Linux komandeZadavanje:1. ime komande2. opcije komande (slova ili rei kojima prethodi -)3. argumenti (nazivi datoteka, direktorijuma, proizvoljni tekst)Npr. ls -l /tmpPromena lozinkeProces promene login lozinke datog naloga poinje komandompasswd. Od Vas e se traiti da unesete tekuu lozinku (old, current password), a zatim ete dobiti zahtev da unesete novu lozinku i da unos nove lozinke ponovite. Lozinke se ne prikazuju. w Ko je ulogovan who Koga jo ima na sistemu. who am i Ispis linih podataka. whoami Ispisuje se samo username. finger Slino kao w i who. finger Ispisuje ko sve ima neki od navedenih tagova, tj. stringova, kao svoje ime, prezime ili username. finger Isto samo za konkretan server. Ako se ne navede , po defaultu se za server na kom se trae informacije uzima onaj na kome se radi. Za server je potrebno navesti njegovu adresu. pine Rad sa potom. U radu sa ovim programom, pored strelica, entera, spacea, za upotrebu nekih opcija treba pritisnuti odgovarajue slovo, iji se spisak nalazi u donjem delu ekrana. Caret ^ oznaava da treba pritisnuti ctrl.

Pri slanju pote koristi se protokol SMTP (Simple Mail Transfer Protocol).Za izmenu izgleda pinea postoji gomila opcija u setupu. U njemu, unutar configa, unoenjem news.rcub.bg.ac.yu kao nntp-servera dobija se mogunost da se iz list folders pristupi i konferencijama poelji.Na taj nain moemo da saznamo ta drugi ljudi imaju da kau na neku temu, kao i da sami izlaemo naa gledita.Slanje fajlova se vri tako|e iz pinea. Kada se izabere opcija compose message za slanje poruke, pored primaoca i subjecta (naslova), u vidu attachmenta (priveska) moe se poslati jedan ili vie fajlova pomou ^J. Fajl se moe poslati i u okviru glavne poruke pomou ^R. Kada se primi poruka sa attachmentima, oni se gledaju sa v (view attachments) i izborom konkretnog priveska. Attachment se snima u poseban fajl pomou s (save attachment). Izlazak iz pregleda privezaka je sa < (back). talk Interaktivni razgovor. Izlaz sa ^C. ytalk Interaktivni razgovor sa vie ljudi. Opcije se dobijaju pritiskom na ESC (escape). Primera radi, a je add user, d delete user Izlaz je sa ^C. write Slanje poruke. Nakon ovog reda, piemo poruku. Izlaz sa ^C. mesg n Kad hoemo da onemoguimo da nas uznemiravaju porukama (od write i talk). mesg y Uznemiravanje dozvoljeno. mesg Ispisae da li je trenutno yes ili no.

Ukoliko je onemogueno uznemiravanje porukama kod onoga koga zovemo pomou write ili talk, ispisae nam seneto poput: Permission denied. Promena je aktivna dok se ne izlogujemo. man Manual (uputstvo) za komandu. Koristi se program less za ispis. man write Uputstvo za naredbu write. man -k Spisak svih komandi u kojima se javlja . --help Znatno krai i saetiji help sa kratkim opisom sintakse i argumenata koji se mogu pojaviti u komandi. Radi za veinu naredbi.

Spajanje komandi vri se pomou znaka(pipe), redirekcija izlaza pomou > ili >>, a redirekcija ulaza pomou outfile Umesto na ekran, pie u fajl. proganotherprog Izlaz iz prog (ne ide na ekran) je ulaz za anotherprog. prog outfile ^ita iz fajla infile i rezultat programa prog upisuje u fajl outfile. more Lista stranu po stranu. more Lista stranu po stranu. less Slino kao more.

