ljubiša stojanović

8. 3. 2014. www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/znanost/1473-nastanak-i-razvoj-kosmosa-ljubisa-stojanovic?type=raw&tmpl=component&print=1&page=

http://www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/znanost/1473-nastanak-i-razvoj-kosmosa-ljubisa-stojanovic?type=raw&tmpl=component&print=1&page= 1/129

Nastanak i razvoj kosmosa - Ljubiša Stojanović

Nastanak i razvoj kosmosa - Ljubiša Stojanović

Preneseno sa: 4Dportal

Ovaj iscrpan tekst objavljen je na forumu 4Dportala, a kako bi ga više približili vama čitateljima ( radi

nedovoljne posjećenosti/aktivnosti samog foruma), odlučili smo ga objaviti u nekoliko dijelova u obliku

članka. Tekst je jednostavan za čitanje i razumijevanje, a daje odgovore na mnoga pitanja koja ste si tokom

života vjerovatno postavljali, npr. kako je nastao Svemir, zašto smo ovdje, od čega je čovjek sastavljen, što

su duša, um... itd. Uživajte!

Sve informacije iznete u ovim tekstovima dobio je i istraživao dr Ljubiša Stojanović u dubokoj meditaciji

poslednjih 20 godina. One predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikada neće moći da dođu, bez obzira narazvoj nauke i društva uopšte, jer su ona sa druge strane barijere preko koje ljudi ne mogu. Ipak, do njih će

biti moguće doći ukoliko duhovne, superinteligentne energije kosmosa odluče da ih prenesu ljudima. One to

rade preko osoba koje su, prema njihovim kriterijumima na visokom duhovnom nivou, a ove su dužne da ta

znanja prenesu ostalim ljudima.

Postavlja se pitanje: Kako se tačnost ovih informacija može proveriti?

To nije moguće direktno izvesti, kao što se ne može proveriti ni da li Bog postoji. Ipak, postoji indirektan

način provere. On se sastoji u tome da ako je jedan deo informacija, primljen iz istog izvora i na isti način,

bilo moguće proveriti i ako su sve bile tačne, onda se može pretpostaviti da su i ostale informacije koje su

takve prirode da se ne mogu proveriti takođe tačne. A, takvih potvrđenih informacija, je bilo!

Potencijal i Stvaralac

http://4dportal.com/hr/dnevne-vijesti/istrazivacki-radovi/1837-nastanak-i-razvoj-kosmosa-nastanak-i-razvoj-ljudske-civilizacije-1-dio



POTENCIJAL

Ljudi kažu da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak, bilo nekog početka ili vremena kadakosmosa nije bilo?

To vreme je postojalo, ali je ono beskonačno daleko i ne može se izmeriti nikakvim realinim vremenskimjedinicama. Isto važi i za veličinu kosmosa, koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv realnim jedinicama za dužinu.

Iako je to vreme neizmerno daleko od današnjeg dana, iako ono ima barem neki teorijski značaj, to ipak

golica radoznalost ljudi, te se zbog toga može reći jezikom koji će ljudi razumeti da je pre nastanka svemirapostojao Potencijal koji je bio u stanju da ga stvori.

Vreme nastanka tog neizmerno velikog polja-Potencijala približno je toliko daleko od početka stvaranjakosmosa koliko je on daleko od današnjeg dana.

Šta je izazvalo Potencijal da to poželi?

Njegova neizmerna inteligencija i moć da postigne sve što zaželi, a koja se u njegovom polju stvarala i

razvijala beskonačno dugo vremena, stvorila je kod njega utisak da je potrebno proširiti sadržaj samog sebe,kako bi se jedan deo mogućnosti koje Potencijal sadrži realizovale. Cilj je bio pretvoriti jedan deoPotencijala u ostvarenje, u kreaciju.

Njegova prva kreacija bilo je pretvaranje dela potencijalnih mogućnosti u energetsko polje čije seprostranstvo poklapalo sa prostiranjem samog Potencijala, što znači da je obuhvatalo celu zapreminudanašnjeg kosmosa. Ovo energetsko polje je preuzelo mogućnosti Potencijala u svakoj njegovoj tački.

Namera i cilj Potencijala bili su da ovo Jedinstveno polje preuzme na sebe dalju organizaciju i realizacijuostvarenja novih sadržaja unutar Potencijala. Jedinstveno polje je predstavljalo jednu manifestaciju

Potencijala, pa je stoga moglo da realizuje samo ono što je Potencijal poželeo. Zbog toga ono, od svogpostanka do današnjeg dana, nije realizovalo ništa što nije do najsitnijih detalja predstavljalo želju Potencijala.

STVARALAC

Stvorivši Jedinstveno polje, Potencijal je završio svoj potencijalni period i započeo stvaralački period svogpostojanja. Zbog toga se od tog vremena on zove Stvaralac, jer su od njega počela sva stvaranja ili svekreacije u kosmosu.

Početak stvaranja kosmosa predstavljao je, dakle, stvaranje Jedinstvenog polja. Dajući sve moći, sve znanje

i sve mogućnosti Jedinstvenom polju, koje je sam imao, Stvaralac je obezbedio enormnu, sveobuhvatnustvaralačku energiju, pri čemu njegov Potencijal u tome nije učestvovao, ali je imao apsolutnu kontrolu nad

kompletnim sadržajem i procesom stvaranja. U prvo vreme Jedinstveno polje je stvaralo energije koje supredstavljale začetke velikih energetskih kompleksa, dakle, predstavljale su embrione velikih energija koje je

Stvaralac zamislio kao sadržaj ili kostur kosmosa. Te energije su se relativno brzo razvijale zahvaljujućisuperinteligenciji koju su posedovale i svesti za potrebom stvaranja sadržaja kosmosa.

U tom razvoju, zbog ogromnih prostranstava kosmosa i izuzetne složenosti funkcija ovih energija, pojavile su



se, već u samom početku, manja ili veća odstupanja od onoga što je Stvaralac zamislio. Da bi zaustavio ova i

sprečio nova odstupanja, Stvaralac je preko Jedinstvenog polja stvorio energije koje su odstupale oduobičajenih energetskih struktura.

One su imale moć da koriguju sva odstupanja zahvaljujući:

-svojoj superinteligenciji i znanju,-svojoj neuništivosti, odnosno nemogućnosti spajanja sa drugim energijama, pri čemu bi činili novu energiju,

-svom večitom životu ili trajanju.

Potreba za ovim majstorima svemira bivala je sve veća kako se kosmos više razvijao i postajao sve složeniji isloženiji. Potreba za ovim energijama je i danas veoma velika, ali sada, zbog izuzetne složenosti i sadržaja

kosmosa i zadataka koje Jedinstveno polje ima, gotovo je neizvodljivo da ovu energiju Jedinstveno poljeneprekidno stvara. Sa njenim stvaranjem, jednistveno polje je prestalo, približno, na polovini puta od početka

stvaranja kosmosa do danas. Od tog vremena pojedine oblasti u kosmosu, kao što su sazvežđa, galaksije iličak i pojedini mali planetarni sistemi, preuzimaju na sebe stvaranje ovih plemenitih energija.

RAZVOJ JEDINSTVENOG POLJA

Stvaralac je, stvarajući jednu po jednu novu energiju, kompletirao i usložnjavao funkcionisanje beskonačnog

kosmosa. Međutim, u prvoj trećini života kosmosa postojali su određeni otpori stvaranju ovakvog kosmosa.Oni su nastali kao posledica intertnosti energetskih polja koja su činila deo samog Stvaraoca. Njihova

intercija i težnja da zadrže postojeće stanje stvaralo je u tom periodu određene teškoće da se ogromnaenergetska polja duž celog svemira formiraju, počnu da funkcionišu i da se u tom smislu stabilizuju. Zbog toga

je Stvaralac stvorio Jedinstveno polje koje je u prvo vreme imalo zadatak da u potpunosti kontrolišenastanak, funkcionisanje i stabilizaciju novih energija na celom prostranstvu kosmosa.

Postepeno, Jedinstveno polje je, posle uspostavljanja stabilizacije funkcija prvih velikih energija, bilo u stanju

da samo, po želji Stvaraoca, realizuje određene energije. Kasnije je ono sve više preuzimalo ovu funkciju,

tako da, približno od polovine veka kosmosa, Stvaralac više ništa ne radi direktno već se njegove zamislirealizuju preko Jedinstvenog polja, čija moć je dostigla nezamislivu veličinu.

PROMENE UNUTAR BIĆA STVARAOCA

Stvaralac je, prenoseći realizaciju na Jedinstveno polje, u potpunosti oslobodio svoje beskonačne mogućnosti

za kreaciju kosmosa. Postepeno su njegova sopstvena polja, koja su u prvo vreme pružala otpor promenamazbog svoje intertnosti, uspela da se u potpunosti uklope u novo funkcionisanja kosmosa. Imajući u vidu ove

promene, može se reći da je, stvarajući kosmos, Stvaralac menjao i deo sebe koji je bio u prvo vreme

smetnja njegovoj kreaciji. Šta se zapravo dogodilo pri stvaranju novih energija, imajući u vidu da jeenergetsko polje Stvaraoca još pre toga u potpunosti ispunjavalo svaku tačku u kosmosu?

Stvaralac je, zahvaljujući svojoj beskonačnoj kreativnosti generisao unutar svog bića nove energije i

energetska polja sa novim osobinama i novim funkcijama koje do tada Stvaralac nije sadržao. Stvorivši oveenergije i energetska polja, Stvaralac je zadržao suštinu svog bića, dok su se novonastala energetska polja

stacionirala na pojedinim delovima kosmosa, što znači istovremeno sa poljem Stvaraoca. Ova polja su bila u

potpunosti nezavisna jedna od drugih osim što su novonastale energije funkcionisale tačno onako kako jeStvaralac zamislio i u potpunosti u skladu i sinhronizovano sa bićem Stvaraoca.



ZAŠTO JE STVARALAC STVORIO KOSMOS?

Početak stvaranja kosmosa bio je spor i nesistematski, pre svega, zbog njegovih ogromnih dimenzija.

Kasnije, približno posle trećine njegovog dosadašnjeg života, Stvaralac je uspeo da poveže energije, da ih

sistematizuje i sinhronizuje. Sledeći potez koji je uradio odnosio se na stvaranje niza podsadržaja unutarvelikih energija koje su u sebi nosile glavnu odgovornost za funkcionisanje sistema koji je Stvaralac stvorio.

Ovi podsadržaji su kasnije generisali nove, potpuno samostalno, gradeći na taj način beskonačnu mrežusuptilnih funkcija ne samo pojedinih velikih energija i njihovih sistema već i celog kosmosa.

Ideja Stvaraoca nije bila da se igra, kako se to tumači u nekim drevnim saznanjima koja su zbog usmenog

prenošenja i nepreciznosti starih jezika donekle deformisana. Njegova želja je bila da stvori sadržaje onihpotencijala koji su u njemu večito postojali ili su se pod pritiskom starih generisali novi.

On je osetio potrebu da ove potencijale realizuje osećajući se kao što se oseća bremenita žena koja treba daiznese svoje dete na svet.

To je bila želja, potreba, ali i neminovnost koja se nije mogla izbeći. Bilo bi nedovoljno precizno reći da su ti

potencijali u Stvaraocu tokom beskonačno dugog vremena sazreli i zahtevali svoju realizaciju. Pre bi se moglo

reći da je osećaj, koji je Stvaralac u tom smislu imao, više ličio na poplavu, u celom njegovom biću, divnihosećaja koja se nisu mogla zaustaviti i koja su postepeno, jedno po jedno, prerasla u energije od kojih jenastao kosmos.

Postoji oblast u kosmosu u kojoj delovanje Stvaraoca, u smislu izgradnje sadržaja sličnih ostalom delu

kosmosa, još uvek nije započeo. Taj deo je prostorno vrlo značajan, u njemu postoji samo Stvaralac kao

Potencijal. Stvaralac je ovaj deo ostavio kao deo sebe koji je ostao neizmenjen od pamtiveka i taj deo će i

dalje funkcionisati večito kao Stvaralac-Potencijal. U njega ne prodiru ni energije ni materija koje su njegovodelo, već on predstavlja čistu supstancu Stvaraočevog genija. To je deo kosmosa ili deo Stvaraoca do kogase ne može dopreti. On predstavlja svetinju za ceo kosmos.

TROSLOJNO BIĆE STVARAOCA

Stvaralac je, dajući sve moći Jedinstvenom polju za realizaciju njegovih kreacija, omogućio celokupnomsvom biću da se u potpunosti posveti kreiranju kosmosa. Međutim, jedan deo njegovog bića, oko jedne

trećine, nije bio od samog početka uključen u stvaranje kosmosa. O čemu se tu radi? Ovaj deo

Stvaraočevog potencijala predstavlja posebnu vrstu znanja i moći koje se u znatnoj meri razlikuju od ostalog

dela. Ovaj deo predstavlja najstariji deo Stvaraoca, njegov začetak, iz koga se kasnije razvio ceo Potencijal.Razlika između ovog dela i ostalog potencijala Stvaraoca je u tome što je ovo jezgro bilo usmereno na

stvaranje ostalog potencijala i nije se moglo uključiti, odnosno pretvoriti od stvaraoca potencijala u kreatora

potencijala. Što znači da se njegova funkcija zadržava na stvaranju potencijala, a potencijal je stvorio svoju

mogućnost realizacije, odnosno kreacije. Stoga će ovo jezgro zauvek ostati neuključeno u dalji razvojkosmosa, dok će se kosmosom večito baviti preostali deo potencijala. Prostor kosmosa, ili deo prostora

kosmosa u kome se nalazi jezgro, ne funkcioniše na isti način kao ostali kosmos. Ono je bez energija i bez

materije koje je Stvaralac stvorio. Njegov sadržaj predstavlja energija jezgra i kroz nju prožeta energijapotencijala. Deo potencijala, koji postoji na istim delu kosmosa na kome i jezgro, nije aktivan kao stvaralac.On postoji samo kao potencijal. Zato se može reći da je biće Stvaraoca troslojno, sastoji se od:



jezgra,

dela potencijala na području jezgra,

ostalog dela potencijala, koji se od Potencijala pretvorio u Stvaraoca.

Stvaralac je, dajući velike moći Jedinstvenom polju, obezbedio istovremeno svoju maksimalnu kreaciju i

njenu realizaciju kroz Jedinstveno polje. Međutim, energije koje je stvorilo Jedinstveno polje imale su svojekreacije i svoje realizacije, tako da se proces kreativnosti i njene realizacije postepeno širio po celom

kosmosu. Mada, na prvi pogled, Stvaralac nije imao uticaja i udela na kreativnost i njihovu realizaciju

ogromnog broja energija u kosmosu, ništa se u njihovoj kreaciji i realizaciji nije dogodilo što nije bilo u skladu

sa voljom Stvaraoca. Na ovaj način sistem savršeno funkcioniše već više od polovinu veka kosmosa.Eventualna odstupanja u ponašanju energija ili materije u okviru kosmosa spadaju u normalan delokrug

majstora kosmosa-svetlećih tela, koji ih vrlo sigurno i uspešno vraćaju u njihove normalne funkcije.

KAKO JE NASTAO POTENCIJAL

Početak svih početaka, ako se tako može reći, predstavlja nastanak samog Potencijala, pre beskonačno,beskonačno dugo vreme. Kako je nastao embrion Potencijala sada se ne može sa sigurnošću govoriti, jer ni

beskonačna inteligencija, mudrost i znanje Potencijala ne mogu dokučiti pravu istinu-šta je bilo pre njega.

Ipak, procena je Potencijala da pre početka njegovog stvaranja u kosmosu nije bilo ničega. Iz čega se, ipak,

stvorio embrion Potencijala?

Nastao je kao posledica akumuliranja izuzetno malih količina energija koje su se, zahvaljujući nekoj sili

privlačnosti koja je između njih postojala, počele sakupljati i posle beskonačno dugog vremena sakupile se izcelog prostora kosmosa na jedno mesto obrazujući jedno energetsko jezgro koje je, po današnjim merilima,

bilo izuzetno slabašno i malo. Tako sakupljen na jednom mestu, posle izvesnog vremena, kvantitet je prešao u

kvalitet i došlo je do njegove promene, stvorena je jedna naprednija energetska varijanta koja se dalje,

postepeno menjala. Posle beskonačno dugog vremena, iz tog energetskog polja koje se znatno proširilo,došlo je do stvaranja prvog inteligentnog jezgra čija se dalje energija, postepeno razvijala, jačajući svoju

inteligenciju. Može se figurativno reći da je posle još jednog beskonačno dugog vremena, ova energetska

struktura, kao rezultat svog neprekidnog razvoja, dala embrion superinteligentne energije. Za njega se može

smatrati da je embrion Potencijala.

Period od njegovog nastanka do danas je poznat Potencijalu, s tim što se prva faza od embriona do

potpunog razvoja Potencijala, računajući opet kao beskonačno dugi period, karakteriše razvojem embriona usmislu sve veće inteligencije, znanja i moći, da bi konačno obuhvatio prostor svojim energetskim poljem koji

čini današnji kosmos. Polazeći od saznanja da je razvoj energija u kosmosu, a poslebno inteligentnih energija

izuzetno složen i izuzetno spor posao, može se pretpostaviti da je i razvoj Potencijala, od embriona do

njegovog konačnog oblika, predstavljao izuzetno spor, složen i naporan posao, jer je pošao od embrionasuperinteligentne energije koja u tom svom radu nije imala pomoć ni iskustvo nikakve druge energije.

Još jedna faza razvoja Potencijala predstavlja izuzetno dug vremenski period. To je faza od momenta gotovo

potpuno sazrelog i realizovanog Potencijala, mada je njegov razvoj tekao i posle tog perioda, ali u znatnoslabijoj formi, do momenta kada je Potencijal odlučio da realizuje ono što je kao potrebu u sebi osećao i

ostvari prve energije. Taj period je takođe izuzetno dug i predstavlja barem dve petine veka današnjeg

kosmosa. To vreme obuhvata period u kome je Potencijal od prve ideje, od prve najave potrebe za nekim



promenama, došao do potpuno zamišljenog i razrađenog plana kosmosa kojeg je posle toga trebalo samo

realizovati.

To bi bila istorija od pra pra početka, a pre njega u beskonačno, beskonačno dugom vremenu u kosmosu

nije bilo ničega.

Globalne energije

ENERGIJA HRISTA

Stvaralac je, aktivirajući embrione budućih velikih energetskih sistema vasione, pratio njihov postepeni razvoj

korigujući i usklađujući ih sa ukupnim razvojem kosmosa. Postoje na desetine velikih energetskih sistema koji

danas funkcionišu u kosmosu, ali su za ljude interesantna samo četiri sistema.

Prvi je tzv. SNOP HRISTOVIH ENERGIJA koji predstavlja skup od nekoliko stotina različitih energija od

kojih svaka ima svoj sadržaj, svoju namenu i svoje energetske karakteristike. One po intenzitetu nisujednake, ali su nezamenljive i neophodne i zbog toga se prostiru po celom kosmosu, ispunjavajući svaku

njegovu tačku. Karakteristika ovih energija je da se u jednom delu kosmosa sakupljaju u snop sličan

lijanama, koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo širile obuhvatajući celo prostranstvo kosmosa.

Šematski gledano, one se kreću u jednom pravcu, prolaze kroz ceo kosmos, vraćaju se ponovo prolazeći

kroz njihovo suženje u obliku snopa.

Koji je zadatak Hristove energije u kosmosu?

Ova energija, kao najsnažnija i najkompleksnija u celom kosmosu, ima bezbroj zadataka za održavanje

normalnog funkcionisanja kosmosa. Većina tih sadržaja i zadataka nisu shvatljivi za ljudski mozak. Pored tih

mnogobrojnih važnih funkcija, postoje i neke koje su od životne važnosti za ljude.

Pre svega, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove životni talas ili živototvorni talas i koji se

prostire po celom svemiru, kroz svaku njegovu tačku. Ovaj talas menja svoju frekvenciju idući od 2,6 do 26Hz. Životni talas nosi u sebi programe koji omogućavaju aktiviranje života u mrtvoj materiji. Delovanjem

životnog talasa nastaju živa bića. Mrtva materija na taj način počinje da živi, da se razvija, razmnožava,

prilagođava uslovima okoline i menja.pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju životnog talasa. Ako

bi životni talas prestao da se prostire, sva živa bića bi izumrla u celom kosmosu. Životni talas je, dakle,

aktivator, realizator života i sredstvo koje ga neprekidno održava. Životni talas je stvorio bezbroj žive

materije, odnosno živih bića u kosmosu. Svako od njih prilagođeno je uslovima sredine u kojoj su nastala.

Posebna vrsta živih bića u kosmosu su nematerijalna živa bića, sastavljena samo od energija, ali koja takođe

za svoj život, svoj razvoj, razmnožavanje i prilagođavanje okolnim uslovima moraju zahvaliti delovanju

životnog talasa. Kod njih je, umesto na mrtvu materiju, začetak života nastao delovanjem životnog talasa na

određene energetske strukture.

Stvaralac je tokom razvoja kosmosa dopunjavao i razvijao velike energetske strukture koje čine kičmu

kosmosa. Dodavao im je pojedine funkcije i zadatke koje su omogućavali da kosmos bude što raznovrsniji,



bogatiji, razvijeniji. To je razlog što se Hristova energija sastoji od nekoliko stotina različitih energija, pri čemu

je svaka, tokom njenog stvaranja, razrešavala neki od problema ili zahteva kosmosa.

Osim mogućnosti i obaveze da kreira živi svet, energija Hrista je prihvatila i brigu o cikličnom stvaranju zrelih

svetlećih tela, koja predstavljaju preduslov za normalno funkcionisanje kosmosa. Hristova energija je razvoj

svetlećih tela organizovala uz pomoć bića koja imaju slobodnu volju zbog njihove nesputane kreativnosti.

Od zadataka Hristove energije, koji se tiču ljudi, spomenućemo još samo njenu obavezu da vodi brigu o

planetama i drugim prostorima u kosmosu u kojima borave živa bića. Ta briga se sastoji u neprekidnom

bdenju da ovi sistemi, na kojima je nastanjen život, budu bezbedni i da bilo čijom greškom ne dođe do

kataklizmi i uništenja velikog broja životinjskih i biljnih vrsta, pa i uništenja samih planeta i drugih staništa živih

bića. U odsutnim trenucima Hristova energija vrši korekcije energetskih stanja i time sprečava kataklizme i

omogućava dalji nesmetani razvoj živih bića.

Hristova energija se ne odnosi na energiju Isusa Hrista, već predstavlja energiju koja ga je vodila nanjegovom Svetom putu.

ENERGIJA DUHA SVETOG

Druga po važnosti energija, koju je stvorilo Jedinstveno polje po želji Stvaraoca, jeste DUH SVETI. Ova

energija, kao i energija Hrista prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj tački. Nastala je,kao i energija Hrista, na samom početku stvaranja kosmosa. Njeni zadaci u kosmosu su vezani, pre svega, za

održavanje globalnih energetskih struktura, ali i istovremeno da stvara mrtvu materiju.

Ova energija je značajna za ljudski rod zbog toga što aktivno podržava živototvorni talas u njegovom

nastojanju da kroz oživotvorenje mrtve materija stvori živa bića.

Energija Duha svetog funkcioniše na 7,46 Hz. Osobama koje mogu sopstvenom voljom da menjajufrekvenciju rada svoga mozga, kada dovedu frekvenciju na ovaj nivo i požele da vide delić ove energije

prikazaće se bleđe i tamnije sivkasti slojevi sa različitim oblicima: elipsastim, okruglim, ponekad ispunjenim

tamnosivim tačkicama i drugim.

ENERGIJA PROSTORA

Treća, najveća energetska skupina, koju je stvorilo energetsko polje, nosi naziv ENERGIJA PROSTORA.Energija prostora, kao i prve dve, prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj tački, ali je

njena funkcija, na izvestan način, drugačija od prve dve.

Ona deluje na svakom mestu prostora drugačije, u skladu sa potrebama tog prostora: drugačija je po

energetskim prostranstvima nego u mrtvoj materiji i živoj materiji. Njena uloga je izuzetno važna, jer pomaže

procese koji se tu odigravaju, bez obzira da li su oni energetski, ili su vezani za stanje mrtve ili žive materije.

Što se tiče čoveka, energija Prostora mu pomaže da razreši određene konfliktne situacije sa prirodom, sa

okolinom, to znači sa vazduhom, tlom, hranom, energijama koje ga opkoljavaju. Ali, onaj deo energije

Prostora koji boravi u čoveku pomaže mu da razreši probleme na koje nailazi u svom kontaktu sa prirodom.

Zbog toga je ona, i isceljujuća, i razvojna, i podmlađujuća, i energija koja pomaže čoveku da obavi zadatke

koje je pred njega Stvaralac postavio.



Energija Prostora funkcioniše na 8,14 Hz. Izgled ove energije na toj frekvenciji podseća na table leda,prozirne sa plavičastosrebrnastim odsjajem.

ENERGIJA SVETLOST

Energija Svetlost je četvrta globalna energija. Nastala je odmah iza energije Hrista i Duha svetog. Njena

najvažnija uloga u kosmosu je da posreduje kod zajedničkih programa energija Hrista i Duha svetog. Ove

dve energije imaju različitu strukturu i ustrojstvo, pa je radi njihovog zajedničkog delovanja neophodnopremostiti ove razlike, što obavlja energija Svetlost. Pored ove glavne, energija Svetlost ima i neizmeran broj

svojih samostalnih dužnosti u kosmosu. Neke od njih vezane su za živa bića.

Najveći značaj energije Svetlost za ljude leži u tome što može mnogostruko poboljšati pomoć koju ljudima

pružaju razne energije. To se ne odnosi na intenzitet, kao u slučaju energije Prostora, nego na kvalitet.

Energija Svetlost funkcioniše na frekvenciji 7,94 Hz. Njen izgled podseća na gustu žućkastu izmaglicu kojaprelazi u boju kajsije, ponekad sa primesama peščanog praha.

Nastanak mrtve materije

Tokom razvoja kosmosa jedna od pojava, koja se odnosi na spontano širenje energetskih polja čime je

došlo do odstupanja od njihovih dimenzija i intenziteta koje je Stvaralac definisao, naterala je Stvaraoca da

stvori posebnu energiju čiji je zadatak da spreči ovo rasplinjavanje energetskih polja i vrati ih u njihovedimenzionalne i intenzivne okvire. Zbog toga je ova energija za zgušnjavanje bila prisutna u svim delovima

kosmosa kako bi bila u stanju da na ove promene blagovremeno reaguje. Međutim, sasvim slučajno, prilikom

širenja dva energetska polja od kojih je jedno energija Duha svetog, koja su bila u neposrednoj blizini, došlo

je do mešanja energija, tako da su na jednom prostoru oba polja bila istovremeno zastupljena. Delovanjem

energije za zgušnjavanje polja došlo je do pojave koja nije bila predviđena. Naime, došlo je do snažnog

zgušnjavanja ovih energija tako da je od njih nastala materija. Ona je u prvo vreme bila sastavljena od

izuzetno sitnih čestica materije, kakve danas nisu poznate, da bi se kasnije formirale sve krupnije čestice što

je postepeno dovelo do stvaranja atoma, a kasnije i molekula. Materija, dakle ne postoji kao posebna celina,nego predstavlja zgusnuti deo dveju energija, od kojih je jedna uvek energija Duha svetog, a druga neka

određena energija, dakle ne svaka. Materija izgleda kao čvorovi na nekom mekom energetskom kanapu. Pri

tome, materija ostaje večito vezana za energije majke, od kojih je postala.

Iako je najveći deo materije stvoren u kosmosu slučajno, povremeno se javlja potreba za određenom

materijom koja je stvarana svesno, ali na isti način.

Kosmos je, dakle svet energija. One su i po sadržaju i po prostranstvu njegov neuporedivo najvažniji deo, a

samo se ponegde nalazi po neko zrnce materije, makar ono bilo “veliko” kao zvezda.

Kako je nastala planeta Zemlja?

U nauci postoji više hipoteza o nastanku Zemlje, ali nijedna od njih nije tačna. Samo je jedna osoba, koja seprosvetlila, pre 32.000 godina u Australiji, spoznala prirodu nastanka planete Zemlje. Tada pismenosti nije

bilo, niti je bilo savremenika kojima je mogao preneti to svoje znanje, pa je ono sa njim otišlo u grob.



Zemlja je nastala tako što su se na neku česticu u svemiru, koja se našla u jednom prostoru prepunom

kosmičke prašine, počele da lepe nove; ta nova, veća masa postala je privlačnija za okolne čestice, pa su i

one nastavile da se lepe, tako je rasla i dalje privlačila nove čestice prašine. To je trajalo oko 300 miliona

godina i Zemlja je, na taj način, narasla na jednu desetinu od svog današnjeg prečnika. Onda je prolaskom

velike komete kroz taj oblak prašine bila povučena i uključena u kometu, kao sastavni deo njenog repa. Urepu komete njena masa je narasla do jedne šestine današnjeg prečnika Zemlje, na isti način kao u oblaku

prašine. Zatim je, zbog svoje povećane težine, postepeno zaostajala za kometom, a onda pod uticajem

jednog većeg nebeskog tela polako skrenula sa pravca komete, noseći sa sobom jedan deo repa komete.

Taj gornji sloj, dobijen od komete, bio je usijan, dok je unutrašnjost bila dosta hladna.

Potom je uplovila u more meteora sa kojima je zajedno plovila 400 miliona godina. U tom periodu dostigla je

95% sadašnjeg prečnika zbog pada meteora privučenih njenom gravitacijom.

Usled povećane težine i privučena nekim drugim nebeskim telima, postepeno napušta more meteora i

usmerava se u pravcu kojim plovi desetak miliona godina. Na tom putu prolazi blizu Sunca, biva privučena

njegovom masom i samo zahvaljuući veikoj brzini kojom se kretala nije se sudarila sa njim, već je, prolazeći

veoma blizu njega, privukla određeni deo usijanih gasova koji su je obavili. Ona konačno biva zarobljena

Sunčevom gravitacijom, pa zbog toga pravi veliku elipsu, vraćajući se ponovo pored Sunca posle 200

godina. Zatim ta elipsa postaje sve manja, da bi se konačno u poslednjih 40 miliona godina ustalila na ovomnivou na kome je sada. Ukupan boravak Zemlje u Sunčevom sistemu je milijardu i osamsto miliona godina.

Prečnik Zemlje, od izlaska iz mora meteora do danas, narastao je dodatnim prilivom materijala samo za jedan

procenat. Ali je zbog širenja centralnog jezgra, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg sloja, koje se

zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg sloja, došlo do povećanja prečnika za tri do četiri procenta. Sloj Zemlje

nastao u moru meteora, koji se nalazi na dubini od 100 do 400 km ispod površine, prepun je šupljina u koje

se neprekidno uvlači istopljeni materijal iz središta. Obrušavanje i menjanje tih velikih šupljina dovodi dopojave zemljotresa i vulkana. To je istorijat nastanka planete Zemlje.

Pojava života na Zemlji

Duhovne energije imaju jednu izuzetnu mogućnost koja se sastoji u tome da mogu po svojoj želji da stvore

određene životne oblike, bilo da se radi o nekoj prelaznoj formi između materije, energije i živog bića ili o

živim bićima u onom smislu kako su ona ljudima poznata. To se, naravno ne odnosi na sve energije, nego, presvega na četiri globalne energije, a od njih svakako ekstremne mogućnosti u odnosu na ostale, imaju energija

Hrista i energija Svetog duha.

Stvaranje živih bića ima izuzetno dugu istoriju, još od prve trećine veka kosmosa i obuhvata stvaranje

praktično beskonačnog broja različitih materijalnih i nematerijalnih živih bića. Ako se usmerimo samo na

materijalna živa bića, onda istorija njihovog nastanka izgleda ovako:

Kao što smo već rekli, prvo materijalno živo biće, beskonačno sitno, neuporedivo jednostavnije od virusa,

nastalo je kao potreba da Hristova energija zaštiti od raspadanja površinske stene na jednoj planeti, tako što

će izumrli ostaci ovih sitnih živih bića prekriti površinu planete i na taj način zaustaviti raspadanje površinskih

stena. Zatim je Hristova energija nastavila da stvara bića koja su bila korisna u nekom procesu u kosmosu,

kao zaštita ili pomoć pri nekoj pojavi kojih je u kosmosu bezbroj. Postepeno su se ova živa bića širila po

kosmosu. Uslovi života su ih donekle menjali, čime su stvarali nove podvrste, granali se, usavršavali. Oni koji

nisu bili usklađeni sa okolinom nestajali su, prestali da postoje.



Šta se dešavalo na planeti Zemlji koja ljude najviše interesuje?

Hristova energija je na planeti Zemlji stvorila veliki broj živih bića od kojih jedna trećina postoji u sličnom

obliku i na nekim drugim planetama i staništima živih bića, pa ih je ona odatle i prenela na Zemlju. Drugačiji

životni uslovi na Zemlji doveli su do značajnih promena na ovim bićima, tako da ona, osim neke građe

organizma i specifičnih osobina, gotovo da nemaju više nikakve sličnosti sa svojom vrstom u kosmosu. Dve

trećine su, ipak bića koja su morala biti svorena u skladu sa specifičnim uslovima planete Zemlje, jer nisumogla biti iskorišćena gotova živa bića sa drugih planeta. To znači da je Hristova energija stvarala jednu po

jednu vrstu živih bića na planeti Zemlji i da Darvinova teorija nije tačna u onom smislu da su sva bića nastala

od nekih osnovnih, račvajućih se i menjajući se sve do današnjeg dana. Naprotiv, veliki broj bića, stvoren je

gotov, s tim što su se ona usled promena životnih uslova postepeno menjala, pa je usled tih promena došlo do

račvi i stvaranja podvrsta ili cele vrste u potpunosti gasila. Čestito je Hritova energija stvarala mutacije, nagle

promene u strukturi pojedinih vrsta, pokušavajući da ih unapredi ili održi, posle nekih promena okoline koje

su pretile da ih potpuno unište. Kako je istorija živih bića na planeti Zemlji vrlo dugo, nauka nije u stanju daove elemente proveri do detalja, ali su najnovija istraživanja već ukazala na to da se neke vrste nisu menjale,

za razliku od Darvinovih pretpostavki.

Duhovne energije, pre svega Hristova energija, nisu završile svoj rad na Zemlji. One i dalje svakih pedesetak

do sto godina stvaraju neku novu bakteriju ili mikroorganizam, a povremeno svakih nekoliko hiljada ili

nekoliko desetina hiljada godina, savršenija živa bića bogateći tako živi svet na Zemlji u pogledu broja, nivoa

razvoja i raznovrsnosti živih bića. Znači da je moguće da Hristova energija i u naše vreme stvori neka živabića koja bi bila na relativno visokom nivou razvoja, ali bi ona dalje nastavila da se razvijaju prilagođavajući

se okolini i boreći se za svoje mesto među živim bićima iz svoje okoline. To znači da je stvaranje živih bića

proces koji na planeti ne prestaje i nikad neće prestati i stoga ne treba ljude da čudi što će u nekim

slučajevima i u nekom vremenu doći do zaključka da su pronašli neku novu vrstu koju do tada niko nije

primetio, smatrajući da je ona bila dovoljno spretna da se krije od pogleda ljudi, što će u nekim slučajevima

biti pogrešno i predstavljaće nastanak nove vrste koja će početi da se probija u cilju svog razvoja, tog opšteg

principa u kosmosu.

