iBRE! L08broj

Decembar

2012.

asopis o slobodnom softveru

Srena Nova 201 3. godina i Boini praznici!

Creative Commons slavi

svoj 10. roendan.Decembar 2012.

Objavljena 7. verzija Slax linuksa.

s u rnike k d re o nsara onte a 56 K z a o l an v tr s

Creative Commons

-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija.

11

K

raj kalendarske godine je vreme sumiranja rezultata i planiranja buduih poteza. Nama je ova godina bila prilino uspena. Projekat LiBRE! asopisa smo zapoeli poetkom godine koju sada ispraamo. Sve je poelo 28.02.2012. na forumu Ubuntu zajednice Srbije, idejom o izradi jednog nekomercijalnog internet asopisa o slobodnim programima na srpskom jeziku. Od ideje do realizacije je proteklo dva i po meseca. To vreme je potroeno na organizaciju, planiranje, dogovore i uenje. Organizovanje vie od troje ljudi u jednom projektu je ozbiljan posao, pogotovo u Srbiji, gde je dovoljno dva oveka da se osnuju dve partije i tri koalicije. Ipak, uspeli smo i objavili smo nulti broj. Od tada do danas objavili smo 8 izdanja, preiveli odlazak i povratak vanih ljudi za projekat, izdrali razliite poglede na dalji razvoj projekta i uspeli smo da odrimo kvalitet tekstova. Uvek smo se trudili da naredni broj bude kvalitetniji od prethodnog, mada nismo uvek u tome uspevali. Nadamo se da nam itaoci oprataju sve propuste koje smo napravili, povremena kanjenja i tamparske greke. Uprkos svim problemima uspeli smo: 1. da objavimo 9 brojeva izdanja asopisa (ukljuujui i nulti broj), potu-

Srena Nova godina!

Re urednikajui ritam od jednog broja meseno, 2. napisano je 117 lanaka o slobodnim programima, meu kojima su i recenzije najpopularnijih distribucija kao i recenzija jedne od najstarije ive GNU/Linux distribucije, 3. do sada je skinuto 19000 primeraka svih brojeva i izdanja to daje prosek od preko 2000 primeraka po broju, 4. krenuli smo sa 5-6 lanova redakcije i do danas je u radu stalno i povremeno uestvovalo preko 30 ljudi, 5. u startu smo imali podrku samo Ubuntu-rs zajednice i LUGoNSa. Danas aktivno saraujemo i sa Slackware Srbija zajednicom kao i sa Ubuntu LoCo Montenegro, 6. kontakte imamo sa Open Solaris Srbija, LINog, HULK (Hrvatska Udruga Linuks Korisnika), Linux za sve i Linux Mint Srbija, 7. pojavili smo se zvanino na jednom skupu koji je organizovan povodom promocije slobodnih programa, Dan slobode softvera u Beogradu. Na tom skupu smo se zvanino uivo predstavili javnosti. 8. Svoje reportere imali smo na skoro svim prezentacijama i manifestacijama slobodnih programa i tim povodom smo Vam napisali 6 izvetaja sa tih manifestacija.

2

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

broj 08Kad ovako nabrojimo sve uspehe na jednom mestu na papiru jasno je da smo postigli zapaen uspeh ali i da ima jo mnogo prostora za unapreenje. Neemo se zadovoljiti ovakvom statistikom i sebi elimo da ove brojke barem udvostruimo u sledeoj godini. itaocima elimo srenu i uspenu 2013. godinu i da ih dobro slue njihovi slobodni programi. Lokalnim zajednicama slobodnih programa elimo, takoe, da barem udvostrue broj svojih lanova. Poslovnim korisnicima slobodnih programa elimo vie posla koji e pratiti adekvatni profit a obinim korisnicima manje problema u korienju slobodnih programa. SRENE NOVOGODINjE I BOINE PRAZNIKE ELI VAM LiBRE! TIM

Mo slobodnog softvera

Broj: 08 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Glavni lektor: eljko ari Lektura: Vladimir Popadi Jelena Munan Maja Panajotovi Redakcija: Bojan Bogdanovi Goran Meki Gavrilo Prodanovi Stefan Noini eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Mio Jovanovi Vladimir Cicovi Dalibor Bogdanovi Milutin Gavrilovi Grafika obrada: Zlatan Vasovi Dejan Maglov Rade Jeki Dizajn: Mladen eki Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.com 3 3

Decembar 2012.

LiBRE! sadrajLiBRE! vesti str. 6ugledao je svetlost dana...

VestiPuls slobodeKonferencija: Primena slobodnog softvera u nastavi Konferencija: BarCamp Novi Sad

Kako da? Mala kola:Scribus 1.4 (7. deo)

str. 23

str. 8str. 8 str. 11

str. 23 Doli smo do kljunog dela ovog tutorijala. Formatiranje teksta je najkomplikovaniji i najvaniji deo DTP-a (stonog izdavatva). Iako je ovo kljuni deo, u internet dokumentaciji Scribus-a nije ba idealno obraena ova oblast tako da smo veinu znanja prikupili na osnovu iskustva,

OslobaanjeDobro doli na slobodnu teritoriju: Programi za rad sa tekstom

str. 27str. 27

Istorijat FLOSS zajednica: Linux Mint Srbija

str. 14

Internet, mree i komunikacijeZato kriptografija?

str. 32

PredstavljamoLinux Mint 14

str. 17

str. 32 Kriptografija (nauka o ifrovanju) omoguava poverljivost, integritet i autentinost podataka i komunikacije. Kada se e-mail-ovi alju a nisu ifrovani, morate da znate da je njihova sadrina manje poverljiva nego sadrina jedne razglednice.

str. 17 Serveri Posle 6 meseci aktivnog rada i razvoja, Web Server (3. deo): Linux Mint 14.1 , kodnog imena Nadia,

str. 36

4

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

broj 08LEMP

str. 36

Zabavne strane

str. 52

Sam svoj majstor

str. 40

Prosena radna nedelja jednog sistem administratora str. 52

Grafika: Foto ureivanje i grafiki dizajn na linuksu (4. deo) Vektorska grafika: Inkscape str. 40Inkscape Snow tutorijal str. 43

LiBRE! prijatelji

Web dizajn: GRID

str. 46

Mobilni kutakFirefox OS

str. 48str. 48

Decembar 2012.

5 5

LiBRE! vestiEkiga 4.0

27.

10.Victory Release

3.7. 3.7R

, Ekiga 4.0

The

3.2 .

, -

http://www.ekiga.org/news/2012-1127/ekiga-4.0-aka-victory-release-available

. http://kernelnewbies.org/Linux_3.7

***10 7.Creative CommonsCreative Commons

Slax 7.0

***

10. - 16.

.

7.

http://10.creativecommons.org

7. Slax , Green Horn. Slax 210 . http://www.slax.org/blog/19823-Slax-7.0released.html

***Wine 1.5.19 Samba 4.0

***

7.

11.Wine, Windows GNU/Linux

. http://www.winehq.org/news/2012120701

,

-

Samba 4.0.

https://www.samba.org/samba/news/releases/4.0.0.htmlLiBRE! asopis o slobodnom softveru

6

broj 08WordPress 3.5

11.

Nginx 1.2.6

13.Elvin.

3.5

Wordpress

-

Nginx

1.2.6.

http://nginx.org

Twenty Twelve.

https://wordpress.org/news/2012/12/elvin

***VLC 2.0.5

CrossOver 12

***CodeWeavers Mac Windows CrossOver

13.

12.

2.0.5 . http://news.softpedia.com/news/VLC-2-05-for-Linux-Arrives-With-Many-Changes314306.shtml

.

http://www.codeweavers.com/about/general/press/20121212

Linux and i386

***386 .

Pi Store

***Pi. Raspberry

17.

13.

.

23

http://www.raspberrypi.org/archives/2768

http://www.h-online.com/open/news/item/Linux-will-nolonger-work-on-the-i386-1768210.htmlDecembar 2012.

7 7

Konferencija: Primena slobodnog softvera u nastavi

Puls slobode

Konferencija: Primena slobodnog softvera u nastaviAutori: Goran Jovii, profesor informatike u Karlovakoj gimnaziji, predsednik UPIS-a Mladen Jovanovi, nastavnik informatike, O Desanka Maksimovi, okot, Ni Udruenje profesora informatike Srbije, pod pokroviteljstvom Uprave za Digitalnu agendu, organizovalo je konferenciju sa meunarodnim ueem na kojoj je bilo rei o ogromnoj vanosti i pravilnoj upotrebi tehnologije , tanije, slobodnog softvera u nastavi. Konferencija je odrana 1. i 2. decembra 2012. u kongresnoj sali novosadskog hotela Putnik. Udruenje profesora informatike sprovelo je 2010. godine istraivanje u srednjim i osnovnim kolama u Srbiji pod naslovom IKT U NASTAVI KOLA U SRBIJI, PREGLED STANjA, PERSPETKIVE RAZVOJA. Tada je na pitanje O emu najvie vodite rauna pri kupovini raunara? svega 8,5% ispitanika navelo postojanje instaliranih licenciranih programskih paketa kao odluujui faktor pri kupovini novog raunara. Razumljivo je, donekle, da neki drugi faktori kao to su kvalitet ureaja, cena raunara i slino imaju prioritet, ipak, ovako mali procenat je, po naem miljenju, poraavajui i zahteva da se na njega obrati panja. Slobodan softver u kolama je neop-

hodan kako bi se zadovoljili vani kriterijumi obrazovnog procesa. Veoma je vano da uenici ue pomou programa koje mogu slobodno analizirati, prouavati, razmenjivati, menjati i testirati promenjene verzije. Proces uenja ne bi smeo da bude optereen iskljuivo restriktivnim licencnim odredbama koje smanjuju efikasnost procesa uenja. Slobodni programi imaju svoju licencu koja definie njihovu slobodu. Sadraj licence moete proitati na sajtu Free Software Foundation . Skup je okupio nastavnike osnovnih i srednjih kola, lanove akademske zajednice, proizvoae programa namenjenog podrci obrazovnog procesa,LiBRE! asopis o slobodnom softveru

8

predstavnike roditelja, linuks centra, Ubuntu zajednice Srbije i ostale zainteresovane institucije i pojedince. Cilj konferencije je informisanje o stanju i trendovima slobodnog softvera i programa otvorenog koda, izlaganje rezultata radova uesnika, razmena iskustava i meusobno blie povezivanje, kako bi se podstaklo korienje i razvoj slobodnog softvera i programa otvorenog koda u oblasti obrazovanja. Nekoliko meseci pre konferencije, oformljena je struna komisija koju sainjavaju eminentni strunjaci iz akademske zajednice u meunarodnom sastavu i predstavnici Udruenja profesora informatike Srbije. Nakon javnog konkursa koji je raspisan u Prosvetnom pregledu, komisiji je stiglo 44 rada. Od pristiglih radova, 27 radova nastavnika je prihvaeno i oni e zajedno sa 17 radova iz plenarnog dela biti objavljeni u zborniku radova. Osim plenarnih predavanja, organizovan je i rad u tematskim grupama koje su predstavljale svoje radove. Grupe su bile podeljene po oblastima: prirodne nauke, tehnike nauke, drutvene nauke i jezik. Upravo rad ovih grupa, izazvao je najveu panju i ocenjen je kao najkvalitetniji deo konferencije. Nastavnici su najviim ocenama ocenili plenarna predavanja, dok su redovni profesori univerziteta, predstavnici distributera programa, predstavnici roditelja, privrede i drugi, dali najvie ocene nastavnicima. Meu predavaima su, izmeu ostalih bili: Vedran Vui, Linuks centar Beograd; doc. dr Emir Skeji, FakultetDecembar 2012.

