvrdo. Kuvanu krtolu dodati ţućenici, posoliti i pobiberiti, zaliti

maslinovim uljem i sirćetom, pa sve dobro izmiješati. Dodati na ĉetvrtine izrezana jaja. Ukoliko ţelite, moţete sve posuti lukom (isjeĉenom kapulom).

Ovo jelo moţete spremiti i bez jaja.

406

407

408

Za razliku od severozapadnog dela Boke gde se govori hercegovaĉkim dijalektom, u jugoistoĉnom delu, levo od ulaza u zaliv ako se dolazi sa strene od Budve ili Grblja, ili sa desne strane ako u Boku Kotorsku ulazite sa veljeg mora, se nalazi naselje Krtoli, smešteno na obroncima Obosnika, govor je, davne 1623 godine doneo sa sobom izvesni Vule Ivanović iz Zete.

Posle kraćeg zadrţavanja u Krtolima, kaţu da je priĉao da odlazi zauvek iz ovih krajeva i da se misli naseliti na Siciliju, Vule je u znak zahvalnosti ostavio pregrš reĉi koje je sa sobom nosio u dva velika lanena dţaka. Vule Ivanović je odseo u porodici Vuĉinović.

Na odlasku, domaćin, Ivo Vuĉinović se zahvalio na reĉima koje mu Vule ostavi, a dţakove je odloţio šufit i zaboravio je na njih. Vremenom su reĉi, jedna po jedna, u vreme kada bura duva, izlazili iz dţaka, a vetar ih je prosipao po celim Krtolima.

Reĉi su se uvlaĉile u govor meštana, a kako su nošene burom i izgovor tih reĉi, kao i govor Krtoljana je bio brz i to znatno brţi nego li u bilo kom delu Boke Kotorske. Priĉa se da je Vule Zeĉanin, slovo A dobio od nekog Dubrovaĉkog trgovca u zamenu za meko Ć, a onda ga zatvorio u u kutiju, pa se zato A, kada se našlo u izgovoru Krtoljana ponašalo kao zatvoreno A, i da je sliĉno izgovoru kao kod Dubrovĉana.

Kada je, 1834. godine prolazio Vuk Karadţić kroz ove krajeve, a svratio u Krtole kod porodice Barbić, zapazio je, a kasnije i zapisao da u Krtoljana postoji i jedan poluglas koji imaju i Dobroćani. Vuk nije znao da je taj poluglas u Krtole donela Mare Milošević kada se udala za najstarijeg sina Iva Vuĉinovića, Pavla. Ovaj poluglas se, dok se nije potpuno uvukao u svakodnevni govor, izgovarao samo u posebnim danima a mogli su ga izgovarati samo domaćini i najmlaĊa muška ćeljad i sluţio je kao neutralni vokal sliĉan poluglasu pomoću kojeg izgovaramo pojedine konsonante kad hoćemo da ih izgovorimo same.

409

Kada se saznalo da je slovo A poreklom iz Dubrovnika, mnogi Krtoljani su poĉeli da izbegavaju taj samoglasnik, a njemu su pridruţili i slovo E, ali ne kod svih reĉi već je to bivalo od sluĉaja do sluĉaja, a neke od reĉi su vremenom potpuno izgubile slovo A i E - s‘d (sad), k‘d (kad), ĉ‘p (ĉep), b‘ĉva (baĉva), jed‘n (jedan), sed‘m (sedam).

Zapisao je Vuk i dve reĉi koje je se retko u kojem kraju Boke Kotorske ĉuju sem u Krtolima. Kada ţele da kaţu da se nešto desilo prejuĉe, Krtoljani kaţu ‗‘onomadne, a ako nešto dolazi preksutra onda je to ‗‘ondan‘‘.

Mnogi oblici govora su sliĉni ili isti kao i u celoj Boki, tako da se veoma ĉesto koristi pripovedaĉki imperativ, a ne razlikuju se akuzativ od lokativa uz reĉi koje oznaĉavaju kretanje ili mirovanje.

Umesto „ovaj‖ kaţu ‗‘ovi‘‘, a kada kaţu ‗‘oni‘‘ misle na ‗‘onaj‘‘.

U vremenima kada su se reĉi, nošene burom, kaĉile, a potom se i uvlaĉile u uši Krtoljana, dolazilo je do mnogobrojnih brkanja i gubljenja slova iz pojedinih reĉi, do spajanja slova, i glasova ili do potpunog gubljenja glasova.

Pored oĉuvanih grupa TJ, DJ, SJ i ZJ ĉesto se, naroĉito u proletnja predveĉerja ĉuju i S i Z , a sreću se i Ć i Đ dobijeni najnovijim jotovanjem: išćerati, Ċe si. Ćesto je i gubljenje glasa J, pa tako dolazimo do reĉi kao - nemo(j)te, da jo(j) pošlju, a gubljenje glasa V dovodi do - bra(v)o, go(vo)ri, ţi(v)mi. Posle nekoliko godina, glas P je nestao ispred glasa S a primer je - (p)sovat, kao i glasa I na kraju infinitiva - spavat(i).

Prema pripovedanju Mirka Rusovića, glas T i Ć je on izgubio jedne veĉeri kada se iz Milovića preko Nikovića vraćao kući.

- Iспали су ми негде око цркве Св.Спаса, - govorio je, ali mu u tu njegovu priĉu skoro niko nije verovao, ali se, i pored toga, od tog doba govori - gris(t) i po(ć), a kako je Mirko te noći izgubio i ĉitav slog ĈEŠ, te reĉ OĆEŠLI je preko noći postala OLI.

410

Kada je video šta je uradio, Mirko je, tako barem priĉaju po Radovićima, a kaţu da su to ĉuli iz odjeka na Vari,

umetnuo glas M i N te neke reĉi postadoše sasvim drugaĉije - su(m)prešavat i i(n)kona.

Kada se, posle dolaska broda u uvalu Trašte, negde oko 1645. godine na obalu iskrcalo nekolicina crnoputih mornara, u zamenu za vodu oni su meštanima Krtola ostavili glas DZ, pa se od tog doba neke reĉi izgovaraju sa tim ĉudnim glasom - dzindzera, londza, brondzin.

Slova Z daje slovo Ţ – ţnam, glas O daje U – undar, unĊina, glas S daje C – Cmilja, a S daje Š, pa se izgovara š njim, šnjela sam, a dolazi i do metateza slogova - bilismo (bismo li).

Priĉa se da su se reĉi same od sebe stvarale i da su slova, po nekom svom nahoĊenju, prelazila iz jednij u druge reĉi, menjala zvukove i oblike.

Jedan od prvih koji je, barem malo, pokušao da utvrdi šta se taĉno zbilo, bio je Drago Marko Lakiĉević, ali i njemu su jedne noći, kada se bura poigravala sa jugom, nestala tri slova, pa je napustio pisanje o reĉima krtoljskim i poĉeo pisati rusko srpski reĉnik koji se i dan danas nalazi u kući Lakiĉevića na Bjelilima.

Na reĉima koje su nastajale na ovim prostorima bavili su se mnogi, i svako je na neki svoj naĉin ostavio trag u stvaranju reĉnika koji ima neka svoja pravila koja se, u zavisnosti od vetrova i oblaka menjaju, ne iz dana u noć, već iz sata u sat.

Izgovorena reĉ u petak, ima potpuno drugaĉije znaĉenje u sredu, a samo utorkom i ĉetvrtkom izgovorene reĉi traju nešto duţe vremena.

Vuk Karadţić, Vesna Lipovac, Smiljka Krivokapić, Jovo Lazara Starĉeviĉa, ĐorĊe Cenić, Vaso Stanjević i Dare Lazova su samo neki od onih koji su skupljali reĉi i stavljali ih, kako ko, tamo gde im je i mesto.

