lideri drustvene odgovornosti

7/27/2019 lideri drustvene odgovornosti

http://slidepdf.com/reader/full/lideri-drustvene-odgovornosti 1/154

DRUŠTVENEODGOVORNOSTI2010.





DRUŠTVENEODGOVORNOSTI2010.



4 L I D E R I D R U Š T V E N E O D G O V O R N O S T I / L I D E R I D R U Š T V E N E O D G O V O R N O S T I / L I D E R I D R U Š T V E N

NASLOV EDICIJELideri društvene odgovornosti 2010.

EDICIJA JE ŠTAMPANA NA RECIKLIRANOM PAPIRU

GLAVNI UREDNIKBiljana Stepanović

DIREKTOR MARKETINGAJelena Sterđević

IDEJNO REŠENJE I DIZAJN KORICABiljana Bilaković

GRAFIČKI UREDNIKBojan Radulović

GRAFIČKA PRIPREMAStudio triD

www.studiotrid.com

LEKTURA I KOREKTURAJelena Radujko

ŠTAMPAZavod za izradu novčanica, ZIN

PRVO IZDANJE

IZDAVAČBusiness Ino GroupSkadarska 25, BeogradTel. 011 3245896

WEBwww.bigevents.rs [email protected]

TIRAŽ:2.000

Beograd 2010.



E O D G O V O R N O S T I / L I D E R I D R U Š T V E N E O D G O V O R N O S T I / L I D E R I D R U Š T V E N E O D G O V O R N O S T I 5

SADRŽAJ

6 EDICIJA „LIDERI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI“ 12 UNICEF U SARADNJI SA KORPORATIVNIM SEKTOROM

18 GLOBALNI DOGOVOR UN U SRBIJI

22 BCIF/KORPORATIVNA FILANTROPIJA/VIRTUS

25 FOND „MESTA U SRCU“

26 RTV B92 Jedna drugačija društvena odgovornost

30 RTS Medijski servis i podrška svim građanima Srbije

34 BLIC ŽENA Prave reči su uvek lekovite

39 KORPORATIVA DRUŠTVENA ODGOVORNOST (PO ABECEDNOM REDU)

40 ALPHA BANK Zajedno imamo divnu budućnost

42 AVON FONDACIJA Najveća svetska korporativna fondacija namenjena ženama

46 BALL PACKAGING EUROPE Recan, fond koji čuva budućnost

48 BRITISH AMERICAN TOBACCO Aktivni član lokalne zajednice

52 COCA COLA HELLENIC

56 DELTA HOLDING Fond za srećnu budućnost

60 DUNAV OSIGURANJE Podrška pravim vrednostima

64 ELEKTROPRIVREDA SRBIJE Odgovornost na delu

68 ERNST&YOUNG Ljudi su voljni da slede dobre primere

72 ERSTE BANKA A.D. NOVI SAD Banka, to su ljudi

76 EUROBANK EFG Investiramo u evropske vrednosti

80

HYPO ALPE ADRIA B ANK A.D. BEOGRAD

Sledite svoje snove 84 IMLEK Društveno odgovorna kompanija

86 JAPAN TOBACCO INTERNATIONAL Zajedno bolji

90 KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD 40 dobrih stvari u 2010.

94 MESSER TEHNOGAS Podstičemo razvoj mladih stručnjaka

96 TELEKOM SRBIJA Gradimo prijateljske veze – veze za budućnost

100 TELENOR SRBIJA Napredak društva kao osnovni cilj

104 TIGAR A.D. Sinergija dobrih ljudi108 UNIQA Osiguranje nove generacije

112 U.S. STEEL SERBIA Stvaramo veze koje traju




Ne bi bilo neta²no re°i da ova edicija izlazi u krajnje za-nimljivom ekonomskom trenutku, kako globalno tako ikrajnje lokalno.

Prošlo je nešto više od dvadeset godina od prikazivanjakultnog ęlmskog dela Olivera Stouna “Wall Street” ukome Majkl Daglas kao ozloglašeni njujorški mogul Gor-don Geko daje prakti²no deęniciju ekonomskog poretkaosamdesetih, osnovnog zakona ęzike svakog kapitaliste,izgovaraju°i toliko citirane re²i “Greed is good! Greedworks.”To je bio odraz jedne ekonomije na svom (zamišljenom?)vrhuncu koja, opijena skupim šampanjcem na korpo-

rativnom koktelu, ne vidi nikakav problem u tom kon-ceptu, šalju°i svetu još jednom poruku da biznis nemadrugih uloga u društvu, pomalo bahato otresaju°i bilokakav nagoveštaj odgovornosti sa svog ramena i crtaju°iza sve one koji su možda propustili taj ²as mantru Milto-na Fridmana da “posao nema druga posla nego da uve°aproęt”.U danima kada izlazi ovaj tekst, na bioskopskim blagaj-nama se pojavio i dugo o²ekivani nastavak ęlma “Wall

Street: novac nikada ne spava”, Geko izlazi iz zatvora isve je mnogo druga²ije. Nezapam°ena globalna recesijadrma planetom, naftni gigant izaziva ekološku katastrofuu Meksi²kom zalivu, svi se zdravo hrane i vežbaju, dru-

ga vrsta “zelenog” je u modi, a kompanije se utrkuju uupotrebi, nekakve, obnovljive energije. Uz sve to, Gekovikriminalni gresi izgledaju naivni u poredjenju sa u²esta-

lim kompanijskim skandalima. Danas skoro niko ozbiljnone postavlja pitanje da li sintagma “društveno odgovornoposlovanje” zna²i bilo šta, ve° je sastavni deo poslovnihstrategija i reklo bi se ²ist mejnstrim. Izgleda da se krugzatvorio.Na drugom kraju okeana, u Srbiji, pored pomenute eko-nomske krize ²ije posledice ose°amo, razvoj ove vibran-tne pojave se nastavio, uz nešto blaža usporavanja i krivi-ne. Zapravo sa ove pozicije ve°možemo govoriti o nekom

istorijatu CSR-a na našim prostorima.Nezaobilazni deo ove sage jeste pri²a o dugoj i ozbiljnojtradiciji zadužbinarstva i ęlantropije koja postoji kod nas,a na koju se koncept CSR-a direktno nastavlja, razvija idopunjuje. Ako razmislite, postoji jasna ideja vodilja i nitkoja povezuje neke od velikana svog vremena, npr. Ko-larca, Nikolu Spasi°a, Kapetana Mišu i /oku Vlajkovi°asa bilo kojom slu²ajno izabranom kompanijom danas kojasprovodi ozbiljan CSR program – a to je ideja ulaganja

u opšte dobro. Štaviše, hrabrijom interpretacijom te ana-logije dalo bi se re°i da su ²ak Nemanji°i, koji su tokomsvojih pohoda gradili zadužbine, manastire i bolnice,znali za društveno odgovorno poslovanje, nekih hiljadu

Edicija

“Lideridruštveneodgovornosti”




Novi korporativni gra¶ani: kratkipregled društveno odgovornog

poslovanja u Srbiji 2010.

“Kad govorite o mo° i i uticaju, slobodno zaboravite crkvu, za-

boravite politiku. Ne postoji mo° nija institucija u društvu od

biznisa.” - Anita Rodik, The Body Shop

godina pre nego je sam termin skovan. +ak ako vas je ovopore¶enje nasmejalo, nesporno je da su osnove konceptadruštvene odgovornosti duboko ukorenjene u tradiciju

ovih prostora i svakako ne predstavljaju novinu uvezenusa zapada, kako se ponekad može ²uti.Nešto skorije gledano, prvi zabeležni po²eci sežu negdeu 2004. i 2005. kada nekoliko nevladinih organizacija po-kre°e par istraživanja i inicijativa na tada dosta opskur-nu temu društvene odgovornosti, dok nekolicina stranihkompanija stidljivo kre°e da promoviše te vrednosti. Na-rednih nekoliko godina (2006.-2008) imamo strahovit za-let i ubrzani razvoj, gde su se re¶ale brojne konferencije,

stru²ni skupovi, sajmovi, dodele nagrada, a ideja CSR-a je preko no°i dobijala na masovnosti i zna²aju, uz još ve°i

broj uklju²enih preduze°a i pozamašnije budžete. Ovo“Periklovo doba” srpskog CSR-a obeležilo je osnivanje iprvih CSR udruženja i asocijacija, kao na primer UN Glo-

balnog dogovora, ali i prvi napori da se ova oblast insti-tucionalno uredi na državnom nivou. Potpuno logi²no,sa ęnansijskim slomom (2009.) dolazi i do privremenogzastoja i zamora materijala u celom procesu, delom i psi-

hološke prirode, ali odmah zatim i do laganih korakaunapred.Teku°u godinu karakteriše ponovni zamajac društveneodgovornosti, svedeniji i skromniji nego ranije, no ipak

prisutan, kao i usvajanje o²ekivane Strategije razvoja ipromocije društveno odgovornog poslovanja od straneVlade Srbije (jul 2010). Ovaj dokument bi prvi put trebalo

da sistematski reguliše ovu oblast i odredi prioritete bu-du°eg delovanja, ali pitanje kako °e sve navedeno raditi upraksi ostaje otvoreno.“Postoje razlike izme¶u dobrih i izuzetnih kompanija.Dobra kompanija nudi odli²ne proizvode i usluge. Izuzet-na kompanija nudi odli²ne proizvode i usluge, ali se trudida poboljša i svet.” - William Clay Ford, Jr./ predsednikUO i generalni direktor, Ford Motor CorporationNekoliko istraživanja ra¶enih do sada pokazuje jasno

klini²ku sliku srpske korporativne stvarnosti kad je re

²otendencijama u društvenoj odgovornosti, sve njene pred-

nosti, nedostatke i težnje.Evo u crticama nekih od pojava /trendova koji su se istakliili dominiraju tokom poslednjih nekoliko godina u sferidruštvene odgovornosti kod nas:

• Životna sredina u fokusu – nikada nije bilo više eko-loških projekata, akcija i kampanja. Zeleno je zaista svuda

oko nas, a izrazi kao carbon footprint, energetska eę

ka-snost i obnovljiva energija ušli su u naš re²nik i namera-vaju tu da ostanu. Nova zakonska regulativa i državnapodrška ohrabrile su preduze°a i neproętne organizacije




da još ja²e deluju u tom pravcu, a kompanijski programireciklaže i uštede energije sve su ²eš°i.

• Magi²na re² “stejkholderi” – ovi, u nedostatku opšepri-

hva°

enog prevoda “društveni deoni²

ari” ili “zaintereso-vane strane”, postali su sve važniji pri donošenju odlukau kom pravcu °e se CSR strategija jedne kompanije razvi-

jati ili šta °e biti centralno odredište tih napora. Kompa-nije sve više investiraju u sam konsultativni proces i želeda ²uju šta o svemu tome misle krajnji korisnici, poslovnipartneri, državne ustanove, NVO poslenici, mediji i aka-demska zajednica. Naravno, postoji još puno prostora dase taj proces unapredi, ali smo na putu da participativni

pristup postane mejnstrim.• Korporativno volontiranje – pojavilo se pomalostidljivo, no brzi pozitivni rezultati doneli su mu po-pularnost u poslovnom sektoru i danas je skoro ve° redovna praksa kod mnogih. Svedoci smo brojnihakcija ²iš°enja reka, kre²enja, rada i druženja sa kori-snicima ustanova. Sama ideja da zaposleni pomognunekom u zajednici i pokažu da saradnja ne mora biti

samo nov²

ana podrška pokazala se kao izvrsna. Pritom, kao dodatni efekat, grade se timski duh i imidži identitet kompanije. Istovremeno, ostaje izazov kakoove volonterske akcije usmeriti na prenos nekih spe-

cifi²nih znanja i veština (npr. ra²unovodstvo, pravnisaveti, menadžment) koje su potrebne organizacijama,kao i na podizanju kapaciteta NVO da u²estuju u ovimprogramima.

• Društvena uklju²enost i marginalizovane grupe – utranzicionom društvu kao što je naše, prakti²no bilo kojojoblasti ili ciljnoj grupi koje se dotaknete potrebna je po-mo°. Doma°e kompanije to dobro prepoznaju i veliki deonjihovih napora usmeren je na rad sa ugroženim ili mar-ginalizovanim društvenim grupama (osobama sa invali-ditetom, decom bez roditeljskog staranja, ženama žrtva-ma nasilja, izbeglim licima, itd.), obi²no kroz partnerstvo

sa specijalizovanim organizacijama. U budu°

em periodutrebalo bi prona°i na²in da ta ulaganja budu što više ra-zvojnog tipa.

• Strateški pristup vs. ad-hoc akcije – nakon samih po²e-taka CSR aktivnosti koji su bili determinisani razumljivimtraženjem sopstvene niše i prostora za delovanje, lutaju°iizme¶u razli²itih sfera nizom pojedina²nih (²esto nepove-zanih) akcija, doma°e kompanije sve više dobijaju jasan i

prepoznatljiv CSR identitet. Opredeljuju°

i se za odre¶

eneoblasti i dugoro²ne projekte ve° je mogu°e nepogrešivoprepoznati neke od igra²a na sceni, a sve je više onih kojishvataju da im je strateški pristup neophodan. Iako oni




u ovom momentu ²ine manjinu privrednog spektra, ovajpozitivan trend je prisutan i reklo bi se nezaustavljiv uprogresiji.

• Nova eękasnost i inovativnost – usled kriznog udara,skoro po automatizmu budžeti za društveno odgovornoposlovanje i dobrotvorne akcije su u ve°ini kompanijasmanjeni, uglavnom zna²ajno. Ovakva nova stvarnostdovela je do opreznijeg donošenja odluke o ulaganju i ę-nansiranju projekata, a u isto vreme pove°ala se potrebaza eękasnoš°u i jasnim i merljivim rezultatima. Više negoikada pre o²ekuje se jasan povrat uloženih sredstava, ainovativni, kreativni i dobro promišljeni projekti koji po-meraju granice su na ceni.

•Naznake integrisanog CSR-a – poslednja navedenapojava je možda tek u povoju, ali nagoveštaji daljeg ra-zvoja su tu. Primetno je da se unutar nekoliko preduze-°a percepcija društvene odgovornosti polako pomera saspoljnih manifestacija (kao što su eksterne komunikacije)na polje integrisanog CSR-a, odnosno sve je važnija nje-gova biznis logika i zna²aj za poslovanje kompanije, tesam koncept postaje sastavni deo poslovnih ciljeva. Prviznaci su primetni u bankarskom sektoru i maloprodajnimlancima gde odre¶ene CSR akcije, pored svog dejstva nazajednicu, dovode do ušteda ili generišu dodatni prihod.

Ukoliko sve bude u redu možemo o²ekivati još ovakvihprimera u skoroj budu°nosti.“Poslovna etika je novo polje za dokazivanje konkurentnosti” -

Peter Robinson, CEO Mountain Equipment Co-op Sa druge strane, pred srpskom CSR zajednicom ukazujese serija novih izazova ili pitanja na koja bi trebalo na°iodgovor:

•Izveštavanje – sve je prisutnija potreba doma°ih kom-panija za pronalaženjem prave forme za izveštavanje o re-zultatima CSR akcija, što neminovno povla²i pitanje oda-

bira pravog standarda, sistema ili akreditacione sheme pokojoj °e se to raditi. Ovo °e predstavljati pravi izazov jer

je broj mogu°ih formi izveštaja ogroman, zapravo postoji²itavo tržište na kome se one bore za svoj udeo, a mogu°-nost globalnog jedinstvenog formata još uvek je daleko.U blagoj prednosti su one strane kompanije koje koristeuhodane matrice svojih centrala, ali i ostali °e ubrzo uhva-titi priklju²ak.

•Izrada strategija – kao što je pomenuto ranije, jedno odopštih mesta doma°e poslovne CSR agende jeste fokus napovremenim davanjima i promena ka strateškom promi-šljanju. Izvestan broj preduze°a je ve° usvojio sopstvenestrategije ili politike društvene odgovornosti (katkad kaodeo šireg propisa, a uglavnom kao zasebne dokumente),




dok zna²ajna ve°ina to tek planira da uradi. Sam procesizrade i usvajanja ovih dokumenata ume da bude zahte-van i dugotrajan, uz sve to zahteva dodatne ekspertize iveštine, te iako preko potreban za mnoge može biti prili²-no iscrpljuju°i.

• Novo zanimanje na horizontu: CSR menadžer – po-treba koja bi se lako dala opisati kao nasušna ili izazovna koji je ubrzo potrebno prona°i rešenje jeste skoroalarmantan nedostatak kadra koji bi upravljao CSR po-slovima. Velika ve°ina angažovanih logi²no dolazi izmarketinških i PR odeljenja, u retkim slu²ajevima iz ne-profitnog sektora. Me¶utim vrlo brzo je postalo jasnoda je potražnja za kvalifikovanim pojedincima mnogove°a od ponude, i taj trend °e se verovatno nastavitikako se broj kompanija ozbiljno posve°enih konceptu

bude pove°avao. Dodatni problem predstavlja ²injeni-ca da nigde u zemlji ili bližem regionu ne postoji orga-nizovana edukacija za one koji bi želeli da se afirmišukao CSR profesionalci.• Smanjeni budžeti – za najve°i broj privrednika ovo ve° predstavlja neprijatnu stvarnost koja bi mogla da potra-

je, otežavaju°i realizaciju zapo²etih aktivnosti i donose-°i teskobu pri teškom odabiru novih. Iako postoji velikaželja i ambicija da se nastavi sa CSR ekspanzijom, uslednavedenih kriznih uticaja, brojne kompanije °e morati da

se zadovolje nešto skromnijim dometima u ovoj godini.Onim malobrojnim koji su uspeli da o²uvaju sredstva naranijem nivou bi svakako trebalo ²estitati. Ipak, može seo²ekivati je da se sa poboljšanjem ekonomskih pokazate-lja situacija u CSR svetu vremenom popravi.