U komandi more, akcije su:h Help Spisak akcija.space Pomeranje nadole za navedeni broj redova (otkuca se neki broj i pritisne space). Ako se nita ne navede, po defaultu je to jedna strana.b Backward Pomeranje za stranu ili za navedeni broj redova unazad.q Quit Izlazak.Akcije u komandi less:b Vraanje na prethodnu stranu.u Vraanje za pola strane unazad.d Sputanje za pola strane.v Prelazak na slede}u stranu.space Prelazak na slede}u stranu./ Osvetljava sve pojave stringa . Ako se ne navede, to znai find next.q Izlaz.Rad sa fajlovimaSvako dobija po pare diska koje moe da koristi: /home/. Moe se koristiti apsolutno ime (put)(poqinje sa /, npr: /home/mr02111) ili relativno (od teku}eg direktorijuma, npr: ../mr02111). pwd Trenutni poloaj u stablu direktorijuma. cd Change directory Promena direktorijuma. cd .. Vra}anje u prethodni (parent) direktorijum. cd /home/mr02685 Menjanje direktorijuma. cd . Teku}i direktorijum. cd Vra}anje u home direktorijum (moe i samo: cd). cd Pomeranje u direktorijum unutar home direktorijuma. ls List Analogon DOS-ove naredbe dir. ls * Lista i one fajlove koji su unutar poddirektorijuma (dir /s u DOSu). ls -r * Lista fajlove i direktorijume u obrnutom poretku (reverse order). ls -d * Ne listaju se direktorijumi. ls aBb* Lista sve fajlove ije je prvo slovo je a, drugo slovo B ili b. ls1-3* Lista sve fajlove ije je prvo slovo 1, 2 ili 3. ls a?c000 ? zamenjuje bilo koje, ali tano jedno, slovo. ls a*0 * je zamena za bilo koju nisku (i praznu) karaktera, ovako se listaju svi fajlovi koji poinju sa a, a zavravaju se sa 0. ls -l Detaljnije informacije o fajlovima, npr. atributi. ls -a Spisak svih fajlova, tj. i onih koji poinju takom, a koji se inae ne prikazuju (slino hidden fajlovima u DOS-u) jer su ti fajlovi obino veoma vani. ls -la (isto kao: ls -l -a) Detaljnije informacije o svim fajlovima. ls -s Lep ispis (brojevi pored fajlova govore koliko je veliki fajl u kilobajtima). ls -R Ispis sadraja teku}eg direktorijuma i poddirektorijuma. ls -p Da bi u screenu direktorijumi bili oznaeni kosom crtom (/). ls -o Da bi u screenu izvesni fajlovi bili osvetljeni. cp Copy Kopiranje fajla. cp Kopiranje fajlova u . cp . Kopiranje u teku}i direktorijum. cp Kopira u home direktorijum. cp -i Za svaki fajl preko koga treba da pie pita da li je to u redu. mv Move Slino kao kopiranje, samo sto se originalni fajl ne}e sauvati, tj. ovako se vri preimenovanje. mv Promena mesta boravka fajlova. mv -i Za svaki fajl pita da li da se izvri move. rm Remove Brisanje fajlova. rm -i Pita za svaki fajl da li ga obrie. rm -r Brie ceo bez daljih pitanja. rm -r -i Isto kao rm -r, ali postavlja pitanje za svaki poddirektorijum unutar direktorijuma da li da ga razmatra (tj. fajlove u njemu) (descent) i da li da ga brie (remove). rm a* Brie sve fajlove ije ime pocinje sa a. rm a * Brie fajl koji se zove a (rm a), i sve fajlove u direktorijumu (rm *), u par rei brie sve fajlove u direktorijumu! Razlog je taj to shell interpretira *, ? i.-.i pravi listu fajlova za brisanje.

Ime fajla, odnosno direktorijuma, ne sme da sadri : ; < > & * ? ukoliko nije pod navodnicima. Ovo vai pri bilo kakvom navo|enju imena fajla koje sadri ovakve karaktere. rm * Brie fajl koji se zove *, a ne sve fajlove u direktorijumu. rm -- -f Brie fajl -f. Ovde je neophodno navesti opciju -- koja oznaava da dalje ide lista fajlova, a ne neka nova opcija. rm ./-f Drugi nacin da se izbrise fajl -f u teku}em direktorijumu. Ne postoje drugi naini osim ova dva prikazana da se ovakav fajl direktno izbrie.

Opcija -- postoji i za ve}inu drugih naredbi i slui pri radu sa fajlovima ije ime poinje minusom. mkdir Make directory Pravljenje direktorijuma. rmdir Remove directory Brie samo prazne direktorijume.

Maksimalna duina imena fajlova, kao i direktorijuma bi trebalo da je 255. cat Catenate Lista fajlove (kao type u DOS-u). cat /etc/passwdmore Spisak svih logina na alasu. cat > Upis teksta sa tastature u fajl do pritiska ^C. Pri tom se prethodni sadraj fajla gubi. cat >> Dopisivanje teksta koji se unosi sa tastature na kraj fajla. joe Popularan editor. Iako jednostavan, u njemu je mogu}e praviti makroe, bookmarkove, ak je dozvoljeno i kompajliranje.