Konferencija: Primena slobodnog softvera u nastavi

Elektrotehnike u Tuzli; dr ore Erceg sa PMF-a iz Novoga Sada; dr Igor Dejanovi FTN Novi Sad; dr Stevan Gostoji, Katedra za informatiku FTN Novi Sad; dr arko ivanov, Katedra za primenjene raunarske nauke, FTN Univerziteta u Novom Sadu; Biljana Kiki-Gruji Centar za prevenciju devijantnog ponaanja mladih, Target Novi Sad; dr Slobodan Popov CNTI Novi Sad; prof. dr urica Takai, Departman za matematiku, PMF iz Novoga Sada; dr Olga Jaki sa Hemijskog Fakulteta iz Beograda i drugi. Na konferenciji su prisustvovali i uesnici iz BiH i vedske, dok autori najavljenih i prihvaenih radova iz Rusije i Bugarske nisu bili u mogunosti da doputuju u Srbiju. Nakon zavrenih predstavljanja radova, odrana je panel diskusija na kojoj su doneseni zakljuci i dogovori u kom pravcu delovati kako bi se propagirao i vie koristio program otvorenog koda koji je licencan, u najveem delu bes-

platan ili ga je mogue preuzeti uz minimalnu cenu. Konferenciju je akreditovao Zavod za unapreivanje obrazovanja i ona donosi 2 boda, po najnovijem Pravilniku o strunom usavravanju.

9 9

Teme koje su obraivane na konferenciji su: - Primena slobodnog softvera u obrazovanju (osnovne, srednje kole i univerzitet), - Slobodan softver u XXI veku, tendencije razvoja, novosti, - Slobodan softver u inkluzivnom obrazovanju, - Slobodne Web tehnologije, - Lokalizacija programa, - Operativni sistemi otvorenog koda, - Softverske licence (pojam, objanjenja) i autorska prava, - Slobodni programi u privredi, komercijalnim i finansijskim delatnostima i - Hardver i slobodan softver. Zakljuci sa konferencije su sledei: - Veina prosvetnih radnika nije upoznata sa mogunostima odnosno prednostima slobodnog softvera u obrazovanju, inkluzivnom obrazovanju i obrazovanju dece sa posebnim pedagokim potrebama. Dodatni zahtevi mogu postojati zbog invaliditeta ali i zbog niza drugih tekoa (bolniko ili dugotrajno kuno leenje), razvojne tekoe koje ne moraju biti same po sebi invaliditet, kulturoloka obeleja (bilingvalna nastava i slino to trai da se izgled programa moe lako koristiti na nekom od jezika). Osim navedenog, ovaj program se pokazao kao vrlo delotvoran u pojedinim specijalizovanim kolama (muzika, tehnika, umetnika). - Nedovoljna informisanost i nezna-

Konferencija: Primena slobodnog softvera u nastavi

Puls slobode

nje vode krenju autorskih prava i programskih licenci. Ovakvo miljenje je i izreeno u izvetaju Alijanse za poslovni softver, gde se kae da su meu faktorima koji utiu na smanjenje programske piraterije i vladini obrazovni programi. S obzirom da smo svi prosvetni radnici, smatramo da je edukacija temelj savremenog drutva i da je obrazovanje jedini nain kojim se jedno drutvo moe promeniti. - Poznato je da trougao znanja koji ine istraivanje, obrazovanje i inovacije najbolje funkcionie. Treba u to skorije vreme ispitati koji su kljuni faktori pri izboru programa, kolika se panja pri izboru programa posveuje njegovoj legalnosti, kao i informisanost prosvetnih radnika sa pojmom slobodan softver, da li ga koriste u nastavi, pripremi nastave ili privatno, da li koriste neke gotove besplatne programe u nastavi ili za pripremanje nastave.

Opti utisak je da je nedostajala konferencija koja se bavi ovim temama i da je neophodno ee organizovati konferencije sa slinom tematikom. Svi uesnici se zalau za to da se u edukaciju nastavnika i uenika moraju ukljuiti prosvetne vlasti, univerziteti, razvojni instituti i sami nastavnici. Zvanian sajt konferencije: http://slobodansoftverzaskole.org/konferencija/?

10

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Konferencija: BarCamp Novi Sad

Konferencija:

BarCamp NoviSadBAutor: Goran Meki arCamp je meunarodna mrea korisnikih konferencija, fokusiranih na WEB tehnologije. Konferencije su otvorene i organizovane od strane uesnika. Prvi BarCamp se fokusirao na rane WEB programe, tehnologije zasnovane na otvorenom kodu, socijalni softver i otvorene formate. Prvi BarCamp u svetu je odran u Palo Alto u Kaliforniji, od 19-21 avgusta 2005. u kancelarijama Socialtexta. Od tada se BarCamp odrava u preko 350 gradova irom sveta. Najvei zabeleeni BarCamp je odran u februaru 2011. sa preko 4700 potvrenih, registrovanih posetilaca u Yangon, Myanmar (Burma). bi u 13 asova zapoelo i prvo predavanje. Teme koje su predavai pokrili su: - Tehnike napada na WEB servise - Razvoj i test ( gerrit i jenkins) - Orkestracija servera ( puppet) - Uvod u rad sa mikrokontrolerima ( arduino) - Retrocomputing - BalCCon, LUGoNS Hackerspace - TOOLX GNU/Linux - Radionica: Nauite da krimpujete (krimpovanje je postupak kojim se na krajeve telefonskog ili mrenog kabla montiraju odgovarajui konektori)

Ove godine se BarCamp odrao i u Novom Sadu pod organizacijom LUGoNSa 1. decembra, te emo ovom prilikom pokuati da vam prenesemo deo atmosfere. U hotelu Aurora pored Dunava ekipa je poela spremanje prostorije u 10 sati, daDecembar 2012.

Ubedljivo najzanimljivije predavanje je bilo o starim arhitekturama i raunarima pod imenom Retrocomputing. Oni sa pokojom sedom na glavi su mogli da se prisete Jugoslovenske IT istorije a mi ne-

11 11

to mlai mogli smo da ujemo anegdote iz tog doba. Na jednom od stolova su bili izloeni neki od pomenutih raunara koji su jo uvek u ispravnom stanju, pa se mogao videti neizbeni i nezaboravni Commodore 64, ZX Spectrum, Ei PECOM 64 i slian hardver.

Konferencija: BarCamp Novi Sad

Puls slobode

Razvoj i test programa prikazan na primeru gerrit i jenkinsa, dok je organizacija servera, njihovih uloga i shodno njima automatsko konfigurisanje prikazano na primerima puppeta. Meni je bilo izuzetno zanimljivo predavanje o tehnikama napada na WEB servise, gde je u nekoliko veoma jednostavnih primera prikazano nekoliko naina napada i poetnikih greaka koje, nedovoljno iskusni, programeri ine. Dati primeri su bili prilagoeni prosenom zalueniku za raunare, kakva je publika i bila, tako da je pria bila veoma razumljiva. Ljudi su zaprljali ruke u radionici, dok je priom o predstojeem BalCCon kongresu LUGoNS izneo neke od svojih planova za budue dogaaje. TOOLX je distribucija pomalo udnih ali definitivno inventivnih ideja namenjena prvenstveno administratorima. Da nije sve na nivou PC raunara videli smo kroz uvod u rad sa mikrokontrolerima, gde je objanjen izgled arhitekture, taman dovoljna koliina tehnikih karakteristika da pobudi interesovanje i odlian odabir primera ta arduino moe, da zagolica matu.

Sa pauzom u 15 asova, od sat vremena, predavanja su trajala do 20h, a nakon raspremanja i odvoenja opreme, oni najizdrljiviji su nastavili priu u kafiu Irish Pub do kasno u no, gde je pomenuto ta je moglo biti uraeno bolje, ta je valjalo, planovi za budunost i opti utisci. Plan je da se BarCamp odrava jednom godinje a o tanom datumu narednog, biete obaveteni u dogledno vreme. Do tada, pogledajte deo atmosfere na galeriji i pratite objavu dogaaja.

12

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Istorijat zajednice: Linux Mint Srbija

Puls slobode

Istorijat zajednice:

14

Autor: Linuks Mint Srbija Tim Istorijat i poetak Linux Mint Srbija je podeljen u dva dela. Prva ideja za osnivanjem zajednice javlja se jo poetkom dalekog decembra 2007. godine, kada je Linux Mint jo uvek bio velika nepoznanica i gotovo samo senka Ubuntu sistema koji je tada dominirao svetskim tritem na polju GNU/Linux operativnih sistema. Neemo previe priati o toj godini, s obzirom na to da se u razvoj te zajednice ulo sa dosta neiskustva i poetnikog mladalakog entuzijazma, bez nekih konkretnih ciljeva koji su ipak neophodni da bi se bilo koji projekat sproveo u delo i zaiveo. Zajednica se ugasila krajem 2008. godine. Nama je bitna ova godina, tanije 13. januar 2012. Tada je, po prvi put, otvorena, sa kvalitetnim materijalima i profesionalnim ljudima, eljnim dokazivanja i prepunih raznoraznih iskustava i dugogodinjih Linux Mint korisnika, Zajednica Linux Mint Srbija. Puni entuzijazma, iskustva i, na kraju

krajeva, dosta mudriji i stariji, imali smo zacrtane, solidne, dobre i nemogue ciljeve. Krenuli smo od nemoguih. Nemogui cilj je bio stvoriti broj 1 zajednicu na ovim prostorima, koju e krasiti dobra atmosfera, pozitivna energija meu lanovima i mnotvo kvalitetnih saveta i ljubavi prema linuksu. To smo i uspeli i pored mnogih koji nisu verovali u nas ili pokuali da nam pomrse konce. Vrlo brzo od nultnog lana dolazimo za 25 dana do broja 100. Kako vreme odmie, posle gotovo samo 11 meseci postojanja ove mlade zajednice, imamo preko 500 aktivnih lanova i preko 17.000 kvalitetno napisanih saveta, objanjenja, komentara i svega ostalog, te nas to svrstava u jednu od najbrojnijih zajednica na ovim prostorima. Cilj nam, pre svega, nije bila najvea brojnost, ve najbolja i najpozitivnija energija meu ljudima i uvaeno diskutovanje na forumu, koji je nosilac svega to radimo. Posle nepunih mesec dana, dobijamo zvaninu potvrdu od glavne Linux Mint zajednice u Irskoj, da smo postali njihova zvanina isturena zajednica za ovaj deo brdovitogLiBRE! asopis o slobodnom softveru

Istorijat zajednice: Linux Mint Srbija

Kako vreme odmie, mi postajemo sve vei i sve vee planove imamo i ve u oktobru ove godine postajemo pravno registrovani u APR-u i preimenujemo ime nae zajednice u Udruenje korisnika Linuks Mint Srbija.

Balkana. Nedugo zatim, dobijamo i ovlaenje da potpuno kontroliimo lokalizaciju Linux Mint operativnog sistema za srpski jezik. Izbacujemo nae prvo korisniko uputstvo za Linux Mint 12, dobijamo sopstvenu Wiki zajednicu, IRC kanal, dopisnu listu, sekciju za preuzimanje, postavlja se prvi srpski mirror server za preuzimanje Linux Mint sistema u Univerzitetu u Kragujevcu, poinjemo sa predavanjima i popularizacijom Linux Minta u Srbiji. U aprilu ove godine osnivamo prvo i najvee okupljanje linuks korisnika u Srbiji, u Sava centru, predavanje u koli Informacionih Tehnologija, predavanja na dva privatna fakulteta u Beogradu, pojavljujemo se i na Danu slobode softvera u Beogradu, ogranizujemo ponovno okupljanje Linux Mint korisnika i radimo mnogobrojne seminare i male tribine irom Beograda i Srbije. Dobijamo pravo da ureujemo zvanini forum Linux Mint ( forums.linuxmint.com ). Postajemo prva zajednica u SVETU koja ima irilini domen, linuksmint.srb. Ubrzo posle toga dobijamo odobrenje od zvanine Debian fondacije da registrujemo Debian.rs domen i pokrenemo ponovo projekat oivljavanja Debian zajednice u Srbiji. Oseamo se, jednim delom, odgovornim za to jer se na sistem temelji upravo na Debian linuks sistemu.Decembar 2012.