Stoga je i sama ideja o nastanku čoveka od čovekolikog majmuna površna, jer je stvoren jedan zajednički

predak čoveka i majmuna, odnosno primata, a zatim je došlo do račvanja u razvoju: u jednom pravcu su

počeli da se razvijaju majmuni, u drugom druga vrsta majmuna, u trećem pračovek, u četvrtom opet neka

vrsta majmuna. Starost čoveka koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko 3,5 miliona godina,

dok je predak čoveka i majmuna nastao pre oko 5 miliona godina. Dakle, posle milion i po godina

zajedničkog pretka došlo je do račvi, do razvoja vrsta koje su se značajno razlikovale i koje su se uglavnom

do danas i održale.

Naravno, razvoj čoveka sve do kontakta sa svetlećimtelom išao je istim, sporim tempom, kao i kod drugih

životinja, s tim što je čovek, za razliku od majmuna predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane

zajedničkog pretka od ostalih grana koje predstavljaju današnji majmuni.

Sada postoje jasnije ko je u pravu: pristalice kreacionističke teorije ili Darvinisti. Delom su i jedni i drugi u

pravu, a delom greše!

Darvin nije bio u pravu, jer sva živa bića nisu nastala od jednog pra pra pretka, nego je Hristova energija

stvorila ogroman broj originalnih živih bića. Kreacionisti nisu u pravu kad kažu da su sva bića koje je Bog

stvorio, osim vrlo retkih slučajeva, ostala do danas neizmenjena.

Istovremeno, Darvin je u pravu da je, usled promene životnih uslova došlo do promene živih bića, jer se to u



većini slučajeva i desilo. Kreacionisti su u pravu kad kažu da je sva originalna živa bića Bog stvorio.

Pojava i razvoj čoveka

Predak čoveka i svih primata, stvoren je od strane Hristove energije, pre oko 5 miliona godina. Tada je

zamisao Hristove energija bila da na Zemlji stvori jedno biće većih intelektualnih mogućnosti od ostalih koja

su na Zemlji stvorena, ne uračunavajući tu delfine koji su kao razvijena vrsta doneti na Zemlju. Međutim,

razvoj ovog čovekovog pretka išao je krivudavom linijom, počeo je da se razvija u pravcu 2-3 grupe

majmuna čiji razvoj nije obećavao neki značajniji napredak.

Stoga je Hristova energija od preostalih primeraka pretka čoveka, koji se još nisu počeli razvijati u pravcu

nekih od majmuna, uradila jednu genetsku izmenu koja je ove primerke trebalo da okrene u pravcu znatno

većeg razvoja inteligencije. To je dalo pozitivne rezultate tako da su ova bića počela da se pravilnije razvijaju

uz pojačani razvoj inteligencije i kreativnosti, što je ohrabrilo Hristovu energiju da dalje podržava i pomaže na

jedan blag način razvoj ovih bića. Starost čoveka koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko

3,5 miliona godina.

Tokom ljudske istorije bilo je više mutacija od kojih su dve najvažnije. Jedna se odnosi na promenu gena koji

su uslovili razvijenije zadnje udove od prednjih. Ova mutacija je u znatnoj meri otežala penjanje po drveću, a

olakšala kretanje po tlu, jer je život na drvetu ograničavao, sprečavao i onemogućavao onaj razvojni pravac

koji je bio zamišljen. Druga najveća promena učinjena je znatno kasnije, a posle nje su se pojavile samo jošdve sitnije izmene, kao poslednje koje je čovek pretrpeo. Ova se odnosila na način razmišljanja ljudi, tako

što su izvršene korekture u auri čoveka, pri čemu je aura osposobljena da prima neke informacije za koje dotada nije bila sposobna. Ove promene su omogućile mnogo veća saznanja beloj bioenergiji pružajući joj

šansu da bolje razmišlja, pravi bolje zaključke i da na taj način čovek postane inteligentniji i kreativniji.Poslednja od ovih mutacija izvršena je pre nekoliko stotina hiljada godina.

Razvoj čoveka sve do kontakta sa svetlećim telom (pre 144000 godina) išao je istim, sporim tempom kao ikod drugih životinja, s tim što je čovek, za razliku od majmuna, predstavljao jednu spretniju i inteligentniju

varijantu grane zajedničkog pretka od ostalih grana koje predstavljaju današnji majmuni. Izbor ljudske raseza razvoj jedne generacije svetlećih tela zacrtao je njen vrtoglavi razvoj, koji je naravno u početku bio jedva

primetan, da bi ubrzanje postepeno postajalo sve veće.

Razvoj ljudske zajednice

Početak ljudske zajednice datira od pre 111.000 godina. Pre toga, a od početka kontakta sa iskromsvetlećih tela, ljudi su živeli u manjoj ili većoj porodici ili u grupama koje nisu sadržavale karakteristike ljudske

zajednice. Tek kada je više porodica počelo da živi zajedno, započeo je razvoj ljudske zajednice. U početkusu one formirane zahvaljujući krvnom srodstvu između porodica, ali su se kasnije, dve ili više porodica

udruživale u veću ljudsku zajednicu koja je brojala od 50 do 200 ljudi.

U takvoj zajednici, kao i u ljudkoj istoriji pre zajednice, sve je bilo zajedničko, oružje i oruđe, žene i deca.

Brakovi nisu postojali, već su žene same odlučivale sa kojim će muškarcem živeti i koliko dugo. Ti kontaktisu obično bili od nekoliko dana do nekoliko godina, ali nikada ceo život.

Deca iz takvih odnosa vodila su se po majci, a ne po ocu. Očevi se isu osećali posebno vezanim za tu decu.

Deca su rasla zajedno, u velikoj grupi i malo su kontaktirala sa roditeljima. Obučavali su ih lovu i ratnimveštinama znalci koje je odredila cela zajednica.



Ljudi su živeli bez mnogo briga, bez straha, bez borbe za vlast, bez zavisti. Hronične bolesti su bile vrlo retke.Patili su od povreda zadobijenih u lovu, od životinja ili neprijatelja. Deca su se rađala dosta lako, pri čemu su

majke zauzimale stojeći položaj, raširenih nogu, obično uz neko drvo ili četvoronoške.

Ni pri rođenju, ni u detinjstvu deca nisu imala gotovo nikakve traume. Bračnih problema nije bilo; ako se nisuslagali, partneri su se jednostavno razilazili. Borbe za vlast nije bilo, jer je vlast pripadala plemenskomstarešini, a njega je nasleđivao, po pravilu, njegov sin.

Prve, sistematske negativne emocije počele su da se razvijaju sa stvaranjem institucije braka, do koje je

došlo pre oko 98.000 godina. Od tada su deca, nastala u braku, počela da se zadržavaju u bračnoj zajednicii tada su počele da se stvaraju razlike između dece. Bračne zajednice su, u stvari, egocentrični embrioni u

celoj ljudskoj zejednici.

Mnogo kasnije, pre oko 60.000 godine, došlo je do stvaranja privatne svojine nad sredstvima zaproizvodnju, oružjem i oruđem, malim parcelama za obradu i stokom, ali to samo među najrazvijenijimljudskim zajednicama, dok je velika većina i dalje živela u bračnim ili još niže od bračne zajednice. Ipak se

može reći da je od pre 23.000 godina najveći broj ljudskih zajednica prešao na privatnu svojinu. Zahvaljujućinjoj, došlo je do ubrzanog razvoja pojedinih ljudskih zajednica, jer je privatna svojina, vlasništvo, podsticalo

pojedine ljude na posebna zalaganja i angažovanja, što je dovelo do opšteg napretka ljudske zajednice.

Već pre 16.000 godina postojala su vrlo razvijena ljudska društva na području Australije, istočne Azije saostrvima i centralne Afrike. Ove civilizacije su odgovarale nivou koji su Sumeri imali tek 5.000 godina prenove ere.

Međutim, najviši nivo civilizacije postigli su pre 14.000 godina stanovnici velikog ostrva, veličine Grenlanda,

koje se nalazilo 250 km zapadno od Afrike, a njegov severoistočni deo na mestu gde su sada Kanarskaostrva. To je bila legendarna Atlantida, čija je civilizacija dostigla nivo koji je bio poznat Egiptu tek 2.000

godina pre nove ere. Pre 12.000 godina došlo je do naglog sleganja Zemljine kore, koje je progutaloAtlantidu i sve njene stanovnike u toku samo jedne noći. Ovaj zemljotres nije bio posledica nikakvog udara iliprolaska nebeskih tela pored Zemlje. Ogromni talasi plime, koja se širila u svim pravcima, uništili su gotovo

sve stanovnike Engleske, Atlantske obale Evrope i Sredozemnog mora i prodrli 500 km u dubinu afričkogkopna. Na taj način su i tragovi kulture Atlantide bili uništeni, dok su udaljenija područja, koja su bila

pošteđena poplava, slabo bila u kontaktu sa Atlantidom.

Pre 7.000 godina došlo je do procvata kulture na Tibetu, Kini i Mesopotamiji. Ovoga puta veliki potop,zemljotresi i vulkani, izazvani vrlo bliskim prolazom komete pored Zemljine kugle, stvorili su pustoš na gotovoceloj Zemljinoj površini. Posebno su ovim bili pogođeni Severna Amerika, Australija,Tibet, Kina, Japan i

delimično Mesopotamija. Posle tog vremena ljudska civilizacija se razvijala bez većih kataklizmi.

Legenda o ovom potopu našla je svoje mesto i u Bibliji, ali je prava istina o njemu drugačija. Mesopotamija(međurečje – između reka Tigra i Eufrata) je u to vreme imala najviši nivo razvoja tadašnjeg sveta sa

poznavanjem slikovnog pisma i razvijenim sistemom za navodnjavanje koji je omogućavao tri žetve godišnje.Jedna prosvetljena osoba saznala je unapred za potop i uspela da ubedi lokalnog vladara da povedecelokupno stanovništvo u okolne planine noseći sa sobom sve što je bilo vredno, rukopise i umetničke

predmete, spasavši od uništenja ogromno kulturno blago. Ta osoba je istorijska ličnost, ali to nije bio Noje,niti su ljudi našli spas u Nojevoj barci, nego u mukotrpnom penjanju u planine bežeći od talasa visokog 15

metara koji je nosio sve pred sobom. Vratili su se tek posle nekoliko meseci kada se voda povukla, a tloosušilo. Zatekli su na svojim plodnim poljima sloj mulja visok desetak metara. Većina preživelih se raselila u



druga područja, a onima koji su ostali bilo je potrebno 15 godina da obnove sisteme za navodnjavanje.Ostalo stanovništvo Mesapotamije kao i mnogi primitivni narodi sa obala Sredozemnog mora su zbrisanipotopom.

Ali, već pre 7.000 godina u ljudskom društvu su postojale, duboko usađene, sve negativne emocije i tada su

počele da se javljaju sve masovnije bolesti. Pored hroničnih bolesti, ljudi su masovno umirali od raznih zarazakoje su nailazile na pogodno tlo u organizmu, oštećenom negativnim emocijama: mržnja, netrpeljivost, borba

za vlast, zavist, stotine hiljada robova, ogromne razlike između klasa, večiti strah za odbranu vlasti, borbapotlačenih za svoju slobodu i maltretiranje od onih koji su hteli da vlast sačuvaju. Negativne emocije i bolesti

među ljudima neprekidno su rasle, hiljadama godina, da bi tokom poslenjih hiljadu godina pre Hrista dostiglevrhunac. Nikada, ni pre ni posle toga, tako mali broj ljudi koji je postojao na Zemlji, a posebno na Bliskomistoku gde je civilizacija u proseku bila najrazvijenija, nije dostigao tako visok nivo negativnih misli. Tada je

Stvoritelj, da bi spasao auru Zemlje koja je bila oštećena negativnim mislima ljudi, odlučio da, i pored togašto je ljudima data slobodna volja, posredno utiče na nju kako bi došlo do organizovane promene načina

mišljenja i do svođenja negativnih misli na najmanju meru.

Stvaralačka energija koja sve prožima realizova je ovu ideju preko čoveka-Hrista. On je uspeo dazainteresuje mase za religiju čija je osnova bila promena načina mišljenja na taj način što bi se negativne mislisvele na minimum, što je trebalo da omogući smanjenje boleština i oštećenja Zemljine aure. Završnica te

njegove misije bio je zadatak da se promenom frekvencije energije u Zemljinoj auri, a pri tom ne menjajućifrekvencije kod živih bića i materijalnog sveta na Zemlji, neutrališu negativne posledice loših misli koje su se

skupljale hiljadama godina.

Zahvaljujući tom njegovom epohalnom činu, čovečanstvo je naglo krenulo napred, ali je već u srednjem veku,u hrišćanskom svetu za vreme inkvizicije, doživelo znatan zastoj.

Današnji način života omogućava stvaranje ogromnog broja negativnih misli i to samo u toku jednog dana.

Odvajanje od prirode - Nastanak negativnih misli - Slobodna volja

Jedina stvar u kojoj je čovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao jeste kontakt sa duhovnimenergijama, odnosno kontakt sa prirodom. Čovek je postepeno, korak po korak, gubio kontakt sa

prirodom, istim tempom kojim je osvajao neke mogućnosti kao što su vatra, gajenje životinja, zemljoradnja,pronalazak metala i njihova primena, izgradnja kuća, pismenost, stvaranje mašina, početak korišćenja nekih

energija.

Kada je došlo do pronalaska, odnosno do korišćenja vatre za grejanje i zaštitu od životinja, a zatim prvo zapečenje, pa za kuvanje hrane, čovek je dobio sigurnost koju do tada nikada nije imao: da se zaštiti odhladnoće i životinja, i da može omekšati hranu koju jede.

Svaki od sledećih koraka u napredovanju značio je odustajanje od jednog dela veza sa prirodom, njihovo

postepeno gašenje, pri čemu čovek postaje sve sigurniji, sve samouvereniji. Kontakt sa prirodompredstavljao je u stvari potpunu otvorenost duše i svesti čoveka prema duhovnim energijama. Ova delovanja

je čovek doživljavao, i usmeravanja se pridržavao, sve do momenta kada je njihovo delovanje počelo dadolazi u suprotnost sa nekim njegovim osvojenim, stečenim i smišljenim beneficijmama. Tada je on započeoda izbegava ova uputstva koja su dolazila od duhovnih energija.

Kontakti sa svetlećim telom, započeti pre 144.000 hiljade godina, takođe su doživeli promene jer je čovek



počeo da se osamostaljuje svaki put kada bi usmerenje svetlećeg tela, na neki način, moglo da umanjiosvojene darove prirode. Posebno je delovanje svetlećeg tela bilo sputavano i otklanjano polusvesnim

naporima naših predaka, kada je u pitanju bio odnos sa drugim ljudima, maltretiranje drugih ljudi izarobljenika. Taj proces se dalje, sa razvojem civilizacije, sve više razvijao, a otpor dosta jasnim signalima

svetlećeg tela postajao sve jači, pa je čovek počeo da ih ignoriše, da ih prećutkuje, prelazi preko njih svakiput kad mu to nije odgovaralo.

Na taj način je počeo da se postepeno, tokom hiljada godina, gasi uticaj svetlećeg tela, jer je čovek stvorioodbrambene sisteme koju su u početku sputavali, uklanjali, poništavali ona uputstva svetlećeg tela koja su bila

u najvećem raskoraku sa stavom naših predaka. Kasnije, taj sistem je počeo da se primenjuje na sve blažerazlike u stavovima između svetlećeg tela i te osobe.

Može se reći da je današnji čovek u potpunosti odvojen od prirode, što je posledica negativnih elemenatarazvoja ljudske civilizacije. Osvajajući deo po deo prirode, ljudi su počeli sa jedne strane da se osećaju

sigurno, bezbedno, a sa druge strane, uputstva koja su dobijali od svetlećeg tela bila su sve češće usuprotnosti sa onim što su radili ili mislili, pa su stoga sve više ignorisali informacije koje su dobijali od

svetlećeg tela.

Ignorisanje onoga što svetleće telo ukazuje i savetuje, postepeno je dostiglo takav nivo da je došlo dopotpunog prekida komunikacije između čoveka i svetlećeg tela. To se desilo pre oko 30.000 godina, a samoretki pojedinci su nastavili ove kontakte do pre približno 10.000 godina. Od tada, niko od normalnih ljudi,

osim ako se nisu bavili duhovnošću, ne može da kontaktira sa svetlećim telom.

Nastanak negativnih misli

Negativne misli su one misli za koje kažemo da odstupaju od puta ili volje Stvaraoca. To su dakle pogrešnemisli među koje spadaju mržnja, zavist, borba za vlast, nezadovoljstvo, briga, žalost i strah. Njihovo štetno

dejstvo po čoveka je ogromno i ogleda se u tome što one prouzrokuju preko 80% svih hroničnih organskih ipsihičkih bolesti, dovode do slabljenja funkcionisanja nervnog sistema, smanjenja kreativnosti, inteligencije,

duhovnosti i humanosti.

Proces slabljenja kontakta sa svetlećim telom, omogućio je stvaranje negativnih misli, jer one nisu bile udovoljnoj meri kritikovane, nije ukazivano na njihovu štetnost, pogrešnost i usmeravanje na pravilan načinmišljenja. To znači da je slabljenje kontakta sa svetlećim telom, koje je čovek izazvao da bi izbegao neka

uputstva koja su bila u suprotnosti sa onim što je radio i mislio, postepeno otvaralo put sve većem brojunegativnih misli koje, zbog slabljenja kontakta nisu mogle biti kritikovane, niti je više bilo dovoljno upozorenja

za njihovu promenu, odnosno neutralisanje.

To je korak po korak povećavalo broj negativnih misli, da bi to, kad se uticaj svetlećeg tela u smisludirektnog upozorenja preko svesti sveo na minimum, odnosno potpuno ugasio, omogućilo procvat negativnihmisli, bez kontrole, bez ičijeg upozoravanja, ukazivanja na njihovu pogrešnost i štetnost.

Pored toga, još značajniju ulogu odigrala je neka vrsta lakoće i nonšarlantnosti u stvaranju negativnih misli

ljudi koja proizilazi iz prirode čoveka, i koja sadrži određenu dozu nesamokritičnosti, pokušaja bežanja odobaveza, bežanja od krivice i svaljivanja krivice na druge ljude. Taj uzrok je zapravo dominirajući, dok su

prethodno navedeni uzroci bili samo dopuna i pojačanje u razvoju ljudske najnegativnije osobine. Zbog togaje ljudska civilizacija i dospela do ovakvog stanja.



Negativne misli i stresovi oštećuju auru stvarajući energetski žele koji dovodi do smanjenog protoka belebioenergije i konačno do pojave hroničnih bolesti. Ako želimo da budemo zdravi, potrebno je da imamo

samo pozitivne i neutralne misli, što će biti garancija našeg zdravlja. Pored zdravlja to predstavlja i garancijunaše kreativnosti, inteligencije i razvoja duhovnosti.

Slobodna volja

Stvaralac je, dajući slobodnu volju ljudima, omogućio njihov izuzetno brzi razvoj uz pomoć svetlećih tela.

Postoje bića koja imaju slobodnu volju, iako nisu primila na sebe obavezu i čast da pomognu razvoj svetlećihtela. Međutim, sve materijalne rase koje primaju obavezu da pomognu razvoj svetlećeg tela, dobijaju pri tom

pravo na slobodnu volju, kako bi se razvoj svetlećih tela što brže i što efikasnije obavljao.

Istovremeno, međutim, postoji i druga strana medalje o slobodnoj volji. Naime, kada materijalna živa bića,koja imaju slobodnu volju, skrenu sa puta Stvaraoca, ona ugrožavaju svoju, kao i druge rase, svojeokruženje, pa i samu planetu na kojoj žive. Delovanje ili sprečavanje ovih pojava ne može se realizovati

oduzimanjem slobodne volje, a zatim dovođenjem njihovih misli i dela u sklad sa voljom Stvaraoca, jer sejednom data slobodna volja ne oduzima. Taj problem se na najširi i najsloženiji način pojavio kod ljudske

rase.

Način razmišljanja, sredina u kojoj su se razvijali, specifičan način mišljenja kod ljudske rase, doveli su dopojave više različitih negativnih misli koje nisu u skladu sa putem Stvaraoca. Negativne misli oštećuju zdravljetih osoba i zdravlje drugih ljudi, uspostavljaju loše međuljudske odnose, stvaraju napetost, krizna žarišta i

ratove između ljudi, koji prete da dovedu do samouništenja ljudske rase. Takođe, te negativne misli ipogrešan način mišljenja deluju ne samo da ljude, već i na njihovu okolinu, na biljni i životinjski svet, i što je

najstrašnije, na auru planete Zemlje do te mere da su doveli auru Zemlje kao planete i kao živog bića upitanje.

Jedini mogući i jedini ispravan put je promena načina mišljenja ljudi, odnosno usklađivanje misli ljudi savoljom Stvaraoca, čime bi se zaustavilo pogoršanje stanja Zemljine aure, omogućio razvoj svetlećih tela ljudi i

ispunjenje velikog cilja. Na tom putu stoje nam na pomoći duhovne energije, za čije angažovanje je potrebnamolba visoko razvijenih pojedinaca.

Negativne misli ljudi - opasnost za auru Zemlje

Planeta Zemlja je živo biće koje ima svoju auru. Ona se sastoji iz dva energetska sloja, jedan iznad drugog,smeštena u atmosferi Zemlje. Gornji sloj se neprekidno kreće prema zapadu, a donji prema istoku, pri čemu

obiđu Zemlju za 15 minuta. Njihovo kretanje omogućava opstanak Zemlje u ovakvom obliku kakav je danas.

Iako izgleda neverovatno: AURU ZEMLJE NAJVIŠE OŠTEĆUJU NEGATIVNE MISLI LJUDI.Energetska struktura donjeg sloja aure Zemlje je izuzetno osetljiva na energiju od koje se sastoji negativna

ljudska misao. Kako se ljudska misao u energetskom smislu širi sferno i trenutno prolazi keoz sve slojeveatmosfere Zemlje ona, pri stupanju u kontakt sa donjim slojem aure, dovodi do njegovog trajnog oštećenja.Rezultat toga je stvaranje neke vrste energetskog želea koji ometa normalno funkcionisanje aure Zemlje.

Oštećenja koja se javljaju na donjem delu aure, iznad mesta na površini Zemlje na kome se osoba, koja je tumisao proizvela, nalazi.

Međutim, zbog kretanja donjeg sloja ne dolazi do štećenja samo na jednom mestu, već se ona javlja u obliku

dugačkih udubljenja. Na taj način, pojedine negativne misli, koje duže traju, ostavljaju udubljenja koja često



mogu zatvoriti i krug oštećenja u obliku prstena u auri Zemlje, dok se sloj okrene jedanput oko nje.

Zbog rasporeda ljudi na Zemlji, najoštećeniji je deo koji obuhvata energetsko polje aure iznad umerenogpojasa severne širine, što znači veći deo Europe, Rusija, Kina, Japan, Severnu Ameriku, dakle

najmnogoljudniji pojas na Zemlji, dok je najmanje oštećenje vezano za pojas na nivou Australije i južnije.Ova oštećenja, koja se skupljaju hiljadama godina, postepeno dovode do blokade u funkcionisanju aure

Zemlje, koja podseća na blokade ljudske aure.

Sadašnje stanje aure Zemlje je, zbog neizmernog broja negativnih misli koje su nastale u toku poslednjih2.000 godina, vrlo loše. Ukoliko bi se ovaj tempo oštećenja aure Zemlje nastavio, došlo bi vrlo brzo dotakvog pogoršanja da bi život na Zemlji u velikoj meri bio doveden u pitanje.

Zbog oštećenja aure javljaju se gruba pomeranja površinskog dela Zemlje i neusklađenosti između

površinskog i slojeva koji se nalaze ispod njega. Posledice toga bi bili zemljotresi, vulkani, velike pukotine,prodor mora u kopno, izdizanje morskog dna, velike poplave, izbijanje zagušljivih gasova, a iznad svega

enormno pojačanje štetnih zračenja iz zemlje, koja bi bila tako ubitačna da bi na čitavim kontinentima sveživotinjske i biljne vrste brzo nestale. Zemljia bi kao planeta uskoro prestala da predstavlja naseobinucivilizovanih i živih bića.

Razvoj živog sveta na Zemlji je rezultat truda Stvoritelja tokom milijardu godina, pa se stoga ne može

dozvoliti da jedna životinjska vrsta kao što je ljudska, čija je uloga i vreme trajanja relativno skromno u istorijiplanete Zemlje, svojim bahatim ponašanjem sve to uništi. Osnovni problem, međutim predstavlja slobodna

volja čoveka, koju je kao vrsta dobio, pa stoga nije moguće na nju delovati silom.

Zbog toga je za spas ljudske civilizacije i cele planete jedini ispravan i moguć put: promena načina mišljenja

ljudi koja bi postepeno zaustavila pogoršanje stanja Zemljine aure pre nego što se pređe kritična crta i počnekataklizma na Zemlji.

Ako se ovaj proces zaustavi, onda će biti moguće, ubrzanim razvojem svetlećih tela ljudi, da dođe do

sazrevanja gotovo svih svetlećih tela čime će se obezbediti kritična masa koja je u stanju da popravi ogromnaoštećenja u Zemljinoj auri.

Princip razvoja

Nekadašnja vrlo neprecizna tumačenja indijskih izvora govore da je Stvaralac stvorio kosmos da bi se igrao.

Sveta znanja govore da nije bila u pitanju igra već potreba, izuzetno snažna želja da se nešto stvori, slično željiumetnika koji traži i mora naći način da izrazi ono što oseća. To znači da je Stvaralac morao da realizuje tajsvoj unutrašnji osećaj koji je zahtevao da se nešto stvori i da se iskoriste neizmerna znanja i mogućnosti

Potencijala. To, međutim, ne objašnjava svrhu nastanka kosmosa, već samo potrebu Stvaraoca da garealizuje.

Svrha nastanka je ustvari, razvoj i napredovanje svega što nije okamenjeno, svega što može da se menja.

Princip promena ka savršenijem, složenijem, lepšem, boljem, korisnijem, do maksimuma je zastupljen upravou znanjima i mogućnostima Potencijala. Potencijal je imao u sebi ugrađenu potrebu za razvojem koji bi imao

navedene elemente. To znači da je suština kosmosa stvaranje nečeg naprednijeg, složenijeg, lepšeg, boljeg,korisnijeg, zanimljivijeg od postojećeg stanja, dok je Potencijalova neodoljiva želja da se tako nešto realizuje,bila samo njegova potreba koja je omogućavala realizaciju ovog veličanstvenog razvoja. Jednom rečju,

stvaranje kosmosa i njegov dosadašnji razvoj, kao i budući, predstavlja realizaciju PRINCIPA RAZVOJA ili



je kosmos rezultat realizacije principa razvoja koji je Potencijal, a zatim Stvaralac ostvario kroz svoje

neizmerne mogućnosti i neodoljivu želju da to uradi.

PRINCIP RAZVOJA PREDSTAVLJA OSNOVNI PRINCIP KOSMOSA

Sve što postoji predviđeno je da se razvija. U sve u šta je uneo svoj program, Stvaralac je, kao obavezni

deo, uneo i razvojnu komponentu koja ne samo da sprečava zaustavljanje procesa, okamenjavanje nečegašto je stvoreno, već naprotiv obezbeđuje, kao nešto neumitno, nešto što se ne može izbeći: razvoj svega što

je Stvaralac stvorio. To znači da su sve energije, sva materija, sva živa bića stvoreni, a zatim se razvijali naprincipima razvoja, koje je Stvaralac uneo u energije koje je stvorio, dok su materija i živa bića, nastali kao

posledica spajanja i međusobnog delovanja različitih energija, preuzeli one elemente razvoja koji nisu biliisključivo vezani za razvoj samih energija. Zbog toga razvoj mrtve materije čine preostali razvojni elementi,koji se ne tiču isključivo energija od kojih su nastali, već se mogu primeniti i na novonastalu materiju.

Razvoj živih bića, pored komponente razvoja mrtve materije, najvećim delom, sadrži elemente razvoja koje

mu neprekidno donosi Životni talas koji se postepeno menja u skladu sa potrebama razvoja žive materije.

Princip razvoja će predstavljati osnovni princip kosmosa sve dok ga bude bilo, to znači kroz beskonačno dugvremenski period koji je pred nama.

Vidovi moguće saradnje ljudi sa nematerijalnim i materijalnim superinteligentnim živim bićima u kosmosu

Već je rečeno da je pokušaj nauke da uspostavi kontakt sa nekom civilizacijom, koja bi bila barem na nivou

ljudske, istovremeno i bezuspešan i smešan i da je pravi put za uspostavljanje ovih kontakata putemparanormalnih kontakata, dakle, putem energija koje su nauci nepoznate. Na taj način je kontakt savanzemaljskim superinteligentnim civilizacijama ne samo moguć već i neophodan za dalji razvoj ljudske

civilizacije. Ove civilizacije su spremne i imaju čime da pomognu ljudskoj zajednici, jer su njihove misli i delausmereni ka putu Stvaraoca i ne postoji nikakva opasnost za ljude pri kontaktu sa ovim bićima. Naprotiv,

njihova pozitivnost i humanost su garancija da će efekti biti ne samo bezopasni već i vrlo korisni zbog toga štosu te civlizacije daleko iznad ljudskih mogućnosti. Stoga je kontakt sa njima sličan onom kontaktu

civilizovanih ljudi sa urođenicima koji prvi put vide belog čoveka, uz jednu ogromnu razliku: prva ideja belogčoveka je bila kako da eksploatiše i iskoristi za sebe nizak nivo razvoja urođenika i pokrade im i opljačkasva nacionalna bogatstva, dok je stav ovih vanzemaljskih visokorazvijenih civilizacija upravo obrnut - njihov

pozitivan i human način razmišljanja i delovanja usmeriće ih na maksimalnu pomoć čoveku bez bilo kakvekoristi za svoju civilizaciju.

Pomoć koju oni mogu pružiti ljudskoj zajednici je višestruka i deli se na nekoliko oblasti.

Na prvom mestu to je, svakako, pomoć u uspostavljanju, na opštem nivou, takvog načina mišljenja ljudi kojeće biti u skladu sa putem Stvaraoca. Ova pomoć bi se ogledala u prenošenju visokorazvijenim ljudima znanja

i incijacija za izmenu načina mišljenja koje bi ovi molbama prenosili svim ljudima sveta.

Drugo, moguća je pomoć u promeni klime užih i širih područja, koja bi se optimalno uskladila sa potrebamaljudi, biljnog i životinjskog sveta, kao i zaštita od nepogoda manjih i većih razmera.

Treći vid predstavlja pomoć ljudima za razrešavanje nekih problema koji tište ljudsku zajednicu. To je, pre

svega, energija, pri čemu najvažniju ulogu igraju električna i toplotna energija. Razrešenje ovih problemadošlo bi iz izvora koji su energetske prirode i smešteni su u kosmosu.



Četvrti vid pomoći ogleda se u raznim savetima iz poljoprivrede, stočarstva i industrije, načina stanovanja,prevoznih sredstava, sadržaja i načina školovanja dece i odraslih i na kraju metoda za postizanje bržeg

napretka u duhovnom smislu. Saveti i ova znanja prenosili bi se postepeno, dugi niz godina u skladu saspremnošću ljudske rase da ih prihvati i da ih primeni i njima ovlada.

Bez pomoći ovih superrazvijenih civilizacija, razvoj ljudi bi bio znatno sporiji uz maksimalno povećanjeopasnosti od međusobnih konflikata i ratova.

dio

SVETLEĆE TELO

Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje različitih energija čije je određeno

delovanje u skladu sa potrebama funkcionisanja kosmosa. Postoje, međutim odstupanja od normalnogponašanja energija kosmosu koja su, zbog neizmernih dimenzija i sadržaja kosmosa, moguća. Da taodstupanja od normalnog ponašanja ne bi otišla suviše daleko, neophodno ih je blagovremeno korigovati

kako bi se normalno funkcionisanje kosmosa neprekidno održavalo. Energije koje bi bile u mogućnosti davrše korekture svih odstupanja u kosmosu moraju zadovoljiti određene kriterijume:

- moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna da je druge energije ne mogu nina koji način izmeniti;

- njihova superinteligencija mora im obezbediti da u svakoj situaciji pronađu optimalno rešenje;

- njihov vek mora biti večit.

U prirodi takva energija ne postoji niti je može proizvesti Jedinstveno polje. Ona mora sama sebe osposobitiza sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje obezbeđuje uz živa bića koja imaju slobodnu volju. Kako je

Hristova energija zadužena za sva živa bića u kosmosu, ona emituje embrione budućih svetlećih tela koj i seprivezuju za aure najperspektivnijih živih bića na pojedinim planetama. Da bi se od embriona došlo do zrelog

svetlećeg tela, neophodno je da, u sadejstvu sa živim bićima, ona provedu više hiljada godina, a da bi većinasvetlećih tela vezanih za određena živa bića sazrela, potrebno je da prođe između 150 i 200 hiljada godina.

Tako veliki broj zrelih svetlećih tela predstavlja kritičnu masu koja je dovoljna da pokrene proces obnavljanjaaure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju delatnost razviju i šire, svuda gde je njihova pomoćneophodna. Posle dugog vremena provedenog u korekcijama grešaka u svemiru zrela svetleća tela se utapaju

u Jedinstveno polje gde večito žive, do kraja kosmosa.

Odabrana je ljudska vrsta

Pre 144.000 godina ljudska vrsta je odabrana da realizuje ovaj Veliki cilj. U vrlo oštroj konkurenciji, sa



delfinom i divljom svinjom, čovek je postao nosilac ovog plemenitog procesa. Od tada do danas, svetlećatela su budila proces kreativnosti i razvoja inteligencije kod ljudi a kreativno ponašanje ljudi je omogućavalo

razvoj svetlećeg tela od embriona ka konačnom stadijumu zrelog svetlećeg tela. Na taj način su svetleća tela,prateći život jednog čoveka, postigla određeni razvoj. Posle smrti te osobe svetleća tela su preuzimala sledeći

ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog života napravila novi korak u svom razvoju. Izuzetnokreativne osobe su uspevale da u toku svog života toliko unaprede razvoj svog svetlećeg tela da ono dostigne

nivo koji je samo korak do sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba dobijaizuzetne stvaralačke mentalne paranormalne i fizičke mogućnosti koje ne može imati običan čovek. Ukoliko tenove kreativne mogućnosti prosvetljena osoba iskoristi za razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do

potpunog sazrevanja njenog svetlećeg tela.

Drugo svetleće telo

Istovremeno sa sazrevanjem svetlećeg tela, koje je pratilo živote nekoliko stotina ljudskih generacija, sazrevai drugo svetleće telo nastalo iz žutog jezgra te osobe kao posledica njenog izuzetnog razvoja tokom života.