• Šta sa dobavlja²kim lancem? – Jedna od oblasti koja jeu zapadnom svetu ve° uveliko predmet ozbiljnih diskusi-

ja, ponegde i potpuno uredjena, a u srpskom poslovnomokruženju još uvek nepoznanica jeste CSR u dobavlja²komlancu. Odnosno ideja na koji na²in uklju²iti dobavlja²e jed-nog preduze°a u društveno odgovorno poslovanje na pro-aktivan na²in. Da li kroz podsticajne mere za dobijanje po-slova ili propisivanjem obaveznih klauzula koje se morajupoštovati da bi uopšte bili razmotreni (npr. eti²ki standar-di, ušteda energije, upotreba ²istih materijala), ostaje da sevidi u godinama koje slede. Sti²e se utisak da je ovo jedanod najzna²ajnijih izazova jer naizgled deluje daleko, ali jevreme da se njime pozabavimo zapravo došlo.

• Uloga medija u novom CSR univerzumu – nije nika-kva tajna da, pou²eni stranim iskustvima, mediji mogu

biti i podrška i prepreka razvoju društvene odgovorno-sti. Zavisi kako se postavimo prema njima. Sami mediji°e morati da razumeju svoju dvostruku ulogu, kao od-govorni prenosioci informacija, ali i sami kao privredni




subjekti koji bi trebalo da se ponašaju odgovorno. Celoku-pna zajednica bi trebalo da prona¶e na²in da stavi medijeu funkciju promovisanja koncepta, a u isto vreme da seo²uva njihova ure¶iva²ka nezavisnost.Iako smo ve°nekoliko puta skrenuli pažnju da su trendovirazvoja uglavnom pozitivni, postoje neke tendencije kojeizazivaju zabrinutost i kod najve°ih optimista. Naime,prema skorijem istraživanju javnog mnjenja koje je spro-veo Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) u saradnjisa Ipsos Strategic Marketingom (decembar 2009), samo 6odsto gradjana Srbije smatra da kompanije dovoljno dajuza opšte dobro, a svega 2 odsto je uspelo da navede imeneke kompanije koja je inicirala društveno odgovornu ilihumanitarnu akciju. To govori da i pored zna²ajnog na-pora da se ove aktivnosti komuniciraju postoji percepcijau najširoj javnosti da poslovni sektor nije dovoljno akti-van, te na promeni ove slike bi svakako trebalo raditi.Zatim, neke od afera sa proneverom novca prikupljanih zadobrotvorne svrhe koje su se desile dodatno poja²avaju ne-poverenje gra¶ana i podgrevaju sumnje u iskrene nameresvih koji na neki na²in žele da rade na društvenim promena-ma, uklju²uju°i i poslovni sektor. Sve to zajedno svakako nedoprinosi pozitivnoj klimi koja je potrebna, ali momentumipak ne mora biti zaustavljen. Zapravo, verujemo da ne°e.Ono što je potrebno lokalnom CSR korpusu jeste još višeedukacije, umrežavanja i razmene iskustva, i u tom smi-

slu su skupovi, konferencije ili izdanja poput ovog u va-šim rukama napori vredni hvale.+ini se da se polako kod nas stvara nova generacija kom-panija – korporativnih gra¶ana, odnosno vernika u ide-

ju da kao i pojedinci i kompanije imaju neka imanentnaprava i obaveze (pre svega prema zaposlenima, zajedni-ci i životnoj sredini) i da zajedno kreiraju set vrednosti iprincipa koji funkcionišu u jednom društvu zarad opštegdobra.Edicija “Lideri društvene odgovornosti”, prva ovogtipa na tržištu, predstavlja neke od primera dobreprakse, kompanije koje su svojim radom dale ne samodoprinos zajednici, rešile neki problem ili motivisaleostale da se priklju²e, ve° i “podigle lestvicu” kada jere² o dometima društveno odgovornih akcija. Primerina stranicama pred vama svedo²e o jednom vremenui društvu, njegovim potrebama, izazovima, lucidnimidejama i rešenjima, ali i o tome kakvu su ulogu u sve-mu tome odigrali njegovi novi sastavni elementi, novikorporativni gra¶ani.Nadajmo se da je ovo samo skromni po²etak, te da °e sle-de°e godina koli²ina recikliranog papira ove publikacije

biti nedovoljna za sva njihova dostignu°a... Siniša /uri°

Konsultant za CSR i održivi razvoj

[email protected]




UNICEF u saradnji

sa korporativnimsektorom

UVODZa UNICEF, društveno odgovorno poslovanje predstavlja

jednu od klju²nih strategija u saradnji sa korporativnimsektorom. Ona je deęnisana kao „saradnja UNICEF-a sakorporativnim sektorom ²iji je cilj da se uspostave i pro-movišu prava deteta i poslovni principi ’po meri dece’, uokviru korporativne zajednice“.Danas se sve više prepoznaje ²injenica da korporativnisektor može igrati veoma zna²ajnu ulogu u unapre¶enjui zaštiti de² jih prava, pa je u porastu i spremnost kompa-nija da se angažuju u aktivnostima koje se ti²u društveneodgovornosti u pogledu dece.Deca i njihov razvoj su podložni razli²itim uticajima kojiuklju²uju porodicu, školu, zajednicu, ali i delatnostimaposlovnog sveta. Kompanije mogu da uti²u na decu i napozitivan i na negativan na²in kroz svoje poslovanje, pro-izvode, marketinšku praksu i druge aktivnosti.Na primer, proizvodi koji pove°avaju bezbednost dece(sigurnosna sedišta za decu) ili proizvodi i mediji kojiunapre¶uju kognitivni razvoj dece (edukativne publika-cije, obrazovne emisije) predstavljaju primere pozitivnoguticaja poslovanja na decu. Ali, korporativni sektor možeozbiljno da ugrozi decu i prava deteta u samom proce-su proizvodnje (de² ji rad, direktan kontakt sa otrovnimotpadom) ili samim proizvodima (nebezbedne igra²kekoje sadrže opasne sastojke). Deca i prava deteta mogu da

budu ozbiljno ugroženi ukoliko kompanije u svom poslo-vanju nemaju saznanja o pravima deteta, ignorišu ih, ili sene upravljaju prema njima.U analizi uticaja kompanija na decu treba imati u vidu da

su deca potencijalni budu°i lideri, poslodavci, zaposleni,dobavlja²i, potrošaci i ²lanovi zajednice.Tradicionalno partnerstvo UNICEF-a i korporativnogsektora naj²eš°e se sastoji u udruživanju snaga i investici-

ja u politike i programe za decu koje podržava UNICEF.Ali, sve je ve°i broj kompanija koje su zainteresovane dase partnerstvo produbi i obuhvati dizajniranje, realiza-ciju i pra°enje programa za decu, uklju²uju°i i mogu°einovacije. Neke kompanije su zainteresovane za još sve-obuhvatnije korake u partnerstvu, koji se zasnivaju nazajedni²koj analizi mogu°eg uticaja poslovnih delatnostina decu i imaju za cilj uskla¶ivanje poslovne prakse s pra-vima deteta.Korporativni sektor je prepoznao da UNICEF, kao vode°ai najcenjenija de² ja organizacija na svetu, nudi jedinstvenupriliku za saradnju – koja vodi prema važnim društvenimciljevima poboljšanja zdravlja, obrazovanja, jednakosti izaštite sve dece. I neke od vode°ih svetskih kompanija,npr. IKEA, P & G, ING, Veolia, FK Barselona, ve° su sklo-pile dugoro²no partnerstvo sa UNICEF-om i sara¶uju nastrateškim inicijativama od zajedni²kog interesa. Takvapartnerstva rukovode se istinskim vrednostima koje suuskla¶ene sa UNICEF-ovim programima, lobiranjem imobilizacijom zajedni²kih resursa, a zasnovana su na ve-likoj posve°enosti odgovornom poslovanju.

UNICEF SRBIJA U SARADNJI SAKORPORATIVNIM PARTNERIMAUNICEF je u Srbiji zapo²eo intenzivniju saradnju s korpo-rativnim sektorom od 2005. godine. Tokom ranijeg peri-oda, saradnja se prevashodno zasnivala na korporativnojęlantropiji, sponzorisanju specijalnih doga¶aja i sakuplja-nju nov²anih sredstava kroz prodaju UNICEF-ovih ²estit-ki i poklona. Tokom poslednijh pet godina partnerstvo

je više usmereno prema zajedni²kom investiranju u pro-gramske aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje uslova zarast i razvoj dece u Srbiji. U skladu s globalnom strategi-

jom UNICEF-a, saradnja sa korporativnim sektorom °e sedalje razvijati u pravcu sklapanja strateških i dugoro²nihpartnerstava, koja °e se zasnivati i na zajedni²koj analizistanja dece i uticaja poslovnih delatnosti, kao i na zajed-ni²kom deęnisanju prioriteta.




PRIMERI SARADNJE UNICEF-OVE ČESTITKE

+estitke UNICEF-a pred-stavljaju najstariji i najpre-poznatljiviji brend ²estitki²iji je prihod namenjen udobrotvorne svrhe. Kupo-vinom, prodajom ili dis-tribucijom UNICEF-ovih²estitki i poklona mnoginaši korporativni partneripokazuju da podržavajuUNICEF u radu na una-pre¶enju uslova za decu.Slanje UNICEF-ovih ²e-stitki je upe²atljiv na²in dakompanije pokažu svojim

partnerima i klijentima posve°enost i saradnju sa UNI-CEF-om, kao i svoju rešenost da im je cilj, pored konku-rentnosti i proęta, i briga za decu.

SPONZORSTVO POSEBNIH DOGAĐAJAKompanije u dogovoru sa UNICEF-om sponzorišu orga-nizaciju specijalnih doga¶aja kojima se promovišu njiho-ve delatnosti, a prihod od doga¶aja je namenjen progra-mima za decu.Kompanije Državna lutrija Srbije, Frikom, Delta Sport,Knjaz Miloš, SI & SI bile su sponzori oproštajne utakmiceAleksandra - Saše /or¶evi°a, koja je organizovana 2005.godine, ²iji je kompletan prihod bio namenjen za program“Škola bez nasilja”.UNICEF je 2007. godine, u partnerstvu s RTS-om, auz podršku Narodne kancelarije predsednika Repu-

blike, oganizovao specijalni dvo²asovni televizijskiprogram, pod nazivom Teleton. U²eš°e dvadeset po-znatih li²nosti, koje su se javljale na telefonske pozivegledalaca, sponzorisali su predstavnici korporativnogsektora. Kompanije Telenor, Telekom Srbija, VIP, Al-gotech, Frikom, Diners Club podržale su ovaj doga-¶aj, ²iji je cilj bio prikupljanje finansijskih sredstava zaprograme u okviru Nacionalnog plana akcije za decuSrbije.




“ŠKOLA BEZ NASILJA” -KORPORATIVNA FILANTROPIJAUlaganje u neki od programa, ili u po-sebno smišljenu aktivnost koju podržavaUNICEF kroz ęnansijski doprinos ili do-naciju u robi ili usluzi, predstavlja direktandoprinos u korist dece. Pored toga, takvoulaganje omogu°ava kompaniji da pove°auticaj svog ulaganja u razvoj društva, što

ja²a njen imidž, pospešuje moral zaposlenih i od-nose sa potroša²ima.Istraživanje koje je UNICEF sproveo 2005. godineu 54 osnovne škole u Srbiji pokazalo je da 65 odstou²enika bar jednom u 3 meseca doživi neki obliknasilja.UNICEF je 2005. godine zapo²eo podršku progra-mu „Škola bez nasilja“ u saradnji s Ministarstvomprosvete, i u partnerstvu sa drugim relevantnim




ministarstvima, Savetom za prava deteta Vlade RepublikeSrbije i Zavodom za unapre¶enje obrazovanja i vaspita-nja. Glavni cilj programa je stvaranje bezbedne i podsti-cajne školske sredine koja podsti²e u²enje, prijateljstvo,rad i zdrav razvoj dece. Sprovo¶enje programa ęnansirase isklju²ivo sredstvima prikupljenim u lokalnoj zajedni-ci, donacijama gra¶ana i privrednika.Nacionalni ambasadori UNICEF-a za Srbiju, Aleksandar- Saša /or¶evi° i Ana Ivanovi° , ali i mnogobrojne kompa-nije i pojedinci, kao i ustanove, omogu°ili su svojim dona-cijama da se u program – do danas - uklju²i 193 osnovnei 9 srednjih škola.Uprava grada Beograda – Sekretarijat za obrazovanje– podržali su i omogu°ili da se 28 osnovnih škola iz Be-ograda uklju²i u program, i dodatno obezbedili sredstvaza štampanje Priru²nika za roditelje “Šta je danas bilo uškoli”.Elektroprivreda Srbije je, kao najve°i korporativni dona-tor za program „Škola bez nasilja” prepoznala važnostprograma i omogu°ila da preko svojih 11 privrednih dru-štava osigura sprovo¶enje programa u 11 škola koje senalaze u gradovima u kojima ova društva posluju.Kompanija Frikom omogu°ila je uklju²ivanje 5 osnovnihškola, Telekom Srbija i PTT Srbije po 4, a UNIQA osigura-nje je omgu°ila uklju²ivanje uklju²ivanje 3 škole i obezbe-dila donaciju u nameštaju za 10 osnovnih škola.

Jedan broj kompanija investirao je sredstva za odre¶enuškolu koja se prijavila za sprovo¶enje programa, a brojnipredstavnici štampanih i elektronskih medija su ustupa-njem medijskog prostora obezbedili podršku programu„Škola bez nasilja“.

MARKETING VEZAN ZA PLEMENITI CILJMarketing sa plemenitim ciljem omogu°ava kompanija-ma da svojim kupcima ponude priliku da podrže UNI-CEF kupovinom njihovog proizvoda. Povezivanje pro-dajne kampanje sa UNICEF-om predstavlja delotvoranna²in da se odre¶ena robna marka približi potroša²ima,da se uve°a njena prodaja, ali i da se poja²a korporativniimidž. UNICEF na ovaj na²in dobija procenat od prodaje,ili ęksni iznos od prodaje proizvoda, u dogovoru sa kom-panijom.

Saradnja UNICEF-a i Imleka datira još od 1957. godine,kada je UNICEF dodelio Imleku liniju za pasterizaciju iĚaširanje 30.000 litara mleka dnevno. UNICEF i IMLEK sunastavili saradnju koja ima za cilj da obezbedi optimalneuslove za rast i razvoj dece u Srbiji i 2007. godine IMLEK

je od svakog prodatog ²okoladnog mleka donirao po dvadinara, i na taj na²in obezbedio da se sedam osnovnihškola uklju²i u program „Škola bez nasilja”.Kompanija All Grosso je marketinškom kampanjom zaproizvode PEZ i Chuppa Chups, od ²ije prodaje je odva-

jan procenat za program „Škola bez nasilja”, omogu°ilada se program sprovede u tri osnovne škole u Srbiji.

KARTICA ZA DEČJI OSMEH

UNICEF za Srbiju i lider doma°eg karti²arstva DinersClub Beograd, franšiza najstarijeg i najuglednijeg plasti²-nog novca na svetu, ostvarili su pionirsko partnerstvnoizdavanjem zajedni²ke kartice s nazivom KARTICA ZADE+ JI OSMEH.Korisnici ove kartice direktno pomažu naporima UNI-CEF-a da poboljša situaciju one dece u Srbiji koja su podrizikom da ne razviju sve svoje mogu°nosti. Trideset pro-cenata ukupne godišnje upisnine i 0,5 odsto zarade odsvake transakcije ostvarene ovom karticom Diners Clubodvaja za programe UNICEF-a namenjene deci. Akciji suse priklju²ila i mnoga prodajna mesta koja za korisnikeKARTICE ZA DE+ JI OSMEH daju posebne pogodnosti,kao što su specijani popusti i pla°anje na rate.




STRATEŠKA INVESTICIJA „PAMENTA KNJIGA ZA MAMU I TATU“

Na osnovu istraži-vanja višestrukihpokazatelja iz 2005.i 2006. godine u Sr-

biji, uo²eno je da unekim oblastima ve-oma važnim za ra-zvoj dece veštine ro-diteljstva treba da sepoboljšaju, naro²itotokom prve tri godi-ne života deteta.UNICEF je 2008.godine završio pri-ru²nik za roditelje,„Pametna knjiga zamamu i tatu“ – saciljem da se pove°a

nivo znanja roditelja, i poboljšaju postupci u podizanjudece u Srbiji. Priru²nik je prilago¶en potrebama roditelja,i sadrži prakti²ne savete o nezi, prehrani, bezbednosti iranoj stimulaciji razvoja deteta. U izradi priru²nika sku-pljeno je veliko me¶unarodno iskustvo i doma°e znanje.Priru²nik je podržalo i udruženje pedijatara Srbije.Prvo izdanje ovog priru²nika, u tiražu od 30.000 primera-ka, pomogla je kompanija IMLEK. Pruru²nik je podeljenroditeljima preko Zavoda za javno zdravlje Republike Sr-

bije, svim porodilištima i svim predškolskim ustanovamana teritoriji Republike Srbije.

INOVATIVNA PARTNERSTVA KROZMARKETINŠKE KAMPANJEKompanija EKO Srbija prepoznala je zna²aj ulaganja uodrživi razvoj društva u kome posluje i kroz svoje mar-ketinške akcije „Svi dobijaju na EKO pumpama”, u koji-ma se potroša²ima na EKO pumpi dele pokloni, usmeriu ulaganje u štampanje edukativnih priru²nika za decu iodrasle. Tako je EKO podržao štampanje publikacije „Pa-metna knjiga za mame i tate“ i „Zabava bez povreda” i

podelio ih kao poklon potroša²ima EKO Hellenic pumpiširom Srbije.Prvo istraživanje na reprezentativnom uzorku pokazalo

je da je zdravstveno stanje dece i žena romske populacijeznatno lošije (stopa smrtnosti romske dece do pet godi-na na hiljadu živoro¶ene dece - 28). Studija UNICEF-a iz2005. godine pokazala je da su siromašna i romska decau Srbiji posebno ugrožena. Prema ovom istraživanju,zdravstveno stanje dece i žena romske populacije je znat-no lošije, a smrtnost romske dece 3 puta ve°a.