Za veoma kratko vreme, naa zajednica je okupila mnotvo programera, dizajnera, lektora, linuks hobista i ostalih entuzijasta, a sve to zasluen je Linux Mint koji je trenutno najpopularniji linuks u celom svetu. Kao zajednica koja grabi punom parom napred, otvaramo sekciju na sajtu gde svako, ko napravi neki program za linuks a nema gde i kome to da prezentuje, poalje kod nas i mi okaimo na nae servere i pustimo u javno testiranje ime podstiemo razvoj i rad na linuks sistemima. Pored raznoraznih profila na socijalnim mreama, gde okupljamo izuzetno veliki broj lanova iliti ljudi koji prate na rad i razvoj, takoe, pokreemo projekte u saradnji sa jednim od najveih udruenja u Srbiji, projekat Programiranje za mlade na kome se trenutno aktivno radi i plan e poeti to jest radionice e krenuti sa radom ve krajem januara 2013. U planu i programu je besplatno kolovanje za mlade do 18 godina, gde emo predstaviti plan i program programiranja, izmeu ostalog i na Linux Mint operativnom sistemu. Uvoenje

15 15

mladih u svet programiranja na linuks sistemu, jedan je od ciljeva nae zajednice i irenje u tom plemenitom pravcu daje nam podstrek za dalji rad i razvoj. Potrebno je napomenuti da e se radionice za mlade odvijati iskljuivo uivo a ne preko interneta, kao to veina zajednica radi, jer nama je bitan kontakt sa ljudima i da uivo razgovaramo o svemu i svaemu. Uglavnom, LMS ( linux mint Srbija) je zajednica koja, pre svega, pored sebe prvo okuplja ljude dobre volje i dobrog raspoloenja, koja voli prvo da razgovara o svakodnevnim ivotnim potrebama i socijalnom ivotu, pa tek onda o linuksu. Filozofija linuksa nas ui da delimo i delamo u zajednicama, to mi i sprovodimo u delo. S obzirom na to da jedini na ovim prostorima organizujemo neformalna okupljanja i podstiemo naim primerom i ostale zajednice da ine isto, a ne da se zatvaraju u sebe i rade sve preko interneta, kontakt uivo sa ljudima i askanje i programiranje u oputenoj atmosferi je jedna sasvim druga stvar. Zato, pored toga, u planu je otvaranje i prvog srpskog CodeMint mesta u Beogradu gde bi se okupljali linuks entuzijasti i 24/7 na toplom (ili leti na rashlaenom mestu) mogli da se udobno drue i razmenjuju neprocenjiva lina iskustva na polju informacionih tehnologija. Nae adrese gde nas moete nai su: [1] www.mint-srbija.com [2] http://mint-srbija.com/forum [3] www.mint-srbija.net [4] www.mint-srbija.info [5] www.linuksmint.rs [6] http:// .

Istorijat zajednice: Linux Mint Srbija

Puls slobode

[7] www.debian.rs [8] http:// . Sajt Linux Mint Srbija je trenutno u fazi rekonstrukcije a kada e biti dostupan saznaete ako posetite www.mint-srbija.com .

Svako ko ima pozitivnu energiju, eljan je druenja i dobre zabave, voli linuks i sve ostalo to vole mladi dobrodoao je na nae strane, jer sloboda dolazi u elegantnom stilu!

16

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Predstavljamo

Linux Mint 14

Linux Mint 14.1

Nadia

Autor: Linuks Mint Srbija Tim 3. Linux Mint 14.1 DVD x32 Mate http://www.linuxmint.com/editiPosle 6 meseci aktivnog rada i razvoja, on.php?id=119 Linux Mint 14.1, kodnog imena Nadia, 4. Linux Mint 14.1 DVD x64 Mate ugledao je svetlost dana. http://www.linuxmint.com/edition.php?id=120 Od 13. verzije Linux Mint se isporuuje iskljuivo u deljene slike ( image.iso). 5. Linux Mint 14.1 DVD XFCE http://www.linuxmint.com/editiTako je i ovog puta, pa shodno tome on.php?id=127 imamo: 6. Linux Mint 14.1 DVD KDE http://www.linuxmint.com/editi1. Linux Mint 14.1 DVD x32 Cinnamon on.php?id=126 http://www.linuxmint.com/edition.php?id=117 2. Linux Mint 14.1 DVD x64 Cinnamon Moramo napomenuti da svaka od ovih http://www.linuxmint.com/editiverzija dolazi i u kombinaciji no-codecs on.php?id=118 i po prvi put u OEM pakovanjima zaDecembar 2012.

17 17

proizvoae ureaja, ime je kompleti- - Applets are now aligned in the center rana ponuda koju trenutno Linux Mint when placed in the central zone ofthe moe da ispotuje: za svakoga poneto. panel to se tie samog sistema, Nadia dolazi sa najnovijom verzijom jednog od, svo- Lista novih mogunosti: jih, trenutno najpopularnijih desktop okruenja, Cinnamon 1.6, koji je trenut- - Edge Flip no u usponu svoje slave i sve vie ljudi - Grid View in Expo koristi ovo idejno reenje vrednih i radnih programera zaposlenih u Linux - Configurable panel heights Mint-u. Cinnamon ili Cimet na naem - Panel auto-hide delay options jeziku, dolazi sa brojnim ispravljenim bagovima (grekama) i raznim napred- - Expo and Scale applets nim mogunostima. - Brightness applet - Mouse scroll to switch windows in winLista problema koji su reeni: dow list applet- Fixed panel labels getting shrunk - Panel zones alignment - Improved stability (fixed many bugs which made Cinnamon 1.4 crash) - Fixed many memory leaks present in Cinnamon 1.4 - Improved dual-monitor handling - Fixed context menus appearing behind the panel, flickering or appearing behind other windows. - Faster workspace switching (and no more reordering ofthe windows) - Fixed skype chat window stealing the focus - Fixed attached dialogs leaving window borders on the screen when closing too fast - Fixed panel autohiding when lookingGlass is open - Fixed showDesktop applet not always showing the desktop - Fixed showDesktop applet missing Gimp utility windows - Fixed places not appearing in menu - Close all and Close other in window list applet - Cinnamon 2D (A new session which uses software rendering, to help people troubleshoot compatibility problems with Cinnamon) - Workspaces and Menu pages in Cinnamon Settings - Faster menu filtering - Menu activation on hover - Settings applet is now part ofthe panel context menu - New widgets (for Applet developers): radio buttons and checkboxes

Linux Mint 14

Predstavljamo

Ovo nije sve, postoji jo preko 800 novih mogunosti koje nudi novi Cinnamon 1.6.

Nemo

18

Izlaskom ove verzije, potpuno je izbaen Nautilus i ubaen novi proizvod Mint programera: file manager pod kodnim imenom Nemo koji e u potpunosti zaLiBRE! asopis o slobodnom softveru

meniti stari Nautilus i pruiti mnogo se ulogujete. Vae je samo da ukucate udobniji i dokazano bri rad i manipula- lozinku i igra moe da pone. ciju datotekama. Tamo gde je Nautilus Poboljano je prebacivanje u ivom restao Nemo je preuzeo kormilo. imu izmeu korisnikih naloga, tu je takoe popravljeno dosta toga i unapreen je servis (stabilniji rad, bez crnih ekrana, zamrzavanje i slino).

Linux Mint 14

Sound Applet

MDM

Marljivo se pristupilo reavanju MDM-a ( Mint display manager), na ijem sreivanju je insistirala zvanina zajednica. MDM sada omoguava korienje i GDM 2 tema. 30-ak njih je instalirano a preko 2000 Vam je dostupno za preuzimanje putem linka. Kvalitet Sound Appleta je podignut na visok nivo. Ovo e najvie obradovati ljubitelje muzike. Od sada je mogua potpuna manipulacija trenutnom numerom koja ide u pozadini slajdera za jainu zvuka: od premotavanja, stopiranja, pauziranja, putanja, preskakanja, covera, lyricsa i jo puno toga to niste ni mogli da zamislite da ete raditi iz ovog malog ali monog appleta. Novina u MDM-u je i lista korisnika i njihovi avatari za udobniji prikaz, tako da umesto da kucate ime korisnika, kliknete na sliku korisnika sa kojim elite daDecembar 2012.

Alt-tab preglednik

Nova opcija ili poboljana opcija prebacivanja sa virtualnih desktopa i programa, takoe je sastavni deo nove verzije

19 19

Cinnamon 1.6. Dodata je izmeu ostalog i Compiz kompatibilnost sa ovom skrip-

bez razloga. Software manager je od sada potpuno odvojen od Synaptica, tako da tom. vie ne morate da instalirate MS fontove ili Wine jer e Vam i SM ponuditi da li elite ili ne elite da prihvatite EULA licencu (koja je neophodna za instalaciju a zbog ijeg nepostojanja ranije, niste mogli uspeno da instalirate ovakve stvari iz SM-a). U svakom sluaju, SM je poeo da lii na pravo skladite programa a tu su i korisniki opisi, pa ako Vas zanima miljenje o radu programa samo proitajte ispod komentare ljudi koji su program koristili pre Vas. Da biste komentarisali, moSoftware Manager rate biti registrovani na LinuxMint Verzija 7 donosi mnogobrojne ispravke Community (to moete uraditi i direktkoje su tiu prvenstveno poboljanja is- no iz SM-a bez odlaska na sajt). pod haube. Meu vidnim poboljanjima i unapreenjima je i da kada ukucate Ispod haube lozinku na poetnom ekranu, prilikom pokretanja programa root, ne morate je Od drugih unapreenja, umesto dosavie ukucavati za svaki program koji e- danjeg USB-ImageWritera, od danas lite da instalirate. Opciju search while ete se susretati sa MintStick koji dolazi direktno od Linux Mint programera. typing je mogue iskljuiti. Gedit 2.0 je zamenjen verzijom 3.0.MintSystem od sada poseduje i sledea

Linux Mint 14

Predstavljamo

poboljanja:

- dns-fix sets your DNS resolution to OpenDNS - xchat-systray makes your Xchat systray icon re-appear after restarting the desktop (this is particulary useful to Cinnamon developers)

14-ica dolazi sa novim setom prelepih pozadina izuzetno visokih rezolucija i Program radi znatno bre i fluidnije, ne- jarkih boja. ma vie zamrzavanja i koenja, kao ni naglih padanja i izlazaka iz programa Paket ikonica koje je razvio Linux Mint

Dizajn

20

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

pod imenom Mint-X dobio je novi izgled: mnoge ikonice su poboljane, redizajnirane a ubaene su i nove da bi pokrile nove stvari koje donosi Cinnamon 1.6. Pored Faenza seta ikona, Mint-X je jedan od najveih i najkompletnijih setova za Gnome okruenje i Gnome forkove kao to su Mate i Unity, pa ako ih nemate predlaemo da ih prvom prilikom instalirate.

Linux Mint 14Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec decembar

Distrowatch1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

Mint Mageia Fedora Ubuntu Debian openSUSE Arch PCLinuxOS OS4 Puppy CentOS Zorin ROSA Slax Slackware Snowlinux LuninuX Manjaro ArchBang SolusOS Lubuntu Chakra Cinnarch Bridge Gentoo

4109< 2232< 1616< 1557< 1349< 1172< 1165< 1089< 886> 858> 706< 687< 651> 639> 624< 571< 541> 540> 534< 512< 511< 507< 501< 498< 491>

Pad < Porast > Isti rejting = (korieni podaci sa Distrowatcha)Decembar 2012.

21 21

Kako da?