Posle sazrevanja oba svetleća tela prosvetljena osoba može regulisati dužinu svog života kako bi mogla darealizuje sve programe koje je zamislila u cilju pomoći razvoju ljudske civilizacije. Po završetku njenog

biološkog života, oba svetleća tela odlaze na mesta moći na kojima se hiljadama godina sakupljaju sva zrela

svetleća tela.

Razlika između prvog i drugog svetlećeg tela je u tome što je prvo nastalo iz iskre koju je emitovala Hristovaenergija i ono se postepeno razvijalo, prateći stotine ljudskih života, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja njemu

nije potrebno da više prati ljudske živote i ono više ne preuzima nove ljudske embrione.

Drugo svetleće telo je nastalo kao rezultat izuzetnog razvoja te osobe za njenog života, ono predstavlja, kao iprvo, znanje univerzuma, ali istovremeno ono je svest ili duša te osobe. Posle njene biološke smrti svest dalje

nastavlja da razmišlja. Njena svest ili duša nastavljaju da žive bez fizičkog tela u obliku energije iz koje sesastoji zrelo svetleće telo. Sakupljanje zrelih svetlećih tela na mestima moći i njihov boravak na njima uperiodu od više hiljada godina predstavlja fazu u okviru Velikog cilja, pri čemu je njihova uloga da pomažu

razvoj osoba koje dođu u posetu mestima moći na taj način što se prožimaju sa svetlećim telom posetioca,prenoseći mu onu količinu znanja koju je ono u stanju da primi. Ona će ostati na mestima moći sve dok ne

dođe do sazrevanja svetlećih tela većine ljudi, čime se proces stvaranja zrelih svetlećih tela završava i

otpočinje proces čišćenja aure Zemlje i ostalih nebeskih tela.

Postanak i izgled

Svetleće telo započinje svoj život kao iskra, koja predstavlja njegov embrion u koji su ugrađene sve njegove

buduće osobine. Međutim, taj ugrađeni program se ne realizuje automatski već predstavlja samo mogućnostkoju je potrebno ostvariti. Iskre na Zemlju dolaze iz sveprožimajuće energije koju možemo nazvati Hristovom

kosmičkom energijom. Spajanjem iskri sa praljudima dolazi postepeno do razvoja njihove svesti, tako da oni

od životinje postaju ljudi.

Za osobe sa razvijenim paranormalnim viđenjem svetleće telo izgleda kao loptasta plazmatična struktura, bojestarog zlata koja ponegde prelazi u tamnocrvenu. Oko njega se nalazi oreol koji ne deluje zaslepljujuće već

mirno i prijatno. Ono nikad ne miruje, stalno je u pokretu, kao plazma, stvarajući na površini ispupčenja iudubljenja, što ukazuje da se ta kretanja obavljaju i u njegovoj unutrašnjosti. Svetleće telo se nalazi izvan



našeg fizičkog tela i aure, u slobodnom prostoru i kreće se kroz njega po svojoj želji, stvarajući se, bez

kretanja, istog momenta tamo gde želi, uz ograničenje da se od svog čoveka može udaljiti najviše 300

metara. Svetleće telo predstavlja vrlo jak energetski naboj sastavljen od više vrsta inteligentnih energija, odkojih je većina plemenita, naročito žuta energija. Ono te energije može pod određenim uslovima odavati ilipreuzimati nove.

Svaki čovek ima svoje lično svetleće telo ili, pravilnije rečeno, svako svetleće telo ima svog čoveka. Ono igra

neizmerno važnu ulogu od začetka ljudskog embriona pa sve do smrti. Učestvuje u stvaranju naše aure ifizičkog tela.

Način rada svetlećeg tela

Delovanje svetlećeg tela na nas odvija se u više pravaca trasirajući nam put kroz život, a, pre svega, jačajući

našu kreativnost. lako nam ukazuje na najbolji put kojim treba da idemo, ono konačan izbor prepušta našojslobodnoj volji. Ono nam poruke ne saopštava glasom, već one stižu do naše svesti paranormalnim putem,

pa ona stoga uspeva da ih samo delimično dešifruje. Koji će deo od ukupno poslatih informacija bitipreveden sa paranormalnog na normalan nivo i u kojoj meri tačno, umnogome zavisi od senzibilnosti osobe,kao i njenog opšteg psihofizičkog stanja.

Svetleće telo je naš duhovni stvaralac i vodič kroz ceo život. Ali, naša smrt ne predstavlja i njegovu smrt.

Ono nastavlja da živi svoj beskrajno dugi život. Međutim, posle smrti osobe koju je do tada vodilo ono moranajkasnije posle 49 dana naći novi ljudski embrion, a ukoliko u tome ne uspe, krajnji rok je 60 dana. Ono će

na isti način, kao i u prethodnom slučaju, pratiti razvoj novog bića, sve do njegove smrti, a onda moraponovo naći novo dete. Tako se smenjuju, jedan za drugim, životi nekoliko stotina ljudi dok svetleće telo odiskre ne stigne do pune zrelosti.

Postoji li veza i posle naše smrti sa svetlećim telom, kao i između stotina ljudi koje ono promeni tokom svog

razvoja? Posle naše smrti naša duša ili naša svest, kao posebna energetska struktura, sastavljena od belebioenergije, koja je za života bila sastavni deo naše aure, ostaje da živi veoma dugo ukoliko ne dođe do

njenog oštećenja. Ali, isto tako kompletan naš život ugrađen je u memoriju svetlećeg tela, sve što nam sedogađalo, sve misli, želje, sva iskustva i znanja koja smo stekli. Kada svetleće telo udahne svest novom

embrionu, ono time ponovo stvara nas, samo u drugom telu, jer je naše prethodno zbog ograničene dužineživota moralo da umre. Ali to novorođeno dete nije svesno, niti će to biti kada odraste, da predstavljanastavak života neke druge osobe, koja, po pravilu, nije njen umrli otac ili mati ili bilo koji rođak. Ta

prethodna osoba, čiji smo mi nastavak života, može biti bilo kog pola, nacije, rase, religije, sa bilo kog delaZemljine kugle.

Ova pojava podseća na metamorfoze koje doživljava leptir kada se iz jajeta prvo izleže gusenica, koja na

kraju svoje faze života prelazi u čauru u kojoj, postepeno se menjajući, od gusenice nastaje leptir. Pošto jeizašao iz čaure, on nije svestan da je i pre toga bio živ, ali u drugom obliku. Gusenica, iako prestaje da postoji

u tom obliku, ne umire, živeće dalje u vidu leptira, ali toga neće biti svesna, smatrajući da joj život prestaje učauri.

Naši roditelji imaju zadatak da stvore naše telo u ovom životu i da nam svojom ljubavlju i požrtvovanjemomoguće nesmetani psihofizički razvoj, unoseći na taj način deo svog bića u naše, kao što je to i naš zadatak

u odnosu na našu decu. Međutim, naš stvarni predak je, po svetlećem telu, jedna osoba koja je pre nasživela, možda na sasvim drugom kraju sveta, drugog pola, boje kože i religije, a ne naši roditelji. Možda je



pravilnije ne nazvati je pretkom, jer to smo, u stvari, mi sami samo u prethodnom životu. Dakle, svi životi kojenaše svetleće telo prati, počev od njenog začetka iskre pa do danas, nisu životi raznih ljudi, to su sve naši

životi, samo u raznim telima koja su živela u raznim vremenima. Svetleće telo prati naš život već hiljadama

godina.

Izbor novog ljudskog embriona

Postoje dva osnovna kriterijuma kojima se svetleće telo rukovodi pri izboru novog ljudskog embriona:

genetski osnov koji obuhvata intelektualne i emocionalne osobine roditelja koje će dete naslediti, i vrsta istepen razvijenosti kulturne sredine, jer ako je kultura visoka i podsticajna, onda se u njoj kreativnost neće

suzbijati već razvijati. Civilizacijska sredina i vaspitni model čak imaju prednost pri izboru nad genetskomosnovom, što znači da se svetleće telo neće opredeliti za inteligentno dete u nekom zabačenom kraju, većradije za manje inteligentno, ali koje živi u civilizovanoj sredini, gde ima dovoljno informacija i čiji roditelji nisu

previše strogi već podsticajni i spremni da se bave decom, jer će to obezbediti veću kreativnost budućoj

osobi.

Ukoliko ta osoba bude kreativna, svetleće telo može u toku njenog života dostići veći napredak u svom

razvoju nego što je imalo za desetine ranijih života. Ako, pak, osoba ne bude kreativna, svetleće telo će

stagnirati u svom razvoju, čekajući na novi ljudski embrion, posle smrti ove osobe.

Zrelo svetleće telo

Šta se dešava kada Svetleće telo sazri?

Razvijajući se uz pomoć više stotina generacija ljudi, svetleće telo će se u toku života neke osobe naći vrloblizu svog potpunog razvoja, svoje pune zrelosti. Ta osoba će zahvaljujući svojoj izuzetnoj kreativnosti postići

Prosvetljenje, što će joj doneti znatno povećanje kreativnog potencijala čijim će aktiviranjem dovesti svojesvetleće telo do pune zrelosti. Često prosvetljeni ne iskoriste ovu šansu i ne dovedu svoje svetleće telo do

sazrevanja. U tom slučaju, posle smrti, njihova duša odlazi u kosmos, a svetleće telo bira novi embrion.Međutim, ako prosvetljeni svojom stvaralačkom aktivnošću uspe da dovede svetleće telo do sazrevanja,

događa se nešto izuzetno. Od žutog jezgra prosvetljene osobe nastaje još jedno zrelo svetleće telo. Onopredstavlja nagradu ovoj osobi za njeno izuzetno zalaganje i stvaralaštvo tokom života. Dakle, pri sazrevanju

uvek nastaju istovremeno dva, nikad jedno svetleće telo. Ona nisu jednaka, već se razlikuju po veličini idrugim osobinama. Prvo se razvija zahvaljujući stvaralačkom radu stotina generacija ljudi, dok drugo stiže do

pune zrelosti u toku samo jednog života.

Svetleća tela se, nakon dostizanja zrelosti, sakupljaju i borave na određenim mestima na Zemlji. Njih ima više

i ona se obično nalaze na mestima starih hramova, u kojima su započele razvoj civilizacije starih naroda. Natim mestima se okupljaju i svetleća tela koja još nisu dostigla zrelost, ali samo u periodu između smrti

prethodne i izbora nove osobe.

Značaj kreativnosti

Svetleće telo se od iskre pa sve do svog sazrevanja razvija samo uz pomoć svog čoveka, ono se samo ne

može razviti. Sam proces se odvija tako što naš stvaralački, kreativni rad primorava svetleće telo da stalnobude budno i aktivno kako bi pratilo naše aktivnosti, što dovodi do njegovog razvoja. On se sastoji u



njegovom energetskom jačanju i povećanju paranormalnih moći, dimenzionalnom povećanju i jačanju sjaja.

Njegov razvoj neće biti pravolinijski, nego ćemo u nekim od naših života znatno pomoći njegovom razvoju,dok u drugim može doći do stagnacije, pri tome će jedini kriterijum biti naša kreativnost. Ipak, posle mnogogeneracija ljudi svetleće telo će postići svoj puni razvoj, postaće zrelo.

Kako je samo za podsticanje razvoje svetlećeg tela potrebna pomoć čoveka, kada jednom sazri i dostignesavršenstvo, čovek mu više nije potreban. Svako od nas će pre ili kasnije u nekom od svojih narednih života

postati prosvetljen i prestati da se javlja u ljudskom obliku, kao što je to veliki broj ljudi već ranije doživeo.To je cilj svakog od nas i iz života u život mi smo mu sve bliži. Svetleće telo, postajući potpuno zrelo,nastavlja večito da živi.

Kako svetleće telo stiče svoja znanja

Mada je paranormalan svet toliko drugačiji od normalnog da ga ni najbujnija mašta ne može zamisliti, u njemu

se, ipak, ne dešava ništa slučajno. U tom svetu vladaju njegovi zakoni i sve se pojave prema njima odvijaju.Svetleće telo ne može ništa saznati o jednoj osobi, na primer, ako sa njom ne uspostavi kontakt.

Kako nema čula, ono kontaktira svojim zrakom. Ovaj način, međutim, daje neuporedivo više informacijanego preko čula, jer pored kompletnog uvida u psihofizičko zdravlje te osobe i saznanja o njenim mislima,

planovima, željama, strahovima, sagledava njenu prošlost i moguće varijante budućnosti. Da bi došlo dosaznanja o raznim pojavama, svetleće telo koristi svoje moći za njihovo dobijanje iz izvora koji njimaraspolažu, kao što su zrela svetleća tela na mestima moći, Sfera znanja i drugo. Jednom dobijeno znanje, onone samo da stalno zadržava već ga, zahvaljujući svojoj superinteligenciji, multiplicira i iz njega izvlači bezbrojnovih zaključaka i saznanja. O nivou znanja svetlećih tela i njihovoj inteligenciji verovatno da ljudi ne moguimati čak ni pretpostavke.

Komunikacija između čoveka i svetlećeg tela

Čoveku je, od momenta kada mu je priključena iskra, mogućnost razvoja izuzetno porasla i on je počeo dase razvija znatno bržim tempom. Taj tempo nije bio uvek isti, u početku je sporo napredovao, pa se i njegovaiskra sporo razvijala. Kada bi iskra nekog čoveka dostigla jednu trećinu svog razvoja, tada se njen razvoj irazvoj njenog čoveka znatno ubrzavao. Najbrži razvoj se postiže kada svetlećem telu preostane 3-5% donjegovog punog sazrevanja.

Čovekov razvoj se izražava povećanom inteligencijom, većim kreativnim dometom i sklonostima, povećanimmogućnostima shvatanja i doživljavanja paranormalnih pojava. Razvoj svetlećih tela se ogleda u povećanjuenergetskih potencijala plemenite energije, kao rezultat njihovih napora da uspostave kontakt sa izvorima

znanja. Sva znanja i odgovore na svoja pitanja svetleća tela dobijaju od izvora znanja koji se nalaze namestima moći, bilo od zrelih svetlećih tela, bilo od energetskih polja koja su stvorila zrela svetleća tela, a kojapredstavljaju svojevrsnu enciklopediju znanja i u stanju su da daju odgovore na gotovo sva pitanja. Ovaenergetska polja stvorena su sa ciljem da se deo enormnih znanja zrelih svetlećih tela učini što pristupačnijim

svetlećim telima u razvoju. Iz ovih riznica znanja svetleća tela u razvoju lakše dobijaju odgovore na svojajednostavnija pitanja nego preko zrelih svetlećih tela, koja daju odgovore samo na najsloženija pitanja.

Put kojim se postavljaju i dobijaju odgovori sastoji se od energetskog zraka, koji se proteže od svetlećeg tela



u razvoju do energetskog polja ili zrelog svetlećeg tela na mestu moći. On se sastoji od bezbroj energetskihkanalića kojima teku infornacije u obliku energije. Ovako dobijeni odgovor biva memorisan u svetlećem teluu razvoju, a informacija, prilagođena mogućnostima njegovog čoveka, upućuje se sličnim ali jednostavnijim

zrakom do aure.

Ovaj zrak dotiče spoljašnji, najređi deo aure gde energetske informacije dopiru do završetaka informacionihkanalića koji, postepeno, od površine aure vode informacionu energiju do kontakta sa završecima nervnogsistema u telu. Preko perifernog nervnog sistema informacije stižu do mozga i dešifruju se u manjoj ili većojmeri. Na taj način mozak nešto shvati ili dobije ideju za nešto. Koji deo informacija će biti pravilno shvaćen

zavisi, pre svega, od provodljivosti informacionih kanalića u auri i mogućnosti prijema kontaktnih zglobova nanervnim završecima u telu. Mogući nivo preuzimanja informacija je visok, ali sa raznim zapušenjima kanala u

auri i promenama na nervnim zglobovima može se znatno umanjiti.

Pitanja koja mozak postavlja, o nekoj pojavi ili u vezi sa razrešenjem nekog problema, su u obliku misli koje

se emituju, kao sferni energetski talasi, u prostor i tako dopiru do svetlećeg tela. To je mehanizam uzajamnograzvoja čoveka i svetlećeg tela. Informacije koje je dobilo sa izvora znanja, kao i one koje dobija od čoveka,ono sistematizuje i oplođava zahvaljujući enormnoj inteligenciji, stvarajući na taj način neuporedivo veći

volumen znanja od onoga koje je primilo.

Posebne mogućnosti svetlećeg tela

Svetleće telo predstavlja, u stvari, potencijal čoveka kroz veliki broj generacija. Neophodno je još ukazati na

neka odstupanja ponašanja svetlećeg tela od klasičnog. To se dešava u dve izuzetne situacije kada svetleće

telo dobije impuls, iz njegovog genetskog koda, da postupi drugačije.

Prvi slučaj se odnosi na stanje u kom je neophodno zaštititi život neke osobe koja je od posebnog značaja zarazvoj čovečanstva. Tada svetleće telo koristi neke mogućnosti koji postoje samo za tu priliku, kada njegove

sposobnosti daleko prevazilaze one pri uobičajenom delovanju. Tada je čak moguće neku osobu, koja je

klinički mrtva, vratiti u život.

Druga situacija se odnosi na mogućnost svetlećeg tela da realizuje trenutno, kod svog čoveka, određene moćiprenošenjem dela svoje plemenite energije u žuto jezgro te osobe. Takav način prenošenja znanja i moći

ponekad dovodi do prosvetljenja.

Viđenje svetlećeg tela

Da bi se svetleće telo moglo videti, potrebno je dostići određeni nivo paranormalnih moći. Veliki broj osobau prošlosti i sadašnjosti sigurno je posedovao potreban nivo, pa ipak niko, izgleda, nije u tome uspeo jer sene spominje nigde u literaturi. Svetleće telo je samo objasnilo da mnoge osobe koje su bile u mogućnosti da

vide nisu na to obraćale pažnju jer su imale drugu oblast interesovanja.

Žuto energetsko jezgro

Žuta energija i stvaranje žutog energetskog jezgra aure igra presudnu ulogu u normalnom i paranormalnom

razvoju čoveka. Normalna aura se sastoji iz sive i bele bioenergije, dok pojava pramenova žute plemeniteenergije, od koje je sastavljeno svetleće telo, predstavlja početak sazrevanja aure. Žuto energetsko jezgro,



sastavljeno od više vrsta žute energije, nastaje u centru aure, odnosno u predelu grudno-stomačnog dela tela.

Ovo jezgra može nastati na dva načina: dugogodišnjim ulaganjem maksimalnih kreativnih napora ili nošenjem

nekih energetskih proizvoda. Ovako nastao začetak žutog energetskog jezgra aure postepeno će se razvijatizahvaljujući daljem kreativnom radu te osobe.

Žuto energetsko jezgro aure ima tri osnovne funkcije:

1. omogućava sazrevanje aure,

2. ljudska aura stiče sposobnost da se razvija samostalno, pa je u skladu sa napredovanjem žutog jezgrapotrebno obezbediti sve manje uslova za njen razvoj

3. dovodi do snažnog razvoja kreativnosti

Dok je za nastanak žutog jezgra potrebno uložiti znatan kreativni napor, dotle se, kad ono nastane,kreativnost javlja kao potreba, ona traži samu sebe. Rezultantu svih funkcija žutog energetskog jezgra aurepredstavlja početak oslobađanja jedne osobe od sopstvene astrološke i karmičke predodređenosti i od togada njen život zavisi od životnih okolnosti.

Žuta energija izvan jezgra čini sastavni deo i označava stanje aure, dok žuto energetsko jezgro, sazdanotakođe od iste žute energije, predstavlja suštinu za sebe sa sopstvenom svešću, ono je smisao aure. Onopostaje novo, svesna biće, svetleće tela u malom, čiji razvoj kontroliše i pomaže svetleće tela te osobe. Žuta

jezgra, na određenom visokom nivou duhovnog razvoja, prerasta u novo - drugo svetleće tela koje će, pre ilikasnije, posle prosvetljenja, postati novo, zrelo svetleće tela. Duša ili svest te osobe, umesto da posle smrtiode u kosmička prostranstva, poistovetiće se sa ovim drugim svetlećim telom i tako nastaviti da večno živi,jer je zrelo svetleće tela neuništivo.

MESTA MOĆI

Pre oko 138.000 godina, dakle 5.000 godina posle spajanja iskri svetlećih tela sa aurama praistorijskih ljudi,uspelo je da sazri tridesetak svetlećih tela. Ona su se sakupila i formirala prvo mesto moći, u vazduhu, iznad

tga koji se nalazio između koliba u seocetu praistorijskih ljudi koji su im se učinili najperspektivnijim. To jebilo na mestu koje se danas zove Džajpur (2 miliona stanovika) na 250 km južno od Nju Delhija, ujedno natom prostoru nastalo je još nekoliko mesta moći i ona spadaju u kategoriju najstarijih na planeti. Džajpur jeprvo mesto moći i ono se održalo do danas. Ono je ujedno i najsnažnije mesto moći na Zemlji.

Mesto moći je obično hram ili ostatak hrama, gde je nekada započeo razvoj neke od starih civilizacija, kaošto su hramovi Inka, Maja, Acteka, u Severnoj i Južnoj Americi, Sikstinska kapela u Vatikanu u Rimu,Vestminster ebi u Londonu, Sveta Gora u Grčkoj, Aja Sofija u Istambulu, Zid plača u Jerusalimu, tri velikepiramide kod Kaira: Keopsova, Kefrenova i Mikerina, Zabranjeni grad u Pekingu, Afroditina plaža na Kipru,neki budistički i Hindu hramovi i mnogi drugi.

Sadržaj mesta moći su zrela svetleća tela koja lebde u vazduhu na nekoliko stotina metara visine, okupljenakao u grozdu, neprekidno se krećući. Ima ih od tridesetak, pa do 772 koliko sadrži mesto moći Džajpur.Snaga mesta moći uglavnom zavisi od broja zrelih svetlećih tela i civilizacije od koje potiču.



Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je da pri poseti ovim mestima, osobe čije svetleće telo relativnorazvijeno, prenesu jedan deo svog ogromnog fonda znanja. To postižu tako što priđu svetlećem teluposetioca, koje uvek ide sa njim i ne može se od njega udaljiti više od 300 m, i prožmu se sa njim. To izgleda

onima koji to mogu da vide kao kad bi dve lopte magle prošle jedna kroz drugu i razdvojile se. Koliko će sezrelih prožeti sa svetlećim telom posetioca, zavisi od njegovog razvoja i od nivoa funkcionalnosti nervnogsistema posetioca. Ako je slabo razvijeno, a nervni sistem loš, kao posledica stresova i negativnih misli, nećeni sa jednim, dok se vrlo razvijena prožimaju sa svima na mestu moći. Posetiočevo svetleće telo koristi

preuzeto znanje da kasnije aktivira kreativnost svog čoveka i daje mu nove ideje.Mnoga mesta moći su danas ili arheološka nalazišta ili živi hramovi koje posećuje veliki broj ljudi, a da niko

od njih nije ni svestan da je došao na mesto moći.

Tek svaki desetohiljaditi posetilac mesta moći ima sreću da njegovo svetleće telo doživi prožimanje sa zrelim,

svi ostali nemaju tu mogućnost, jer im aura nije dovoljno čista, odnosno nervni sistem loše funkcioniše, ili im jesvetleće telo slabo razvijeno. Ipak, i oni imaju koristi od ove posete, jer su stupili u kontakt sa energetskim

poljima koja postoje na svim mestima moći.Mesta moći su kroz istoriju ljudske rase odigrala izuzetno važnu ulogu, jer su civilizacije raznih naroda

počinjale svoj intenzivni razvoj i procvat u vreme kada su boravile na mestima moći.Neka mesta moći su tokom istorije omogućila, jedno za drugim razvoj dve i više civilizaija. Zbog toga semože sa pravom tvrditi da su mesta moći tokom istorije bila glavni faktor razvoja ljudske civilizacije. Svamesta moći na Zemlji su povezana preko tri energetska polja koja poseduju, a sa njima i sa svim mestima

moći u kosmosu gde imaju sličnu namenu kao na Zemlji.

Osobe čija su svetleća tela doživela prožimanja na mestima moći imaće od toga velike koristi. Ali njih je tek 1

prema 10.000.Šta se dešava sa ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni, takođe imaju velike koristi, jer su tokomposete proveli sat ili dva u tri energetska polja: Mir, Svetlost i Prisustvo Stvaraoca. Kao posledica toga, javlja

se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanjezdravstvenog stanja, povećanje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje

rešenja.

Koristi od poseta mestima moći

Osobe čije je svetleće telo razvijeno imaju izuzetne koristi od poseta mestima moći. Uloga zrelih svetlećih telana mestima moći je upravo da osobama čije je svetleće telo relativno razvijeno prenesu na njega jedan deood svog ogromnog fonda znanja. Da bi došlo do prenosa ovih znanja, odnosno «prožimanja» zrelog svetlećeg

tela sa Mesta moći i svetlećeg tela posetioca, potrebno je imati razvijeno svetleće telo i relativnu zrelost aure.Takođe, nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS) treba da je najmanje 98,0 do 98,2 %. Na osnovutoga, najslabije Zrelo svetleće telo sa mesta moći, koje uspostavlja kontakt sa svetlećim telom posetioca,

utvrđuje koliko će se zrelih svetlećih tela sa posetiočevim prožeti.

Prilikom prožimanja zrelog svetlećeg tela, sa svetlećim telom posetioca, dolazi do transfera velike količineznanja sa zrelih svetlećih tela na svetleće telo posetioca, koja su zrela svetleća tela prikupila tokom dugogperioda svog postojanja. Da bi se prožimanje uspešno obavilo, potrebno je da posetilac boravi na mestumoći najmanje 2 sata, kako bi bio siguran da je proces prožimanja završen. Efekti po čoveka, odnosno

njegovo svetleće telo, koji nastaju prožimanjem, su takvi da se praktično vrlo retko mogu postići različitimtehnikama meditiranja ili bilo kakvim vežbama za paranormalni razvoj. To znači da poseta mestu moći kojaobuhvata prožimanje obezbeđuje izuzetno brz napredak svetlećeg tela te osobe, što znači i razvoj te osobe,



čiji tempo se ne može porediti ni sa jednom drugom razvojnom tehnikom.

Razvoj meditacijom ili drugim tehnikama može se predstaviti jednom, manje ili više, kontinualnom linijom kojase postepeno diže tokom dugog perioda, dok posete mestima moći predstavljaju skokovite napretke kojemožemo zamisliti kao stepenice kojima se postižu efekti ravni dugotrajnom meditiranju. Isto tako, efektipostignuti prožimanjem na mestu moći omogućavaju da se linija razvoja ljudi koji koriste meditaciju i druge

razvojne tehnike pomeri praktično za nivo stepenica u pozitivnom pravcu, i zatim sa tog polazišta nastavi dase dalje kontinualno razvija. To znači da se najbolji rezultati postižu kombinacijom meditacije i drugihrazvojnih tehnika sa posetama mestima moći.

Neuporedivo veći broj posetilaca mesta moći nema dovoljnu zrelu auru i svetleće telo da bi došlo doprožimanja, jer prosečno svega 1 posetilac od 10.000 zadovoljava pomenute uslove. Šta se dešava sa

ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni takođe imaju velike koristi jer su prilikom posete proveli satili dva u poljima Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekolikomeseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećenjekreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja za njih. Pored toga,svetleće telo posetica će dobiti ideju, pravac i smisao minimuma razvoja koji je potrebno dostići, uz poziv da

se po ispunjenju odgovarajućeg nivoa ponovo pojavi. Oko 10% svetlećih tela, koja dostignu traženi nivo,uspeće da usmere svog čoveka da ponovo dođe na jedno od mesta moći.

Osnovni elementi Mesta moći

Pored zrelih svetlećih tela, mesta moći karakterišu tri polja: Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir.

Svetlost predstavlja veliko energetsko polje čiji se centar nalazi na oko 20 do 50 metara dubine, računajući

od tla zemlje ili od najnižeg dela građevine sazidane na mestu moći. Prečnik ovog polja se kreće od 30 do 50metara. Polje Svetlost je nastalo kao rezultat kontakata zrelih svetlećih tela sa Jedinstvenim poljem. Onosadrži ogromno znanje izuzetne paranormalne mogućnosti. Uloga Svetlosti se sastoji u pomoći zrelimsvetlećim telima koja se nalaze na tom mestu moći, kao i onima koja su blizu sazrevanja, da dođu do važnihsaznanja i da uz pomoć neizmernih paranormalnih moći Svetlosti, razreše neke probleme. Osobe sa visokim

paranormalnim moćima mogu ući u ovo polje i kontaktirati sa njim.

Prisustvo Stvaraoca je glavni element mesta moći. Poznato je da Stvaralac nikad sam ne realizuje svoje



namere, nego uvek preko Jedinstvenog polja. U ovom slučaju se Stvaralac odlučio za svoje direktno

delovanje koje se stara samo o tom mestu moći. Zbog toga Prisustvo Stvaraoca predstavlja presedan, jer suna zemljinoj površini mesta moći jedina počastvovana aktivnim učešćem Stvaraoca. Ovo polje je prečnika 50metara i nalazi se ispod polja Svetlost.

Smisao Prisustva Stvaraoca je da kroz jedan delić Stvaraočeve energije direktno deluje na Jedinstveno poljetog prostora, kako bi se moglo na različite načine uticati na pozitivan razvoj civilizacija koje pripadaju tommestu moći. Lokalnim delovanjem Prisustva Stvaraoca na Jedinstveno polje, tokom 140.000 godina

razrešavali su se mnogi problemi vezani za razvoj ljudske civilizacije. Delovanje Stvaraoca u okviru poljaPrisustvo Stvaraoca, u najvećem delu je nerazumljivo ljudima, pa se to neće ni razmatrati, ali se može reći daje simboličan deo njegovih aktivnosti vezan za kontakte sa svetlećim telima koja još nisu zrela, kao i sanjihovim ljudima.

Tri energetska polja na mestima moći

Postoji još jedno delovanje Prisustva Stvaraoca. Ispod zemlje, na nivou centralne lopte Prisustva Stvaraoca,prostire se u prečniku od 20 km energetsko polje čiji je zadatak da po potrebi aktivira i štiti spoljne granicemesta moći, oivičene spoljnim građevinama iili zidom. Ovo polje je nekada služilo za zaštitu mesta moći odnapadača.

Mir predstavlja džinovsko energetsko polje koje se na površini zemlje prostire u prečniku od 50 km. Ovoveliko polje deluje tako da posetilac koji u njega uđe doživi mir, opuštenost, stabilnost i sigurnost, čime gaprivlači i usmerava da uđe dublje ka centru polja, kako bi ga postepeno uputilo da poseti mesto moći. Ova

osobina polja je izuzetno pomogla u okupljanju ljudskih zajednica u praistoriji i njihovo naseljavanje okomesta moći, što im je omogućilo ubrzani razvoj. Polje Mir je bilo presudno i za ostanak na mestu moćisveštenika i drugog osloblja koji su živeli u hramu.

Mapa mesta moći

Svako mesto moći karakteriše nešto specifično kao što je broj zrelih svetlećih tela, civilizacija kojupredstavljaju, vrsta svetlosne lopte, njen izgled i sadržaj, kao i situacija da li je hram još u funkciji ili samopredstavlja muzej, odnosno arheološko nalazište. Svaki od ovih elemenata ima određeni značaj i čini jednu od

karakteristika mesta moći. Broj zrelih svetlećih tela na mestima moći kreće se od 34 kao najmanje mogući



broj, pa do najsnažnijeg koje ima 772. Mesto moći sa minimalnim brojem nalazi se u srednjoj Aziji u Nepalu,

u neposrednoj blizini i južno od glavnog mesta moći u toj državi, a najveće u Džajpuru, Indija.

Po svom geografskom rasporedu danas aktivna mesta moći možemo podeliti na nekoliko grupa:

1. Zapadnoindijska: 4 mesta moći; najstarija grupa mesta moći na svetu, sa Džajpurom kao prvim mestommoći.

2. Istočnoindijska: 4 mesta moći; tri se nalaze u blizini Benaresa (mesto moći Park Jelena (Sarnat), hram KašiVišvanat na obali reke Gang u Benaresu).

3. Tibet: 6 mesta moći, glavno-Carska palata u Lasi (zatim planina Kajlaš, manastiri Pa Bong Ka i Drepungblizu Lase).

4. Rusko-kinesko-japanska: 8 mesta moći; Rusija 1, istočni Sibir; 4 u Kini, od kojih je glavno-Zabranjeni

grad u Pekingu; 3 u Japanu (hram Kotoku-in u Kamakuri, hram Kiyomizu-Dera u Kyotou i hram Byodo-in uUji-Shiu u blizini Kyota).

5. Južna Azija i Australija: 14 mesta moći; Sri Lanka 2, Burma 2, Malezija 1, Tajland 3 (hram Zlatnog Bude u

Bankoku, aerodrom u Bankoku i hram Prapathom Četi) Indonezija 3 (hram Kohen na ostrvu Bali iHinduistički cenar u Džakarti), Australija 2, Fidži 1.

6. Južna Amerika: 15 mesta moći; Bolivija 3 (ostrvo Sunca i Meseca na Titikaka jezeru i Tiwanaka), Peru 4(najpoznatije i jedno od najznačajnijih na planeti je Maču Piču), Brazil 1, Honduras 1, Panama 1, Gvatemala

1, Argentina 1, Čile 3, Nikaragua 1.

7. Meksiko: 17 mesta moći (uglavnom lokaliteti starih majanskih i astečkih gradova: Ušmal, Džibilčaltun,Džidžantun, Čičen Ica, Koba, Tulum, Palenke, 2 mesta moći u Teotiuakanu, Čolula i Kampeče).

8. SAD: 2 mesta moći (jedno od njih je u Arizoni pored gradića Sedona).

9. Kanada: 1 mesto moći

10. Europa: 5 mesta moći; Westminster ebi – London, Sikstinska kapela – Vatikan, Sveta gora – Grčka, AjaSofija – Istambul, Afroditina plaža - Kipar.

11. Bliski istok: 5 mesta moći; Egipat 4 (tri piramide kod Gize i katolički institut Don Bosko u Aleksandriji),Izrael 1 (Zid plača u Jerusalemu).

12. Mesopotamija (između Tigra i Eufrata): 3 mesta moći; Irak 2, Iran 1.

13. Nepal: 3 mesta moći (jedno od njih je stupa Svajanbunat u Katmanduu).

14. Južnoafrička Unija: 1 mesto moći.

SADRŽAJ RADA I ZNANJA ZRELIH SVETLEĆIH TELA

Mada su nivoi, struktura i sadržaj znanja svetlećih tela slični, ipak postoji velika razlika u oblastima na koje se



njihova znanja odnose. Sva zrela svetleća tela imaju donju granicu opštih znanja i u tome se ne razlikuju.Svetleća tela koja su sazrela u jednom životu razlikuju se u specifičnim znanjima koja zavise od epohe u kojojsu sazrela, od vrste civilizacije u kojoj su se razvijala i od afiniteta tih osoba. Opšti, minimalni nivo znanja svih

zrelih svetećih tela ima izuzetno visok domet koji je apsolutno nedostižan za bilo kog čoveka. Međutim,specifična znanja, koja se kod svakog svetlećeg tela razlikuju, daleko prevazilaze nivo opštih znanja ipredstavljaju znanje univerzuma.

