Либерални Либерални институционализаминституционализам

Традиција оптимизма као историјска Традиција оптимизма као историјска алтернатива реализмуалтернатива реализму

Сарадња уместо надметања и сукобаСарадња уместо надметања и сукоба

Самоограничење Самоограничење УмереностУмереностКомпромисКомпромисМирМир

Због чега избијају ратови?Због чега избијају ратови?

Империјалистичке тежњеИмперијалистичке тежњеПоследица уравнотеживања снагаПоследица уравнотеживања снагаПонашањПонашањaa недемократских режима недемократских режима

Како доћи до мира?Како доћи до мира?

Успостављањем система колективне Успостављањем система колективне безбедностибезбедности

Развојем трговине и отвореног тржиштаРазвојем трговине и отвореног тржиштаУстановљавањем светске владеУстановљавањем светске владе

Richard Cobden (Richard Cobden (људска природа)- људска природа)- слободе појединца, слободно тржиште, слободе појединца, слободно тржиште, напредак, међузависностнапредак, међузависност

Woodrow Wilson (Woodrow Wilson (држава)- колективна држава)- колективна безбедностбезбедност

J. A. Hobson J. A. Hobson (структура система)- (структура система)- светска владасветска влада

Children of the Light-Children of the Light- Конфуције, Конфуције, Еразмо Ротердамски, Вилијем Пен, Еразмо Ротердамски, Вилијем Пен, Имануел Кант, Џон Стјуарт Мил, Имануел Кант, Џон Стјуарт Мил, Џереми Бентам, Френсис Фукујама Џереми Бентам, Френсис Фукујама

Како сарадњом наћи равнотежу између Како сарадњом наћи равнотежу између интеграције и аутономије?интеграције и аутономије?

Периодизација:Периодизација:

Либерални интернационализамЛиберални интернационализам (Immanuel Kant, Jeremy Bentham, (Immanuel Kant, Jeremy Bentham, Michael W. Doyle, Bruce Russet)Michael W. Doyle, Bruce Russet)

ИдеализамИдеализам (J. A. Hobson, Woodrow (J. A. Hobson, Woodrow Wilson, David Held, Norberto Bobio)Wilson, David Held, Norberto Bobio)

Либерални институционализамЛиберални институционализам (David (David Mitrany, Ernst B. Haas, Robert Keohane, Mitrany, Ernst B. Haas, Robert Keohane, Lisa L. Martin)Lisa L. Martin)

Појединац Појединац је циљ а не је циљ а не средствосредство

Да ли је могућ “напредак” Да ли је могућ “напредак” после Аушвица?после Аушвица?

Дејвид Митрани: Дејвид Митрани: Функционалистички одговорФункционалистички одговор

RamificationRamification IntegrationIntegrationCooperationCooperationForms follows FunctionsForms follows FunctionsPeace through partsPeace through parts

““Безбедносна заједница је скуп људи који су се Безбедносна заједница је скуп људи који су се удружили. Под удруживањем овде мислимо на удружили. Под удруживањем овде мислимо на достизање унутар једне територије, духа достизање унутар једне територије, духа заједништва и успостављање снажних и широко заједништва и успостављање снажних и широко распрострањених институција и делатности распрострањених институција и делатности довољних да осигурају... поуздану мирољубиву довољних да осигурају... поуздану мирољубиву сарадњу између њеног становништва. Под духом сарадњу између њеног становништва. Под духом заједништва мислимо на веровање... да заједнички заједништва мислимо на веровање... да заједнички друштвени проблеми морају и могу бити разрешени друштвени проблеми морају и могу бити разрешени кроз процесе мирољубиве сарадње која даје кроз процесе мирољубиве сарадње која даје сигурност да се чланице неће међусобно физички сигурност да се чланице неће међусобно физички борити, него сукобе решавати на неки други начин” борити, него сукобе решавати на неки други начин” ((Karl Deutsch)Karl Deutsch)

““Безбедносни режими (Безбедносни режими (Security Security Regimes)Regimes) настају када група држава настају када група држава сарађује у управљању спорним сарађује у управљању спорним питањима с циљем избегавања рата, питањима с циљем избегавања рата, настојећи да смање безбедносну настојећи да смање безбедносну дилему тако што уз истовремено дилему тако што уз истовремено самостално деловање узимају у обзир и самостално деловање узимају у обзир и понашање других” (понашање других” (Robert Jervis)Robert Jervis)

““Безбедносни комплекс (Безбедносни комплекс (Security Security Complex) Complex) укључује групу држава чији су укључује групу држава чији су безбедносни проблеми толико блиско безбедносни проблеми толико блиско повезани, да се њихове националне повезани, да се њихове националне безбедности не могу разматрати безбедности не могу разматрати одвојено једне од других” (одвојено једне од других” (Barry Buzan)Barry Buzan)