STRATEŠKO PARTNERSTVO SA INOVATIVNIMPRISTUPOM

Projekat „Povezi-vanje“ predstavljasaradnju partnerakoji udružuju svojekapacitete i resur-se, prihvataju rizi-ke, demonstrirajume¶usobno uvaža-vanje i ujedinjujuse da bi se postigaozajedni²ki cilj una-pre¶enja zdravljaRoma, naro²itožena i dece.Projekat je pokre-nut 2010. godine,a ostvaruju ga Mi-

nistarstvo zdravlja, UNICEF Srbija i kompanija Telenor.Pobošljanje dostupnosti zdravstvene zaštite, naro²itožena i dece, unapre¶enje nivoa informisanosti o zdravljui smanjenje nejednakosti deęnisani su kao ²inioci koji °edoprineti poboljšanju zdravlja u romskim zajednicama.Ministarstvo zdravlja je projekat Zdravstvenih medijator-ki pokrenulo 2008. godine, žele°i da unapredi zdravlje ikvalitet života Roma u Srbiji. Zdravstvene medijatorke sužene i majke sa završenom najmanje osnovnom školom,kojima je ovaj projekat bio i prilika za zapošljavanje. Onesu poha¶ale obuku, koja je obuhvatala razli²ite oblasti

javnog zdravlja, prevenciju hroni²nih nezaraznih bole-




sti, veštine komunikacije, higijenu, spre²avanje zaraznih bolesti, vakcinaciju, ostvarivanje prava iz oblasti zdrav-stvene zaštite i osiguranja, zanemarivanje i zlostavljanje uporodici i trgovinu ljudima. U projektu u²estvuje 60 me-dijatorki u 50 gradova.Kompanija Telenor je romskim zdravstvenim medija-

torkama obezbedila tehni²ku opremu, koja °e im po-

mo°i da eękasnije i kvalitetnije pomažu romskim po-

rodicama. Medijatorkama je omogu°eno da telefoniraju

me¶usobno i obaveštavaju porodice kojima pomažu

zahvaljuju°i besplatnom tarifnom paketu i mobilnim

telefonima Telenora. Prenosivi ra²unari sa posebnim

softverom pomo°i °e eękasnijem izveštavanju i komu-

niciranju sa institucijama.

UNICEF projektu Povezivanje doprinosi dodatnom obu-kom o evidentiranju dece u romskim porodicama.Po²etni rezultati projekta su veoma pozitivni za romskezajednice, ali se pojavljaju i izazovi, kao što su nedovoljan

broj medijatorki za regularnu posetu svim porodicama, iobrada i analiza velike koli²ine podataka za blagovreme-nu upotrebu. Nosioci projekta su prepoznali da su obukai dodela opreme samo prvi korak prema postavljenom ci-lju i da je potrebna dodatna podrška u savladavanju pro-

blema na koje medijatorke nailaze.

ZAKLJUČAKUprkos napretku u dečjoj zaštiti, obrazovanju i zaštiti zdravlja, u Srbiji još uvek jedno od petoro dece nema odgovarajuće mo-gućnosti za optimalan razvoj. Poštovanje prava dece i obezbeđivanje mogućnosti i uslova za razvijanje punih potencijala svakogdeteta predstavljaju obavezu vlade, ali i zajedničku odgovornost svih činilaca društva.

U skladu s tim, UNICEF vidi mogućnosti za značajnu ulogu korporativnog sektora kroz proširenje inovativnih i strateških par-tnerstava, čiji je cilj da se postigne merljiv i održiv doprinos unapređenju stanja dece i zaštite njihovih prava. Uključivanjeperspektive prava deteta u poslovnu politiku, praksu i ciljeve korporativnog sektora predstavlja veliki izazov, ali i jedinstvenumogućnost za dugoročni društveni doprinos poslovnog sektora u Srbiji.




Globalni dogovor Ujedinjenih nacija povezuje privrednesubjekte, državne organe, civilni sektor i agencije UN,radi uvažavanja i stalnog unapre¶enja deset univerzalnoprihva°enih principa iz oblasti zaštite ljudskih i radnihprava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.Snagom kolektivnog delovanja, Globalni dogovor Uje-dinjenih nacija nastoji da promoviše i uklju²i poštovanjedeset principa u poslovne akivnosti organizacija širomsveta, kao i da inicira podršku opšim ciljevima Ujedinje-nih nacija. Sa preko 8.000 ²lanova iz više od 130 zemalja,Globalni dogovor je najmasovnija dobrovoljno prihva°e-na inicijativa usmerena na promociju korporatativne eti-ke, na svetu.Globalni dogovor ²ini prakti²ni okvir za razmenu stru²-nih znanja i unapre¶enje poslovne prakse me¶u svojim²lanicama. Globalni dogovor nije regulatorno telo. Udru-ženje ne kontroliše, ne name°e i ne vrednuje ponašanje iliakcije pojedinih preduze°a. Umesto toga, Globalni dogo-vor se oslanja na odgovornost, transparentnost i utemelje-ni poslovni interes preduze°a, organizacija iz nevladinogsektora, udruženja i akademskih institucija sa osnovnimciljem iniciranja i razmene znanja o konkretnim akcija-ma koje u praksi promovišu i primenjuju osnovna na²eladruštvene odgovornosti. Razmena iskustva, prenos zna-nja i u²enje na iskustvima drugih su najve°e prednosti²lanstva u Globalnom dogovoru. Koriste°i iskustva dru-gih u²esnika u ovoj inicijativi, ²lanice mogu lakše, brže ikvalitetnije da realizuju svoje ideje i prona¶u partnere.Da bi se pridružile Globalnom dogovoru, od potencijal-

Globalni dogovor

UN u Srbiji




nih ²lanica se o²ekuje da u svoje poslovne politike, poslo-vanje i organizacionu kulturu, implementiraju opšte pri-hva°ene principe Inicijative. Premda je re² o dobrovoljnojinicijativi, Globalni dogovor od svojih ²lanica o²ekuje da

je u skladu sa svojim opredeljenjem prihvate i da jednomgodišnje izveste o svom radu objavljivanjem „Izveštaja onapretku“ (ION).

GLOBALNI DOGOVOR U SRBIJIU Srbiji, Globalni dogovor postoji od 6. decembra 2007.godine, broji više od 60 ²lanica i funkcioniše kroz radUpravnog odbora, Sekretarijata, kao i šest radnih grupa:Radna grupa za socijalnu inkluziju i osobe sa invalidite-tom, Radna grupa za borbu protiv korupcije, Radna gru-pa za KDO u bankarstvu i ęnansijama, Radna grupa zapodršku u izradi Nacrta strategije društveno odgovornogposlovanja u Republici Srbiji, Radna grupa za životnusredinu i Radna grupa za medije. Trenutno je u saradnjisa UNICEF-om pokrenuta inicijativa za osnivanje nove,sedme po redu radne grupe, koja bi se bavila de² jim pra-vima.

POSTIGNUĆA GLOBALNOG DOGOVORADo sada su ²lanice Globalnog dogovora realizovale dostazajedni²kih projekata, konferencija, ostvarile me¶usobnapartnerstva, uputile apele javnosti po pitanjima od zna²ajaza društvo u kome živimo, izradila zajedni²ka dokumen-




ta, dizajnirale posebne proęle na društvenim mrežama,u²estvovale u volonterskim akcijama i drugo. Kao najzna-²ajnija postignu°a Globalnog dogovora do sada mogu sesmatrati slede°i projekti:

Upravljanje li²nim ęnansijama - Besplatne radionice zagra¶ane pod nazivom „Upravljanje li²nim ęnanasijama“su proizvod saradnje Globalnog dogovora u Srbiji i Hr-

vatske udruge banaka. S obzirom na pozitivna iskustvaHrvatske, ²lanice Radne grupe za korporativnu društve-nu odgovornost u bankarstvu i ęnansijama odlu²ile su

da organizuju i pokrenu ovakve besplatne interaktiv-ne radionice za gra¶ane na temu planiranja i upravljanjali²nim ęnansijama i u Srbiji. Pored ęnansijske edukacijekao jednog od ciljeva ovih radionica, veliki zna²aj trebadati i me¶usobnoj saradnji kako banaka ²lanica tako i više

poslovnih subjekata u organizaciji i realizovanju ovogprojekta. Osnovni cilj radionica je da se kroz obuku i sa-vetovanje gra¶anima pomogne da eękasnije upravljajunjihovim ku°nim budžetom. Do sada je održano 17 radi-onica (15 u Beogradu i po jedna u Nišu i Novom Sadu)na kojima je u²estvovalo više od 250 gra¶ana. U²esnicisu organizaciju radionica (mesto, vreme, prostor), razu-mljivost i na²in obrade kao i korisnost radionica ocenilinajvišim ocenama. Kao najve°u korist od radioce gra¶ani

navode: bolji pregled troškova i prihoda li²nog/ku°nog budžeta, novi pogled na planiranje i ostvarivanje ciljeva,nova saznanja o mogu°nostima uštede, sagledavanje re-alnih ęnansijskih mogu°nosti i na samom kraju budu°apoboljšanja u upravljanju li²nim/ku°nim budžetom. Odoktobra meseca je planiran novi ciklus radionica, a radi°ese i na koncipiranju radionica sa novim veoma zanimlji-vim temama.

Saradnja sa srednjim ekonomskim školama u kojima po-stoji obrazovni proęl „Bankarski službenik“ - Dvogodiš-nja saradnja sa srednjim školama u kojima postoji ovaj

U OKVIRU GLOBALNOG DOGOVORA U SRBIJIFUNKCIONIŠU ŠEST RADNIH GRUPA

1. Radna grupa za socijalnu inkluziju i osobe sainvaliditetom;

2. Radna grupa za borbu protiv korupcije;3. Radna grupa za korporativnu društvenu odgovornost

u bankarstvu i nansijama;4. Radna grupa za podršku u izradi Strategije društveno

odgovornog poslovanja u Republici Srbiji;5. Radna grupa za životnu sredinu;6. Radna grupa za medije.

Sve radne grupe imaju utvrđene planove rada i sastajuse po unapred dogovorenom rasporedu.




obrazovni proęl podrazumeva: jednonedeljnu ili dvone-deljnu praksu za u²enike tre°eg i ²etvrtog razreda ovih

škola u ęlijalama banaka ²lanica Radne grupe za KDO u bankarstvu i ęnansijama, posete Narodnoj banci Srbijei Zavodu za izradu nov²anica i kovanog novca, u²eš°epredstavnika banaka-²lanica na maturskom ispitu, kao itematska predavanja kako za u²enike tako i za nastavni-ke ovog proęla. Saradnja °e biti nastavljena i ozvani²enapotpisivanjem Protokola o saradnji izme¶u Asocijacije di-rektora ovih škola i Globalnog dogovora u Srbiji.

Više informacija o funkcionisanju Globalnog dogovora uSrbiji, ²lanicama, dosadašnjim aktivnostima i u²lanjenju,možete na°i na sajtu: www.unglobalcompact.rs

DESET PRINCIPA GLOBALNOG DOGOVORAUJEDINJENIH NACIJADeset principa Globalnog dogovora iz oblasti zaštite ljud-

skih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protivkorupcije zasnivaju se na:• Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava,• Deklaraciji Me¶unarodne organizacije rada o funda-

mentalnim principima i pravima na radu,• Deklaraciji o životnoj sredini i razvoju, i• Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv korupcije.

LJUDSKA PRAVA1. princip: Privredni subjekti treba da podržavaju i poštu-

ju zaštitu me¶unarodno priznatih ljudskih prava, i2. princip: da u svom poslovanju ne u²estvuju u kršenjuljudskih prava.

RADNA PRAVA3. princip: Privredni subjekti treba da podržavaju slobo-

du udruživanja i potpunu primenu prava na kolektivnopregovaranje4. princip: ukidanje svih oblika prinudnog i prisilnograda5. princip: ukidanje svih oblika de² jeg rada, i6. princip: ukidanje diskriminacije u pogledu zapošljava-nja i izbora zanimanja

ŽIVOTNA SREDINA7. princip: Privredni subjekti treba da odgovorno podrža-vaju princip predostrožnosti u odnosu na izazove životnesredine8. princip: promovisanje projekata ve°e odgovornostiprema životnoj sredini, i9 princip: upotreba i razvoj tehnologija neškodljivih zaživotnu sredinu.

BORBA PROTIV KORUPCIJE10 princip: Privredni subjekti treba da se bore protiv svihoblika korupcije, uklju²uju°i i iznudu i podmi°ivanje.

Na osmom Godišnjem skupu lokalnih mreža Globalnogdogovora koji je održan u Njujorku od 23. do 25. juna,paralelno sa Samitom lidera kojim je obeleženo desetgodina od postojanja ove najmasovnije dobrovoljneinicijative na svetu, mreža Globalnog dogovora uSrbiji proglašena je za jednu od tri najbolje mrežeu svetu u 2009. godini. Priznanje je dodeljeno zbogsveobuhvatnih aktivnosti, kao i rada na promovisanju

Globalnog dogovora u Srbiji i predstavlja podstrek zadalje unapređenje rada Mreže.




Kompanije u Srbiji od 2007. godine imaju i potvrdu svogdruštveno odgovornog poslovanja - za svoje vrline dobi-

jaju nagradu VIRTUS, koju dodeljuje Balkanski fond zalokalne inicijative (BCIF). Svrha ove prestižne nagrade jeda prepozna i javno istakne kompanije i preduze°a koja

svojom materijalnom i ęnansijskom podrškom daju najbolji primer drugima i postavljaju standarde kojima bitrebalo težiti u svetu odgovornog biznisa.

Jedan od ciljeva nagrade je da dalje promoviše i stimulišeęlantropiju u našoj zemlji kako bi se što ve°i broj kompani-

ja i preduzetnika, ali i pojedinaca, u budu°nosti uklju²io usli²ne korisne programe ili akcije. Sam nagradni konkursdaje priliku udruženjima, nevladinim organizacijama i

krajnjim korisnicima donacija da javno izraze svoju za-hvalnost darodavcima. Sa druge strane, nagrada VIRTUSdaje mogu°nost i kompanijama da dobiju ve°u podršku

BCIF/korporativna filantropija/Virtus








Fond Mesta u srcu osnovali su Jeěerson institut i Balkanski

fond za lokalne inicijative (BCIF) kako bi pomogli promocijunajboljih inicijativa u civilnom sektoru. Fond dodeljuje nagradu„Mesta u srcu“ najpozitivnijem projektu koji je sprovela orga-nizacija civilnog društva. Osniva² nagrade je Jeěerson institut,koji je dodelu nagrade prvi put organizovao još 2006. godine.

Nagrada se dodeljuje jednom godišnje organizacijamakoje su sprovele projekte sa najpozitivnijim efektima usvojim lokalnim zajednicama.

Na konkurs se mogu prijaviti organizacije ili grupe kojesu nosioci projekta. Projekat ili inicijativa treba da se od-

nose na lokalnu zajednicu, da se bave problemom koji je

zajedni²ki za ve°i broj ljudi u zajednici, da donosi prome-nu za ljude u toj zajednici, da uklju²uje gra¶ane u realiza-ciju (kao i volonterski angažman ljudi iz zajednice), kao idruge aktere u zajednici (poslovni sektor, lokalnu vlast iliinstitucije).

Dobitnici nagrade prethodnih godina za inicijative kojesu unele promene u život lokalnih zajednica su Udruže-nje gra¶ana Zero Waste Serbia, GM Optimist, Gra¶anska

inicijativa Majka Hrabrost, Društvo za pomo° mentalnonedovoljno razvijenim osobama iz Trstenika, Klub 21 izSubotice i drugi.

Š Š Š




Društvena odgovornost B92 ne po²inje onog trenutka

kada se i u srpskim biznis krugovima pojavila ova danasmoderna kovanica kojom se ozna²ava eti²ko i odgovornoposlovanje u skladu sa interesima zajednice.U devedesetim godinama ona se o²itovala kao politi²kinezavisno novinarstvo sa snažno ugra¶enom politi²kommisijom na odbrani ljudskih prava i sloboda. Sa padom re-žima i promenom društvenog sistema nakon 2000. menjase paradigma društvene odgovornosti. U medijskoj sferipreko no°i politi²ki program razli²itih stanica po²inje da

li²i jedan na drugi tako da se odnos prema bazi²nim pita-njima slobode govora i ljudskih prava polako relativizujekao ta²ka diferencijacije medija.To uskoro po²inje da biva odnos prema tranziciji i njenimnajve°im problemima (privatizacija, korupcija, tajkun-stvo, monopoli, socijalna pravda) ²iji glavni protagonistivrlo brzo preuzimaju najve°i uticaj na srpskoj politi²kojsceni koja se sa pravom može u dobrom svom delu nazva-ti operativnom polugom interesa srpskih tajkuna. Po²inje

pritisak na B92 koji je suštinski istovetan onome koji jekompanija doživela u prethodnom režimu s tim da su me-tode pritiska daleko soęsticiranije i gledano na duge stazeopasnije jer se baziraju na ęnansijskom iscrpljivanju.Ta vrsta pritiska ²ini da B92 u toj novoj paradigmi odgo-vornosti koja se može nazvati i beskompromisnom zašti-tom javnog interesa, nalazi svoj novi identitet. On ostaje

jedini medij na srpskoj mainstream sceni koji doslednoodbija da bude “kupljen” od strane tajkuna (kroz ęnansi-

ranje i kupovinu reklamnog prostora).Dodatnu težinu ovoj poziciji B92 daje ne samo ponaša-nje drugih privatnih medija koji imaju pravo da oblikuju

RTV B 92

Jedna drugačija društvena odgovornost





sopstvenu ure¶iva²ku politiku i nemaju javnu obavezuvezanu za društvenu odgovornost nego pre svega RTSkoji ne radi svoju primarnu funkciju ve° lavira izme¶u

javnog servisa i komercijalnog medija uz kompromise savladaju°om politi²kom i ekonomskom elitom. Uz sve to,

javni servis, u vremenu rastu°eg siromaštva i bede u kojuklizi bezmalo milion gra¶ana Srbije kao svoju najve°u i

najskuplju CSR akciju bira izgradnju Avalskog tornja.Društveno odgovorne akcije B92 dolaze kao ekstenzijaove uloge ²uvara javnog interesa. Strategija je jednostav-

na: unutar info programa, senzibilisani novinari u dužemperiodu istražuju goru°e društvene teme kao što su poro-di²no nasilje, stanje u zdravstvu, položaj socijalno ugrože-nih grupa itd. Na taj na²in, kroz novinarsko izveštavanjekreira se javno mnjenje o odre¶enom društvenom proble-mu da bi nakon toga na scenu stupio operativni deo CSRtima koji sprovodi konkretne akcije.