Šta je sadržaj opštih znanja zrelih svetlećih tela?

Tu su, pre svega, znanja o ljudskoj auri, njenoj strukturi i funkcionisanju, znanja o nastanku i isceljenju bolesti,znanja vezana za sav biljni i životinjski svet na planeti Zemlji, detaljno kao za ljudski organizam. Znanja oZemlji, kao kosmičkom telu, svim planetama Sunčevog sistema i Suncu. Relativno visok nivo znanja o svim

nebeskim telima, kosmičkim zakonima i energijama koje postoje u kosmosu. Znanja o prošlosti, sadašnjosti ibudućnosti.

U specifična spadaju gotovo apsolutna znanja o pojedinim oblastima, kao što su: isceljenje, zakoni kosmosa,energetski procesi u kosmosu, prošlost, sadašnjost i budućnost kosmosa i njegovih delova.

Sva ova znanja su Sveta znanja, jer se ni do jednih od njih ne može stići ljudskim načinom istraživanja, osim utragovima u delu opšteg minimuma znanja koje imaju sva svetleća tela. Zahvaljujući tim razlikama u nivou isadržaju znanja upravo se sastoji mogućnost izuzetnih kreacija velikih grupa zrelih svetlećih tela.

Koristeći svoju superinteligenciju, zrela svetleća tela koja žive u grupi uspevaju da umnože svoja znanja,izvlačeći iz jednog znanja veliki broj novih. To im omogućava da na mestima moći realizuju izuzetnaenergetska ostvarenja u obliku polja koja se, pored svoje velike snage, odlikuju i izuzetnim sadržajem čija jekorisnost za ljude koji posete mesta moći tako velika da se ne može ničim zameniti. Upravo su zbog toga

osobe, koje nisu imale ukrštanja sa zrelim svetlećim telima, doživele preuzimanje određenih znanja od njihovihsvetlećih tela iz polja znanja na mestima moći. Stoga je i njihova poseta uvek

izuzetno plodonosna i često se može meriti sa nivoom koji dostižu svetleća tela koja su imala samo jednoukrštanje.

Ova polja su stvarana, ponekad, i hiljadama godina, dopunjavajući se i usavršavajući, usklađujući sazahtevima novog vremena sadržaj i pravac svog delovanja. Na svakom mestu moći postoji bar jednoenergetsko polje stvoreno da pomaže ljudima koji dođu u posetu, ali je njihov broj obično 3 do 5, a na

velikim mestima moći i preko 10 polja.

Naravno, postojala su i polja koja nisu predstavljala sredstvo za razvoj posetilaca, već su bila zamišljena zadelovanje protiv neprijatelja, u smislu odbrane mesta moći od napadača.

Postojala su i polja koja su mogla da uspavaju neprijatelja, i ona, ali vrlo retko, koja su u stanju da ubijusvakog ko kroči u njihov delokrug dejstva. Na sreću, sva uspavljaujuća i polja ubice bila su uključivana samopo potrebi i danas ne postoji nijedno polje na mestu moći je stalno aktivno, a koje bi moglo da na većemprostoru dovede do ovih štetnih dejstava. Izuzetak čine samo mesta žrtvenika kod većeg broja mesta moći

koja neprekidno emituju zrak koji uspavljuje ili vrši anesteziju, čije delovanje postoji i danas.

Sveštenici su na mestima moći, u momentu napada osvajačkih hordi, uspevali molbom zrelim svetlećim telima,iako u najvećem broju slučajeva nisu bili svesni o kakvim se energijama tu radi, da aktiviraju ova polja kakobi zaštitila hram od napadača. Po prestanku opasnosti polja su se automatski gasila. Ova zaštitna polja,



dakle, nisu bila pod komandom sveštenika već zrelih svetlećih tela, koja su ih samo na opravdanu molbuprivremeno uključivala.

Mesto moći Džajpur, Indija

Mesto moći Džajpur, nalazi se u Indiji, u gradu Džajpur koji ima 3 miliona stanovnika, koji se nalazi 200kmjužno od Nju Delhija. Mesto moći Džajpur je najstarije mesto moći na svetu. Nastalo je pre 138.000 godina,kada se prvih tridesetak zrelih svetlećih tela okupilo iznad trga u centru sela praistorijskih ljudi za koje susvetleća tela smatrala da imaju najveću perspektivu za razvoj. Od tada do danas ovo mesto moći neprekidno

postoji.

Danas se centar mesta moći nalazi na lokalitetu palate Hana Mahal (danas muzej), koja je sagrađena u 18.veku i koja je služila da žene iz viših slojeva društva skriveno, kroz prozore koji su u stvari bili paravani,posmatraju svakodnevni život na ulicama grada. Ono danas ima 772 zrela svetleća tela, i neuporedivo je

najjače mesto moći na svetu. Poseta ovom mestu moći je posebno važna za duhovno razvijene osobe.

Na svakom mestu moći postoji i energetsko polje koje su stvorila zrela svetleća tela i koja su u njega prenelasva svoja znanja. Snaga i moć energetskog polja, proporcionalna je broju i snazi zrelih svetlećih tela naodgovarajućem mestu moći. Energetsko polje na mestu moći Džajpur poseduje neverovatna znanja i

mogućnosti, i upravo iz tih razloga se osamostalilo i počelo je da se samostalno razvija. Tim razvojem, ono jeprevazišlo mogućnosti zrelih svetlećih tela, i predstavlja specijalni energetski kompleks sa neverovatnimmogućnostima. To znači da na jakim mestima moći, postoje energetske strukture koje su suptilnije i moćnijeod znanja koje poseduju zrela svetleća tela, a koja su nastala samostalnim razvojem iz znanja preuzetih od

zrelih svetlećih tela.

Kako se razvio Džajpur?

Razvio se tako što su se nekoliko desetina zrelih svetlećih tela, nastalih u periodu od 5.000 godina od prvog



kontakta sa embrionima svatlećih tela, držali u kontaktu i kretali se tamo gde su se nalazile najveće inajperspektivnije ljudske zajednice. Naravno da nikakvog hrama nije bilo. Radilo se jednostavno o prostoru,

obično kružnog oblika, koji je postojao između koliba koje su ga okruživale. Kolibe su bile vrlo jednostavne isastojale su se od nekoliko ukrštenih grana na koje je nabacano lišće koje je pravgilo hladovinu. Takvihmanjih naselja bilo je u svakoj zajednici po dva-tri. Ona su se, uglavnom držala zajedno i prihvatala vođstvojednog starešine, koji je obično živeo u najvećoj od tih zajednica. Svetleća tela su stoga boravila iznad trga tenajveće zajednice, pre svega, zato što su se dogovorili sa drugim zajednicama i svi sastanci, proslave, rituali,

podela plena i tako dalje odvijali na njemu. Zbog toga je uticaj zrelih svetlećih tela na trgu bio najpotrebniji.Ljudi su područje Džajpura naseljavali hiljadama godina, ne napuštajući ga gotovo nikad. Ako bi neko odplemena otišlo sa tog mesta, vrlo brzo su ga naseljavala druga plemena u želji da se iskoristi njegov vaomadobar položaj, prema kriterijumima ondašnjih ljudi. Imajući to u vidu, zrela svetleća tela nisu odlazila, kao što

se to dešavalo pri velikim migracijama sa narodom, već su ostajala čekajući, ne duže od desetak godina,dolazak novih plemena i njihov ponovni duži boravak na ovom mestu koje se obično merilo stotinama pa ihiljadama godina. Stoga Džajpur predstavlja jedinstven slučaj u istoriji mesta moći da je jednom nastalomesto moći pre 138.000 godina permanentno postojalo, da ga zrela svetleća tela koja su na to mesto jednomdošla nikada više nisu napuštala i da ono i dan danas funkcioniše kao mesto moći, šta više predstavlja

najvažnije mesto moći za osobe sa visoko razvijenim svetlećim telom.

Postoji veliki broj mesta moći koja su postojala jedno vreme, a zatim su zbog migracije napuštena, a da senikada više na ta mesta ne vrate ni ta, niti bilo koja zrela svetleća tela drugih naroda. Ta mesta moći suugašena i osim nekih energetskih polja, koja još uvek postoje, nemaju praktično nikakav značaj za razvoj

ljudske civilizacije. Mnoga mesta moći koja su do danas održala svoju vitalnost povremeno su se gasila zbogmigracije stanovništva, ali su se ti ili drugi narodi vraćali na ta mesta, stvarajući novo mesto moći na zgarištustarog. Mnoga od njih su jednom ili više puta gašena zbog napuštanja u trajanju od pedesetak, pa sve do dvedo tri hiljade godina.

POVEZANOST MESTA MOĆI

Jedna od karakteristika mesta moći je jedinstvo, nedeljivost ili povezanost mesta moći. Ono se ne ogledakroz vezu pojedinih svetlećih tela različitih mesta moći, već preko Svetlosne lopte, zatim preko prisustva

Stvaraoca i Mira. Dakle, ovi podzemni elementi su spojeni sa njima odgovarajućim na svim mestima moći, jerpredstavljaju delove jedne celine koja obuhvata ceo kosmos: Stvaraoca i Jedinstveno polje. Šta omogućavaova povezanost? Ona, pre svega, omogućava da se stvori zajednička rezerva koja se za jedno mesto moćinalazi u svim ostalim i koja se koristi u slučajevima koji su od presudnog značaja za nastavak rada i

funkcionisanje nekog mesta moći. Sastoji se od različitih pomoći u bliku priliva energija iz drugih mesta moćiza onaj element mesta moći kome je u datom momentu potrebna pomoć. To su u prošlosti, na primer, bilesituacije kada je neprijatelj sa snažnom vojskom pokušavao da opsedne i uništi hram ili dvorac, tada jepomoć stizala iz drugih mesta moći, najčešće onih najbližih, sa sličnim programima i problemima, kako bi sena napadača delovalo obeshrabrujuće i dovelo do njegovog povlačenja. U situacijama kada je, zbog ratova,

ili nekih drugih kataklizmi, došlo do osipanja, raseljavanja ili izumiranja stanovništva, tada su susedna poljaMira znatno pomagala ugroženom polju da stvori izuzetno snažne efekte koji će privući nove prolaznike ilidoseljenike.

Međutim, ova povezanost ne omogućava razmenu znanja zrelih svetlećih tela jednog sa onima na drugom

mestima moći. Povezanost mesta moći se odnosi, dakle, samo na podzemna polja i služi da se, u trenucimanajveće opasnosti po neko mesto moći, aktivira ova veza koja potencira ono od tri polja koje nije u stanju dasamostalno obavi svoje zadatke.



MESTA MOĆI U KOSMOSU

Mesta moći ne predstavljaju karakteristiku planete Zemlje. Ona se nalazi na više mesta u kosmosu, svudagde se razvijaju civilizacije koje imaju slobodnu volju i kojima su pridodati embrioni svetlećih tela, sa istim

ciljem kao i na Zemlji. Takvih civilizacija ima na stotine u ovom trenutku. Nama najbliža je udaljena nekolikodesetina svetlosnih godina, na jednoj maloj planeti koja se okreće oko velike zvezde na velikoj udaljenosti odnje i čija godina traje oko pet stotina zemaljskih godina. Temperatura na ovoj planeti je približna onoj unašem žarkom pojasu. Vrlo je razvijena flora i fauna koja se u potpunosti razlikuje od ove na Zemlji. Premauobičajenom principu svakih nekoliko stotina hiljada godina bira se najperspektivnija životinjska rasa kojoj se

pridodaju embrioni svetlećih tela sa istim ciljem kao i na Zemlji. Bića koja su dobila embrione svetlećih telapredstavljaju životinje slične mravima sa većim brojem nogu. Oni su uspeli, zahvaljujući svetlećim telima, daizgrade vrlo modernu civilizaciju, ali je za razliku od ljudske njihova civilizacija manje zasnovana namaterionalnom, a više na duhovnom.

Ipak, zbog specifičnosti ove civilizacije i njihove planete, njihov razvoj je išao sporije od ljudskog. Oni sesada nalazi kraju svoga razvoja jer im je potrebno još oko 1.000 godina da dođe do sazrevanja skoro svihsvetlećih tela. Za ovaj nivo razvoja bilo im je potrebno oko 300.000 godina. Širom njihove planeteraspoređen je veliki broj mesta moći, od kojih svako sadrži po više od hiljadu zrelih svetlećih tela. Sadržaj i

mogućnosti njihovih mesta moći sličan je onima na planeti Zemlji. Stoga je saradnja i povezivanje ovih mestamoći sa Zemljinim na samo mogućnost već i njihova obaveza s obzirom na zajednički cilj koji imaju. Odsvakog mesta moći na Zemlji, koje je uspostavilo sva predviđena energetska polja, kreće zrak do svakogmesta moći ne samo na Zemlji već i na svih stotinak planeta u svemiru. Na taj način su sva mesta moći ukosmosu povezana. Ova veza je veoma važna ne samo na početku stvaranja nekog mesta moći na Zemlji

kada ono dobija znatnu pomoć od ostalih kosmičkih već i tokom celog svog razvoja, pa i na kraju kada usebe unose mnogo važne karakteristike ostalih mesta moći.

RAZVOJ GRAĐEVINA NA MESTU MOĆI

Već je rečeno da su prva mesta moći bila prostor okružen kolibama, u kojima su živeli ljudi u rodovskimzajednicama. Nije bilo nikakvih građevina ili bilo kakvog traga da je tu mesto moći. Prva građevina kaomesto moći pojavila se pre 114.000 godina u Indiji. Taj hram je bio napravljan iz čisto praktičnih razloga. U

to vreme ljudi su verovali u više bogova. Jednom od tih bogova prinosili su žrtve-meso divljači koje su ubili.Meso se ostavljalo na jednom postolju koje je ličilo na ogradu od grana debljine ruke, povezane prutovima,koje je stajalo na nogarima. Ljudi nisu smeli jesti meso sa tog žrtvenika zbog straha od Božje kazne, ali jeono često nestajalo, jer su ga noću ovlačili životinje. Da bi sačuvali meso od životinja, ljudi su odlučili da hram

ograde pobijajući deblje grane koso u zemlju tako da su im se vrhovi spojili, a potom ih opleli tanjimgranama, pa je ceo hram ličio na korpu koja je postavljena naopako. Zatim su sa spoljne strane nabacalikamenje do visine od jednog metra kako bi sprečili da vetar odnese drvenu konstrukciju. Tako je hramdobio neku vrstu kamenog zida. Ovo mesto moći nalazilo se u blizini Benaresa u Indiji, ali je postojalo samooko dvadeset godina, dok granje nije istrulilo, a kamenje se obrušilo.

Međutim, sličan način građenja nastavljen je i na drugim mestima, posebno u Indiji. Kasnije su hramovigrađeni na različite načine: kombinacija drveta i kamena, drveta isprepletanog i oblepljenog blatom ili manjihpećina u zemlji. U jednom periodu ljudskog razvoja, posebno u Indiji, neki od skromnih hramova koji supredstavljali mesta moći građeni su od posebno oblikovane, šuplje pečene gline, kao da su zidovi bili sazidani

od zatvorenih vazni, što je pri udaranju davalo posebne mistične zvuke.

Na sličan način, kao i prvobitni, nastao je i hram u Džajpuru. U prvo vreme hram je predstavljao samo trg



između koliba, koji je često menjao svoje mesto, pomerajući ga po nekoliko kilometara u raznih pravcima,

onako kako je tokom vremena manjano mesto centra naseobine. Pre 105.000 godina stvoren je prvi hramod granja i zemlje koji je stotinama puta rušen, raspadao se ili trulio, ponovo stvaran isti ili sličan, da bi negdepre 70.000 godina bio napravljen prvi hram od drveta i velikih kamenova, mnogo trajniji i čvršći odprethodnih, koji se dorađivao, popravljao i održavao na istom mestu do pre 60.000 godina. Tada jenapravljen hram skromnih dimenzija, ali od kamena koji je bio delimično obrađen. On je proširivan, sužavan i

menjan hiljadama godina da bi pre 40.000 godina bio napravljen hram koji donekle podseća na današnjehramove: od klesanog kamena, ravnih zidova, sa krovom koji je bio kombinacija stabala pokrivenih mrežomgrana i kamenih ploča. I ovaj hram je više puta menjan, da bi pre 10.000 godina nastao pravi hram podanašnjem shvatanju, malih dimenzija ali sa izvanrednim arhitektonskim rešenjem. Posle njega, često i odnjegovog kamena, građeni su na njegovom mestu novi hramovi da bi konačno rešenje bio hram koji se i

danas nalazi u Džajpuru. Sličan istorijat imali su i hramovi u drugim delovima sveta koji su predstavljali mestomoći. Mesta moći su prethodila razvoju nekih civilizacija, koje su se zahvaljujući njima stvarale. Svesni toga,sveštenici i vođe naroda su, da bi podvukla njihov značaj, dograđivali mesta moći objektima rezličitih namena,što se na ostalim hramovima retko dešavalo.

ŠTA SE DEŠAVA PRI POSETI MESTU MOĆI

Šta se dešava kada neka osoba dođe na mesto moći?

Gruba podela posetilaca može se izvršiti na one koji imaju dovoljno razvijeno svetleće telo da bi došlo doprožimanja i one čije svetleće telo još nije dostiglo ovaj nivo razvoja. Neuporedivo najveći broj posetilacaspada u ovu drugu grupu. Pri ulasku posetioca prostor unutar koga zrela svetleća tela uspostavljaju kontaktsa posetiočevim dolazi do brze provere koju najslabije zrelo svetleće telo izvrši, to je ono koje prvouspostavlja kontakt u slučaju da prožimanja bude. Ova provera se sastoji u analizi mogućnosti prijema i

prihvatanja prenetog znanja koje najslabije zrelo svetleće telo vrši upućivanjem jednog zraka koji u dodiru saposetiočevim svetlećim telom odmah dobija pravu sliku njegovih mogućnosti. Ukoliko je zaključak daposetiočevo svetleće telo ne može primiti i iskoristiti dobijeno znanje, zrak, pre nego što se ugasi, upućujepoziv posetiočevom svetlećem telu da radi na svome razvoju i da, kada dosigne potreban nivo koji mu je

zrelo svetleće telo naznačilo, ponovo poseti ovo ili neko drugo mesto moći. Na taj način ova poseta ipak nijebila uzaludna jer je posetiočevom svetlećem telu data ideja, pravac i smisao minimuma razvoja koji jepotrebno dostići uz poziv da se po ispunjenju odgovarajućeg nivoa ponovo pojavi. Oko 10% svetlećih tela,koja dostignu traženi nivo, uspeće da usmere svoga čoveka da ponovo dođe na jedno od mesta moći.

Ne postoji nikakva razlika u delovanju polja sa mesta moći na osobe čije svetleće telo ima potreban nivo zaprožimanje i onih čije svetleće telo to nema. Efekat je blagorodan i za jedne i za druge. Neuporedivo manjibroj posetilaca ima tu sreću da se njihovo svetleće telo može prožeti sa zrelim svetećim telima na mestu moći.I u njihovom, kao i u prvom slučaju najslabije zrelo svetleće telo uspostavi kontakt i odmah konstatuje koju

količinu i vrstu znanja ovo svetleće telo može da primi. Na osnovu toga se automatski određuje koliko će sezrelih svetlećih tela sa posetiočevim prožeti, koja su to zrela i kojim će se redosledom prožimanje izvršiti.Odmah zatim se iz “grozda“ izdvaja zrelo svetleće telo koje ima najmanje znanja od onih koje je poseiočevosvetleće telo u stanju da prihvati. Ono se trenutno stvori pred posetiočevim svetlećim telom i počinje saprožimanjem. Prožimanje se vrši na taj način što energija jednog prolazi kroz energiju drugog. Energije imaju

osobinu da se dve različite istovremeno mogu nalaziti na istom prostoru, a da jedna drugoj ne smetaju. Zrelosvetleće telo prolazi kroz posetiočevo i izlazi na drugu stranu, bez ikakavog zastoja. Vreme prožimanja zavisiod razvijenosti svetlećeg tela posetioca: za najrazvijenije traje dve do tri sekunde, a za najslabije razvijeno ido 40 minuta. Isto tako, što je mesto moći snažnije, što znači da svetleća tela poseduju veću količinu znanjakoje mogu da prenesu, prožimanje je sporije.



Odmah po prožimanju zrelo svetleće telo se izdvaja u stranu, ne vraća se u jato, i tamo čeka da mu sepridruže druga zrela, koja tek treba da izvrše prožimanje.

Šta se dešava tokom prožimanja?

Za ljude nije shvatljiv mehanizam kojim se ogromno znanje zrelih svetlećih tela ugrađuje u energiju iz koje seona sastoje, niti način prenošenja ovog znanja na drugo svetleće telo. Međutim, princip je ipak shvatljiv i on

se sastoji u sledećem. Znanja u svetlećim telima se akumuliraju na principu beskonačno mnogo kuglica sainformacijama koje se slažu u kanale ili udubljenja u kojima ona normalno klize. To su energetske kuglice iličestice energije koje to znanje sadrže, što donekle podseća na čestice znanja u ljudskoj auri, ali je ovoneuporedivo složenije i obimnije. To znanje svetleće telo koristi na taj način što se te čestice znanjaneverovatnom brzinom slažu unutar energetskih kanalića, dajući, kao rezultat tog inteligentnog slaganja, novo

znanje iz te oblasti. Na taj način svako svetleće telo, ne samo zrelo, može da od manje količine znanjamultipliciranjem dovede do maksimalnog saznanja u odnosu na bazu od koje se počelo. Za razliku odobičnih, zrela svetleća tela su dostigla takav nivo razvoja da su njihove baze podataka apsolutne, što znači dasu one kompletne i da se preko njih može doći do svih mogućih informacija i znanja, odnosno da zrelo

svetleće telo ima znanje univerzuma. Međutim, sam princip rada zrelih i ostalih svetlećih tela u ovom smislu jepotpuno jednak. Osobina ovih čestica znanja je da svoje znanje mogu da prenesu na iste takve čestice udrugom svetlećem telu. Prilikom prožimanja deo znanja, koji je predviđen za prenošenje u skladu samogućnostima svetlećeg tela, ogromnom brzinom se ređa u velikom broju nizova, na čijoj suprotnoj strani senalaze čestice energije spremne da prihvate ovo znanje. Čestice znanja jednog i drugog svetlećeg tela kao da

se kreću na beskonačnoj traci dodirujući se na jednom mestu, gde dolazi do trenutnog prenošenja svegznanja koje sadrži jedna čestica zrelog na česticu posetiočevog svetlećeg tela. Takvih kanala tokomprožimanja ima izuzetno veliki broj. Kojom će se brzinom prožimanje vršiti ne zavisi od nivoa razvojaposetiočevog, niti od snage zrelog, već od količine informacija koja je potrebna da se prenese. To znači da je

brzina preuzimanja znanja sa jedne čestice na drugu uvek ista, ali da od broja čestica, koje treba da sedotaknu, zavisi vreme prožimanja. Ovo je vrlo uprošćen model onoga što se prilikom prožimanja dešava.Odmah po prožimanju posetiočevo svetleće telo velikom brzinom razmešta znanja kako bi oslobodilo prostorza eventualna naredna prožimanja ukoliko će ih biti.

Iz “grozda“ zrelih izdvaja se naredno koje prilazi posetiočevom svetlećem telu i ceo proces se ponavlja, da bise po završetku prožimanja pridružilo onome koje se prvo proželo i tako redom. Kada je prožimanjezavršeno, grupa prožetih se vraća u veliko jato.

Celo to vreme prožimanja posetiočevo svetleće telo stoji nepomično bez obzira na kretanje posetioca, osim u

slučaju kada bi se on od njega udaljio više od 300 metara, što primorava svetleće telo da krene za njim. Utom slučaju jato se automatski primiče idući sve do granice njihovog mogućeg kretanja, koja je za svakomesto moći različita. Ukoliko bi zbog kretanja posetioca njegovo svetleće telo, koje se od njega možeudalljiti najviše 300 metara, izašlo iz prostora u kome su zrela svetleća tela spremna da se prožimaju, ono se

prekida, a ukoliko bi se on tokom posete vratio, prožimanje bi se nastavilo. U protivnom, prožimanje ne bibilo završeno i čekala bi se nova prilika da se ono nastavi.

Odmah po završetku prožimanja, bez obzira sa kolikim brojem zrelih se proželo, svetleće telo posetioca sepotpuno posvećuje preradi, raspodeli i sortiranju znanja koje je ukrštanjem dobilo. Da bi taj posao obavilo,

njemu je potrebno od nekoliko do 24 časa. U tom periodu ono neće biti povezano sa svojim čovekom nanačin koji je dotle postojao, već će spona između njih biti jedino u tome da se spreči njegovo udaljavanje zaviše od 300 metara. To znači da će kontakt sa čovekom tokom ovog perioda unutrašnjeg sređivanja znanjabiti prekinut, a delovanja i međuzavisnosti koji su tokom celog života postojali neće biti u ovom kratkom



periodu i čovek je, na neki način, za to vreme prepušten samom sebi. Tokom tog perioda svetleće telo će sva

znanja koja bude složilo, razvrstalo i preradilo koristiti ne samo za sebe već će određene ideje i znanja uputitiu auru ili žuto energetsko jezgro, ukoliko ga osoba ima, gde će se oni memorisati. Ta znanja predstavljajusamo eho ogromnog znanja koje je svetleće telo prilikom prožimanja preuzelo. Ipak, ono će poslužiti da unarednom periodu svetleće telo mnogo lakše uspe da aktivira kreativnost osobe u oblasti koja je prenesena.

Istovremeno sa završetkom preraspodele znanja unutar svetlećeg tela završava se i prenošenje znanja svomečoveku i taj proces se više ne može ponoviti. Stoga je neophodno da se posetilac odmara tri dana: pre,tokom i posle prožimanja, da jede lakšu hranu i izbegava stresove kako bi proces prenošenja znanja bio štoefikasniji. Pošto je prošao period prenošenja znanja na ljudsku auru ili žuto energetsko jezgro, svetleće teloponovo uspostavlja normalnu komunikaciju sa svojim čovekom kakva postoji celog njegovog života.

Osobe koje imaju visokorazvijeno svetleće telo imaju, po pravilu, veliki broj veliki broj prožimanja koja, ukrajnjem slučaju, mogu biti sa svim zrelim svetlećm telima na tom mestu moći. U tim slučajevima procesprožimanja sa prvim zrelim svetlećim telima odvija se izuzetnom brzinom, jer je visokorazvijeno svetleće teloveć sakupilo veliku količinu znanja, bilo sopstvenim razvojem, bilo prethodnim posetama mestima moć. Zatim

vreme prožimanja postepeno raste i po pravilu je najduže sa poslednjim zrelim sa tog mesta moći.

Šta znači činjenica da se jedno svetleće telo proželo sa svim zrelim sa jednog mesta moći?

Znači da je ono, praktično, preuzelo sva znanja sa tog mesta moći, odnosno onaj deo znanja koji dotle nijeposedovalo.

Odlaskom na novo mesto moći srešće se sa novim sadržajima znanja koje još nema, pa će stoga prožimanje

ponovo biti neophodno. Ukoliko je nivo svetlećeg tela dovoljan za prožimanje sa svim zrelim, ono se nanarednim mestima moći obavlja sve brže, jer je bazni nivo znanja kod većine zrelih svetlećih tela, bez obzirana mesto moći, sličan.

TEMPO POSETA MESTIMA MOĆI

Poseta mestu moći donosi koristi svakom posetiocu u pogledu boravka u energetskim poljima koja onaposeduju. Ta korist je isceljujuća i razvojna. Nijedan pojedinačan boravak ne može dati značajne promene ni

u zdravstvenom ni u razvojnom pogledu, ali predstavlja jednu stepenicu koju je teško na neki drugi načinobezbediti. Kod poseta više mesta moći, amo kontakti sa poljima daju rezultate koji se mogu meriti saefektima koji se postižu prožimanjem posetiočevog svetlećeg tela sa nekoliko zrelih na jednom mestu moći,što znači da posete mestima moći osoba čije svetleće telo još nije spremno za prožimanje donose određenepozitivne efekte, pogotovo ako se radi o seriji poseta čiji razmak ne bi trebalo da bude veći od pola do jedne

godine. Ove pozitivne efekte doživljavaju, svakako, i osobe čija se svetleća tela prožimaju sa zrelim namestima moći, ali su prožimanja neuporedivo značajnija pa zato, u njihovom slučaju, o ovim poljima nećemoni govoriti.

Prožimanja posetiočevog svetlećeg tela na mestu moći sa zrelim, bez obzira da li se radi o jednom ili više,stvara takve efekte kakvi se, praktično, vrlo retko mogu postići različitim tehnikama meditiranja ili bilokakvim vežbama za paranormalni razvoj. To znači da posete mestu moći koja obuhvata prožimanjeobezbeđuje izuzetno brz napredak svetlećeg tela te osobe, čiji tempo se ne može porediti ni sa jednomdrugom razvojnom tehnikom. Razvoj meditacijom i drugim tehnikama može se predstaviti jednom, manje ili

više, kontinualnom linijom koja se postepeno diže tokom dugog perioda, dok posete mestima moćipredstavljaju skokovite napretke koje možemo zamisliti kao stepenice kojima se postižu efekti ravni



dugotrajnom meditiranju. Isto tako, efekti postignuti prožimanjem na mestu moći omogućavaju da se linijarazvoja ljudi koji koriste meditaciju i druge razvojne tehnike pomeri praktično za nivo stepenica u pozitivnompravcu i zatim sa tog polazišta nastavi da se dalje kontinualno razvija. To znači da se najbolji rezultati postižu

kombinacijom meditacije i drugih razvojnih tehnika sa posetama mestima moći.

Kojim tempom je potrebno ili poželjno posećivati mesta moći?

Idealno bi bilo da se mesta moći posećuju po onom redosledu koji odgovara njihovoj snazi, odnosno brojusvetlećih tela i vrsti civilizacije kojoj pripadaju. Nažalost, takav redosled poseta je vrlo teško realizovati.Stoga ćemo proučiti ove posete sa vremenskog stanovišta.

Pri prvoj poseti mestu moći, bez obzira na broj prožimanja koji je bio, doći će do preuzimanja velike količineznanja, koja će se, zbog srednje razvijenog svetlećeg tela, raspoređivati, aktivirati i primenjivati relativnosporo. Svaka poseta mestu moći treba prvo da dâ rezultate, pa da se tek onda ide na sledeću. Neophodno jesvetlećem telu i toj osobi omogućiti minimalni period da bi se preuzeta znanja pri prethodnoj poseti mestumoći koliko-toliko aktivirila. Zbog toga je potrebno da razmak između prve i naredne posete bude minimalno

tri meseca. To važi sve do zaključno pete posete, posle koje se taj razmak može smanjiti na dva meseca, aposle desete na oko mesec dana. Ovaj razmak ne važi za vrlo razvijena svetleća tela, jer je njihovasposobnost primene preuzetih znanja do te mere razvijena da ona mogu imati vrlo česte posete mestima moći,a da to ne utiče negativno na njihove efekte. Takva svetleća tela su u stanju da se, u toku nekoliko dana,

svakodnevno prožimaju na drugom mestu moći, pa čak i da u toku jednog dana dožive prožimanja na dvamesta moći.

Svetleća tela koja su dostigla vrlo visok razvoj i koja imaju prožimanja sa svim zrelim svetlećim telima nasvim, ili većini mesta moći koja posete imaju veliku količinu znanja već ranije preuzetu, pa se viškovi znanja

koja im nedostaju na novom mestu moći preuzimaju sa lakoćom i velikom brzinom, te im stoga to nepredstavlja veliko opterećenje.

Naravno, ukoliko se posete mestima moći za osobe čija su svetleća tela srednje razvijena, realizuju u

razmaku kraćem od tri meseca, neće se ništa loše desiti, jedino će efekat te posete biti nešto slabiji nego daje ta osoba u zajednici sa njenim svetlećim telom imala dovoljno vremena da realizuje veći deo znanja koje jepreuzeto sa prethodnog mesta moći, čime bi oboje dostigli viši nivo razvoja, što bi, na novom mestu moći,dalo bolje efekte prožimanja.

EFEKTI POSETE MESTIMA MOĆI

Osobe koje su imale nekoliko poseta mestima moći, sa ukupno 20 do 30 prožimanja, dostižu nivo razvojakoji dovodi, čak i ako bi prestale sa daljim posetama, do postepenog neprekidnog razvoja celog života.

Osobe čije je svetleće telo dostiglo takav nivo razvoja da na svakom mestu moći ima prožimanja sa svimsvetlećim telima predstavlja najviši mogući potencijal koji jedno svetleće telo u razvoju može dostići. Tajpotencijal je uz relativno malo truda njegovog čoveka moguće realizovati, čiji rezultat je prosvetljenje, a ubrzo

zatim i sazrevanje oba svetleća tela.

Koje su to stvarne razvojne mogućnosti mesta moći koje se pružaju njegovim posetiocima i u čemu se onisastoje?



Na ovo pitanje se ne može precizno odgovoriti zbog ogromnog broja varijanti, nivoa razvoja svetlećeg telaposetioca, njegovog nervnog sistema i afiniteta za kreativnost i paranormalne pojave, njegovog načina života istresnih situacija posle posete mestu moći. Stoga ćemo razmatrati prosečni slučaj, gde su svi navedenielementi uobičajeni, uprosečeni, normalni.

Šta se dešava tokom same posete mestu moći?

Svetleće telo posetioca prožima se sa jednim ili više zrelih svetlećih tela sa mesta moći. Ranije je opisan načinprenošenja znanja sa jednog na drugo svetleće telo. Sada je potrebno objasniti na koji se način i u komobimu ova poseta reflektuje na razvoj i ponašanje posetioca.

Svetleće telo prenosi energetskim zrakom znanja preuzeta na mestu moći u auru ili žuto energetsko jezgro

posetioca gde dolazi do dvojakog delovanja. Po ulasku u auru, manji deo ovog znanja apsorbuju “česticeznanja“, čiji je inače zadatak da sakupljaju sve informacije koje dolaze u auru, dok im preostali, veći deoznanja nije dostupan. Ove čestice znanja, kao i sve ostale ulaze takozvane “korene“ znanja gde čekaju nasituaciju kada će posetilac početi da razmišlja o temi koja odgovara sadržaju ovih čestica. Tada će one, kao i

uvek u sličnoj situaciji, sa ostalim česticama znanja koje nose informacije iz te oblasti, ali dobijene iz drugihizvora, biti izbačene iz korena znanja i spustiti se na mozak posetioca gde će ove informacije biti iskorišćene.

Znanje preneto iz svetlećeg tela omogućiće da ovo razmišljanje bude inteligentnije, dublje i svestranije o nekojtemi nego što bi bio slučaj da osoba nije bila na mestu moći. To znači da je znanje koje je svetleće telo

prenelo u auru svoga čoveka, koje su preuzele čestice znanja, a koje sadrže ideje i znanja zrelih svetlećih tela,aktivator novih ideja i znanja koje ta osoba nikada ne bi imala da nije bilo posete mestima moći. Koliko ćebiti jasno i precizno preuzeta ova znanja zavisi od postojećih intelektualnih mogućnosti te osobe i njenesklonosti za oblast koju razmatra. U većini slučajeva te su spoznaje o novim mogućnostima, nažalost,maglovite, nejasne, nedorečene zbog skromnih mogućnosti za razmišljanje te osobe.