Neke od opcija u editoru joe su:^KH Help Pie u gornjem desnom uglu ekrana. Tu piu sve ostale opcije. Izlaz iz helpa je ^KH.^. Next screen Slede}a strana helpa. Umesto ^moe se koristiti i ESC.^, Previous screen Prethodna strana helpa.^- Undo.^KX Save and Exit.^KS Save As.^C Exit without save (abort).^R Refresh.^KB Begin block.^KK End block.^KC Copy block. Blok mora biti prethodno selektovan sa ^ KB i ^KK.^KM Move block.^KY Delete block.^KF Find string (\n za new line,\\za\, ).^L Find next.^Y Delete line.Postoje jo i editori vi i emacs koji su standardni za UNIX, i mnogo su profesionalniji od editora joe, ali i mnogo komplikovaniji. Editor pico je slian joeu, nalik na pineov editor i zgodan za kori}enje.Fajlovi iz home direktorijuma koji se po defaultu koriste:.login Izvrava se prilikom svakog logovanja (telnetovanja)..logout Izvrava se prilikom svakog izlogivanja..tcshrc Izvrava se pri otvaranju novog shella ako koristimo tcsh (kao autoexec.bat u DOS-u). Tu se stavi mesg, alias, set.bashrc Isto kao .tcshrc samo za shell bash..forward Slui da potu koju primamo preusmerimo na drugi nalog (npr. teslu). U tom fajlu treba da piu adrese (po jedna u svakom redu) kojima }e se slati nove poruke. Ako elimo da pored slanja na druge, nove poruke ostanu i na naem nalogu, u .forward doda}emo i adresu naeg naloga. Pri tom ne}e biti rekurzivne raspodele novih poruka. Ovo se naje}e radi kada imamo vie naloga, a elimo da itamo potu samo na jednom od njih, i tada se na ostalim nalozima napravi po jedan .forward fajl u kome pie samo adresa ciljnog naloga. Da li se i gde nekoj osobi pota forwarduje vidi se pomo}u naredbe finger..history U ovom fajlu se uva izvestan broj komandi koje smo poslednje koristili. Ukoliko je podeeno set history=100, pamti}e se 100 poslednje otkucanih komandi..plan Ovde navodimo koji su nai planovi. Plan za bilo koju osobu se vidi pomo}u finger.DEADJOE To je poslednji fajl ije editovanje nismo uspeno priveli kraju. Na primer, piemo dugaak fajl i raunar na kome radimo se odjednom blokira ili nam nestane struja. Ono to smo pisali nije izgubljeno ve} se uva u ovom fajlu. Zato UNIX spada u najstabilnije OS-ove.Ako neki od gore pomenutih fajlova ne postoji, smatra se da je prazan. Ukoliko neko eli da promeni shell u kojem radi, posla}e pismo administratorima (rootu).Fajlovi koje koristi pine:.pinerc Konfiguracija za pine. Uitava se prilikom svakog startovanja pinea..addressbook U njemu se uvaju adrese poznanika..addressbook.lu Pomo}ni fajl vezan za adrese..signature Sadraj ovog fajla }e se pojaviti kao deo svake poruke koju piemo. Kao to mu i samo ime kae, slui za potpis.mail/sent-mail Tu se uvaju poruke koje smo poslali.mail/saved-messages Ovde su poruke koje uvamo.mail/postponed-messages Ovde su poruke koje jo nismo zavrili.dead.letter Sve neuspele (i prekinute) akcije u vezi pisanja pisama u pineu se uvaju u ovom fajlu. Komentar je isti kao za DEADJOE.Svi fajlovi (osim konfiguracionog .pinerc) mogu se preimenovati ili smestiti u neki drugi direktorijum. Tako|e, direktorijum mail koji se po defaultu koristi za foldere ne mora da se zove tako, niti mora da postoji. Sve se to podeava u setupu za pine.Dalji koraci id Identifikacija. clear Brie ekran. echo Ispisuje poruku. echo Neki tekst > Pie poruku u fajl. Prethodni sadraj fajla biva obrisan. echo Neki novi tekst >> Dopisuje poruku na kraj fajla.

Navodnike koristimo ako se u poruci nalaze i neki specijalni karakteri:\n new line,\t tabulator,\space space,\\\ (u svim naredbama). Dovoljno je staviti pod navodnike samo ove specijalne karaktere. Ovo vai i za imena fajlova. U shellu bash ovo sa backslashom ne radi ba dobro. echo Prvi red\nDrugi red Primer koji radi u shellu tcsh. last Lista ko se kad radio na serveru poev od nekog datuma. last Isto to samo sa odre|enu osobu. last mr0211more Primer. last rootmore Root i logovanja alias Na ovaj nain u shellu tcsh formiramo skra}enice za odre|ene komande koje kasnije koristimo. Skra}enice su aktivne dok se ne izlogujemo. alias = Isto to samo za shell bash. alias l ls -l Pravimo skra}enicu l ako koristimo shell tcsh. alias l=ls -l Pravimo skra}enicu l ako koristimo shell bash. l Sad je ovo isto kao da smo otkucali ls -l. alias Spisak svih alijasa. unalias - Brisanje definicije za .

Aliasi su tako|e mogu}i i za username. To ne menja proceduru pri logovanju, ve} samo drugim korisnicima olakava slanje poruka nama. Za jedan username mogu}e je imati vie aliasa. Da bismo dobili alias za username, posla}emo molbu rootu i na najljubazniji nain objasniti nae elje. date Ispis datuma i vremena. date +%H:%M:%S Ispisuje sate, minute i sekunde. cal Kalendar za teku}i mesec. cal -y Kaledar za teku}u godinu. bc Startuje se kalkulator. Izlazi se sa quit. Ovde je deljenje celobrojno, tj.. bc -l Kalkulator sa standardnom matematickom bibliotekom. Ovde je. wc Word Count Broji redove, rei i karaktere u fajlovima. wc -l Lines Broji samo redove. wc -w Words Broji samo rei. wc -c Characters Broji samo karaktere. du Disk Usage Koliko u kilobajtima zauzima koji direktorijum (ukljuuju}i i teku}i). du Slino, samo za userov home direktorijum. du -b Slino, samo u bajtovima. du -a Ovako radi i za fajlove i za direktorijume. df Disk free Podaci o particijama na hard disku. quota-v Informacije o prostoru na hard disku kojim mi raspolaemo.

Znaenje parametara u naredbi quota:blocks Broj zauzetih kilobajta.quota Ukupan raspoloivi prostor.limit Maksimalan raspoloivi prostor. Svaki kilobajt preko kvote (quota) se mora izbrisati u roku od 7 dana, to ini grace period.Prvi disk u naredbi quota sadri sve fajlove, snimljenu i poslatu potu Drugi disk sadri primljenu potu (koja stoji u inboxu pinea), kao i sve poruke koje smo odredili za slanje, a koje jo nisu poslate. top Spisak procesa sortiran po procentu zauze}a procesora. Izlaz sa q ili ^C. head Ispisuje pocetak fajla (prvih 10 redova). tail Ispisuje kraj fajla (poslednjih 10 redova). tail -f Ispisuje kraj fajla, kao i redove koji se naknadno (recimo iz drugog procesa) dopisuju u fajl. which Gde je na disku fajl koji se startuje tim imenom. which Ovako se dobija gde se nalazi program za promenu ifre. tcsh Startuje se novi tcsh shell. Izlaz je sa exit. bash Startuje se novi bash shell. Izlaz je sa exit.