““Усвајање заједничке безбедности (Усвајање заједничке безбедности (Common Security)Common Security) као организујућег начела у напорима да се умањи као организујућег начела у напорима да се умањи ризик од рата, ограничи наоружавање и крене ка ризик од рата, ограничи наоружавање и крене ка разоружавању, значи, у принципу, да ће сарадња разоружавању, значи, у принципу, да ће сарадња заменити конфронтацију у решавању сукоба заменити конфронтацију у решавању сукоба интереса. Ово не значи очекивање да разлике интереса. Ово не значи очекивање да разлике између народа треба да нестану... Задатак је само између народа треба да нестану... Задатак је само осигурати да овакви сукоби не доведу до рата, или осигурати да овакви сукоби не доведу до рата, или припрема за рат. То значи да народи морају да припрема за рат. То значи да народи морају да схвате да одржавање светског мира има првенство у схвате да одржавање светског мира има првенство у односу на њихове властите идеолошке или односу на њихове властите идеолошке или политичке ставове”. (политичке ставове”. (Palme Report, 1992)Palme Report, 1992)

One Liberalism, or many?One Liberalism, or many?

Postoje tri grane liberalnog mišljenja: Postoje tri grane liberalnog mišljenja: ekonomskoekonomsko, , društvenodruštveno (ono koje se (ono koje se odnosi na organizaciju društva) i odnosi na organizaciju društva) i političkopolitičko. . Političko mišljenjePolitičko mišljenje ima dve ima dve grane, jednu koja se odnosi na grane, jednu koja se odnosi na ustanoveustanove i i drugu koja se odnosi na drugu koja se odnosi na demokratijudemokratiju. . (Džozef Naj) (Džozef Naj)

Ekonomski liberalizam Ekonomski liberalizam

Ekonomski liberalizamEkonomski liberalizam se usredsređuje u se usredsređuje u najvećoj meri na trgovinu. Liberali smatraju da je najvećoj meri na trgovinu. Liberali smatraju da je trgovina važna, ne iz razloga što sprečava trgovina važna, ne iz razloga što sprečava države da idu u rat, nego zbog toga što vodi države da idu u rat, nego zbog toga što vodi države definisanju vlastitih interesa na način države definisanju vlastitih interesa na način kojim rat postaje manje značajna tema za njih. kojim rat postaje manje značajna tema za njih. Trgovina nudi državama način da transformišu Trgovina nudi državama način da transformišu svoj položaj (nabolje) uz pomoć ekonomskog svoj položaj (nabolje) uz pomoć ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja.rasta, pre nego putem vojnih osvajanja.

““Možemo svet održati bez rata, i ja sam uveren da svet to može Možemo svet održati bez rata, i ja sam uveren da svet to može uraditi putem trgovine.uraditi putem trgovine. (Ričard Kobden, 1840.)(Ričard Kobden, 1840.)

““Do rata svetskih razmera neće doći jer je ekonomski neisplativ” Do rata svetskih razmera neće doći jer je ekonomski neisplativ” (Norman Endžel - 1909. godina; knjiga „Velika iluzija“) (Norman Endžel - 1909. godina; knjiga „Velika iluzija“)

ONO ŠTO JE INTERESANTNO I ŠTO RAZLIKUJE SVET OD 1945. ONO ŠTO JE INTERESANTNO I ŠTO RAZLIKUJE SVET OD 1945. U ODNOSU NA PRETHODNA RAZDOBLJA, JESTE DA JE JEDNA U ODNOSU NA PRETHODNA RAZDOBLJA, JESTE DA JE JEDNA MIROLJUBIVA TRGOVAČKA STRATEGIJA DRŽAVA MIROLJUBIVA TRGOVAČKA STRATEGIJA DRŽAVA USREDSREĐENIH NA TRGOVINU DONELA MNOGO VEĆE USREDSREĐENIH NA TRGOVINU DONELA MNOGO VEĆE REZULTATE I BILA MNOGO EFIKASNIJA NEGO IKADA PRE REZULTATE I BILA MNOGO EFIKASNIJA NEGO IKADA PRE TOGA. PREKO MEHANIZMA INDUSTRIJSKO-TEHNOLOŠKOG TOGA. PREKO MEHANIZMA INDUSTRIJSKO-TEHNOLOŠKOG RAZVOJA I MEĐUNARODNE TRGOVINE, DRŽAVE MOGU DA RAZVOJA I MEĐUNARODNE TRGOVINE, DRŽAVE MOGU DA PROMENE VLASTITI POLOŽAJ U MEĐUNARODNOJ POLITICI, I PROMENE VLASTITI POLOŽAJ U MEĐUNARODNOJ POLITICI, I TO MOGU DA URADE PUTEM POVEĆANE TRGOVINE I TO MOGU DA URADE PUTEM POVEĆANE TRGOVINE I EKONOMSKOG RASTA KOJI JE EKONOMSKA SARADNJA EKONOMSKOG RASTA KOJI JE EKONOMSKA SARADNJA UČINILA MOGUĆIM. ( Ricrad Rosecrance, The Rise of Trading UČINILA MOGUĆIM. ( Ricrad Rosecrance, The Rise of Trading State) State)

Primer Japana – od politike koja je kulminirala Primer Japana – od politike koja je kulminirala porazom u Drugom svetskom ratu do “osvajanja porazom u Drugom svetskom ratu do “osvajanja drugim putem” drugim putem”

Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina, Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina, Japan je danas izmenio svoj položaj u svetu uz Japan je danas izmenio svoj položaj u svetu uz pomoć trgovine. Udeo Japana u ukupnom pomoć trgovine. Udeo Japana u ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine, što ga je godine, na oko 15% 1990. godine, što ga je učinilo drugom najvećom ekonomijom sveta učinilo drugom najvećom ekonomijom sveta našeg vremena. našeg vremena.