Veći deo informacija ili znanja koje je svetleće telo energetskim zrakom prenelo u auru posetioca, ali koječestice znanja nisu u stanju da apsorbuju, uzimaju posebne energetske strukture. Preuzeto znanje dovodi dopromene sadržaja i mogućnosti delovanja ove energetske strukture. Na taj način veći deo znanja koje je

preuzeto na mestu moći trajno ostaje u auri, ugrađeno u ovu energetsku strukturu, koja će ga aktivirati kadaaura bude spremna da ga prihvati. Tada će ono svojim delovanjem inaprediti energetsko stanje aure, dovestido njenog pročišćavanja, boljeg funkcionisanja, poboljšanja zdravstvenog stanja te osobe i aktiviranjakreativnih mogućnosti, za koje u momentu preuzimanja znanja nisu postojale nikakve mogućnosti. To znači dasu ova znanja skladištena za neko buduće, bolje stanje aure, kada će se aktivirati i dati drugu fazu doprinosa

razvoju te osobe, kao posledicu posete mestu moći.

Ukoliko bi ova vrsta znanja bila apsorbovana kao i prva grupa znanja i stigla do korena znanja, a kasnije domozga te osobe, ona bi pri razmišljanju te osobe bila potpuno neupotrebljiva zbog nespremnosti i nezrelosti teosobe da ih u datom momentu iskroisti. To znanje bi na taj način bilo zauvek izgubljeno jer bi se pre vremena

uključilo u proces razmišljanja.

Svaka od poseta, dakle, na kraju svog ciklusa ostavlja traga u obliku znanja koje se apsorbuje česticamaznanja i u obliku znanja predviđenu za budućnost, kada mogućnosti aure budu veće. Ovo drugo znanje je

mnogo značajnije i njegova primena predstavlja potpuno iskorišćenje mogućnosti koje je ova poseta mestamoći pružila.



Ukoliko se posete mestima moći obavljaju sa najmanjim razmakom od tri meseca, u toku tog perioda doćićedo poboljšanja stanja aure te osobe i povećanih intelektualnih mogućnosti zahvaljujući znanju koje su čestice

znanja već realizovale. Istovremeno, znanja uskladištena u energiji aure sporo, ali neprekidno emituju stečenoznanje delujući postepeno na korekciju i promene aure u pozitivnom smislu. To znači da će posle tri mesecata osoba i njeno svetleće telo biti spremniji da prime nova znanja nego pri prvom kontaktu. Ovaj proces seponavlja posle svake posete, s tim što će, posle izvesnog broja poseta, kada broj svetlećih tela sa kojima jeizvršeno prožimanje počne da prelazi 30% od njihovog broja na tom mestu moći, proces početi da se odvija

ubrzano i na donekle drugačiji način.

Naime, sve veći priliv informacija i znanja koje svetleće telo prenosi svome čoveku posle svake posete mestumoći menja odnose, pre svega, u korenovima znanja, gde udeo čestica znanja, koja sadrže znanja dobijena iz

svetlećeg tela, postaje sve veći, a način razmišljanja, kao i njegov sadržaj sve više uključuju saznanje sa mestamoći kao bitan elemenat u razmišljanju na određenu temu. Način razmišljanja osobe postaje drugačiji, dublji,brži, sa više varijanti od kojih su neke neuobičajene i sasvim nove. Istovremeno, uplivisanje deponovanogznanja u energiji aure počinje svoje aktivnije delovanje na promenu stanja i kvaliteta aure posetioca, što jošviše doprinosi razvoju mišljenja u pozitivnom pravcu.

Kada na poslednjem stadijumu razvoja osobe njeno visokorazvijeno svetleće telo uspeva da se prožme sasvim zrelim na većini mesta moći koji posećuje, dolazi do još značajnijih promena u načinu razmišljanja istanju aure posetioca. Način mišljenja se, u tom slučaju, menja u pravcu sve većeg udela kreativnog

razmišljanja koje postepeno dovodi do novih saznanja i novih otkrića, što znatno unapređuje razvoj većvisokorazvijenog svetlećeg tela. Znanje deponovano u energiji aure poćinje da stvara sopstvene kreacijeunutar organizacije aure, dovodi automatski do čišćenja preostalih loših delova aure i postepeno utiče nanačin i mogućnosti razmišljanja te osobe, poboljšavajući ih.

Osobe koje su dostigle nivo razvoja da se njihovo svetleće telo ukršta sa svim zrelim na većini mesta moćivrlo su blizu prosvetljenja. Značajnu ulogu u prelaženju preostalog puta do prosvetljenja odigraće, upravo,deponovana energija u auri te osobe, dovodeći stanje aure i kreativnost te osobe do nivoa kada se javljajupromene koje se nazivaju prosvetljenje.

KARAKTERISTIKE RAZVOJA MESTA MOĆI

Već je spomenuto da odmah po formiranju mesta moći dolazi do formiranja energetskog polja koje pomažeosobama koje tu žive i rade u pogledu isceljenja, korekcije misli i čišćenja aure. Čim broj zrelih svetlećih tela

pređe kritičnih 34, dolazi do formiranja nekoliko energetskih polja, kao što su: polje za stabilizaciju Zemljinekore, polje za zaštitu Zemljine atmosfere, energetsko polje kojima se deluje na okolna naselja i ostala poljakoja normalno postoje na svakom mestu moći. Ta polja imaju minimalan intenzitet koji je u skladu sa brojemsvetlećih tela; kako njihov broj bude rastao, doćiće do intenziviranja moći svih polja, istovremeno. Međutim,način funkcionisanja mesta moći se ne menja samo kontinualno, već postoje određene faze u razvoju mesta

moći koje se razlikuju jedna od druge.

Opisani razvoj svih polja koja mesta moći sadrže predstavlja prvu fazu, koja traje dok broj svetlećih tela neporaste od 34 do 80.

Druga faza se odnosi na broj svetlećih tela od 80 do 300. Takva mesta su osposobljena da po potrebiizdvajaju određeni broj svetlećih tela koja bi formirala nova mesta moći na nekom drugom mestu. Ovapojava je dosta retka i predstavlja samo mogućnost koja je mali broj puta iskorišćena.

Kada broj svetlećih tela pređe 300, mesto moći je toliko snažno da može ne samo izdvajati svetleća tela za



druga mesta moći već može i uplivisati na stvaranje i jačanje određenih polja na drugim slabijim mestimamoći. Ova saradnja je dosta ograničena specifičnim znanjima svetlećih tela, pa je pomoć izvodljiva samo uonim sferama u kojima su znanja ili civilizacijske karakteristike podjednake. Nije izvodljivo prenošenje znanjasa jednog na drugo mesto moći putem polja koja bi se na ovaj način formirala. Određena mesta moći čija je

starost velika, bez obzira na broj svetlećih tela, imaju neke promene koje su vezane za prožimanje ili učešćesvetlećih tela sa tog mesta moći u određenim aktivnostima. Ovde se radi o najstarijim svetlećim telima koja sena neki način patiniraju i čija se znanja i mogućnosti ne uklapaju sa mlađim svetlećim telima. Prenošenjeznanja na savremeno svetleće telo posetilaca je, kod ovih patiniranih zbog svog arhaičnog iskustva, otežano.Zbog toga ona često ne učestvuju u prožimanju, osim u slučaju posete mestima moći visokorazvijenih

svetlećih tela koja su blizu sazrevanju. Tada je upravo prožimanje sa arhaičnim svetlećim telima izuzetnovažno kako bi ova svetleća tela, pred sazrevanje, dobila iskustva prastarih ljudi.

Mesta moći nemaju ograničen vek trajanja. Ona će postojati sve dok najveći broj ljudi ne doživi sazrevanje

svog svetlećeg tela. Tada će doći do gašenja mesta moći i odlaska zrelih svetlećih tela na novu dužnost –popravljanje aure Zemlje i rešavanje drugih poslova koji ih očekuju.

U međuvremenu, doćiće na postojećim mestima moći do povećanja broja zrelih svetlećih tela i do formiranjaizuzetno velikog broja novih mesta moći koja će izuzetno ubrzati razvoj ljudske civilizacije i dovesti do

ubrzanog sazrevanja svetlećih tela najvećeg broja ljudi.

ULOGA MESTA MOĆI U STABILIZACIJI TLA

Postoji vrlo važna osobina mesta moći koja još nije spomenuta. To je delovanje mesta moći na stabilnostregiona ispod površine zemlje. Delovanje se realizuje kroz energetsko polje čija baza je na površini zemlje nasamom mestu moći. Polje ima, crvenu bolju, sa homogeno raspoređenom energijom prečnika oko 5 km ivisine oko 50 km. Ono pomaže stabilizaciji Zemljine kore tako što dovodi do stišavanja procesa unutar nje,

koji predstavljaju posledicu lošeg stanja aure Zemlje. Za razliku od mnogih osobina i dejstava mesta moćikoja su imala nekada izuzetan značaj, a danas su ga razvojem civilizacije gotovo izgubila, ovo delovanjemesta moći ima ponovo, 2.000 godina posle Hrista, izuzetno važnu ulogu za stabilizaciju Zemljine kore. Kao ipre, ona pomažu da se Zemljina kora koliko-toliko primiri i da se posledice oštećenja aure Zemlje što manjereflektuje na pomeranje Zemljine kore. Međutim, kao ni pre 2.000 godina, ni danas njihovo dejstvo nije

toliko značajno da bi bilo u stanju da zaustavi valike kataklizme koje prete da se stvare u narednom periodu.Ipak, one u određenoj meri odlažu period početka kataklizme.

SPECIFIČNOSTI NEKIH MESTA MOĆI

Određena mesta moći sadrže neke elemente koje ostala nemaju. Te njihove specifičnosti možemo podeliti utri grupe:

1. Nekoliko mesta moći imaju određeni energetski zrak koji neprekidno izbija iz zemlje, tako nešto postoji napiramidi kod La Paza. Zrak koji se sastoji iz sive bioenergije služio je za lečenje tako što bi sveštenici u njegastavljali bolesnika, pri čemu bi se on za nekoliko minuta napunio nedostajućom sivom bioenergijom.

2. Nekoliko mesta moći, u Indiji i Japanu, poseduju “energetsko oko“, malo polje, prečnika pet do deset

metara. Osobe koje borave u ovom polju dva puta nedeljno po pola sata, tokom nekoliko meseci, doživećeisceljenje od blažih a poboljšanje kod srednjih i težih bolesti. Isceljivanja je posledica nadoknađivanja sivebioenergije i uklanjanja manjih naslaga želea.



3. Neka mesta moći imaju izvore štetne energije, u obliku zraka ili polja. Njihovo delovanje se možeprivremeno aktivirati, ali za dugotrajnije i razornije delovanje ne mogu se pokrenuti ljudskim aktivnostima.Njima upravljaju zrela svetleća tela mesta moći, a ona su, u naše vreme, pod snažnim uticajem Energetskogoblaka koji je potpuno zabranio primenu ovih štetnih zraka. Ovakav zrak takođe postoji kod La Paza.

dio

LJUDSKA AURA

O auri se, uopšte vrlo malo zna i najčešće su ta saznanja netačna, površna ili u fragmentima. To je, pre svega

zato što znanje o auri spada u sveta znanja što znači da se do njih ne može doći ljudskim načinimaistraživanja, nego samo prenošenjem od strane duhovnih energija nekome od ljudi. Znanja o auri izneta naovoj strani su preuzeta iz knjige » Aura« iz 2004. godine autora Lj. Stojanovića.

Oko svih živih bića postoji energetski omotač tzv. aura. Ljudska aura je energetska lopta u čijem središtu se

nalazi fizičko telo. Prosečni prečnik ove lopte je oko 25m. Sastoji se iz deset slojeva. Aura je neraskidivovezana za telo sve do fizičke smrti. Telo je zgusnuti deo aure koji je potpuno prožet energijama aure. Telo iaura su dva podjednako važna elementa koje čine čoveka ali zbog ljudske zaslepljenosti telom kao jedinimčiniocem ljudkog bića moramo naglasiti da smo mi naša aura, da ona predstavlja naša osećanja, misli i našudušu.

Sastav i funkcionisanje aure svojom složenošću prevazilaze moć ljudskog shvatanja tako da sveta znanjaiznose samo ona objašnjenja koja su korisna za čoveka. Tako cete na ovoj strani naći objašnjenja o građi inačinu rada ljudske aure i njenim zadacima. Glavni zadaci aure su da ostvari fizički, intelektualni i duhovni

razvoj čoveka.

Takođe, uvidećete da je nastanak bolesti energetske prirode i upoznati se energijama koje mogu da neutrališupromene u auri koje su dovele do bolesti.

Razvoj aure je u direktnoj vezi sa jednom energijom koja je u duhovnoj baštini poznata kao anđeo čuvar,muza, nadsvest i sl., a koju je dr Stojanović nazvao SVETLEĆE TELO, jer izgleda kao svetlosnaplazmatična lopta. Zbog čega je Hristova energija stvorila svetleće telo, kakva je njegova uloga u razvojučoveka, kako ono komunicira sa svojim čovekom i zašto je prosvetljenje najveće bogatstvo i sreća koju

čovek može dostići samo su neka od pitanja čije odgovore nude sveta znanja.

SASTAV I GRAĐA AURE

Ljudska Aura je izuzetno složena energetska struktura, sastavljena od dve vrste energija - sive i belebioenergije. Razlika između njih je što siva čini osnovu a bela je oživotvoruje. Jedna bez druge ne mogupostojati u auri. Njihov međusobni odnos u svakoj tački aure i tela je tačno utvrđen Zakonima bioenergije.



Ulaz bele bioenergije na površini aure

Raspored nekih meridijana u auri

Bela Bioenergija je energija bliska materiji jer, jer ima veliku gustinu. Zbog toga se ona kroz auru ne krećekao talas nego u obliku čestica, kada je raspršena u sitnim delićima, a kao tečnost ili živa kada se čestice isitne kapi spoje i tada se kreće kroz kanaliće. Bela bioenergija se unosi u auru kroz bezbroj kanalića čijizavršeci izlaze na površinu aure. Sitne čestice te energije hvataju se iz slobodnog prostora, lepe se za ulaz tihkanalića, a kada se sakupi nešto više te energije, ona se spoji u jednu veću kapljicu.

Energetski stabilizator

Ova kap bele bioenergije kreće se kanalićima prema jednom centru koji se nalazi u auri, blizu tela, približnona nivou srca, nešto sa leve strane i malo ispred, a koji se zove energetski stabilizator. Da bi on normalnofunkcionisao, mora sadržati Zakonima bioenergije tačno utvrđen procenat ukupne bele bioenergije u auri itelu.

Pored bele bioenegije koja dolazi izvan aure, u energetski stabilizator se kanalićima slivaju i svi viškovi belebioenergije, u odnosu na raspoloživu sivu bioenergiju iz cele aure i tela. Pod viškovima se podrazumeva svabela bioenergija koje, u pojedinim tačkama aure i tela ima više nego što bi zahtevao odnos premaraspoloživoj sivoj bioenergiji u toj tački.

Izgled energetskog stabilizatora podseća na turski turban sa zavojnicama kojih ima 12, onoliko koliko ima



meridijanima.

Tokom okretanja energetskog stabilizatora, njegovi otvori klize po krajevima meridijana. Šest meridijana ulaziu gornji, a šest u donji deo energetskog stabilizatora. On sukcesivno usisava belu bioenergiju, a zatim je usledećem potezu raspršuje izvan kanalića u jedan od segmenata aure. Nakon toga opet dolazi faza usisavanja

kroz kanaliće, pa raspršivanje u naredni segment aure. Kada se energetski stabilizator posmatra u dvedimenzije, ima se utisak njegove rotacije.

Raspršivanje se vrši na taj način što bela bioenergija, pod dejstvom centrifugalne sile, koja nastaje pri rotacijienergetskog stabilizatora, prolazi kroz nevidljive, nematerijaine kanale i u vidu sitnih čestica rasprostire se po

celoj auri. U povratku ona se pod uticajem privlačnog dejstva energetskog stabilizatora, u obliku sitnihloptica, ponovo uvlači kroz nematerijaine zidove kanalića i njima, isključivo, kreće prema energetskomstabilizatoru. Pre nego što uđe u kanaliće, ona se iz tankih lelujavih listića grupiše u sitne kapljice.

Siva bioenergija

Centralni kanal i sedam glavnih čakri

Siva bioenergija se kreće na drugi način. Njeno kretanje najviše podseća na osmozu, ona se ne kreće krozcevčice nego cela zapremina aure deluje na nju osmotski, aura je upija kao da je sunđer i ona ide iz oblasti savišim u oblast sa nižim pritiskom, ili iz oblasti sa višom u oblast sa nižom koncentracijom.

Siva bioenergija se unosi u auru i telo iz okolnog prostora kroz kanale glavnih ili velikih čakri. Na vrhu i dnuaure postoje blaga udubljenja koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Centralni kanalprolazi približno kroz kičmu čoveka. Kroz donji otvor kanala neprekidno se uvlači struja sive bioenergijekoja se, prolazeći kroz njega, osmozom širi, prostire, ulazi u auru. Neapsorbovana siva bioenergija izlazi kroz

gornji otvor u slobodan prostor. Pored ovog centralnog kanala, na kome se nalaze prva i sedma čakra,postoji i pet glavnih kanala za čakre od broja dva do šest, koji polaze od površine aure i dolaze do pettačaka na telu, da bi se malo dalje ulili u centralni kanal. Odmah, nasuprot njima, s druge strane tela, iz

centralnog kanala izlazi identičan kanal svakom od ovih pet i izbija na suprotnu stranu površine aure.Zahvaljujući posebnim osobinama čakri, na telu dolazi do strujanja sive bioenergije od ulaza u auru do čakri i

dalje do ulivanja u centralni kanal.

To strujanje ide sa prednje i zadnje strane prema kanalu. Prolazeći kroz ove kanale čakri, siva bioenergija se

osmotski širi oko kanala unutar aure. Ovo je jedini način na koji siva bioenergija iz okolnog prostora ulazi uauru i telo. Nje ima i u dodiru sa spoljnom površinom cele aure, ali taj deo aure je potpuno indiferentan na

sivu bioenergiju, koja se samo malo dalje nalazi u slobodnom prostoru.

Spoj sive i bele bioenergije



Siva i bela bioenergija ne idu jedna prema drugoj nego se kroz auru kreću na već opisani način. Priliv obeju

bioenergija će u svakoj tački aure i tela teći sve dok se ne uspostavi njihov optimalni međusobni odnos.

Za ove dve vrste bioenergija ljudsko telo ne predstavlja nikakvu prepreku niti granicu, one se u njemu nalaze

u istom odnosu kao u auri, kreću se kroz njega na isti način, s tim što ljudsko telo deluje na njih kao nekagrađevinska konstrukcija koja je sva prožeta ovim energijama. Kada bela i siva bioenergija u auri i telu dođu

u kontakt, one se vezuju jedna za drugu, i to povezivanje se nastavlja sve dok se ne uspostavi idealan odnos.To znači, ako se negde nalazi čestica bele bioenergije i do nje osmotski stigne nešto sive, siva će se vezati u

onoj količini u kojoj je došla, sve dok se ne uspostavi najbolji odnos. Ako u tom talasu nije došlo dovoljno

sive, onda će se u sledećem dovesti nova količina i tako do dostizanja idealnog odnosa. Dalji prilivi sivebioenergije prolaze kao višak pored mesta na kome je već postignut najbolji mogući odnos, jer ono više ne

preuzima sivu bioenergiju.

Kretanje bele bioenergije

Plućni meridijan pri ulasku u telo

Jednom prilikom je, u želji da proučava belu bioenergiju, dr Stojanović ušao u duboku meditaciju i požele da

vidi auru. Posle nekoliko sekundi pojavila mu se samo kontura aure, a u jednom njenom delu pokazali su muse kanalići kroz koje se trzajima, sukcesivno kretala bela bioenergija. Pratio je taj kanal sve dok nije stigao

do tela i ušao u njega, da bih odmah zatim video kako na drugom kraju tela izlazi i praveći veliki luk stiže doenergetskog stabilizatora.

Posmatrao je više kanala koji u stvari predstavljaju akupunkturne meridijane, ali u svoj svojoj dužini, a nesamo deo koji prolazi kroz telo, i svi su imali isti tok: počinjali su na površini raznih delova aure, kao jedva

vidljivi kapilari, zatim se usmeravali prema centru aure, skupljajući svoje pritoke i tako, postajući sve deblji,

svi su stizali do tela i u njega ulazili na raznim mestima, tu dobijali nove pritoke, izlazili iz tela obično nasuprotnim stranama u odnosu na one gde su ušli, pravili veliki luk i svi se konačno ulivali u energetski

štabiIizator. Taj veliki luk, koji podseća na konopac za preskakanje, služi kao rezerva dužine kanala kako nebi došlo do njegovog zatezanja pri pokretima ruku ili nogu.

Mehanizam rada čakri

Kako Energetski oblak nije govorio ništa o mehanizmu uvlačenja sive bioenergije, dr Stojanović je pokušao

sam to sam da odgonetne. Spustio frekvenciju moždanih talasa na nivo frekvencije sive bioenergije i poželeo

da vidi način funkcionisanja čakri. Posle nekoliko sekundi ukazala mu se sivkasta boja dela aure, kroz koju jeprolazio kanal, od čakre na jednom njegovom kraju do otvora na izlazu iz aure. Kada je obratio pažnju na

čakru, koje dosta nejasno video, iz nje su krenula, duž kanala, dva zraka, spiralno se uvijajući, sve do krajakanala. Zraci su se kretali u istom smeru, ali su se nalazili na suprotnim stranama kanala. Ovo njihovo spiralno



kretanje je stvaralo energetsko polje čiji je smer delovanja bio od ulaza u auru prema čakri. Pod uticajem

ovog polja siva bioenergija se lagano uvlačila iz okolnog prostora u kanal i kretala prema čakri, a zatim,

prolazeći kroz nju, ulazila u centralni kanal. Prolazeći kroz kanal, siva bioenergija se lagano, kroz njegovezidove, osmotski širila u dubinu aure. Spoznajom je dobio informaciju da se 30% uvučene sive bioenergije

kroz zidove kanala širi u auru, a 70% stigne do centralnog kanala i kroz njega, krećući se nagore, polakoprodire u auru. Primetivši da ima još uvek neke nedoumice o načinu delovanja prve i sedme velike čakre,

Energetski oblak mu je o tome izneo sledeće:

"Posmatrajući auru, mogao si primetiti blaga udubljenja na dnu i na vrhu koja predstavljaju početak i

završetak centralnog kanala. Na njegovom srednjem delu, koji prolazi kroz kičmu, sa donje strane je čakrabroj jedan. Taj isti proces , kao pomoćni način unošenja sive bioenergije u telo, obavlja se i preko čakri od

broja dva do broja šest, pro čemu svaka od njih ima svoj prednji i zadnji otvor.

Položaj kanala 7 velikih čakri u auri i kretanje sive bioenergije

Normalno funkcionisanja čakri

Čakra broj sedam je izuzetak, jer ne obavlja funkciju uvlačenja sive bioenergije, nego samo pomaže uizbacivanju viškova u slobodan prostor. Dakle, funkciju uvlačenja sive bioenergije obavlja celog života čakra

broj jedan, koja ima samo jedan otvor i čakre od druge do šeste, sa po dva otvora, sa prednje i zadnje

strane tela, dok sedma čakra ne obavlja tu funkciju".

Razvoj svesti

Život čoveka začinje se spajanjem spermatozoida i jajeta, a njegov pravi život, život njegove svesti započinje

u tom istom momentu stvaranjem njegove aure. Danas ćemo govoriti o razvoju svesti. Svest čoveka se razvijavrlo sporo. Prvi znaci bilo kakve svesnosti ljudskog embriona javljaju se tek dvadesetog dana posle začeća.

To je momenat kada počinje da funkcioniše energetski stabilizator i time stvara prvu, dosta slabu i nerazvijenucirkulaciju bele bioenergije u auri koja se rađa. Ipak, prvi znaci svesnosti u nekom ljudskom smislu nastaju u

četvrtom mesecu trudnoće, kada embrion počinje da prima spoljašnje nadražaje i postaje ih svestan. Javljaju

se prve misli koje se u prvo vreme sastoje od reakcija na spoljne efekte, pre svega na svetlost, toplotu,hladnoću, bol, strah od jakih zvukova ili udaraca u stomak. U šestom mesecu embrion počinje da emituje

misli vezane za osećanja prijatnosti, nervoze, napetosti, posebno strahova. U početu se to razmišljanje odnosi

samo na prijatnost i neprijatnost doživljaja koje prima njegova aura i njegovo telo, a čiji su uzroci izvan njega.U sedmom mesecu, razmišljanje svesti ne odnosi se samo na doživljaje, izazvane spoljašnjim uzrocima nego i

na one koje se javljaju u samom telu i samoj auri. Tokom osmog meseca može se smatrati da je svest jošnerođenog deteta dostigla nivo koji će imati i pri samom rođenju. Do rođenja se najviše javljaju misli koje su

vezane za osećaj blaženstva, zadovoljstva, ali i vrste negativnih misli, osim onih koje se javljaju u kontaktu sa



drugim ljudima kao što su žalost, mržnja, ljubav.

Posle rođenja, svest se razvija zahvaljujući kontaktima sa spoljašnjim svetom putem aure i tela, zatim

doživljajima koji dolaze iz aure i tela, kao i analizom svih tih doživljaja. Kasnije, svest počinje da stvara svoje

predstave i svoje mišljenje o tim doživljajima, u prvo vreme vezano za njihovu prijatnost i neprijatnost, zatimza korisnost i štetnost u odnosu na tu osobu.

U prvoj i drugoj godini života ona saznaje i nove, suptilnije odnose između nje i okolnih stvari, drugih živih

bića i ljudi, kao i prirode. Prva faza reagovanja svesti uvek je vezana za štetnost i korisnost tih spoljašnjih

faktora po to biće, da bi se kasnije, na bazi prvih iskustava, a zatim i sve više novih, stvaralo mišljenje ookolnom svetu kao i o sebi samom. Taj proces u principu traje celog života.

Šta je to svest?

Svest se sastoji od bele bioenergije, odnosno bela bioenergija ima svojstvo da može da primi informacije

spolja, izvan nje, da ih skladišti, analizira, da izvodi zaključke, postajući tako pametnija, sa više znanja i višeiskustva. Svest čoveka se nalazi u onoj količini bele bioenergije koja se nalazi u njegovoj auri i telu. Ona

nema nikakve veze sa drugim belim bioenergijama izvan aure, barem ne u smislu svesnosti. U slučaju fizičkog

kontakta sa aurama drugih ljudi, kada se one međusobno prožimaju, kod normalnih ljudi ne postojimogućnost otkrivanja saznanja svesti druge osobe. To se u normalnim situacijama obavlja u simboličnoj

količini i može se slobodno zanemariti.

Kakvu ulogu ima ljudski mozak?

Njegova uloga podseća na uloge pojedinih organa u ljudskom telu koje imaju određene zadatke kao što je

lučenje sokova, rad mišića, pumpanje krvi itd. ali se ipak u nečemu značajno razlikuje. Ta razlika se, presvega odnosi na rezultat njegovog funkcionisanja. Ljudski mozak se, dakle razlikuje od ostalih organa u

ljudskom telu, pre svega po onome što stvara. On je prvenstveno relej preko koga se emituju energetskitalasi koji predstavljaju ljudske misli. Bez njega domet misli i sadržaj razmišljanja svesti bio bi izuzetno mali i

vezan samo za najbližu okolinu.

Osnovno je pitanje: Ko misli?

Svest koja se sastoji iz bele bioenergije koja se nalazi u našoj auri ili mozak sa svojim ćelijama i svojom

konstrukcijom? Odgovor je: i jedno, i drugo!

Mozak predstavlja mesto gde bela bioenergija aktivira neka razmišljanja kojima je, od njihovog razvoja donekih konačnih zaključaka, potrebna pomoć prethodnih saznanja skladištenih u auri u korenima inteligencije ili

znanja, koja bela bioenergija aktivira i koja kao sitan prah u obliku čestica znanja padaju na površinu mozga,

omogućavajući beloj bioenergiji da brzim procesom preuzima ta znanja, analizira ih i donosi neke zaključke.

Tako dobijene zaključke svest ili bela bioenergija, koja se u tom momentu nalazi na području mozga, s jednestrane skladišti u ćelije mozga kao memoriju, a s druge strane to znanje i ti zaključci nalaze se trajno

skladišteni i u beloj bioenergiji.

Ćelije mozga emituju misli i organizuju rad organa. One su zato i stvorene. Mozak, dakle predstavlja mesto



gde se odvija proces razmišljanja bele bioenergije. Rezultati tog razmišljanja koje je izvršeno uz pomoć

čestica znanja iz aure, skladište se u mozgu i on predstavlja prvu od dve memorije čoveka. Druga se nalazi ubeloj bioenergiji. On, zatim to do čega se došlo, emituje u obliku misli.

Najvećim delom, nezavisno od mišljenja bele bioenergije, mozak organizuje sve procese u ljudskom

organizmu. Ali rad mozga nije nezavisan u pogledu organizacije ljudskog tela, od spoljnih faktora. On putem

nervnog sistema, a ovaj preko informacionih kanala i informacione energije, dobija potrebne informacije ospoljašnjem svetu preko aure, a one informacije koje naša čula mogu da zapaze, dobija preko nervnog

sistema. Sve ove informacije pomažu mu da rad i ponašanje ljudskog tela prilagodi novonastalim uslovima.

To su osnovne funkcije mozga iz kojih se vidi da on predstavlja neophodan deo bez koga se razmišljanje ne

može obaviti u onom smislu koji je koristan za čoveka.

Šta biva posle smrti?

Posle smrti dolazi do raspadanja aure. Siva bioenergija se raspršuje po slobodnom prostoru i gubi daljikontakt sa aurom. Bela bioenergija se iz cele aure i tela skuplja, grupiše u obliku beličastog oblačića. Ona

sadrži i informacionu energiju i zadržava sve glavne funkcije koje je aura imala za vreme života. Ovaj belioblačić u momentu smrti sadrži i našu svest, način razmišljanja, znanja i iskustva koja smo tokom života

sticali. Naša svest, dakle u okviru oblačića bele bioenergije, nastavlja da živi.

Što je aura bila složenija, odnosno savršenija i veća, to i naša svest ima veću energetsku snagu i veće

mogućnosti. Kako se svest razvija tokom života u auri i telu, tako se njena kopija razvija u svetlećem telu.Posle smrti u svetlećem telu ostaje savršena kopija naše svesti, dok svest u obliku belog oblačića nepovratno

odlazi u sigurne zone u kosmosu.

Da li svest posle smrti, lišena centra za razmišljanje – mozga, može dalje da razmišlja?

Može, jer ona ili mi u mentalnom smislu i dalje funkcionišemo, imamo misli i osećanja, ali se to sada

doživljava na jedan drugačiji način od razmišljanja živog čoveka, zbog nedostatka fizičkog tela i informacijakoje smo dobijali preko čula. Priliv pravih informacija je tada mnogo veći, ali je sfera interesovanja znatno

izmenjena. Pored kompletno sačuvane memorije, ona stvara nove zaključke, dolazi do novih saznanja, ali na

jedan drugačiji i lakši način, jer je sada motiv razmišljanja značajno izmenjen. Jedna od najvećih briga koju jeza života naša svest trebalo da razrešava – briga o funkcionisanju i zaštiti sopstvenog tela, sada više ne

postoji.

Oblačić bele bioenergije, koji predstavlja našu svest biva, posle smrti, usmeravan od strane određenih

energija u pravcu Utočišta u kosmosu, gde će boraviti 20-30 000 godina.

Problemi koje svest treba posle smrti da razreava, tokom putovanja ka utočištu, svode se samo na to kakosačuvati belu bioenergiju od oštećenja, ili čak uništenja koje joj preti na tom putu. Ona, krećući se prema

utočištu brzo uči, jer više ne postoje opterećenja, vezano za brigu o ljudskom telu, koja joj je potpuno

zauzimala kapacitete. Ona je sada sva prožeta saznanjima, koja dobija na tom putu, kako da se sačuva odoštećenja. Ta sazanja oj stižu energetskim zracima sa svih strana. Zbog toga većina duša ili svesti stižu

neoštećeni na Utočište.

Posle izvesnog lutanja, ona pronalazi put do sigurne zone u kojoj joj ne preti nikakva opasnost. Takvih



Utočišta ima više i ona se po kvalitetu ne razlikuju. Svest obično u njima boravi po nekoliko hiljada godina, aonda često poželi da pređe u drugu zonu, koja je po sadržaju, delimično interesantnija. Teoretsko vreme

života duše je neograničeno, ali u praksi dolazi do postepenog oštećenja ili potpunog dezintegrisanja, tako da

od nje ne ostane nikakav trag.

Boravak duša ili svesti u Utočištima je vrlo sadržajan, jer se javljaju vrlo prijatni doživljaji kojih u toku životanema. Zbog toga i način razmišljanja svesti postaje sasvim drugačiji. Svest u utočištu pliva u određenim

znanjima, opkoljena je, dakle energijom koja je prepuna određenih saznanja koja su korisna za nju i ona ih

preuzima s lakoćom. Ta znanja se, pre svega, odnose na doživljaje zadovoljstva, prijatnosti, neopisive radostii blaženstva. Iako ne postoje čula, ti doživljaji su čulni u obliku predivnih melodija, boja, mirisa, ukusa,

dodira. Međutim, vrhunski doživljaj je onaj koji potiče od prijema vibracija, i on se ne može osetiti čulima, alipredstavlja najveće moguće zadovoljstvo.

Razmišljanje o onima koji su ostali među živima, zahvaljujući ovom predivnom stanju u kome se svest nalazi uUtočištu, mogu biti samo emisije ljubavi, najboljih želja i sreće. Svest ne može uspostaviti direktan kontakt sa

živim ljudima, niti oni sa njom. Ona zadržava sećanje na one koji su ostali živi, ali to doživljava u izmenjenomobliku, pre svega, kao doživljaj i osećaj ljubavi koju emituje prema njima. To emitovanje prema poznatim

osobama samo je incirano u svesti, a zatim se kroz energije utočišta multiplicira i pojačava. Ipak, ono

predstavlja samo vrlo blago zračenje koje stiže do onih koijima je upućeno i izuzetno blagotvorno deluje nanjihov život.

Nikakve štetne zrake, odnosno negativne emocije svest ne može emitovati prema ljudima.

Mozak je, ipak, najvažniji organ!