Mala kola: Scribus 1.4 - (7. deo)

Mala kola: Scribus 1.4

Formatiranje tekstaDAutor: Dejan Maglov oli smo do kljunog dela ovog tutorijala. Formatiranje teksta je najkomplikovaniji i najvaniji deo DTP-a (stonog izdavatva). Iako je ovo kljuni deo, u internet dokumentaciji Scribusa nije ba idealno obraena ova oblast tako da smo veinu znanja prikupili na osnovu iskustva, eksperimentisanjem i imamo nameru, u ovom nastavku, da vam to bolje prenesemo. Moda ovo i nije najbolji nain ali sigurno daje rezultate. Cilj je da pokaemo jedan od naina kako nauiti Scribus da pravilno prepozna uvezeni tekst i da ga na to bolji nain formatira tako da nama preostanu, nakon uvoza teksta, samo sitna doterivanja. Mnogo je varijacija i mogunosti formatiranja teksta tako da ne oekujete da vam prenesemo sve. Mi najvie koristimo uvoz HTML formata (iz wiki redakcije projekta) u Scribus pa e to biti okosnica ovog tutorijala ali emo i uporediti taj nain sa uvozom ODT tekstova iz LibreOffice Writera. Daemo razlike i prednosti jednog odnosno drugog naina uvoza teksta a sa osvrtom na automatsko formatiranja teksta. Ako ste u meuvremenu pokuavali da primenite savete iz prolog broja (LiBRE! #7) i da uvezete tekst i format iz nekog od spoljnjih izvora, verovatno niste dobili idealne rezultate. Uvezeni tekst je bio po sadraju jednak kao i original ali formatiranje je najverovatnije bilo nita sa niim, ni priblinoDecembar 2012.

originalu. Niko se nije nauen rodio, kae stara poslovica, pa tako ni Scribus. Scribus uvozi tekst i formate ali nije uvek siguran ta i kako to da izvede i u ta da pretvori. Scribus e prepoznati formate itavih paragrafa i takoe formate pojedinih rei. Formate paragrafa e smestiti u svoje stilove a formate rei e, kako najbolje zna, prevesti direktno u svoj tekst. Pod formatima rei, najee, se podrazumeva dekoracija teksta ( bold, italic, bold-italic, underline) ali i promenu fonta pojedine rei ili njeno bojenje drugom bojom.

Tekst uvezen iz HTML datoteke

Ako vam je redakcija asopisa na internetu, onda je uvoz HTML datoteka logian izbor. Odmah da kaemo da prevoenje HTML koda nije idealno ali je dovoljno dobro da se dobije poluproizvod koji sa par klikova moe da se doradi i dobiju zadovoljavajui rezultati.