Ovaj reĉnik je pronaĊen u jednoj panjegi u kući Marka Đurova Kostića, a ĉini se da su se tu reĉi same skupljale i sebe tumaĉile, pa je pitanje koliko su i one taĉne i ispravne.

411

Poseban deo ovog reĉnika ĉini dodatak o nazivima

osobina ljudi, i poseban deo koji se odnosi na reĉi koje se upotrebljavaju u kuţini – kuhinji. Ovaj dodatak je najverovatnije naknadno pridodat i po naĉinu na koji je pisan moţe se predpostaviti, i to po naznakama koje su ispisane na svakom listu u donjem desnom uglu, da je autor izvesni Mal Nikolo Vici, te da je imao nameru da napravi još nekoliko podela - nazivi za poljoprivredne alatke, stolarske i druge alate, ali je ostala tajna zašto ti delovi nisu završeni.

Zbog svoje specifiĉnosti dodatak KRTOLSKA SLOVA je našao svoje mesto pre samog RJEĈNIKA KRTOLJSKOG.

412

SLOVO O OSOBINAMA LJUDI AĊunto – osoba koja nekog prati iz interesa Ardit – neotesan mladić Aspida – opasna ţena Ašašin – ubica Aţmadel – osoba sklona kraĊi Bagašona – ţena lošeg ponašanja Barkaštramba – neuredna osoba Bekokontento – muţ koji zna za ţeninog ljubavnika Berekin, -ica – vragolan(ka) Bertoldo – lukavac Bevandela – pijanica Bigota – licemjer(ka) Cavatin – loš obućar Cukun – tikvan Ćakulon, -a – brbljiva osoba, koja voli da ogovara Diškolo – mangup Faflatun – brbljivac Fakin – mangup Falac – neiskren, lukav, laţan Farabut – propalica Farfalon, -a – brbljivac Fijun, -a – skitaĉ Fikanaţo – njuškalo Floćun, -a – koji svašta priĉa Fuljo, -a – sklon kraĊi Furijat – zloban Galiot – mangup, ţenskar Galiotica – ţena slobodnog ponašanja Galun, -a – osoba lijena Ganco – prepreden(a) Grintavica – zajedljivica, dosadna ţena Grinja – osoba bezvoljna, koja druge kinji

413

Guloz(an) – halapljiv Gulozaĉa – halapljivica Imbruljun, -ica – prevarant Impicaskandali – izazivaĉ svaĊe Ingord – gramziv Karonja – propalica, ljenjivac Kenkeruša – koja na sebe stavlja mnogo bezvrijednog nakita Kokotina – nemoralna ţena Leventica – osoba spora i lijena Libertina – djevojka slobodnog ponašanja Lokadur – pijanica Luco – tikvan Makako – budala Mantenjuta – ljubavnica Maškalcun – nitkov, bitanga Oršo di montanja – sirova osoba Papeša – gorda ţena Paštroćun – loš majstor Patafija – izbirljiva ţena Perleto – fićfirić Petegula – brbljiva ţena Picikanjalo – škrtica Picignjida – cjepidlaka Pjacarola – uliĉarka Pjatula – dosadna osoba Pogan – neĉovjek Politikun, -a – osoba lukava Rofijan, -a – podvodaĉ Rompiškatole – ometaĉ Setobandijera – prevrtljivac Superbo, -a – ohol, uobraţen Šćapin – loš zanatlija

414

Škacakin, -a – probisvijet Škivakulo – ljenjivac Šotokuco – podmukla osoba Špakamontanja – raspikuća Špakun, -a – raspikuća Špicagvera – izazivaĉ svaĊe Špija – špijun Špilorko – škrtica Štracun, -a – odrpanac Štriga – zla ţena Štrigun – zao ĉovjek Švondrulja – drolja Tentacion, -a – osoba napast Tirtilin, -a – fićfirić Ufijerta – zla ţena Uţurajo – lihvar Vagabund – vucibatina Zavajon, -a – prevarant Ţmerdun, -a – negativac

SLOVO O KUŢINI A la maka – besplatno, dţabe Al dente – povrće obareno do mjere da se osjeti pod zubom, ne prekuvano Amarete – sitni kolaĉi od badema Aniţina – alkoholno piće od anisa, zalivski uzo Antipast – predjelo Anţ – sjeme anisa Balancane – plavi patlidţan Balanceta – mala viseća vaga Balini – vrsta tjestenine Balot(ic)e – kugl(ic)e, najĉešće od mesa Banda – strana termiĉki obraĊivanog mesa

415

Banjomarija – kuvanje na pari Barbun – vrsta morske ribe, arbun Barketa – sipina kost Baštardat – pomiješana vina razliĉitog kvaliteta Baštun – rebro ĉokolade, štangla Berzamin – vrsta groţĊa i vino koje se nekad proizvodilo u Boki Beškot – dvopek Beškotat – peći dvopek Beškotin – sitni kolaĉ Bevanda – mješavina pola vina i pola vode Bićerin – (rakijska) ĉašica Biţ – grašak Biţica – drveni sud za slanu ribu Bonkulovići – koji vole dobar zalogaj, gurmani Brenke – škrge Britulin – perorez, noţić Buzara – jelo od školjki, supa od školjki Cancarele – vrsta tjestenine Cedrun – vrsta velikog limuna Cimina – kim Cipar – vrsta groţĊa i vina Cipol – vrsta najpoznatije gradelaške ribe Crni riţot – rizoto od sipe, zacrnjen sipinim crnilom specifiĉnog ukusa Cukar – šećer Cukarijera – posuda za šećer Ĉesan – bijeli luk Ćikara – šolja Ćikarica – šoljica Ćošak od kruha – okrajak Dekot – ĉaj od raznih trava Demiţana– šibljem opletena velika staklena flaša

416

Dimagrante – sredstvo za mršavljenje Draĉe – manje riblje kosti Fave di morti – sitni kolaĉi u raznim bojama Feta – parĉe Fetica – parĉence FeštaĊuni – aktivni uĉesnici fešte Fidelini – tanka tjestenina u kolutovima Fjaka – malaksalost, obamrlost (usljed vrućine) Fjoketi – tjestenina u obliku mašni Franbuo – sok od maline Freško – svjeţe Fritaja – kajgana Fritule – uštipci Frutijera – posuda za voće Fumar – dimnjak Fundać – talog od kafe Furmine – šibice Galeta – neslan dvopek Galetina – keks Gamela – vojniĉka posuda za hranu Garbun – ugalj Garofulin – karanfilić, klinĉić Got – ĉaša Gradele – vrsta primorskog roštilja Gratano – rendano Gulozeca – poslastica Gušt – ugoĊaj Gvantijera – posluţavnik Isparićano – zgotovljeno Isprigati – isprţiti Išempjati – poludjeti od gušta, od ugoĊaja Izgratano – izrendano Izvampati – ispariti

417

Kacarola – lonac sa drškom Kadarun – vrsta groţĊa Kafetijera – posuda za kafu Kalijerga – stolica Kamarijer – konobar Kanavaca – kuhinjska krpa Kanela – cimet Kapare – biljka sitnog zelenog ploda koja se kiseli Kapula – crveni (crni) luk Kaštradina – sušeno kozje ili bravlje meso Kapucin – crna kafa sa mlijekom Karafina – staklena posuda za ulje i sirće Karne a la greka – tuĉena šnicla sa maslinovim uljem Karne a la marijeta – tuĉena šnicla sa crnim lukom Keksijera – posuda za keks Kodega – svinjska koţica Kogo – kuvar Koguma – dţezva Komardar – mesar Koncijer – staklena posuda za ulje i sirće Konsumati – proţeti svim ukusima Kora – ljuštura (školjke), ili ljuska (obiĉno krompira) Kortelina – tanak noţ za rezanje pršuta Kostolete – rebra Košet – but Kišati – drţati potopljeno u vodi Kućarin – kašiĉica Krokant – slatkiš hrskavac Kroštule – sitni kolaĉi prţeni na ulju Kupica – rakijska ĉaša Kuţina – kuhinja Latiţin – pihtija