Bez obzira na ishod, argumenti Bez obzira na ishod, argumenti ekonomskih liberala kažu da trgovina ekonomskih liberala kažu da trgovina možda ne može sprečiti rat, ali može možda ne može sprečiti rat, ali može dovesti do promena u tome kako države dovesti do promena u tome kako države vide prilike koje im se ukazuju, što vide prilike koje im se ukazuju, što zauzvrat vodi formiranju društvene zauzvrat vodi formiranju društvene strukture koja je manje sklona ratu. strukture koja je manje sklona ratu.

For example, Chinese exports to the For example, Chinese exports to the United States were a whopping 5 percent United States were a whopping 5 percent of Chinese GDP (19 percent of total of Chinese GDP (19 percent of total Chinese exports) and critical to Chinese Chinese exports) and critical to Chinese economic growth. U. S. exports to China, economic growth. U. S. exports to China, by contrast, were a mere 0. 16 percent of by contrast, were a mere 0. 16 percent of U. S. GDPU. S. GDP (Stephen M. Walt) (Stephen M. Walt)

Glavni predstavniciGlavni predstavnici

Richard N. RosecranceRichard N. Rosecrance

Društveni liberalizamDruštveni liberalizam

Drugi oblik liberalizma je društveni. Po njemu Drugi oblik liberalizma je društveni. Po njemu kontakti između pojedinaca mogu smanjiti kontakti između pojedinaca mogu smanjiti sukobe pomoću unapređivanja međusobnog sukobe pomoću unapređivanja međusobnog razumevanja. Takvi transnacionalni kontakti razumevanja. Takvi transnacionalni kontakti događaju se na više nivoa, uključujući i događaju se na više nivoa, uključujući i studente, biznismene i turiste. studente, biznismene i turiste.

Pomenuti kontakti doprinose da nam drugi Pomenuti kontakti doprinose da nam drugi izgledaju manje strani i da imamo manje razloga izgledaju manje strani i da imamo manje razloga za mržnju. To, zauzvrat dovodi do manje za mržnju. To, zauzvrat dovodi do manje izvesnosti sukoba. Dokazi za ovo gledište su izvesnosti sukoba. Dokazi za ovo gledište su pomešani. pomešani.

Naposletku bankari, aristokrate i zvaničnici Naposletku bankari, aristokrate i zvaničnici radničkih sindikata imali su kontakte širokih radničkih sindikata imali su kontakte širokih razmera 1914. godine, ali ih to nije zaustavilo da razmera 1914. godine, ali ih to nije zaustavilo da ubijaju jedni druge od časa kada su stavili na ubijaju jedni druge od časa kada su stavili na sebe kaki uniforme. Očigledno je da ideja kako sebe kaki uniforme. Očigledno je da ideja kako društveni kontakti podstiču razumevanje i društveni kontakti podstiču razumevanje i sprečavaju rat je previše jednostavna. sprečavaju rat je previše jednostavna.

Ipak, ona je dala umereni doprinos razumevanju Ipak, ona je dala umereni doprinos razumevanju stvari.stvari.

Istraživanja javnog mnenja pokazuju da osećanja Istraživanja javnog mnenja pokazuju da osećanja evropskog identiteta postoje uporedo sa osećanjem evropskog identiteta postoje uporedo sa osećanjem nacionalnog identiteta. Transnacionalno društvo utiče na nacionalnog identiteta. Transnacionalno društvo utiče na ono što ljudi u demokratskim društvima hoće od spoljne ono što ljudi u demokratskim društvima hoće od spoljne politike njihovih dražava. Vredno je zabeležiti kako je politike njihovih dražava. Vredno je zabeležiti kako je Francuska reagovala na ponovno ujedinjavanje Francuska reagovala na ponovno ujedinjavanje Nemačke 1990. godine. Postojali su ostaci neizvesnosti i Nemačke 1990. godine. Postojali su ostaci neizvesnosti i straha među stručnjacima za spoljnu politiku, ali su straha među stručnjacima za spoljnu politiku, ali su istraživanja javnog mnjenja pokazala da je većina istraživanja javnog mnjenja pokazala da je većina Francuza pozdravila nemačko ujedinjenje. Ovakvi Francuza pozdravila nemačko ujedinjenje. Ovakvi stavovi su se oštro razlikovali u odnosu na one iz stavovi su se oštro razlikovali u odnosu na one iz avgusta 1914. godine.avgusta 1914. godine.

