LiBRE 37 Lat

1Broj 37

Jun 2015. Broj 37

Creative Commons Autorstvo-Nekomerci ja lno-Del iti pod istim uslovima

J O I Z D V A J A M O

Fed ora 2 2 - va n ov i e i r !

B a n j a l u ka B a rkamp 0x01

LLiiBBRREE!!asopis o slobodnom softveru

2Jun 2015.LLiiBBRREE!! ASOPIS O SLOBODNOM SOFTVERU

LiBRE! asopis je napunio pune tri godine postojanja. Za te tri

godine objavi l i smo trideset est redovnih brojeva u standardnom

ritmu jedan broj meseno i bez dvobroja (letnj ih pauza). Redovnost

izlaenja smatramo naim najveim uspehom. Pored toga smo

objavi l i jedan probni broj (broj 00) i jedan speci ja l o Skribusu.

Obradi l i smo preko dvesta ezdeset razl iitih tema o slobodnom

softveru u preko etiri stotine lanaka. Preko pedeset autora su

uestvoval i u real izaci j i ovih brojeva kao stalni i l i povremeni

saradnici . U vremenima kad koherentna srpska zajednica zapravo

ne postoj i , naroito smo ponosni na to da smo makar oko ovog

projekta uspel i da okupimo vei broj l judi da zajedno rade.

Povremeno smo nae itaoce obavetaval i o naim problemima s

ci l jem odravanja vitalnosti ovog projekta. Hvala jo jednom svima

koj i su pravi lno shvati l i nae apele. Nai alarmi nisu bi l i bezrazloni .

Pomo nam je bi la potrebna; bez nje ovaj projekat bi opstao jo

neko vreme, al i je pitanje da l i bi doiveo treu godinj icu.

Iz godine u godinu se ponavl ja ista situaci ja da su nam meseci maj i

juni najtei period. To je period pred godinj i odmor, period

najvani jeg studentskog roka junskog roka i kraja kolske godine.

Tad smo svi pri l ino zauzeti privatnim obavezama i izvinjavamo se

Tri godine posle

Re urednika

3Broj 37

itaocima zbog malo loi jeg kval iteta i kanjenja prolog, trideset

estog broja.

Ovaj broj real izujemo u pomalo ubrzanom reimu i unapred se

izvinjavamo ako nismo uspel i da postignemo na standardni

kval itet. Ovim brojem ulazimo u nau etvrtu godinu. Imamo

mnogo planova kako da unapredimo ovaj projekat. Jo uvek se

boj imo da glasno progovorimo o svim planovima da nam se ne bi

izja lovi l i . Pokuaemo da iskoristimo letnju pauzu da malo

konkretizujemo ideje kako bismo mogl i najesen da ih promoviemo.

Na konkurs za nove saradnike je konstantno otvoren. Svaka pomo

je dobrodola. Uspevamo da odravamo asopis, a l i smo u manjku

l judi za odravanje sekundarnih delova projekta: veb-prezentaci ja,

Fejsbuk strana, Tviter i Git projekti . Iako su to sporedni delovi

projekta, vrlo su vani za njegovu prezentaci ju. Ovako zaputeni ovi

delovi projekta daju lou sl iku o samom asopisu, koj i i sam poinje

da izgleda zaputeno. Pozivamo sve zainteresovane koj i misle da

mogu da nam pomognu da se jave na nau ve poznatu adresu

elektronske pote l ibre [et] lugons [dot] org.

Do narednog broja,

LiBRE! tim

Re urednika


Vesti str. 6

Puls slobode

Banjaluka Barkamp 0x01 - ta ste propusti l i? str. 9

HKLBGD - Beogradski hakerspejs str. 14

Predstavljamo

Fedora 22 - va novi eir! str. 20

Kako da.. .?

Vagrant (4. deo) str. 28

Slobodni profesionalac

Va posao, open-sors posao (4. deo) - Manifest GNU-a str. 33

Ansibl (3. deo) str. 46

Sam svoj majstor

Butstrap - komponente str. 51

Hardver

Biglbon Blek Rev C-Vodi od prvog dana

Biglbon Blek u slubi veb-servera str. 54

Mo slobodnog

softvera

Sadraj

Broj: 37

Periodika izlaenja: mesenik

Izvrni urednik: Stefan Noini

Glavni lektor:

Admir Halilkanovi

Lektura:

Jelena Munan Saka Spijak

Milena Beran Milana Vojnovi

Aleksandar Boinovi

Aleksandra Ristovi

Grafika obrada:

Dejan Maglov Ivan Radelji

Dizajn: White Circle Creative Team

5Broj 37

LiBRE! prijatelji

Broj: 37

Periodika izlaenja: mesenik

Izvrni urednik: Stefan Noini

Glavni lektor:

Admir Halilkanovi

Lektura:

Jelena Munan Saka Spijak

Milena Beran Milana Vojnovi

Aleksandar Boinovi

Aleksandra Ristovi

Grafika obrada:

Dejan Maglov Ivan Radelji

Dizajn: White Circle Creative Team

Autori u ovom broju:

Ostali saradnici u ovom broju:

Marko Novakovi Mihajlo Bogdanovi

Poasni lanovi redakcije:

eljko Popivoda eljko ari

Vladimir Popadi

Aleksandar Stanisavljevi

Kontakt:

IRC: #floss-magazin na irc.freenode.net

E-pota: [email protected]

Momilo Medi

Nenad Marjanovi

Jelena Georgijevi Krasojevi

Kriptopank

Zlatan Vasovi


2. jun 2015.

Kanonikal i Be-Ku (BQ)

pokreu novi telefon

Ove dve kompani je su najavi le novi model

telefona sa Ubuntu operativnim sistemom.

Koristan l ink: http: //t.co/m0mDkWLFBl

4. jun 2015.

Plej-on-linuks koristi Java

programski jezik od verzije 5

Izvorni kod ove platforme e biti refaktorisan i

umesto Pajtona koristie Javu.

Koristan l ink: http: //t.co/hk0GD0hCmb

4. jun 2015.

Objavljen Open-si-vi (OpenCV)

3.0

Objavl jena je nova verzi ja ove bibl ioteke, do sada

najbra.

Koristan l ink: http: //t.co/r4Iqe7WMGg

Vesti

7Broj 37

4. jun 2015.

Dragon-flaj BSD aurira svoje

AMD upravljake programe

Dragon-fla j BSD (DragonFlyBSD) distribuci ja

aurira svoje AMD Radeon upravl jake programe.

Koristan l ink: http: //t.co/cSzVK9aBTB

8. jun 2015.

Sistem-d prelazi na Githab

Sistem-d (systemd) prebacuje svoju infrastruk-

turu na Githab.

Koristan l ink: http: //t.co/8osggXLMk3

8. jun 2015.

Nova verzija Linuks kernela

Objavl jena je nova verzi ja Linuks kernela verzi ja

4. 1 -rc7.

Koristan l ink: http: //t.co/SxEwYyzIa5

8. jun 2015.

Fedora objavila novu verziju

svog programa za

konfiguraciju

Fedora je objavi la novu verzi ju svog programa za

konfiguraci ju koj i je baziran na GTK3 bibl ioteci .

Koristan l ink: http: //t.co/DyRH9ddSAu

http: //t.co/5RM3hGN2Fu

Vesti


8. jun 2015.

Amerika vlada prebacuje celu

infrastrukturu na HTTPS

Amerika vlada je najavi la prebacivanje cele

infrastrukture na HTTPS protokol .

Koristan l ink: https: //t.co/HF8RlGqVTW

8. jun 2015.

Epl otvara svoj programski

jezik

Ova kompani ja je najavi la da e otvoriti kod do

kraja godine za svoj programski jezik Svift (Swift) .

Koristan l ink: http: //t.co/PkFkuZkYAM

11. jun 2015.

Mate 1.10 objavljen

Nakon petnaest meseci razvoja, verzi ja 1.10

okruenja radne povri Mate konano je

objavl jena. Vel ika novost je to to Mate od ove

verzi je podrava GTK2 i GTK3. Meutim, navodi

se da se i dal je eksperimentie sa podrkom za

GTK3.

Koristan l ink: http: //j .mp/1GRRk0G

Vesti

9Broj 37

Autor: Jelena Georgi jevi Krasojevi

U subotu, 6.6.2015. godine, odran je prvi banjaluki Barkamp pod nazivom

Barkamp BL 0x01 (BarCamp BL 0x01) na Elektrotehnikom fakultetu u Banjaluci .

Sam ci l j ovog prvog okupl janja je bio da se probudi i animira zajednica, te da se

vrati dinamika deavanja u Banjaluci . Sve zajednice iz okruenja su bi le vie nego

dobrodole.

Puls slobode

ta ste propustili?