418

Lešo (meso) – kuvano u vodi Luc – vrsta morske ribe Luk ĉesan – bijeli luk Lombuo – peĉenica, file Lovorika – lovor Macel – klanica Makaroni, makaruli – vrsta tjestenine Mandulati – slatkiši od badema Manestra – supa Maniţin – mlin za kafu i biber Marenda – uţina Marendat – uţinati Mariklja – vrsta malog puţa Marinada – vrsta jela od ribe Marsala – vrsta vina Maniţin – mlinac za kafu Menduli – bademi Menšola – mali elegantni sto Minestron – supa od zeleni Mištro – rakija mastika Mokete – mašice Moškijera – drvena naprava uokvirena mreţom za ĉuvanje sira Moškun – vrsta hobotnice Mrkva – šargarepa Mufa – plijesan Mustaći di papa – vrsta tjestenine Mušulje (mušlje, dagnje) – najuĉestalije jadranske školjke Naranćini – sitni kolaĉi od pomorandţe Njoke – knedle Oriz – pirinaĉ Ostika – sirće, ocat

419

Ošterija – kafana Oţica – kašika Pamidora – paradajz Panet – okrugli hljeb od 1 kg Panjoka – vojniĉki hljeb Papar – biber Paradiţet(o) – vrsta slatkiša Pasareta – vrsta osvjeţavajućeg bezalkoholnog pića Pašabrod – cjediljka Pašta – tjestenina; paštica – sitnija pašta Paštafrola – torta u kojoj je jednaka koliĉina masti, šećera i brašna Pašticada – u uţem smislu vrsta jela od govedine i suvih šljiva Peraška torta – torta prastare recepture, s puno badema, puna fila Peškarija – riblja pijaca, ribarnica Pešt – tuĉeni bijeli luk, slanina i bosiljak kao zaĉin Petrusin – peršun Pijez – teg Pirun – viljuška Pinjata – posuda Pjat – tanjir Podušiti – staviti u vodu Polpeta – faširana šnicla Polpetun – faširano meso napravljeno u okruglom pljosnatom obliku Pošada – escajg Prigati – prţiti Priganice – uštipci Profundis – šaljivo: nezajaţljivost u jelu Prosulja – tava

420

Prošek – vrsta kvalitetnog bijelog vina Ravanela – rotkva Resta – pletenica bijelog i crnog luka Riceta – recept za ljekove, jela i kolaĉe Rodula – radla za kolaĉe Romijenĉa – bakarni sud za vodu Rokula – povrće koje se jede sa zelenom salatom Roštijera – pleh za peĉenje Rozulin – liker od ruţinih latica Roţada – karamel krem Salatijera – posuda za salatu Salsijera – posuda za umak Skale – stepenice, skalice – male stepenice Supijera – posuda za supu Šavojarda – sitni kolaĉi od tuĉenog bjelanca i šećera Šegala – raţeni hljeb sa kimom Škartoceti – mljeveno meso umotano u vinovu lozu Škudela – šoljica za bijelu kafu Šorbula – meko kuvano jaje Španjula – meso punjeno slaninom Špenza – nabavka hrane, kupovina hrane Špica – košpica Špik (luka ĉesna) – reţanj bijelog luka Štikadenta – ĉaĉkalica Štrakul – meso od buta Štrudel – štrudla Štruca – vekna Šug – sos Tajadele – rezanci Tajer – drvena daska za tući i sjeći meso Tavajuo – salveta Tavalja – stonjak

421

Tavulin – manji sto Teća – šerpa Tinel – prostorija za ruĉavanje Terina – (bilo kakva) posuda za hranu Toć – sos, umak Toćada – umak, sos Tortijera – pleh za tortu Tratamenat – gozba Tripice, tripe – škembići Tropolušo – izuzetno luksuzno, ali i: izvanrednog ukusa Ušufigati – udinstati Vagan (pelegrin) – vrsta školjke Verdura – povrće Vina (vrste): berzamin, marsala, muškadet, toska, bevanda – mješavina vina i vode, mistura – patvoreno vino Vongola – vrsta školjke cijenjenog ukusa Zdjelica – posudica Ţbatiti (jaje) – umutiti, ulupati

422

423

424

A Abain - Prozor na krovu Abrum - Mamac za ribarenje Abit - Ţenska odeća AdiĊar - Nakit, ukras Aceto - Prikladno odelo Agirati - Izvlaćenje ribarske mreţe Agvantati - Zakaĉiti se, vezati Adente (al dente) - Umereno kuvano (pirinĉ ili testenine) Adio - Zbogom Aćida - Pilula narkotika Akolat - Zalepiti Akomodati se - Raskomotiti se Akoštat - Pristati barkom Akuţat - Najaviti poene u igri sa kartama Ala - Idemo A la - Na naĉin Alargat - Proširiti Alamaka - Dobiti nešto dţabe Alpizo - Celokupno, kompletno, nedirnuto Altroke - A kamo li Ambina - Velika prostorija Andit - Hodnik Abrum - Mamac za ribarenje Anel - Prsten Anelo - Alka za vezivanje barke Ankora - Sidro Anjelina – Jagnjeće krzno Afitavati - Izdavati pod kiriju Arcalina - Turpija za oštrenje noţeva Arganio - Konop za mreţe (pluto i olovo) Armati mreţu - Spojiti konope, pluto i olovo sa mreţom Arla - Zemljište ispod kuće, kanal za cveće Apa - Zadah

425

Apcigati – Uzeti Apjombo – Odozdo Apošto - Baš tako Amo – Hajdemo Arkuo – Zemljani sud za vino i rakiju Armiţ – Drveni plovak izmeĊu sidra i kanapa Argola - Drţaĉ za kormilo Arija - Vazduh Arivati - Vešalica Atakapani – Drvena poluga Atroke (altroke) - Još i kako, dapaće Atento - Paţljivo Avancati - Napredovati, postici Ašeta - Mala sekira za tesanje Ašpa - Drvena poluga

B

Bacalo - Deo za koji se veţe konopac - cima, za vezivanje brodova Badanj - Veliko bure za meĉenje groţdţa Banak - Deo u barci na kojem se sedi, klupa Barka - Ĉamac Barkaca - Veća barka Baketa – Prut ili šiba Bala - Zaveţljaj - drva ili neĉeg drugog Balun - Lopta Bajbot - Vrsta barke Balancana - Plavi patlidţan Baja - Posuda za pranje veša Bajin - Krovni prozor Bajuo - Komad nameštaja, kao sanduk, za drţanje robe – veša Bala - Uvezano breme Baladur - Trem ili veranda Balanceta - Vaga viseća

426

Balat - Igrati, plesati Balin - Zrno od saĉme Banjati se - Kupa ti se Banjafori - Kantica za polivanje cveća Balota - Lopta, kugla za igranje boća – buća Banda - Strana - "predji na onu bandu", svinjska polutka Barbeta - Konop na prednjem delu barke - ĉamca Bario - Pljosnato bure za ĉuvanje raznih proizvoda Bandijera - Zastava Bentanjuta - Udata ţena koja je dobro paţena Bagulin - Štap za podštapanje Baĉit - Baciti Bašica - Dugaĉak otesan kamen za luk Baština - Imanje, obradiva površina Baštuni - (Štapovi) Boja - italijanskim kartama Bataliti - Ostaviti Batit - Mešati, umutiti - "Oli mi batit dva jaja" Bastat - Umeti, moći - "Basta ti li da digneš taj kam" Batuda - Udarac Bavarin - Portikla Belauštra - Ograda od stubova Beleca - Ljepota Belveder - Vidikovac Benda – Zavoj, crna traka oko ruke Betula - Kafana, birtija Beškot - Dvopek Bekutin - Vrsta ribe, mali cipol, cipolić Bekuć - Gorionik karbitne lampe Bevanda - Mešavina crnog vina i vode Beštija - Ţivotinja Beštimat - Psovati Biba - Kuĉka Bilja - Cepanica Bidon - Kanistar Bitva - Izbaĉeni deo na barci za koji se vezuje konopac Bistjerna - Ozidani deo za skupljanje vode