Epistemic and Global Communities Epistemic and Global Communities

Glavni predstavniciGlavni predstavnici

Emanuel AdlerEmanuel Adler

Politički liberalizamPolitički liberalizam

Politički liberalizam ima dve grane, jednu Politički liberalizam ima dve grane, jednu koja se odnosi na koja se odnosi na ustanoveustanove i drugu koja i drugu koja se odnosi na se odnosi na demokratijudemokratiju..

(Нео) либерални (Нео) либерални институционализаминституционализам

Ovaj oblik liberalizma stavlja naglasak na ulogu Ovaj oblik liberalizma stavlja naglasak na ulogu institucija i to je ona grana liberalizma koja se često institucija i to je ona grana liberalizma koja se često naziva “neoliberalizam” naziva “neoliberalizam”

Neoliberalni institucionalizam smatra da se Neoliberalni institucionalizam smatra da se međunarodna anarhijameđunarodna anarhija (čije postojanje oni priznaju, kao i (čije postojanje oni priznaju, kao i realisti) može realisti) može ublažiti ublažiti tako što se formiraju tako što se formiraju međunarodne institucije.međunarodne institucije.

Međunarodne institucije (otuda i naziv ovoj grani Međunarodne institucije (otuda i naziv ovoj grani liberalnih teorija), se mogu definisati kao trajni i povezani liberalnih teorija), se mogu definisati kao trajni i povezani skupovi pravila i prakse koja preporučuje uloge, skupovi pravila i prakse koja preporučuje uloge, ograničava aktivnosti i oblikuje očekivanja aktera u ograničava aktivnosti i oblikuje očekivanja aktera u međunarodnim odnosima. međunarodnim odnosima.

U međunarodne iU međunarodne institucije spadaju nstitucije spadaju međunarodne organizacije, ugovori i međunarodne organizacije, ugovori i sporazumi kao i neformalna praksa koju sporazumi kao i neformalna praksa koju države prihvate kao nešto što ih spaja. države prihvate kao nešto što ih spaja. Recimo ravnoteža snaga je primer jedne Recimo ravnoteža snaga je primer jedne međunarodne institucije. Ili pak Ujedinjene međunarodne institucije. Ili pak Ujedinjene nacije.nacije.

Zašto su međunarodne institucije Zašto su međunarodne institucije važne? važne?

Zato što one pružaju informacije i daju okvir koji oblikuje Zato što one pružaju informacije i daju okvir koji oblikuje očekivanja država članica. One ljudima omogućavaju da očekivanja država članica. One ljudima omogućavaju da veruju da neće biti nekog sukoba. One produžavaju veruju da neće biti nekog sukoba. One produžavaju senku budućnosti i umanjuju akutnost bezbednosne senku budućnosti i umanjuju akutnost bezbednosne dileme. Ustanove umanjuju delovanje anarhije koja je dileme. Ustanove umanjuju delovanje anarhije koja je jedna od glavnih pretpostavki realizma. Hobs je video jedna od glavnih pretpostavki realizma. Hobs je video međunarodnu politiku kao stanje rata. Bio je odmeren da međunarodnu politiku kao stanje rata. Bio je odmeren da kaže kako stanje rata ne znači stalno ratovanje nego kaže kako stanje rata ne znači stalno ratovanje nego tendenciju ka ratu, isto kao što oblačno vreme znači da tendenciju ka ratu, isto kao što oblačno vreme znači da će biti kiše. U tom smislu, stanje mira znači da postoji će biti kiše. U tom smislu, stanje mira znači da postoji tendencija ka miru i da ljudi mogu da razvijaju miroljubiva tendencija ka miru i da ljudi mogu da razvijaju miroljubiva očekivanja, kada je međunarodna anarhija ograničena i očekivanja, kada je međunarodna anarhija ograničena i stabilizovana uz pomoć međunarodnih ustanova.stabilizovana uz pomoć međunarodnih ustanova.

Institucije stabilizuju očekivanja na Institucije stabilizuju očekivanja na četiri načinačetiri načina

PrvoPrvo, one obezbeđuju osećanje , one obezbeđuju osećanje trajanjatrajanja; ; na primer, većina stanovnika Zapadne na primer, većina stanovnika Zapadne Evrope očekuje da će Evropska Unija Evrope očekuje da će Evropska Unija potrajati i u budućnosti. Verovatno je da će potrajati i u budućnosti. Verovatno je da će ona biti tamo i sutra. Mnogi stanovnici ona biti tamo i sutra. Mnogi stanovnici istočnoevropskih zemalja su saglasni sa istočnoevropskih zemalja su saglasni sa time i prave planove da se pridruže time i prave planove da se pridruže Evropskoj Uniji. Takva jedna situacija utiče Evropskoj Uniji. Takva jedna situacija utiče na njihovo sadašnje ponašanje čak i pre na njihovo sadašnje ponašanje čak i pre nego što su postale članice Unije. nego što su postale članice Unije.