Kako je UNIX viekorisniki operativni sistem, poeljno je zatiti fajlove od drugih. Naje}e ne}emo dozvoliti drugima da nam menjaju fajlove, a poneki }emo zatititi i od tu|ih pogleda, jer i pogled moe biti ubitacan, naroito ako je neka ifra u pitanju. To radimo promenom prava (fajlova ili celih direktorijuma), tj. atributa fajlova. Atribute dobijamo pomo}u ls -l. Pretpostavimo da za neki fajl pie:drwxr-x--x d Oznaka da li je direktorijum.r Dozvoljeno itanje.w Dozvoljeno pisanje.x Dozvoljeno izvravanje (izvrnog) fajla ili ulazak u direktorijum. Broj linkova na taj fajl.Prva trojka (rwx) su prava za korisnika, druga trojka (r-x) su prava vezana za korisnike iz grupe, a tre}a trojka (--x) za sve ostale. Grupu odre|uje administrator (sys adm). Mogu da je ine ljudi koji rade u istoj kancelariji, studenti istog kursa recimo njima treba C kompajler Administrator (sys adm) ima sva prava u UNIX-u, npr. moe bez upozorenja da obrie neku korisnikovu datoteku bez traga. U novijim OS-ovima administratorima se ostavljaju sva prava da mogu da urade bilo ta zbog odravanja sistema, ali }e i korisnik saznati za to. chmod Change mode Promena prava nekim fajlovima ili direktorijumima. chmodugoa+-=rwx Isto.

Opcije znae:u User.g Group.o Other.a All.+ Dodaj pravo.- Oduzmi pravo.= Vae samo prava koja se navedu. chmod Oktalni broj je zamena za rwx, pri tom r = 4, w = 2, x = 1, - = 0, pa je = r + w + x. Prvi broj je za usera, drugi za grupu i tre}i za ostale. Na alasu drugi i tre}i broj treba da budu isti, jer se grupa i ostali tretiraju na isti nain, a to je zato to postoji samo jedna grupa (tj. to su svi). grep Ispisuje sve linije u kojima se nalazi . Ako je navedeno vie od jednog fajla ispisuje se iz kog je fajla linija. cat /etc/passwdgrep Podaci o nekoj osobi. grep -v Lista sve linije osim onih koje sadre . grep -F Pojedini specijalni karakteri . ^ $ i jo neki se tretiraju kao regularni izrazi, i odmah se razvijaju u listu. Da se to ne bi dogodilo koristimo opciju -F. fgrep Isto kao grep -f. grep -x Spisak svih linija koje sadre jedino . grep -n Pored svake linije ispisuje i njen redni broj (indeksira ih). grep -E Spisak svih linija koje sadre .

Regularan izraz moe da sadri:^ Poetak linije.$ Kraj linije.. Bilo koji karakter. Tano jedan karakter iz skupa u zagradama:1-2abc9-D.^ Tano jedan karakter koji nije me|u navedenim.n se pojavljuje n puta.* Pojavljuje se 0, 1, ili vie puta.+ Pojavljuje se bar jednom.? Pojavljuje se 0 ili jednom. grep -E . Lista sve neprazne linije u fajlovima. grep -Ev . Lista sve prazne linije u fajlovima. grep -E i$ Ispisuje sve linije koje se zavravaju slovom i. grep -E ^A l Ispisuje sve linije koje poinju slovom A. grep -E ^WPM Ispisuje sve linije koje poinju sa W, P ili M. grep -E ^^C-E Ispisuje sve linije koje ne poinju slovima C, D ili E. grep -E 1-20-2 Ispisuje sve linije u kojima su brojevi 10, 11, 12, 20, 21 ili 22. sort Ispisuje fajlove sortirane po prvom polju (koloni) na ekran (stdout). sort +1 Sortira po drugom polju, tj. po polju posle prvog tabulatora, ukljuuju}i i beline (blankove). Po defaultu, separator je tabulator. sort +1b Sortira po drugom polju. Ignorie beline na poetku drugog polja. sort +2 -n Sortira po tre}oj koloni. n oznacava da se sortira po brojevima, pa }e broj 2 da stoji pre 10. sort +2n Isto kao malopre, jedino je zapis kra}i. sort +2nr Slino, samo u obrnutom redosledu. wsort Sortira izlaz naredbe w. wsort +3 Sortira po etvrtoj koloni (bukvalno: sortira po koloni posle tre}eg tabulatora). sort f Pri sortiranju se ne razlikuju mala i velika slova (ignore case). find [tampaju se direktorijumi, fajlovi i poddirektorijumi. find-name Ime fajla se stavlja pod navodnike ako su u imenu neki od rezervisanih karaktera (npr. *). Ako se ne navede akcija, podrazumeva se tampanje na ekran. find -name * Lista sve fajlove u home direktorijumu i njegovim poddirektorijumima. find / -name Lista sve pojave fajla u svim direktorijumima hard diska. find . -name Lista sve pojave fajla od teku}eg direktorijuma nanie. find-name -print [tampanje (ovo je default akcija). find-name -exec Izvrava komandu koju navedemo nad fajlovima koje je pronaao kao argumentima (ako imamo pristup tim fajlovima). find-perm Trai fajlove po ovla}enju. find -perm 700 Primer. cut -d -f Ispisuje polja koja mu navedemo u listi polja koja su odvojena zarezom, a separator polja je i mora se navesti pod navodnicima ukoliko sadri neke rezervisane karaktere. who am icut -d -f1cut -d! -f2 Ispisuje samo username. cat /etc/passwdgrep cut -d: -f5 Ispisuje ime i prezime osobe iji je username . grep /etc/passwdcut -d: -f5 Isto kao prethodni primer. grep /etc/passwdcut -d: -f6cut -d/ -f1 Ispisuje se prazan string jer smo stavili da je drugi separator slash (/). tar Arhiver Uobiajene ekstenzije su .tgz (pakovanje sa kompresijom kao zip) i .tar (pakovanje bez kompresije, tj. kopiranje vie fajlova u jedan). tar -zcvf .tgz Ovako se pakuju fajlovi iz navedenog direktorijuma. tar -ztvf Lista sadraj bez raspakivanja. tar -zxvf Raspakuje arhivu.