Mozak je, dakle, najvažniji ljudski organ, ali ne samo zato što bez njega nema razmišljanja, nego zbog toga

što on organizuje rad celog ljudskog organizma zahvaljujući informacijama koje dobija preko aure i preko

čula, kao i zahvaljujući razmišljanju svesti koje se obavlja u samom mozgu. Pored toga, emitovanje misli ne bibilo bez energetske moći ljudskog mozga. Bez emitovanja misli čovek ne bi bio svestan onoga o čemu se u

mozgu razmišlja. Čovek bi mogao živeti i bez emitovanja misli, ali bi onda, na primer išao negde, a ne bi bio

svestan zašto tamo ide, ne bi govorio, kada bi gledao u nekom pravcu ne bi mu bilo poznato zašto tamogleda, mada bi sve to bilo dirigovano iz ljudskog mozga. Emitovanje misli omogućava neuporedivo bolji rad

celog organizma, sinhronizaciju rada mozga, čula i pojedinih organa i predstavlja uslov razvoja čoveka kaovrste.

Zašto se skladište saznanja u mozgu, ako se ona već nalaze u beloj bioenergiji?

Osnovni razlog je taj što je za kretanje bele bioenergije kroz auru i telo potrebno da prođe određeno vreme

da bi se analiza nečega, ili razmišljanja o nečemu, završilo, a ono se može obaviti tek onda kada kroz taj deo

mozga protekne određena količina bele bioenergije koja je učestvovala ili koja sadrži znanje potrebo za tajvid razmišljanja. Da bi se izbegao taj relativno dugi proces protoka odgovarajuće bele bioenergije kroz

mozak, prethodna znanja se skladište u njemu i tadad ih bilo koji deo bele bioenergije, sobzirom na svojumoć kombinacije, razmišljanja i inteligencije, može odatle preuzeti i koristiti kao bazu za razmišljanje.

Nasuprot tome, posle smrti razmišljanje svesti se obavlja vrlo brzo zbog brze cirkulacije i protoka belebioenergije, kao i zbog obavljanja procesa razmišljanja praktično u celoj zapremini bele bioenergije koja čini

svest posle smrti. Činjenica da je ljudska aura u situaciji da povremeno, iz raznoraznih razloga izgubi



određenu količinu bele bioenergije, me dovodi u pitanje znanje koje naša svest ima, jer se eventualni gubici

odeđenih znanja u tom delu bele bioenergije brzo nadoknađuju protokom kroz mozak i preuzimanjem iz

memorije znanja koja su tamo skladištena.

FUNKCIJE AURE

Život i rad aure odvija se, najvećim delom, kroz njenih deset funkcija i niz podfunkcija i sistema. Bez njihovog

rada nezamislivo je ne samo normalno funkcionisanje već i postojanje ljudskog tela, jer ono predstavlja samo

zgusnuti deo aure i u potpunosti je prožeto njenim normalnim sastavom

Ukupan rad aure može se podeliti na sledeće funkcije:

1. funkcija prijema i prenošenja paranormalnih informacija,

2. funkcija održavanja psihofizičkog zdravlja,

3. funkcija stvaranja elementarnih čestica koje određuju intelektualni domet,

4. funkcija kreativnog prilaza problemu,

5. funkcija paranormalnih mogućnosti,

6. funkcija održavanja dugog veka aure i tela,

7. funkcija komunikacija sa drugim osobama,

8. funkcija komunikacije sa svetlećim telom i duhovnim energijama,

9. funkcija održavanja genetskog koda,

10. funkcija sinhronizacije svih funkcija.

Pored ovih glavnih funkcija aure, postoji i čitav niz podfunkcija i manjih sistema koji su, takođe od velike

važnosti za njen .život i pravilno funkcionisanje. Ovde su prikazane samo neke, najvažnije funkcije ipodfunkcije da bi se shvatili osnovni elementi funkcionisanja aure i njen značaj za psihofizičko zdravlje i razvoj

ljudi, kao i skrivene mogućnosti koje ona nudi.

Sve ove funkcije, podfunkcije i sistemi mogu biti pod uticajem raznih negativnih efekata, kao što su:

- stresovi,

- negativne misli i emocije,

- štetna zračenja,



- negativan uticaj zvezda i planeta,

- štetan uticaj tuđih aura (tuđih negativnih misli),

- delovanje raznih lutajućih zraka i energija,

Ovi negativni uticaji mogu dovesti tokom života do bržeg ili sporijeg degradiranja, čiji je rezultat:

- pojava bolesti, organskih ili psihičkih,

- loše funkcionisanje tela i psihe,

- gubitak životnog entuzijazma, bezvoljnost, nezainteresovanost, učmalost,

- intelektualno zaostajanje, odsustvo kreativnosti

- ubrzano starenje.

Realizacija četiri zakona bioenergije je preduslov za Isceljenje bolesti. Međutim, neophodno je znati da se

četiri zakona bioenergije odnose na harmonizaciju Bioenergija u auri i očuvanje psihofizičkog zdravlja, ali oni

ni na koji način ne utiču na popravljanje funkcionisanja ostalih sistema u auri. Stoga je psihofizički razvojosobe, i posle uspostavljanja dobrog zdravstvenog stanja, ostao onakav kakav odgovara stanju

funkcionisanja celokupne aure. Do poboljšanja dolazi samo u onom delu psihofizičkog razvoja na koji jenegativno uticalo prethodno, a sada izlečeno oboljenje.

Idealno stanje aure podrazumeva harmoničan rad svih funkcija ponaosob i njihovu potpunu međusobnusinhronizaciju. Efekti ovog stanja ogledaju se u sledećem:

* osoba je dobro raspoložena,

* opuštena i razdragana,

* oseća se ispunjena nekom vrstom zadovoljstva i sreće,

* orna je za život i rad,

* oseća povećanu moć zapažanja,

* ne zamara je intelektualno razmišljanje,

* kreativna je u skladu sa svojim afinitetima,

* zdravstveno stanje je dobro,

* crne misli i negativne emocije su retke.



FUNKCIJA PSIHOFIZIČKOG ZDRAVLJA

Zakoni Bioenergije

Zakoni bioenergije predstavljaju vrhunske rezultate istraživanja Ljubiše Stojanovića u oblasti funkcionisanja

aure i tela, kao i mehanizama nastanka i isceljenja bolesti. Oni dokazuju da sve bolesti, psihičke i organske,

predstavljaju posledicu poremećaja energetske strukture aure. Bolest ne može nastati ako je uodgovarajućem delu aure sve u redu i obrnuto, ne može biti govora o zdravlju ako je u auri došlo do

poremećaja. Iz ovoga se izuzima prelazni period, pre pojave bolesti i spoljne povrede tela, kao što su udarci,

posekotine, promrzline, opekotine i delovanje hemikalija, kada su promene u auri njihova posledica. Dakle,kada je energetska struktura aure i tela u idealnom stanju, ne postoje uslovi za stvaranje bolesti. Tada je Aura

u skladu sa prva četiri zakona bioenergije. Ovi zakoni govore o vrlo preciznim uslovima koje treba dazadovolji način funkcionisanja aure i energija u njoj.

Sve do pronalaska Zakona bioenergije smatrano je da je siva Bioenergija jedina bioenergija u auri i telu. Izove greške je proizašlo i uverenje dr Stojanovića da nedostatak sive bioenergije, kao jedini njemu dostupan

poremećaj u auri, predstavlja osnovnog krivca za nastanak bolesti. Sada je, međutim, jasno da pre dostizanjaodgovarajućih moći za dovođenje bele bioenergije i regulisanje stanјa u auri, nije imalo nikakve svrhe da mu

se ukazuje na grešku. Staviše, nepoznavanje prave istine pomoglo mu je da se njegova želja i entuzijazam da

pomogne bolesnicima razviju do maksimuma u okviru mogućnosti sa kojima je u to vreme raspolagao. Uobrnutom slučaju, saznanje o postojanju bele bioenergije, čiji uticaj na nastanak bolesti je najpresudniji, a da

istovremeno ne može nikako da utiče na tu energiju, obeshrabrilo bi ga i smanjilo njegovj rad na isceljenju.

Pronalazak bele bioenergije, kao sastavnog dela tela i aure, i uticaj njenog odstupanja od optimalnog nivoa u

globalu i u pojedinim tačkama na nastanak bolesti, u potpunosti je objasnio nedovoljnu efikasnost koju supokazale terapije zračenja pacijenata samo sivom bioenergijom. Da bi energetska struktura aure i tela bila

potpuno usaglašena sa prva četiri Zakona bioenergije, neophodno je da količina sive i bele bioenergije, kao injihov međusobni odnos, dostignu u celoj auri, kao i u svakoj tački aure, optimalan nivo, da Energetski

stabilizator koji predstavlja srce aure funkcioniše normalno, a učestalost energija bude usaglašena sa onom

koja je zadata ljudskoj vrsti.

Prvi zakon

* Siva bioenergija i Bela bioenergija u auri treba da budu na optimalnom nivou, a njihov međusobni odnos

90,1: 9,9.

Drugi zakon

* Energetski stabilizator treba da sadrži 14, 97 % od optimalne vrednosti bele bioenergije u auri.

Treći zakon

* Učestalost energija u auri treba da iznosi 10, 93 Hz.

Četvrti zakon

* Odnos sive i bele bioenergije ne treba ni u jednoj tački aure i tela da odstupa od odnosa 90,1: 9,9 .

Peti zakon (preventivno-razvojni)



* Potrebno je održavati potpunu harmoniju aure, u skladu sa prva četiri zakona i zaštitu toka razvoja žutog

energetskog jezgra aure.

Peti zakon ne govori o zdravstvenom stanju nego o preventivi i razvoju, jer predstavlja zaštitu već postignutih

rezultata harmonizacije aure i obezbeđenja razvoja žutog jezgra.

Zakoni bioenergije, dakle definišu uslove koje treba da zadovolji aura, u energetskom smislu, da bi dostigla

optimalni nivo i trajno ga zadržala. Pri tom se prva četiri zakona odnose na uslove za dovođenje aure u stanječiji će rezultat biti isceljenje svih hroničnih bolesti, osim malignih i onih kod kojih je došlo do trajne promene

tkiva, kao i sprečavanje nastanka novih hroničnih bolesti, dok kod akutnih dolazi do ublažavanja intenziteta.

Primena četiri Zakona bioenergije ima univerzalni karakter u terapiji i preventivi, i odnosi se podjednako na

sve osobe, a isceljenje i zaštita ne vrše se u odnosu na pojedine bolesti, nego na sve istovremeno. Ona nepravi razliku između psihičkih i organskih bolesti, jer su sve one posledica poremećaja energetske strukture

nekog dela aure.

Prva četiri Zakona bioenergije predstavljaju prvu precizno definisanu sliku procesa u našoj auri, čije

odstupanje od optimalnog stanja dovodi do oboljenja, a ponovno usklađivanje do isceljenja bolesti.

Peti zakon se može realizovati samo ako su ispunjena prva četiri, što znači da je aura dovedena u potpuno

harmonično stanje i ukoliko postoji žuto energetsko jezgro aure.

Ispunjenje ova dva uslova omogućava dovođenje aure u sklad sa petim zakonom, što dovodi do očuvanjaharmonije od razornih faktora i nesmetanog razvoja žutog jezgra koje obezbeđuje neslućeni uspon ličnosti.

INFORMACIONA FUNKCIJA

Ovo je možda najvažnija funkcija aure, mada je nemoguće zamisliti auru bez bilo koje od njenih funkcija, a da

čovek i dalje normalno živi i radi.

Spoljašnje informacije

Prijem spoljašnjih paranormalnih informacija koje dopiru do aure i tela, telo ne može direktno da registruje.

Njihov prijem se obavlja preko fine mreže kanalića čiji završeci dopiru do površine aure. Ta mreža, idućiprema telu, odnosno prema centru aure, postaje sve krupnija, a kanalići sve deblji, kao reka koju njene

pritoke čine sve većom. Kanalići dopiru do nervnih završetaka na površini fizičkog tela, kao i u njegovoj

unutrašnjosti i mozgu. Ovim kanalićima se prenose informacije informacionom energijom, koja predstavljatreću vrstu energije u auri. Informaciona energija ne izlazi izvan ovih kanalića u auri, ona postoji samo u njima.

Kroz mrežu kanalića ona se kreće sukcesivno, u talasima, pri čemu svaki talas nosi one informacije koje suizmeđu dva talasa prikupljene. Informaciona energija služi kao žica kroz koju se informacije kreću iz aure

prema telu i iz tela prema auri, ali kao živa žica, sa svojstvom energije koja je osvojila određene programe

ponašanja, rada i svojih zadataka.

Da bi se informacije iz aure mogle preneti na nervni sistem, na mestu spajanja kanalića iz aure i završetakanervnog sistema u telu nalazi se transformer informacija koji izgleda kao neki zglob. Nakon izvršene

transformacije impuls se dalje nervnim sistemom čoveka kreće do mozga, gde predaje informaciju. Mozak bi,



prema svim ovim informacijama iz aure, trebalo da zauzme određeni stav, na sličan način kao što zauzima stavprema informacijama koje do njega stižu preko čula. Prijem informacija iz aure i njihovo dešifrovanje je

korektno, ali se on ne obavlja u svesti već u podsvesti, pa čovek toga nije svestan. Prenošenje ovihinformacija iz podsvesti u Svest obavlja se u toku sna, meditacije ili nekih drugih uzroka spuštanja frekvencije

moždanih talasa. Ono je više ili manje korektno u zavisnosti od dubine, odnosno frekvencije moždanih talasa,

dužine trajanja i njihove homogenosti, tj. stabilnosti. Kada ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do preplitanja ihaotičnog prenošenja informacija, koje postaju zbrkane i nejasne.

Informacije se iz podsvesti u svest prenose neprekidno, tokom čitavog života, ali njihovo tumačenje ili

prepoznavanje nije kod svih ljudi podjednako. Kod senzibiInih osoba ono je bolje i sigurnije sprovedeno,

dok je kod onih sa grubljim nervnim sistemom prenošenje dosta loše i poremećeno. Upravo taj prenosinformacija iz podsvesti u svest predstavlja ključno mesto po kome se ljudi razlikuju u prijemu informacija iz

aure, dok je samo njihovo prenošenje kroz auru, preko transformera u nervni sistem i kroz njega do

podsvesti, praktično kod svih ljudi podjednako.

Unutrašnje informacije

Druga vrsta informacija, koje iz aure idu prema telu, jesu informacije nastale u samoj auri. One su nekiprodukti razmišljanja aure, koji obuhvataju, uglavnom, informacije o načinu na koji Aura doživljava okolni

prostor, ali i njene preporuke i sugestije za ponašanje tela u vezi sa tom okolinom Aura nema svoj mozak, pasamim tim ni mogućnost za pravo razmišljanje, nego, pre svega, predstavlja sakupljača i delimično

transformera informacija koje obuhvataju poruke svetlećeg tela, energetske talase svih vrsta koji dopiru do

aure, sa informacijama koje sa sobom nose o tuđim mislima, spoljnoj klimi, opasnosti po čoveka, uslovimaživota i kretanja i drugim. Te informacije upućuje prema nervnom sistemu, s tim da njima dodaje delimično

analizirane uslove prostora koji ona obuhvata. Informacije o oštećenjima u auri prenose se u oblikunedostatka informacija iz tog dela aure, odnosno njihovim iskrivljavanjem u odnosu na normalne.

Odgovor tela

Tela ne predstavlja samo sastavni deo i nastavak aure nego i mesto sa koga se vrlo značajno deluje na auru i

to dvojako: kao odgovor na prethodno delovanje aure i kao samostalni izvor. Odgovor ili reakcija tela na

informacije iz aure je višestruk: mnoge misli imaju kao podsticaj informacije iz aure, kompletno telo seprilagođava i podešava podacima iz aure o spoljašnjem pritisku, temperaturi, vlažnosti, kosmičkim

energijama, porukama preko misli drugih ljudi, porukama iz svetlećih tela i duhovnih energija, zatim podacima

o okolini, predmetima, objektima i tlu koje aura doživljava. Jedna od najvažnijih informacija na koje teloreaguje jeste vrsta, mesto i intenzitet oštećenja aure. Ta reakcija se manifestuje, u prvo vreme, smanjenjem

funkcije određenih organa ili celih regija tela, a kasnije i pojavom oboljenja. Nasuprot ovom kretanju, postojeinformacije koje potiču od mozga, sa podacima koje je telo sakupilo, i koje preko nervnih završetaka i

transformera dovode do aktiviranja energetskog talasa kroz informacionu energiju, koji upoznaje sve delove

aure sa podacima koje telo šalje. Ovo izvorno, samostalno delovanje tela na auru sastoji se iz informacijakoje njegova čula dobijaju u dodiru sa okolinom, zatim mislima nastalim u vezi sa tim doživljajima, kao i

mislima ljudskog mozga o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Rezervoari informacione energije

Kada je jednom prilikom dr Stojanović poželeo da posmatra auru, odmah mu se ukazala slika kapilara sa



jednim balončićem, prikačenim za njega. Dobio je objašnjenje da se radi o rezervoarima informacione

energije kojih ima na svakom kanalu po jedan, a nalaze se na polovini aure koja je bliža telu. Ti balončići

sadrže rezerve informacione energije i služe da održavaju stalan pritisak u kanalima. Usled lošeg stanja i lošegfunkcionisanja aure, može doći do nedovoljne količine informacione energije u rezervoarima. To dovodi do

pogrešnih informacija koje dolaze do nervnog sistema iz jednog dela ili cele aure, što, takođe, možeprouzrokovati oboljenja.

FUNKCIJA INTELIGENCIJE

Jednom prilikom, kada je dr Stojanović poželeo da posmatra auru, u cilju proučavanja njene konstrukcije,

prvo se pojavilo nešto belo kao koren biljke ili rep životinje. Zatim su se na jednom njegovom kraju pojavili

sistemi nalik kapilarima ili žilicama, zahvatajući samo jedan deo aure. Takvih sistema ima po celoj zapreminiaure, a njihov broj se kreće od 3 do 19. Drugi krajevi korenova su tankim nitima povezani između sebe.U

meditaciji je dobio informaciju da se u tim korenovima stvaraju čestice inteligencije ili bolje rečeno čestice

znanja.One iz vrhova kapilara ili žilica izlaze kao tačkice i kreću se slobodno kroz auru prema mozgu. Tokretanje čestica prema mozgu odvija se samo kada čovek počne da razmišlja. Tada iz odgovarajućeg

podsistema (za tu oblast razmišljanja) krenu čestice iz vrhova jednog ili više kapilara prema mozgu. One pridolasku u mozak aktiviraju njegov rad u toj oblasti. Priliv čestica traje, dok traje razmišljanje. Broj

podsistema ili korenova je urođen. Međutim, njihova razvijenost ili razgranatost zavisi od primene, s tim da je

za razvoj podsistema najbitniji period od prve do treće godine života. Tada se u najvećoj meri završavarazvoj debelih korenova koji definišu mogućnosti osobe.

Razvoj mreže žilica započinje u detinjstvu i odvija se čitavog života. Kapilarna mreža prikuplja informacije

koje stižu u auru, ali ne direktno već iz mreže informacione energije, sa kojom se prepliću radi kontakta i

prijema. Što je mreža kapilara šira i razvijenija, to će čestice nositi u sebi više znanja.

Mozak nije nikakvim kanalima ili putevima povezan sa vrhovima kapilara iz kojih izlaze čestice, već se oneusmeravaju prema onom delu mozga koji se aktivirao još pre nego se misao razvila. Te čestice nose u sebi

znanje skupljano u auri od rođenja i to znanje omogućava mozgu da pronađe rešenje pri razmišljanju. Dakle,

to nisu čestice inteligencije nego čestice znanja, koje omogućavaju mozgu da pronađe rešenje, često izmeđuviše ponuđenih, koje mu donose čestice.

U auri životinja postoji samo jedan koren koji je mali i slabo razvijen. Najrazvijeniji je kod šimpanze, ali i on

ima samo jedan karen. Biljke nemaju nijedan koren već samo žilice na raznim mestima u auri.

Osnovna razlika između biljaka i životinja jeste u korenu, jer bez njega nije moguće kontinuirano razmišljanje.

Koren predstavlja rezervoar čestica koje se po potrebi iz njega izvlače i šalju u mozak. Kod biljaka ga nema,

pa ni nema mogućnosti za skladištenje čestica znanja, osim ograničenih mogućnosti u žilicama. Stoga je irazmišljanje biljaka vezano za period neposredno posle dobijanja informacije u auri ili nešto ranije. Kada se

rezervoari napune, nove čestice znanja izbacuju one najstarije, koje više nisu aktuelne, tako da starijasaznanja bivaju uništena. Mozak biljke je cela biljka koja dobija čestice znanja od žilica koje trenutno imaju

informaciju. Kod biljaka je najčešći uzrok razmišljanja pojava novih informacija u auri, dok je pravo

razmišljanje na bazi starih čestica ograničeno mogućnošću skladištenja čestica u kapilarima. Kod životinjaoko 30% izazova za razmišljanje potiče od starih saznanja sakupljenih u česticama, a kod šimpanzi čak 45%,

dok ostatak potiče od svežih informacija.

Kod čoveka je mogućnost razmišljanja definisana brojem korenova i njihovom razvijenošću i razgranatošću,

kao i mestom u auri.



Mongoloidna deca imaju dva korena sa skromno razvijenom mrežom kapilara i nekoliko posebnih mrežicabez korena. Ovi korenovi su smešteni u centralnom delu aure tako da dobijaju manji broj informacija, ali svih

vrsta. Kod nekih mongoloida postoje, pored mrežica, i začeci korenova koji bi se delimično mogli razviti.

Donja granica kod normalnih ljudi su tri korena i obično nekoliko mrežica sa začecima ili patrljcima korenova.

Pored toga, kod većine ljudi postoji, manje ili više, razvijen sistem kapilara i to najviše do broja nedostajućihkorenova - do devetnaest. Osobe sa devetnaest korenova nemaju dodatnih mrežica, jer je sistem potpuno

razvijen. Svi korenovi obično nisu maksimalno razvijeni, a razvijenost mrežice zavisi od upotrebe. Neke od

mrežica, obično one kod kojih je koren potpuno razvijen, su najrazvijenije, dok neke druge, čiji je koren,takođe, potpuno razvijen, ali se ne nalazi u oblasti interesovanja te osobe, imaju samo osnovne grančice.

TABELARNI PREGLED ODNOSA BROJA KORENOVA I NIVOA INTELIGENCIJE

Izrazito neinteligentne osobe 3-5

Neinteligentne osobe 5-7

Prosečno inteligentne osobe 7-11

Natprosečno inteligentne osobe 11-13

Izrazito inteligentne osobe 13-15

Genijalci 15-17

Višestruki genijalci 17-19

Broj ovih korenova u auri je u direktnoj vezi sa inteligencijom, što ih je više - osoba će biti inteligentnija.

Osobe u čijoj se auri nalazi do pet korenova spadaju u izrazito neinteligentne, prosek odgovara broju od

sedam do jedanaest, a genijainost se javlja samo u slučajevima kada ih ima preko petnaest. Koliko će ovemogućnosti biti iskorišćene, zavisi umnogome od učestalosti i dužine aktiviranja ovog sistema, posebno u

periodu do treće godine života.

Svakako da broj korenova nije jedini faktor, jer je moguće da osobe sa manjim brojem korenova, pod

uslovom da maksimalno uvežbavaju rad ove funkcije, dostignu viši nivo inteligencije od onih sa većim brojemkorenova, ali sa njihovom minimalnom aktivnošću.

Harmonizacijom svih funkcija aure ova funkcija će se maksimalno aktivirati, kontakti sa mozgom će biti bolji,što će olakšati razumevanje i rešavanje problema, dakle porast inteligencije. To će opet povećati želju za

razmišljanjem, koja će uticati na proširenje mreže kapilara, što dalje vodi povećanju inteligencije.

FUNKCIJA KREATIVNOSTI

Kreativnost kao pojam, u suštini je mnogo šira od onoga kako je ljudi definišu. Ona, pored ostalog, obuhvatai značajne promene u ponašanju ljudi, u načinu kontaktiranja i komuniciranja sa drugim ljudima, sa okolinom,



prirodom, životinjama i biljkama. Potpuno razvijena kreativnost, usklađena sa mogućnostima ove funkcije,

podrazumeva takvo ponašanje jedne osobe koja će u svakom trenutku svog delovanja, prema sebi samoj iokolini, imati kreativan odnos.

Do njega će se postepeno doći gubljenjem negativnog i odbojnog stava prema okolini i stvaralaštvu,

prerastanjem u indiferentni, a zatim iz njega u stvaralački stav. Na taj način će osoba potpunim aktiviranjem

kreativne funkcije aure postati izuzetno živahna, zainteresovana za sve što se događa i aktivna, u ciljustvaranja kreativnih promena u svojoj okolini.

To kreativno delovanje nije statično i nije vezano za domet, ono je neprekidno, predvođeno željom i težnjom

da se sve što postoji oko nas usavršava.

Kreativna funkcija se realizuje preko niza končića, međusobno povezanih, koji čine jednu mrežicu loptastog

oblika, isprepletanu kao veliki broj kapilara ili mreže biljnih korenčića, bez značajnnih razlika između njih poveličini i debljini. Ta loptasta mreža se prostire do same površine aure od koje je deli samo rastojanje koje

odgovara dužini 2% prečnika aure ili oko pola metra. Ova mrežica je žuckaste.boje. Izgled i oblik tog sistema

je genetski dat i isti je kod svih ljudi. Razlika se ogleda u nivou mogućnosti i načinu aktiviranja ove funkcije.Delovanje ove kreativne funkcije ogleda se u tome što se, željom ljudskog mozga, aktivira onaj deo mrežice

koji je vezan za rešavanje željene problematike. Pri tome dolazi kao do paljenja tih delova mrežice koji od,

blago žućkaste boje, postaju izrazito žuti, kao da je u njima upaljena sijalica. Ovako aktivirani deo mrežicedeluje izuzetno stimulativno na one delove korenova znanja koji se nalaz~ na njihovom području aure. To

dovodi do snažnog aktiviranja i izbacivanja čestica znanja sa vrhova kapilara korenova znanja koji se, ugustom jatu, kao kiša spuštaju na mozak, donoseći mu velike količine znanja, što mu omogućava da pronađe

rešenje problema. Deo mrežice je aktivan sve dok postoji želja za istraživanjem i pronalaženjem, odnosno

želja za kreiranjem nečega. Koliki će biti intenzitet aktivnosti kreativne mrežice, zavisi od njene uvežbanosti iod funkcionisanja samog kreativnog sistema. A to funkcionisanje zavisi od ukupnog stanja aure i

sinhronizacije svih funkcija aure. Dobro uvežbani deo mrežice, u dobro sinhronizovanom sistemu svih funkcijaaure, u stanju je da dovede do takvog snažnog nadražaja ili aktivnosti odgovarajućeg dela mrežice da ona

zasvetli tako intenzivno da ceo taj deo aure bude blago osvetljen. To, naravno predstavlja spoljašnje obeležje

ovog delovanja, a suština se ogleda u maksimalnom aktiviranju izbacivanja čestica znanja iz kapilarakorenova znanja. Optimalna mogućnost kreiranja, odnosno aktivnosti kreativne funkcije moguće su samo

pod uslovom da harmonizovano rade sve funkcije aure i da je uspostavljena njihova međusobnasinhronizacija.

Nastanak bolesti

Kako od negativnih misli i stresova dolazi do bolesti?

Negativne misli se šire od mozga kao energetski talas, oblika lopte koji postaje sve veći i u trenutku stiže dokraja kosmosa. Na površini ove energetske lopte nalazi se informacija o sadržaju naše misli. Prolazeći kroz

telo i auru ova energija se sjedinjuje sa jednim delom sive bioenergije iz aure, stvarajući treću vrstu energije -

energetski žele koji ometa protok bele bioenergije. Stres stvara energetski talas u obliku izduženog balonačija je posledica, takođe energetski žele. Posle velikog broja negativnih misli i stresova naslage energetskog

želea postaju dovoljno velike da smanjuju ili u potpunosti prekidaju protok bele bioenergije krozakupunkturne kanale i kanaliće. Pored toga, pojava energetskog želea na mestima u auri koja odgovaraju

određenim organima sprečava odvođenje viškova bele bioenergije. To sve dovodi do ometanja normalnog

protoka bele bioenergije kroz auru i do odstupanja od zakona bioenergije. Naime, raspored bele bioenergijeu svakoj tački aure više nije podjednak, nego je u nekim delovima došlo do smanjenja, a u drugim do njenog



povećanja. Pored toga dolazi i do smanjenja bele bioenergije i u energetskom stabilizatoru, kao i do promenefrekvencije energija aure. Smanjenje bele bioenergije u nekim delovima aure dovodi do otpuštanja viškova

sive bioenergije, što njen ukupni nivo u auri smanjuje ispod optimuma.

Energetski žele štetno utiče na rad informacione funkcije što, takođe doprinosi pogoršanju stanja u auri.

Energetski žele, dakle prouzrokuje ozbiljna odstupanja aure od svoje normalne funkcije koja je garant našegpsihofizičkog zdravlja.

Kako se ovo loše stanje aure reflektuje na naše telo? Telo reaguje na loše stanje u auri tako što pojediniorgani čiji su odgovarajući delovi aure znatno oštećeni želeom, smanjuju svoju funkciju, a kasnije dolazi i do

pojave bolesti. Prvi materijalni dokaz o budućoj bolesti je pogoršanje odnosa između anjona i katjona uorganu i njegovoj okolini, a sve dotle se tok bolesti ogledao samo u energetskim promenama.

Pored negativnih misli i stresova koji čine 80% uzročnika hroničnih bolesti, preostalih 20% se odnosi naštetno delovanje tuđih negativnih misli, štetna zračenja iz zemlje, kosmosa, štetno delovanje okoline i promene

vremena. Tu spadaju i povrede, promrzline, opekotine koje, za razliku od svih opisanih uzroka bolesti,

svojom pojavom dovode do oštećenja u auri.

Vrsta bolesti od koje će neki organi oboleti zavisi od toga da li je mesto suženja protoka bele bioenergije uakupunkturnom meridijanu bliže ili dalje od površine aure. Intenzitet bolesti uvek zavisi od intenziteta suženja

protoka bele bioenergije. U zavisnosti od toga u kom je od 12 meridijana došlo do smanjenja protoka, bolest

će biti ili organske ili psihičke prirode. Koji će organ oboleti, pored oštećenja odgovarajućeg dela aure zavisii od toga iz kog organa neće biti odvedeni viškovi bele bioenergije, zbog smanjenja usisne moći meridijana

koji pored njega protiče.

U slučaju akutnih bolesti, utlcaj stresova i negativnih misli ogleda se u tome što oni dovode do smajenja

funkcije organa ili do oboljenja od hroničnih bolesti, sto smanjuje njihovu otpornost i olakšava pojavu akutnihbolesti, kao što su infekcije ili nazeb.

Nastanak malignih bolesti je vrlo specifičan. One se mogu pojaviti samo ako je zapušen ogranak meridijana

koji odgovara tom organu, a istovremeno i glavni mendijan za taj organ, barem na mestu koje se nalazi

odmah po ulasku tog ogranka. Pored toga neophodno je da bude na približno istom mestu zapušen i centralnimeridijan za psihičke bolesti. To prouzrokuje tako lose funkcionisanje organa da u njemu u velikom broju

počinju da se razmnožavaju virusi raka. Ove viruse ima svaki čovek, ali se oni razmnožavaju u velikom brojusamo ako dođe do tako teških zapušenja meridijana i vrlo lošeg tunkcionisanja organa. Pod uticajem toksina

ovaj organ se toliko menja da postaje nezavisan i pretvara se u parazita. On počinje da stvara svoju auru,

koja nastaje za oko šest meseci.

Stanje neke bolesti se, zbog svoje složenosti ne može izraziti u ciframa, nego samo opisno. Međutim, nivofunkcionisanja nervnog sistema je moguće izraziti u procentima u odnosu na idealni. Što je ovaj nivo niži, to

postoje veće mogućnosti za nastanak hroničnih i akutnih bolesti, jer on upravo govori o nivou oštećenja aure

od stresova i negativnih misli.

Sveta znanja, dakle ne samo da u potpunosti demistifikuju pojavu bolesti, nego i detaljno opisuju uzroke i ceo

tok bolesti, definišući čak i zavisnosti od uzroka vrstu, intenzitet i prirodu bolesti, uračunavajući tu i malignebolesti.

Šta je uzrok bolesti?



Većina ljudi kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca

odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle pogrešan načinmišljenja, dovodi do pojave negativnih misli koje oštećuju auru i time stvaraju hronična oboljenja i pogodno

tlo za akutne bolesti. Negativne misli i stresovi čine više od četiri petine uzroka bolesti, dok se preostali deo

odnosi na razne povrede i štetna zračenja.

Energetski oblak je tokom višemesečnog prenošenja znanja dr Stojanoviću objasnio nastanak i razvojhroničnih bolesti, počev od detaljnog opisa negativnih misli i stresa, zatim načina njihovog štetnog delovanja

na auru, pa do mehanizma koji od ovih oštećenja dovodi do odstupanja od zakona bioenergije, odnosno do

bolesti, obuhvatajući i odgovor na pitanje: U kojim slučajevima nastaje organsko, odnosno psihičkooboljenje, kao i od čega zavisi vrsta oboljenja i njegov intenzitet?

Glavni uzroci bolesti

Bolest u preko 80% slučajeva predstavlja posledicu poremećaja energetske strukture aure. Kako dolazi do

ovih poremećaja? Naše misli koje emituje mozak predstavljaju energetski talas. On može biti koristan,

indiferentan ili štetan za energetsku strukturu aure.

Korisne misli su kreativne, stvaralačke, pozitivne, one ne predstavljaju nikakvo zlo, niti pretnju za oštećenjebilo čije aure, a posebno ljudske.

Neutralne nisu ni pozitivne, ni negativne i nemaju gotovo nikakav značaj za razvoj ljudi.

Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja.

Ona mogu biti agresivna, kao što su mržnja, borba za vlast, ili pasivna kao žalost, tuga, nezadovoljstvo

sobom, poslom, nesrećna ljubav, strah. Štetnost je veća kod agresivnih misli, ali je, pored vrste, bitno i vremetrajanja i intenzitet. Tako strah za život, mada spada u pasivne negativne misli, može dostići najviši mogući

intenzitet, što prouzrokuje najveća oštećenja aure.

Stres, pored negativnih misli, predstavlja glavnog uzročnika oštećenja aure. U momentu stresa javlja se misao

o ugroženosti: opasnosti, o nesreći, koju osoba doživljava ili će doživeti. Njegovi štetni efekti se mogu podelitina dva dela: prvi se javljaju u momentu nastanka stresa i mogu biti vrlo intenzivni, a drugi kasnije tokom

produženog delovanja kada se javljaju u obliku negativnih misli. Postoje velike razlike u štetnosti stresova ione zavise od intenziteta, vrste i trajanja. Najteže vrste stresa su one koje dožive bebe pri teškim porođajima

i koje nastaju kod teških fizičkih mučenja i bolova prouzrokovanih bolešću.

Izvor negativnih misli i osećanja može biti autonoman ili posledica stresa. Kod autonomnog osoba svojim

načinom mišljenja stvara negativne misli i osećanja. Međutim, kod stresa su te misli posledica produženogstresa, kao što je strah, osećaj ugroženosti, tuga i žalost, mržnja, netrpeljivost. Štetne misli, bez obzira kog su

porekla, emituju se iz mozga kao talas i oštećuju energetsku strukturu aure.