10

Jun 2015.LLiiBBRREE!! ASOPIS O SLOBODNOM SOFTVERU

Takoe, ci l j prvog banjalukog Barkampa je povezivanje zajednica kako regionalno

tako i internacionalno, zatim druenje, hakerisanje, uenje i umreavanje. Poseban

naglasak je na jaanju i irenju zajednice, kao i na stvaranju mogunosti da

kompletno okruenje ima mesto na kojem bi se razmenj ivala novosteena znanja i

iskustva. Nadamo se da smo ovom pri l ikom ostvari l i na ci l j , poto je Barkamp BL

0x01 okupio oko pedeset uesnika - to iz zeml je, tako i iz inostranstva.

Barkamp je zvanino zapoeo Nikola Nenadi predavanjem Embedded real-time

GNU/Linux. Potom je usledio Marko Grumi predavanjem - Uvod u

io.smashthestack.org - WarGames how-to. Jelena Georgi jevi Krasojevi najavi la je

BalCCon2k15 Third Luck The Charm - Balkan Computer Congress, koj i e se

odrati u Novom Sadu od 11. do 13. septembra u Muzeju savremene umetnosti

Vojvodine.

Zatim je usledi lo predavanje Daniela Kurtjaka Pravl jenje apl ikaci ja sa grafikim

korisnikim interfejsom za ugraene raunarske sisteme. Predavanje je bi lo vezano

za razvoj apl ikaci ja sa grafikim korisnikim interfejsom za ugraene raunarske

Puls slobode

11

Broj 37

sisteme kao to su Set

Top Box i automobi lski

panel i . Demonstraci ja je

odraena na proizvodu

razvi jenom u R&D ode-

l jenju RT-RK kompani je i

odnosi la se na pravl jenje

apl ikaci ja sa grafikim

korisnikim interfejsom

koritenjem pri lagoenog

razvojnog okruenja

Ekl ips (Ecl ipse). Grafiki

korisniki interfejs bazi-

ran je na Lua program-

skom jeziku i opisan

putem Iks-em-el (XML)

shema, koje su se kasni je

izvravale na simulatoru

na l inom raunaru

pisanom u programskom

jeziku C++.

Posle Daniela Kurtjaka

usledi lo je veoma inte-

resantno predavanje Up-

ravl janje vremenom,

koje je odrao Goran

Vukalovi. Vreme

najvredni ja stvar koju

jedan ovek poseduje.

Neki ga imaju dovol jno da

zavre sve obaveze i

poslove, dok ih drugi pre-

bacuju za neki naredni

period, i l i ih nikada ne

dovre. U emu je raz-

l ika? ta nam je potrebno

da zavrimo sve obaveze

Banjaluka Barkamp 001

12


na vreme? Vremenska maina? Litri kofeinskih napitaka? Moda. Na ovom

predavanju smo prol i kroz nekol iko jednostavnih al i korisnih tehnika za bol je

rasporeivanje i efektni je koritenje vremena.

Prvi banjaluki Barkamp imao je ast da zatvori Stefan Stojanovi predavanjem

How to Arduino hard.

Barkamp je posle nastavl jen druenjem u kafiu Harmoni ja do kasno u no.

Organizatori prvog banjalukog Barkampa su Ognjen Vidovi, Marko Grumi i

Marko Ivanovi. Ovom pri l ikom im se zahval ju jemo na gostoprimstvu i na odl inoj

organizaci j i Barkampa u nadi da e u to skori je vreme organizovati neko novo

deavanje u Banjaluci .

Oni koj i su propusti l i Barkamp, detal jan raspored predavanja mogu pronai na

internetu: https: //events. lugons.org/?p=1856.

Puls slobode

13

Broj 37

Banjaluka Barkamp 001

14


Autori: HKLBGD zajednica

Hakerspejs (eng. hackerspace) , haklab i l i mejkerspejs (eng. makerspace) ,

termini su za koje ste verovatno ve ul i , a l i moda ne znate ta oznaavaju i

kakva se ideja kri je iza nj ih. Zato emo vas upoznati sa jednom ovakvom oazom

koja se kri je iza imena Haklab Beograd (HKLBGD) u centru Beograda

(http: //oosm.org/) .

Hakerspejs je prostor u kojem se okupl ja zajednica i ja su interesovanja najvie u

vezi sa raunarima, tehnikom, tehnologi jom, elektronikom, mainama, i l i

jednostavno naukom i njenom primenom. To je mesto gde se l judi sastaju zbog

razmene ideja, organizuju radionice i rade na raznim projektima, al i u jedno se

drue i kroz druenje razmenjuju vetine i znanje, ne samo iz kompjuterskih

oblasti . Razgovara se i o ostal im temama iz svakodnevnog ivota.