U svemu tome B92 ponovo ide korak dalje od medija kojisamo izveštava i pretvara se u posrednika izme¶u druš-tvenih grupa koje samo u sinergijskom dejstvu mogu po-





mo°i rešavanje odre¶enog akutnog problema. To su civilnisektor (NGO) koji ima ideje ali mu nedostaju materijalnasredstva i organizaciona eękasnost, kompanije sa sveš°uo tome da treba pomo°i zajednici ili ugroženim grupeali ne znaju kako to da u²ine, i država koja ima polugemo°i i mehanizme za sistemsko rešenje ali je paralizovananeeękasnim birokratskim aparatom. B92 kao medijatorizme¶u njih kroz prakti²nu realizaciju akcija koristi ono

što svaki od ovih sektora najbolje radi i zahvaljuju°i tomepostiže eękasnost CSR aktivnosti koja je nezabeležena nadoma°oj sceni.

2010: B92 I CSRU ovoj godini, najvažnije akcije su:„Hrana za sve“ u okviru koje je skupljeno 4.400 tona hranei 18 miliona dinara, od toga skoro 13 miliona individual-nih donacija gra¶ana Srbije. Istovremeno je u koordinacijisa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja i Crvenim kr-stom Srbije, tokom akcije pove°an broj narodnih kuhinjasa 55 na 69.

- Partnerstvo u projektu „Srbija protiv raka“ zajedno saMinistarstvom zdravlja i Institutom za onkologiju i ra-





diologiju Srbije u kome je pored dizanja svesti o zna²ajupreventive u le²enju, do sada u nekoliko gradova Srbije(Kraljevo, Vr. Banja, Valjevo, Sombor, Odžaci, Kula, Apa-tin, ženski zatvor Požarevac, neuropsihijatrijska bolnicaPadinska Skela) pregledano preko 25.000 žena od kojih

je dijagonoza postavljena kod 120, sa odzivom od preko

80 odsto. Istovremeno se radi i edukacija radioloških teh-ni²ara za rad na mamografskim aparatima kao i obukelekara sa ciljem da se nakon odlaska mobilnog mamogra-

fa, vrše preventivni pregledi. Ovaj pilot-projekat mobilnemamograę je na teritoriji Srbije predstavlja uvod u nacio-nalni skrining dojke.- Nastavak projekta Sigurne ku°e Srbije: u novembru °e

biti otvorena nova Sigurna ku°a u Somboru a u Pan²evu°e po²eti radovi na izgradnji još jedne. Ovi projekti zao-

kružuju Pokrajinsku strategiju protiv nasilja u porodici,kojom svi centri okruga dobijaju Sigurne ku°e u partner-skom projektu Izvršnog ve°a Vojvodine i B92.





RTS

Medijski servis i podrška svim građanima Srbije

Radio-televizija Srbije predstavlja jednu od najprofesi-onalnijih i najstabilnijih institucija u regionu i medijskuku°u kojoj gra¶ani Srbije ve° šestu godinu zaredomnajviše veruju. Dva televizijska programa, digitalniprogram, pet radijskih programa, satelitski program,razgranata mreža dopisništava (u Srbiji, regionu i sve-tu), teletekst, internet portal, Muzi²ka produkcija (sadva narodna orkestra, Big bendom, Simfonijskim or-

kestrom, Horom i dva de² ja hora), produkcija nosa²azvuka-PGP, izdava²ka delatnost, Centar za istraživanje,Informati²ka služba, Dokumentacioni centar, Galerija

- svi ovi segmenti Radio-televizije Srbije istovremenoopravdavaju status RTS-a kao institucije sa posebnomulogom u društvenom, kulturnom i politi²kom životuSrbije.Mnogo pre nego što su termini poput “korporativna gra-¶anska svest” ili “društvena odgovornost” iskovani ustrateškim planovima korporacija i medija, Radio-televi-zija Srbije je transparentno poštovala te principe, ukazi-

vala i samostalno pokretala brojne društvene inicijativeza unapre¶enje, podršku i pomo° institucijama ili poje-dincima.





Za nas suština odgovornosti medija po²iva na najvišimvrednostima : istinitosti, angažovanosti, objektivnosti isluženja javnom interesu. Upravo to su polazne osnove

za sve što radimo.

Mnogobrojne su društveno odgovorne aktivnosti

koje sprovodimo samostalno ili uz podršku državnih

institucija i velikih korporacija. Podstaknuti poraža-

vaju°om statistikom o žrtvama porodi²nog nasilja u

Srbiji, pokrenuli smo veliku humanitarnu akciju iz-

gradnje Sigurne ku°e za žene i decu žrtve nasilja u

porodici, kao i medijsku kampanju “Spre²imo nasilje

u porodici”. Za manje od godinu dana uspeli smo daizgradimo i opremimo ovaj objekat od 250 kvadratnih

metara.

Odli²an odziv kompanija i pojedinaca bio je još jedandokaz poverenja u Javni medijski servis Srbije. Radio-televizija Srbije je i sama bila jedan od najve°ih donato-ra u ovoj akciji. Savetovalište protiv nasilja u porodici,sa kojim je RTS potpisao Sporazum o saradnji na ovoj

akciji, koordinira°e rad sve tri Sigurne ku°e u Beogradui pružiti privremeno sklonište, potrebnu medicinsku ipravnu pomo° ženama i deci koja potraže pomo° i za-štitu od porodi²nog nasilja.

Medijskom kampanjom “Spre²imo nasilje u porodici”kroz izveštaje u svojim TV i radijskim programima ina internet-portalu, ukazali smo na aspekte i poslediceovog društvenog problema, i kroz razvojne i obrazov-

ne projekte, podstakli na delanje konkretne mehanizmedruštva u domenu prevencije i zaštite.

Naša godišnja dobrotvorna akcija “Teleton” osmišljena jekao televizijski kontakt – šou program, tokom kojeg po-znate li²nosti (peva²i, glumci, sportisti, politi²ari) odgo-varaju na telefonske pozive gledalaca. Svaki poziv ili SMSporuka su donacija. Uz pomo° Narodne kancelarije pred-sednika Republike, Rajfajzen banke i brojnih kompanija i

ljudi dobre volje, uspeli smo da 2008. godine dostavimoneophodnu opremu odeljenjima neonatologije i pedija-trije u mnogim bolnicama Srbije, a 2009. smo opremili ę-





skulturne sale u 30 osnovnih škola najugroženijih opštinaSrbije.

Akcija “Teleton” 2010. godine posve°ena je opremanjudnevnih boravaka za decu sa posebnim potrebama unajsiromašnijim delovima Srbije.

RTS je inicirao i veliku društvenu akciju za obnovu Aval-skog tornja porušenog u NATO bombardovanju koju jetokom više od ²etiri godine pratila i kontinuirana medij-ska kampanja. Toranj na Avali je podignut, ima mnoge

upotrebne funkcije a gra¶ani ga doživljavaju i kao sim- bol snage Beograda i Srbije.

Tako¶e, brojnim pojedina²nim akcijama koje sprovodenaš informativni program i autori emisija poput “Kva-drature kruga”, “M.A.P. i Vi”, ”Put humanizma”, zapo-sleni na RTS-u kontinuirano pomažu ljudima koji pripa-daju najugroženijim grupama stanovništva u Srbiji.

Informativni program RTS se 2008. uklju²io u nacionalnukampanju „Produži život“, pokrenutu sa ciljem da se u




Srbiji stvori što ve°a mreža dobrovoljnih davalaca organa,izveštavaju°i u nedeljnom Drugom dnevniku o zna²ajuzaveštanja organa i razvoju programa transplantacije. Ko-liko je podrška nacionalnog medijskog servisa pomoglakampanji, najbolje govori podatak da je donorsku karticu

samo na VMA u prvoj godini kampanje uzelo 7.400 osoba, na jugu Srbije se na taj humani ²in odlu²ilo više od3.000, isto koliko i na teritoriji Vojvodine. Donorske karti-ce potpisali su i zaposleni na RTS-u.

Me¶u društveno odgovornim akcijama koje smo medijskipodržali u najskorijem periodu su i: “Jedan SMS za jedanobrok gladnima na Kosovu i Metohiji” (inicirala Eparhijaraško-prizrenska i Telekom Srbija), akcija “Menjamo di-

jabetes” (na inicijativu Republi²kog fonda za zdravstve-no osiguranje), akcija “Srbija protiv raka” (Ministarstvozdravlja Republike Srbije), kampanja “O²istimo Srbiju”

(Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja RS),kao i mnoge druge.

PGP RTS redovno podržava dobrotvorni rad ku°e objav-ljivanjem humanitarnih izdanja poput “Vilinske pesme”

(pomo° deci oboleloj od autizma), “Da život bude pesma”(pomo° žrtvama nasilja u porodici) i drugih.

Muzi²ka produkcija RTS koncertima svojih horova i orke-stara ²esto pomaže dobrotvorne akcije.

Zbog kontinuirane odgovornosti prema svim gra¶animaSrbije, svestan neospornog medijskog autoriteta, Javnimedijski srevis Srbije °e i u budu°nosti biti prete²a, dobar

primer, inicijator i podrška svim pravim, odgovornim,humanim inicijativama i projektima koji su posve°eni do-

brobiti društvene zajednice.








komšije i kolege znaju da budu nemilosrdne, da ve°ina

lekara nudi samo terapiju, ali ne i punu informaciju, nititoplu ljudsku re².+uli smo da su perike i ortopedski grudnjaci za žene kojesu nakon operacije karcinoma ostale bez doke jako skupii da je sramota imati rak...+uli smo, jer smo umeli da ²ujemo.+uli smo, jer nismo nipitali. Pustili smo ih da pri²aju. Hrabre°i se me¶usobno,hrabrili su nas.„Lekar mi je rekao da ne bih morala da prelazim golgotu

da sam mu se obratila samo šest meseci ranije. U pravu je.Žene su nemarne prema sebi i to je naš osnovni problem.Nalazimo vremena i za zimnicu, i za goste, i za frizera,

ali za pregled ne. Iz svog iskustva znam da je to tako, izato molim sve žene da redovno odlaze na preventivnepreglede“, poru²ila je An¶elka Pop–Koci° , koja je nakon

operacije karcinoma ostala bez dojke, a mi smo shvatili danjen apel ima ve°u težinu od svih saopštenja Ministarstvazdravlja i preporuka lekara.Dobre ideje lako mobilišu ljude pa su tako prvoj ra-dionici prisustvovale Biljana Vilimon, slikarka, i Sve-tlana Vukajlovi° , direktorka Republi²kog zavoda zazdravstveno osiguranje. Prva kao žena koja je pobedilarak, druga kao predstavnica države, koja promovišepreventivne preglede i obezbe¶uje lekove za pacijen-

te s karcinomom. Pokazalo se da obolelim ženama i tomnogo zna²i.U to smo se još jednom uverili 5. novembra 2009. godineu Somboru, na drugoj radionici „Prave re²i su lekovite“u kojoj je u²estvovala Ljiljana Habjanovi°–/urovi° , našanaj²itanija književnica. Ona je, ²ista srca, pri²ala o veri uozdravljenje, ljubavi bližnjih, nadi da °e život pobediti.Grlila je uplakane, tešila uplašene.

EMOCIJE OBAVEZUJUDa dobre ideje lako mobilišu ljude uverili smo se i ovogleta 2010. U želji da makar malo olakšamo život ženamaoperisanim od raka dojke, svesni da ne možemo da izle-²imo bolest, ali da možda možemo da izle²imo dušu, po-krenuli smo inicijativu „Zar je grudnjak problem“.Pokušali smo da uti²emo na Ministarstvo zdravlja i repu-

bli²ki zdravstveni fond da žene operisane od raka dojke,pored imlantata i ortopedske proteze, po²nu o trošku dr-

žave da dobijaju i ortopedski grudnjak. Do nadležnih in-stitucija još nismo stigli, ali ubrzo po objavljivanju prvogteksta javila nam se ²itateljka Lj. V., koja je htela da po-kloni 138 takvih grudnjaka našim ²itateljkama. Sve smoih podelili.Sistematski i ciljano idemo tragom svih naših pri²a, radi-onica, tragom mnogobrojnih pisama ²itateljki, silnih po-ziva redakciji.Na to nas obavezuje mnogo toga. Prvo, emocije i energija

koja se razmeni svaki put kad se sretnemo sa ²itateljka-ma. Kako dati malo kad primaš puno! Drugo, veliki tiraži ²itanost novina koje pravimo. Svesni smo odgovornosti




i uticaja koji idu uz ²injenicu da ono što radiš dopire donajzaba²enijih sela Srbije. Kao ljudi koji potpisuju novinekoje se prodaju za 25 dinara, svesni smo da nas ²itaju žene

iz svih slojeva, da smo u ovo vreme krize mnogim žena-ma jedini prozor u svet.Naše najve°e ograni²enje u društvenoodgovornom radu

je naše vreme. Sve što radimo, sve što smo ikada kao re-dakcija zamislili i pokrenuli, sproveli smo volonterski.Pa i kad nam je teško, kad mislimo da nemamo snage,kad pomislimo da ne°emo uspeti, da je nešto prevelikzalogaj za malobrojnu redakciju, setimo se onih emocijai energije.

Uvek nas to mobiliše. I, nekako, uvek na kraju progutamosvaki zalogaj. I uvek dobijemo više nego što smo dali.Izvla²imo najbolje iz sebe i prirodno nam je da tražimonajbolje u drugima. Iz takvog pristupa je nastala i akcija„Žena kakve nema“, organizovana i sprovedena tokomleta i jeseni 2009. godine.Iz nedelje u nedelju re¶ale su se pri²e o nastavnicama kojekuvaju ²ajeve svojim u²enicima iz unutrašnjosti. O medi-cinskim sestrama koje o svakom pacijentu brinu kao da

im je rod ro¶eni. O vaspita²icama zbog kojih deca ne želeda odrastu, kako nikada ne bi napustila vrti°. O službe-nicama sa ²ijih šaltera niko nije otišao neobavljenog po-sla. O prodava²icama koje svaku mušteriju znaju u dušu.O doktorkama koje prelaze stotine kilometara u jednomdanu kako bi spasle bebe od slepila. O frizerkama po ko-

jima se ra²unaju strane sveta. O ženama sa invaliditetom,a nasmejanim i spremnim da pomognu siromašnima iugroženima.

Bio je dovoljan jedan poziv da u redakciju po²nu dastižu stotine imena. Pozvali smo ²itateljke da potražedobre žene oko sebe, ali u delatnostima gde uglavnomniko ništa dobro ne vidi. Da prepoznaju i pohvale lju-

baznost, pristojnost, ažurnost, profesionalnost, sve onošto nam nedostaje ²im pre¶emo ku°ni prag. Pozvalismo ²itateljke da predlažu žene kakvih nema iz svojenajbliže okoline da bismo mi o njima pisali. Zato štoizgaraju na poslu, ²ine sve da vam pomognu, zato što

nikada nisu ljute, neljubazne i nervozne, zato što pri-vatne probleme ostavljaju kod ku°e i ne mrze vas zatošto ste im se obratili.

Ispostavilo se da ih ima na hiljade, da su svuda oko nas,

da ih je teško primetiti jer su tihe i nenametljive, jer radeumesto da gun¶aju, jer su one druge daleko uo²ljivije.Tri meseca smo objavljivali takve pri²e i žao nam je štoSrbija nije upoznala sve predložene žene kakvih nema, štonismo imali ni prostora ni vremena da ih sve predstavimou „Blic ženi“.Verujemo da su se za ta tri meseca stvari malo promenileu Srbiji. Da osmeh više nije skup, da lepa re² nije retkakao nekad.

Ali svaka mala promena je velika nada. Jer kad se iz ple-menitosti rodi plemenitost, kada se iz dobrote rodi dobro-ta, onda se menja lice društva i svi postajemo bolji.