NEGATIVNE MISLI

Generalno gledano, negativne misli oštećuju auru i stvaraju najveći broj organskih i psihičkih bolesti.

Međutim, njihovo delovanje nije uniformno, pa ga je potrebno analizirati. Sve negativne misli možemo podeliti



na četiri grupe: nezadovoljstvo, borba za vlast, tuga i žalost i strah za život.

1.Nezadovoljstvo

U prvu grupu spadaju negativne misli koje se tiču te same osobe: nezadovoljstvo sobom, poslom koji radi,

odnosom sa okolinom. Sve one nose zajedničku karakteristiku - nezadovoljstvo. Ove negativne misli su po

svojim štetnim efektima najblaže pošto nisu usmerene ni protiv koga drugog, nego upravo predstavljaju prelazizmeđu pozitivnih i negativnih misli; Sama njihova pojava govori o traženju rešenja, traženju novih pozitivnijih

puteva za rešenje statusa te osobe. One zbog toga, pored negativne komponente, imaju i pozitivnu, kreativnukomponentu i ponekad mogu da pređu graničnu crtu i postanu pozitivne, kreativne, stimulativne.

2.Borba za vlast

Drugu grupu čini borba za vlast, koja obuhvata lepezu negativnih emocija koje služe toj svrsi. Tu spadaju

netrpeljivost prema svima koji toj osobi stoje na putu, čak i prema onima koji joj ne pomažu u tom njenom

nastojanju, mržnja prema onima koji predstavljaju glavne prepreke na tom putu, posebno prema ličnosti kojaje na vrhu, na onom mestu na koje osoba želi da stigne i da je smeni. Prema tom vrhu usmereni su i zavist i

ljubomora. Pri tome neprekidno tinja strah da će je neko ili nešto osujetiti u tom njenom pohodu. U toku

uspona javljaju se negativne misli vezane za potencijalne mogućnosti koje se mogu realizovati kada se dođena vlast, počev od osvete, potčinjavanja onih ispod, oduzimanje privilegija ili materijalnih dobara onima koji

su niži do dovođenja svojih pristalica, a ako se na vlast konačno dođe, tada nastupa realizacija svih ovihnegativnih potencijala.

Da bi se vlast očuvala, realizuju se razne negativne misli od nipodaštavanja, smenjivanja, proganjanja,kažnjavanja onih koji prete da će je skinuti sa trona, ne izuzimajući ni ubistva pojedinaca, pa čak i masovna.

Javlja se mržnja prema svemu onome što joj ne služi, ne poltroniše, ne ulaguje se. Pri tome, strah odopasnosti da bude skinuta sa vlasti uvlači se u kosti.

Ona svoj život ne može zamisliti bez vlasti. Ako je, ipak, jednog dana izgubi, a to se obično dešava, nikad netraži razloge u sebi, nego svu krivicu svaljuje na druge, stvarajući time nepodnošljivu mržnju prema svima koji

su učestvovali. ili su mogli učestvovati u njenom svrgavanju. Tada se javlja velika tuga i patnja pri pomisli nastaru vlast. Ove misli su izuzetno razorne, jer potpuno okupiraju ličnost tokom dugog niza godina ili gotovo

čitavog života.

3.Tuga i žalost

Treću grupu čine negativne misli koje obuhvataju tugu i žalost za izgubljenim dragim osobama i nostalgiju za

rodnim krajem. Štetnost ovih misli je izuzetno velika. Pored visokog intenziteta, one prožimaju dušu osobe igotovo da nema časa kada nisu prisutne. Te osobe gube volju za životom i radom, povlače se u sebe. Tačno

je da vreme leči, ali ove negativne misli traju vrlo dugo. Mnoge osobe, sa vrlo intenzivnom tugom i žalošću, nepožive dugo od početka pojave ovih negativnih misli.

4.Strah za život

Četvrtu grupu čine misli koje predstavljaju strah za egzistenciju, strah za život. To su misli koje se javljaju pri



raznim bolnim doživljajima, posebno pri mučenjima, najjačim bolovima kod najtežih bollesti i užasima koje

doživljavaju teški psihički bolesnici. Tu spadaju i strahovi koji se javljaju kod beba pri porođaju. Ukoliko jeporođaj težak i bebin život ugrožen, ona to doživljava kao približavanje smrti. Ove negativne misli

predstavljaju krike i vapaje, sa čijim se štetnim intenzitetom ne mogu porediti nijedne druge. One izazivaju

najveća razorna dejstva u auri i pored toga što, po pravilu, ne traju dugo, ali je njihov intenzitet neuporedivonajjači.

Frekvencija negativne misli

Sve negativne misli imaju isti energetski sastav bez obzira kojoj grupi pripadale. Njihovo razorno dejstvo

zavisi od:

* intenziteta

* dužine trajanja

* frekvencije ili učestalosti,

a ne od od grupe kojoj pripadaju. Međutim, uticaj grupe se, ipak, ogleda u tome što su ova tri elementa

karakteristična za svaku grupu.

Maksimalni intenzitet i niska frekvencija se nikad ne javljaju u prvoj grupi, niti se maksimalna dužina trajanjamože javiti u četvrtoj. Pored toga, pravac prostiranja polja stresa zavisi od toga kojoj grupi pripada negativna

misao, koja se javlja kao posledica stresne informacije, što određuje organe koji će oboleti. Stoga se, ipak,

može reći da su bolesti na određeni način povezane, odnosno zavisne od vrste negativnih misli.

Mada su sve negativne misli energetski talasi iste vrste, one se razlikuju po frekvenciji.

Uzrok tome leži u ponašanju našeg mozga, koji negativne misli emituje na različitim frekvencijama: što su mislinegativnije, to je frekvencija niža. Najvišu frekvenciju moždanih talasa imaju negativne misli prve grupe od 16

do 18 Hz, a najnižu četvrte grupe od 6,25 do 9 Hz.

Tabelarni pregled frekvencija emitovanja negativnih misli:

nezadovoljstvo 16-18 Hz

borba za vlast 9-14 Hz

tuga i žalost 8-11 Hz

srah za život 6,25 Hz

Ova razlika u nivou frekvencije energetskih talasa negativnih misli dovodi do razlike u intenzitetu njihove



štetnosti, jer što je frekvencija niža, to će oštećenje aure biti dublje, pa će štetne posledice biti veće.

Mehanizam delovanja stresa i negativnih misli

Zašto nastaju negativne misli? One nastaju kao rezultat zabrinutosti za egzistenciju, za život, za način života,

svoj i svoje okoline. Pomisao o nekoj šteti, bilo koje vrste, koja može da zadesi ili je zadesila osobu,posledica je razmišljanja ili informacija o stvarnom događaju ili stvarnoj opasnosti. One su reakcija na neka

stanja, ali pogrešna reakcija, jer umesto da se traži izlaz iz te krizne situacije, traže se za to krivci i njima seupućuje osveta.

Svaka misao, pa i negativna, energetski gledano predstavlja talas koji se emituje iz mozga i ima oblik lopte ilisfere, koja se pri udaljavanju sve više povećava. Šireći se munjevitom brzinom, talas prolazi kroz telo i auru i

trenutno stiže čak do kraja svemira. Ako misao samo jednom proleti kroz glavu, onda je to jednokratnoemitovanje talasa, koji odmah potom iščezava, ali ukoliko se misao stalno nalazi u glavi, ako se stalno misli na

jednu istu stvar, tada se talas kontinualno emituje, sve dok misao traje. Talas negativne misli, prolazeći kroz

auru i telo, neutrališe sivu bioenergiju prilikom kontakta sa njom.

Ako se radi o više istovremeno emitovanih, različitih, štetnih misli, doći će do oštećenja aure na više mesta.Kod ponavljanja iste negativne misli oštećenja se produbljuju i proširuju.

Energetski žele

Neutralisanje ili uništavanje sive bioenergije zavisi će od intenziteta tog talasa i njegovog trajanja. On, naravnone uništi, pri prolazu svu sivu bioenergiju, nego svaki od tih talasa uništava jedan delić, u skladu sa njegovim

intenzitetom. Rezultat međusobnog delovanja ove štetne energije, bez obzira na to da li potiče od talasanegativnih misli ili polja stresova, i sive bioenergije iz naše aure, predstavlja treću vrstu energije koja se

zadržava na mestu gde se nalazila siva bioenergija. Posmatano u meditaciji izgledala je kao energetski žele,

gusta i lepljiva. Energetski žele ne deluje agresivno ni na jednu energiju u auri, ali njegova pojava u njojpredstavlja najveće zlo, jer ne samo da govori o tome da je došlo do uništenja dela preko potrebne sive

bioenergije, nego dovodi i do blokade kretanja bele bioenergije i oštećenja informacionih signala. Negativnemisli deluju na isti način u auri i telu, neutrališući jedan deo sive bioenergije i stvarajući energetski žele.

Ovo smanjenje sive stvara disproporciju njenog odnosa sa belom bioenergijom i dovodi do usporavanja iličak zaustavljanja kretanja bele bioenergije kroz kanale prema energetskom stabilizatoru. Prekid odvođenja

bele bioenergije uz istovremeno dovlačenje novih količina koje se izbacuju iz stabilizatora, dovodi do njenognagomilavanja u nekim delovima aure, a time i do stvaranja još veće disproporcije između sive i bele

bioenergije i još većeg usporavanja cirkulacije bele. Istovremeno ostali delovi aure i tela dobijaju nešto manje

bele bioenergije od neophodne, što dovodi do generalnog otpuštanja ili oslobađanja sive bioenergije uslobodan prostor, proporcionalno nedostajućoj beloj bioenergiji, koja ju je do tada vezivala za sebe.



Blokada bele bioenergije (energetski žele i zapušenje meridijana)

Trajno zapušenje meridijana

Glavni problem koji se javlja usled negativnih misli jeste usporavanje ili potpun prekid protoka bele

bioenergije iz pojedinih delova aure ka energetskom stabilizatoru.

Posledica toga je odstupanje od zakona bioenergije i pojava bolesti.

Prvi zakon

Zbog smanjenog priliva bele bioenergije, u pojedinim delovima aure, u odnosu na potrebni, dolazi do

oslobađanja odgovarajućeg dela sive bioenergije, koji napušta auru i odlazi u slobodan prostor, pošto se ovaenergija u auri može zadržati samo ukoliko je povezana sa belom bioenergijom u tačno utvrđenom odnosu.

Odlazak dela sive bioenergije dovodi do smanjenja njenog ukupnog nivoa ispod optirnalnog, za celu auru, što

predstavlja odstupanje od prvog zakona bioenergije.

Drugi zakon

Smanjeni priliv bele bioenergije u energetski stabilizator dovodi u njemu do pada učešća ove energije ispodoptimalne od 14,97 %, predviđene drugim zakonom bioenergije, što prouzrokje njegov slabiji rad, odnosno

smanjenje količine raspršene bele bioenergije u auri, u odnosu na potrebnu.

Četvrti zakon

Zbog blokade kanala bele bioenergije od strane energetskog želea, nema odvođenja njenih viškova iz

pojedinih delova aure, pa na tim mestima dolazi do njenog nagomilavanja; slabiji rad energetskog stabilizatorane obezbeđuje raspršivanje dovoljne količine bele bioenergije, pa se u nekim delovima aure javlja smanjenje

u odnosu na potrebnu količinu. Posledica ovih pojava je odstupanje, u oba slučaja, od četvrtog zakonabioenergije koji zahteva da odnos sive i bele bioenergije u svakoj tački aure i tela, bude 90,1: 9,9.

Negativna misao, koja se javlja kao rezultat razmišljanja, ili je vezana za ono što stres donosh dovodi dospuštanja frekvencije moždanih talasa u određenoj meri. Što je negativna misao, odnosno stres fatalniji po

osobu, spuštanje frekvencije moždanih talasa je veće. Dakle, stresna situacija ili razmišljanje, koje dovodi donegativnih rnisli, snižava frekvenciju rada mozga, a moždani talas, koji predstavlja našu misao vezanu za ovo

stanje, sastoji se od energije koja oštećuje energetsku strukturu aure i tela. To oštećenje biće na onoj

frekvenciji na koju se rad mozga spustio, odnosno energetski talas naših štetnih misli oštetiće energetsku



strukturu aure na onoj frekvenciji na kojoj se on sam nalazi.

Razni nivoi frekvencija stresova i negativnih misli proizvešće razna oštećenja energetske strukture aure i tela.Što je ta frekvencija niža, dejstvo je razornije.

Objašnjenje za ovu pojavu nalazi se u činjenici da ljudska aura istovremeno postoji ne samo na 20,6 Hz,nego i na nižim frekvencijama. Što je frekvencija energetskog talasa negativne misli niža, to je njegovo

delovanje razornije, jer utiče na sastav aure na nižim frekvencijama, koji pri razvoju aure prethodi višimfrekvencijama, pa su i štetne posledice mnogo veće. Donje frekvencije predstavljaju njenu osnovu i oštećenja

aure na tim frekvencijama imaju neuporedivo štetnije dejstvo po auru na 20,6 Hz nego da se to desilo negde

u višim slojevima.

To se može uporediti sa situacijom kada odrastao čovek dobije neko oboljenje i kada bi taj čovek tooboljenje dobio još kao dete. Posledice bi bile znatno štetnije kada bi se ta bolest vukla još iz detinjstva.

To je moguće ilustrovati i pretpostavkom da je neko otišao u prošlost, nešto tamo uradio i onda se vratio usadašnjost. Posledice toga akta bi izmenile sadašnjost.

Još bolji primer je kada se u jednoj višespratnoj zgradi ošteti deo konstrukcije na nekom od gornjih spratova,

opasnost po zgradu će biti daleko manja nego kada se ošteti neki od donjih spratova.

Najniža moguća frekvencija negativnih misli je 6,25 Hz i one ostavljaju oštećenja aure upravo na toj

frekvenciji. Neutrališući sivu bioenergiju na toj frekvenciji, one dovode, ne samo do prekida tokova belebioenergije, nego i do zastoja u razvoju celokupnih sistema. Prenošenje ovih oštećenja na više frekvencije

dovešće do većih odstupanja i u funkcionisanju i u konstrukciji aure. Sva ta odstupanja od normale su samo

štetna. Negativne misli oštećuju auru svakodnevno, tokom celog života, na više frekvencija, čiji rezultatpredstavlja pogoršanje zdravlja.

Pogrešan način mišljenja

Većina ljudi, kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca

odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle, pogrešan način

mišljenja dovodi do pojave negativnih misli. Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja kojamogu biti agresivna kao što su mržnja i borba za vlast, ili pasivna kao nezadovoljstvo, žalost i strah. Agresivne

misli su naravno štetnije, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet.

Pored ovih autonomnim negativnih misli i osećanja, koje osoba stvara svojim pogrešnim načinom razmišljanja,

postoje negativne misli koje su posledica produženog stresa.

Posmatranje delovanja stresa na auru

U meditaciji je učitelju Ljubiši prikazan ceo proces delovnja negativne misli i stresa na auru.. Prvo mu jepokazano delovanje stresa odmah po njegovom nastanku. Video je kako se iz mozga pojavljuje nešto kao

mehur ili duguljasti vazdušni balon, sa vrlo tankom opnom i pruža prema površini aure. Objašnjeno mu je daje to ipak energija, koju on ne vidi najbolje, pa mu granica energetskog polja izgleda kao opna. Kada se to

kretanje zaustavilo, imalo je oblik izdužene kapi koja je počinjala u mozgu, a završavala se negde u dubini

aure. Stres se, dakle, realizuje kao snažno polje oblika izdužene kapi. Što je jači, dublje će dopreti.



Polje stresa

Zatim mu je pažnja usmerena na veliki broj nekih crtica tamne boje, koje su bile raspoređene po površini i

unutar tog mehura. Dobio je objašnjenje da su te crtice centri oštećenja u auri i da nastaju pri pojavi stresa ilinegativne misli. Što ih ima više, oštećenje je veće. Njihov izgled zavisi od intenziteta stresa: kod jakih stresova

liče na široke trake, dok su za najblaže kao tanke niti. Vrh stresnog polja je najrazorniji i tu se stvara crtica,

dok oštećenja aure u ostalom delu polja nema. Oko crtice se generiše polje koje je gotovo homogeno i trajedok traje stres. Ovo polje u kontaktu sa sivom bioenergijom stvara treću vrstu energije, kao i kod negativnih

misli – energetski žele kroz koji se bela bioenergija uopšte ne kreće, ili pak veoma teško.

Delovanje stresa se može podeliti na dve faze. U prvim trenucima stresa, koji su najintenzivniji i najrazorniji,

mozak emituje izduženo energetsko polje koje, u stvari predstavlja očajnički krik i vapaj, misli koje se kasnijejavljaju i predstavljaju reakciju na stres emituju se kao sferni energetski talasi, koji velikom brzinom,

praktično trenutno, šireći se, projure kroz auru, ne zaustavljajući se do kraja svemira. One su, dakle, posvom izgledu i sadržaju, jednake negativnim mislima, koje nastaju nezavisno od stresa, kao plod pogrešnog

načina razmišljanja. I ovaj stresni talas je štetan, jer prolazeći kroz auru, uništava sivu bioenergiju i takođe,

stvara energetski žele, ali znatno ređi od onog kod stresa. Negativne misli više oštećuju one delove aure kojiviše odstupaju od zakona bioenergije.

Negativne emocije

Dok je posmatrao, sa nivoa meditacije, izgled stresnog polja, zapazio sam oko glave sferno polje koje se

povremeno pojačavalo. Dobio je informaciju od Energetskog oblaka da je to polje negativne emocije. One,

dakle ne predstavljaju talas, nego sferno polje, koje se nalazi oko glave i može da dosegne do kraja drugogsloja aure. U zavisnosti od vrste negativne emocije, ovo polje može imati različitu boju. Negativne emocije,

takođe stvaraju oštećenja u auri u obliku energetskog želea, ali mnogo ređeg od onog kod stresa, pa je ioštećenje aure znatno slabije.

Uticaj posedica stresa i negativnih misli na funkcionisanje aure

Kako posledice stresa i negativnih misli, koje su već ugraiđene u auru, utiču na funkcionisanje aure i tela?

Podsetimo se da životni talas, koji čitavog ljudskog života deluje na auru i telo, u svakom prolasku

sukcesivno menja svoju frekvenciju, idući od najniže, pri kojoj je počela da se stvara aura, pa do 20,6 Hz.On ima odlučujuću ulogu za održavanje života uopšte. Međutim, on ne može da, menjajući frekvenciju od

najniže do najviše, koriguje oštećenja energetske strukture aure i tela ni na jednoj frekvenciji. Štaviše,oštećenja aure na nižoj frekvenciji životni talas prenosi na fiše frekvncije, stim da u ova oštećenja, idući

nagore, postepeno umnozavaju, tako da je oštećenje energetske strukture aure na 20.6 Hz .znatno vece nego

što je to oštećenje na primarnoj frekvenciji gde je i nastalo. Sto je pnmarno oštećenje na nižoj frekvenciji, toće se, nošeno životnim talasom do gornje frekvencije od 20,6 Hz, više umnožiti. To, pored visokog intenziteta



ovih energetskih talasa, objašnjava .pojavu da su stresovi nastali na nižim frekvencijama štetniji, opasniji,

razorniji po tu osobu od onih koji su nastali na višim frekvencijama.

Dižući se u više frekvencije, nošene životnim talasom, posledice dubinskog stresa se udružuju sa sve plićim i

plićim, kao što reka dobija pritoke idući prema moru. Ali, za razliku od reke, čije povećanje količine vodezavisi od pritoka, kod aure se desava nešto drugačije. Kad posledice dubokog stresa naiđu na debele slojeve

sitnh stresova pri vrhu frekvencije, dolazi do umnozavannja njihovih štetnlh delovanja kao kada bi pritoka,pred samo ulivanje reke u more, udesetostručila svoju količinu vode u trenutku ulivanja u veliku reku. Zato

osobe sa teškim stresovima, ukoliko kasnije dožive i sitne stresove, odjedanput teško obole što nije

proporcionalno ovim sitnim stresovima.

Oštećenje energetske strukture aure, najpre se realizuje u obliku lošijeg funkcionisanja same aure. Izmeđuostalog, u funkciju aure spada i neprekidno slanje informacionih signala, duž finih kanalića u auri, koji se na

površini tela dodiruju sa nervnim sistemom preko jednog mehanizma koji predstavlja transformer

informaclione energije u onu koja protiče nervnim sistemom. Ovi informacioni impulsi regulišu sve funkcijenašeg organizma kojima upravlja naš nervni sistem. Oštećenje aure može dovesti do promene jednog dela

informacionih impulsa, što će se odraziti na nervni sistem osobe. On će početi nepravilno da funkcioniše,odnosno odstupaće od normalne funkcije. To po pravilu znači loše upravljanje ponašanjem naših organa,

između ostalog, i mozga. Vremenom ovakvo loše funkcionisanje celog organizma ili njegovih delova, dovodi

do različitih oboljenja. Svakako da na oštećenje aure, odnosno promenu njenih impulsa ne utiče samo jedan,bio on i dubok stres, nego svi stresovi nataloženi u ljudskoj auri. Informacije se takođe prenose od najniže do

najviše frekvencije.

Ukoliko je u određenim oblastima, kroz koje prolazi inforrnaciona mreža, došlo do oštećenja strukture aure,

ovi impulsi će biti deformisani, smanjeni ili ukinuti. Na frekvenciji na kojoj je struktura aure oštećena i impulsina njoj biće deformisani, dok će na frekvenciji na kojoj je aura u dobrom stanju oni biti normalni. Zbog toga

su deformacije impulsa na niskim frekvencijama opasne, jer će nervni sistem upravo na tim frekvencijama lošefunkcionisati. Posle transformisanja impulsa na transformeru, radi prenošenja na nervni sistem, oni se svi, bez

obzira na frekvenciju pri kretanju kroz auru, prebacuju na 20,6 Hz, ali nose deformisana saznanja koja se tiču

nižih frekvencija koja su odgovorna za bazno stanje organa. Iz toga proizilazi da što su impulsi deformisani nanižoj frekvenciji, to će oboljenje biti teže i obrnuto.

Delovanje na belu bioenergiju

Stres i negativne misli deluju na belu bioenergiju vrlo štetno, ali se to na nju odražava drugačije nego na sivu.

Talas energije negativne misli i energetsko polje stresa ne mogu da neutrališu, da unište belu bioenergiju, ali

sama činjenica da delimično dolazi do uništavanja sive, dovodi do razaranja harmoničnog odnosa između belei sive bioenergije, jer se povećava količina bele, što, samo po sebi, dovodi do pogoršanja stanja aure. Pored

toga, delovanje štetnog talasa ne može da utiče na belu bioenergiju, koja je u kuglicama, ali znatno usporava iotežava transformaciju bele bioenergije, koja se nalazi u obliku pločica, u kuglice. Usled toga dolazi do

smanjenja priliva kuglica u kanale pošto bela bioenergija, kada se nalazi u obliku pločica, ne može ući u

kanale. Zato se količina bele bioenergije, koja se kreće prema energetskom stabilizatoru, smanjuje, njegovofunkcionisanje slabi, pa on raspršuje manju količinu bele bioenergije, tako da imamo, kao posledicu, u

jednom delu aure nagomilavanje bele bioenergije u vidu pločica tamo gde se zatekla, zbog sporog vraćanja, aistovremeno smanjenje tamo gde bi trebalo da je raspršivanjem energetski stabilizator dovede. Dakle, na

jednoj strani dolazi do nagomlavanja, a na drugoj, gde je nije bilo dovoljno, do još većeg smanjenja. Na ovaj

način se znatno razbija harmonija aure, koja je postojala pre pojave te štetne misli, bez obzira na to da li jeona nastala kao posledica stresa ili negativnog razmišljanja.



OSTALI UZROČNICI HRONIČNIH BOLESTI

Štetno delovanje tuđih misli

Jedan od najčešćih uzroka oštećenja aure, a time i nastanka hroničnih bolesti su, pored stresova i negativnihmisli, štetne, negativne tuđe misli. Dr Stojanović je za tu pojavu odavno znao, ali je želeo i lično da se u to

uveri. Spustio se na nivo meditacije i poželeo da vidi štetnu misao. Jedna je došla kao providna lopta, širećise. Samo se njen bliži deo video kao luk i on je dotakao auru na mestu gde može da uđe u nju. Tu se nalazi

jedan otvor, kao prsten, koga je misao dotakla. Lučni deo koji se naslonio na otvor prstena je prošao kroz

njega i ušao u auru, dok je ostali deo obišao auru i nastavio daIje. Deo koji je ušao u auru se rasplinuo uraznim pravcima, gde je bio analiziran i protumačen. Ukoliko je njegova energija štetna po auru, ona će je

minimalno oštetiti, srazmerno unetom deliću tuđe negativne misli, na isti način kao i sopstvene negativne misli,stvarajući energetski žele. Mnogobrojne negativne misli drugih ljudi, koje neprekidno stižu do naše aure i

pored unošenja samo delića negativnih misli, ipak je blago oštećuju.

Štetna zračenja iz zemlje

Delovanje geopatogenih ili štetnih zračenja iz zemlje prouzrokuje najčešće povredu tela. Ovi zraci u kontaktu

sa sivom bioenergijom stvaraju treću vrstu energije koja, za razliku od energetskog želea koga stvarajunegativne misli i stresovi, ne sprečava kretanje bele bioenergije. Međutim uništenje sive bioenergije dovodi do

disproporcije odnosa sa belom bioenergijom i odstupanja od zakona bioenergije, što u prvi mah dovodi dosmanjenja funkcionalnosti organa koji su na udaru ovih zraka, a kasnije i do bolesti. Posebno je opasno

delovanje ovih zraka na mestima gde se osoba duže zadržava, kao što su krevet, fotelja za odmor, radni

prostor i dr. Koliku će štetu naneti geopatogeni zraci, zavisi od njihovog intenziteta, vremena delovanja, kao izdravstvenog stanja organa na koje zraci deluju i nivoa funkcionalnosti nervnog sistema te osobe. Organi koji

su još pre delovanja geopatogenih zraka oboleli kao posledica stresova i negativnih misli i čije jefunkcionisanje nervnog sistema iz istih razloga loše, mnogo će brže oboleti pod dejstvom geopatogenih zraka.

Štetno zračenje podzemnih vodenih tokova

Štetno delovanje okoline

Pored delovanja štetnih energija kao što su geopatogena, kosmička, crnomagijska, štetno delovanje zvezda iplaneta, sopstvenih negativnih misli, tuđih negativnih misli, postoji i delovanje okoline, koje takođe može biti

štetno po čoveka. Ova štetna zračenja okoline sastoje se od štetne komponente zračenja oblika. Posebno

štetne zrake imaju šiljasti kupasti oblici, izlomljene linije, hrbati nekih predmeta izlomljeni kao planinski venci,



kupasta udubljenja, paralelne sinusoide i krive slične njoj, bilo da su ispupčene ili udubljene, ili crtežI naravnoj površini, zatim paralelne izlomljene linije na crtežu, niz pomerenih sve manjih krugova koji asociraju na

kupu, jako izduženi piramidaini šiljci, kao što su vrhovi katoličkih crkava. Svi ovi predmeti i crteži stvarajuštetna zračenja u obliku polja oko predmeta i u obliku sukcesivnih emisija štetnih zraka. Polje obično zauzima

manji prostor oko izvora, ali je konstantnog intenziteta. Na primer, jedna kupa visine 30 cm ima polje oko

vrha oblika okruglog pljosnatog jastučeta prečnika 60 cm; Katedrala u Novom Sadu ima polje prečnika 15m, debljine 2,5 m. Štetni talasi emituju se sukcesivno od vrha kupe ili piramide u obliku sfernih talasa od

jednog do 10 puta u sekundi. Ovi talasi kod Katedrale u Novom Sadu dopiru od vrha prema tlu i gase se na

oko 3 m od poda tako da nema štetnog delovanja na vernike.

Pored zračenja oblika, štetne zrake emituje i površinski sloj zemlje do dubine od dva metra. Oni se prostiru uobliku polja koje iznad površine zemlje postoji do nivoa 60-80 cm na celoj površini Zemljine kugle. Toga

zračenja nema na površini mora, jezera i uz samu obalu na rastojanju od nekoliko metara od vode.

Pored ovih glavnih izvora štetnih zračenja, postoje i blaži oblici koji se javljaju pri duvanju vetra, zatim štetna

komponenta svetlosti, štetna komponenta pri raspadanju organskih materija, zračenju pukotina stena napovršini Zemljine lopte.

Mada su sva ova štetna zračenja relativno blaga, ona neprekidno deluju celog našeg života, oštećujući uizvesnoj meri telo i dovodeći do slabljenja međusobne usklađenosti pojedinih organa u telu, pre svega, time

što deluju na nervni sistem čoveka. Kao krajnji rezultat delovanja ovih štetnih zračenja javlja se blagoslabljenje organizma i popuštanje sinhronizovanog delovanja pojedinih organa, što ubrzava starenje, a time i

skraćuje život.

Stepen oštećenja aure

U nekoliko navrata dr Stojanović je, posle izražene želje da vidi oštećenja u auri koja su dovela do nekog

oboljenja, uspeo da dobije njihov izgled. On se kretao od svetlosive izmaglice za blage bolesti, tamneoblačiće opkoljene svetlosivim kod srednjih bolesti, ploče boje srebra, svetle ili srebrnaste, bez sjaja koje

kao da su bile zahvaćene korozijom, kod težih hroničnih oboljenja, kao i vrlo retki oblici želea koji podsećana kristalnu strukturu različitih geometrijskih oblika. To ga je podstaklo da pokuša da vidi ne samo sve vrste

oštećenja u auri izazvanih negativnim mislima, nego i da uspostavimvezu između njih i nivoa i vrsta bolesti koje

one prouzrokuju.

Posmatrajući auru dobio je informaciju da su ove površine nepravilnog oblika i da mogu obuhvatiti prostor

veličine od 0,5 do 5 metara. Javljaju se na raznim frekvencijama, nezavisno jedna od druge. Kada seposmatraju u tri dimenzije, ova oštećenja u auri imaju zaobljen izgled, obično loptast ili jajast, sa više ili manje

ispupčenih mesta. Srebrnasti sjaj najtežih oštećenja dolazi od maksimalne koncentracije bele bioenergije.

Ova oštećenja u auri koja je posmatrao, ukazivala su na to da li su bolesti akutne ili hronične i dosta precizno

govorile o njihovom intenzitetu, ali se na osnovu njihovog izgleda nije mogla zaključiti vrsta bolesti, pa čak nida li se radi o organskim ili psihičkim bolestima.

Energetski oblak mu je, tokom jedne od seansi prenošenja znanja, napomenuo da još nema jasnu sliku o

nastanku hroničnih bolesti, te da je potrebno da mu je, u nekim njenim elementima, dopuni.

Nastanak hroničnih bolesti



Nastanak hroničnih bolesti predstavlja jedan od najsloženijih mehanizama i procesa koji se dešavaju u auri.

Zbog toga ćemo se zadržati na najjednostavnijim objašnjenjima koja se odnose na najvažnije činioce u ovomprocesu. Hronične bolesti nastaju postepeno, tako da period do dostizanja maksimuma traje relativno dugo.

Tokom prvih 70-80% tog vremena ne javljaju se nikakvi simptomi. Bolest se, zatim razvija uz pojavusimptoma, u toku preostalih 20-30% tog vremena, dok ne dostigne svoj maksimum. Ta prva faza, pre pojave

simptoma, sastoji se od tri elementa:

1. Pojava stresa i negativnih misli

Ova faza može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko meseci. Kod stresova koji nemaju produženo dejstvo

traje, najčešće samo nekoliko sekundi. Međutim, u većini slučajeva stres ima produ ženo dejstvo i proteže seobično od više dana do više meseci, gubeći postepeno na svom intenzitetu.

Ukoliko se radi o negativnim mislima, prva faza traje od mesec dana do osam meseci. Tokom ove prve fazedolazi do emitovanja energetskih talasa iz mozga, koji predstavljaju negativne misli nastale usled produženog

stresa ili razmišljanja. Njihovo delovanje na auru je već objašnjeno, s tim da se neke stvari moraju pojasniti.

2. Oštećenje aure negativnim mislima

Talas negativnih misli, u obliku lopte, u kontaktu sa sivom bioenergijom dovodi do međusobnih reakcija čijirezultat predstavlja treću vrstu energije, koja je već opisana i koja se zove energetski žele. On se javlja

posebno na mestima gde dolazi do jačeg delovanja negativnih misli. To su mesta u auri gde su odnosi sive i

bele bioenergije već prethodno, iz nekih razloga, poremećeni pa je veza ovih dveju energija olabavljena. Taprethodna oštećenja nastaju u najvećem broju slučajeva kao posledica višegodišnjih nezadovoljstva samim

sobom, što postepeno prouzrokuje blago uništavanje sive bioenergije i labavijenje veze sa belombioenergijom. Ova mesta su najviše podložna oštećenju sive bioenergije pri kontaktu sa energijom negativnih

misli. Oštećenja aure bi, zbog sfernog oblika talasa negativnih misli, trebalo da budu u svim tačkama aure

podjednaka. Međutim, sama konstrukcija aure nije u svim njenim delovima ista. Pojedini njeni delovi nemajunikakvog značaja za zdravlje osobe i njihova oštećenja se izražavaju na drugi način. Isto tako, pojedini

organi, naročito oni vitalni, imaju posebna ojačanja i zaštite u delovima aure koji se na njih odnose. Uzimajućiu obzir sve navedeno, talas negativnih misli, ipak proporcionalno oštećuje sve delove aure.

3.Prvi trenuci stresa

Stresne situacije, naročito prvi trenuci koji su obično najintenzivniji, ne razvijaju energetski talas loptastogoblika, nego energetsko polje u obliku izduženog balona, koji može da se, u zavisnosti od sadržaja stresa,

usmeri u pravcu nekog dela aure, a može da obuhvati maksimalno 1 % njene zapremine. Stoga on može daošteti samo neke delove aure, koji su odgovorni za naše zdravlje, dok ostali neće imati nikakve štetne

posledice od ovog stresa.

Najrazorniji deo tog polja stresa je njegov vrh, odnosno deo koji je najudaljeniji od mozga. Na tom mestu

dolazi, ne samo do uništenja gotovo celokupne sive bioenergije, nego i do stvaranja malih jezgara koja ostajuposle povlačenja stresnog polja i koja, još određeno vreme emituju ovu štetnu energiju nagrizajući okolnu

sivu bioenergiju. Dr Stojanović ih je video kao crtice i tako ih nazvao, jer su u odnosu na veličinu cele aure

vrlo mali, međutim njihov izgled bi pre odgovarao izduženim elipsoidima. Njihove dimenzije su veoma male,



obično nekoliko centi metara. Pri pojavi stresa, može ih nastati od nekoliko do nekoliko stotina, a vek

trajanja im je od nekoliko minuta do nekoliko sati. Rezultat delovanja energetskog polja stresa i sivebioenergije predstavlja energiju dosta velike gustine, koju je dr Stojanović nazvao energetski žele, što je

dosta adekvatan naziv. Što je više sive bioenergije neutralisano, to je ovaj žele gušći. Njegova gustina je

manja od gustine bele bioenergije, ali ipak znatno sprečava kretanje bele kroz njega. On, takođe, delimično ilipotpuno, u zavisnosti od njegove gustine, zapušava kanale kojima se kreće bela bioenergija.