HKLBGD se takoe moe smatrati a lternativnom obrazovnom instituci jom, mestom

gde se mogu stei konkretna i korisna znanja, od koj ih neka i nedostaju klasinim

obrazovnim programima u kolama i na fakultetima.

HKLBGD Beogradski hakerspejs

Puls slobode

15

Broj 37

Iako su ovakvi prostori inici ja lno nastal i u zapadnim zemljama, beogradski Haklab,

kao i drugi hakerski prostor bi lo gde u svetu, a ima ih svuda - ni je kopi ja nekog

drugog laba, nego se ova ideja uvek real izuje na svojevrstan nain zbog supti lnih

idejnih i kulturnih razl iitosti koje postoje u ovim zajednicama.

U Haklabu su vie nego dobrodol i i l judi koj i se bave umetnou, fi lozofi jom i l i bi lo

kojom naukom, l judi zainteresovani za obostranu razmenu znanja i vetina. Otuda i

saradnja sa ITS-Z1 (http: //its-z1.org/) , umetnikom platformom Dragana I l ia, u

i jem stvaralatvu tehnologi ja igra bitnu ulogu.

Takoe, u ovakvim prostorima se odravaju

i razni regionalni dogaaj i i okupl janja l judi ,

kako iz domaih, tako i inostranih

zajednica, pa je poznavanje engleskog jezika zgodno, al i ni je obavezno.

Najznaajni j i dogaaj regionalnog karaktera je NSND (Nita Se Nee Dogoditi ) .

HKLBGD

16


http: //www.nsnd.org/o-nista-se-nece-dogoditi /.

Odrava se kriptoparti (http: //goo.gl/T13KRt), koj i traje, po pravi lu, nekol iko asova.

Ideja je da se korisnicima interneta i digitalnih tehnologi ja (uglavnom, al i ne i

iskl juivo), aktivistima i novinarima, skrene panja na dostupnu tehnologi ju putem

koje mogu obezbediti privatnost svoj ih komunikaci ja u najirem smislu rei . Kao

opte mesto zastupa se mil jenje da je privatnost vrednost koja je na udaru od

strane drava i nj ihovih administraci ja, kao i od vel ikih korporaci ja .

U vel ikoj meri se zagovara i ohrabruje korienje Linuks operativnog sistema,

programa otvorenog koda i uopte slobodnog softvera, al i moete lako primetiti i

korisnike drugih operativnih sistema, najpre Vindouza i Meka, koj i su u manjem

broju i uglavnom kod gosti ju ovog prostora.

Iako lanstvo formalno ne postoj i , lan moe biti svako ko se tako osea i del i ideje

na koj ima ovakav prostor poiva.

Prostor koj i ova zajednica koristi , a koj i se nalazi u Daniarevoj ul ici na Vraaru,

ustupi la je na korienje lanica ove zajednice el jka Dezire Mi loevi 2012.

godine, od kada datira i naziv Haklab Beograd. Zaniml j ivo je da je organizaci ja

postojala i rani je pod nazivom Razmena vetina, a lanovi su se okupl ja l i u

obl inj im kafiima i l i kulturnim centrima. Tada je nastala i Gugl grupa i l i jednostano

mej l -l ista pod istim nazivom koja se do danas ni je promeni la i slui kao oglasna

tabla za nova obavetenja kako lanovima, tako i posetiocima.

(https: //groups.google.com/forum/?hl=en-US#! forum/razmenavestina/join)

to se tie radionica, one su rasporeene po danima, termini nisu fiksni , a satnice

su samo okvirne.

Puls slobode

17

Broj 37

HKLBGD

18


Meutim, tano se zna koj im danima su odreene radionice i to se skoro nikada ne

menja.

Ponedel jkom su radionice Pajton programskog jezika koje su okrenute praktinim

reenj ima i implementaci jama u trenutnim realnim potrebama i eksperimentima.

Utorkom je radionica za Drupal CMS-a, a postojala je veb-radionica koja se bavi la

poznatim programskim jezicima za veb (HTLM, CSS, PHP i Javaskript), a koja je

trenutno neaktivna.

Sreda je Otvoreni dan i l i Opendej/razmena_vetina, kao dan bez obaveza za

odmor, askanje, razmenu novih ideja i planova.

etvrtak je rezervisan za radionicu troleologi je (eng. trolleyology) koja se bavi

fundamentalnim etikim pitanj ima u vezi sa vrednou ivota, i koja, iako se ini ,

samo kao fi lozofi ja i l i suva teori ja zapravo ima praktine primene izmeu ostalog u

pametnim vozi l ima koja mogu nezavisno sama sobom upravl jati . A odnedavno,

etvrtak je dobio jo jednu radionicu francuski jezik, koja se, kada interesovanja

ima, situaci ja omogui , a l judi dogovore - odri i jo nekim danom u nedel j i .