427

Birnica - Alka Bićarin - Ĉašica Bizin - Pas Biza - Kuĉka Biljet - Cedulja, ulaznica Biţ - Grašak Biţica - Posuda za usoljenu ribu Biš - Crvljivo, crvotoĉno - "izbišana vrata" Bjećme - Ĉarape Blagadura - Konopac Bocun - Staklena flaša veće zapremine Bokalin -Noćna posuda Bokula - Pramen ţenske kose Bokaporta - Otvor za izlaz na tavan, na barci na Bokun - Komad Botana - Sirovo pamuĉno platno Botilja - Flaša Bonaca - Mirno more Bonegracija - Drţaĉ za zavjesu Botun - Dugme, gumb Bova - Plutaĉa na moru za vezivanje barke Borsa - Torba Bokara - Bokal Boket - Buket Bolanĉa - Vaga Bolsa - Ţenska torba, torbica Bogumi - Boga mi Brandalje - Trake od jake tkanine Bracera - Vrsta barke Breda - Metalni kliker Brbat - Mutiti, traţiti Brenka – Škrga Brentaća - Let lampa Britvela - Rajber Briškula - Igra sa italijanskim kartama Bruštulin - Sprava za prţenje kafe Bruškela - Kamen za oštrenje alata

428

Brušketa - Alat - stolarski, za skidanje boje sa barke Bruškete - Igra sa prstima - par nepar Broka - Kanta za vodu Brokva - Ekser Bronzin - Lonac Bradja - Red loza na samoj medji Brstina - Sitno granje bez lišća za potpalu Britulin - Perorez Brodet - Vrsta riblje ĉorbe Brontulati ili bruntulati – GunĊati Bruškin - Ĉetka za ribanje Bruštulin - Sprava za prţenje kafe Buc - Batina za udaranje po vodi da bi se riba naterala da uĊe u mreţu Bucel - Ĉekrk, koturaĉa Bubulj - Komad kamena Bumbari - Creva punjena kukuruznim brašnom Bumbela - Staklo na ribarskom feralu Bupati - Udarati Bura - Severni vetar Butarga - Ikra Butiga - Prodavnica Buća - Boća, balota, vrsta sporta Buškariola - Pomoćno spepenište Bušta - Kutija za naoĉare ili pisaći pribor Buštić - Ţenski prsluk Buštra - Drţalo za pero Bukara - Drveni sud za vino Bulin - Mala kugla u bućanju Buţarijol - Alatka od kosti za bušenje rupa na platnu Buloţina - Lijenĉina Burlat - Mutiti Buvel - Unutrašnja guma od bicikla Buĉati - Galamiti Buţa - Rupa

429

C Caklo - Staklo Capa - Motika Capica - Mala motika Capun - Budak Catara - Brod za prevoz - catara Lepetani Kamenari Cakulona - Jako radoznala ţene Cavata - Iznošena cipela Cavate - Papuĉe Celivat - Poljubiti se Cerada - Platno za pokrivanje Cerot - Flaster Cenera - Pepeo ili šljaka sa broda Centura - Traka na unutrašnjosti suknje Centinela - Velika karbitna lampa Cotat - Šepati Cok - Komad drveta Cibelin - Vrsta krzna Cibok - Tvrdi keks Cibrina - Hladnoća Cipol - Vrsta ribe Cima - Konop za vezivanje broda ili barke Cimenat - Cement Cigarijera - Muštikla Cigolo - Drvena poluga za okretanje kamena u mlinu za masline Cito - Mirno, tiho - "Cito Ċeco, dondo spi" Ciprija - Puder Civijera – Drvena nosila za prenos peska Crevlje - Cipele Crepnja - Ploĉa od gline na ognjištu Cukar - Šećer Cukarin - Bonbona Cukarjera - Posuda za drţanje šećera Cukit - Poljubiti - "Cuki ga"

430

Ć Ćapati - Uhvatiti Ćapin - Hvataljka Ćaća - Otac Ćiket - Dinamit Ćakule - Traĉevi Ćakulat - Ćaskati, ĉavrljati Ćakulina - Ţena koja traĉari Ćenći - Krpe Ćerozina - Lojna sveća Ćemija - Mala stolica na tri noge Ćikara - Šoljica Ćikopernica - Pepeljara Ćinkvina - Pet brojeva u redu u tomboli Ćoka - Luster Ćuskara - Ĉep Ćuća - Cucla Ćućat - Sisati

Ĉ

Ĉapati - Uzeti, uhvatiti, ugrizti Ĉaktar - Zvono na volu ili ovnu Ĉapra - Koţa Ĉiket - Eksplozivna naprava Ĉagalj, Ĉakal - Vrsta divljeg psa, šakal Ĉesan - Beli luk Ĉipula - Luk Ĉinit se - Praviti se vaţan

431

D Dati ruku - Pomoći Danu - Hajde Deboto - Uskoro Debela voda - Voda koja u sebi ima soli Deboleca - Bolestan, Slab Demiţana - Staklena posuda opletena prićem Dentijera - Vještaĉka vilica Denjat se - Udostojiti se Deliberat - Osloboditi se Deštregavati – Uništavati Dezvijat se - Izgubiti se Diverati se - Zabavljati se Dobrić - Kamen sa rupom Dolac - Mala dolina izmeĊu kamenja Dota - Miraz Dondo – Stric Dotur - Doktor Dogon - Zet koji ţivi u tazbini Drob - Stomak Draĉa - Trn, Bodljikavo šiblje Drito - Pravo Dikela - Poljoprivredna alatka Dišpekt - Inat Dućati se - Opruţiti se Duperan - Plovan, Iskorišćen Durati - Trajati Duperavati - Koristiti Duja - Dvojka Dumna - Ĉasna sestra Dunkve - Dakle Duzina - Dvanaest

432

DŢ Dţamadan – Prsluk Dţonotavanje - Krpljenje

Đ Đaketun - Jakna Đardin - Bašta, Vrt Đelozan - Ljubomoran Đelozija - Ljubomora Đevenica - Kobasica zaĉinjena belim lukom i ruzmarinom Đelandra - Svatovski venac Đelatine - Pihtije Đenovez - Vrsta jedra Đir - Krug, ’’Krenuti u Đir’’ - poći u šetnju Đirandula - Rajber Đirat - Voţnja u krug Đilo - Muški prsluk Đogatuli - Igraĉke Đustat - Podesiti Đusto - Taĉno Đuture - Ujedno

E Ela - Hajde Elda - Je li Eli - Da li Embrega - Vrsta ribe, sliĉna sardeli Ekola - Evo ga Eliminat - Ukloniti

433

F Faca - Lice Faculet - Maramica Faculetak - Šal od svile Faculetin - Veliki vuneni šal Fakin - Nosaĉ, radnik Falso - Laţno Famelja - Familija Falda - Nabor Falit - Pogrešiti Fanat Karta (Ţandar, Pub) u napolitanskim kartama Fanela - Laka pamuĉna tkanina Farabut - Pokvarenjak Faţola - Pasulj Faša - Pletena ‘‘korpa‘‘ za hvatanje gambora Feca - Kvasac Felcada - Lagana tkanina, prekrivaĉ Fendulica - Mrgud, ljutko Fermat - Zaustaviti Fešta - Zabava Ferao - Svjetiljka Ferata - Autobus Feralet - Mali fenjer Ferijada - Ograda Feridţel - Vrpca Fagot - Zaveţljaj, smotuljak Falja - Greška Ferba - Povišena telesna temperatura Fersa - Male boginje, ospice Feta - Kriška Fetivi - Pravi Fraška - Ferao na drva za noćni ribolov Freško - Sveţe Frkadela - Zihenadrla Fritule - Slatko testo