KORPORATIVNADRUŠTVENAODGOVORNOST




ALPHA BANK

Zajedno, imamo divnubudućnostKorporativna društvena odgovornost je sadržana uosnovnim principima našeg poslovanja i podržana siste-mom vrednosti kojeg se pridržava svaki zaposleni AlphaBank, kako u Srbiji, tako i u svim zemljama u kojima Ban-ka posluje.U godini za nama, koja °e ostati upam°ena kao pre-

kretnica u razvoju globalne ekonomije, nismo odustaliod namere da pomažemo lokalnu zajednicu. Naprotiv,u²vrš°ene su veze sa zajednicom i klijentima, ostali smoposve°eni ulaganju u budu°nost na temeljima tradicije ispecię²nostima koje svaka sredina poseduje. Zajedno, sanjenim predstavnicima brojnim akcijama izmamili smo

osmehe gra¶ana širom Srbije. Aktivnosti smo usmerili nanajmla¶e i preventivnu zdravstvenu zaštitu kao dva važ-na segmenta na kojima po²iva razvoj društva.Podršku najmla¶ima pružili smo kroz sponzorstvo broj-nih aktivnosti namenjenih njihovoj edukaciji. U²eš°em uUNICEF-ovim akcijama, u okviru projekta “Škola beznasilja”, zaposleni Alpha Bank pokazali su sopstvenim

primerom šta zna²i fer plej na sportskom terenu i kakose za svoj tim navija. Ove jeseni pomogli smo i projekat“Evropa za sve” koji realizuju Kancelarija potpredsedni-ka Vlade Srbije za evropske integracije i Evropski pokretu Srbiji. Najbolji brucoši iz 17 najsiromašnijih opština uSrbiji dobili su priliku da se, posetom Solunu, upoznaju sagr²kom tradicijom i kulturom kao i vezama koje spajajusrpski i gr²ki narod.Dugoro²na posve°enost deci ogleda se i kroz jedinstveni

spoj društveno odgovornog poslovanja i proizvoda Alp-ha Bank. Želimo da ukažemo na ²injenicu da je redovnoodvajanje male sume novca dovoljno da bi se obezbedilasigurna budu°nost dece. Zbog toga, u našoj ponudi šted-nih proizvoda imamo one posve°ene najmla¶ima. Maleštediše i njihove roditelje, uz štedni ra²un o²ekuje i nov-²ani poklon dobrodošlice.Brinemo o našim klijentima, ali društveno odgovorne ak-tivnosti sprovodimo i uz njihovu pomo° i podršku. Ovo-

godišnja “No° Muzeja” osta°e zapam°ena i po akciji “Di-nar po dinar za decu bez roditeljskog staranja. Zajednoštedimo za osmeh više”. Šeta²i u Knez Mihailovoj ulici,




ali i posetioci Istorijskog muzeja Srbije bili su u prilici daizdvajanjem odre¶ene sume novca u nesvakidašnju hu-manitarnu kasu Alpha Bank “uštede” za decu bez rodi-teljskog staranja iz doma “Moša Pijade”.U nizu realizovanih društveno odgovornih projekata,posebno smo ponosni na projekat prevencije raka dojkekoji realizujemo u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Re-

publike Srbije. Saradnja je rezultirala karticom koja „²inidobra dela“ - MasterCard Hvala. Od svake transakcije na-²injene ovom karticom, izdvajamo deo svojih sredstava iupla°ujemo ih u Fond nacionalnog programa „Srbija pro-tiv raka“. Na ovaj na²in, obezbe¶ujemo i svakom korisni-ku MasterCard Hvala kartice da postane aktivni donatorFonda, jer što vlasnici karticu više koriste za svoje svakod-nevne potrebe, izdvajamo zna²ajnija sredstva za borbuprotiv raka dojke. Ponosni smo na klijente jer prepoznaju

naše napore i aktivno se uklju²uju u ovu humanu akciju.Pla°anjem MasterCard Hvala karticom ²ine dobro delo bez dodatne papirologije ili izdvajanja velike sume novca.Zajedno °emo omogu°iti da najve°i onkološki instituti uSrbiji dobiju neophodnu opremu koja °e pomo°i uspeš-niju prevenciju i le²enje raka dojke. Prva donacija je ve° otišla u Zdravstveni centar Kladovo. Ultrazvu²ni aparatnajnovije generacije Toshiba Nemio pomo°i °e rano otkri-vanje raka dojke što je i preduslov za njegovo izle²enje.

U preventivnoj zdravstvenoj zaštiti klju²nu ulogu imajui sportske aktvnosti. Kako bismo promovisali olimpijskiduh i od malih nogu deci ukazali na važnost sporta za

pravilan rast i razvoj, ve° 10 godina u svim zemljama ukojima poslujemo organizujemo „Panoramu Sportova“.Ove godine “Panoramu Sportova” organizovali smo uve°im gradovima širom Srbije i omogu°ili da se više od10.000 posetilaca oproba u novim i uzbudljivim sportskimdisciplinama. Zna²aj manifestacije za promociju sportaprepoznale su brojne institucije, a zvani²na podrška stigla

je i od Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva obra-zovanja i Turisti²ke organizacije Srbije.Za nas ulaganje u lokalnu zajednicu ne zna²i samo nov-²anu podršku projektima koje ona realizuje. Smatramo da

je od klju²ne važnosti i angažovanje svakog pojednica narešavanju problema koji doprinose razvoju društva. Za-posleni Alpha Bank, svake godine, li²nim primerom uka-zuju na ²injenicu da je samo malo volje i truda potrebnoda bi se unapredilo okruženje u kojem živimo. Poslednjeg

vikenda u maju, u svim zemljama u kojima Alpha Bankposluje, zaposleni u²estvuju u Danu dobrovoljaca anga-žuju°i se u razli²itim društveno korisnim aktivnostima.Ove godine zaposleni u Alpha Bank su ure¶ivali dvorišta20 vrti°a u 16 gradova širom Srbije. Svojim angažovanjempomogli su da dvorišta vrti°a postanu zelene oaze u koji-ma °e se deca bezbrižno igrati.„Zajedno imamo divnu budu°nost” nije samo korporativ-ni slogan. Zaposleni Alpha Bank veruju, žele i mogu da

sprovedu ovu ideju u realnost: uzdaju°i se u svoje spo-sobnosti, kao i u projekte koje klijenti zajedno sa njimarealizuju.




Kompanija British American Tobacco ve° šestu godinuzaredom dodeljuje, sada ve° tradicionalnu nagradu zanajuspešnijeg malog privrednika u Vranju. U saradnji sa

Privrednom komorom Srbije, Regionalnom agencijom zaekonomski razvoj i preduzetništvo i Udruženjem predu-zetnika grada Vranja, kompanija nastavlja sa podrškomnajuspešnijima u želji da dodatno podstakne privredni idruštveni razvoj Vranja i Srbije. Jer pored tendencije dapostane lider u svetskoj duvanskoj industriji i ulaganja urast, razvoj i produktivnost, British American Tobacco fo-kus stavlja upravo na društveno odgovorno ponašanje.British American Tobacco prisutan je na tržištu Srbije 14

godina, a od akvizicije fabrike u Vranju prošlo je 7 godinai za to vreme jedan od glavnih ciljeva kompanije bilo jeuspostavljanje dobrog i prijateljskog odnosa sa lokalnom

zajednicom, kao i želja da na obostrano zadovoljstvo po-stane deo P²injskog okruga. Sa tim ciljem, organizovan

je veliki broj akcija, inicijativa i projekata u saradnji sa lo-

kalnom samoupravom. Neki od najzna²ajnih su podrškaVišoj tehni²ko-tehnološkoj školi u Vranju sa ciljem osa-vremenjavanja uslova rada studenata, organizacija Po-ljoprivredne akademije - projekta za preorijentisanje uz-gajiva²a duvana na druge poljoprivredne kulture, zatim,podrška formiranju Biznis inkubator centra u Yumku saciljem razvoja malog preduzetništva i otvaranja novihradnih mesta. Tu je i podrška kulturnim manifestacija-ma na koje je Vranje ponosno, kao što su Borini pozorišni

dani, Dani Vranja, i druge sli²ne manifestacije.Kao krunu zalaganja za poboljšanje kvaliteta života sta-novnika Vranja i P²injskog okruga, British American

BRITISH AMERICAN TOBACCO

Aktivni član lokalne zajednice




Tobacco dodeljuje prestižnu nagradu u cilju razvojamalog i srednjeg preduzetništva na ovoj teritoriji i takonastavlja tradiciju podržavanja najboljih. Ova nagrada

ustanovljena je upravo u cilju pomaganja u daljem radui razvoju zajednice, jer danas mala i srednja preduze°a usvim razvijenim zemljama predstavljaju motor privred-nog i ekonomskog razvoja. Prepoznaju°i tu ulogu ĵv.MSP, kompanija je pokrenula ovu nagradu, sa težnjomda tako bude i u Srbiji.Ove godine nagradu je dobio Goran Savi° , vlasnik pre-duze°a Credo d.o.o. koje se bavi projektovanjem i izvo-¶enjem radova na polju elektroinstalacija i gra¶evine.

Ovo preduze°e iz godine u godinu beleži poslovneuspehe, unapre¶uje usluge i angažuje vrhunske mladestru²njake. Svojim uspešnim poslovanjem, uz pove°anje

prihoda i broja zaposlenih, rapidno se približava višojkategoriji preduzetnika.Da bi preduze°e moglo da u²estvuje na konkursu za naj-

uspešnijeg malog privrednika potrebno je da ispunjavaslede°e uslove: da je registrovano na teritoriji opštineVranje, da je osnovano isklju²ivo privatnim kapitalom,da beleži trend pove°anja broja zaposlenih, rast obimaproizvodnje i dohotka po zaposlenom u prethodnoj go-dini. A faktori koji su uticali na izbor najboljeg su even-tualna poboljšanja u procesu rada, tehnologiji koju pred-ložena preduze°a koriste i drugim pozitivnim efektimakoji uti²u na razvoj lokalne zajednice poput ekoloških i

dobrotvornih.Kroz godine, BAT nagrada je ušla u tradiciju a kompanija °e dati sve od sebe da tako i ostane.

Ovogodišnjem dobitniku Goranu Saviću nagradu je dodelio Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije








Recan fond za povra°aj i reciklažu limenki je u Srbiji osno-van 2005. godine, kao neproętna organizacija od straneBall Packaging Europe, Beograd - Fabrike za proizvodnjulimenki.Fond je osnovan sa ciljem da promoviše svest o zna²ajuzaštite životne sredine, posebno me¶u mla¶om popula-

cijom, da u²vrsti svest o potrebi reciklaže limenki u raz-mišljanjima potroša²a kao nau²en i kona²no uobi²ajen

model ponašanja.Kako bi ostvarili svoje ciljeve fond veoma aktivno organi-zuje edukaciju sa ciljem da se spre²i bacanje limenki i dareciklaža postane navika. Tokom godine pruža informaci-

je o aspektima zaštite životne sredine u procesu proizvod-nje i reciklaže limenki i sara¶uje sa vlastima, školama, re-levantnim institucijama i nevladinim organizacijama.

Jedne od akcija koje fond organizuje je “Koš za²ist grad”koja se ve° 3 godine organuzuje u ve°im gradovima Srbi-

je. Cilj akcije je podizanje svesti o reciklaži naro²ito koddece školskog uzrasta. Do nešto starijih korisnika limenkeRecan dolazi i na svojim akcijama na EXIT, Supernaturalfestivalu ili Beer festu.Fond podržava sve aktivnosti koje se ti²u povra°aja i re-ciklaže limenki i promoviše društvenu svest o postojanjumogu°nosti za reciklažu kao i ekonomskih prednosti i

prednosti koje implementacija ovih aktivnosti ima u za-štiti životne sredine.Limenke ina²e predstavljaju proizvod koji je dobar i zaživotnu sredinu. Limenka kao pakovanje od metala šti-ti pi°e od svetlosti, kiseonika i ²uva njen sadržaj svežim,

bilo da se radi o ¶usevima i vitaminima u njima, pivu,izvorskoj vodi ili gaziranim sokovima.Kao što limenka ²uva svoj sadržaj tako i Recan fond ²uvaokolinu. Kroz edukaciju, distribuciju promo materijala,

organizovane seminare i aktivnosti i saradnju sa drugimprojektima koji promovišu reciklažu Recan svakodnevno brine o našoj okolini, ²uvaju°i je za nas i za budu°nost.

BALL PACKAGING EUROPE

Recan - fond koji čuva

budućnost









P l k k ij i d b ji k 300 čl i C C l H ll i

Za proteklih šest godina, Coca-Cola volonterisu posetili i družili se sa decom iz ustanova zamentalno nedovoljno razvijene osobe čistili

COCA-COLA KLUB VOLONTERA



Prva volonterska akcija

»Dan Dobre volje«

kojom je uređen park

dečje bolnice Dr Olga

Dedijer realizovana je

još u maju 2004. godine.

Nakon nekoliko uspešno

izvedenih volonterskih

akcija, 2005. godine

osnovan je Coca-Cola Klub Volontera, sa ciljem da neguje

i širi duh dobre volje među zaposlenima, promoviše

društvenu odgovornost pojedinaca - aktivnu ulogu i lični

angažman ljudi u zajednici čiji su deo. U prethodnih šest

godina Klub Volontera se proširio na sve poslovne centre

i sada broji skoro 300 članova iz Coca-Cola Hellenic,

Fresh&Co i Vlasinke.

Zajedno sa svojim porodicama, partnerima, brojnim

vladinim i nevladinim organizacijama, predstavnicima

medija i poznatim ličnostima, CocaCola volonteri

su nesebično učestvovali u preko 30 akcija u Nišu,

Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Paraćinu i Surdulici.

Povodom petogodišnjice Kluba, u maju 2009. Coca-

Cola Volonteri su zajedno sa Dr Klovnovima sa

kojima su realizovali prvu akciju, krenuli u trodnevni

karavan kojim su u 4 grada posetili više od 500 dece

u 7 isnstitucija i obnovili park ispred bolnice Dr Olga

Dedijer.

mentalno nedovoljno razvijene osobe, čistiliobale Dunava i Tise, Veliko ratno ostrvo,renovirali dečije bolnice, obdaništa i domoveza nezbrinutu decu, domove za stare, sakupljali

finansijsku pomoć za žrtve elementarnihnepogoda, trčali humanitarne trke, učestvovaliu akcijama drugih organizacija za prikupljanjepomoći za ugrožene grupe, učestvovali ufudbalskim i košarkaškim humanitarnimturnirima i utakmicama sa reprezentacijomSpecijalne Olimpijade. Njihova misija setu ne završava, jer oni nastavljaju svojimprimerom i angažovanjem da motivišu ipozivaju sve ljude dobre volje da dajulični doprinos zajednici u kojoj žive.




sa Strategijom razvoja



sa Strategijom razvojasocijalne zaštite u Re-publici Srbiji.„Osnivanjem Fondaza budu°nost kom-panija je manifesto-vala svoju društvenuodgovornost i svesto potrebi da društvuu kome posluje vratiodre¶enu vrednost.Delta Holding zapo-šljava veliki broj ljudii prirodno je da se fo-kusira na pomo° u za-pošljavanju, posebnoone dece koja sticajemokolnosti imaju težakživotni put. Možda jenajbolje da o radu Fon-da govore sama decai zaposleni u Fondukoji neposredno rea-lizuju program”, kažeIvana Miškovi°-Kari° ,direktor Fonda za bu-du°nost.Prilika za razgovor sa stipendistima ukazala se tokomleta, kada je za njih organizovan edukativni kamp i dru-ženje u Vrnja²koj Banji. Mladi ljudi progovorili su najpreo izazovima koje vide pred sobom:„Najve°i izazov mi je, prvo, škola”, kaže Jelena Glumac,stipendista. ”Da završim... I fakultet naravno, a drugo, dana¶em posao koji °e biti dobar, stalan i koji °u da volim.“Mihajlo Pavi° kaže da, pored školovanja, najve°i izazovima sam sa sobom, zato što nikada nije zadovoljan svojimuspehom i zalaganjem i uvek traži više. Marija Borojevi° kaže da °e se potruditi da odmah prona¶e posao, MarkoNikoli° tako¶e želi da radi i da se osamostali. NemanjaSmiljkovi° dodaje:„Najve°i moj izazov je da završim srednju školu, a bio bih

jedan od najradosnijih ljudi kada bih upisao Policijsku

ŠANSA KOJU NISU IMALI

Ljubiša Jovanović,koordinator u Centru za

zaštitu Beograd: „Ponudaza posao, ako ništa

drugo, pružiće im jednualternativnu sigurnost i

izbor koji do sada nisuimali.“


akademiju, jer je to moj životni san “ mac Za Mihajla najvažnija je poslovna edu-



akademiju, jer je to moj životni san.“Za osamostaljenje dece bez roditeljskogstaranja zna²ajnu podršku pruža Fond za

budu°nost Delta Holdinga. Fond motivišeove mlade ljude da profesionalno napredu-

ju, da dostižu svoje vršnjake koji su odrasliu porodicama, da steknu samopouzdanjekako bi imali dobre šanse da se zaposle, za-drže posao i obezbede sigurniju budu°nost.Ukoliko ta podrška izostane, ova deca osta-

ju prepuštena sama sebi,” ˓bjašnjava Nadi-ca Milanovi° , menadžer projekta.Uz stru²ne konsultacije formiran je pro-gram obuke koji traje dve godine. Deca bezroditeljskog staranja koja poha¶aju pretpo-slednju godinu srednje škole prijavljuju sena konkurs koji se u domovima objavljujeu septembru. Deca tako¶e popunjavaju iupitnik sa opštim podacima.

PRVO ZAPOSLENJE“Grupe dece formira Komisija koju ²inepredstavnici Fonda za budu°nost, domova,psiholog, kooordinator programskih aktiv-nosti i vaspita². Po završetku programa,Delta Holding im prvi nudi zaposlenje. Na-ravno, ukoliko žele i vide sebe u Delti, štozna²i da stipendiranje ne uslovaljava da po-nudu moraju da prihvate”, kaže Vanja Kne-ževi° , ²lanica ekipe Fonda za budu°nost.Program fonda obuhvata stipendiranje, do-datnu edukaciju, poslovnu praksu i zapošljavanje. „Zastipendiste je organizovana obimna teorijska nastava. Po-dršku pružaju vaspita²i. Oni ih motivišu, savetuju, reša-vaju sa njima krizne situacije i prate njihov razvoj. Podacio stipendistima se ažuriraju na mese²nom nivou. Stipen-disti mogu napredovati ili nazadovati u programu, timeprelaze iz nižih u više stepene stipendiranja ili obratno,uklju²uju°i mogu°nost da izgube pravo na u²eš°e u pro-gramu.„Najzna²ajnije je to što nas u²e sve u vezi s poslom. Jakokorisno za našu budu°nost i druženje“, kaže Jelena Glu-

mac. Za Mihajla najvažnija je poslovna edukacija i razvoj svih veština, i socijalnih i ve-ština prezentacije.„Rad ljudi koji rade sa nama u radionicama

je mnogo druga²iji od škole i mnogo više na-u²imo na radionicama. I radije dolazim naradionice nego što bi u školu“, smatra Ne-manja Smiljkovi°.Stipendisti se u okviru programa upoznajusa procesom rada i proizvodnje u ²lanicamaDelta Holdinga kao i kompanijama koje ²inedonatorski pull Fonda za budu°nost, gde imse nakon završetka programa nudi prvo za-poslenje. Program obuhvata i organizovanjezajedni²kih izleta i poseta.„Vremenom kohezija unutar grupe raste,time i samopouzdanje stipendista. Od ne-procenjivog zna²aja je i njihovo me¶usobnozbližavanje, jer time dobijaju snažnu poro-dicu. Da je zaista tako, potvr¶uje i osobljehotela koje je stipendistima, na kraju letnjegkampa, uputilo dirljivu poruku ohrabre-nja“, kaže Jelisaveta Bijeli° , psiholog.Ve°ina dece najradije pamti druženje i novapoznanstva.„Meni je sve bilo lepo”, kaže Jelena Glumac.“Posebno sam zapamtio druženje, sme-štaj, ma ceo program”, kaže Mihajlo Pavi° ,“Nova poznanstva, most ljubavi...”, završa-va Jelena Stevi°.Ipak, biva uvek nešto što “zagor²a život”...