Petkom je FemViki , radionica tokom koje lanice Haklaba ureuju Vikipedi ju, piu i

prevode tekstove o znaajnim enama koje su nepravedno izostavl jene iz ove

svetske enciklopedi je i riznice svetskog znanja.

Subota je ve tradicionalno rezervisana za najpraktini ju radionicu, radionicu

elektronike i Arduina, koja ide ukorak sa idejama i real izaci jama interesantnih

ureaja sa sl inim prostorima iz celog sveta.

Nedel ja je tu za radionicu logike, kako klasine tako i neklasine, posle koje sledi

radionica kriptografi je, koja je u poetku bi la vie teori jska i prati la kurs sa Kursere

(eng. Coursera) , dok je sada vie usmerena praktinim upotrebama kriptografi je

kao odgovoru na masovno naruavanje privatnosti i zatitu korisnika.

Iako su neke od radionica trenutno u stanju hibernaci je, to ne treba pogreno

shvatiti , jer se one uglavnom pri lagoavaju potrebama i el jama uesnika. Po

potrebi nastaju nove radionice, a neke trenutno i l i trajno stagniraju.

Puls slobode

19

Broj 37

Vie informacija

Tviter

Sajt

Open-Strit-Map

IRC

HKLBGD

20


va novi eir!

Autor: Momi lo Medi

Predstavljamo

Fedora 22

21

Broj 37

Fedora 21 je uspostavi la nove smernice koje su se odl ino pokazale i uzete su kao

osnova za pobol janje u Fedori 22. Ova verzi ja dolazi bez drastinih promena kao

to je to bio sluaj sa prethodnom i priprema put za Fedoru 23, koja bi mogla da

unese zaista znaajne novine. Fedora 22 ni je imala uobiajeno kanjenje zato to

je za ovo izdanje odreen striktan raspored kako bi se ostavi lo dovol jno vremena

da razvoj Fedore 23 bude temel jan, a sam sistem detal jno testiran.

Dugo oekivani dnf je konano spreman i zamenio je yum kao podrazumevani

upravnik paketima u Fedori . Sintaksa je pri lagoena navikama i oekivanj ima

korisnika, tako da je u veini sluajeva dovol jno samo zameniti imena komandi

(npr. sudo yum install nano postaje sudo dnf install nano) . Naravno, razl ike

postoje i dobro je upoznati se sa nj ima zarad lakeg usvajanja (detal jne informaci je

moete nai na: http: //dnf.readthedocs.org/en/latest/cl i_vs_yum.html) .

Nastavl ja jui trend prethodne verzi je, Fedora 22 donosi tri proizvoda - Radnu

stanicu (eng. Workstation) , Server i Oblak (eng. Cloud) , kao i izvedbe (eng. Spins)

Fedora 22

22


KDE, Iksfejs, ARM i druge.

Ovo su neke od izmena specifinih za odreeni proizvod:

Fedora Radna stanica

Pre nego to se potpuno prebaci na Vej lend (eng. Wayland), Fedora je odlui la za

poetak da se samo ekran za pri javu iscrtava pomou ovog novog grafikog

servera. Naravno, ovo je dobrodola promena jer Vej lend obeava poveanu

sigurnost, stabi lnost, kao i sve i jednostavni j i kod. Meutim, problem e se

pojaviti ako koristite vlasnike upravl jake programe za grafiku karticu. Naravno,

ovo je predvieno i u tim sluajevima e se ekran za pri javl j ivanje prikazivati

upotrebom dobrog starog Iksa (eng. X). Pripremajui se za Vej lend, l ibinput je

zamenio X.org input u obradi ulaza sa tastature, mia, tapeda i ostalog.

Predstavljamo

23

Broj 37

Svaka nova Fedora donosi i novi Gnom. Ovaj put u verzi j i 3.16, Gnom donosi

mnoge izmene od koj ih je svakako najvea premetanje sistemskih poruka sa

donjeg dela ekrana u gornj i gde se do sada nalazio samo kalendar.

Obavetenja se sada pojavl ju ju u vrhu ekrana, tik ispod asovnika, a po sakrivanju

se mogu nai sa leve strane kalendara, poreane po redosledu pojavl j ivanja.

