LIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJE · sta`, jer je velik broj profesio-nalnih bolesti èna koje ~ine vi-{e od 90 odsto zaposlenih. Prema na{im israìvawima jedna èna u vrti}u u toku

Broj 188 jun 2018 Godina XVIII Besplatan primerak www.sind-obr.org.rs ISSN 1451-7574LIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJELIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJE

Izmene i dopune pravilnika o finansirawuobrazovnih ustanovaInformacija o minimalnoj zaradiAkreditovana tri seminara SOSEvropska konferencija o socijalnom dijalogu

Izmene i dopune pravilnika o finansirawuobrazovnih ustanovaInformacija o minimalnoj zaradiAkreditovana tri seminara SOSEvropska konferencija o socijalnom dijalogu

2

Stigli smo do kolektivnoggodi{weg odmora, a ve} suotvorena nova pitawa, da li

}emo uspeti da ostavimo iza sebesve ono {to nas ~eka u septembru ida li }emo dosti}i onaj zavre|uju-}i status na skali svih javnih ras-hodnika dràvne kase, koji se vi-soko kotiraju samo kad su problemiod op{teg ugleda jedne dràve ume|unarodnim prezentacijama po-stignutih (ili pak èqenih) rezul-tata u obrazovawu?

Poglavqa se otvaraju, zatvara-ju, delimi~o na~iwu sa ot{krinu-tim vratima EU, kao da ulazimo utrezor blagostawa sa pozitivnomizvesno{}u, dok neki sa dobrom so-cijalnom politikom i rejtingom ja-kih ekonomsko utilitarnih siste-ma (dràva) izlaze iz we (EU).

Mi ne moèmo da pi{emo zako-ne, ali moèmo da uo~imo proble-me, da ih defini{emo i za okru-glim stolom, u socijalnoj vrte{ci,poku{amo da ih re{imo ili baruputimo na vinovnike nezakonitihradwi. Put je trnovit, a zvezda svemawe. Demografski podaci kaùda ih se ugasi za oko 36.000 , {topokazuje da godi{we nestaju op{ti-ne veli~ine Be~eja ili gotovo beo-gradskog Savskog Venca.

Elem, za slede}u {kolsku godi-nu u sredwim {kolama predvi|enoje 67.000 mesta, a 6.000 mawe deceje zavr{ilo predhodni ciklus. Da-kle, ho}e li biti tehnolo{kih vi-{kova i ho}e li Sindikat opet mo-rati da se ‘’izja{wava’’ o reform-skim programima i zakonima kojinam se name}u. I pored inicijativeSindikata da se ne dovodimo u po-ziciju ‘’izja{wavawa’’, obave{tenismo da }e platni razredi bitidostavqeni (opet) preko leta za ja-nuar 2019. godine. Ako se ovim za-konom obezbe|uje transparentnost,pravednost, a iz ugla dràve orga-nizaciona i finansijska kontrolau korist boqeg kvaliteta zdrav-stvenih, obrazovnih, socijalnih isvih drugih javnih usluga, kako }eobezbediti kvalitet ìvotnogstandarda na trì{tu profita-bilnosti ukoliko dràva ne uloìu projekat platnih razreda i grupai tako podigne nivo plata nastav-

nika u ciqu osigurawa visokogkvaliteta javnog obrazovawa.Smawivawe plata nastavnika di-rektno vodi do pogor{awa kvali-teta obrazovawa, {to se i isti~e usvim izve{tajima OECD. Po~etkomjuna dobili smo nove CENUS (pra-vilnike o kriterijumima finan-sirawa ustanova) po kojima su u od-nosu na pro{lu godinu u povoqni-jem poloàju stru~ni saradnici,{to zna~i da je dràva postalasvesna zna~aja pedagoga, psihologa,defektologa, logopeda,... Ali, ne-nastavnog osobqa, naàlost, nije.Ne postoji analiza koliko }e qudibiti vi{ak i koje su namere dràve.

Jedna od mera optimizacije iracionalizacije je nova mreà{kola u ciqu namenskog kori{-}ewa prostora i qudskih resursa.Ministarstvo prosvete je dalo ro-kove lokalnim samoupravama dopolovine juna, da shodno kapacite-tima {kole i broju dece zavr{eprojekat. Sindikat je traìo dau~estvuje u formirawu kriterijumaumreàvawa, kao i da korektivnikriterijumi podrè ìvotne ci-kluse ra|awa u jednoj sredini, spe-cifi~nosti {kolskih sredina, alii realne potrebe za integracijomda bi se prostori koristili zaotvarawe dràvnih pred{kolskihustanova, dràvnih centara za edu-kaciju, te i javnih rekreativnihcentara za mlade. Po{to nam jeovakav koncept prostorne i ka-drovske preraspodele predo~ennovom demografskom kartom i po-pulacionim kretawima, traìlismo da u sklopu svih {kolskih up-rava pri radnim podgrupama za teh-nolo{ke vi{kove, gde ve} imamosvoje predstavnike, aktivno u~e-stvujemo u saradwi sa aktivima di-rektora i predstavnicima lokala.

U sklopu sistemskh promena, zapred{kolsko vaspitawe i obrazo-vawe u Srbiji, koje je u nemilostilokalnih samouprava, godinama sezalaèmo za beneficirani radnista`, jer je velik broj profesio-nalnih bolesti èna koje ~ine vi-{e od 90 odsto zaposlenih. Prema

na{im israìvawima jedna èna uvrti}u u toku dana podiù}i decu ikreveti}e pomeri teret izraèn utonama, a pritom jo{ o~isti i pri-bli`no 900 metara kvadratnih. Za-posleni u pred{kolskim ustanova-ma opravdano strahuju da }e bititehnolo{kih vi{kova zbog namereda se pripremna nastava prepustiangaòvawu O[, a da ne govorimo osve ve}oj tendenciji otvarawa pri-vatnih vrti}a i poloàju zaposle-nih u wima.

Jo{ jedan uo~en problem, a pre-ma najnovijim informacijama uo~i-lo ga je MPNTR. U {kolama u Srbi-ji radi gotovo 986 nestru~nih na-stavnika: 457 matemati~ara, 239nastavnika fizike, 109 nastavni-ka informatike, 133 nastavnikanema~kog jezika i 48 nastavnikaengleskog jezika, te da }e taj pro-blem biti re{avan u septembru.Porazna je ~iwenica da u dràvisa toliko nezaposlenih stru~wakau tako va`noj oblasti rade ne-stru~ni qudi. To je posledica lo-{e materijalne situacije u obrazo-vawu, te matemati~ari, informa-ti~ari i profesori stranih jezikabeè iz prosvete. U mawim {kola-ma u unutra{wosti veliki je brojslu~ajeva da je za prirodne nauke,za koje je predvi|en mali broj ~aso-va, te{ko na}i stru~ne nastavnikekoji za ~as ili dva putuju. Poznat jei slu~aj nastavnika geografije ko-ji, da bi ukrupnio normu, radi u pet{kola i ~etiri {kolske uprave,kao i profesora fizi~kog koji pre-daje hemiju. Ciq reforme obrazo-vawa je unapre|ewe kvaliteta, anestru~ni nastavnici te{ko da mo-gu tome doprineti. Skoro istovet-na situacija je zadesila i Bugar-sku, gde su zbog nedostatka ade-kvatnih kadrova povla~ili qude

iz penzije, a kad su uvideli da je‘’revitalizacija’’ nemogu}a misija,pove}ali su plate za 20 odsto i da-li posebne bonuse za po~etnike uobrazovawu. Mi imamo {kolovanenastavnike i samo im treba dozvo-liti ulazak u sistem.