434

Fibula - Okov na škrinji Fijamonti - Novi Fildešpanj - Najlon za ribanje Filet - Ukrasna lajsna na barci Figurat - Uĉiniti lep gest Fogun - Ognjište Forca - Snaga, sila Franţata - Vrsta mreţe Fregat - Ribati, trljati Frontin - Štitnik od sunca na kapi Frliĉa - Niska stolica Frutijera - Ĉinija za voće Fiso - Pravo Fineca - Finoća Finestra - Prozor Finestrin - Mali prozor Finit - Završiti Finta - Potez, trik, šala Fišćat - Zviţdat Fišek - Dinamit Fjaka - Lenjost, popodnevni odmor Fjaĉina - Lenĉina Fjok - Mašna Fjondra - Praćka Fjomanto Novo Fjorentina - Trokraki svećnjak Fjuba - Šnala FlaĊel - Prut, šiba Flok - Malo jedro Fodra - Postava Foj - List Fonja - Septiĉka jama Forkadela - Ukosnica Forca - Ţurba Fornel - Roštilj Forteca - TvrĊava Finestra - Prozor

435

Fulati - Promašiti Furbo - Lukavo

Furešt – Došljak, stranac, turista Furmine - Šibice Fumar - Dimnjak Fumati - Pušiti Fukara - Loša osoba Fundat - Gurnuti na dole Fundać - Soc od kafe Fustanj - Vrsta pamuĉnog platna Fušt - Kutija za naoĉare Fuštanja – Flanel

G Gabrio - Uvala na Školju - Stradiotima Garbun - Drveni ugalj Garonfo - Karanfil Gagrica - Moljac Gaće - Pantalone Gamela - Metalna posuda Gambet - Metalni deo za vezivanje barke Gambor - Vrsta morskog raka Ganać - Naprava za hvatanje vrša i sićeva iz bisterjni Gande - Rukavice za posao Gajeta - Ribarska barka Galetine - Kolaĉi Galica - Plavi kamen za prskanje groţda Galijot - Duhovit i vispren ĉovek Garbitaĉa - Vrsta lampe na karbit Gargun - Ugalj Gardelin - Vrsta ptice pevaĉice Gat - IzgraĊena obala u luci Gaveta - Vojniĉka zdela za hranu Gavitelo - Plovak za mreţe, vrše i barke Gavica - Sitna morska ribe Gava - Klanfa Gavun - Sitna morska riba Gavunjera - Mreţa za hvatanje sitne ribe

436

Gaša - Vrsta vezivanja konopa na barku Gobav - Grba Gobav - Grbav Gomila - Visoke skupine kamenja - ilirski grobovi Gicanje - Koprcanje Gorit - Govoriti Gindac - Sprava za podizanje jedara Giza - Liveno ţelezo Glamlja - Baklja Glib - Blato Glibavo - Prljavo Glibina - Prljavština Glavica - Brdo iznad naselja Kostići Gondula - Sandolina Goma - Guma za brisanje Got - Ĉaša Gotun - Jak Gradele - Rešetka na roštilju Gratati - Rendisati Gratakaš - Renda Grandeca - Umišljenost Gravalja - Vrsta crepe ili cigle Grezo - Sirovo Grilje - Prozorska krila sa pokretnim rebrima Grinja - Neko kome uvek nešto smeta Grko - Gorko Grota - Rupa Guc - Vrsta barke Gruj - Vrsta ribe Gurla - Oluk Gulozan - Gurman Gušt - Zadovoljstvo Guloština - Gurmanluk; poslastica Guvernao - Kormilo Gvardaman - Konopac za pridrţavanje na stepenicama Gvante - Rukavice Gvantijera - Posluţavnik

437

H Haje - Mari Hrevlje - Drvo za loţenje Haruba - Njiva "u polje" - zemlja kod aerodroma Harandjeo - Arhandjelo Hapa - Magla na staklu Hrtina - Meso oko rebara Halav – Neuredan

I Iglenica - Deo samara Iluminacija - Rasveta sveĉanog karaktera Isekat - Izbaciti vodu Iskaštrit - Poseći granu Iskat - Traţiti Iskust, iskubet - Izvući Iseć - Poseći Imbarkat - Ukrcati, ući imbruljat - Prevariti, zavaditi Imbulat - Zalepti ili zaviti Imbulj - Bala platna Imbulja - Krpa, dţak za mreţu Impicavati - Zaĉikavati, zadirkivati Imito - Deĉja igra - "Amo igrat na imito" Impermeabile - Nepromoĉiv kišni mantil Impešta - Zaraza Impjombat - Spustiti vertikalno - spuštanje neĉeg u more Improvan - Pozicija barke na vodi kada je pramac teţi od krme Indivin - Osećaj Indura - Pozlata Ingvazd - Vrsta konca Infagotat - Zaviti u papir Infaljati - Pogrešiti

438

Infašat - Zaviti, obmotati, uviti - "Infašaj mi ranu" Infisan - Zaljubljen, umišljen Incerada - Kišni mantil Inkartat - Omalterisati Inkasat - Naplatiti Inkaš - Umetak od ĉipke Inklepada - Deĉja igra Inkolat - Zalepiti Inkolan - Uštirkan Inkoradjat - Ohrabriti Intimela - Jastuĉnica Intruit - Hodnik Inšempijan - Šašav Infaš - Zavoj Infašan - Zavijen Infišat - Umisliti Ingvazd - Konac Ingvazdati - Profircati Inkanat - Hipoteka Inkart - Nanešeni sloj Intavulat - Dobiti hipoteku Intumela - Navlaka za posteljinu Intrada - Poljoprivredni plodovi Intrat sresti i sat - Podići, ustati Intrigati - Ogovarati Isati - Podići Isfetat - Izrezati na kriške Išakat - Izmlatiti Išćućat - Poseniliti Išporkat - Isprljati se Ištuvat - Ugasiti Isfrigati, frigati - Isprţiti, prţiti Išempijati - Poludeti Izbišan - Izjeden od moljaca, crvotoĉan Izbucat - Pocepati Iţest - Pojesti

439

J Jabit – Haljina.odelo Jajina - Ptica, sova Jaketa - Gornji deo ţenske odeće Jaketun - Gornji deo muške odeće Jamuţa - Tek pomuţeno mleko, nekuvano mleko Jankin - Perunika Jarbuo - Jarbol Jaška, jašketa - Alat za drvo Jedanak - Istovremeno Ješka - Mamac za ribu Joca - Elegantan sto s jednom nogom Joha - Ljulja Jugo - Juţni vetar

K Kabao - Drveni sud za muţu Kabruć - Deo krovne konstrukcije – rogovi Kabo - Drveni sud sa drškom, sluţi za muţenje Kabruĉ - Deo krovne konstrukcije, rogovi Kavalet - Nogari za testerisanje drva Kavaleta – Paralelna greda u krovnoj konstrukciji,krovni kozlić Kavatina - Vadiĉep Kavija - Drveni klin Kacavida - Odvijaĉ, Šrafciger Kacarola - Posuda za kuvanje Kacot - Udarac pesnicom Kadena - Lanac, Sidrište Kadio - Korito Kai - Kao Kain - Lavor Kalafatati - Kitovati (barku) Kalamaj - Mastionica