Vredno pomena je da i traj (notifikaciona zona) vie ne postoj i , nego su ikonice

programa koje zahtevaju ovakvo ponaanje smetene u poseban panel koj i se sam

skriva, a nalazi se u donjem levom uglu ekrana. Ova drastina promena je

uvedena zato to ne postoj i objedinjeni standard za programe koj i koriste ovakav

vid funkcionalnosti i odravanje takvog sistema vie ni je u interesu Gnom

razvojnog tima i planira se potpuno uklanjanje.

Izmeu ostal ih promena izdvajamo vizuelne promene na menaderu datoteka

Fedora 22

24


Nauti lusu, pregledau dokumenata Ivins (eng. Evince) , i sl ika Oko Gnoma (eng.

Eye Of Gnome) , kao i nekol iko novih apl ikaci ja: Kalendar (eng. Calendar) , Knj ige

(eng. Books) , IDE bi lder (eng. Builder IDE) , koj i je sponzorisan od strane zajednice.

Preporuujemo da probate i Nantius (eng. Nuntius) , program koj i e prenositi vae

notifikaci je sa Androida direktno u Gnom (potrebno je da imate Android verzi je 4.3

i l i novi je) .

Fedora Server

Uloge Servera su proirene i sada moete odrediti i u logu baze podataka. U verzi j i

Predstavljamo

25

Broj 37

21, Fedora Server je uvela sistem dodel j ivanja uloga svoj im serverima i tada je

bi la dostupna uloga domen kontrolera upotrebom Fri-aj -pi-ei ja (eng. FreeIPA) , a

sada nova uloga koristi Postgreskuel (eng. PostgreSQL) da bi izvri la pripremu

operativnog sistema za ulogu servera baza podataka.

Podrazumevani sistem datoteka je sada XFS na LVM-u za sve take montiranja,

osim za /boot, koj i zbog tehnikih ogranienja Graba (eng. GRUB) pokretakog

programa mora biti izvan LVM-a i sa ext4 sistemom datoteka.

Fedora Oblak

Za korisnike Digitalnog okeana (eng. DigitalOcean) oblak provajdera, dostupna je

sl ika za postavl janje Fedore 22 na instancama.

Pored raznih pobol janja (osveenih Doker (eng. Docker) sl ika, unapreenog

Atomik (eng. Atomic) domaina), najvea novina u oblaku je uvoenje

Fedora 22

26


zvaninih Vagrant sl ika (eng. vagrant image) kako bi programeri mogl i lako

uspostaviti razvojno okruenje pod Linuks, Mek OS Iks i l i Vindouz operativnim

sistemima koristei l ibvirt i l i Virtualboks (eng. VirtualBox) . Oni mogu izabrati

Vagrant boks za Fedora 22 Atomik host i l i osnovnu edici ju Fedora oblak 22.

Ako razmil jate o isprobavanju nove distribuci je, i l i tek pravite prve korake u svetu

slobodnog softvera, Fedora 22 e zasigurno podrati vae zahteve.

Da li je Fedora za vas?

Mnotvo raznih distribuci ja GNU/Linuks i

odabir prave je esta tema meu

poetnicima, pa ak i iskusni j im hakerima.

Fedora Fonden (temel j i Fedore) su etiri

osnovne vodi l je koje slue u upravl janju

odlukama i postavl janju ci l jeva u okviru

razvoja i odravanja ovog slobodnog

operativnog sistema. Uporeivanjem ovih

temel ja sa vaim interesovanj ima i

prioritetima moete dobiti sl iku o tome da

l i je Fedora pravi sistem za vas.

Sloboda sav softver koj i se nalazi u Fedori je slobodan i otvorenog koda. Strogim

pravi l ima i revizi jom se osigurava da programi nisu osakaeni softverskim

patentima i l icencama koje ograniavaju slobodu korisnika. Izuzetak je jedino

firmver u jezgru, koj i je neophodan za odreene ureaje. U dananje vreme mnogi

rtvuju slobodu zarad lagodnosti , a l i i zbog pomoi korisnicima potpuno zatvorenih

operativnih sistema da preu na neto slobodni je. Fedora je svesna toga i usko

sarauje sa riznicama vlasnikih programa (upravl jaki progami za Invidi ja

grafike karte, razni kodeci , Stim (eng. Steam) i sl ino) kako bi instalaci ja i

podeavanje istih ipak bi lo mogue. Naravno, od presudnog znaaja je da to bude

dodatni korak kako bi l judi bi l i svesni da programi u tim riznicama ne potuju

slobodu korisnika.

Predstavljamo

27

Broj 37

Prijatelji ovo je moda neobian temel j za operativni sistem, al i i tekako vaan.