DrugoDrugo, ustanove omogućavaju priliku za recipročno ponašanje. Ako , ustanove omogućavaju priliku za recipročno ponašanje. Ako Francuzi danas dobiju nešto malo više, Italijani će možda sutra Francuzi danas dobiju nešto malo više, Italijani će možda sutra dobiti više. Postoji manje potrebe za brigu povodom svake dobiti više. Postoji manje potrebe za brigu povodom svake transakcije, jer kroz stanje će se uravnotežiti.transakcije, jer kroz stanje će se uravnotežiti.

TrećeTreće, institucije omogućavaju protok informacija. Ko šta radi? Da li , institucije omogućavaju protok informacija. Ko šta radi? Da li Italijani stvarno poštuju pravila koja je donela Evropska Unija? Da li Italijani stvarno poštuju pravila koja je donela Evropska Unija? Da li su trgovački tokovi ujednačeni? Institucije Unije svim su trgovački tokovi ujednačeni? Institucije Unije svim zainteresovanim stranama obezbeđuje informacije o tome kako sve zainteresovanim stranama obezbeđuje informacije o tome kako sve ovo funkcioniše.ovo funkcioniše.

KonačnoKonačno, institucije omogućavaju načine da se reše sukobi. U , institucije omogućavaju načine da se reše sukobi. U Evropskoj Uniji pogađanje između država članica se odvija unutar Evropskoj Uniji pogađanje između država članica se odvija unutar Saveta ministara i u Evropskoj komisiji, a postoji takođe i Evropski Saveta ministara i u Evropskoj komisiji, a postoji takođe i Evropski sud pravde. Na taj način institucije stvaraju klimu u kojoj se razvijaju sud pravde. Na taj način institucije stvaraju klimu u kojoj se razvijaju očekivanja stabilnog mira. očekivanja stabilnog mira.

Glavni predstavniciGlavni predstavnici

Robert O. KeohaneRobert O. Keohane

Lisa L. MartinLisa L. Martin

Teorija demokratskog mira Teorija demokratskog mira

Karl Geršman, predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju Karl Geršman, predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju smatra da: “je samo po sebi razumljivo kako će se društva koja su smatra da: “je samo po sebi razumljivo kako će se društva koja su demokratski organizovana ponašati miroljubivije”. Judžin Rostov, demokratski organizovana ponašati miroljubivije”. Judžin Rostov,

bivši direktor Agencije za kontrolu oružja i razoružavanje, odgovorio bivši direktor Agencije za kontrolu oružja i razoružavanje, odgovorio je na to da “opaska kako liberalne demokratske države ne idu u rat je na to da “opaska kako liberalne demokratske države ne idu u rat

jeste poslednji u dugoj seriji mitova koje su ljudi idelaističkih pogleda jeste poslednji u dugoj seriji mitova koje su ljudi idelaističkih pogleda na svet izmislili da se spasu rata.”na svet izmislili da se spasu rata.”

TEORIJA DEMOKRATSKOG TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRAMIRA

Središnja hipoteza- Demokratije ne ratuju između sebeSredišnja hipoteza- Demokratije ne ratuju između sebe Majkl Dojl; Postao je poznat sredinom osamdesetih Majkl Dojl; Postao je poznat sredinom osamdesetih

godina kada je objavio tekst (iz dva dela) pod naslovom godina kada je objavio tekst (iz dva dela) pod naslovom "Kant, liberal legacies and Foreign Affairs". Taj tekst je "Kant, liberal legacies and Foreign Affairs". Taj tekst je može se bez sumnje reći temeljni tekst teorije može se bez sumnje reći temeljni tekst teorije demokratskog mira. U njemu je, po rečima samog Dojla, demokratskog mira. U njemu je, po rečima samog Dojla, on pokušao da pokaže kako se čuveni esej “O Večnom on pokušao da pokaže kako se čuveni esej “O Večnom miru" Imanuela Kanta iz 1795. godine može korstiti da bi miru" Imanuela Kanta iz 1795. godine može korstiti da bi se objasnile dve veoma važne pravilnosti u svetskoj se objasnile dve veoma važne pravilnosti u svetskoj politici: 1) politici: 1) tendencija da su liberalne države tendencija da su liberalne države istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim međusobnim odnosimameđusobnim odnosima i 2) i 2) da su neuobičajeno da su neuobičajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim državamadržavama. .

REPUBLIKANSKO DEMOKRATSKO REPUBLIKANSKO DEMOKRATSKO PREDSTAVLJANJE, JEDNA VRSTA PREDSTAVLJANJE, JEDNA VRSTA IDEOLOŠKE ODANOSTI POŠTOVANJU IDEOLOŠKE ODANOSTI POŠTOVANJU OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA I TRANSNACIONALNA MEĐUZAVISNOST TRANSNACIONALNA MEĐUZAVISNOST DA PARAFRAZIRAMO TRI ČLANA DA PARAFRAZIRAMO TRI ČLANA VEČNOG MIRA, su tri nužna i dovoljna VEČNOG MIRA, su tri nužna i dovoljna uzroka da bi se ove dve pravilnosti uzroka da bi se ove dve pravilnosti pojavile u svetskoj politici.pojavile u svetskoj politici.