VALENTINA ILI]Uvo

dna

re~

I tako,...I tako,...

"Da li je stru~an kadar u Srbiji?": Jutarwi program TV Prva

Akt

uel

no

3

UBeogradu je 1. juna 2018. godi-ne odràna sednica Repu-bli~kog odbora, druga u ovoj

godini, a 11. od formirawa naSkup{tini SOS aprila 2016. go-dine. Sednici ROS prethodila jesednica Predsedni{tva, na kojojje razmatran i usvojen predlogpredstavnika SOS u Centralnojgrupi i radnim podgrupama zapra}ewe angaòvawa zaposlenihpo {kolskim upravama. Tako|e,podnet je izve{taj o aktivnostimaROS u proteklom periodu, pa raz-matran rad organa SOS uP~iwskom okrugu, data podr{ka{trajku u Visokoj poslovnoj {koliu Blacu, kao i informacija o orga-nizaciji Sportskih susreta SOSza 2018. godinu. Tako|e, istog danaodràna je i sednica Statutarnogodbora.

Predsedni{tvo je usvojilopredlog na{ih predstavnika u ko-misijama za pra}ewe i raspore-|ivawe tehnolo{kih vi{kova zanarednu {kolsku godinu. U odnosuna prethodnu godinu izvr{ena jejedna izmena. Umesto kolege Pre-draga Ja{ovi}a, koji je oti{ao upenziju, predloèn je novi pred-sednik POS obrazovawa Kosova iMetohije Zoran Drobwakovi}.

Nakon izve{taja o aktivnosti-ma u proteklom periodu, Predsed-ni{tvo je razmatralo rad organaSOS u P~iwskom okrugu i usvojiloPredlog odluke za sednicu ROS.

Kada je re~ o Sportskim susre-tima SOS za 2018. godinu, od hote-la “Junior” smo dobili termin 13.- 16. septembra, koji nama najvi{eodgovara, a kotizacija za u~esnikeje pove}ana za 200 dinara.

Na sednici ROS verifikovanje mandat novom ~lanu sa Kosova iMetohije Zoranu Drobwakovi}u.

U vezi sa izborom ~lanova uradne podgrupe, kolega Jadran Ni-koli} je pro~itao odluku Okru-`nog odbora obrazovawa Pirot-skog okruga kojom je predloèn za~lana podgrupe pri [U Ni{.Predsednica Valentina Ili} jerekla da }e od resornog ministar-stva zatraìti da se i kolega Ja-dran Nikoli} na|e u toj podgrupi.^lanovi ROS su usvojili Predlogna{ih predstavnika u radnim pod-grupama i Centralnoj grupi priMinistarstvu prosvete.

Predsednica je podnela izve-{taj o aktivnostima koje su vo|eneu proteklom periodu istakav{ida smo uputili zahtev predsedni-ku Republike, premijerki i Slavi-ci \uki} Dejanovi} za ukidaweUredbe o zabrani zapo{qavawa.Pokrenuli smo Inicijativu zaformirawe komisije za tuma~ewePKU za pred{kolce. Od resornogministarstva smo traìli da sin-

dikati budu ukqu~eni u rad naumreàvawu {kola. Prisustvova-li smo sastancima u Kosovskoj Mi-trovici, Novom Pazaru i Vrawuitd...

Potpredsednik Dejan Mickovi}je govorio o pregovorima okozakqu~ewa PKU za visoko obrazo-vawe, odnosno o problemu sa Mi-nistarstvom finansija, ~iji pred-stavnici ne}e ili ne mogu da shva-te da se zakqu~ivawe PKU finan-sijski ne odràva na buxet Srbije,s obzirom na to da sva prava zapo-sleni potraùju iz sredstava vi-soko{kolskih ustanova.

^lanovi ROS su doneli Odlukuo poni{tavawu odluke OOOP~iwskog okruga. Data je puna po-dr{ka {trajku u Visokoj poslovnoj{koli u Blacu i izloèna infor-macija o Sportskim susretima za2018. godinu u hotelu “Junior” uBrze}u, na Kopaoniku.

M. KAMPERELI]

Odràna sednicaOdràna sednicaRepubli~kog odboraRepubli~kog odbora

Akreditovana tri seminara SOSAkreditovana tri seminara SOSSindikat obrazovawa Srbije

je od Zavoda za unapre-|ivawe obrazovawa i vas-

pitawa dobio odluku o prih-vatawu tri seminara za stalnostru~no usavr{avawe nastavnika,vaspita~a i stru~nih saradnika.Seminari }e se realizovati u na-redne tri {kolske godine i zasvaki od wih u~esnici }e dobijatipo osam bodova:

1. “[kola - dobro mesto za rad:radno - pravni poloàj, prava i oba-veze zaposlenih u obrazovawu”;

2. “[kola - dobro mesto za rad:Procena rizika i delovawe pro-tiv stresa na radnom mestu”;

3. “[kola - dobro mesto za rad:Rodna ravnopravnost u obrazo-vawu i razlozi za akciju”.

Dva od sada odobrenih semina-ra su realizovana i u periodu2012 - 2014. godina, a za ovaj ci-klus nisu dobili akreditaciju.Sada smo prijavili i seminar kojise odnosi na rodnu ravnoprav-nost, po{to smo u toj oblasti ste-kli iskustvo kroz vi{egodi{wurealizaciju projekta.

Va`no je ista}i da je Sindikatobrazovawa Srbije ovim pokazaosvoj kapacitet, jer su seminari ko-je smo tokom ranijih godina orga-nizovali za na{e sindikalne ak-tiviste sa sli~nim sadràjimadobili dodatnu vrednost - posta-li su sastavni deo programa stal-nog usavr{avawa nastavnika, vas-pita~a i stru~nih saradnika. Zawih }e se dobijati bodovi, koji su

toliko potrebni za o~uvawe li-cence, ali i sticawe novih saz-nawa i iskustava iz oblasti kojenisu direktno vezane za nastavnesadràje, ve} za poloàj zaposle-nih u obrazovnoj ustanovi. To jejo{ jedna od usluga namewena pr-venstveno na{im ~lanovima irazlog vi{e za{to treba biti~lan na{eg sindikata.

Time je zapo~eto i ostvari-vawe dugoro~nijeg projekta u ciquda Sindikat obrazovawa Srbijestekne status Javno priznatog or-ganizatora obrazovawa odraslih,{to je omogu}eno novim Zakonom onacionalnom okviru kvalifika-cija.

B. V.

4A

ktue

lno

Protiv retroaktivne primene odredbe ZOSOV

Predsednica SOS ValentinaIli} uputila je 4. jula dopisresornom ministru zaveden

pod brojem 484 u pisarnici 34Republi~kih organa, u kojem zahtevaukqu~ewe sindikalnih predstavni-ka u komisije za izradu akta o mreì{kola.

MINISTARSTVO PROSVETE NAUKEI TEHNOLO[KOG RAZVOJAMINISTRU MLADENU [ARÊVI]U

Po{tovani ministreOvim putem obra}amo Vam se u

ime Sindikata obrazovawa Srbije uvezi sa fomirawem komisija za iz-radu akta o mreì {kola.