Pri tome, opcije za tar znae (za ostale opcije se preporuuje tar --help):-c Create Pravljenje tar fajla.-t List Ispis sadraja tar fajla.-x Extract Raspakivanje.-f File Znai da }e se koristiti tar arhiva. Naziv arhive mora da ide odmah iza ove opcije (sa ili bez razmaka), a nakon toga mogu i}i i jo neke opcije. Preporuuje se da se ova opcija navodi kao poslednja pre imena fajlova (kao to je i u gornjim primerima).-z Zip Bolje se pakuje, jer se koristi zip metoda.-v Verbose Ispisuje fajlove koji su obra|eni (zapakovani/raspakovani).-w Pita za svaki fajl (da li da se zapakuje/raspakuje).Bitna razlika izme|u DOS-a i UNIX-a je u kraju reda. U DOS-u su to 2 karaktera (CR LF ascii kodovi su: #13 #10), a u UNIX-u samo 1 (LF). CR je Carriage Return (povratak na poetak reda, vra}anje bubnja, tj. kolica na pisa}oj maini ulevo), a LF Line Feed (sputanje za red nie). ASCII American Standard Code for International Interchange. DOS i kasniji OS-ovi koriste da je novi red CR LF, na COMMODORE-u 64 novi red je bio CR, a u C-u i UNIX-u novi red je LF.Binarno prenoenje je bit-po-bit. Ali ascii tekst tada ne bi bio dobro prenesen jer bi morao svaki LF da se zameni sa CR LF i obratno. Zato slui ascii prenos. Na primer, neki DOS fajl binarno ima 150 karaktera, a ascii 139. zip Kompatibilan sa pkzipom i Winzipom. Ovako se pakuje. zip -T Testiranje ispravnosti zip arhive. unzip Raspakivanje zip arhive. Ponekad je potrebno koristiti opciju -d da bi se raspakovali i direktorijumi. unzip -a Kad se neto zipuje u DOS-u, tada }e tekst fajlove raspakovati kako treba (CR LF ce biti LF) (slino ascii prenosu podataka). Ne koristiti za raspakivanje binarnih fajlova. unzip -l Lista sadraj zipa. unzip -t Testiramo ispravnost zipa. unzip -x Raspakova}emo samo fajlove koji su u listi.Konzolni browser-iIako mnogi mislee da je vreme Linux konzole ili DOS-a odavno prolo, onda imajui u vidu i da Linux konzola po funkcionalnosti nije ba ekvivalent DOS-a (jer je Linux konzola je naprednija), pozabaviemo se nekim tekst browser-ima. U sluaju da sve vreme koje provodite u Linux-u provodite zapravo u X okruenju i ako je Window Manader ili neko desktop okruenje predstavlja Va izbor, postoje situacije kada itekst-orijentisani web browser-i mogu biti korisni: Konzolni browser-i su izuzetno korisni, ako Vam je bitna brzina pretraivaja. Brza transformacija HTMLa u ASCII.Svi konzolni pretraivai imaju mogunost da konvertuju HTML fajlove u obine tekstualne fajlove iz komandne linije (to znai da moet povezati ASCII izlaz sa drugim programima zabog dalje obrade. Ukoliko Vaa maina nije dovoljno jaka da podri grafike web pretraivae.Grafiki web pretraivai zahtevaju priline resurse, dok su konzolni pretraivai veoma skromni (oko 1 do 2 MB RAM a i gotovo nikakvo zauzee procesora). Ukoliko ne elite ili ne moete da koristite X okruenje.Ukoliko X-ovi ne rade ili ne moete da ih podesite, dobro je imati pretaiva kojim moete surfovati po Internetu i bez prozora. Recimo, upravo ste izali iz X okruenja a zaboravili ste da neto pogledate na www.matf.bg.ac.yu. Umesto da ponovo startujete X-ove, moete koristiti konzolni pretraiva. Sami kreirate web stranice.Konzolni pretraivai vam mogu prikayati da li vae web stranice imaju smisla u konzolnim pretraivaima tj. bez grafike. Ne zaboravite da neki ljudi koriste konzolne pretraivae jer im je to jedini nain da se kreu po Internetu. Ali jo je vanije da ako stranica ima smisla i dobro se prikazuje u konzolnom pretraivau, velika veravatnoa je da je dobro strukturisana to opet znai da e posetioci imati najvie koristi od toga. lynx Slui kao browser za Internet Izlaz je sa Q (quit).Informacije o brauzeru Lynx mogu da se dobiju na: http://lynx.browser.org/Lynx koriste i napredniji korisnici kompjutera na Linuxu i drugim Unix kompatibilnim operativnim sistemima. To je brauzer za one koji ele brzinu i brzi pristup tekstualnim informacijama. lynx Za gledanje html fajlova. mora imati odgovaraju}u ekstenziju (npr. htm).Lynx je na Linuxu jedan od najbrih brauzera (radi u tekstualnom modu i prvenstveno prikazuje tekst internet prezentacija). Slike se mogu gledati nekim pokazivaima slika, i to samo jedna po jedna ili na pojedinaan nain. ak moete da gledate i internet prezentacije koje su napisane uz pomo frejmova. (bez obzira na upozorenja tipa da "Va brauzer ne podrava frejmove", vi samo nastavite brzi surf dalje kroz internet pratei linkove koje Vam Lynx pokae). Lynx moe da se koristi u konzoli na Linuxu, ali i pod X Window sistemom, ako koristite neku emulaciju terminal programa kao npr. Xterm ili Rxvt.