To naravno ne znači da demokratske To naravno ne znači da demokratske države nemaju sukobe uzmeđu sebe. države nemaju sukobe uzmeđu sebe. Naprotiv. Ali zajedničke norme koje Naprotiv. Ali zajedničke norme koje poštuju, neka institucionalna ograničenja i poštuju, neka institucionalna ograničenja i jedna vrsta ekonomske međuzavisnosti jedna vrsta ekonomske međuzavisnosti sprečavaju ih da ti sukobi eskaliraju u rat. sprečavaju ih da ti sukobi eskaliraju u rat. Po Dojlu vatra sukoba se gasi uz pomoć Po Dojlu vatra sukoba se gasi uz pomoć pregovora pre nego što se dozvoli da se pregovora pre nego što se dozvoli da se rasplamsa u požar rata. rasplamsa u požar rata.

Dojl je svestan da svet uprkos svemu, još uvek Dojl je svestan da svet uprkos svemu, još uvek ne živi u potpuno demokratskim društvima. ne živi u potpuno demokratskim društvima. "Zone liberalnog mira" se još nisu proširile na "Zone liberalnog mira" se još nisu proširile na ceo svet. Da bi svet bio stabilniji treba imati ceo svet. Da bi svet bio stabilniji treba imati "pristup dvostrukih traka": 1) treba "pristup dvostrukih traka": 1) treba očuvatiočuvati liberalnu zajednicu tako što će se one udružiti da liberalnu zajednicu tako što će se one udružiti da sačuvaju svoje vrednosti ili da se sačuvaju od sačuvaju svoje vrednosti ili da se sačuvaju od napada autoritarnih država. 2) treba napada autoritarnih država. 2) treba proširitiproširiti liberalnu zajednicu i to tazlilčitim ekonosmkim i liberalnu zajednicu i to tazlilčitim ekonosmkim i diplomatskim sredstvima. To se može uraditi na diplomatskim sredstvima. To se može uraditi na jedan od sledeća tri načina: jedan od sledeća tri načina:

INSPIRISANJEM: ohrabrivanjem naroda koji INSPIRISANJEM: ohrabrivanjem naroda koji žive u nedemokratskim režimima da se bore žive u nedemokratskim režimima da se bore za svoju sloboduza svoju slobodu

PODSTICANJEm: izgradnja i učvršćivanje PODSTICANJEm: izgradnja i učvršćivanje mira u takvim zemljama i ekonomsko mira u takvim zemljama i ekonomsko restrukturisanjerestrukturisanje

INTERVENCIJOM: koja je legitimna ako INTERVENCIJOM: koja je legitimna ako većina naroda pokazuje nezadovoljstvo u vezi većina naroda pokazuje nezadovoljstvo u vezi sa radom njihove vlade i ako su njihova sa radom njihove vlade i ako su njihova osnovna prava sistematski kršenaosnovna prava sistematski kršena

TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRA I PRAKSA: veoma TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRA I PRAKSA: veoma prisutna u praksi. Spoljna politika Bila Klintona; U govoru prisutna u praksi. Spoljna politika Bila Klintona; U govoru o stanju nacije iz 1994. godine, tadašnji predsednik SAD o stanju nacije iz 1994. godine, tadašnji predsednik SAD Bil Klinton rekao je da je odsustvo rata između Bil Klinton rekao je da je odsustvo rata između demokratija opravdanje za američku politiku procesa demokratija opravdanje za američku politiku procesa demokratizacije širom sveta. demokratizacije širom sveta.

Vrlo je teško naći primere da dve demokratije ratuju Vrlo je teško naći primere da dve demokratije ratuju između sebe. Jedva nekoliko: 1) 1812- rat između između sebe. Jedva nekoliko: 1) 1812- rat između Britanije i SAD, kada je zapaljena Bela Kuća; 2) ako se Britanije i SAD, kada je zapaljena Bela Kuća; 2) ako se Nemačka uzme kao demokratija, onda je to sukob Nemačka uzme kao demokratija, onda je to sukob između V. Britanije i Nemačkog carstva u Prvom između V. Britanije i Nemačkog carstva u Prvom svetskom ratu 3) Ekvador- Perusvetskom ratu 3) Ekvador- Peru

Odnos o kome govori ova teorija tiče se liberalnih Odnos o kome govori ova teorija tiče se liberalnih demokratija, a ne svih demokratskih država. demokratija, a ne svih demokratskih država.