Naime, u vi{e navrata na sastan-cima odrànim sa Vama je bilo re~i

o formirawu komisija za izradu ak-ta o mreì {kola u koje je trebaloukqu~iti i predstavnike sindikatazbog opravdanih o~ekivawa novihtehnolo{kih vi{kova zaposlenih.Na posledwem sastanku odrànomkod Vas dana 13. 06. 2018. godine,predstavnici Sindikata obrazo-vawa Srbije su predloìli da se ukomisije koje }e biti anagaòvanena izradi akta o mreì {kolaukqu~e i predstavnici reprezenta-tivnih sindikata.

U me|uvremenu smo do{li do saz-nawa da su na pojedinim teritorija-ma jedinica lokalnih samoupravaformirane komisije za izradu aktao mreì {kola, a u koje nisuukqu~eni predstavnici sindikata,

te da navedene komisije ve} uve-liko rade na dono{ewu akta o mre-ì {kola.

Na osnovu napred svega navede-nog zahtevamo od Vas da se po hitnompostupku u komisije za izradu akta omreì {kola imenuju i predstavni-ci reprezentativnih sindikata, ana osnovu predloga koji }e uputitireprezentativni sindikati.

Dva dopisa Ministru [ar~evi}uDva dopisa Ministru [ar~evi}u

5

Akt

uel

no

Ekspreti za ekonomskapitawa u Savezu samo-stalnih sindikata Srbi-

je dr Rajko Kosanovi} i drSawa Paunovi} pripremili suza jul ove godine u vidu bro{u-re “Informaciju o minimalnojzaradi u Republici Srbiji”.

U Informaciji su prikaza-ne odredbe Zakona o radu kojese odnose na minimalnu zara-du, stavovi SSSS o minimal-noj zaradi iz Kwige SSSS, mi-nimalna zarada januar-decem-bar 2018. godine, odnos mini-malne neto zarade i minimal-ne potro{a~ke korpe, PredlogSSSS o iznosu minimalne ce-ne rada (“neto”) po radnom ~a-su za 2018. godinu, visina mi-nimalne zarade u pojedinimevropskim zemqama, a kaoprilozi uvr{teni su uporednipodaci o minimalnim zarada-ma od 2008. do 2018. godine,minimalna potro{a~ka korpaza tro~lano doma}instvo umartu 2018. pa projekcija os-novnih makroekonomskih indi-katora, kao i elementi za utvr-|ivawe minimalne zarade.

MINIMALNAZARADA

Saglasno Odluci Vlade Sr-bije o visini minimalne cenerada za period januar-decem-bar 2018. godine (“Sl. glasnikRS”, br. 88/2017, u daqem tek-stu: Odluka), minimalna cenarada, bez poreza i doprinosaza obavezno socijalno osigu-rawe, po radnom ~asu za ovajperiod je 143 dinara (neto).

Prema odredbama Zakona oradu, minimalna zarada se is-pla}uje prema utvr|enom izno-su po ~asu u mesecu u kojem seispla}uje. Stoga, ako u junu2018. ispla}uju minimalnu za-radu za bilo koji prethodnimesec, poslodavci moraju is-platiti posledwu usvojenu mi-nimalnu neto zaradu po ~asurada u visini 143,00 dinara iobra~unati broj ~asova za me-sec za koji vr{e isplatu.

Navedena visina minimal-ne zarade na nivou meseca mo-è varirati zavisno od ostva-renih ~asova rada zaposlenogkoji, tako|e, variraju u zavi-snosti od rasporeda rada,preraspodele radnog vremena,

rada u turnusu, rada u smenamai sli~no.

MINIMALACI POTR[A^KA KORPA

Prose~na mese~na minimal-na cena rada za 2017. godinu uiznosu od 22.620,00 dinara(174 radna ~asa h 130,00 dina-

ra) pokrivala je svega 62,78%minimalne potro{a~ke korpeza maj 2017. godine (36.031,09dinar). Drugim re~ima, za ku-povinu artikala iz minimalnepotro{a~ke korpe bilo je po-trebno 1,59 minimalnih zara-da. R. S. P.

InformacijaInformacijao minimalnoj zaradio minimalnoj zaradi

U“Slu`benom glasniku RS” br.45/2018, objavqene su 13. juna2018. godine slede}e izmene

i dopune Pravilnika: Pravilnik oizmenama i dopuni Pravilnika okriterijumima za finansiraweustanove koja obavqa delatnostosnovnog obrazovawa i vaspitawa;Pravilnik o izmenama Pravilnikao kriterijumima i standardima zafinansirawe ustanove koja obav-qa delatnost sredweg obrazovawai vaspitawa; Pravilnik o izmeniPravilnika o kriterijumima istandardima za finansirawe usta-nove koja obavqa delatnost osnov-nog i sredweg obrazovawa ivaspitawa u~enika sa smetwama urazvoju; Pravilnik o izmenamaPravilnika o kriterijumima istandardima za finansirawe usta-nove koja obavqa delatnost osnov-nog i sredweg muzi~kog i baletskogobrazovawa i vaspitawa. Navede-ni pravilnici stupaju na snagu 21.juna 2018. godine, a primewuju se od{kolske 2018/2019. godine.

OSNOVNO OBRAZOVAWEPravilnik o kriterijumima za

finansirawe ustanove koja obav-qa delatnost osnovnog obrazo-vawa i vaspitawa pretrpeo je od-re|ene izmene i dopune u odnosu naosnovni tekst Pravilnika od 31.avgusta 2016. godine.

Izmewen je ~lan 10. Pravilni-ka, odnosno pove}an je broj stru~-nih saradnika. [koli sa 15 i maweodeqewa, dosad je pripadalo 0,5izvr{ioca na poslovima stru~nihsaradnika, a sada {koli sa sedam imawe odeqewa pripada 0,5 izvr-{ioca na poslovima stru~nog sa-radnika. [koli sa 16 - 23 odeqewapripadao je jedan (1) izvr{ilac naposlovima stru~nog saradnika, aizmenama i dopunama Pravilnika,od nove {kolske godine {kola 8 -23 odeqewa ima}e pravo na jednog(1) izvr{ioca. Tako|e, u {kolamaza obrazovawe odraslih je korigo-van broj izvr{ilaca na mestustru~nog saradnika, odnosno [O-OO sa sedam (7) i mawe odeqewaimala je pravo na 0,5 izvr{ioca, anovim izmenama i dopunama je pro-pisano da [OOO sa 15 i mawe ode-qewa ima pravo na jednog (1) izvr-{ioca. Dakle sada }e [OOO kojeimaju i sedam (7) i mawe odeqewaimati pravo na celog izvr{iocaumesto dosada{wih 0,5.

Pored navedenog ~lana izme-wen je i ~lan 12. Pravilnika, kojipropisuje prema broju odeqewa{kole pravo na broj izvr{ilaca naposlovima bibliotekara. [kolaod 25 do 64 odeqewa imala je pra-vo na jednog (1) bibliotekara. Iz-menom Pravilnika, {kole 25 - 43odeqewa }e imati pravo na jednogbibliotekara, a {kole 44 - 64 ode-qewa }e imati pravo na 1,5 izvr-

{ioca na poslovima bibliotekara.[kole sa vi{e od 65 odeqewa }eimati pravo kao i ranije na dva iz-vr{ioca na poslovima biblioteka-ra. Dakle pove}an je broj izvr{i-laca u odnosu na {kole koje imajuvi{e od 44 odeqewa za 0,5 izvr{i-oca, u odnosu na osnovni tekst Pra-vilnika.