Fedora Projektom upravl ja zajednica, a prave zajednice nema bez pri jatel jstva.

esta okupl janja na raznim mestima, to uivo - to preko interneta, omoguavaju

da se svi umeani u razvoj , promoci ju i upotrebu Fedore oseaju dobrodol im i

meu pri jatel j ima. Pored formalnih, odravaju se i neformalna druenja sa

namenom da se odri pri jatel jstvo u vidu urki povodom izdanja i sl ino. Bl iski

odnosi meu razvojnim timovima pruaju dodatni nivo kval iteta, portvovanosti i

odanosti jednih prema drugima, samim tim je krajnj i proizvod kompletni j i ,

uniformisan i pravo je zadovol jstvo uestvovati u njegovoj izgradnj i .

Mogunosti moderan operativni sistem moe ostati konkurentan i upotrebl j iv

samo ako se konstantno unapreuje i proiruje. Uzevi ovo kao temel j razvoja,

jasno je da Fedora Projekat el i da bude u toku deavanja, da bude aktuelan i

adekvatan za svaku potrebu. Svaki slobodan operativni sistem vam prua

mogunost proirenja i podeavanja do najsitni j ih detal ja, a l i se Fedora posebno

zauzela da taj proces ne bude mukotrpan, nego jednostavan i podran tako da

moete izvesti skoro sve to zamisl i te i opet zatraiti podrku od zajednice.

Biti prvi slobodan softver je esto mesto inovaci ja i fantastinih novih

tehnologi ja . Upravo usvajanje ovih tehnologi ja je ono to im daje odrivost,

kval itet i unapreenja. Razvojni timovi u Fedori su veoma sposobni kada je re o

prepoznavanju vizi je novih tehnologi ja kao i nj ihovom usvajanju. Ponekad je

potrebno napraviti nepopularne izbore i promeniti ustal jeni pravac u korist

napretka, a u mnogim sluajevima usvajanje tehnologi je se pokazalo kao pravi

korak, te su i ostale distribuci je kasni je prihvati le istu promenu.

Ako se slaete sa etiri F (Freedom , Friends, Features, First Sloboda, Pri jatel j i ,

Mogunosti , Biti prvi) i misl i te da je to veoma zdrava i dobro osmil jena osnova za

inovaci ju, razvoj i unapreenje operativnog sistema - onda je Fedora zaista

skrojena po vaoj meri .

Fedora 22

28


Autor: Ivan Radel j i

Vagrant konfiguraciona datoteka i poetna taka svakog Vagrant projekta je

osnovna. Njena sintaksa je pisana u Rubi programskom jeziku i sada ete videti

kol iko moe biti mona upotrebom promenl j ivih.

Podeavanja virtuelne maine

oznaka: config.vm

Podeavanja sa ovom oznakom menjaju konfiguraci ju maine kojom Vagrant

upravl ja. Ovoj oznaci pripada vel ik broj promenl j ivih koje moemo koristiti . Ovde

bismo navel i samo one promenl j ive koje smo koristi l i pri l ikom izrade Vagrant boksa

za Liberator projekat. Pa da ponemo:

config.vm.box

Ovim podeavamo koj i boks e biti podignut na maini . Vrednost ove promenl j ive

mora biti ime instal iranog boksa i l i krae - ime boksa na HashiCorp's Atlas izvoru. U

naem primeru za Liberator imamo sluaj :

config.vm.box = "debian"

config.vm.box_url

Veb-adresa na kojoj se nalazi konfigurisan boks. Vrednost ove promenl j ive moe

biti bi lo koja val idna veb-adresa i l i skraeno ime boksa na HashiCorp's Atlas-u.

(4. deo)

Kako da.. .?

29

Broj 37

Takoe se moe koristiti i niz adresa, kao i putanja do lokalne datoteke na disku. U

naem primeru imamo da je vrednost ove promenl j ive veb-adresa.

if VAGRANT_ARCH == "x64"liberator.vm.box_url = "https://ftp.lugons.org/vagrant/debian-7.6.0-x86_64.box"

elseliberator.vm.box_url = "https://dl.dropboxusercontent.com/s/60pv9an852jx9y0/Debian-7.3.0-i386b.box?dl=1"

end

Ovde imamo jedan sloeni j i sluaj gde na osnovu vrednosti konstante

VAGRANT_ARCH odreujemo koj i emo boks koristiti . U zavisnosti od toga ta smo

izabral i , to moe biti boks za x86 i l i x64 arhitekturu procesora.