Opcije za lynx piu u poslednja dva reda. Neke od najbitnijih su: Strelica udesno nas alje na novi link (gde smo pozicionirani kursorom na ekranu).G Otvara nam ku}icu da upiemo adresu na koju elimo da idemo.Lynx moe pored ostaloga da slui za izradu internet prezentacija, za itanje od internet news, slanje emaila ili itanje emaila ili za upisivanje formulara u internet prezentacijama. Za sve one koji ele brzo i efektivno da dobiju njihove tekstualne informacije sa interneta, dok ih reklame i druge sliice ne zanimaju toliko, preporuujem Lynx. Poznato je jo, da ako neka internet prezentacija ne moe da se gleda pod Lynx-om, onda sigurno ne podrava HTML standarde i sigurno je vrlo nekvalitetna.Lynx moe da stane i na jednu disketu. Tako ako elite da koristite vrlo stare kompjutere bez hard diska za internet, onda moete sa jednom disketom da pokrenete kompjuter sa Linuxom, a sa drugom disketom da uitate Lynx i opet sa velikom brzinom koristite internet.

Links je vrlo slian Lynx brauzeru. Ovaj moe da pokazuje i tabele na navodno bolji nain. Koristi sistem menija, pokazuje boje i moe da se koristi u konzolnom nainu rada, pa je zato dosta brz i pregledan.Links moe da se nae na ovoj adresi: http://artax.karlin.mff.cuni.cz/~mikulas/links/Mnogi smatraju da jeLinksnaslednik Lynx browser-a. On poseduje i opcije za ispravno prikazivanje horizontalnih tabela i frejmova, ogranienu podrku za JavaScript, padajue menije a poslednja verzija poseduje i osnovni grafiki mod za X-ove.Links se startuje kao i Lynx:links www.matf.bg.ac.yuLinks po default-u prepoznaje mia, iako deluje da nema mogunost skrolovanja. Navigacija pomou tastature je veoma slina Lynx-ovoj.Ovde treba rei da je kretanje po stranici korienjem tastera 'up' i 'down' keys pomalo nespretno ukoliko se stranica sastoji od horizontalnih tabela, poto se Links kree po linkovima prve kolone, zati druge kolone, pa tree itd.. Lynx-ova opcija sa ' 'number links' bi nainila uda ali na alost nije inplementirana. Yato koristite.jo jedan problem se moe javiti usled tabela a to je da e neke stranice biti preiroke za standardni 80x40 prozor terminala. U ovom sluaju moraete da skrolujete horizontalno ili da poveate prozor terminala. Links koristi tastere[i]za tu funkciju, dok w3m, koga zadnjeg predstavljamo,koristi.Pritisnitetaster da bi aktivirali meni bar (ili kliknite na prvu liniju u terminalu sa vaim miem) i koristite tastere sa strelicama za navigacijut. Podmeniji se aktiviraju sa tasteroma zatvaraju sa tasterom. Sva podeavanja se odvijaju preko ovih menija, pa ne bi trebalo da direktno editujete '~/.links/links.cfg' , osim zadownload_dirdirectoryopciju da bi podesili default download direktorijum ili da bi podesiliplugin-e.Ko i Lynx, Links poseduje '-dump' opciju z akonvertovanje HTML fajlova u obine tekstualne fajlove. Poto Links podrava horizontalne tabele, konani tekstualni fajl izgleda neto sreenije nego sa Lynx-om.Postoji i 'eksperimentalna' verzija Links-a,ELinkssa poboljanim rukovanjem Cookie-ja i jo nekim poboljanjima.Raspored tastera je prikazan u README fajlu u '/usr/share/doc/links-version', a ostale informacije moete skupiti pomou naredbeman linksiLinks User Reference Manual.Procesi ps Process Status Spisak procesa koji se izvravaju. ps a Slino, samo za sve procese (all). ps u Prikaz svih pokrenutih procesa za . Kod nekih verzija UNIX-a ps daje samo spisak procesa u screenu. ps l Kompletan prikaz procesa koji se izvravaju (sa prioritetima). ps ax Prikazuje trenutne procese svih ljudi (i od roota) i procese koji nisu vezani za terminal. Opcija x se najvie koristi za otkrivanje procesa koji su se otrgli kontroli. ps axmore Lista stranu po stranu. ps auvx Ovako }emo na}i sve procese koji su pokrenuti, ak i one koji trenutno spavaju.