U ~lanu 12. brisan je stav kojiglasi: “broj izvr{ilaca na poslo-vima administrativno-finansij-skog radnika uve}ava se za 0,004 poodeqewu za poslove unosa iaùrirawa podataka u informaci-onom sistemu prosvete”. Uo~avamoda broj administrativno finansij-skog osobqa nije pove}an u odnosuna prethodni Pravilnik, odnosnosve {kole sa mawe od 16 odeqewanemaju pravo na administrativnofinansijskog radnika. Premda tiposlovi postoje i u {kolama samawe od 16 odeqewa, u velikombroju slu~ajeva u punom obimu i ne-ko mora da ih odradi, iako ne po-stoji sistematizovano radno me-sto.

Promewena je i odredba ~lana14. koja ure|uje broj izvr{ilaca napomo}nim poslovima domara/maj-stora odràvawa. Utvr|en je jedanbroj izvr{ilaca u {kolama u kojojse nastava izvodi u jednoj smeni, idrugi broj izvr{ilaca u {kolama ukojima se nastava izvodi u dve sme-ne, {to nije bio slu~aj u osnovnomtekstu Pravilnika. [kolama u koji-ma se nastava izvodi u jednoj sme-ni pripada slede}i broj izvr{ilaca:

1) {kola koja ima grejnu povr{i-nu do 2.000 m2, ukoliko ima sistemdaqinskog grejawa, sopstveni si-stem centralnog grejawa na te~naili gasovita goriva ili pelet, imapravo na 0,5 izvr{ioca;

2) {kola koja ima grejnu povr{i-nu do 2.000 m2, ukoliko ima sop-stveni sistem centralnog grejawana ~vrsta goriva, ima pravo na jed-nog (1) izvr{ioca;

3) {kola koja ima grejnu povr{i-nu preko 2.000 m2, ukoliko ima si-stem daqinskog grejawa, sopstvenisistem centralnog grejawa na te~-na ili gasovita goriva ili pe-let, ima pravo na jednog (1) izvr{i-oca;

4) {kola koja ima grejnu povr{i-nu preko 2.000 m2, ukoliko ima sop-stveni sistem centralnog grejawana ~vrsta goriva, ima pravo na 1,5izvr{ioca.

[kolama u kojima se nastavaizvodi u dve smene pripada sle-de}i broj izvr{ilaca:

1) {kola koja ima grejnu povr{i-nu do 2.000 m2, ukoliko ima sistemdaqinskog grejawa, sopstveni si-stem centralnog grejawa na te~naili gasovita goriva ili pelet, imapravo na 0,5 izvr{ioca;

2) {kola koja ima grejnu povr{i-nu do 2.000 m2, ukoliko ima sop-stveni sistem centralnog grejawana ~vrsta goriva, ima pravo na jed-nog (1) izvr{ioca;

3) {kola koja ima grejnu povr{i-nu od 2.000 m2 do 5.000 m2, ukolikoima sistem daqinskog grejawa, sop-stveni sistem centralnog grejawana te~na ili gasovita goriva, imapravo na jednog (1) izvr{ioca;

4) {kola koja ima grejnu povr{i-nu od 2.000 m2 do 5.000 m2, ukolikoima sopstveni sistem centralnoggrejawa na pelet, ima pravo na 1,5izvr{ioca;

5) {kola koja ima grejnu povr{i-nu od 2.000 m2 do 5.000 m2, ukolikoima sopstveni sistem centralnoggrejawa na ~vrsta goriva, ima pra-vo na dva (2) izvr{ioca;

6) {kola koja ima grejnu povr{i-nu preko 5.000 m2, ukoliko ima si-stem daqinskog grejawa, sopstvenisistem centralnog grejawa na te~-na ili gasovita goriva ili pelet,ima pravo na dva (2) izvr{ioca;

7) {kola koja ima grejnu povr{i-nu preko 5.000 m2, ukoliko ima sop-stveni sistem centralnog grejawa

Izmene i dopune pravilnika oIzmene i dopune pravilnika ofinansirawu obrazovnih ustanovafinansirawu obrazovnih ustanova

Akt

uel

no6

7

Akt

uel

no

na ~vrsta goriva, ima pravo na 2,5izvr{ioca.

[kola sa grejnim pe}ima, u kojojse nastava izvodi u jednoj ili u dvesmene, ima:

1) jednog (1) izvr{ioca na 16odeqewa, ukoliko se {kola grejepe}ima na te~na i gasovita goriva;

2) jednog (1) izvr{ioca na 12odeqewa, ukoliko se {kola grejepe}ima na ~vrsta goriva.

Moèmo zakqu~iti da sure{ewa u ovom pravilniku lo{a,jer }e od nove {kolske godine bitismawen broj zaposlenih na poslo-vima domara/majstora odràvawa,kako u mawim tako i u velikim{kolama koje imaju pe}i na ~vrstogorivo. [kole su dosad imale pra-vo na jednog (1) izvr{ioca na osam(8) odeqewa, a sada im jedan izvr-{ilac pripada na 12 odeqewa. Ta-ko|e, {kole sa grejnom povr{inommawom od 2.000 m2, koje se ne grejuna ~vrsto gorivo, ima}e pravo samona 0,5 izvr{ioca na radnom mestudomara/majstora odràvawa, {to}e praviti probleme mawim {ko-lama posebno u zimskom periodukada je neophodno sa se ti poslovisvakodnevno obavqaju.

Pored svega navedenog, i u ~la-nu 15 Pravilnika, koji propisujepravo {kole na broj zaposlenih naposlovima odràvawa higijene,brisan je stav 3 koji glasi: “izuzet-no, {kola sa 40 i vi{e odeqewakoja ostvaruje obrazovno-vaspitnirad u dve smene, ima pravo nauve}awe broja izvr{ilaca na po-slovima odràvawa higijene za20%”. Dakle, od nove {kolske go-dine, {kole ne}e imati pravo ponavedenom osnovu da uve}avaju brojizvr{ilaca na poslovimaodràvawa higijene, te }e i brojzaposlenih na tim poslovima bitiumawen.

SREDWE OBRAZOVAWEPravilnik je pretrpeo nekoli-

ko izmena i dopuna u odnosu naosnovni tekst Pravilnika od 27.januara 2015. godine. Posledwe iz-mene }e se primewivati po~ev{iod {kolske 2018/2019. godine.

Izmewen je ~lan 7 Pravilnika,u odnosu na broj izvr{ilaca na po-slovima pomo}nika direktora.[kole 24 - 36 odeqewa sada imajupravo na 0,5 izvr{ioca, 37 - 48 ode-qewa ima jednog (1) izvr{ioca, a{kola sa 49 i vi{e odeqewa ima1,5 izvr{ioca na poslovima pomo}-nika direktora.

Tako|e, izmewen je i ~lan 8 Pra-vilnika u odnosu na broj izvr{ila-ca na poslovima stru~nog saradni-ka (pedagoga/psihologa). Sada [ko-le do sedam (7) odeqewa imaju pra-vo na 0,5 izvr{ioca na poslovimastru~nog saradnika, ranije su {ko-le do osam (8) odeqewa imale pra-vo na 0,5 izvr{ioca na tim poslo-vima. [kole 8 - 20 odeqewa imajupravo na jednog (1) izvr{ioca; 21 -32 odeqewa na 1,5 izvr{ioca; 45 -54 odeqewa imju 2,5 izvr{ioca; a{kole sa 55 i vi{e odeqewa imajupravo na tri (3) izvr{ioca na po-slovima stru~nog saradnika.