Glavni predstavniciGlavni predstavnici

Michael W. DoyleMichael W. Doyle

Bruce Russet Bruce Russet

Kompleksna meKompleksna međuzavisnostđuzavisnost Kako bi izgledao svet ako bi tri ključne pretpostavke Kako bi izgledao svet ako bi tri ključne pretpostavke

realizmarealizma bile bile izokrenuteizokrenute? Ove pretpostavke su ? Ove pretpostavke su da su da su države jedini značajni akteridržave jedini značajni akteri, , da je da je vojna sila dominantan vojna sila dominantan instrument, a bezbednost instrument, a bezbednost prvenstveni prvenstveni cilj. cilj. Obrnuto, Obrnuto, mmožemo postaviti ožemo postaviti potpuno različitupotpuno različitu svetsk svetskuu politike: 1.) politike: 1.) države nisu jedini države nisu jedini važni akterivažni akteri – transnacionalni učesnici – transnacionalni učesnici koji koji delujudeluju preko državnih granica takođe su primarni preko državnih granica takođe su primarni igrači 2.) sila nije jedini važan instrument – ekonomska igrači 2.) sila nije jedini važan instrument – ekonomska manipulacija i korišćenje manipulacija i korišćenje međunarodnih ustanovameđunarodnih ustanova su su dominantni instrumenti 3.) bezbednost nije dominantni instrumenti 3.) bezbednost nije primarniprimarni cilj – cilj – primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamišljeni svet možemo primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamišljeni svet možemo da označimo kao da označimo kao složenu međuzavisnostsloženu međuzavisnost. .

Kompleksna međuzavisnost je situacija u Kompleksna međuzavisnost je situacija u kojoj je stepen ekološke, kulturne, kojoj je stepen ekološke, kulturne, društvene i ekonomske međuzavisnosti društvene i ekonomske međuzavisnosti visok a vojne nizak. To znači da je stepen visok a vojne nizak. To znači da je stepen ekonomske, okolinske i društvene ekonomske, okolinske i društvene saradnje veoma visok a verovatnoća saradnje veoma visok a verovatnoća izbijanja rata gotovo ravna nuli. (Džozef izbijanja rata gotovo ravna nuli. (Džozef Naj, Robert Kiohejn, “Power and Naj, Robert Kiohejn, “Power and Interdependence, 1977) Interdependence, 1977)

Joseph S. Nye, Jr., Robert O. Joseph S. Nye, Jr., Robert O. KeohaneKeohane

Кључни концептиКључни концепти

Колективна безбедностКолективна безбедностУсловљавање (Условљавање (Conditionality)Conditionality)Космополитиски модел демократијеКосмополитиски модел демократијеДемократски мирДемократски мир

Унапређивање и ширење демократијеУнапређивање и ширење демократијеПросвећеностПросвећеностИдеализамИдеализамИнтеграцијаИнтеграција

МеђузависностМеђузависностЛиберализамЛиберализамЛиберални институционализамЛиберални институционализамЛиберални интернационализамЛиберални интернационализам

НормативностНормативностПлурализамПлурализамСветска владаСветска влада

КритикеКритике

““Природа међународног политичког Природа међународног политичког живота је органска, а не механичка. У живота је органска, а не механичка. У бити јој је промена; и у регулисању бити јој је промена; и у регулисању међународног живота кроз дуже међународног живота кроз дуже временско раздобље могу ефикасно временско раздобље могу ефикасно деловати једино такви системи који ће деловати једино такви системи који ће бити довољно суптилни, довољно гипки бити довољно суптилни, довољно гипки да се прилагоде сталним променама да се прилагоде сталним променама интереса свих заинтересованих интереса свих заинтересованих земаља” (земаља” (George Frost Kennan)George Frost Kennan)

“ “ Концепцији законитости у међународном Концепцији законитости у међународном животу свакако треба пружити сву подршку и животу свакако треба пружити сву подршку и подстицај који наша земља може дати. Али подстицај који наша земља може дати. Али она још не може заменити моћ као виталну она још не може заменити моћ као виталну силу за велики део света. И стварност моћи силу за велики део света. И стварност моћи брзо ће се увући у сваку легалистичку брзо ће се увући у сваку легалистичку структуру коју ћемо подићи ради управљања структуру коју ћемо подићи ради управљања међународним животом. Она ће је прожети. међународним животом. Она ће је прожети. Постаће њен садржај, а структура ће остати Постаће њен садржај, а структура ће остати само облик. Међународна безбедност ће само облик. Међународна безбедност ће зависити од ње, а не од структуре у коју је зависити од ње, а не од структуре у коју је она уткана”. (она уткана”. (George Frost Kennan)George Frost Kennan)

Институције су у основи одраз Институције су у основи одраз расподеле моћи у светурасподеле моћи у свету

Институције су засноване на себичним Институције су засноване на себичним калкулацијама великих сила и оне калкулацијама великих сила и оне немају независан утицај на понашање немају независан утицај на понашање државадржава

Постојање међународних институција Постојање међународних институција није важан услов мира (није важан услов мира (John J. John J. Mearsheimer)Mearsheimer)

Реализам је супериоран у односу на теорију Реализам је супериоран у односу на теорију демократског мира у предвиђању исхода у демократског мира у предвиђању исхода у међународним односимамеђународним односима