U nekim verzijama UNIX-a ispred ovih opcija potrebno je navesti crtu (-).Statusi procesa u komandi ps:D Uninteruptible sleeping.R Runnable.S Sleeping.T Stopped or Traced (suspended).Z Zombie.Suspendovanje procesa vri se pritiskom na ^Z. jobs Prikazuje suspendovane procese i one u pozadini sa njihovim brojem. bg % Prebacuje suspendovani proces iji je broj joba u pozadinu (background), pa proces poinje da se izvrava (ne ceka). fg % Prebacuje supsendovani proces iji je broj joba u foreground (isto kao pre pritiska ^Z).

Ako se iza komande navede ampersand (&) tada se proces odmah startuje u backgroundu. finger peraalas.matf.bg.ac.yu >> pera& S obzirom da se ovaj proces obavlja bar nekoliko sekundi, stavi}emo da se izvrava u pozadini. kill Ubijanje procesa iji je pid (vidi se pomo}u ps). Pid je skra}eno od Process ID. kill % Kao i malopre. Broj se vidi pomo}u jobs. kill -9 Ovo je krajnje surovo ubistvo ubija sigurno. Kao end task u WINDOWS-u. Ako ubijemo proces -tcsh ili -bash, izlogova}emo sami sebe. screen Startuje se program screen. U ovom programu, izvesne komande ne}e raditi, ili ne}e raditi na uobiajen nain, ali }e zato one vanije uglavnom raditi bolje. Nakon startovanja screena, moemo da otvaramo vie prozora odjednom, da se prebacujemo izme|u njih Pri otvaranju novog prozora uvek se startuje .tcshrc (odnosno .bashrc u shellu bash). Pomo}u komande ps moemo videti koliko je prozora aktivno (u svakom prozoru je aktivan tcsh ili bash).

Upravljanje u screenu:^AC Otvaranje novog prozora (create).^A0 Prebacivanje na prozor 0 (prvi prozor).^A1 Prebacivanje na prozor 1 (ako postoji).^A Prebacivanje na prozor broj .^A^A Prebacivanje na poslednji prozor koji smo koristili (u WINDOWS-u alt-tab).^AN Prebacivanje na slede}i prozor (next).^A Prebacivanje na slede}i prozor.^A Prebacivanje na prethodni prozor (back).^AQ Startovanje copy moda u screenu. U njemu - i + slue za pomeranje ekrana nagore i nadole. Na taj nain, omogu}eno je itanje redova koji vie nisu na ekranu.^AK Zatvaranje teku}eg prozora (kill).exit Zatvaranje teku}eg prozora (odnosno shella).UNIX korak daljeU DOS-u environment se setuje sa: set. U UNIX-u je slino. set = Ako koristimo shell tcsh. = Ako koristimo shell bash.

U oba sluaja, kad ne navedemo , postaje prazan string. echo $ Ispisuje vrednost promenljive. set direktorijum = /etc Definisanje promenljive direktorijum. cat $direktorijum/passwd Ispisuje fajl /etc/passwd. set nalozi = $direktorijum/passwd Vrednost promenljive direktorijum se odmah zamenjuje, tako da naknadna promena vrednosti te promenljive ne utie na promenljivu nalozi. echo $nalozi Ispis promenljive nalozi. cat $nalozi Ispisuje fajl /etc/passwd. set catnalozi = cat $nalozi Ovde moraju da stoje navodnici zbog blanka. $catnalozi Izvrava komandu. set Spisak svih setovanih promenljivih. set vreme = date Promenljivoj vreme dodeljujemo string date. set vreme = date Ovi navodnici znae da }e se prvo izvriti komanda date, pa }e se tek onda novi string dodeliti promenljivoj. echo $vreme Ispis vremena u koje smo definisali promenljivu vreme. set ja=who am icut -d -f1cut -d! -f2 Kad navedemo ovakav apostrof (), prvo se izvrava komanda pod apostrofom, pa se tek onda izvrava naredba set. To vai i za sve ostale naredbe. echo $ja Ispis ranije izvrene komande, jer je izlaz te komande zapam}en u promenljivoj ja. set prompt= Ovako se postavlja izgled poetnog dela komandne linije i obino se navodi u fajlu .tcshrc da se ne bi pisalo svaki put prilikom logovanja. set prompt=%/ Ovako }e se na poetku linije ispisati trenutna apsolutno ime direktorijuma. set prompt=%m Sad }e ispisati ime servera. set prompt=%B%b Opcije izme|u %B i %b bi}e ispisane masno (bold). set prompt=Neki tekst U komandnoj liniji }e stajati ovako napisan tekst, tj. ne}e se videti samo ona slova ispred kojih stoji %. set prompt=%B%m%b%/> Ovo je preporuka za prompt. Ova linija se stavi u .tcshrc.