Moè se zakqu~iti da }e ovajna~in utvr|ivawa broja stru~nihsaradnika dovesti do pove}awabroja stru~nih saradnika u odnosuna raniji princip procentualnoguve}awa broja stru~nih saradnikapo svakom odeqewu. Na taj na~inotvara se mogu}nost jednom delustru~nih saradnika, za ~ijim radomje delimi~no prestala potreba, dauve}aju procenat radnog angaò-vawa, ili stru~ni saradnicima sanepunom noromom da dopune normu.

Promewen je i broj stru~nih sa-radnika (bibliotekara/nototeka-ra/medijatekara), odnosno prome-wen je i ~lan 9 osnovnog tekstaPravilnika. [kole do 15 odeqewaimaju 0,5 izvr{ioca na poslovimabibliotekara, a u skladu sa pret-hodnim Pravilnikom {kole do 11odeqewa su imale pravo na 0,5 iz-vr{ioca. [kole 16 - 32 odeqewaod nove {kolske godine ima}e pra-vo na jednog (1) izvr{ioca, zatim{kole 33 - 42 odeqewa ima}e pra-vo na 1,5 izvr{ioca i {kole sa 43i vi{e odeqewa ima}e pravo nadva (2) izvr{ioca na poslovima bi-bliotekara. Broj izvr{ilaca sesmawio u odnosu na prethodnitekst Pravilnika.

Pored navedenog promewen je ibroj izvr{ilaca na mestu organiza-tora prakti~ne nastave, odnosnoizmewen je ~lan 10 osnovnog tekstaPravilnika. [kola }e od nove{kolske godine sa 11 odeqewaimati pravo na 0,5 izvr{ioca naposlovima organizacije prakti~nenastave, a u skladu sa prethodnomvaè}om odredbom {kole do osamodeqewa ostvarivale su pravo na0,5 izvr{ioca. Daqe, propisano jeda od nove {kolske godine {kolesa 12 - 34 odeqewa imaju pravo najednog (1) izvr{ioca; 35 - 47 ode-qewa 1,5 izvr{ioca i {kole sa vi-{e od 48 odeqewa imaju pravo na 2izvr{ioca na poslovima organiza-cije prakti~ne nastave.

Promewen je i broj izvr{ilacana poslovima referenta za ra~uno-vodstveno finansijske poslove.Shodno ~lanu 11 Pravilnika od no-ve {kolske godine }e i mawe {ko-le imati pravo na referenta zafinansijsko ra~unovodstvene po-slove ili referenta za pravne, ka-drovske i administrativne poslo-ve: {kole sa 12 - 20 odeqewa 0,5izvr{ioca; 21 - 28 odeqewa jednog(1) izvr{ioca; 29 - 36 odeqewa 1,5izvr{ioca; 37 - 44 odeqewa dva (2)izvr{ioca i {kole sa 45 i vi{eodeqewa ima}e pravo na 2,5 izvr-{ioca.

Broj izvr{ilaca na poslovimadomara/majstora odràvawa ure-|en je na isti na~in kao i u osnov-nim {kolama, u zavisnosti da li senastava izvodi u jednoj ili dvesmene.

U ~lanu 14 Pravilnika brisanje stav 1 koji glasi: “broj izvr{ila-ca na poslovima odràvawa higije-ne u {koli sa 12 odeqewa i maweod 12 odeqewa utvr|uje se u zavi-snosti od broja izvr{ilaca u na-stavi i iznosi 16% od broja pri-znatih izvr{ilaca u nastavi”. Ta-

ko|e je brisan i stav 3 navedenog~lana koji glasi: “izuzetno {kolasa 40 i vi{e odeqewa koja ostva-ruje obrazovno-vaspitni rad u dvesmene ima pravo na uve}awe brojaizvr{ilaca na poslovima odrà-vawa higijene za 20%”.

Moèmo da zakqu~imo da }e no-vim izmenama i dopunama Pravil-nika, biti pove}an broj stru~nihsaradnika, administrativno-fi-nansijskih radnika u {kolama samawim brojem odeqewa, a bitismawen broj bibliotekara, organi-zatora prakti~ne nastave, admini-strativno-finansijskih radnika u{kolama sa velikim brojem odeqe-wa i izvr{ilaca na poslovimaodràvawa i higijene objekta.

USTANOVE ZA DECUSA SMETWAMA

Ovim izmenama i dopunama Pra-vilnika o kriterijumima i stan-dardima za finansirawe ustanovekoja obavqa delatnost osnovnog isredweg obrazovawa i vaspitawau~enika sa smetwama u razvoju,izmewen je samo jedan ~lan u odno-su na osnovni tekst Pravilnika od31. avgusta 2016. godine i to ~lan13 u kojem je brisan stav 9 koji gla-si: “Broj izvr{ilaca na poslovimaadministrativno-finansijskogradnika {kole uve}ava se za 0,004izvr{ioca po odeqewu za posloveunosa i aùrirawa podataka u in-formacionom sistemu prosvete”.

MUZI^KO I BALETSKOOBRAZOVAWE

Izmenama i dopunama Pravil-nika o kriterijumima i standardi-ma za finansirawe ustanove kojaobavqa delatnost osnovnog i sred-weg muzi~kog i baletskog obrazo-vawa i vaspitawa, izvr{ene su od-re|ene promene u odnosu na osnov-ni tekst iz 2016. godine.

U ~lanu 15. koji propisuje brojizvr{ilaca na poslovima admini-strativno finansijskog radnikabrisan je stav 5 koji glasi: “Brojizvr{ilaca na poslovima admini-strativno-finansijskog radnikauve}ava se za 0,002 po klasi za po-slove unosa i aùrirawa podatakau informacionom sistemu pros-vete”.

Broj izvr{ilaca na poslovimadomara/majstora odràvawa ure-|en je na isti na~in kao i u osnov-nim {kolama, u zavisnosti da li senastava izvodi u jednoj ili dvesmene.

U ~lanu 18, koji propisuje brojizvr{ilaca na poslovima odr-àvawa higijene brisan je stav 4koji glasi: “Broj izvr{ilaca na po-slovima odràvawa higijene u{koli koja obavqa delatnostosnovnog i sredweg muzi~kog i ba-letskog obrazovawa i vaspitawautvr|uje se u zavisnosti od brojapriznatih izvr{ilaca u nastavi iiznosi 0,1 (10%) od broja priznatihizvr{ilaca u nastavi na oba nivoaobrazovawa”.

N. MAQKOVI]

8

Veliki skup predstavnikasindikalnih organizacija,[kolske uprave, direkto-

ra i lokalne samoupraveP~iwskog okruga, kao i pred-stavnika resornog ministar-stva, odràn je 24. maja u amfi-teatru vrawanske Visoke {kolestrukovnih studija. Skup je orga-nizovao Sindikat obrazovawaSrbije.

Pored predsednice SOS Va-lentine Ili} i saradnika, izresornog ministarstva bila jeprisutna na~elnica za pred-{kolsko i osnovno obrazovaweSlavica Ja{i}, zatim na~elnik[kolske uprave Leskovac Dra-gan Mitrovi}, kao i Zorica Jo-vi} iz gradske uprave Vrawa.