Rano ustajanje!Jelena Glumac: „Meni li²no je bilo najteže rano ustajanje.To nismo navikli, ali ovako je sve OK.“Mihajlo Pavi°: „Najteže je bilo rano ustajanje. Jer smo u

jutanjim ²asovima imali edukaciju i naravno doru²ak, paonda sve ostale aktivnosti.“Jelena Stevi°: „Najteže. Fakti²ki nije ništa bilo teško samoono što nismo navikli da rano ustajemo.“Nemanja Smiljkovi°: „Najteže, pisanje CV-a.

Marija Borojevi°: „Pa, po meni, ništa nije bilo teško. Svemi je bilo super.“

JEDINSTVEN PROGRAMBranka Balaban, direktorkaSOS „Dečje selo“ – Sremska

Kamenica: „Nakon četiri

godine, sasvim pouzdanoi odgovorno tvrdimo da jeovo jedinstven program,iako znamo da postoje i

drugi društveno odgovorniprojekti.“




KOMPANIJA DUNAV OSIGURANJE



Podrška pravim vrednostima

Kompanija Dunav osiguranje je najve°a ku°a na doma-°em tržištu osiguranja sa tradicijom dugom više od 140godina.Sve ove godine posvetili smo uspešnom poslovanju, ja²a-nju snage naše Kompanije, obezbe¶ivanju sigurnosti zasve naše klijente, sticanju njihovog poverenja, unapre¶i-vanju poslovne politike. Nastojimo da stalno idemo u ko-rak s vremenom i da osavremenjujemo proces rada.

Dunav osiguranje je jedina nacionalna osiguravaju°a ku°akoja u svojoj ponudi, sa više od 90 proizvoda, ima sve vr-ste osiguranja.

+injenice i statisti²ki podaci jasno pokazuju da je u oblastiosiguranja Kompanija Dunav osiguranje:• prva po visini ukupne premije (153 miliona evra)• prva po broju izdatih polisa (949.664 polise)• prva po brzini i visini isplate šteta (70,5 miliona evra)• prva po broju voza²a koji nam veruju (blizu pola milio-

na osiguranih vozila)• prva po veli²ini prodajne mreže (više od 600 prodajnih

mesta)• prva u oblasti neživotnih osiguranja (sa 30,8% tržišnog

u²eš°a)• prva kompanija sa reosiguravaju°om ku°om (Dunav Re

pokriva oko 60% doma°eg tržišta reosiguranja)• prva kompanija sa penzijskim fondom (sa 41,89% do-

ma°eg tržišta po imovini)• kompanija koja pla°a državi najve°i godišnji iznos pore-

za i doprinosa (23 miliona evra) i• prva kompanija po broju zaposlenih.

Ovi rezultati pozicioniraju nas na mesto lidera na doma-°em tržištu osiguranja.

DOBRO SE DOBRIM VRAĆAKao velika i snažna nacionalna kompanija, Dunav osigu-ranje ima posebnu odgovornost prema državi, klijentimai društvu u celini. U okviru naše politike društvenoodgo-vornog poslovanja, pomažemo niz projekata razli²itih in-stitucija, organizacija i pojedinaca u oblasti kulture, sportai umetnosti, sa željom da deo ostvarenog proęta vratimoširoj društvenoj zajednici. Naše društvo nam je pomogloda postanemo lider, zato mi nastojimo da mu se odužimopružaju°i podršku i ulažu°i u njegove najperspektivnijesegmente.

Sa velikim zadovoljstvom stojimo iza brojnih uspešnih pojedinaca i kolektiva, koji su dali zna²ajan doprinos našojzajednici. Na taj na²in bogatimo jedni druge u najlepšemsmislu re²i, grade°i odnose dobre saradnje i poverenja, a sciljem da se svi radujemo zajedni²kim uspesima.

Jedini kriterijum kojim se vodimo kada pomažemo i ula-žemo za budu°nost je – prava vrednost. Zahvaljuju°i tome,mnogo puta smo se radovali postignutim rezultatima irealizovanim projektima koji su našu zemlju predstavilisvetu u najboljem svetlu. Mi vam sa sigurnoš°u možemopotvrditi da se dobro dobrim vra°a.

TOKOM PRETHODNIH GODINA PODRŽALISMO:• nacionalne reprezentacije i selekcije u fudbalu, košarci,

vaterpolu, kao i naše olimpijske timove;


• sportske klubove i pojedince poznate i priznate u evrop-



skim i svetskim okvirima, ali i one manje aęrmisane;• nacionalne kulturne institucije poput Srpske akademije

naka i umetnosti koja spada u red najzna²ajnijih par-tnera Kompanije Dunav osiguranje, potom Narodnopozorište, Sava centar, kao i niz ustanova kulture nalokalnom nivou;

• produkciju niza najgledanijih doma°ih serija i ęlmova;• dolazak najve°ih svetskih zvezda;• izdava²ke projekte, izdanja vrednih knjiga i posebnih

publikacija;• manifestacije iz oblasti obrazovanja, kulture i umetnosti• ²uvene muzi²ke festivale;

• projekte ²iji je cilj poboljšanje kvaliteta života i uslovarada u medicinskim ustanovama, školama, vrti°ima...

• brojna poslovna, novinarska i profesionalno orijentisa-na udruženja, organizacije i društva ...








ZA ZDRAVLJE SVIH NASElektroprivreda Srbije brine o zdravstvenoj zaštiti stanov-

Novčanu pomoć uputili smopoplavljenim područjima



Elektroprivreda Srbije brine o zdravstvenoj zaštiti stanov-ništva. Kompanija pruža ęnansijsku pomo° zdravstvenimustanovama i institucijama, kao i mnogobrojnim pojedin-cima za le²enje u zemlji i inostranstvu, za nabavku lekovai za rehabilitaciju.Klini²kom centru Srbije omogu°ili smo nabavku instru-menata za invazivnu hirurgiju, Institutu za neonatologijunabavku inkubatore, a u Zavodu za psihoęzi²ke poreme-°aje i govornu patologiju u Beogradu poboljšani su uslovirada i života njegovih šti°enika.

HUMANOST NA DELUElektroprivreda Srbije pomaže društvenoj zajednici i uteškim trenucima elementarnih nepogoda, kao što su po-plave. Ove godine obezbe¶ena je ęnansijska pomo° odgotovo 22 miliona dinara opštinama širom Srbije.Ve° dve godine zaredom, EPS obezbe¶uje novogodišnjepaketi°e za 2.000 dece ometene u razvoju, bez roditeljskogstaranja i decu sa Kosova i Metohije.Pomo° je pružena i mnogim humanitarnim organizacija-ma, a jedna od njih je „De² je srce“ i njen program „Škola

života“, kojim se osobe sa invaliditetom osposobljavaju zasamostalni život.

UZ SPORTSKE REPREZENTACIJE I NAJBOLJESPORTISTEPosebno je zadovoljstvo podržati sportske reprezentacije isportiste–pojedince koji predstavljaju našu zemlju na naj-važnijim takmi²enjima širom sveta. Finansijski smo podr-žali odbojkašku, vaterpolo i rukometnu reprezentaciju, apliva²u Miloradu +avi°u omogu°ili smo da se pripremiza Olimpijske igre u Pekingu, gde je osvojio srebrnu me-dalju.

Institutu za neonatologiju u Beogradu uputili

smo donaciju za kupovinu inkubatora

Uz pomoć EPS-a do Olimpijade


PODRŠKA KULTURIElektroprivreda Srbije podržava i aktivnosti koje se

LIDER U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINEElektoprivreda Srbije posebnu pažnju posve°uje zaštiti



Elektroprivreda Srbije podržava i aktivnosti koje se

odnose na razvoj i unapre¶enje kulture i umetni²kog

stvaralaštva, zaštitu kulturnih dobara i kulturne ba-

štine. Kao najzna²ajnije donacije izdvajamo donaciju

Narodnom muzeju u Beogradu za radove na arheološ-

kom lokalitetu „Dijana“; Muzeju nauke i tehnike za or-

ganizaciju me¶unarodne konferencije i Muzeju Nikole

Tesle za renoviranje povodom 150 godina od ro¶enja

Nikole Tesle.

ČUVAMO NAŠE DUHOVNE VREDNOSTIElektroprivreda Srbije u²estvuje u izgradnji i obnavljanjuverskih objekata i u obeležavanju najvažnijih verskih do-ga¶aja. Donacijom u vidu ęnansijske pomo°i, materijalai rada zaposlenih – EPS je dao doprinos ²inu ustoli²enjapatrijarha Irineja u Pe°koj patrijaršiji.Crkvi u Smiljanu, rodnom selu Nikole Tesle, poklonilismo zvono, a donacije smo obezbe¶ene i za Hram sve-tog Save u Beogradu, Hilandar, mnogobrojne manastirei crkve.

Elektoprivreda Srbije posebnu pažnju posve°uje zaštitiživotne sredine. U toku su projekti zaštite životne sredinevredni oko 120 miliona evra, a do kraja 2015. godine EPS

namerava da uloži 1,2 milijarde evra.EPS je 2009. godine objavio „Zelenu knjigu“, publikacijuu kojoj su na sveobuhvatan na²in predstavljene potrebe iobaveze kompanije u oblasti zaštite životne sredine. Knji-ga je bila predstavljena u Evropskoj komisiji u Briselu, i nadrugim relevantnim skupovima u zemlji i inostranstvu.

Donacija za Pećku Patrijaršijupovodom ustoličenja patrijarha Irineja

Rad elektroltera u skladu je sapropisima Evropske unije


RACIONALNA POTROŠNJA ELEKTRIČNEENERGIJE

centrima, kalkulatoru potrošnje koji se nalazi na sajtovimaprivrednih društava EPS-a i posebnim šalterima za stru²ne



Poziv kupcima na promenu ponašanja u vezi sa potrošnjomelektri²ne energije je i naša odgovornost. EPS konstantno

podse°a kupce da manja potrošnja elekti²ne energije izi-skuje manje uglja, i u skladu s tim, manje zaga¶enje životnesredine. U tom cilju, u nekoliko navrata, kupcima smo delili

brošure i Ěajere o racionalnoj potrošnji elektri²ne energije.

POBOLJŠANJE ODNOSA S KUPCIMAPoverenje i zadovoljstvo kupaca kvalitetom elektri²ne ener-gije, kao i uslugom – prioritet je EPS-a. Zahvaljuju°i kol-

p psavete, kupci mogu lakše i brže da do¶u do svih potrebnihpodataka.

Urednim i redovnim platišama omogu°ujemo popust od petodsto, a nagra¶ivali smo ih i štedljivim sijalicama, kartamaza pozorišne predstave, sportska takmi²enja, majicama...

BRIGA O ZAPOSLENIMAElektroprivreda Srbije intenzivno brine i o svojim zaposle-nima, imovini i na²inu upravljanja. Osim elemenata koji suure¶eni zakonom i internim propisima, kompanija je iskre-no posve°ena zaposlenima, kao svom najve°em bogatstvu.Obuka zaposlenih, obezbe¶ivanje sticanja novih znanja i ve-ština i unapre¶enje stru²nosti, stalna je aktivnost EPS-a.

Savet po savet – inormisanje kupaca o racionalnoj potrošnji

Zaposleni su najvećikapital EPS-a

EPS konstatno poboljšavaodnos sa kupcima










ERSTE BANK A.D. NOVI SAD

Banka to su ljudi!



Erste Bank a.d. Novi Sad je i ove godine objavila izveštajo društveno odgovornom poslovanju, ne samo da bi s jav-noš°u podelila rezultate, ve° i kao znak da ostaje posve°e-na transparentnom izveštavanju o svojim aktivnostima.Posebno je zna²ajan korak na²injen u pravcu integrisanjadruštvene odgovornosti u sve aspekte poslovanja banke.Globalna ekonomska kriza, stanje u kom se nalazi život-na sredina, visok procenat siromašnih, i drugi nerešeniproblemi, koji ne poga¶aju samo jednu zemlju, ukazuju

da su potrebni novi na²ini poslovanja, novo razumevanjetržišta i zajednica u kojima poslujemo.Erste Banka se stoga vodila principima Globalnog dogo-vora Ujedinjenih nacija. Deset principa obezbe¶uju jasnesmernice za brigu o ljudskim pravima, standardima rada,zaštiti životne sredine i borbi protiv korupcije, daju°i timeosnovu za eti²no i održivo poslovanje poslovnog sektora.

POŠTOVANJE LJUDSKIH PRAVA

Erste Banka je potpisala niz sporazuma i kodeksa kojimse detaljno regulišu prava klijenata, pored ostalog u vezis potpunim i ta²nim informisanjem, na²inom pružanjausluge, poverljivoš°u podataka i zaštitom privatnosti. Ko-deksom ponašanja za zaposlene se posebno naglašava po-štovanje dostojanstva i li²nosti klijenata sa invaliditetom.U prethodnom periodu podržan je niz projekata kojimase promovišu i ostvaruju ljudska prava osoba sa invalidi-tetom, posebno u oblasti inkluzivnog obrazovanja, prava

na zapošljavanje i integraciju u zajednicu. Za naredni pe-riod planira se uvo¶enje ombudsmana za prava klijenata,

zapo²injanje edukacije zaposlenih o socijalno osetljivimgrupama i nastavljanje ulaganja u projekte i inicijative kojizastupaju, doprinose i promovišu inkluzivno društvo.

STANDARDI RADACilj Erste Banke je da zajedno sa zaposlenima stvori kva-litetno i motivišu°e okruženje za rad. Broj dana godišnjegodmora koji imaju zaposleni u Erste Banci je iznad zakon-skog minimuma, kao i pravo na pla°eno odsustvo, topli

Banka, to su ljudi!

ETIČKI KODEKS

Početkom septembra 2010. godine Erste Bank a.d. NoviSad je usvojila Etički kodeks, s ciljem da kod zaposlenihpodstiče i promoviše određeni skup vrednosti i načinaponašanja. Zašto je to urađeno, i pored Poslovnog ko-deksa i svih zakonskih obaveza i mnoštva procedurakoje su zaposleni obavezni da poštuju? Svakodnevno

poslovanje s velikim brojem ljudi i velikim sumama nov-ca, ponekad dovodi zaposlene u situaciju kada zakon neobezbeđuje uputstva, a donošenje ispravne odluke ne

mora da bude ni lako ni jednostavno. U takvim okolno-stima, potrebno je da zaposleni razumeju šta kompanijaod njih očekuje u smislu etičkih normi i vrednosti, i zbogtoga je usvojen Etički kodeks koji vrednostima Erste Ban-ke daje jasno značenje. Ovaj kodeks, bez izuzetaka, oba-vezuje Izvršni odbor, menadžment i sve ostale zaposleneu Erste Banci. Dostupan je na veb-sajtu banke.






vršetku radnog vremena obavezno se proverava da li jeisklju²eno osvetljenje, kao i sistemi za grejanje i hla¶enjei drugi ure¶aji koji troše elektri²nu energiju. Uvedena je istriktna kontrola potrošnje vode.Erste Banka je tokom prethodne godine nastavila dapromoviše koriš°enje video i telefonskih konferencijaumesto putovanja automobilom i avionom na udalje-ne lokacije. Redovno se vrši reciklaža potrošnog mate-rijala uklju²uju°i IT opremu, kertridže za tonere i kan-

celarijsku hartiju. Svoje publikacije, biltene i ²asopis,

Erste Banka štampa isklju²ivo na FSC sertifikovanojhartiji.Osim ęnansijske podrške projektima povezanim sa o²u-vanjem životne sredine, tokom 2009. godine realizovano

je i pet volonterskih akcija usmerenih na zaštitu i unapre-¶enje životne sredine. Više od 100 volontera, zaposlenihErste Banke, ²istilo je i sre¶ivalo parkove, bašte i jezera nateritorijama Vršca, Obedske bare, +a²ka, Be²eja i Srem-skih Karlovaca.

ANTIKORUPCIJAOsim obavezivanja na poštovanje Kodeksa bankarskogponašanja, Erste Banka je ustanovila i sopstveni Kodeksponašanja za zaposlene i postavila stroga eti²ka pravilavezana uz primanje i davanje poklona.Erste Banka se obavezala i na poštovanje Priru²nika zaupravljanje sukobima interesa na nivou Erste Grupe, ko-

jim se detaljno regulišu pravila i procedure vezana za ²u-

vanje informacija, konĚikt interesa i pra°enje transakcija,kako bi se na vreme uo²ile potencijalne nepravilnosti. U

PAKET PONUDE ZA NEPROFITNE INICIJATIVE IORGANIZACIJE

Erste Banka je prepoznala nevladin sektor kao važnogpartnera za unapređenje kvaliteta života u zajednicamau kojima posluje. Želeći da im olakša rad, Erste Banka jekreirala posebnu paletu proizvoda, kako za neprotne

organizacije, tako i za njihove zaposlene.

Erste Banka pokrenula je por tal Superste.net radi podrške mladim i talentovanim ljudima




banci je za ovaj deo posla odgovorna posebna Služba zakontrolu uskla¶enosti poslovanja.U pogledu spre²avanja pranja novca, Erste Bank a.d. NoviSad je u svoje svakodnevno poslovanje implementirala iznatno širi spektar aktivnosti za spre²avanje pranja nov-

ca od minimalno propisanih. Od Erste Grupe je preuzetset politika i procedura koje uklju²uju i indikatore rizikaklijenata, proizvoda, transakcija, rizi²nih zemalja koje neprimenjuju EU standarde u pogledu spre²avanja pranjanovca, ili ih ne primenjuju u dovoljnoj meri, i druge in-dikatore te znanja i iskustva drugih banaka ²lanica Erste

Grupe koji zna²ajno pomažu u upravljanju rizikom u ovojoblasti.