Formatiranje rei unutar paragrafa

Prvo emo se osvrnuti na formate rei. Scribus bez problema prepoznaje tagove , , , , . Kodove Scribus ignorie, bar mi jo nismo uspeli da primetimo uslove koje menjaju ti kodovi, tako da treba voditi rauna koje HTML kodove koristimo. Kodove koje prepoznaje, Scribus, pretvara u odgovarajui format tih rei.23 23Ako to ne uradi odmah po uvozu to nije mogue naknadno ispraviti zato to moramo odmah podesiti po uvozu. Sve to Scribusu nije jasno pita uglavnom u toku uvoza. Ako se font koji se uvozi ne poklapa sa podrazumevanim u naem dokumentu Scribus pita sa kojim da ga zameni. Isto tako ako font ne postoji uopte u izboru fontova Scribus e pitati sa kojim fontom da ga zameni. Iz ovog se sada podrazumeva da morate prvo da definiete koji je osnovni font. Padajui meni File Documents Setup Tools Tekst Frame Properties. Na tom mestu biramo osnovni font. Mi biramo FreeSans, 11 pt, black, text stroke black, slika 1 .Mala kola: Scribus 1.4Kako da?Slika 2: Font Substitutions Date su vrste fontova i padajui meni iz kog moemo da izaberemo odgovarajuu eljenu zamenu. Tek nakon ovoga moemo ponovo uvesti tekst u Scribus i dobiti eljene rezultate.Nakon uvoza osim standardnog formata paragrafa slika 3 , pojavie se i novi stilovi slika 4. Podeavanje stilova se vri preko padajueg menija Edit Styles ili jednostavno pritiskom F3. Otvorie se editor stilova kao na slici 3 i 4. Stilovi nekad budu ba onakvi kakvi nam trebaju ali mnogo ee im je poSlika 1 : Tekst Frame Properties trebno malo podeavanja, barem prvi Prilikom uvoza teksta u Scribus otvorie put. se par dijaloga koji e upitati sa kojim fontom elimo da zamenimo italic, bold, italic-bold i druge ne podrazumevane fontove. Ako smo dobro odgovorili na sva pitanja na kraju emo dobiti dobro formatiranje rei unutar uvezenog teksta. Ako smo pogreili i nismo uopte definisali te fontove, to moramo odmah popraviti. Idemo na padajui meni File Documents Setup Fonts kartica Font Substitutions Slika 2. Slika 3 : Stil editor - podrazumevani stilFormatiranje paragrafa24LiBRE! asopis o slobodnom softveruili smanjujemo razmak izmeu rei i irinu i visinu karaktera na relativan nain kako bi se to bolje uklopio paragraf u zadate margine. 5. Tabulators and Indentation Omoguava definisanje tabulatora i uvlaenja paragrafa ili poetnog reda paragrafa. Character Style sadri podeavanja: 1. Basic Formatting Omoguava podeavanje vrste osnovnog fonta paragrafa, veliine fonta, gustine fonta, veliine razmaka izmeu karaktera i dekoracija fonta. 2. Advance Formatting Omoguava podeavanje irine i visine karaktera, njegovog odstupanja od bazne linije i jezika teksta. Slika 4: Stil editor - uvezeni HTML sti3. Colors Omogueva podeavanje lovi boje teksta i providnost. Editor stila ima 2 taba. Prvi tab je Pro- Podeavanja ima sasvim dovoljno da se perties ili, na srpskom, podeavanje pa- postignu svi potrebni efekti i da se tekst ragrafa a drugi je Character Style ili idealno uklopi u dizajn. stilovi karaktera. Kada podesimo stilove iscrpili smo sve Properties sadri podeavanja: mogunosti automatskog formatiranja teksta. Sva ostala podeavanja 1. Distances and Aligment Omoguava uvezenog da uradimo runo kroz Edit moramo podeavanje proreda i udaljenosti Text. (razmak) izmeu paragrafa, ispred i iza paragrafa na koji se odnosi ovo podeavanje i poravnanja paragrafa Tekst za kalibraciju po marginama. Da bi bili sigurni da smo sva osnovna 2. Optical Margins Mogunost da podeavanja uradili kako treba iskorisimamo razliite margine na svakoj tite tekst za kalibraciju koji smo mi pristrani i podeavanje poravnanja sa premili: leve i desne strane u odnosu na te margine koje zadamo. Kalibracija.html (http://j.mp/kalib-html) 3. Drop Caps Mogunost dodavanja Kada ovaj tekst uvezete u Scribus trebali vodeeg velikog naglaenog slova na bi ste dobiti sledei izlaz. poetku paragrafa. 4. Advanced Settings Napredna podeavanja omoguavaju da poveavamoDecembar 2012.Mala kola: Scribus 1.425 25Primer kalibrisanog tekstaMala kola: Scribus 1.4Kako da?tag za bojenje teksta i promenu fonta unutar paragrafa. Ne znamo da li je problem u interpreteru HTML-a ili nismo upotrebili pravi tag razumljiv Scribusu, bilo kako bilo, tih podeavanja u HTML uvozu nema. Ako imate vie takvog teksta predlaemo da tekst onda uvozite iz ODT datoteke koji nema tih problema. Pripremili smo i tekst za kalibraciju uvoza ODT datoteke: Kalibracija.odt (http://j.mp/kalib-odt) ODT je siromaan za paragraf stilove ali zato fino uvozi formate rei.Dokument za kalibraciju ScribusaPodeavanje stilova i dekoracija tekstaPodeavanje stilovaObian paragraf sa dekorisanim tekstom: bold, bold-italik, italik, podvueni, drugi font i obojeni tekst. Neideksirana lista: - prvi - drugi - trei Indeksirana lista: 1. prvi 2. drugi 3. trei Hiperlink: http://libre.lugons.org Kod: /linkovi link1 link2 link3 link4 /tekst ovde ide neki tekst. /drugi tekst ovde ide neki drugi tekst. ZakljuakIli nema idealnog uvoza teksta iz spoljanjih izvora ili mi nismo jo nali idealno reenje. Ako naete idealnije reenje molimo vas da nam javite pa da dopunimo ovaj tutorijal. Na alost prostor nam ne dozvoljava da u ovom broju uradimo i fina runa formatiranja kroz Edit Text pa to ostavljamo za sledei put. Nastavie seAko ne dobijate, trebate ponovo da podeavate stilove ili Fonts Substitution. Primetiete da Scribus nije prepoznao26LiBRE! asopis o slobodnom softveruOslobaanjeDobro doli na slobodnu teritoriju - (4. deo)Dobro doli na slobodnu teritorijuProgrami za rad sa tekstomNAutor: Dalibor Bogdanovi a redu je jo jedan deo prie o programima sa kojima ete se sresti prilikom prelaska na slobodne operativne sisteme. Akcenat je namerno stavljen na programe koji svojim izgledom i funkcionalnou ponajvie podseaju na programe komercijalnih operativnih sistema kako bi poetnicima bilo to lake da se uklope i naine prve korake na slobodnim operativnim sistemima. Prilikom izbora programa, vodili smo rauna da isti budu to vie user friendly (prijateljski nastrojeni) jer od prvog utiska ponajvie zavisi da li e novi korisnik ostati na slobodnim otvorenim sistemima i kasnije nastaviti da samostalno istrauje novi svet. U ovom nastavku opisaemo neke programe koji e vam zatrebati prilikom svakodnevnog rada sa tekstualnim datotekama, bilo da je re samo o pregledu istih ili o najsloenijem radu na obradi tekstualnih datoteka. Kao primer opisali smo dva programa sa kojima moete obraivati tekst na razliite naine, dva programa za pregled PDF datoteka, dva programa za prosto editovanje tekstualnih datoteka, kao i dva programa koji e vam pomoi prilikom skeniranja nekog dokumenta. Da krenemo redom sa opisima istih.Decembar 2012.LibreOffice WriterSlika 1: LibreOffice Writer Najpoznatiji pandan Microsoft Office paketu je Libre Office, nekada prepoznatljiv pod imenom Open Office. Paket u sebi sadri programe za obradu teksta, za rad sa tabelama, rad na prezentacijama, rad sa bazama podataka. U ovom lanku predstaviemo samo program za rad sa tekstom, koji u Libre Office paketu dolazi pod nazivom Writer. Prava je alternativa najpopularnijem Microsoft programu za rad sa tekstom - Wordu. Najkrae reeno, sve to moe Word moe i Writer. Kako bi se korisnici to lake prebacili sa jednog na drugi, izgled ova dva programa skoro da je identian. Ono to izdvaja Writer od Worda je prebacivanje teksta u PDF datoteku, direktno iz programa, tako da vam nikakvi dodatni programi za tu operaciju nisu potrebni. U Writeru mo-27 27ete obraivati tekst na najsloenije naine, crtati tabele, ubacivati slike i sve ostale radnje koje ste mogli i u Microsoft Wordu. Program snima datoteke u meunarodno standardizovanom ODT formatu ali, takoe, on ita i snima datoteke i u svim Microsoft formatima za tekst ( doc, rtx, txt). Program je preveden na skoro sve svetske jezike, ukljuujui tu i srpski, i to na oba pisma: irilino i latinino. Ceo paket Libre Office se nalazi u softverskim skladitima svih distribucija slobodnih operativnih sistema. Moe se preuzeti i sa zvanine prezentacije http://sr.libreoffice.org/ .Dobro doli na slobodnu teritorijuOslobaanjeAbiWordka, kao i ubacivanje fusnota i tabela na stranice dokumenata. Postoji i podrka za spelovanje rei, kao i napredni sistem za proveru gramatike. Ovo je multiplatformski program, tako da je dostupan i za korisnike komercijalnih operativnih sistema. Moe da ita, kao i da vri zapis dokumenata u svim poznatim formatima za tekstualne datoteke. Funkcionalnost ovog programa se moe dodatno poboljati pomou raznih dodataka. Dostupan je u programskim skladitima svih distribucija, preveden je na sve svetske jezike, ukljuujui i na a vie informacija moete videti na zvaninoj prezentaciji http://www.abisource.com/ .KateSlika 2: AbiWord Jo jedan program koji svojim izgledom i funkcionalnou podsea na MS Word.Ovaj program je ponajvie pogodan za raunare sa siromanijim performansama jer troi veoma malo sistemskih resursa. Podrava rad sa vie tipova jezi-Slika 3: Kate Tekst editor koji dolazi sa KDE okruenjem pod nazivom Kate ili na nekim distribucijama malo oslabljena verzija pod nazivom Kwrite.Ovo je program za jednostavnu obradu teksta. Posebno je pogodan za pisanje kodova programa jer poseduje numerisanje redova. Poseduje, takoe, podrku za spelovanje a njegova funkcionalnost seLiBRE! asopis o slobodnom softveru28moe proiriti raznim dodacima. Dostupan je u skladitima svih distribucija slobodnih operativnih sistema. Za vie informacija posetite slubene stranice: za Kate http://kate-editor.org/, kao i za njegovu podverziju KWrite http://www.kde.org/applications/utilities/kwrite/.Dobro doli na slobodnu teritorijudokumentaciji i konkretnim objanjenjima za rad u ovom programu. Ovaj program je dostupan u skladitima svih distribucija slobodnih operativnih sistema a vie informacija, kao i potrebnu dokumentaciju moete nai na zvaninoj prezentaciji http://projects.gnome.org/gedit/index.htmlGeditOkularSlika 4: Gedit Jo jedan tekstualni editor, ovaj put za Gnome radno okruenje, pod nazivom Gedit. Namenjen za jednostavnu obradu teksta i pogodan je za pisanje programskih kodova, jer sadri numeraciju redova. Ovaj program poseduje standardne funkcionalnosti jednog tekst editora kao to su numeracija redova, margine, pregled pre tampanja, pisanje u razliitim fontovima i bojama, standardni alati za ureivanje teksta. Poseduje dosta dodataka ime se funkcionalnost ovog programa moe veoma poboljati. Izdvajamo veliku podrku za ovaj program, koja se ogleda u veoma obimnojDecembar 2012.Slika 5: Okular Postoje mnogobrojni programi za pregled PDF datoteka na slobodnim operativnim sistemima ali mi emo izdvojiti neke koji podseaju po izgledu i funkcionalnou na popularni Adobe Acrobat, koji nam dolazi pod nazivom Okular, koji se na nekim distribucijama zove KPDF ili XPDF a svi dolaze sa KDE radnim okruenjem. Kao to mu i sam naziv kae, Okular je prvenstveno namenjen za pregled PDF datoteka, ali podrava i ostale datoteke, kao to su: Postscript, DjVu, CHM, XMP, ePUB.29 29Poseduje standardne funkcije svih PDF itaa. Dostupan je i za komercijalne operativne sisteme. I on se moe nai u skladitima svih distribucija slobodnih operativnih sistema. Vie informacija i dodatnu dokumentaciju moete nai na zvaninoj prezentaciji http://okular.kde.org/ .Dobro doli na slobodnu teritorijuOslobaanjeMoe se nai u skladitima svih distribucija slobodnih operativnih sistema. Vie informacija moete dobiti na zvaninoj stranici http://projects.gnome.org/evince/ .XSaneEvinceSlika 6: Evince Jo jedan pregleda PDF datoteka, koji dolazi sa Gnome radnim okruenjem i to pod nazivom Evince. Ovo je multiplatformski program, to znai da ga mogu upotrebljavati i korisnici komercijalnih operativnih sistema. I njemu je prvenstvena namena pregledanje PDF datoteka. On takoe podrava i: Postscript, DjVu, tiff, dvi, XPS. Poseduje obimnu dokumentaciju i objanjenja za rad u ovom programu.Slika 7: XSane Da bismo zaokruili priu oko programa koji su potrebni za svakodnevni rad sa tekstualnim datotekama, moramo pomenuti i dva programa koji se koriste prilikom skeniranja dokumenata. Prvi od njih je XSane. Prvenstveno je namenjen skeniranju dokumenata, pa je njegovo grafiko okruenje podeljeno u vie prozora, slino organizaciji prozora programa za obradu slika Gimp. Ovaj program podrava skoro sve poznate skenere, raznih tipova i proizvoaa a na zvaninoj internet stranici moete videti da li je podran i va skener. Posebno