Skript (kao batch file u DOS-u) je spisak akcija koje treba izvriti. U njemu:# Komentar, osim kada je u kombinaciji sa !, i tada se navodi shell.*#!/bin/sh Znai da se skript izvrava u okviru bourne shella sh, koji je standardan za skriptove, i sistemski skriptovi se uvek piu za sh. Shell se mora navesti na poetku skripta.$n Da}e nam n-ti ulazni argument (n = 1, 2 9).$0 Ovde se krije ime skripta (fajla).$# Broj ulaznih argumenata.$* Svi ulazni argumenti.shift Pomera indekse argumenata ulevo ($2 > $1, $3 > $2, ), dok $0 i dalje ostaje ime skripta. Koristi se kad ima vie od 9 ulaznih argumenata.for in do done For komanda.while do done While komanda.Poziv jednog skripta iz drugog vri se prostim navo|enjem imena prvog skripta u drugom. Recimo da elimo da skript bbb pozovemo iz skripta aaa. Tada u jednom redu skripta aaa navedemo bbb. Naravno, oba fajla, i aaa i bbb, moraju biti izvrni, tj. moraju imati parametar x me|u pravima korisnika. Poziv jednog skripta iz drugog moe se izvriti i naredbom exec , jedino to se u tom sluaju bukvalno prelazi na taj skript, dok pozivaju}i prestaje sa izvravanjem (isto kao poziv drugog batch fajla bez komande call u DOS-u).Kada se startuje skript u okviru koga on sam sebe poziva (rekurzivno), tada }e se startovati puno procesa (trebalo bi beskonano mnogo, ali postoji ogranienje od nekoliko desetina). Da se ne bi ubijalo nekoliko desetina procesa naredbom kill -9 (usput, neki procesi }e tako postati zombie), samo se ubije celokupan posao (job) naredbom %.U starijim verzijama LINUX-a skript se startuje pomo}u sh , pa je takav i poziv jednog skripta u okviru drugog. awk Awk komanda. awk print 1=$1\t2=$2 Ispis prve dve kolone. awk -F Postavljamo separator polja (field). Po defaultu ovaj separator je bilo koja belina. awk F\t print 1=$1\t2=$2 kurs.3/timovi Postavlja\t za separator polja i ispisuje prva dva polja iz fajla timovi. awk -f Umesto da pisemo akciju , moemo da je smestimo u .

Neka u fajlu proba pie:print 1=$1\t2=$2 Tada je prethodni primer: awk -F\t -f proba kurs.3/timovi Isto kao prethodni primer. cc Kompajlira u izvrni fajl a.out, koji se startuje sa a.out. cc -o Kompajlira u . make Kompajlira .c u . telnet Telnetovanje na drugi server. telnet alas.matf.bg.ac.yu Ovako se prikljuujemo na alas. telnet 0 Ovako se prikljuujemo na server na kom se nalazimo (ima svrhe ako navedemo port). telnet 0 4000 Prikljuivanje na port 4000 servera na kom se nalazimo. telnet afrodita.rcub.bg.ac.yu 4000 Prikljuujemo se na port 4000 na afroditi. logout Izlazak iz telneta (izlogivanje). Moe se koristiti i exit. Negde rade i logoff i bye. ftp File Transfer Protocol Protokol za transfer fajlova.

Nakon ftpovanja, komande su sledee:help Spisak svih komandi.get Skidanje fajla sa naloga.put Prenoenje fajla na nalog.mget Multiple get Za vie fajlova. Mogue je koristiti i *, ?,iza selekciju.mput Multiple put.quit Izlazak iz ftpa.! Na ovaj nain e se izvriti data komanda na polaznom sistemu. Recimo, ako se ftpuje iz DOS-a na alas, moe se koristiti bilo koja naredba DOS-a, npr. dir kucanjem !dir. Rezultat e biti listanje fajlova iz DOS direktorijuma. Ako se ftpuje sa alasa na neki drugi UNIX server, mogu se koristiti sve komande kojima alas raspolae, npr. !joe . Time editujemo fajl na alasu.hash Pri prenosu fajlova, da bismo znali da prenos nije stao, svakih 2 KB e se ispisati taraba (#).Svega nekoliko korisnih napomena:^C u veini progama slui za prekid programa (ponekad i ^D). dovrava pisanje imena fajla (ako je jednoznano odre|en). Ako postoji vie fajlova sa poetkom koji smo napisali, napisae se jo i onaj deo tih komandi koji je zajedniki za sve njih.^D (negde i tab) za nekoliko napisanih slova (string) lista sve komande koje poinju tim stringom.^D u sluaju da nije nita napisano u komandnoj liniji, ima funkciju logout.^ je ponekad bolje koristiti nego sam backspace, na primer, pri logovanju ili ftpu. chown -c Change owner Menja vlasnitvo fajla na unetog korisnika, koji mora da postoji na sistemu. Opcija -c je od changes. chsh -s Change shell Shell se mora navesti sa celom putanjom. chsh -s /bin/tcsh Menjamo shell u tcsh. groupadd -g Dodavanje grupe sa identifikacionim brojem . useradd Dodavanje korisnika .

Opcije pri dodavanju korisnika su:-d Postavljanje home direktorijuma.-s Postavljanje shella.-u User ID Postavljanje identifikacionog broja korisnika.-G - Svrstavanje korisnika u navedenu grupu. passwd -i Broj dana dok ne istekne password. date MMDDhhmmCCYY.ss- Setovanje datuma.

Oznake u naredbi date su:MM Month Mesec.DD Day within month Dan u mesecu.hh Hour Sati.mm Minute Minuti.CC Poetne dve cifre godine.YY Poslednje dve cifre godine.ss Second Sekunde. at Sada oekuje da unesemo komande koje e izvriti u navedenom vremenu i sve to treba da se ispie na ekranu (standradnom izlazu) poslae u obliku maila, kao i u sluaju da je greka u nekoj komandi. Unos komandi zavravamo sa ^D. at now + 1 minute Posle toga u novom redu unosimo komande. at 6 aug 18 Komande za 18-i avgust u 6 sati. at now + 2 minute Prijavljuje gramatiku greku da treba da stoji minutes, ali ipak nastavlja sa radom. atq Prikazuje jobove koji ekaju da se izvre. atrm Ukida job . Broj nekog joba vidi se pomou atq.