Prisutni su imali prilikuda se iz prve ruke upoznaju saplanovima resornog ministar-stva, {kolske i lokalne upravei da dobiju odgovore na pitawa

u vezi sa materijalnim poloà-jem zaposlenih u obrazovawu,tehnolo{kim vi{kovima, umre-àvawem {kola, problemimaobrazovawa u P~iwskom okrugu.

Ovaj model sastanka, kojemprisustvuju predsednici na{ihsindikalnih organizacija, di-

rektori, predstavnici resornogministarstva, {kolske uprave ilokalne samouprave je prvi unizu koje }e Sindikat obrazo-vawa Srbije organizovati i udrugim regionima i gradovima.

M. K.

Akt

ivno

sti

u S

OS

Da se svi u o~i pogledamoDa se svi u o~i pogledamo

“Digitalne kompetencije nastavnika“Digitalne kompetencije nastavnikau zemqama DKMT regije”u zemqama DKMT regije”

Na Pali}u je 7. i 8. juna odr-àn je seminar “Digitalnekompetencije nastavnika

u zemqama DKMT regije” u okvi-ru trojne me|unarodne saradweSindikata zaposlenih u obrazo-vawu, nauci i kulturi Vojvodi-ne, Uniunea Judeteana C.N.S.L.RFratia Hunedoara iz Deve i ÉSZT -Dél-Alföld Regionális Szervezete.

Seminar je posve}en pred-stavqawu digitalnih ve{tinai kompetencija nastavnika uzemqama DKMT regije, sa poseb-nim naglaskom na zna~aj i ulogunovih tehnologija za unapre-|ewe obrazovnog sistema. A s

tim u vezi i analizi stawa di-gitalizacije u zemqama DKMT.Tokom dvodnevnog seminara u~e-snici su razmenili znawa, in-formacije i primere dobreprakse o tehnologijama i na~i-nima wihove implementacije unastavi u ciqu unapre|ewa kva-liteta obrazovawa, podstica-wa motivacije u~enika za u~eweu nastavnom procesu, kao ipruàwu kvalitetne podr{kenastavnicima da budu digital-no kompetentni.

Predstavnik delegacije SONKVojvodine Rade Erceg predsta-vio je slu`beno objavqen Ok-

vir digitalnih kompetencija -Nastavnik za digitalno doba,navode}i definisane ve{tine,ciqeve i o~ekivane ishode ko-ji ~ine korpus digitalnih kom-petencija nastavni~ke profe-sije.

Na seminaru su u~esnici is-kazali veliku zahvalnostSONK Vojvodine istakav{i daje ovaj tematski skup bio prili-ka da se steknu nova znawa izobra|ene oblasti, razmene is-kustva, defini{u i isplanirajubudu}e aktivnosti.

R. ERCEG

9

Akt

ivno

sti

u S

OS

Odbor delatnostiOdbor delatnostipred{kolskih ustanovapred{kolskih ustanova

UBeogradu je 22. juna 2018. go-dine odràna sednica Od-bora delatnosti pred{kol-

skih ustanova. Na dnevnom redusednice bila je verifikacijamandata novim ~lanovima Odbo-ra, izve{taj o aktivnostima uprethodnom periodu, izbor za~lana Komisije za tuma~ewe PKUza zaposlene u ustanovama pred-{kolskog vaspitawa i obrazo-vawa, a na kraju je bilo re~i ostawu i problemima u sindikal-nim organizacijama.

Odbor delatnosti je verifi-kovao mandate novim ~lanovimai to: Nata{i Stoji} iz Suboticeumesto Neboj{e Markeza, ZoriciVujatov iz Novog Sada umestoMagdolne Mesaro{, Julkici Mi-lovanov iz Be~eja umesto IvaneVa{tag, Vesni Nu{i} iz Vrawaumesto \ur|e Risti}, Nata{iPetronijevi} iz Svilajnca ume-sto Sla|ane Mili} i Vesni Jevti}iz Aleksinca umesto Marije Ste-panovi}.

Predsednik Odbora Novak Ka-ti} je podneo izve{taj o aktivno-stima u proteklom periodu, kojesu, pre svega, bile usmerene nadobijawe pove}awa 10 odsto usvim sredinama, na realizacijuprava iz PKU, zatim u katalogi-zaciju radnih mesta koja su va-`na za platne razrede i grupe.

Pravna savetnica NikolinaMaqkovi} je govorila o na{ojinicijativi podnetoj Ministar-

stvu za rad i Fondu PIO u vezisa uve}awem godina staà za za-poslene koji rade sa decom u gru-pi u pred{kolskim ustanovama.Ona je rekla da smo od Ministar-stva za rad dobili odgovor u ko-jem se detaqno daje procedura zautvr|ivawe radnih mesta kojamogu imati beneficiran radnista`, ali od Fonda PIO nismodobili nikakv odgovor. Dogovore-no je da Fondu bude ponovo upu}endopis sa na{om inicijativom.

U Komisiju za tuma~ewe PKUza pred{kolske ustanove iza-bran je predsednik Odbora No-vak Kati}, koji }e uz pomo} prav-nice Nikoline, odre|ene da budezamena, u~estvovati u radu pome-nute komisije.

Koleginica Bojana Savi} jepredloìla izmene i dopunePKU u ciqu preciznijeg defini-sawa pojedinih odredbi koje semogu razli~ito tuma~iti. Dogo-voreno je da svi predlozi za iz-mene PKU budu dostavqeni u pi-sanom obliku.

^lanovi Odbora su potvrdiliranije zauzet stav da vaspita~i idaqe realizuju pripremni pred-{kolski program u pred{kol-skim ustanovama, a posebno jeukazano na opasnost da se i upred{kolskim ustanovama pojavetehnolo{ki vi{kovi i potrebnoje detaqno definisati kriteri-jume za bodovawe.

M. K.

Na Ilixi kod Sarajeva je 30. maja odràn [e-sti kongres Sindikata sredweg i visokogobrazovawa i odgoja, nauke i kulture Bosne i

Hercegovine, na kojem su kao gosti u~estvovalepredsednica SOS Valentina Ili} i saradnica zame|unarodnu saradwu Borka Vi{ni}.

S obzirom na to da je Kongres odràn ba{ na danosnivawa Sindikata, brojnim delegatima obrati-la se i prva predsednica u ime osniva~a, koja je uemotivnom govoru podsetila na napore i teàk putdo formirawa organizacije u sloènim uslovima ivremenima. Me|u gostima su bile i kolege iz regi-ona: Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, kaoi drugih sindikata u okviru Saveza u kom deluju.

Dosada{wi predsednik \evad Haxi} je istakaouspehe koje je sindikat postigao u oblasti kolek-tivnog pregovarawa i pozitivna re{ewa za zapo-slene u ovim sektorima obrazovawa, ali i izazovesa kojima su se suo~avali u nedovoqnoj saradwi sakantonalnim vlastima sa kojima i pregovaraju ounapre|ewu poloàja zaposlenih, kao i kompliko-vane odnose unutar Saveza, s obzirom da nawihovom nedavnom Kongresu nije izabrano novo ru-kovodstvo.

Predsednica SOS Valentina Ili} je uobra}awu podsetila na vi{egodi{wu saradwu na-{ih sindikata i zajedni~ki rad na pripremi proje-kata i razmenu iskustava, koja je uvek bila od obo-strane koristi.

Na Kongresu je izme|u tri kandidata za novogpredsednika izabran Admir Terzi}. B. V.