Главна снага теорије демократског мира лежи у Главна снага теорије демократског мира лежи у великом броју “случајева” који она објашњава, али великом броју “случајева” који она објашњава, али ипак постоји довољан број догађаја које она не може ипак постоји довољан број догађаја које она не може да објасни да објасни

Заговорници либералне теорије међународне Заговорници либералне теорије међународне политике изградили су једну привлачну визију вечног политике изградили су једну привлачну визију вечног мира унутар подручја демократије... Али ове “зоне мира унутар подручја демократије... Али ове “зоне мира” јесу мир илузија. Не постоје докази да мира” јесу мир илузија. Не постоје докази да демократија на нивоу јединица (демократија на нивоу јединица (Unit level)Unit level) поништава поништава структуралне ефекте анархије на нивоу структуралне ефекте анархије на нивоу међународног политичког система (међународног политичког система (Christopher Layne)Christopher Layne)

Либералне демократије су се током историје Либералне демократије су се током историје припремале за рат између себе, а понекад су припремале за рат између себе, а понекад су биле јако близу ратабиле јако близу рата

Приступање неких држава одређеним Приступање неких држава одређеним политичким облицима (демократије) може да политичким облицима (демократије) може да уклони неке узроке рата, али не може да уклони неке узроке рата, али не може да елиминише све. елиминише све.

Теза демократског мира могла би се одржати Теза демократског мира могла би се одржати једино кад би се сви узроци ратова налазили једино кад би се сви узроци ратова налазили унутар држава (унутар држава (Kenneth N. Waltz)Kenneth N. Waltz)

ЛитератураЛитература Baldwin, D., (Ed.), Neorealism and Neoliberalism: The Contemporary Debate, Columbia University Press, 1993Baldwin, D., (Ed.), Neorealism and Neoliberalism: The Contemporary Debate, Columbia University Press, 1993 Brown, C., Understanding International Relations, Palgrave, London, 2001, Second EditionBrown, C., Understanding International Relations, Palgrave, London, 2001, Second Edition Doyle, M., W., Doyle, M., W., ““Kant, Liberal Legacies and Foreign AffairsKant, Liberal Legacies and Foreign Affairs”” part 1, Philosophy and Public Affairs, 1983, 12 (3) part 1, Philosophy and Public Affairs, 1983, 12 (3) Doyle, M., W., Doyle, M., W., ““Kant, Liberal Legacies and Foreign AffairsKant, Liberal Legacies and Foreign Affairs”” part 2, Philosophy and Public Affairs, 1983, 12 (4) part 2, Philosophy and Public Affairs, 1983, 12 (4) Doyle, M., W., Ways of War and Peace: Realism, Liberalism and Socialism, W. W. Norton, New York, 1997Doyle, M., W., Ways of War and Peace: Realism, Liberalism and Socialism, W. W. Norton, New York, 1997 Keohane, R., O., After Hegemony: Cooperation and Discord in the World Political Economy, Princeton University Keohane, R., O., After Hegemony: Cooperation and Discord in the World Political Economy, Princeton University

Press, Princeton, 1984Press, Princeton, 1984 Keohane, R., O., and Martin, L., Keohane, R., O., and Martin, L., ““The Promise of Institutionalist TheoryThe Promise of Institutionalist Theory”, ”, International Security, Volume 20, No., 1,International Security, Volume 20, No., 1,

Summer 1995, pp. 39- 51.Summer 1995, pp. 39- 51. Layne, C., Layne, C., ““Kant or Cant- The Myth of the Democratic PeaceKant or Cant- The Myth of the Democratic Peace”, ”, International Security, Volume 19, No. 2, Fall International Security, Volume 19, No. 2, Fall

1994, pp. 5- 49.1994, pp. 5- 49. Mearsheimer, J., J., Mearsheimer, J., J., ““False Promise of International InstitutionsFalse Promise of International Institutions””, International Security, Volume 19, No. 3, Winter , International Security, Volume 19, No. 3, Winter

1994/ 95, pp. 5- 56.1994/ 95, pp. 5- 56. Nye, J., S., Jr., and Keohane, R., O., Power and Interdependence: World Politics in Transition, Little Brown, Nye, J., S., Jr., and Keohane, R., O., Power and Interdependence: World Politics in Transition, Little Brown,

Boston, 1977Boston, 1977 Russet, B., Grasping the Democratic Peace: Principles for a Post- Cold War World, Princeton University Press, Russet, B., Grasping the Democratic Peace: Principles for a Post- Cold War World, Princeton University Press,

Princeton, 1993Princeton, 1993 Симић, Д., Р., Наука о безбедности- Савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ, Факултет Симић, Д., Р., Наука о безбедности- Савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ, Факултет

политичких наука, Београд, 2002политичких наука, Београд, 2002 Smith, S., Baylis, J., The Globalization of World Politics, Oxford University Press, New York, London, 2001, Smith, S., Baylis, J., The Globalization of World Politics, Oxford University Press, New York, London, 2001,

Second EditionSecond Edition

Хвала на пажњи!Хвала на пажњи!