izdvajamo mnogobrojna podeavanja kojima se do najsitnijih detalja mogu podesiti mnogobrojne funkcije ovog programa. Xsane moe raditi u nekoliko razliitih reima: Viewer mode - za pregled skeniranog dokumenata, mogu se podeavati reLiBRE! asopis o slobodnom softveru30zolucija skeniranja, kao i tipovi ekstenzija datoteka. U novom prozoru, koji se otvara kada se zavri skeniranje dokumenata, dostupne su neke osnovne funkcije za obradu skeniranog dokumenta, meu kojim izdvajamo funkciju OCR za prepoznavanje tekstualnog dokumenta, tako da isti kasnije moete ureivati u nekom tekst editoru. Scaned mode - u ovom modu dokument se skenira i snima u neku datoteku; Copy mode - dokument se skenira i alje odmah na tampa; Fax mode - dokument se skenira i alje odmah na faks; E-mail mode - dokument se skenira i alje odmah e-mailom ; Multipage mode - od vie skeniranih dokumenata pravi se viestranini dokument, koji moe biti snimljen u postscript, PDF ili tiff formatu. Ovaj program takoe poseduje i mnogobrojna napredna podeavanja iji bi opis po obimnosti prevaziao dozvoljenu duinu ovog lanka, tako da ostavljamo da sami ispitate sve mogunosti ovog programa. Naravno i ovaj program je dostupan u skladitima svih distribucija slobodnih operativnih sistema. Dostupan je i za korisnike MS Windows operativnog sitema. Sve dodatne informacije, kao i obimnu dokumentaciju za ovaj program moete pronai na zvaninoj prezentaciji http://xsane.org/ .Dobro doli na slobodnu teritorijuSkanliteSlika 8: Skanlite I na kraju, predstavljamo jo jedan program za skeniranje dokumenata pod nazivom Skanlite. Jednostavan, lak za korienje, prvenstveno slui za skeniranje fotografija i drugih dokumenata, bez nekih posebnih podeavanja. Od podeavanja, tu su prisutna: rezolucija skeniranja, da li je fotografija u boji ili ne, kao i podeavanje kontrasta. Skenirana fotografija moe se snimiti u razliitim formatima, kao to su png, jpeg, tiff, bmp, pcx. Dolazi sa KDE radnim okruenjem ali se naravno moe koristiti i na drugim okruenjima. Dostupan je u programskim skladitima svih distribucija slobodnih operativnih sistema. Za vie informacija moete pogledati http://www.kde.org/applications/graphics/skanlite/ .Decembar 2012.31 31Zato kriptografija?Internet mree i komunikacijeZato kriptografij a?u tome da se zatitimo od Crackera i korumpiranih administratora nego i svih dravnih institucija koje planski pokuavaju da prodru u privatnu sferu ivota ljudi. U dananje vreme tajne slube mnogih drava ne pruslukuju samo telefonske veze, nego sve vie i internet saobraaj u cilju prikupljanja ekonomskih, politikih ili kriminalnih informacija. Jedna od studija STOA ( Scientific and Technological Options Assessmnet) o razvoju tehnologije o nadgledanju i kontroli kao i o riziku zloupotrebe ekonomskih informacija pokazuje da prislukivanje elektronskih komunikacija gotovo sistematski i u velikom stilu se ve koristi. Jedan od poznatih primera je ECHELON-System , koji su zajedniki napravili i koriste SAD, Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland. Prvobitno osmiljen za prislukivanje Istonog bloka, sastoji se od 120 stanica za sakupljanje informacija, izmeu ostalog ijuniranje satelitskih veza i prekookeanskih kablova, sa ciljem prikupljanja podataka o privatnim osobama, organizacijama, vladama, ekonomskim firmama, istraivakim projektima i internacionalnim institucijama. Na evropskom nivou, policija planira zajedniku saradnju za kontrolisanje iLiBRE! asopis o slobodnom softveruKAutor: Milo Krasojevi riptografija (nauka o ifrovanju) omoguava poverljivost, integritet i autentinost podataka i komunikacije. Kada se e-mailovi alju a nisu ifrovani, morate da znate da je njihova sadrina manje poverljiva nego sadrina jedne razglednice. Administratori mail servera kao i administratori mail servera primaoca mogu bez problema da itaju mail. Na putu do primaoca mailovi esto putuju preko mnogo raunara (servera). Svako ko ima pristup tim raunarima je u mogunosti da ita mail, bilo da je to administrator ili neko ko je u mogunosti da pristupi u raunar ( Cracker) na osnovu koriena sigurnosnih propusta dotinog raunara. U nekim sluajevima se mailovi i privremeno memoriu na harddiskovima tih raunara. Isto moe Carrier, onaj koji omoguava internet vezu (recimo kod nas je to Telekom , VeratNet, SBB i bilo koji drugi provider) ili iznajmljuje svoju internet infrastrukturu, bez problema da prislukuje kompletan internet saobraaj a da pri tom filtrira i ita informacije koje su interesantne. U sutini, nije samo stvar32prislukivanje telekomunikacijskog saobraaja. Podaci koji su memorisani na harddisk-ovima ili drugim medijima nisu sigurni od neovlaenog korienja. Neko bi mogao preko mree da pristupi sistemu i ukrade podatke. U sluaju da su podaci ifrovani napada nee imati nikakve koristi, niti e moi da doe do podataka i da ih ukrade. Jedan od problema je i autentifikacija elektronskih podataka. Kao to smo ve rekli, mogue je falsifikovanje mail adrese poiljalaca kao i sadraja. Upravo kod poslovne korespondencije je jako vano da razmena podataka i identitet osoba bude jednoznano poznat i da moe u potpunosti da se proveri. Jedina mogunost da se garantuje poverljivost, integritet i autentinost elektronskih podataka i komunikacije je da se koristi siguran metod kriptografskog ifrovanja kao to se koristi u GnuPG programu. Time se postie da podaci koji su namenjeni odreenoj osobi budu i stvarno itani samo od te osobe. E-Mail se praktino upakuje u kovertu koju moe da otvori samo osoba kojoj je i namenjena. Pritom se preko digitalnog potpisa omoguava da se zna ko je poslao mail i kome je poslat mail. U sluaju bilo kakve manipulacije lako se otkriva da je mail falasifikovan, podaci manipulisani ili da ne dolazi od osobe koja je potpisala mail. U elektronskoj obradi podataka treba da vlada ista sigurnost kao i u ostalim oblastima. Najverovatnije ne biste nikada intimne poruke, pisma, ozbiljne informacije advokatu, naune radove ili neku poslovnu potu slali razglednicom. ifrovanje i digitalni potpis trebaDecembar 2012.da budu deo svakodnevnog ivota, svejedno da li se radi o privatnom ili poslovnom ivotu. titite svoje podatke i podatke prijatelja.Zato kriptografija?Zato GnuPG?GnuPG ( GNU Privacy Guard) je pro-gram za ifrovanje i potpisivanje digitalnih podataka i radi nezavisno od formata podataka ( E-Mail, tekst dokumenti, slike, source code (izvorni kod) baze podataka, kompletnih harddisk-ova ). U potpunosti se slae sa RFC2440 u kojoj je opisana OpenPGPspecifikacija i kompatibilan je sa PGP 5.x firme NAI. GnuPG koristi hibridni metod javnog kljua. Pri ifrovanju GnuPG moe isto tako da koristi iskljuivo metod simetrije. http://www.gnupg.org33 33Web serveri (3.deo):Web serveri: L MPServerL MPKAutor: Milutin Gavrilovi renimo od pretpostavke da nemamo nijedan server, znai LEMP pravimo kao jedino reenje bez apache-a, objasniemo i zato (konflikt izmeu portova - objanjenje u poglavlju 3. LAEMPPP), za sada se fokusirajmo na LEMP (linuks, [E] Nginx, Mysql, Php, Python, Perl) Napomena: php-fastcgi je testiran na Debian Squeeze 6.0.5, 6.0.6, Crunchbang 10, Ubuntu 10.04, Kubuntu 10.04 i na tim distribucijama radi 100% sa konfiguracijom koju emo podesiti! Radiemo sa 0.7+ verzijom nginx-a iz par razloga. Ukoliko elite da radite sa novijom verzijom umesto paketa nginx, potraite paket nginx-full. Ponimo! Prvo neophodni paketi:sudo aptitude install php5-cgi php5-cli php5-common php5-mhash php5curl php5-gd php5-j son php5-mcrypt php5-sqlite php5-mysql php5-dev php5-tidy php5-xmlrpc php5-memcache php5-pspell php5-xslpa mysql klijent i server:sudo aptitude install mysql-server mysql-clientprilikom instalacije mysql-a podesite root lozinku, pa zatim:sudo aptitude install spawn-fcgipa onda engine-x sudo aptitude install nginx zatim napraviti virtual host direktorijumsudo mkdir -p /home/www/publiczatim napraviti direktorijum za logovesudo mkdir /home/www/logs36LiBRE! asopis o slobodnom softveruWeb serveri: L MPzatim promeniti vlasnitvo ( ownership) nad www podacimasudo chown -R www-data: www-data /home/www/publicpa editovati /etc/nginx/sites-available/defaulti zameniti postojei sadraj dole navedenim ali uradiemo backup te datoteke neposredno pre editovanja, da bi nam ostale vidljive neke custom opcije neophodne za budua podeavanja:sudo cp /etc/nginx/sites-available/default /etc/nginx/sitesavailable/default_beckup sudo nano /etc/nginx/sites-available/defaultsadraj:server { listen 80 default; server_name localhost; access_log /home/www/logs/localhost. access. log; location / { root /home/www/public; index index. html index. htm index. php; } location ~ \. php$ { fastcgi_pass 12 7 . 0. 0. 1: 9000; fastcgi_index index. php; fastcgi_param SCRIPT_FILENAME /home/www/public$fastcgi_script_name; include fastcgi_params; } }zatim linkovati default vhost podeavanja, mada nginx automatski linkuje ali za svaki sluaj:sudo ln -s /etc/nginx/sites-available/default /etc/nginx/sitesenabled/defaultzatim editovati /etc/init.d/php-fastcgi i uneti sledei sadraj:sudo nano /etc/init. d/php-fastcgisadraj:Decembar 2012.37 37Web serveri: L MPServer#! /bin/bash BIND=12 7 . 0. 0. 1: 9000 USER=www-data PHP_FCGI_CHILDREN=5 #15 PHP_FCGI_MAX_REQUESTS=1000 PHP_CGI=/usr/bin/php-cgi PHP_CGI_NAME=' basename $PHP_CGI' HP_CGI_ARGS=" - USER=$USER PATH=/usr/bin PHP_FCGI_CHILDREN=$PHP_FCGI_CHILDREN PHP_FCGI_MAX_REQUESTS=$PHP_FCGI_MAX_REQUESTS $PHP_CGI -b $BIND" ETVAL=0 start( ) { echo -n " Starting PHP FastCGI: " start-stop-daemon -quiet --start --background --chuid " $USER" --exec /usr/bin/env -$PHP_CGI_ARGS RETVAL=$? echo " $PHP_CGI_NAME. " stop( ) { echo -n " Stopping PHP FastCGI: " killall -q -w -u $USER $PHP_CGI RETVAL=$? echo " $PHP_CGI_NAME. " case " $1" in start) start ;; stop) stop ;; restart) stop start ;; *) echo " Usage: php-fastcgi { start| stop| restart} " xit 1 ;; esac exit $RETVALIzmeniemo dozvole nad php-fastcgi u izvrne:sudo chmod +x /etc/init. d/php-fastcgipokrenuti nginx:38LiBRE! asopis o slobodnom softveruWeb serveri: L MPsudo /etc/init. d/nginx startpokrenuti fastcgi:sudo /etc/init. d/php-fastcgi startpa:sudo update-rc. d nginx defaultszatim:sudo update-rc. d php-fastcgi defaultszatim napraviti index.php i ubaciti phpinfo() funkciju:sudo nano /home/www/public/index. phpindex.php bi trebao izgledati ovako:Gotovo!!! sada otvorite browser i kucajte: http://localhost Web strane naeg servera se nalaze u /home/www/public/Decembar 2012.39 39Foto ureivanje i grafiki dizajn na linuksu (4. deo):Vektorska grafika: InkscapeSam svoj majstorVektorska grafika: InkscapeUpiksela koji jo uvek zadravaju zamiljeni oblik. Osim toga, kod manjih grafika znatno se smanjuje veliina izlazne datoteke jer ima mnogo manje taaka koje treba definisati. Smanjivanje izlazne datoteke nije primarni cilj vektorske grafike. Neke slike su toliko komplikovane i sa velikim Vektorska grafika brojem primitiva da ta izlazna datotevea od nekom Rasterska grafika definie svaku taku ka biva i rasterskeiste slike uOno to od formata grafike. je slike, dok se vektorska grafika, nasu- prevashodna prednost vektorske graprot tome, oslanja na analitiku ge- fike, jeste mogunost animacije kao i ometriju i stvara slike pomou pravljenja 3D modela. geometrijskih primitiva. Geometrijski primitivi u analitikoj geometriji su prave, dui, lukovi, krugovi, pravilni poligoni (kvadrat, jednakostranini trougao), elementarni oblici (lopta, cilindar, kupa, kvadar). Svi ostali oblici dobijaju se kombinacijom ovih primitiva. Ovakav pristup grafici omoguava da se na slici definiu samo vrste primitiva i vorne take koje definiu taj primitiv. Ove kljune take nisu definisane apsolutnim nego relativnim koordinatama u odnosu na prvobitnu veliinu slike. Sve ostale take izmeu vornih se dobijaju primenom odgovarajue matematike formule koja opisuje zadati primitiv. grafika, animacija i Ovakav pristup slici omoguava neza- 3Drasterskom grafikommeanje sa visnost slike u odnosu na format slike. Slika e imati jednak kvalitet, ma koli- Mogunost lake izmene slike pomou ko je poveavali. Kod umanjenja, vorova omoguava pravljenje serije ogranieni smo minimalnim brojem slika koje su dobre za animaciju. MaAutori: Zlatan Vasovi, Dejan Maglov 2. i 3. nastavku smo govorili o rasterskoj grafici, fotografiji, fotoobradi Gimpu i Darktableu. Sada otvaramo novu oblast grafike - vektorska grafika i Inkscape.LiBRE! asopis o slobodnom softveru40tematika