440

Kalamida - Gromobran Kalati - Opadanje, smirivanje vetra, silaziti Kalešin - Koĉija Kaldeja - Brodski kotao Kalmati - Stati, prestati, smiriti KalĊerin - Posuda za pranje posuĊa Kalca - Kratka muška ĉarapa Kalcete - Ĉarape Kanat - Uţa strana Kanavaca - Krpa za sudove Kandela - Sveća Kandelot - Debela sveća Kanela - Cimet Kandalijer - Sveĉnjak Kanice - Okuke na putu Kanoćao - Dvogled Kantinela - Letva Kantula - Slavina na baĉvi Kantun - Ćošak Kantunao - Noćni ormarić Kanuo - Top Kamara - Soba Kamastre - Lanci iznad ognjišta Kam - Kamen Kamarin - Ostava Kambruk - Komadić platna od pokrova Kamenica - Vrsta školjke Kamenja - Neuspeh Kami - Slabo, loše Kamiţola - Potkošulja Kamiţot - Ogrtaĉ Kampanjuo - Toranj, zvonik Kaodifero - Ĉeliĉno uţe za vezivanje brodova Kapac - Sposobnost, spremnost Kapo - Šef Kapelin - Kapa Kapesola - Krov

441

Kapitat - Iznenada doći Kapric - Inat Kapsa - Mrtvaĉki sanduk Kapula - Vrsta crnog luka Kapunjera - Kokošinjac Kapuć - Kapuljaĉa Karafina - Staklena posuda za sirće ili ulje Karag - Teret Karat - Svaditi se Karatija - Mala baĉva zaobljena Karakulja - Uskršnji kolaĉ u koga se stavlja jaje Kargati - Opteretiti, napuniti Karegun - Velika tapacirana fotelja Karola - Namotaj sa udicama Kariola - Kolica za prenos materijala Karitat - Ruĉak ili veĉera u ĉast pokojnika Karta - Papir Kartat - Malterisati Kartela - Korica, mapa Kartun - Karto Kartulina - Kutija cigara Kartolina - Razglednica ili dopisnica Karijaega - Stolica Karaklat - Zatvor Kastinjola - Drvena posuda Kastig - Zlo Kaĉica - Mmistrija Kašeta - Sanduk, gajba Kaštradina - Suva ovĉetina Kašun - Drveni sanduk za stvari Kempa - Kavez Kenova - Šta ima (pozdrav) Kernja - Vrsta ribe Kiĉeljiv - Uobraţen Koćeta - Krevet Kogo - Kuvar Koguma - Posuda za kafu

442

Kogula - Vrsta okruglog kamena Kolajna - Lanĉić, ogrlica Kola - Lepak Kolana - Ogrlica Kolarina - Kravata Kolat - Zalepiti Kolo - Toĉak Kolonja - Kolonska voda Kolumba - Kobilica na barci Kolan - Okovratnik Kolap - Šlog Kolona - Stubić na mulu o koji se vezuju plovila Koltrine - Zavese Kordela - Traka od tekstila Komo - Komoda za stvari Komin - Ognjište, dimnjak Komisura - Procep izmeĊu dve daske Komod - Klozet Komonćina - Natkasna Kompanja - Društvo, ekipa Kon(a)o (kanal) - Sredina Bokokotorskog zaliva Konata - Mali lonac, konzerva Kontento - Zadovoljan Kontradura - Iznenadno letnje nevreme Konĉa - Zaĉin Konĉat - Zaĉiniti jelo Kondut - Odvod za neĉistoću Konjestar - Velika pletena korpa za rublje Kopanja - Veća drvena ĉinije Kopito - Vrsta školjke Kotac - Prostor u štali za drţanje mlade stoke Kotali - Kamene ploĉe izmedju zida i krova Kotolac - Umotuljak od nekog platna uvijen u krug za glavu Kokorata - Odvodni kanal za kišu Kokot - Petao Koran - Đon

443

Korać - Ĉekić Korbetur - Jorgan Korbi - Rebra barke Korota - Biti u ţalosti, nositi crninu Koroncin - Brojanica Kortelina - Duĉaĉki noţ za rezanje pršuta Kosjer - Srp sa dugaĉkom drţalom Kostanj - Kesten Kostila - Vrsta drveta Kosmaĉ - Vrsta morskog raka Koĉeta - Krevet Koĉan - Stabljika od zelja Košet - Rebra Košic - Kotarica za smokve, groţĊe Kotula - Suknja Krok - Pojas od konopca sa ĉvorom na kraju, za vuĉenje mreţe telom Krka - Borova kora za bojenja ribarskih mreţa Klak - Kreĉ Klaĉina - Kreĉana Klobuk - Šešir Klapiti - Opeći se - "Klapila me so za oĉi" Kljuka - Kvaka Krešivat - Rasti Krtola - Krompir Kruh, kruv - Hleb Kvadar - Okvir, ram Kvarat - Ĉetvrtina -"Kvarat do tri", petnaest minuta do tri sata Kvintal - 100 kg Kućarin - Mala kašika Kuĉak - Pas Kukumar - Krastavac Kuriozan - Znatiţeljan Kumpar - Kum Kuneta - Jarak Kunturica - Znatiţeljna baba

444

Kupe - Boja - oznaka u italijanskim kartama za igranje Kupica - Ĉašica za rakiju Kurenat - Morska struja Kuvijerta - Paluba od manje barke Kušin - Jastuk Kuţeljav - Slab Kuţina - Kuhinja

L Lama - Veća testera s kojom testerišu dvojica Lama - Pleh, lim Lambikati se - Ništa ne raditi, hvatati muve Lamica, lameta - Ţilet Lamina - Velika metalna posuda Lampadina - Baterijska svjetiljka Lampati - Sevanje gromova na nebu ali daleko Lamarin - Metalna ploĉa za pokrivanje trupa broda Landrati - Skitati se tamo - vamo Lanterna - Svetionik Lanca - Drška od osti Lancana - Dugi. debeo konop za vezivanje broda Laprdati - Priĉati bez veze Lapis - Olovka Largati - Odvojiti se od pristaništa Lavandera - Pralja Lavaman - Umivaonik Lavandin - Posuda za pranje Lata - Velika konzerva, lim Laštra - Staklo na prozoru Laštrun - Pleh za peĉenje mesa, hleba.. Lazanjol - Oklagija Lencuo - Ĉaršav Lentravat - Fotografisati Lente - Staklo za naoĉare Leroj - Sat

445

Letrika - Struja, sobno svijetlo Leut - Vrsta broda (drveni) Levanat - Vrsta vetra Levandura - Velika posuda za vodu Lombrat - Praviti buku, lupati Lovorika - Lovor, vrsta biljke Liberaj me Boţe - Oslobodi me Boţe Liberati - Osloboditi Libro - Knjiga Ligadura - Dva konopca, tanki i debeli, uvezani u ĉvor Liver - Libela Livor - Pištolj Lizijero - Osjetljiv Lišo - Prazno, bez iĉega Luc - Oslić Lug - Pepeo iz šporeta Lumbarda - Vrsta topa Lumbrela - Kišobran Lumbrelin - Suncobran Lumin - Deo kandila Lungomare - Obalom; uz more Lupeţ - Lopov Luštrati - Namazati, izglancati

M Mac - Snop Maca - Malj Macakan - Šinter Maćati - Isprljati Maja - Majica Makina - Mašina, auto Maginjaĉa - Vrsta rakije od makije Mandulati - Vrsta kolaĉa Mantenjoza - Kućna pomoćnica Maniga - Slavina