SOS na Kongresu SindikataSOS na Kongresu Sindikatasredweg i visokog obrazovawa BiHsredweg i visokog obrazovawa BiH

Pozivamo Vas da u~estvujetena VII Sportskim igrama uorganizaciji SOS, koje }e

biti odràne 13. - 16. septembra2018. (~etvrtak - nedeqa) nasportskim terenima Hotela “Ju-nior” u Brze}u.

Prijave za u~e{}e na igrama,podnose se pisanim putem do 1.jula 2018. godine prema Pravili-iku igara, na adresu Republi~kogodbora SOS, De~anska 14/6,11000 Beograd, faksom na broj011/ 3233 - 229 ili e-po{tom:

[email protected] [email protected] .

Kotizacija za susrete iznosi7.700,00 dinara po u~esniku bezprevoza. U kotizaciju je ura~unatsme{taj u~esiika, koji po~iwe od

~etvrtka sa ve~erom i zavr{avase u nedequ sa doru~kom, zatimosigurawe, koktel dobrodo{li-ce, kori{}ewe terena, prostori-ja i rekvizita, usluga sudija,angaòvawe deùrne lekarskeslu`be, medaqe, pehari i sve~a-na ve~era. Kotizacija se upla}u-je u ~etiri rate i to: prvu ratu uvisini od 2.000,00 po u~esnikuuplatiti do 1. jula 2018. godine,drugu ratu u visini od 2.000,00 pou~esniku do 1. avgusta 2018. godi-ne, tre}u u visiii od 2.000,00 pou~esniku do 1. septembra 2018.godine, a ~etvrtu ratu u visiniod 1.700,00 po u~esniku do 13.septembra 2018. godine na ra~unSindikata obrazovawa Srbije330 - 4002025 - 92, sa naznakom:

Kotzacija za VII Sportske igre.Prijave ekipa {aqu se za sle-

de}e sportove: MU[KARCI (od-bojka - 6, basket - 3, mali fudbal- 4+1, tenis - pojedina~no, kugla-we - 2, {ah - 4, stoni tenis - 2, pi-kado - 3, nadvla~ewe konopca -6+2, plivawe - pojedina~no) i@ENE (odbojka - 6, basket - 3, te-nis - pojedina~no, kuglawe - 2,{ah - 4, stoni tenis - 2, pikado -3, nadvla~ewe konopa - 6+2, pli-vawe - pojedina~no).

Pravilnik igara sa propozi-cijama bi}e dostavqen naknad-no. Za sve dodatne informacijemoète pogledati sajt SOSwww.sind-obr.org.rs ili se obra-titi na telefone 011/3233-229 i011/3238-764. VALENTINA ILI]

10

BEOGRADNa sportskim terenima SRC ,,Pionirski grad” u

beogradskom Ko{utwaku 2. juna su odràni su VIISportski susreti Sindikata obrazovawa Beograda.Igre su otvorili predsednica SOS ValentinaIli} i predsednik Gradskog odbora SOB Zoran Iv-kovi}.

Do kasnih popodnevnih sati u~esnici su se ,,bo-rili” u sportskim disciplinama u fer i sportskomnadmetawu. Nije izostalo ni lepo druèwe. Ovegodine tri najuspe{nije ekipe u generalnom pla-smanu su: Dom u~enika sredwih {kola, Saobra}aj-no-tehni~ka {kola Zemun i Ma{inska {kola ,,Ra-doje Daki}”.

Naravno, i ostale ekipe koje su u~estvovale suostvarile izuzetno dobre rezultate tako da sviu~esnici VII Sportkih susreta mogu biti oceweniocenom - odli~an (5).

LESKOVACU hotelu “Bavka” u Leskovcu 8. juna je odràna

sve~anost povodom zavr{etka nastavne godine, nakojoj se tradicionalno dodequju pehari, medaqe ipriznawa u~esnicima okru`nih sportskih susretaradnika u prosveti Jablani~kog okruga. Sve~ano-sti je prisustvovalo oko 250 prosvetnih radnika.

Na ovogodi{wim, sedmim, Sportskim igramau~estvovalo je 26 ekipa iz ukupno 19 obrazovno-vaspitnih ustanova Jablani~kog okruga, a tak-mi~ewa su odràna 19. i 20. maja na terenima SRC“Dubo~ica” u Leskovcu.

Sveukupni pobednik ove godine je PU “VukicaMitrovi}” Leskovac, dok je drugo mesto u ukupnomplasmanu pripalo leskova~koj O[ “Vasa Pelagi}”, atre}e mesto T[ “Nikola Tesla” Medve|a.

SUBOTICANa Pali}u su 9. juna u organizaciji SONK Vojvo-

dine i Subotice odràni Sportski susreti zapo-slenih u obrazovawu, nauci i kulturi. U~estvovaloje 16 sportskih ekipa sa 120 takmi~ara iz Vojvodi-ne, kao i ekipe iz Ma|arske, Rumunije i RepublikeSrpske.

Sportski susreti su odràni u O[ ”MiroslavAnti}”, a takmi~ilo se u: malom fudbalu, odbojci,basketu, stonom-tenisu, {ahu, pikadu i nadvla~ewukonopca. Pobednik Susreta je ekipa Op{tinskogodbora Stare Pazove.

R. S. P.

Spo

rtsk

i su

sret

i u

SO

SLepo druèwe i fer-plejLepo druèwe i fer-plej

Poziv za Sportske igre SOSPoziv za Sportske igre SOS

Promocija socijalnog dijalogaje definisana kao kontinuira-ni zadatak u novom programu

rada evropskih socijalnih partnerau obrazovawu. Zavr{na Konferenci-ja tre}e faze projekta o socijalnomdijalogu: “Evropski sektorski soci-jalni partneri u obrazovawu teèodrìvom uticaju na izgradwuevropske obrazovne politike krozuspe{an socijalni dijalog”,odrànaje 13. i 14. juna u Sofiji, tokom pred-sedavawa Bugarske EU.

Time su zaokruène petogodi{-we aktivnosti na nacionalnim ievropskom nivou o ja~awu kapacite-ta koje su okupile predstavnikeevropskih i nacionalnih socijalnihpartnera iz 18 evropskih zemaqa idve zemqe kandidata za EU. Konfe-renciji je prisustvovalo vi{e od 80predstavnika sindikata obrazo-vawa i organizacija poslodavaca uobrazovawu koji su otpo~eli prime-nu novoste~enog znawa i do{li dapredstave su{tinu - zajedni~kuizgradwu obrazovne politike. Soci-jalni partneri su diskutovali ostawu socijalnog dijaloga u sopstve-nim zemqama i kako oja~ati veze iz-me|u nacionalnog i Evropskog sek-torskog socijalnog dijaloga.

Kroz ekspertske prezentacije izEvropske Komisije, Eurofound-a,Evropskog Saveta za obrazovawe ibugarske vlade, kao i projektniheksperata, na Konferenciji je uka-zano na pove}anu saglasnost izme|uevropske politi~ke koordinacije inacionalnih obrazovnih politika.Inicijative kao {to su Evropskistubovi socijalnih prava i wihovaimplementacija kroz Evropski seme-star, skora{wi predlog za Evropskiprostor obrazovawa 2025, kao istawe industrijskih odnosa u Evro-pi, bili su predmet diskusije u ciqupodr{ke socijalnim partnerima.