i savremene 3D grafike kartice omoguavaju vektorskoj grafici crtanje 3D modela. vorovi kod 3D grafike imaju definisane sve 3 koordinate. Definisanje poloaja kamere i svetla omoguava dizajneru da pravi i fotorealistine slike. Sama vektoska grafika nije fotorealistina u potpunosti ali zato vektorski programi imaju mogunost kombinovanja sa rasterskom grafikom. Primitivi mogu da se popunjavaju rasterom ( pattern - ara, mustra) ili materijalom. Pattern uglavnom zadrava svoje osobine i izgled. Materijal donosi svoje osobine ali se menja izgled u zavisnosti od postavljenih kamera i svetla u samom programu, to mu daje fotorealistinost. Savremeni crtani filmovi koriste ovu tehnologiju. World Wide Web Consortium ( W3C) je postavio standard za vektorsku grafiku - Scalable Vector Graphics ( SVG). Baziran je na XML-u. Uvek moete praviti i ureivati SVG datoteke uz pomo tekst editora ali danas vie preovladavaju grafiki editori (na primer Inkscape). Vektori u ovom formatu imaju uglavnom malo zauzee na disku ali nekad moe biti i ogromno, pa se zato koristi neka od kompresovanih verzija (na primer SVGZ). Veina pregledaa danas ima podrku za SVG ali potpuna implementacija standarda je retka. Moe se koristiti i za animiranu grafiku. Napravljena je i verzija SVG-a za mobilne telefone, nazvana SVGT ( SVG Tiny version ) i moe se koristiti kao pozadina mobilnog telefona. Zanimljivo je da je W3C napravio i jedan od standarda za rastersku grafiku - PNG. teta je to za avatar nekog online naloga ne moete staviti SVG (ako izuzDecembar 2012.Vektorska grafika: Inkscapememo OpenClipArt.org). Ovo je ipak, razumno jer se putem SVG-a kroz XML kod moe ubaciti maliciozni program.Slobodni programi za vektorsku grafikuVektorska grafika se upotrebljava u raznim oblastima rada. U inenjerstvu je zastupljena u CAD/CAM programima za precizno crtanje u 2D i 3D. O jednom takvom programu smo pisali jo u broju #1 LiBRE! asopisa, LibreCAD. Od programa za umetniku 2D grafiku najpoznatiji je Inkscape.Oblast umetnike 3D vektorske grafike pokriva Xara Xtreme. Vrhunac 3D vektorske grafike od slobodnih programa je Blender koji se istovremeno koristi i za profesionalnu animaciju.InkscapeInkscape je program za vektorsko crtanje 2D (ilustrovanje). Moe se predstaviti kao Adobe Illustrator (ponekad i CorelDRAW) u svetu slobodnog sof-41 41tvera.Vektorska grafika: InkscapeSam svoj majstorljenje, oduzimanje, razlika). Moemo probati XML editor ( Ctrl + Shift + X) i import iz Open Clip Art biblioteke crtea ( File > Import From Open Clip Art Library). Objekte moemo pretvarati u mustru ( pattern ) i suprotno ( Object > Pattern ). Inkscape je dostupan za GNU/Linux distribucije, Windows i Mac OSX.Slika 1 : Inkscape 0.48.3.1 r9886 Prva verzija je bila 0.35 objavljena 2. novembra 2003. kada se Inkscape pojavio kao fork Sodipodija ( https://sourceforge.net/projects/sodipodi/). Najnovija verzija 0.48.3.1 objavljena je 19.2.2012. Zanimljivo je da Inkscape uprkos promenama ne preskae velike brojeve prilikom objavljivanja verzija (i dalje je u seriji 0.x). Kao podrazumevani format koristi Inkscape SVG. Vano je znati da treba prvo sauvati crte u Inkscape SVG-u da biste mogli kasnije da ga menjate, pa onda po potrebi raditi export u druge formate. U emu je razlika izmeu obinog i Inkscape SVG-a? Inkscape SVG podrava sve opcije Inkscape-a i samim tim je bolji za rad. Dakle, sve novo to bude dodato u Inkscape , bie propraeno dopunom Inkscape SVGa. ta sve moete uraditi Inkscape-om? Pored klasinih opcija, u koje spadaju crtanje kvadrata, poligona, linija i slinih objekata, Inkscape moe da odradi specijalne operacije nad objektima koje karakteriu veinu drugih grafikih vektorskih programa (udruivanje, de-Preuzimanje: [1] SourceForge.net ( tar.gz i tar.bz2) https://sourceforge.net/projects/inkscape/files/inkscape/ [2] Ubuntu Software Center ( deb) https://apps.ubuntu.com/cat/applications/inkscape/ [3] Inkscape Stable ( PPA ) https://launchpad.net/~inkscape.dev/+archive/stable Korisni linkovi: [1] http://inkscape.org/ [2] http://www.inkscapeforum.com/ [3] http://openclipart.org/ [4] http://wiki.inkscape.org/wiki/index.php/Frequently_asked_questions [5] http://screencasters.heathenx.org/ Nastavie seLiBRE! asopis o slobodnom softveru42Inkscape Snow tutorijalInkscape Snow tutorijalAutor: Zlatan Vasovi Verovatno ste poeleli da nekome poaljete estitku za Novu godinu i Boine praznike putem e-maila, chata ili nekog drugog naina komunikacije. U tutorijalu koji sledi pomoi emo da u Inkscape-u napravite estitku za Novu godinu i Boine praznike. Pokrenimo Inkscape. U meniju File > Document Properties podesimo Custom size Widht: 600px, Height: 600px. Dakle, za ovu priliku emo napraviti estitku dimenzija 600 600 px. Poeemo sa Snekom Beliem. Prvo nam treba 5 krugova (trup, glava, oi i osnova nosa). Raspored bi trebao da bude kao na slici. Naravno, za crtanje krugova se koristi alat Create circles, ellipses and arcs ( F5). Radi lakeg crtanja ukljuiemo grid ( Shift + #). Zum za grid sa slike 1 je 1:1 . Sada dodajemo argarepu (nos) i lonac. Za ovo se koristi Draw Bezier curves and straight lines ( Ctrl + F6). Raspored taaka je kao na slikama 2 i 3.Slika 2: NosSlika 1:Osnova SnekaSlika 3 : Lonac Doli smo do bojenja. Otvorimo meni Fill and Stroke ( Shift + Ctrl + F).Decembar 2012.43 43LonacLinear gradient - boje: ff9d9dff, RGBA ff3b3bff i e97777ff Glava Linear gradient - boje: f1f1f1ff i RGBA 919fb9ff Oi Radial gradient - boje: 000000ff i RGBA cacacaffInkscape Snow tutorijalSam svoj majstorRGBA RGBA RGBA RGBANos (osnova - krug i argarepa) Linear gradient - boje: RGBA ff4710ff i RGBA ff984eff Trup Linear gradient - boje: RGBA efefefff i RGBA 98acbdff Da bi se ovi objekti meusobno uklapali potrebno je podesiti neke gradiente. Za to treba Create and edit gradients ( Ctrl + F1 ). Potrebno je srediti glavu, osnovu nosa i trup. Na slici 4 moemo videti kakve su linije gradienta i izgled Sneka nakon bojenja.Slika 5 : Primer doteranog Sneka Prelazimo na pozadinu. Sklonimo Sneka u stranu da ne bi smetao. Potrebno je da nacrtamo dva jednaka pravougaonika tako da popune celu tablu za crtanje (600 600px). Prvi (gornji) treba da bude u RGBA 84cdffff boji. Drugi (donji) treba da bude popunjen Linear gradientom koga ine boje RGBA c4e7ffff, RGBA a5cbe3ff i RGBA ebf7ffff. Rezultat se moe videti na slici 6.Slika 4: Sneko nakon bojenja i gradienti Detalje moemo dodavati po izboru. Ovde emo pustiti da budete kreativni i napravite jo boljeg Sneka. Primer Slika 6: Pozadina onoga to se moe uraditi je slika 5 Sada postavimo Sneka na pozadinu. Oznaimo sve objekte i smanjimo ih kao na slici 7. Nacrtajmo i44LiBRE! asopis o slobodnom softverupravougaonik kao na slici ( Nolaroid okvir). Donji deo pozadine poveajmo tako da izgleda kao na slici. Pozadinu zaoblimo. Deo koji ostaje kao rupa se moe popuniti pravougaonikom.Konaan rezultat u SVG formatu moete preuzeti sa http://img.zdroidblog.info/imgs/%C4%8D estitka.svg ili sa http://openclipart.org/detail/173798/%C4 %8Cestitka-by-zdroid-173798. Srena Nova godina i Boini praznici!Inkscape Snow tutorijalSlika 7: Sneko sa okvirom Doli smo do poslednjeg koraka. Ostalo je da detaljiemo okvire. Prvo dodajmo dva uta pravougaonika providnosti od 76% . Tekst se jasno vidi. Boja teksta je RGBA 3d3d3dff a font je Open Sans ( http://www. fontsquirrel.com/fonts/open-sans). Moemo dodati i sneg. Ostalo preputamo mati! Budite kreativni!Slika 8: estitka!Decembar 2012.45 45Web dizajn:Web dizajn: GRIDSam svoj majstor. holder . sedam. kol { width: 350px; } . holder . osam. kol { width: 4 00px; } . holder . devet. kol { width: 4 50px; } . holder . deset. kol { width: 500px; } . holder . j edanest. kol { width: 550px; } . holder . dvanest. kol { width: 600px; } . holder . trinest. kol { width: 650px; } . holder . cetrnest. kol { width: 7 00px; } . holder . petnest. kol { width: 7 50px; } . holder . sesnest. kol { width: 800px; } . holder . sedamnest. kol { width: 850px; } . holder . osamnest. kol { width: 900px; } . holder . devetnest. kol { width: 950px; } . holder . dvadeset. kol { width: 1000px; } #desno { float: right; textalign: right; margin-bottom: 2 %; }GRIDGAutor: Milutin Gavrilovi rid, najjednostavnije reeno, predstavlja poprene i uzdune kolone ili mnotvo horizontalnih i vertikalnih linija koje omoguavaju lake dizajniranje web stranice. Odrediemo u ovom primeru 20 kolona irine 50 piksela i sloiemo ih u klase kaskadnih stilova a onda emo pozivati klase tipa - dve kolone ili tri kolone Na taj nain omoguavamo simetrinost ili balans web stranica ukoliko elimo ispotovati standarde raznih web itaa. Grid moe biti odlian pri korienju css3 media query-ja. To su css upiti koji odreuju koji e se stil koristiti pri razliitim veliinama browsera. Sve to trebamo uraditi je dobra definicija grida i onda samo klasama koje smo pomenuli pozivamo broj kolona i slaemo ih u web stranu. U css kodu ispod se nalazi deo zaduen za grid. Pro- Sada nam je potrebno da grid definibaemo do 1000px, mada za ovakav emo kroz markup ( html) primer potrebno je 800px ili 16 kolo- Upotreba: na ostatak ostavite za vee ekrane i Vae potrebe. . holder { position: relative; width: 800px; margin: 0 auto; padding: 0; margin-top: 10px; } . holder . kol { float: left; display: inline; } . holder . j edna. kol { width: 50px; } . holder . dve. kol { width: 100px; } . holder . tri. kol { width: 150px; } . holder . cetiri. kol { width: 2 00px; } . holder . pet. kol { width: 2 50px; } . holder . sest. kol { width: 300px; } /linkovi link1 link2 link3 link4 /tekst ovde ide neki tekst. /drugi tekst ovde ide neki drugi tekst. da morate ostavtiti bilo kakav trag da koristite upravo ENGINEUP, ali ako ste dobre volj e stavite link u nekom malom kutku vaeg saj ta. Licenca j e podlona izmenama tipa dopune ali sam koncept licence j e traj no nepromenlj iv. Ako je sve u redu, dobiemo ovakav rezultat u browseru:Dobiemo, ako je sve u redu, ovakav rezultat u browseru:Slika 2 Nadam se da ste razumeli, jedna kolona je 50px, dve su 100px, tri 150px esnest su 800px Princip rada grida je da se upotrebi broj neophodnih kolona za formatiranje sadraja. Ukoliko nije sve najjasnije, odlian UI framework zasnovan na gridu je SKELESlika 1 TON UI Framework E sada, ako hoemo 16 kolona, to jest (http://www.getskeleton.com/). celu irinu, odnosno 800px, onda emo Toliko za sada o gridu. upotrebiti 16 kolona.Upotreba: /licenca : : engineup Ovaj proj ekat j e nezvanino obj avlj en pod licencom otvorenog koda.
Tanij e licenca j e definisana sloganom Radi ta ' oe i izvorni kod j e dostupan za potpuno slobodno modifikovanj e i redistribuiranj e. Licenca ne podrazumevaDecembar 2012.47 47Firefox OSMobilni kutakFirefox OSAutor: Zlatan Vasovi Verovatno ste do sada poeleli da se pojavi neki hakabilni mobilni OS. Android, ipak, ne moemo svrstati u tu kategoriju, jer nema celog sourcea. Projekti ove vrste se razvijaju. Jedan od njih je i Mozilla-in Firefox OS. Moda ste se i zapitali kada je neto hakabilno? Neto je hakabilno kada ga moete potpuno menjati ili potpuno upravljati njime. U sluaju programa, hakabilno je sve iz iroke palete slobodnog softvera. U sluaju hardvera, to je ureaj koji pokree slobodni softver, to jest, kada njime moete potpuno upravljati. ta je zapravo Firefox OS? Firefox OS je operativni sistem za mobilne ureaje napisan u HTML-u 5. Predstavljen je ove godine na MWC-u ( Mobile World Congressu) pod imenom Boot to Gecko (skraeno b2g) koje je istovremeno i razvojni naziv za Firefox OS. Gecko je slojeviti engine korien u veini Mozilla-inih programa. Za vie informacija http://en.wikipedia.org/ wiki/Gecko_(layout_engine) . Odatle je naziv jasan Boot ka Gecko-u Pojavile su se glasine da e prvi telefon sa ovim OS-om proizvesti kineska kompanija specijalizovana za telekomunikaciju ZTE.Slika 1 : Zakljuan ekran na Firefox OS-uPoetni ekraniNa ovom OS-u postoji vie poetnih ekrana. Njihov broj zavisi od broja programa. Poetni ekran, koji e se pojaviti nakon otkljuavanja, prazan je i na njemu moete videti samo pozadinu sa etiri ikonice pri dnu ekrana. Ekran koji se nalazi levo, slui za pretragu bogatog izvora vesti. Na poetnim ekranima desno od praznog, nalaze se preice ka programima.LiBRE! asopis o slobodnom softveru48okrugle, po slinom principu kao na iOS-u, gde su u obliku zaobljenih kvadrata. Za obavetenja su koriene ikonice u novom stilu koji niste mogli videti ni na jednom mobilnom OS-u do sad. Na nekim Mozilla-inim screenshotovima se primeuju neke izmene u UIu koje, izgleda, jo nisu dostupne javnosti. Osnovni paket programa je bogat i sadri kvalitetne alate. Meu programima moete nai i FM radio, muziki plejer, alate za programere, Slika 2: Poetni ekran Firefox OS-a bustere (pojaivae) radne i grafike memorije, Marketplace, Primetili UI smo i bug koji se pojavljuje u igrama. zapaziti da je prikaz Korisniki interfejs ( UI) ovog OS-a je Verovatno eteda gledate samo deo preuvelian i za pohvalu. On sadri najbolje sadraja koji je trebao biti prikazan. elemente Androida i iOS-a. UI Firefox Nadamo se da e ovaj problem uskoro OS-a naziva se gaia. biti reen.Firefox OSProgramiSlika 3 : Ikonice na Firefox OS-u Slika 4: Marketplace Ikonice za programe su uglavnomDecembar 2012.49 49Gore pomenuti Markteplace je pro- - Nakon instalacije, pojavie Vam se Dashboard ovog emulatora. Sa davnica programa. Izbor programa je stopped prebacite na running i osrednji ali nije lo, s obzirom na to da pokrenuli ste Firefox OS! je ovaj OS jo u razvoju. Postoji i Dev Marketplace za Firefox OS programere. Tu se mogu nai razvojne (probne) verzije programa koji su, uglavnom, Zakljuak nestabilni. Firefox OS je uprkos probnoj fazi ispunio naa oekivanja. UI je dobar, s Instalacija Ukoliko ste se zainteresovali za Firefox tim je i na User Experience dobar. Zasluuje sve preporuke. ta drugo OS, moete ga instalirati na dva na- rei nego ekajte prve pametne teleina: fone sa ovim operativnim sistemom! 