EU KANCELARIJA ERSTE BANKEPokrenuta još u oktobru 2007. godine, EU kancelarija

Erste Banke ima za cilj da inormiše klijente o moguć-nostima nansiranja iz pretpristupnih ondova Evrop-ske unije, kao i da im pruži podršku prilikom izrade

projektne dokumentacije. Budući da Erste Banka želida doprinese naporima da se Srbija približi Evropskojuniji, ovaj servis je potpuno besplatan. Erste Bankazainteresovanim klijentima besplatno distribuira imesečni bilten „EU monitor“, čiji je svrha da inormišeo otvorenim pozivima i tenderima, ali i da edukuje o

praktičnim aspektima procesa pridruživanja.

Dugoročni projekat kulturne decentralizacije Centriuga

Erste Banka tri godine zaredom dobitnik nagrade Virtus za korporativnu lantropiju


EUROBANK EFG

Investiramo u



Od svog osnivanja u Srbiji 2003. godine, Eurobank EFGteži da postane banka vode°eg izbora za svoje klijente,

ęzi²ka i pravna lica, istovremeno posluju°i sa ose°ajemodgovornosti prema zaposlenima, klijentima, stejkhol-derima i društvenoj zajednici. Društveno odgovorno po-slovanje predstavlja integralni deo strategije EurobankEFG Grupe u svim zemljama u kojima posluje i obuhvataprincipe i vrednosti poput meritokratije, timskog rada,kvaliteta, poverenja, eękasnosti, kreativnosti, poštovanjaprema ljudima i doprinosa društvenoj zajednici.Nakon što se Eurobank EFG pozicionirala me¶u vode°ih

5 banaka na tržištu Srbije, oformljen je sveobuhvatan pro-gram korporativne društvene odgovornosti pod nazivom„Investiramo u evropske vrednosti“, kroz koji Eurobank

EFG kontinuirano ulaže u klju²ne segmente društva:obrazovanje, socijalna inkluzija, zdravstvo i zaštita ²ove-

kove okoline.Iz oblasti podrške obrazovanju, izdvaja se projekat „Euro-

bank EFG ŠKOLARINA”, koji je namenjen najboljim stu-dentima državnih univerziteta u Srbiji. Banka je do sadadodelila 1.300 stipendija u pojedina²noj vrednosti od po1.000 evra, ili preko 1,3 miliona evra za podršku mladimtalentima na kojima se zasniva budu°nost zemlje. Ove go-dine Eurobank EFG Školarine proslavljaju peti jubilej i nataj na²in postale su jedan od najprepoznatljivijih brendo-

va me¶u studentima. Nastavljaju°i sa programom dodeleŠkolarina, Banka je postala jedan od tradicionalnih stubo-va podrške visokom obrazovanju u zemlji, sa dugoro²nimciljem razvoja ekonomskog prosperiteta Srbije.U okviru projekta „Eurobank EFG PARKOVI“, Eurobanka

je pomogla rekonstrukciju i adaptaciju 8 centralnih grad-skih parkova u 6 gradova Srbije. U Beogradu, to su „Evrop-ski vrt“ u sklopu Botani²ke bašte Jevremovac, zatim inklu-zivni „Park duginih boja“ na Bežanijskoj kosi, kao i „Park

za ven²anja“ na Adi ciganliji u kome se ven²alo više od 300parova. U Novom Sadu, renovirano je dekorativno osvet-ljenje u „Dunavskom parku“, a u Pan²evu je rekonstrui-sana „Narodna bašta“. Naziv „Eurobank EFG Parka“ jošnose i park u Jagodini kod „U²iteljskog fakulteta“, „Sun²a-ni park“ u Požarevcu i „Park +air“ u Nišu. Ovi renoviraniparkovi postali su omiljena mesta za okupljanje gra¶ana,a posebno je važna ²injenica da je ve°ina rekonstruisanihparkova odli²an primer partnerstva lokalne zajednice i pri-

vatnog sektora. Prošle godine, Eurobank EFG je drugi putzaredom postala laureat prestižne nagrade Virtus, upravo

evropske vrednosti




za projekat Eurobank EFG Parkovi. Ova nagrada Euroban-ci je dodeljena za kontinuiranu podršku razvoju lokalnezajednice u kojoj uspešno posluje.U okviru „Eurobank EFG ZDRAVSTVA“, Eurobanka jedonirala milion evra za implementaciju „NacionalnogPET centra“ u sklopu Klini²kog centra Srbije.Osnivanje Nacionalnog PET Centra deo je strateškog pla-

na Ministarstva zdravlja Republike Srbije za opremanjezdravstvenih ustanova najsavremenijom dijagnosti²komopremom u okviru programa “Srbija protiv raka”, koje jepokrenuto na inicijativu stru²njaka, imaju°i u vidu velikidijagnosti²ki potencijal PET tehnike kao i porast u²estalo-sti malignih oboljenja kod nas.O²ekivani rezultati i prednosti Nacionalnog PET centrasu brže uspostavljanje precizne dijagnoze i bolji rezultatile²enja teških bolesti, smanjenje broja nepotrebno prime-

njenih hirurških i ostalih terapijskih procedura kao rezul-tat pouzdanosti PET nalaza.

U okviru stožera „Eurobank EFG JEDN AK OS T“, Euro- bank EFG pruža podršku integraciji osoba sa invalidite-tom u životne i radne tokove kroz mnogobrojne projekte,od kojih je ve°ina realizovana u saradnji sa Centrom zarazvoj inkluzivnog društva (CRID). Tako su renoviranenajve°e ęlijale Eurobanke kako bi bile dostupne svima,internet-prezentacija Banke prilago¶ena je slepim i sla-

bovodim osobama, a predstavnici CRID-a obu²ili su za-poslene kako da se pravilno ophode prema osobama sainvaliditetom. Tako¶e, u oktobru prošle godine EurobankEFG otvorila je svoje novo poslovno sedište, „EurobankEFG centar“ u srcu Beograda. „Eurobank EFG centar“

jedna je od retkih poslovnih zgrada u Beogradu koja spajasavremenu funkcionalnost sa ekološkim dizajnom, a isto-vremeno je u potpunosti prilago¶ena radu i servisiranjuosoba sa invaliditetom. „Eurobank EFG centar“ kreiran je

prema standardima „Dizajna za sve“ Evropskog institu-ta za dizajn i invaliditet, odnosno u skladu sa principima






Prvi rezultat ove akcije je obnovljeno igralište u vrti°u„Sun²ica“ u sklopu predškolske ustanove Zvezdara uBeogradu, koje je sve²ano otvoreno u junu. Ovo igralištei sprave u njemu su prilago¶eni deci sa invaliditetom i to²ini ovaj vrti° jednim od retkih u Srbiji koja su adaptira-na za bezbednu igru sve dece.

POKRETNI INKLUZIVNI MUZEJ

Nedavno je iz Beograda krenuo Pokretni inkluzivni muzej,prvi takve vrste u regionu. Re² je o pokretnoj izložbi predmetadizajniranih od strane studenata fakulteta za dizajn, arhitektu-ru, umetnost, po me¶unarodnom principu „Dizajn za sve“.Na dizajnerskom konkursu, studenti su imali zadatakda osmisle prakti²ne predmete ²ija °e upotreba olakša-ti život osobama sa invaliditetom i njihovim porodica-ma. Komisija, sastavljena od me¶unarodnih i doma°ihpredstavnika Evropskog instituta za dizajn i invaliditet i

eksperata sa Akademije lepih umetnosti iz Bolonje, oda- brala je 27 najboljih radova koji ²ine postavku pokretnog

muzeja i obilaze ve°e gradove u Srbiji. Pokretni inklu-zivni muzej prvi put je otvoren 7. maja u holu Narodne

banke Srbije u Beogradu, kada je Nebojša Bradi° , mini-star kulture u Vladi Republike Srbije, uru²io nagradestudentima ²ije je radove komisija ocenila kao najbolje.Idejna rešenja ovih radova su do sada bila izložena u Be-ogradu, Nišu i Pirotu, a u narednom periodu °e obi°i idruge ve°e gradove u Srbiji.

Zajedni²ki cilj Banke i Centra za razvoj inkluzivnog druš-tva bio je da ovu izložbu vidi što ve°i broj gra¶ana Srbijei da se na taj na²in skrene pažnja javnosti na neprilago-¶enost predmeta za svakodnevnu upotrebu osobama sainvaliditetom. Me¶utim, samim prikazivanjem izložbe²itav projekat tek je zapo²eo: do sada su pojedine doma°ekompanije pokazale interesovanje da neki od ovih inova-tivnih predmeta po²nu da proizvode, a o²ekuje se da °e idrugi proizvo¶a²i pokazati razumevanje za probleme sa

kojima se suo²avaju osobe sa invaliditetom i neki od na-gra¶enih nacrta pretvoriti u realnost.


HYPO A LPE-ADRIA-BANK A.D. BEOGRAD

Sledite svoje snove



Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd posluje u Srbiji od2002. godine kao deo Hypo Group Alpe Adria. Danas jeHypo banka jedna od pet najzna²ajnijih ęnansijskih insti-tucija u zemlji, a prisutna je u u svim ve°im privrednimcentrima.Na srpskom tržištu Hypo banka je inovator od prvogdana poslovanja. Uvek korak ispred drugih, Hypo banka

je prva banka koja je plasirala dugoro²ne stambene kreditei ponudila dugoro²no ęnansiranje srpskim preduze°ima.

Pozicija Hypo banke je veoma jaka i stabilna i u segmen-tima poslovanja sa javnim preduze°ima i lokalnim samo-upravama, poslovanju sa malim i srednjim preduze°ima,kao i u segmentu koji se ti²e kreditiranja stanovništva udomenu potrošnje.Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd razume potrebe trži-šta i uspostavlja partnerski odnos sa svojim klijentima nu-

de°i im široki spektar bankarskih usluga, kako u oblastiposlovanja sa privredom, tako i u poslovanju sa stanov-

Hypo banka redovno organizuje dobrovoljno davanje krvi






štite životne sredine i borbu protiv korupcije.Poslovanje Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd odliku-

je poštovanje jasnosti, transparentnosti i eti²nosti u radu.Banka redovno u²estvuje u programima subvencionisa-

nih kredita Republike Srbije - kako za ęzi²ka lica, tako i zakredite namenjene razvoju privrede.

ULAGANJE U ZAJEDNICU JE KLJUČODRŽIVOG RAZVOJAOd samog po²etka poslovanja u Srbiji, Hypo banka jeposebnu pažnju posvetila razvoju lokalnih zajednica ukojima posluje. ‘’Sledite svoje snove’’ je slogan Hypo

banke i u skladu s tim, brojne donacije su upu°enemladim talentima, uvaženim institucijama i ustano-

vama, kao i nevladinim organizacijama kojima je bilapotrebna pomo° da realizuju svoje projekte u oblastiobrazovanja, zdravstva, kulture i umetnosti, ekologijei sporta.

Pružaju°i podršku i pomo° onima kojima je pomo° najpo-trebnija, Hypo banka i njeni zaposleni nesebi²no se uklju-²uju u pružanje pomo°i lokalnim zajednicama i pojedin-cima, zdravstvenim ustanovama i domovima za negu izaštitu dece i odoj²adi.

BANKARSTVO JE RAD SA LJUDIMASvi uspesi Hypo banke ne bi postojali bez zajedni²kih na-

pora velike Hypo porodice. Korporativna kultura i kor-porativne vrednosti deęnišu i odnos prema zaposlenima,

Svratištu za decu ulice zaposleni Hypo banke su poklonili garderobu za zimske dane i proveli sa njima trenutke koje će dugo pamtiti




a u osnovi tih odnosa je poštovanje prava zaposlenih,permanentno ulaganje u profesionalni razvoj zaposlenih,vrednovanje rada zaposlenih i uklju²ivanje zaposlenih uproces donošenja odluka.

‘’Hypo okrugli sto’’ održava se sa ²lanovima Izvršnogodbora i sa zaposlenima – predstavnicima svih sektora iodeljenja koji su izabrani od strane zaposlenih. Cilj okru-glog stola je razmena mišljenja i sugestija o unapre¶enjuposlovanja, saradnje i interne komunikacije, kao i radnihprocedura u banci.U cilju podizanja nivoa kvaliteta edukacije na nivou ban-ke i pružanja podrške profesionalnom i li²nom razvojuzaposlenih, osnovan je Hypo trening centar koji ²ine dve

moderno opremljene sale za održavanje treninga, radio-nica i seminara.

Samo u 2009. godini, zaposleni banke poha¶ali su 200razli²itih programa obuke, treninga i radionica, a 30 za-poslenih je dobilo stipendije za osnovne, master ili dok-torske studije, kao i stipendije za školovanje radi sticanja

stru²nih licenci.Banka je aktivni i cenjeni u²esnik strukovnih manifestaci-

ja, seminara i konferencija jer smatra da je za unapre¶enjeposlovne i privredne klime u Srbiji neophodno razmenji-vati znanje, iskustva i ideje svih aktera na tržištu, kao ilokalnih vlasti.Hypo banka je ove godine publikovala ‘’Izveštaj o druš-tveno odgovornim aktivnostima za 2008. i 2009. godinu’’,žele°i na taj na²in da predstavi svoje ęlantropske aktivno-

sti, ali i da inspiriše druge da ve°u pažnju posvete razvojui unapre¶enju zajednice u kojoj žive i posluju.

Ove godine Hypo banka je poklonila 4 automobila za narodne kuhinje u Vladičinom Hanu, Doljevcu, Majdanpeku i Sjenici


IMLEK

Društveno odgovorna



kompanija

Kompanija Imlek je poznata po zna²ajnim i u²estalimdruštveno odgovornim aktivnostima, ²emu u prilog go-vore mnoga priznanja za doprinos zajednici, ali i aktuel-

ni projekti kao što su snabdevanje Banke hrane, Sigurneku°e, Svratišta, stipendiranja studenata, donacije izbegli-cama, sirotištima, školama za decu sa specijalnim potre-

bama i mnogobrojnim socijalno ugroženim kategorijama.

Imlek donira Centar za integraciju mladih, tzv. Svratište,zatim Banku hrane, a već godinama pomaže razne izbe-gličke kampove, zdravstvene ustanove i druge ustanoveza socijalnu brigu kao što je ustanova za decu sa specijalnim potrebama.

Tokom 2008. godine pokrenut je i projekat realizovanjadečijih predstava zabavnog, edukativnog i humanitar-nog karaketra u obdaništima širom Srbije. Uz lutke i ade-kvatnu glumačku ekipu, Imlek je organizovao više od 450besplatnih predstava za decu.








kompanija pomaže i najsiromašnijim gra¶anima Sentekroz donacije koje omogu°avaju rad Narodne kuhinje.

Jedna od osnovnih strateških opredeljenosti JTI-a jesteulaganje u obrazovanje, profesionalni i li²ni razvoj. Kako



blema u društvu ²iji smo deo, jer svi smo odgovorni za

ono što se dešava oko nas.U saradnji sa gradom Beogradom Japan Tobacco Interna-tional je omogu°io pokretanje prvog dnevnog boravka zaodrasle osobe sa posebnim potrebama.Svesni potrebe da se pove°aju kapaciteti za smeštaj žrtavaporodi²nog nasilja, Japan Tobacco International je u sklo-pu svoje korporativno društvene odgovornosti, pomogaoSavetovalište protiv nasilja u porodici i Sigurnu ku°u zažrtve nasilja u porodici.

Kao kompanija koja živi i radi u Senti, JTI je pokazaoda brine o bezbednosti u saobra°aju i sa Ministarstvomunutrašnjih poslova donirao je gra¶anima Sente zaštitnuopremu za bicikliste i motocikliste. Svake godine naša

bi ih motivisao da se vrate u svoju zemlju i ovde zapo²nukarijeru, JTI je u saradnji sa Ministarstvom za dijasporuobezbedio praksu za naše studente koji studiraju u ino-stranstvu.

Kaizen – tajna uspeha japanskih kompanijaSTALNO NAPREDOVANJE

JTI fabrika u Senti u potpunosti uspešno primenjuje Kai-zen, na²in upravljanja preduze°em ²iji je cilj stalno napre-

dovanje. Poznaju°i ekonomski razvoj Srbije i uslove tržišta,a sa idejom da bi primena Kaizena donela brži napredakdoma°e privrede i boljitak celom društvu, JTI je realizovaoniz aktivnosti kako bi što bolje predstavio Kaizen.U saradnji sa Republi²kom agencijom za razvoj malih isrednjih preduze°a i preduzetništvo, JTI je organizovaookrugli sto „Kaizen – tajna japanskog poslovnog uspe-ha, klju² za napredak srpske privrede“ na kome je glavnipredava² bio gospodin Masaki Imai, utemeljiva²Kaizena.

Pomogli smo izdavanje Kaizen knjige i organizovali nizpredavanja u Beogradu, Novom Sadu i Senti.Primena Kaizena u našoj fabrici u Senti, dala je izuzetnerezultate o ²emu govori i ²injenica da je produktivnost u




fabrici porasla je za 50 odsto. Cilj JTI-a je da bude aktivnouklju²en u poslovno okruženje i da svoj doprinos razvojuposlovne klime u Srbiji. Zato želimo da prenesemo svo-

ja iskustva o primeni Kaizena na druge kompanije kojeposluju ovde, i time doprinesemo celokupnom razvojuSrbije.