446

Manit - Lud Marenda - Uţina ili doruĉak Mareta - Talasi kada vetra ne duva, mrtvo more Matrak - Prut za teranje magaraca Maštrel - Velika drvena posuda za vodu Martinela - Ivica bilijarskog stola Matrikula - Plovna vozaĉka dozvola Manica - Ruĉka za paljenje motora na barci Manka - Nedostaje Mantati - Motati, vrzmati, vrteti Marenda - Doruĉak Maestral - Zapadni vetar Maštel - Korito za pranje veša Menduo - Badem Mendul - Badem Menestra - Supa Meštar - Majstor Miritati - Zasluţiti Minut - Proći pored Mića - Fitilj za dinamit Mišćel - Korito za pranje veša MeĊa - Kamena ograda Meĉiti groţĊe - Gaziti, pritiskivati, gnjeĉiti groţĊe More stat - Nije loše, dobro je Molati - Odmotavati Montura - Uniforma, presvlaka Morsa - Vrsta prese Mot - Znak, pokret lica Motar - Avan Motorin - Mali motocikl Mrkva - Šargarepa Molati - Odmotavati Muanat - Suviše osjetljiv Mudante - Bermude, gaće Murva - Dud Murava - Morska trava

447

Murtela - Bosiljak Murga - Talog od maslinovog ulja Mulo - Pristanište Mulin - Vanbraĉno dijete Mulac - Vanbraĉno dijete Muĉi - Ĉuti Muĉati - Ćutati Muštra - Uzorak Mušlje - Dagnje (vrsta jestive školjke) Muzina - Kutija za ĉuvanje novaca Muţika - Muzika

N Nadare - Zatim, potom Nadvor - Napolje Naćućat - Napiti se - biti pijan Nako - Kao, ako Nakonĉat - Namirit se, dogovoriti se Naluštrat - Doterati se, srediti se Napa - Deo iznad ognjišta za prikupljanje i odvod dima Napolitana - Najava u kartaškoj igri trešeta Nase - Unazad Nastranu - Otići u WC Namušćat - Namirisati Natać - Navući, nataknuti na vrh Natoćati – Nakvasitim sipati Navigavat - Ploviti Nauznak - Leći na ledja Neĉesovi - Neki, nekakvi Nevera – Nevreme, oluja Nešesno - Neukusno Nevidjelica - Mrak Nona - Baba Nianka - Niti, ništa, nimalo Nigda - Nikad

448

Nivelat – Poravnati Nono – Deda Noţice - Makaze Noštromo - "Kapo od palube" - prvi oficir na palubi Nu - Uzreĉica, ‗‘Nu, viĊi ono‘‘ Nuko - Kum na krštenju Nuna - Kuma na krštenju

Nj Njeska - Vrsta mamca Njeskati - Stavljati mamac Nješpula - Vrsta voća Njoke - Jedan kulinarski specijalitet, knedle Njumada - Hrana za bebe

O Obalit - Srušiti - "Obalila nam se ona medja u polje" Obor - Dvorište Obrunit - Srušiti Oblegava - Obavezuje Odlibat - Odvojiti, gurnuti Odplekati - Odmrsiti Odadirat - Udarati Odrina - Zaklon od sunca od vinove loze Ofregat - Oribati ili oprasti pod Odit - Hodati Oćerat - Oploditi ţivotinju - stoku Oĉeprljat - Izgrebsti Odbulat - Otvoriti Oćale - Naoĉare Oćete - Nitne na ciradi Ofabrikat - Uĉiniti Ofendit se - Uvrijediti se, naljutiti se

449

Ofrknut – Odskoĉiti Okartat - Omalterisati Okaštrit - Potkresati, saseći Oklapina - Ostatak Oklapit - Zaljutiti, opeći - "Oklapila me kopriva" Oklen - Odakle OlorĊo - Sat Oli - Hoćeš li Opituran - Ofarban Opiturat - Ofarbati Opuĉiti - Premoriti se, probiti Orcat - Skakat, buniti se Orfan - Vrsta morske ribe Oriz - Riţa Orino - Noćni sud Osekat - Izbaciti vodu - najĉešće iz barke Oseknut se - Obrisati nos Ostac - Sirće Osti - Ribolovni alat za lov pod ferao Ostilj - Drţalo za osti Otun - Mesing Ošanj - Prut kojim se gone volovi Ošegat - Iseći nešto, preseći nešto Ošpuljat - Ukrasti, oduzeti Ošugat - Oĉistiti, skupiti - obrisati vodu Oštrokondţa - 'Opasna' ţena Ošporkat - Oprljati Oštija - Uzvik ĉuĊenja, divljenja Oštrilo - Alat sa oštricom (sekira, kosjer itd.) Omać - Izvući, ispustit Ondan - Prekosutra Onomadne - Prekjuĉe Ovancat - Napredovati Ovudjer - Ovuda Oţica - Kašika Oţuliti - Oguliti

450

P Paĉat se - Mešati se, nametati se Panjega - Udubljenje u zidu za odlaganje stvari Paha - Sama mreţa, bez olova i pluta Pajuli - Daske kojima je prekriveno dno barke Pala - Bandera, drveni stub Palj - Posuda za izbacivanje vode iz barke Paoci - Drvena nadogradnja za vesla Palastura - Vrsta školjke Pasati - Proći Pašta faţola - Testenina sa pasuljom Parići - Vesla - "Oćemo li poć na pariće" Parićat - Spremati jelo Pegula - Baksuz, smola Pendulanje - Povlaĉenje mamca iz barke u pokretu Petrusin - Peršun Penta - Vanbrodski motor Peneo - Ĉetka Pinjata - Metalna posuda, kotlić Plivarica - Vrsta ribarske mreţe Pilo - Kamena posuda za drţanje ulja Pipun - Dinja Pirija - Levak Pirun - Viljuška Pihati - Bosti Pingvin - Najlon za pecanje Pitar - Kamena posuda za ulje, saksija Pitura - Boja, farba Piturati - Farbati Piţuo - Ozidana kamena klupa na terasi Pjadela - Posuda Pjat - Tanjir Pjumbo - Vertikalno spuštanje u more Plekati se - Mešati se u tude poslove

451

Poćinuti - Odmori ti se Poĉuo - Plitak. širok bunar Porat - Uvuĉeno i ograĊeno mesto za barke Portun - Ulaz Ponat - Debela daska Ponta - Ozidani i istureni deo obale Pomidora - Paradajz Pošada - Pribor za jelo Prašcela - Svinjac Preša - Ţurba Prezenca - Pojava Profiškat - Proćerdati Profundati - Propasti, provaliti se Prosulja - Tiganj Prova - Pramac Prepasati - Preći preko nećega Priganice - Krofne Prmpor - Vrsta školjke Pruga - Autobuska linija Prţun - Sprava za prţenje kafe, Zatvor Puce - Dugme Puĉti - Juriti Puĉenka - Vrsta morske ribe Pušća - Varalica za hvatanje uliganja

R

Rabota - Posao Rampada - Ograda Razma - Strana barke Rašpa - Turpija Raštan - Vrsta jestivog zelja Rašketa - Vrsta stolarskog alata Redina - Azbestna mreţica za feral Renga - Vrsta plave ribe Remućavati - Vući

452

Rešpekt - Poštovanje Refati - Oporaviti se Refuri - Udari vetra Rekaman - Vezen Rekuperati se - Oporaviti se Reušiti - Uspevati Revoltin - Vrsta postavljanja mreţe Rešpir - Ventilacija Reţentati - Ispirati RiĊepet - Brushalter Rifuţa - Neupakovano roba Riga - Linija Rigati - Povraćati Riva - Obala Rišćat - Rizikovati Rota - Biciklo, toĉak. pravac Romidţanje - GunĊanje Rokula - Vrsta trave - salata RumjenĊa - Bakarni lonac Rušnik - Ruĉnik ili lanena salveta

S

Sadek - Sada Salpavati, salpati - Izvlaĉiti mreţu ili parangal Sarag - Vrsta ribe Saopa - Vrsta ribe Salca - Preliv Seka - Stena Senjat - Oznaĉiti Sekati - Izbacivati vodu iz neĉega Setemana - Sedmica dana Sić - Kanta za vodu SiĊelica - Usedelica Selen - Celer Senjo, senjal - Plutaĉa