1) git: NAPOMENA: Ova metoda zahteva da Zvanina prezentacija http://www.mozilla.org/en-US/firefoxos/ imate instaliran git. - Preuzmite poslednju verziju b2g-a sa adrese http://ftp.mozilla.org/pub/ mozilla.org/b2g/nightly/latest-mozillacentral/. - Raspakujte preuzetu arhivsku datoteku da biste dobili b2g folder (direktorijum). - Unesite sledee komande da biste instalirali Gaia-u i napravili nov profil:git clone git: //github. com/mozilla-b2 g/gaia make -C gaia profileFirefox OSMobilni kutakZa pokretanje Firefox OS-a unesite komandu:/ putanj a/ do/ Vaeg/ b2 g/ foldera/ b2 g -profile gaia/ profile2) Firefox OS Emulator za Firefox: - Preuzmite dodatak za Firefox sa adrese http://people.mozilla.com/ ~myk/ r2d2b2g/.50LiBRE! asopis o slobodnom softveruPriaZabavne straneProsena radna nedelja jednog sistem administratoraspada u opis posla i kako izgleda taadministratora?! Zavirite ovdesisprosena radna nedelja jednog tem ke podrke. Pitao sam ko se ali. Jasno, marketing. ef je rekao da e to reiti, obavestio me da nee biti tu ostatak dana i otiao da igra tenis. 11:05 Taj ponedeljak me uvek dokusuPonedeljak Odlazak 9:05 Dolazak na posao. Kafa. itanje ri. Napisao sam u knjigupobegao u zbog kupovine disketa i novina. grad. 9:20 Zvali su iz knjigovodstva, 16:20 Povratak iz kupovine kau da ne mogu da se podisketa. Pogledao sam na veu na server Accounting. broja poruka, bio je praDao sam im standardan zan. Izgleda da je uzrok odgovor br. 112: Hmm, tome to to nisam ni ali kod mene to radi. ukljuio sekretaricu. PoBrbljao sam jo malo a pravio sam to i dopunio onda sam im savetovao napomene u dnevniku. da probaju da restartuju i da se ponovo uloguju. U 16:25 Odlazak kui. meuvremenu sam sa UPSa otkaio aparat za kuvanje kafe (ionako je kafa pri kraju) i Utorak ponovo sam prikaio kabal servera Opet kod mene navratio ef i Accounting. Nekoliko trenutaka kasnije 9:10 je hteojeda prenese albe one krave opet ponovo su zvali iz knjigovodstva i rekli iz marketinga. Pokazao sam mu novi da je sve u redu. Nita lepe od zado- screensaver Hot Amanda, koji sam voljnog korisnika. prole nedelje preneo sa interneta. eveoma svideo, kopiju, 10:20 Ona krava iz marketinga se ali- fu semu dao disketu hteo je ga kako pa sam i pitao e la da joj ne radi modem. Promumlao reiti albe. Odgovorio je da e verosam da u je prebaciti naem strunja- vatno zaposliti jo jednog radnika, jer ku za komunikacije i prebacio sam ve- ja ne mogu sve da stignem sam. zu kod domara. Ova moderna telefonska oprema stvarno tedi mno- 9:50 Stigao sam do osmog nivoa u go posla! DOOMu. 10:50 ef je svratio kod mene, kao, 10:25 Zvao je struni savetnik zamemnoe se pritube na kvalitet korisniLiBRE! asopis o slobodnom softveru52nika direktora proizvodnje. Hteo je da zna kako se u Excelu crtaju grafici. Rekao sam mu da za tako specijalne zahteve imamo strunog savetnika i prebacio sam vezu kod domara. Dobro je to imamo te moderne telefone. 11:00 Doao je domar. Rekao je da ga stalno zovu neki ljudi i pitaju ga udne stvari. Rekao sam mu da u ga poduiti ako umesto mene sedne pored telefona na sat vremena. Pristao je. 11:05 Odlazak na ruak. 14:00 Povratak sa ruka. Domar je poteno sedeo pored telefona. Rekao je da je telefon stalno zvonio i da je sve pozive prosleivao u bife. Taj momak je stvarno dobar! 14:10 Poeo sam da poduavam domara (zove se Pera) DOOMu. Bio je dobar uenik i ve nakon nekoliko sati me je naisto zbrisao. Naslutio sam da ovaj momak ima budunost. 16:00 Peri se zavrila smena, pa smo zavrili i sa kolom DOOMa. Meni je ostalo jo sat vremena. Razmiljao sam ta da radim i setio sam se servera Accounting od jue. Nekoliko puta sam isprobao glavni prekida, da proverim da li radi. Prekida je radio bez problema; stvari su bile loije to se tie UPSa i servera. 16:30 Odlazak sa posla.jer dobio je samo XT ali uverio sam ga da mu je za Windows sasvim dovoljan crno-beli ekran.Pria9:00 Milanov raunar je upravo zavrio boot sekvencu. Milan je odmah poeo da se interesuje kako da se prikai na mreu, zato sam mu otvorio korisniko ime. Minimalnu duinu lozinke sam podesio na 64 znaka, neka i deko malo uiva. 9:15 Zvali su iz knjigovodstva jer im je potrebno korisniko ime za neku novu radnicu. Odgovorio sam da mi je za to potreban specijalni formular koji treba Sreda da potpiu ef odeljenja, svi ostali ru8:30 ef je odrao obeanje i doveo kovodioci, magacioner i direktor. Malo novog oveka za tehniku podrku. su se udili ali su prestali im sam im Nekakav Milan. Pokazao sam mu spustio slualicu. prostoriju sa serverom, switch i postavio mu raunar na sto. Malo se bunio 10:05 Zvala je nekakva Mira iz knjigoDecembar 2012.53 53vodstva, kao treba joj lozinka za mreu. Po glasu mi se inilo da ima izmeu devetnaest i dvadeset; pitao sam je za ime, prezime, datum roenja, brano stanje, adresu i telefon. Pretpostavka je bila tana - devetnaest, neudata. Zato sam joj rekao da u joj lozinku isporuiti uvee, lino, na kunu adresu. 11:05 Milan je konano poterao svog XT-a i poeo da radi. Poslao sam ga po cigarete, samo neka se mlai ui.PriaZabavne straneetvrtak8:30 Opet se pojavio ef (zar e sad svako jutro da dolazi ovamo, pa da ne stignem ni novine da proitam) ali je na sreu doneo dobre vesti - Milan je javio da vie nee doi na posao. Rekao sam da je injenica da je danas teko nai oveka koji neto vredi. Mislim, stvarno! Da delim ovo toplo mestace sa jo nekim?! 8:55 Zvao je neko iz logistike, kae da ne moe da dobije YU fontove. Pitao sam ga kakav ip ima na grafikoj kartici i, naravno, nije znao. Odbrusio sam mu da prvo sazna osnovne informacije o svom raunaru, pa tek onda da me ponovo zove. 9:15 Opet je zvao onaj iz logistike. Saznao je da ipovi na video kartici nemaju nikakve veze sa fontovima. Odgovorio sam mu da nisam ni pitao za video karticu, ve za grafiku. Izvinio se, rekao je da e to saznati i spustio slualicu. 9:30 Zvali su iz ekonomskog, da im se na fakturama umesto kvaica na slovima pojavljuju akcenti. Bio je to ve drugi sluaj sa fontovima tog dana, pa sam im obeao da u neto uraditi po tom pitanju. Posle kratkog razmiljanja odluio sam da centralno promenim sve ablone dokumenata. Postavio sam bela slova na beloj pozadini; sigurnosti radi promenio sam standardni font na Wingdings. 10:00 Usred devetog nivoa DOOMa navratio je Pera, pa smo zajedno igrali DOOM preko mree i umlatili nekog morona iz drugog odeljenja. Pritom smo mu napisali ta sve mislimo o njegovoj gluposti.LiBRE! asopis o slobodnom softveru11:20 Milan je doneo cigarete. Pokazao sam mu uputstvo za sistem AS 400 i rekao mu da sedne pored telefona, neka iskusi i praktian rad. Onda sam otiao na ruak. 16:00 Povratak sa ruka. Milan je oigledno doiveo nervni slom - tri sata je pokuavao da pokrene server Accounting. Ispsovao sam ga i poslao po nove cigarete. Onda sam ponovo prikaio Ethernet kabl na server. Slika na televizoru se zbog toga malo pokvarila ali posao, na kraju krajeva, ima prednost. 16:10 Sekretarica iz personalnog je pitala kako se ukljuuje kontrola pravopisa. Savetovao sam joj preicu sa tastature Ctrl-Alt-Del. Zahvalila se i spustila slualicu. 16:30 Uhvatio sam Milana kako u WCu ita male oglase sa ponudama za posao. Pomislio sam kako je dan u potpunosti uspeo i otiao kui.5412:00 Pera me pitao da li bih s njim na ruak. Pomislio sam koliko me jo debilnih pitanja oko fontova oekuje i otili smo. Posle se nisam ni vraao na posao.Petak9:00 Dolazak na posao. itanje novina. 9:25 Neki nesrenik iz planskog je zvao jer je zaboravio lozinku, pa je traio savet. Savetovao sam mu da iskoristi specijalnu proceduru za obnovu lozinke - FDISK. Zahvalio se i spustio slualicu. O Boe, zar i takvi ljudi imaju pravo glasa? 9:35 Opet je zvao onaj iz planskog. Problem sa lozinkom je bio reen, ali se pojavio novi - posle bootovanja sistem mu je javljao Error accessing Drive 0. Rekao sam mu da je to problem ureaja i da mu treba novi raunar. 10:15 Maler: onaj nesrenik to smo ga jue satrli u DOOM-u na estom nivou bio je ef. Uleteo je kod mene u kance-lariju besan kao ris i nije reagovao ni na moj novi screensaver Obsession . Od ponedeljka imam ut-kartu. 10:00 Radim ono to je radio Milan, to jest itam oglase sa ponudom za zaposlenje i javljam se na nekoliko odabranih. U pauzama izmeu telefoniranja doterujem makroe, dodajem naredbu DeleteDocument. Bez dobre sistemske podrke nijedna firma nee biti uspena. 11:15 Naao sam novo radno mesto. To je u stvari potpuno ista funkcija koju sam imao ovde i to u softverskoj firmi koja je prole godine na trite pustila novi operativni sistem. Na oprotaju putam u mreu crva, menjam raspored lokala na telefonskoj centrali, ponitavam sve ifre za ulazak u zgradu i pakujem olju za kafu. 14:35 Dovienja!PriaDecembar 2012.55 55Konkurs za nove saradnike volontere Dobro poznavanje nomativistike srpskog jezika Ova pozicija je veoma odgovorna i greke se odraavaju na konani izgled asopisa. S obzirom da je prioritet za autora da poznaje oblast o kojoj pie ali ne i normativistika srpskog jezika, autori dosta gree, zadatak je Usled poveanog obima posla, LiBRE! da lektori to isprave. asopis je u potrazi za novim saradnicima. Traimo odgovorne ljude koji su spremni da pomognu projekat i da preuzete obaveze Dizajneri zavre kvalitetno i na vreme. Uslovi: Pridruite nam se! Nemamo specijalne uslove za dizajnera. Potrebni su nam: Idealno bi bilo da je kolovan dizajner ali je ipak najbitnije da ima smisla za lepo i da moe brzo da reaguje na zahtev grafike ili Autori marketinga. Uslovi: poznavanje Glavni zadatak dizajnera je doterivanje izgleda asopisa (PDF-a i ePUB-a), dizajn naslovne strane (za svaki broj) i po potrebi slobodnog softvera iz bilo koje oblasti, dizajn reklamnog materijala. hardvera koji pokree slobodan softver, filozofije slobodnog softvera i spremnost saradnika da redovno (jednom Grafiari meseno) ili povremeno (kad ima vremena ili inspiracije) pie lanke za na Uslovi: asopis poznavanje osnova HTML i CSS-a poznavanje preloma u Scribusu Ljudi za marketing poznavanje osnova GIMP-a poznavanje osnova Inkscapea Uslovi: poznavanje osnova Sigila Odgovornost Zadatak grafike je da proizvede konani PDF i ePUB asopisa. Kandidat ne mora da ispuni Dobra volja sve navedene uslove, bitno je da ima volju za sklonost ka timskom radu uenjem i da ima vremena za ovaj projekat. Poznavanje socijalnih mrea, foruma (naina funkcionisanja), je prednost Napomena: Svi kandidati svoju prijavu treba da alju na libre@lugons.org u Idealni kandidati su oni koji vise na formi: drutvenim mreama a vole slobodan softver i imaju volju da pored svojih linih postova Ime i prezime ili nick malo postavljaju i postove LiBRE! asopisa. Namera: (redovni ili povremeni saradnik) Lektori Oblast koju poznaje poziciju za koju se prijavljuje kontakt mail adresa Uslovi: CV nije potreban Odgovornost Sve kandidate emo kontaktirati i Dobra volja dogovoriemo buduu saradnju. Sklonost ka timskom raduiBRE