config.vm.network

Vri podeavanje mrea na maini . To moe biti preusmeravanje portova,

konektovanje na javnu mreu i l i kreiranje privatne mree. Ova promenl j iva moe

biti pozvana vie puta i na taj nain moemo imati vie mrea koje mogu imati

zasebna podeavanja. U naem primeru imamo sluaj :

liberator.vm.network :private_network, ip: "192.168.66.6"

Ovim smo definisal i statiku IP adresu za nau mainu. Bitno je da se IP adresa ne

podudara sa IP adresom neke druge maine u mrei i da bude iz reda rezervisanih

privatnih adresa koje nisu javno dostupne.

config.vm.boot_timeout

Vreme u sekundama koje e Vagrant ekati pre nego to maina postane

dostupna. Kod nas je to sluaj :

config.vm.boot_timeout = 600

config.vm.provision

Ova postavka definie snabdevae (eng. provisioners) na maini koj i e automatski

instal irati i konfigurisati softver kada maina bude kreirana. Naravno, u Liberatoru je za

Vagrant

30


snabdevaa korien Ansibl

liberator.vm.provision :ansible do |ansible|ansible.playbook = "provision/site.yml"ansible.host_key_checking = falseansible.groups = {

"vagrant" => ["liberator"],}

end

Kao to smo ve pomenul i , Ansibl koristi plejbuk datoteke za konfiguraci ju Vagrant

maine. ta je zapravo plejbuk? Plejbuk je JAML (YAML) dokument koj i obuhvata

neophodne korake koj i e se preduzeti na Vagrant mainama. Za vie saznanja

ispratite seri ja l tekstova o Ansiblu u naem asopisu.

Podeavanja za SSH

oznaka: config.ssh

Podeavanja koja nose ovu oznaku odnose se na konfigurisanje kako e Vagrant

pristupati vaoj maine preko SSH protokola. Ovde emo napomenuti neka od

najvani j ih:

config.ssh.username

Korisniko ime koje e Vagrant koristiti pri l ikom SSH pristupa. Podrazumevana

vrednost je vagrant.

config.ssh.password

Lozinka koju e Vagrant koristiti pri l ikom provere SSH korisnika. Treba napomenuti

da Vagrant preporuuje da se koristi autentifikaci ja pomou kl jueva.

config.ssh.host

IP adresa i l i naziv raunara (eng. hostname) na koj i pristupamo preko SSH

protokola.

Kako da.. .?

31

Broj 37

config.ssh.port

Port za SSH protokol . Podrazumevana vrednost je 22.

config.ssh.guest_port

Port na gostujuoj maini na kojoj SSH radi . Ovo je korisno za neke provajdere da

detektuju preusmerene portove. Na primer, ako ova promenl j iva ima

podrazumevanu vrednost 22 i ako Vagrant detektuje da je port 4567 na domainu

preusmeren na port 22 na gostujuoj maini , Vagrant e pokuati da koristi port

4567 kako bi komunicirao sa gostujuom mainom ako ne postoj i druga opci ja.

config.ssh.private_key_path

Putanja do privatnog kl jua koj i se koristi za pristup gostujuoj maini preko SSH

protokola. Obino je ovo nesiguran kl ju koj i dolazi zajedno sa Vagrantom, poto

njega koriste svi javni boksovi . Ako napravite svoj boks sa svoj im kl juem, onda

treba da podesite da vrednost ove promenl j ive pokazuje do tog kl jua. Vrednost

ove promenl j iva moe biti i niz koj i e pokazivati na vie kl jueva.

config.ssh. insert_key

Kao to smo ve rekl i , Vagrant automatski ubacuje nesigurni par kl jueva. Ako

koristite vae privatne kl jueve, onda ima smisla podestiti ovu vrednost kao

false.

Postoj i jo podeavanja vezanih za SSH. Ovde smo navel i neke od najbitni j ih. Za

ostale pogledajte zvaninu dokumentaci ju.

Podeavanja za Vagrant

oznaka: config.vagrant

Ova podeavanja se odnose na sam Vagrant.

config.vagrant.host

Ova promenl j iva podeava tip domaina koj i vrti Vagrant. Podrazumevana

Vagrant

32


Pregled popularnosti GNU/Linuks i BSD

distribuci ja za mesec jun

Distrowatch

Pad

Isti rejting =

(Korieni podaci sa Distrovoa)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

Mint

Debian

Ubuntu

Fedora

Mageia

openSUSE

Manjaro

CentOS

Arch

LXLE

Mangaka

Peppermint

elementary

PCLinuxOS

Android-x86

Sabayon

antiX

Puppy

Lubuntu

Kal i

wattOS

deepin

Black Lab

Zorin

KaOS

3063

Documents

LiBRE 37 Lat