453

Skalat - Spustiti Skale - Merdevini Skapulati - Spasiti se, pobeći Skula - Škola Solad - Sitni novac Soldi - Novac Soldat - Vojnik Spjaţa - Šljunkovita obala Spjegati - Objasniti Spuljati - Spustiti Stimati - Proceniti Stradin - Skitnica, klošar Stramac - Madrac Stupa - Materijal za zaptivanje ĉamca Solad - Sitni novac Solarica - Slanik Solundar - Ĉunak Sparićat - Spremiti, skuvati Spenza - Kupovina na pijaci Spaventan - Uplašen Spaventavat - Plašiti Sventrat - Pasti u nesvest Sumprešati - Peglati Supjera - Cediljka za supu Surgadina - Vrsta sidra Surgati - Baciti u vodu, ubaciti

Š Šanpjero - Vrsta insekta Šega - Testera Šegat - Testerisati Šegun - Testera Šempjan - Lud Šene - Gluposti, ludorije Šenut - Poludeti

454

Šesna - Uredna, zgodna Šesnica - Ţena koja drţi do urednosti Šforcin - Ribarski konop Šigureca - Zihernadla, pribadaĉa Šijanje - Potez pri veslanju, veslanje unazad Šinjorina - GospoĊica Šjalpa - Šal Šjor - Gospodin Šjora - GospoĊa Škafa - Kamena udopera Škafano - Ustajalo Škafetin - Ladica, fijoka Škanata - Dvopek Škanj - Stolica Škaram - Drţaĉ za veslo, vrsta plave ribe Škarambeĉ - Bubašvaab, ţohar Škatula - Kutija Škerce - Šale Škican - Iskrivljen Škombar - Vrsta plave ribe Škoranca - Ukljeva (jezerska riba) Škovacijera - Lopatica za smeće Škovacin - Ĉistaĉ ulica Škrabija - Ladica, fijoka Škrokat - Ušinuti Škudela - Velika šolja za kafu Škura - Drvene roletne Škuribanda - Zasenak Škuro - Tamno, zamraĉeno Škvadra - Ekipa Šopat - Ţderati Šotovoće - Tiho Špacakomin - Dimnjaĉar Špaceta - Krpa za prašinu Špade - Boja u napolitanskim kartama Špag - Dţep, konop

455

Špaher - Šporet Španjulet . Smotana cigareta Špica - Dleto Špicafogo - Provokator Špigeta - Pertla Špija - Cinkaroš, špijun Špijat - Ocinkariti Špina - Slavina Šponda - Ivica Šporkaćun - Prljav ĉovjek Šporkeca - Prljavština Šporko - Prljavo Šporkulja - Prljava ţena, aljkava Štelika - Sveća Štikadent - Ćaĉkalica Štiva - Brodski magazin Štokrla - Hoklica Štorija - Priĉa Štraca - Prljava krpa Štrapac - Potrošna roba Štrapadur - Posipaĉ za cvijeće Štreka - Ţeljezniĉka pruga Štriga - Prepredena, lukava ţena Štrocavanje - Potez u igri 'briškula' Štrop - Koţa koja drţi veslo Štuva - Peć Štuk - Gips Štuca - Komad Šigureca - Dupla igla za kopĉanje, vrsta pribadaĉe Štruca - Vekna Šufit - Tavan Šugat - Prati Šugaman - Peškir Šušnjika - Olistala grana Šušta - Madrac na federe Šuština - Vrsta kopĉe za odeću

456

T Tak - Drveni klin Takavati - Spajati Тakulin - Novĉanik Тancat - Plesati Tapić - Tepih Tarantela - Vrsta guštera Tavajuo - Mala prostirka za sto Tavelja - Stolnjak Tavulin - Mali sto Teke - Zera, komadić Teler - Okvir od prozora Tempesta - Oluja Tender - Vrsta vojnog broda Teraca - Terasa Terina - Keramiĉka zdela Tela - Cirada Teća - Šerpa Tirat - Voziti Timun - Kormilo Timunjer - Kormilar Tinel - Dnevni boravak Tigla - Cigla Tondo - Pun mesec Toć - Soft, moća Torokuša - Priĉljiva ţena Tovar - Magarac Trabakula - Vrsta barke Tranparela - Ribarski alat Tramakat - Prenositi Tramontana - Vrsta vetra Trapula - Mišolovka Travesa - Kuhinjska kecelja Trganje - Berba groţĊa

457

Trenĉkot - Vrsta kaputića Treso - Nakoso Trešeta - Vrsta igre s kartama Tripice - Škembići Trlica - Oklagija Trnela - Vrsta svilenog konopa Trlja - Vrsta ribe, barbun Trsit - Potrošit, otarasiti se Trpeza - Sto Tršen - Lud Tub - Cev Tubla - Cigla Tubok - Komad sira okruglog oblika Tugurija - Mala siromašna kuća Tul - Vrsta tkanine, Tunja - Jaka vrpca sa belim udicama za hvatanje ribe Tunja - Pliĉak kod ostrva Školj u Tivatskom zalivu Tucalj - Duguljasti drveni sluţi za mešanje kaĉamaka Tuta - Noćna posuda; noša Tutaforca - Svom snagom Tutikvanti - Svi

U

Ugor - Gruj (vrsta ribe) Uliganj - Vrsta mekušca Ura - Sat Uspiriti - Upaliti vatru Utija - Pegla Umanat - Sitniĉav Utijat - Peglati Ukljeta - Vrsta ribe Uvenjati - Ubaciti u rupu Ušestiti se - Urediti se Uškopiti - Uštrojiti Uţdit – Upaliti

458

V

Vakat - Vreme Vanka - Napolje Vapor - Brod Vara - Centar naselja Krtoli Vardati - Stvarati buku, lupati Vazda - Uvek, stalno Valiţa - Prtljag Vaţ - Metalna posuda, metalno bure Vešta - Haljina Veštit - Odelo Veli - Kaţe Veltrina – Vitrina Velud - Baršun, kadifa, somot Ventula - Lepeza, mahalica Vera - Burma Velje - Veliko Ventulat - Provetravati Verdura - Povrće Vergulo - Nestabilno Verige - Moreuz na ulazu u Kotorski zaliv Vida - Šraf Vićijat se - Razmaziti se VijaĊ - Put VijaĊat - Putovati Vinaĉ - Dizalica Viţita - Poseta Volat - Luĉni kameni svod Vonjati - Smrdeti Vosprijemnik - Kum Vrša - Zamka za hvatanje riba Volega - Vrsta mreţe za hvatanje ribe Vranja - Veliki ĉep na buretu Vrgola - Ruĉica na kormilu

459

Z Zklet - Pregrada u kovĉegu Zklop - Poklopac Znzarele/cancarele - Vrsta testa Zuleta - Tanka daska Zkartat - Naneti sloj Zapatan - Zakljuĉan Zaškurit - Zamraĉiti Zrošin - Ruĉno poluogruglo rende, blanja Zrdelija - Kajsija Zelje glavato - Kupus Zipa - Komad kamena Zvizdan - Sunce u podne Zepe - Krpene papuĉe Zbun - Ţenska narodna odeća od sukna

Ţ

Ţara - Ćup, zemljana posuda za drţanje masti Ţarulja - Sijalica Ţbanj - Malo bure za vodu Ţbaljat - Pogrešiti Ţbatit - Mutiti Ţbir - Špijun Ţveljarin - Budilnik Ţgvacet - Vrsta gulaša Ţivoka - Grubo tesana letva Ţernja - Ţrvanj za mlevenje ţita Ţlinga/ţlingva - Jeziĉak na cipelama Ţmire - Ĉvarci Ţmul - Ĉaša Ţovica - Udubljenje u pragu za šarke od vrata Ţumba - Rupica, prorez Ţumpet - Jelek, deo narodne nošnje Ţuka - Vrsta biljke

460

461

462

463

464

465

466

467

468

469

470

471

472

473

474

475

476

477

478

479

480

481

482

483

484