Zakqu~uju}i dvodnevni rad, u~e-snici su se saglasili o rastu}oj po-trebi zajedni~kog nastupa pred iza-zovom atraktivnosti nastavni~keprofesije. U skoro svim EU/EFTA izemqama kandidatima, nedostataknastavnika postaje zabriwavaju}arealnost, koja je rezultat decenijesmawenog investirawa, pogor{a-vawa radnih uslova, ukqu~uju}i ne-sigurne radne ugovore i nizak statusu dru{tvu.

Nasuprot tim neveselim podaci-ma zamenica Ministra obrazovawa inauke Bugarske Denisa Sa~eva, je re-kla da “svi mi treba da priznamo i

cenimo ~iwenicu da istinski inklu-zivno i inovativno dru{tvo Evrop-ske Unije moè biti izgra|eno krozodgovaraju}e ciqano i sistematskoinvestirawe u obrazovawe i kulutu-ru. I moramo raditi za EU u kojojmladi dobijaju najboqe obrazovawei obuku i mogu da studiraju i na|u po-sao {irom kontintenta.” Podse}aweda su poverewe, po{tovawe i uzajam-no priznawe osnova uspe{nog soci-jalnog dijaloga, koji neguje kvalitet-no obrazovawe za u~enike i decu,ETUCE Evropski direktor Suzan

Floken je zahvalila u~esnicima zawihov doprinos u informisawu, ~i-me pomaù da Evropski socijalnidijalog ima stvarni uticaj u u~ioni-cama.

Na sve u~esnike Konferencije jeposeban utisak ostavio zajedni~kinastup socijalnih partnera iz Bu-garske - od predstavnika sindikataobrazovawa i wihovih federacijado ministara i vladinih zvani~ni-ka. Pritom, imali su jedinstven po-vod, a to je pove}awe plata u obra-zovawu za 20%. B. V.

11

Me|

unar

odna

sar

adw

a

Sa Evropske konferencijeSa Evropske konferencijeo socijalnom dijaloguo socijalnom dijalogu

Izdava~: SINDIKAT OBRA-ZOVAWA SRBIJE, De~anska14, 11000 Beograd Glavniurednik: VALENTINA ILI]

Urednik: SA[A LUKOVI]Redakcijski kolegijum:

BORKA VI[NI] i MIODRAG KAMPERELI] Telefon:(011)32-33-229 Tira`: 4000 www.sind-obr.org.rs E-mail:[email protected] Grafi~ka priprema: DIMITRIJEPAVLOVI] [tampa: SIGNETA - Beograd

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

331.105.44(497.11)

SINDIKALNO pero : list Sindikata obrazovawa Srbije /glavni urednik Valentina Ili}. - God. 1, br. 1 (2001)- . - Beograd :Sindikat obrazovawa Srbije, 2001- (Beograd : Signeta). - 30 cm

Mese~no.ISSN 1451-7574 = Sindikalno peroCOBISS.SR-ID 120073740

Regionalni dogovorRegionalni dogovorza zajedni~ku akcijuza zajedni~ku akciju

Tokom Konferencije o socijal-nom dijalogu u Sofiji, odr-àn je i sastanak predstavni-

ka sindikata obrazovawa sa Bal-kana, koji su u~estvovali u radukonferencije. Dogovoreno je da se,u skladu sa usvojenim stavovima saseminara odrànog decembra 2017.u Beogradu, pripreme zajedni~keaktivnosti svih sindikata obrazo-vawa - iz zemaqa biv{e Jugoslavi-je, kao i Albanije i Bugarske. Timebi se nastavila realizacija Spo-razuma o saradwi i zajedni~komdelovawu sindikata obrazovawaiz biv{e Jugoslavije iz 2006. godi-ne, kao i sporazuma o uzajamnojsaradwi sindikata obrazovawabalkanskih zemaqa iz 2012. godi-ne.

Sindikat hrvatskih u~iteqatim povodom organizuje me|unarod-ni susret sa temom: “Definisawesaradwe i zajedni~ke akcije saciqem unapre|ewa sistema obra-zovawa i poloàja zaposlenih” ko-ji je odràn tokom juna.

Ciq skupa je bio da se pre po-~etka nove {kolske godine prona-|u modaliteti i konkretnare{ewa kojima bi se uticalo napoboq{awe materijalnog i dru-{tvenog poloàja zaposlenih uobrazovawu. Konkretni predlozi izakqu~ci uvod su u akcije koje }esindikati obrazovawa zajedni~kipreduzeti kako bi upozorili nasve gori materijalni i statusni po-loàj prosvetnih radnika u dru-{tvu. B. V.

Na{ kolega, kojeg danaspredstavqamo, ro|enije Vu~itrnac, koji ìvi

u Zve~anu i radi u KosovskojMitrovici, gde je sme{tenavu~itrnska Gimnazija i Teh-ni~ka {kola. Marta ove godi-ne izabran je za predsednikaPokrajinskog odbora SOSKosova i Metohije umestoPredraga Ja{ovi}a, koji jeoti{ao u penziju.

Zoran je ro|en 1966. godi-ne. Osnovno obrazovawe jestekao u Vu~itrnu, sredwe uKosovskoj Mitrovici, potomje zavr{io Vi{u tehni~ku{kolu, pa inèwersku in-formatiku na strukovnimstudijama i {kolovaweokon~ao na specijalisti~-kim studijama kao menaxer uproizvodwi. Radno iskustvosti~e jo{ od 1988. godine, ka-da se zaposlio u “Termoelek-tru”, a nastavnik je postaokrajem naredne godine u Gim-naziji i Tehni~koj {koli,gde i danas radi kao nastav-nik ma{inske grupe predme-ta i koordinator prakti~nenastave.

^lan Sindikata obrazo-vawa je postao odmah po ula-sku u prosvetu, a 26 godinakasnije izabran je za pred-sednika Sindikalne organi-zacije ustanove u kojoj radi.S ponosom isti~e da je u mo-mentu wegovog stupawa nasindikalnu funkciju organi-zacija brojala 28 ~lanova od43 zaposlenih. Danas jo{ sa-mo dvoje zaposlenih nije una{im redovima.

Za sebe kaè da je komuni-kativan, preduzimqiv sa do-brim organizacionim spo-sobnostima, angaòvan, po-sve}en poslu, uporan isnala`qiv, a mi dodajemo iizdr`qiv, jer tokom 30 godi-na rada nema nijedan danbolovawa.

Zabeleìli smo da je Zo-ran Drobwakovi} prilikomizbora na funkciju predsed-nika Pokrajinskog odboraSindikata obrazovawa Srbi-je za Kosovo i Metohiju, izme-|u ostalog, rekao:

“Od prvog dana stupawa nadu`nost predsednika Sindi-kalne organizacije zalaèm

se za ostvarivawe zakonomutr|enih prava zaposlanihuz dobru saradwu direktorai svih ~lanova Sindikata.Trudi}u se da opravdampoverewe koje mi je ukazano

i svojim zalagawem da}u do-prinos u radu Sindikataobrazovawa, kako na KiM ta-ko i na republi~kom nivou.

R. S. P.Pre

dst

avq

amo

na{

eg a

ktiv

istu

Zoran Drobwakovi}, predsednikPOS obrazovawa KiM

Documents

LIST SINDIKATA OBRAZOVAWA SRBIJE · sta`, jer je velik broj profesio-nalnih bolesti èna koje ~ine vi-{e od 90 odsto zaposlenih. Prema na{im israìvawima jedna èna u vrti}u u toku