O KOMPANIJI Japan Tobacco International je me¶unarodni ogranakkompanije Japan Tobacco Inc. (JT), vode°eg proizvo¶a-²a duvanskih proizvoda u svetu. JTI zapošljava 25.000

ljudi širom sveta i posluje u preko 120 zemalja. U po-slednjih 10 godina JTI je održao status kompanije koja senajbrže razvija u internacionalnoj duvanskoj industriji.Sedište JTI-a za Zapadni Balkan nalazi se u Beogradu (JTInternational Marketing and Sales d.o.o), dok je fabrikaza proizvodnju duvana i cigareta smeštena u Senti (JTInternational a.d. Senta). Od kupovine Duvanske indu-strije Senta 2006. godine Japan Tobacco International jeuložio više od 100 miliona dolara u Srbiji, zaposlio je više

od 300 radnika i angažovao oko 600 uzgajiva²a duvana isezonskih radnika.


























risnog rada.Inicirano je i otvaranje Univerzitetskog centra za studen-te sa hendikepom, Društvenog kluba Specijalne bolniceza rehabilitaciju i ortopedsku protetiku, Info centra zapomo° osobama ometenim u razvoju, ekološkog parkau Pan²evu za decu sa invaliditetom, kao i mnogi drugiprojekti.Kao provajder Internet usluga, smatramo da je važnoinformisati omladinu o mogu°im štetnim posledicamaInterneta. U skladu s tim priklju²ili smo se kampanji Mi-nistarstva za telekomunikacije i informaciono društvo“Klikni bezbedno”, a u saradnji sa nevladinim sektoromi Ministarstvom unutrašnjih poslova, tokom 2009. pokre-nuli smo seriju edukativnih tribina u osnovnim školama

širom Srbije, koju nastavljamo i tokom 2010.Tako¶e, ve° tri godine traje projekat otvaranja internet-

parkova. Besplatno koriš°enje interneta u prirodi omogu-°eno je u 27 parkova širom Srbije. Prvi je otvoren u junu2008. godine u Studentskom parku u Beogradu. Ove go-dine besplatan internet dostupan je posetiocima parkovana Miljakovcu, malom Tašmajdanu, Obrenovcu i na Zve-zdari, pored VI beogradske gimnazije.Projekti koji uti²u na razvoj kulture i umetnosti sprovo-dimo sa ciljem da podstaknemo decentralizaciju kulturneprodukcije i mladim umetnicima pomognemo da nastaveda žive i rade u Srbiji.Projekat „Pokreni grad“ nastao je kao odgovor na pred-log Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu da 19mesta u Srbiji dobije status grada. Angažovani su mladisrpski umetnici da oslikaju murale u tim gradovima i nataj na²in obeleže po²etak njihovog urbanog razvoja. Pro-

jekat je zapo²et u oktobru 2007, a nakon njegovog završet-

Besplatan internet na otvorenom širom Srbije


ka nadovezao se projekat „Super zid“ u okviru BELEF-a uavgustu 2009, kojim je Beograd dobio pet murala svetskipoznatih umetnika.Sa BELEF-om smo sara¶ivali i godinu dana pre toga, kada

je Beograd dobio betonske klupe neobi²nih oblika i boja,napravljene prema originalnom dizajnu nekoliko beo-gradskih umetnika

nevladinim organizacijama iz raznih oblasti. Naši partne-ri su: Istraživa²ka stanica Petnica, Nacionalna služba zazapošljavanje, Udruženje studenata sa hendikepom, Na-rodna kancelarija predsednika Republike, Univerzitet uBeogradu, Beogradska otvorena škola, Savez ekstremnihsportova Srbije, Društvo za pomo° osobama ometenim urazvoju Stari grad itd



gradskih umetnika.Telenorovu kolekciju savremene umetnosti, koja je kon-stantno izložena u našim poslovnim prostorijama u Beo-gradu, ²ini više od 160 umetni²kih dela nekoliko desetinasavremenih srpskih umetnika.Ponosni smo na uspešnu saradnju sa brojnim vladinim i

razvoju Stari grad, itd.Bez obzira na veliki broj razli²itih delatnosti, u osnovisvog delovanja Telenor fondacija ima jedan cilj – da po-mogne srpskom društvu da ide napred i da se razvija, a to

je temelj našeg društveno odgovornog poslovanja.

ČUVAMO ŽIVOTNU SREDINUKlimatske promene predstavljaju mogu°nost za razvojprivrede i priliku za poslovni sektor da potpuno izme-ni i prilagodi svoj poslovni model. Zbog toga smo usta-novili Program klimatskih promena koji podrazumevauskla¶ivanje poslovanja sa principima održivog razvoja,što je bio prvi korak u našem pozicioniranju kao ekološkisvesne kompanije. Osim u Srbiji, program se sprovodiu svih 14 zemalja u kojima poslujemo, ²ime je obuhva-°eno gotovo 40.000 ljudi i 184 miliona korisnika. Ukolikouspemo da uti²emo da svi oni postanu ekološki svesni,možemo osetno da u²estvujemo u globalnom smanjenjuosloba¶anja štetnih gasova, trošenja energije i stvaranjaotpada. Cilj nam je da u skladu sa zahtevima standardaISO 14001 u ovoj godini potpuno primenimo i uvedemosistem upravljanja zaštitom životne sredine.Inicijative smo prvo predložili zaposlenima, organizova-li smo edukativne seminare, radionice i javne rasprave.Sprovodili smo i akcije zaštite životne sredine, kao što jepošumljavanje Tare. Podelili smo zaposlenima štedljivesijalice koje troše pet puta manje elektri²ne energije odobi²nih.Uveli smo ekološke uslove u radni prostor u okviru pro-

jekta „Zelena kancelarija”. Ta inicijativa je podrazumevalapostavljanje opreme sa visokim energetskim koriš°enjemi upotrebu savremenih materijala sa niskim koeęcijentomtoplotne provodljivosti u arhitekturu zgrade. Uveli smo isistem za razvrstavanje papira, plastike i aluminijuma, anastavak tog procesa strogo kontrolišemo da bismo obez-

bedili da sekundare sirovine sigurno završe na pravom

Prva ekološka bazna stanica u Srbiji




TIGAR A.D.

Sinergija dobrih ljudi

Dobra dela ne ²ine kompaniju, ali dobrekompanije ²ine dobra dela

u nastojanju da Pirot i okolina ostanu zdravo i bezbednookruženje za život sadašnjih i budu°ih generacija.

Pokretanjem pogona za izradu proizvoda od recikliranegume kompanija je još intenzivnije ušla u segment eko-loške proizvodnje, investiraju°i na društveno odgovoranna²in i doprinose°i razrešenju jednog od akutnijih ekološ-



kompanije ²ine dobra dela

...Humanost, pozitivna poslovna kultura, ODGOVOR-NOST prema životnoj sredini, briga o zaposlenima, NA-PREDAK lokalne zajednice, TRANSPARENTNOST,podrška i solidarnost, posve°enost mladima i znanju, PO-VERENJE u odnosima sa partnerima, kao deo dobre po-slovne prakse utkani su u tradiciju korporacije Tigar, dugusedamdeset i pet godina. Ove aktivnosti danas prepozna-

jemo kao elemente društveno odgovornog poslovanja.

Društveno odgovorno poslovanje kompanije Tigar, koje je deęnisano strateškim dokumentima i Kodeksom kor-porativnog upravljanja, predstavlja i danas integralnideo poslovne politike Tigra, koja se bazira na održivosti,odgovornosti i transparentnosti. Kompanija je posve°enasvim aspektima održivog razvoja: ekonomskom, koji po-drazumeva ²uvanje supstance kapitala kroz novododatuvrednost, humanom, koji omogu°ava održanje vrednostiljudskog kapitala i znanja, socijalnom, koji ²ine ulaganjau socijalnu infrastrukturu i kvalitet društvenih usluga iekološkom aspektu, koji obuhvata o²uvanje prirodnihresursa i unapre¶enje kvaliteta životne sredine, odnosnovo¶enje posla na na²in kojim se ne umanjuje izbor budu-°im generacijama.Tigar ispoljava visoku svest o zna²aju o²uvanja životnesredine ekološkim aspektom svoje poslovne politike i Izja-vom o politici zaštite životne sredine. Kompanija kontinu-irano optimizuje proizvodne procese, unapre¶uje kvalitetproizvoda i usluga, kontrolisano i savesno raspolaže pri-rodnim resursima, obavlja redovni monitoring u²inakasvih aspekata životne sredine, stalnu edukaciju zaposle-nih i dugoro²no realizuje program energetske eękasnosti,

na²in i doprinose°i razrešenju jednog od akutnijih ekoloških problema Srbije.

Izražena odgovornost korporacije prema potroša²imaogleda se u proizvodnji i prodaji bezbednih, visokokvali-tetnih proizvoda odgovaraju°eg asortimana i dizajna, pokonkurentnim cenama i u skladu sa najvišim standardi-ma kvaliteta. Korisnike usluga i kupce proizvoda, koji suoduvek bili i predstavljaju osnov opstanka i daljeg razvojakorporacije u celini i njenih pojedinih delova, Tigar uvaža-va kao kona²ne arbitre rezultata, poslovnih i proizvodnihprocesa i aktivnosti. Iz tog razloga je zadovoljenje potrebai o²ekivanja sadašnjih i budu°ih kupaca primarna odgo-vornost kompanije.

Dugogodišnja tradicija kompanije, koju karakteriše per-manentni razvoj i unapre¶enje poslovnih performansi,oduvek je podrazumevala gra¶enje održivih alijansi i ra-zvoj partnerskih odnosa sa svim relevantnim akterima izposlovnog ambijenta. Sedamdesetih godina prošlog vekakompanija je ostvarila strateško partnerstvo sa ameri²kimBF Goodrichem, prihvataju°i dobru poslovnu praksu ovekompanije, a zatim je i iskustva iz višegodišnje saradnjesa francuskim Michelinom ugra¶ivala u sopstveni modelkorporativne odgovornosti. Zato je društveno odgovornapolitika Tigra sinesteti²ka kombinacija savremenih za-padnja²kih pristupa upravljanju kvalitetom i unapre¶e-nju poslovnih procesa i vlastitog nasle¶a - žive tradicijekorporativnog darivanja.

Tigar je otvoren i spreman za uspostavljanje novih par-tnerskih odnosa, zasnovanih na poverenju, me¶usobnomuvažavanju i transparentoj saradnji. Upravo na iskrenomi istinitom izveštavanju bazira se i kompanijski odnosprema investicionoj javnosti i akcionarima. Tigar je prvakompanija na A listingu Beogradske berze, ²ime je, kao












terena „Ranch“, u bloku 2 u Bulevaru Mihaila Pupina (br.177-179) i teren u bloku 70. Na preure¶enom terenu „Ran-ch“, na doga¶aju koji su organizovali UNIQA osiguranjei opština Novi Beograd, zaigrao je Saša/or¶evi° , koji jekao de²ak svoje prve sportske korake napravio upravo natom terenu. Tada je organizovan i „UNIQA mini basketturnir“ za decu.

Povodom ovog projekta, koji je jedan od segmenata sa-radnje UNIQA osiguranja i opštine Novi Beograd, pred-sednik opštine Novi Beograd, gospodin Nenad Milenko-vi° , je naglasio:„opština se trudi da stvori što bolje uslove za mlade ljudekoji žive na Novom Beogradu, a jedan segment aktivnostiu tom smeru je i izgradnja novih i rekonstrukcija postoje-

°ih sportskih terena. Opština Novi Beograd u ovu svrhuizdvaja sredstva iz svog budžeta, ali se trudimo da i u po-slovnom svetu prona¶emo zainteresovane da ulože sred-stva u lokalnu zajednicu i vrlo smo zadovoljni što kompa-nija kao što je UNIQA osiguranje ima sve više.”

UNIQA osiguranje podržava i humanitarnu akciju ‘’Po- bedi za decu prihvatilišta’’, koja za cilj ima prikupljanjesredstava kako bi se Prihvatilište izmestilo sa lokacije nakojoj se trenutno nalazi, u adekvataniji i ve°i prostor. „Pri-hvatilište za decu i omladinu“ je ustanova koja preko 50godina zbrinjava najugroženiju kategoriju dece i omladi-ne uzrasta od 7 do 18 godina iz cele Srbije i pruža sme-štaj deci bez roditeljskog staranja kao i deci i omladinikoja u prihvatilište dolaze kao žrtve napuštanja, nasilja,






za transfuziju krvi, Crveni krst Srbije i RTV B92. Samo

ove godine preko 45 ²lanova UNIQA tima je dalo krv.

Po²etkom jula 2010. godine, u cilju prevencije i zašti-

te imovine i života svojih osiguranika, posle izuzetnog

uspeha u Austriji, +eškoj, Poljskoj, Slova²koj, Rumuniji

i Ma¶arskoj, UNIQA je i u Srbiji uvela jedinstven i ek-

skluzivan servis – MeteoUNIQA: precizno i besplatno

SMS i e-mail upozorenje o vremenskoj nepogodi koje se

sprema da zahvati mesto u kojem klijent stanuje!

U godini kada Srbija obeležava 170 godina od prvog po-

znatog slu²aja osiguranja, datiranog 18. oktobra 1839.

godine, UNIQA je pomogla realizaciju izložbe „Vek osi-

guranja u Srbiji ” tako što je ustupila deo svoje kolekcije

starih polisa Arhivu Narodne banke Srbije. Izložba je

nastala sa željom da gra¶ani upoznaju period u kome

su njihovi preci i najvi¶enije li²nosti srpske kulture i

istorije uspostavili temelje prakse osiguranja imovine i

života, a smeštena je u velelepnu zgradu Narodne ban-

ke u Ulici kralja Petra. Tokom šest meseci gra¶ani su

mogli da vide više od 200 originalnih istorijskih doku-

menata i predmeta i steknu uvid u to kojim su sve gra-

¶evinama osiguravaju°a društva obogatila arhitekturu

Beograda.

UNIQA kao odgovorna i inovativna kompanija ²iji tim je

svestan odgovornosti prema sebi i drugima, konstanto se

trudi da svojom kreativnoš°u i prema svojim mogu°no-

stima podržava akcije koje °e doprineti zajednici u kojoj

°e trajno poslovati i razvijati se. Zato i jesmo osiguranje

nove generacije.






lizaciju i modernizaciju dve automatske merne stanice zakontrolu kvaliteta vazduha u okolnim selima Radinac iRalja. Redovno se sprovode merenja kvaliteta vazduha ikontroliše kvalitet otpadnih voda, a u godinama za nama,uz zelenilo koje ve° okružuje železaru, zasa¶eno je višeod 1200 biljaka.

U. S. Steel Serbia je bila prva privatna kompanija koja jesa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja31. januara 2008. godine potpisala Sporazum o investira-nju 50 miliona dolara u projekte zaštite životne sredine ukompaniji. Kao rezultat tog sporazuma U. S. Steel Serbia

je u 2008. i 2009. godini investirala više od 60 miliona do-lara u nekoliko projekata u kojima je stara oprema zame-njena novom. Najve°i od tih projekta su modernizacija irekonstrukcija glavnog dimnjaka u pogonu Aglomeracija

i projekat za smanjenje difuzne emisije iz pogona +eli²a-

na. Ovo ulaganje u zaštitu životne sredine predstavlja jed-nu od najve°ih ekoloških investicija u Srbiji.

Time je U. S. Steel Serbia poslala pozitivnu poruku dru-gim kompanijama u zemlji o važnoj ulozi koju igra u za-štiti životne sredine, a pošto je kompanija dobar komšija,nastavlja da radi na projektima kojima °e i dalje unapre-

¶ivati zaštitu životne sredine.

VOLONTIRANJE ZAPOSLENIHVolonterske aktivnosti zaposlenih kompanije U. S. SteelSerbia uspešno su realizovane ove godine u sva tri gradau kojima žive zaposleni kompanije. Pre toga, 2009. godi-ne, zaposleni kompanije u²estvovali su u Smederevu uakciji „O²istimo Srbiju“, i u Beogradu prošle i ove godine,u akciji „Naš Beograd“, zajedno sa volonterima iz ostalih

²lanica Foruma poslovnih lidera.


Zaposleni U. S. Steel Serbia vole da volontiraju i da svojimradom doprinesu boljem i ure¶enijem okruženju i lepšemizgledu lokalnih zajednica u kojima žive. Zato se rado i uvelikom broju odazivaju ovakvim akcijama. Ove godinesu, tako, 5. juna - na Svetski dan zaštite životne sredine, u

Smederevu, Šapcu i Ku²evu uredili tri parka.

ETIČKI ODGOVORNO POSLOVANJEPoštenje, odgovornost, eti²ko poslovanje i otvorenost su

bazi²ni principi na kojima se zasniva poslovna saradnjaizme¶u U. S. Steel Serbia i njenih kupaca i dobavlja²a. Ucilju održavanja standarda eti²kog ponašanja u kompaniji

se organizuju susreti sa svim u²esnicima u proizvodnomlancu od kojih se zahtevaju najviši standardi li²nog anga-žovanja.



PROMOVISANJESTRANIH INVESTICIJA U SRBIJIOd dolaska u Srbiju, kompanija U. S. Steel kontinuiranoradi na unapre¶enju okruženja, uslova i infrastrukture unašoj zemlji, kako bi se podstakle i unapredile strane in-

vesticije i dolazak inostranih kompanija u Srbiju. Da bi setom poslu posvetili na sistemati²an i organizovan na²in,aprila 2004. godine osnovan je Centar za Ekonomski ra-zvoj U. S. Steel Serbia (Economic Developement Center- EDC), koji je radio na privla²enju stranih investitora uSrbiju. Danas, kompanija svojim delovanjem u razli²itimorganizacijama i institucijama poput Ameri²ke privrednekomore (AmCham), Foruma stranih investirora – FIC,Foruma poslovnih lidera, svojim radom na najbolji na²in

promoviše ulaganja u našu zemlju.

DRUŠTVENO ODGOVORAN GRAĐANINDva originalna, velika i najnagra¶ivanija projekta kom-panije U. S. Steel Serbia na koje želimo da podsetimo ikoje predstavljamo i ovoga puta, jesu projekat KnowledgeCenter U. S. Steel Serbia (odnosno, renoviranje Univerzi-tetske biblioteke „Svetozar Markovi°“ u Beogradu) i Klubsamohranih majki Smedereva.

KNOWLEDGE CENTER – PASSION FOREDUCATIONSnaga ovog projekta se ogleda u njegovoj misliji da pro-moviše i unapredi obrazovanje i kulturni život zajednice,unose°i razli²ite inovacije u rad tradicionalnih bibliote²-kih ustanova, koje se po prirodi stvari percipiraju kao spo-re, nedovoljno atraktivnih sadržaja, nedovoljno okrenutepotrebama studenata i više usmerene ka prošlosti, nego

ka budu°nosti i novim trendovima u edukaciji u svetu.

























































































Documents

lideri drustvene odgovornosti