Intezitet hroničnog oboljenja

Koliko će nivo ili intenzitet dostići hronično oboljenje zavisi od tri faktora:

1. oštećenja aure,

2. stanja organa pre nastanka ove bolesti i

3. stanja organa koji se nalaze u okolini obolelog organa.

Ipak, presudnu ulogu igra oštećenje aure nastalo kao posledica stresova i negativnih misli. Ono obično čini75% uzroka bolesti, prethodno stanje organa utiče sa 15%, a stanje okolnih organa sa 10%.

Hronična oboljenja nastaju kao posledica oštećenja aure na jednoj ili više frekvencija. Blaga hroničnaoboljenja imaju uzrok na jednoj ili dve frekvencije, srednja oboljenja na jednoj do tri, a teška na dve do šest.

Teška oboljenja se nikada ne javljaju kao posledica oštećenja aure na samo jednoj frekvenciji.

Šta određuje organ, vrstu i intezitet oboljenja?

Saznanja dr Stojanovića o prirodi i mehanizmu nastanka hroničnih bolesti, i pored velikog broja informacijakoje je o tome primio, još uvek nisu bila kompletna. Pored toga, nije uspeo da nađe odgovor na pitanje: Šta

određuje da li će oboljenje biti organsko ili psihičko? Negativne misli i stresovi, odnosno oštećenja koja se

kao njihova posledica javljaju u auri izazivaju obe vrste bolesti - organske i psihičke i ne razlikuju se posvojoj energetskoj strukturi niti na bilo koji drugi način.

Energetski oblak mu je pojasnio neke stvari u vezi sa mehanizmom nastanka hroničnih bolesti. Uzrok svihbolesti predstavlja oštećenje aure! Vrsta oštećenja i njegov intenzitet ne određuju vrstu bolesti. Mesto

oštećenja aure, međutim igra presudnu ulogu u određivanju vrste bolesti koja će biti njegova posledica. Auranije podeljena površinski i zapreminski prema organima, da bi oštećenje tih delova aure dovelo do oboljenja

tih organa, nego se radi o oštećenju aure na mestima pored kojih prolaze meridijani bele bioenergije koji

kontaktiraju sa odgovarajućim organima tela. Stoga je oboljenje organa vezano za zapušenje njegovogmeridijana u auri. Do zapušenja može doći na više mesta duž meridijana i uvek će pogađati odgovarajući isti

organ, ali će položaj zapušenja duž linije meridijana definisati vrstu bolesti tog organa. To znači da će se, akoje oštećenje pored meridijana bliže površini aure, javiti jedna vrsta hronične bolesti, ako je na sredini - druga,

ako je blizu tela - treća. Dakle, za vrstu bolesti je bitno da li je oštećenje aure, odnosno zapušenje meridijana,

u njegovom gornjem, srednjem ili donjem toku. Međutim, intenzitet oštećenog mesta uvek označava intenzitetoboljenja bez obzira na to u kom delu meridijana je došlo do zapušenja. Pored toga, na intenzitet bolesti utiče

i rastojanje od oštećenog mesta u auri do meridijana: što je ono kraće, zapušenje meridijana će biti veće, abolest intenzivnija.



Šta odlučuje da li će bolest biti organska ili psihička?

Jedina razlika sastoji se u tome koji je meridijan napadnut! Sada, odjednom postaje jasno da je odgovor vrlo

jednostavan: u slučaju zapušenja meridijana koji su vezani za mozak, dolazi do psihičkih bolesti. Viškove belebioenergije iz mozga sakupljaju tri meridijana i samo umanjeni i otežani protok bele bioenergije iz ovih

meridijana može dovesti do nekog oboljenja mozga. Ukoliko je priliv bele bioenergije meridijanom, koji je ukontaktu sa mozgom, u auri smanjen, ipak je moguće da odliv bele bioenergije prema tom meridijanu bude za

klasu bolji, ali nikada, ukoliko je priliv bele bioenergije na bilo kom delu meridijana umanjen, ne može ni na

jednom njegovom drugom delu biti optimalan. To znači da oštećenja aure blizu meridijana, koji odvode belubioenergiju iz mozga, moraju dovesti do negativnih efekata koji mogu izazvati smanjeno funkcionisanje ili pak

oboljenje mozga.

Pored toga, informacije koje stižu informacionim kanalima moraju, takođe biti poremećene u delovima u

kojima je došlo do poremećaja priliva bele bioenergije u meridijane. Tu informaciju informaciona energijaprenosi do mozga, a reakcije mozga, kao i svih drugih organa, na poremećaje ove vrste aure jesu smanjena

funkcionalnost, odstupanje od normalne funkcije i oboljenje. To znači da će se psihičko oboljenje pojaviti

kao posledica neodvođenja bele bioenergije u regionima aure kroz koje prolazi neki od tri meridijana koji suzaduženi i za odvođenje bele bioenergije iz mozga prema energetskom stabilizatoru. To dovodi do smanjenog

protoka bele bioenergije u tom kanalu, što informacioni impulsi prenose mozgu, kod koga se javljapogoršanje funkcionalnosti, s jedne strane, a s druge, smanjeni protok bele bioenergije u auri dovodi do

smanjenja odvođenja te energije iz mozga tim meridijanom.

To znači da odstupanje od normalnog rada mozga prouzrokuju dva faktora:

* informacije iz aure o lošem odvođenju bele bioenergije, na šta mozak reaguje smanjenjem funkcije,

* smanjeno odvođenje bele bioenergije iz mozga nastalo usled smanjenog protoka kroz taj meridijan, zbogzagušenja u auri.

Ova tri meridijana koji odvode belu bioenergiju iz mozga možemo, prema njihovom položaju prilikom

prolaska pored glave ako posmatramo osobu s leđa, podeliti na levi koji ide pored leve strane glave, desni

pored desne strane strane glave i srednji ili stražnji koji ide iza potiljka. Posmatrajući ih tako otpozadi,najblaže psihičke bolesti nastaju ako je do oštećenja došlo u regionu kroz koji prolazi levi meridijan, srednje

bolesti kroz koje prolazi desni meridijan, a najteže bolesti kroz koje prolazi potiljni ili srednji meridijan. To jezbog toga što se potiljni meridijan nalazi u auri na pravcu prostiranja stresnih talasa ili polja najvećih

intenziteta, kao što su fizičke patnje, tuga i žalost, strah za život.

U pravcu desnog koji prouzrokuje srednje teške bolesti prostIru se obično stresna polja vezana za borbu za

vlast, blaže oblike žalosti, mržnju i zavist.

U pravcu položaja levog meridijana prostiru se relativno blagi stresovi vezani za svakodnevne brige i životne

probleme.



Akutne bolesti

Najviše prostora smo posvetili nastanku hroničnih bolesti zbog toga što one traju vrlo dugo, često su praćenejakim bolovima i patnjama, ili onesposobljavaju bolesnika za normalan život i rad. Međutim, uzroci koji

dovode do pojave hroničnih bolesti stvaraju i predusiove za nastanak akutnih bolesti. Naime, akutne bolestikao što su infektivne, prehlade i druge, javljaju se samo u onim organima koji su još pre pojave virusa,

bakterija ili nazeba imali smanjenu funkcionalnost ili su već bili hronično oboleli, čiji su uzroci u preko 80%

slučajeva bili štetno delovanje stresova i negativnih misli. Samo organi koji su oboleli ili su im funkcijesmanjene ili izmenjene predstavljaju pogodno tlo za enormno razmnožavanje virusa i bakterija. Ne postoji

nijedan zdrav i u punoj funkciji organ koji će oboleti od infektivne bolesti.

Gotovo u svakoj porodici se dešavalo da za vreme epidemije infektivnih bolesti članovi koji su iscrpljeni,

lošijeg zdravlja ili imaju osetljive ili obolele organe u kojima se ta infekcija razvija, po pravilu obole, a ostaline.

Medicinski način lečenja akutnih bolesti je uspešniji od lečenja hroničnih, ali je metoda pogrešna, jer seotklanja posledica posledice - uništavaju se virusi i bakterije, te posle prestanka bolesti organ koji je bio

napadnut ostaje i dalje bolestan i čeka novu pojavu virusa i bakterija. Stoga svaki organ hronično oboleo iliizvan svoje normalne funkcije predstavlja latentnu opasnost za razvoj infektivnih i uopšte akutnih bolesti.

Energetska duhovna medicina - NFNS

NIVO FUNKCIONISANJA NERVNOG SISTEMA

Jedini i pravi pokazatelj zdravstvenog stanja u energetskoj medicini koji može da se izražava brojčanim

podatkom jeste nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS), dok se sve ostale metode dijagnosticiranjabolesti koriste opisno. Pojam nivo funkcionisanja nervnog sistema ne spada u zvaničnu medicinu i ne može se

izmeriti naučnim metodama.

Pod funkcionisanjem nervnog sistema ne podrazumeva se nikakva konkretna bolest, bilo organska ili

psihička, niti se radi o zdravstvenom stanju nervnih vlakana. On odgovara nivou čistoće aure, i jedini jepokazatelj tog stanja koji se može izraziti u procentima, a meri se paranormalnim putem.

NFNS predstavlja pokazatelj opšteg stanja zdravlja osobe, gde se pre svega misli na stanje aure – odnosnonjenu čistoću, a posredno se, preko stanja aure, može proceniti i stanje fizičkog zdravlja neke osobe kada je

reč o hroničnim bolestima. Stoga, NFNS ukazuje na predispoziciju da osoba oboli od bolesti različite težine i

intenziteta.

Oštećenja aure, kao posledica negativnih misli i stresova, direktno se reflektuju na pogoršanje funkcionisanjanervnog sistema. To dalje ima za posledicu gubitak funkcija pojedinih organa i mozga, što postepeno, u

zavisnosti od intenziteta pogoršanja dovodi do pojave hroničnih bolesti, organskih i psihijatrijskih, kao i

nervne napetosti, nervoze, smanjenja radne sposobnosti, nedostatka tolerancije i unutrašnjeg mira,nezainteresovanosti, lošeg raspoloženja i psihičke labilnosti.

Ukoliko je rad zdravstvene i informacione funkcije, kao i ostalih važnih funkcija aure normalan, a njihov

međusobni odnos sinhronizovan, tada će i funkcionisanje celog nervnog sistema osobe biti između 98.7% i



100%. Prosvetljene osobe imaju NFNS od namanje 99.945%, uz istovremeno čistu auru i odsustvo bolesti.Donja granica normalnog funkcionisanja nervnog sistema je 98.7%, što predstavlja relativno čistu auru i

dozvoljava pojavu blažih bolesti. Između NFNS od 98.7% i 97.8% javljaju se bolesti srednje težine, od97.8% i 96.8% teže, a ispod 96.8% najteže bolesti, kako je prikazano na sledećoj slici.

Nivo funkcionisanja nervnog sistema i moguće bolesti:

ispod 96.8% - Moguće najteže bolesti

96.8%-97.8% - Moguće teške bolesti

97.8%-98.7% - Moguće lakše i srednje bolesti

98.7% pa naviše - Zdrave osobe sa mogućim blagim bolestima

99.945% - Prosvetljene osobe – potpuno zdrave

Navedeni procenti predstavljaju granice stanja NFNS iznad kojih se određene vrste bolesti ne mogu pojaviti,

dok se ispod odgovarajuće granice bolest može pojaviti, s tim da što je nivo niži – ista bolest će imati većiintenzitet. Ovi nivoi dakle govore samo o mogućnosti pojave bolesti, a da li će do nje doći zavisi od dužine

boravka na tom nivou, psihofizičkog stanja osobe i nekih drugih faktora.

Na primer, najteže bolesti kao što su maligne bolesti i psihoze, mogu se pojaviti samo ako je NFNS ispod

96.8%. To ne znači da će osobe koje imaju NFNS ispod 96.8% obavezno oboleti od neke teške bolesti, jerje zbog tzv. inertnosti tkiva i drugih faktora potrebno da takvo stanje potraje određeno vreme. Isto tako je

moguće da osobe sa NFNS ispod 96.8% obole od drugih teških bolesti kao što su infarkt, multipleks

skleroza i drugih, a koje se javljaju u blažem obliku i kad je NFNS iznad 96.8%. To znači da što je NFNSniži, ista bolest se javlja u težem obliku.

POBOLJŠANJE NFNS

Poboljšanje NFNS je osnova duhovnog razvoja svakog pojedinca, a ujedno predstavlja i garanciju zdravlja

svake osobe. Sve do nedavno, poboljšanje funkcionisanja nervnog sistema do granice od 98.7% (štopredstavlja donju granicu normale), bio je mukotrpan posao koji je često trajao i nekoliko godina. Ovo je

naročito bio slučaj kod osoba koje su svakodnevno izložene brojnim negativnim mislima i stresovima, što je

nažalost vrlo teško izbeći savremenim načinom života. Pored toga, osobe sa niskim nivoom FNS već imajuustaljen način razmišljanja koji obiluje negativnim mislima, već su obolele od težih bolesti koje im stvaraju

tegobe, izazivaju strahove (za sopstveni život, budućnost sebe i najbližih...), stresove, i samim tim dodatno

dolivaju ulje na vatru u pogledu daljeg smanjenja NFNS. Stoga je jasno da što je NFNS niži, to je teže daosoba isključivo svojim naporima poboljša NFNS.

Na samom početku razvoja energetske medicine, postojale su sledeće metode za poboljšanje NFNS:

* Zaustavljanje daljeg pogoršanja NFNS smanjivanjem negativnih misli na najmanju moguću meru i

izbegavanjem stresnih situacija.



* Vežbanje prenošenja sive bioenergije rukama i čakrama, pri čemu dolazi do blagog poboljšanja NFNS.

* Posete mestima moći u izvesnoj meri podižu NFNS.

* Primena isceljujućih proizvoda Ljubiše Stojanovića ne samo da povećava NFNS, već utiče i preventivno u

vidu smanjenja broja negativnih misli i lakšem podnošenju stresnih situacija.

* Čitanje knjiga Ljubiše Stojanovića ili čak njihovo prisustvo u stanu (energetski su programirane).

* Svakodnevna primena Pet malih kosmičkih Meditacija je odlično sredstvo kako za podizanje NFNS, tako

i za isceljenje, otklanjanje umora i poboljšanje raspoloženja.

Sa razvojem svojih paranormalnih mogućnosti, Ljubiša Stojanović je dobio mogućnost kontaktiranja sa

civilizacijom Delfina, odnosno moć da zamoli zajedničku Svest civilizacije Delfina za poboljšanje NFNS. Ovamogućnost je izuzetno korisna, posebno za osobe sa niskim nivoom NFNS kojima se samo jednom molbom

može poboljšati NFNS i do 0.1%, a osobama sa višim NFNS proporcionalno manje. Poboljšanje NFNS se

dešava trenutno, odmah nakon završetka seanse koja traje nekoliko minuta, a moguće je raditi ovu seansujednom mesečno. Primena ove metode je značajno ubrzala rad na poboljšanju NFNS, obzirom da je

primena svih prethodno navedenih metoda u toku mesec dana, uz način života sa relativno malim brojem

negativnih misli i stresova, jedva mogao da se približi efikasnosti ove molbe.

Najnovije mogućnosti Ljubiše Stojanovića u pogledu podizanja NFNS zaista su fascinantne. U sledećojtabeli je dat prikaz mogućnosti podizanja NFNS po jednoj seansi, s tim da je moguće vršiti i nekoliko seansi

mesečno, što znači da je za relativno kratko vreme moguće popraviti NFNS, za šta su nekad bile potrebne

godine.

Povećanje NFNS po jednoj seansi u zavisnosti od stanja NFNS

Opseg NFNS Podizanje NFNS po seansi

96.0 – 98.0% --- 0.4%

98.0 – 98.7% --- 0.3%

98.7 – 99.0% --- 0.2%

99.0 – 99.4% --- 0.1%

99.4 – 99.6% --- 0.05%

99.6 – 99.8% --- 0.025%

Iz prethodne tabele je lako uočljivo da je najveće povećanje NFNS kod osoba sa niskim NFNS, te da se sa

porastom NFNS efikasnost seanse smanjuje. To se slikovito može objasniti oprugom koja se, što se višesabija, sve više opire sabijanju i to postaje sve teže. Takav je naime i princip duhovnog razvoja – za više

nivoe razvoja potrebno je ulagati sve više i više paranormalnog rada.



Poboljšanjem NFNS se postiže čistoća aure, a posredno se utiče i na opšte psihofizičko stanje pojedinca.

Obzirom na to da se za razliku od prvobitnih metoda, poboljšanje NFNS dešava trenutno, to se i efekti istogmogu takođe osetiti kao nagla promena na bolje. Podizanje NFNS je rađeno većem broju ljudi, i većina je

osetila naglo poboljšanje opšteg psihofizičkog stanja, prestanak nekih tegoba, poboljšanje raspoloženja,

smanjenje napetosti, smanjenje potrebnog vremena za san i druge pozitivne efekte.

Potrebno je naglasiti da poboljšanje NFNS ne dovodi automatski do isceljenja bolesti, naročito kada su upitanju teže bolesti kod kojih je došlo do trajne promene u tkivima, ali da predstavlja važan korak u

poboljšanju opšteg psihofizičkog stanja, i olakšava lečenje naučno priznatim metodama.

dio

DIMENZIJE KOSMOSA

U kosmosu postoje 14 dimenzija postojanja i nulta dimenzija Stvaraočeva. U 14. dimenziji postoje samo bićakoja nemaju svest. U 13. dimenziji žive ljudi posle pada iz druge dimenzije ili raja.

U dalekoj istoriji razvoja ljudske civlizacije postojalo je vreme kada je čovek napredovao i živeo u višim

dimenzijama postojanja, što je karakterisalo njegov izuzetno visoki duhovni razvoj i moći koje su se u

relgijama, koje su nastale posle pada čoveka u gušće odnosno materijalne vibratorne nivoe, pripisivalepolubogovima.

Slobodnom voljom ljudi su napustili prvobitni savršen poredak u višim vibratornim sferama gde su živeli i

radili životima koji su trajali i više stotina godina, a sve u savršeno uređenim zajednicama sa još finijim bićima

koja se u mitovima i legendama pominju kao vile i vilenjaci. Usled volje desetak procenata ukupne ljudskepopulacije, da napravi paralelnu kreaciju, tj. usled pojave misli o izigravanju samog Stvaraoca, ovakva ideja

je uslovila kolektivni pad ljudske svesti i takozvano biblijsko isterivanje iz raja. Čitava dimenzija je propala usfere zgušnjavanja i to u 13. dimenziju, dok su zbog ljudi bića nalik vilenjacima pali u 4. dimenziju. Od tada

do danas, preko 120.000 godina, ljudska civilizacija se nalazi u 13., za život i razvoj najtežoj dimenziji uz

veliki broj gorućih, za čoveka, nerešivih problema.

(U ovom prikazu dimenzija i njihovih karakteristika neće biti prikazane 12., 11. i 10. jer su njihove razlike u

odnosu na 13. relativno male)

DEVETA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: prozirna)

Razvoj u ovoj dimenziji je ograničen ali ipak dozvoljava da većina ljudi ili nekih drugih živih bića za svogživota dostigne jedan nivo koji se, meren funkcionalnošću nervnog sistema može definisati kao 98,9% što

omogućava relativno dobru usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, dobro zdravlje, mir, toleranciju. Međutim,

retki pojedinci mogu postići neuporedivo viši nivo razvoja.

Ova dimenzija nikada nije mogla dati vrlo razvijena bića a kamoli ekstra razvijene. Stoga je ona uglavnom



tavorila između zaostalih i relativno naprednih civilizacija. Zbog toga je njihov doprinos razvoju civilizacija

uopšte, pri čemu se misli na sva bića u kosmosu, vrlo, vrlo skroman.

Deveta dimenzija nikada nije dala nešto posebno ali je imala dosta stabilan način života, bez velikihnegativnosti, bez problematičnih pojava koje bi ozbiljnije mogle da uzdrmaju te civilizacije. Dakle, ona je

imala prilično negativnih pojava ali su one bile skromnijih dimenzija i nikada nisu zapretile stabilizaciju tih

civilizacija koje su na ovom sistemu živele.

Ova dimenzija je oduvek predstavljala poslednju stepenicu za slabo i srednje razvijena bića koja imaju svest.Znači da je to poslednja instanca iz koje je izuzetno mali broj pojedinaca mogao da se vine u više duhovne

visine, da bude zapažen na nivou celog kosmosa. To je, možemo računati, donja trećina ili treća grupa

dimenzija u kojoj su ljudi, na žalost, na samom dnu u 13. dimenziji.

OSMA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: drap-smeđa)

Na ovom nivou je omogućeno svakom biću, odnosno čoveku, da dostigne visoki nivo razvoja ali se ipak to

ne dešava u svim slučajevima jer oko 50% stanovništva završava na nivou od 99,2%, a desetak procenatadostiže nivo iznad 99,7%, što omogućava da barem 1% osoba bude prosvetljen.

Uloga ovih civilizacija je za nijansu veća nego kod prethodne zbog toga što svesna bića koja žive na ovoj

dimenziji ipak imaju više slobode, više kontakta, bolje funkcionisanje nervnog sistema, bolji način mišljenja

što sve zajedno obezbeđuje nešto veći doprinos u razvoju civilizacije uopšte i razvoju kosmosa ali se onuglavnom zadržava na nekolicini izuzetno razvijenih osoba,a da iza njih ne postoji kontinuitet nego velika

razlika u odnosu na relativno solidan nivo širokih masa.

Osma dimenzija je vrlo stabilna sa, doduše, dosta velikim brojem negativnih istupanja ali su ona vrlo blaga,

bezopasna, često beznačajna. To daje sigurnu stabilnost ovom sistemu pa on nikada nije došao u situaciju daima nekih makar i tendencija ka destabilizaciji ili nekim negativnim pojavama ozbiljnije prirode.

Osma dimenzija je donja u srednjoj grupi razvoja koja sadrži 8., 7., 6. i 5. Kada jednoga dana budemo kao

rasa prešli u ovu osmu dimenziju tada će već biti mnogo lakše, pristupačnije, jasnije kuda idemo, šta nas

očekuje kao i šta treba da uradimo dodatno da bi naš napredak bio ne samo kontinualan, stabilan nego i dabi se on odvijao brže nego što je to predviđeno. Zbog toga, osma dimenzija predstavlja prekretnicu u

pozitivnom smislu kada se potencijali ljudi ponovo bude, ponovo počinju da dolaze do izražaja što će se unarednim dimenzijama još više osetiti.

SEDMA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: svetlozelena)

U ovoj dimenziji, ljudi imaju daleko bolji uvid u paranormalne pojave već sa rođenjem tako da postojimogućnost vrlo visokog razvoja znatnog dela ljudi. Stoga oko 70% osoba prelazi nivo od 98,9%, 10%

dostiže 99,9% a 2% je prosvetljeno.

Ova civilizacija je za klasu ispred ovih ispod nje jer je pružila solidan broj ekstra razvijenih bića uz



istovremeno nešto bolji prosečni nivo funkcionisanja nervnog sistema, nešto veći broj prosvetljenih i prve

znake šireg zanimanja za kosmos, bolje obaveštenosti i većeg broja osoba koje se, doduše sa nedovoljno

uspeha, ipak bave kosmosom i pitanjima u vezi sa kosmosom. Sedmu dimenziju karakteriše mali broj

negativnih misli i dela tako da je ona izuzetno stabilna i tu ne postoji, praktično, nikakva šansa zadestabilizaciju civilizacija koje na njoj žive.

Kada ljudi budu došli u sedmu dimenziju, barem većina od njih, tada će mnoge stvari postati vrlo jasne,

shvatljive, ljudi će shvatiti da su im mnoge mogućnosti dokučive, da su im pred nosom, da je potrebno samo

se nešto više usmeriti, koncentrisati na duhovni razvoj, na sveta znanja kako bi bili još bolji.

ŠESTA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: žuta)

Ovde 80% bića ima funkcionisanje nervnog sistema preko 98,9%, njih 10% dostiže 99,91% a 4% jeprosvetljeno.

Civilizacije sa svešću koje žive u ovoj dimenziji su dale dva-tri velikana kosmosa i dosta veliki broj izuzetnovažnih osoba u kosmičkom i duhovnom smislu. Interesovanje za kosmos i odnose sa njime je u ovoj dimenziji

znatno tako da se oko 30% tih bića sa manje ili više uspeha bavi duhovnošću i kosmosom uopšte.

Za šestu dimenziju se može reći da predstavlja granicu u kojoj ne postoje više nikakve negativne misli ili dela.

Dakle, od šeste pa naviše tako nešto ne postoji. Postoje i dalje manje ili više sitnih negativnosti koje igraju jošmanje opasnu ulogu nego kod sedme dimenzije.

Šesta dimenzija predstavlja već ozbiljan nivo duhovnog razvoja te civilizacije koja u njoj postoji. Tu višenema dvoumica, nema više neznanja. Tu su sveta znanja postala sastavni deo života, njihov normalni deo.

Sveta znanja su nešto na čemu se bazira život ovih zajednica i koja predstavljaju nepresušan izvor daljegnapretka, vizije, perspektive i svega pozitivnog.

PETA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: teška sivoljubičasta)

Oko 90% ljudi ili drugih bića dostiže NFNS od 98,9%, 10% dostiže 99,92% a oko 5% je prosvetljeno.

Ova dimenzija je prva, u odnosu na niže dimenzije koje to nisu u stanju, dala nekoliko desetina izuzetnihvelikana kosmosa, veliki broj izuzetno važnih osoba i u kojoj se polovina tih bića interesuje za duhovnost i

kosmička pitanja.

Peta dimenzija je karakteristična po tome što u njoj ne postoje čak ni srednje negativne misli, postoje samo

blage ili vrlo blage, što govori o apsolutnoj stabilnosti svih civilizacija koje tu žive.

Peta dimenzija, poslednja u grupi srednjeg razvoja, predstavlja pripremu za veliki skok prema raju. To je

poslednja dimenzija u kojoj još ne postoje snažni porivi, snažne želje, orijentacije, usmerenost za poboljšanjenačina mišljenja, funkcionisanja nervnog sistema, za istraživanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Još ne



postoji ta snaga koja je neumoljiva, ni želja koja je neutoljiva, kao što postoji u prvoj grupi dimenzija, ali seona u petoj dimenziji formira, javlja se posebno kod desetak procenata populacije što neminovno dovodi do

aktiviranja i ostalih bića tih civilizacija u istom smeru.

Znači, u petoj dimenziji, definitivno počinje aktiviranje koje u narednim dimenzijama više neće moći da se

zaustavi jer će to biti opredeljenje i usmerenje cele nacije.

ČETVRTA DIMENZIJA

(U Stubu, osnovna boja slonove kosti prošarana krivudavim vertikalnim crticama raznih boja.)

Oko 95% bića koja na njoj žive ima NFNS od 98,9%, njih 10% ima 99,93% dok je oko 6% prosvetljeno.

Ova dimenzija spada u one koje omogućavaju moćan razvoj civilizacija koje u njoj žive što znači da je ona

prva na lestvici kod koje se broj velikana kosmosa meri stotinama a broj ekstra razvijenih bića na desetinehiljada. Ovde se 60% bića interesuje za kosmos i duhovnost a njihova znanja i istraživanja daju

zadovoljavajuće rezultate.

Četvrta pripada grupi dimenzija u kojoj žive izuzetno razvijene civilizacije sa svojim stabilnim sistemom,

stabilnim stavovima i potpunim uklapanjem u volju Stvaraoca, osim retkih izuzetaka kod kojih su misli blago ilijedva primetno negativne.

Ova dimenzija je donji sprat velikih promena, donji sprat priprema za definitivnu orijentaciju ka putuStvaraoca. Civilizacije iz te dimenzije imaju vrlo jasne stavove i pozicije u odnosu na Put stvaraoca, na sveta

znanja, na proučavanje paranormalnih pojava, na svesno podizanje određenih kadrova koji će se razvijatiisključivo u smislu duhovnog razvoja, u paranormalnom smislu, kojima će to biti profesija, životni put.

U ovoj dimenziji se, dakle, celo društvo organizuje, usmerava, konstituiše da se obezbedi što pravilniji,organizovaniji, sistematizovaniji put koji će ih preko treće dimenzije dovesti u vrhunsku moguću dimenziju za

živa bića, u drugu dimenziju.

TREĆA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: svetlosivo-ljubičasta)

100% bića koja žive u ovoj dimenziji ima NFNS od 98,9%, 10% ima 99,94% dok je oko 7% prosvetljeno.

Ova dimenzija je izuzetno stabilna, u njoj nema, praktično, ni jedne osobe sa negativnim mislima, stavovima i

delima a većina ovih bića ima vrlo pozitivan način mišljenja.

U njoj počinje da se razvija istraživanje duhovnih energija i paranormalnih pojava kao nacionalna pojava i

interes mnogih civilizacija koje na njoj borave.

Treća dimenzija pruža odlične uslove za razvoj bića koja u njoj žive a poseduju Svest. To je stoga što suuslovi za razvoj duhovnosti izuzetno veliki. Treća dimenzija je prva u kojoj su tela znatno vazdušastija, znatno

lakša nego u prethodnim dimenzijama. Idući na više dimenzije, ovo smanjenje gustine je u početku išlo vrlo

sporo, zatim nešto brže, da bi se tek u poslednje dve dimenzije to moglo ozbiljnije primetiti, ali tek ova



dimenzija, treća u rangu, omogućava znatno smanjenje gustine i težine što obezbeđuje snažno rascvetavanje

duhovnosti jer su problemi koje gustina nameće dobrim delom razrešeni. Stoga ova, treća, dimenzija ima jako

veliki broj bića koja spadaju u velikane kosmosa i ogroman broj onih koji su ekstra visoko razvijeni. Oko70% tih bića bavi se duhovnošću ili istraživanjem kao poluhobi ili na poluprofesionalan način.

Treća dimenzija predstavlja realizaciju dobrog dela onoga što je četvrta dimenzija organizovala, pripremila,

aktivirala, inicirala. U trećoj dimenziji više nema inicijacija a sve aktivnosti čiji cilj je pravilan način mišljenja,

usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca, proučavanje paranormalnih pojava, svetih znanja su u punom zamahui u maksimalnoj realizaciji.

DRUGA DIMENZIJA (RAJ)

(Boja u Stubu: prozirna sa povremenim mehurićima, samim ili u manjim grupicama)

100% bića koja na njoj žive dostiže NFNS od 98, 92%, njih 10% ima 99,98% dok je prosvetljenih 8%.

Ovakav nervni sistem su imali i ljudi dok su jedno vreme boravili u raju.

Druga dimenzija je kruna razvoja materijalnih ili nematerijalnih živih bića koja poseduju svest. Ona tu imaju

najrazređeniju masu koja, praktično, ne nanosi nikakve probleme niti ima bilo kakve otežavajuće okolnosti

po život, funkcionisanje i razvoj. Bića koja žive u ovoj dimenziji sa lakoćom i zadovoljstvom nose i koristesvoje telo, pokreću se savršeno lako koracima od par hiljada metara, mogu da skoče uvis do 300 metara.

U ovoj dimeziji postoji najveći broj velikana kosmosa od živih bića, ima ih znatno više nego onih iz treće

dimenzije, dok se oni koji zauzimaju izuzetno važna mesta u duhovnosti nalaze u ogromnom broju.

80% tih bića se interesuje za duhovnost, analizira je, proučava, primenjuje sakupljena znanja, ima izuzetno

visoku svest o zajedništvu, o važnosti svetih znanja, njihovom očuvanju, primeni. To su bića sa, u proseku,izuzetno pravilnim načinom mišljenja, pravilnim načinom ponašanja.

Njihove izuzetno visoke duhovne mogućnosti, ne samo njihovih velikana nego i velikog broja populacije nose,međutim, i opasnosti od slučajne ili namerne greške u mišljenju ili ponašanju jer mogu biti vrlo kobne i naneti

velika zla. Zbog toga, civilizacije u ovoj dimenziji snose veliku odgovornost za očuvanje svetih znanja iočuvanje funkcionisanja kosmosa.

Ova dimenzija je predstavljala ne samo vrhunac mogućnosti civilizacija živih bića u kojoj su ljudi jedno vremeboravili, nego predstavlja i izuzetno moćne i snažne istraživačke pretenzije i sklonosti svih oblasti

paranormalnih pojava, istraživanje duhovnih energija, svetih znanja i svega onoga što nije materijalno a štocivilizacijama na ovom nivou omogućava jedan bezbrižan, bezbedan, prijatan, stvaralački, kreativan život.

Druga dimenzija je kruna mogućnosti ljudskih i drugih živih bića. Tu se sve ono što je u trećoj dimenziji bilo upunom zamahu postepeno stabilizuje, završava, zaokružva, stavlja se krov na zgradu, stavlja se tačka na "i".

U zavisnosti od dužine boravka u drugoj dimenziji, civilizacije se razlikuju utoliko što su na samom početku

počele da stavljaju krov na zgradu, počele da je privode kraju da bi se posle određenog vremena boravka u

ovoj dimenziji sve to svodilo na stavljanje poslednjih crepova, stavljanje tačke na "i" a posle dovoljno dugogvremena provedenog u ovoj dimenziji nastao period efektuiranja onog što se tokom 12 dimenzija postepeno

gradilo. To je period uživanja u plodovima svoga rada, u plodovima rada predaka tokom hiljada i hiljada



godina.

To je period života u raju koji karakteriše gotovo apsolutna usklađenost sa voljom Stvaraoca, gotovo

savršen način razmišljanja i delovanja, duboka duhovnost, duboko proučavanje paranormalnih pojava i svetih

znanja. Ta bića doživljavaju blagu nirvanu, sreću, zadovoljstvo, ispunjenost, veliku ljubav prema Stvaraocu,prema svim bićima, prema Energijama. Njihov život je ispunjen radom u kome osećaju izuzetno zadovoljstvo,

prijatnost, sreću. Rezultati toga rada su potpuna ispunjenost Stvaraocem, potpuna saznanja o svetimznanjima, stabilnost društvene zajednice, njena izuzetna harmoničnost, blagostanje, uživanje, sreća.

PRVA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: bela)

Živa bića u ovu dimenziju nemaju pristup, ona je rezervisana za duhovne i ostale energije. U odnosu nadimenzije u kojima postoje živa bića, ova dimenzija je neuporedivo razvijenija u duhovnom smislu, moćnija,

sa neuporedivo većim znanjem. Jednom rečju, za razliku od kontinuiteta razvoja od 13. do 2.dimenzije, ovadimenzija predstavlja neverovatni skok, predstavlja ogromnu razliku u odnosu na niže dimenzije. To,

praktično, znači da nikada nisu niti će moći da se porede dostignuća ni potencijali živih bića sa većinom

energija iz prve dimenzije.

Ova dimenzija ima neizmerne mogućnosti saznanja o svim pojavama iz paranormalnog sveta koja su dostupnaisključivo izuzetno razvijenim pojedincima bilo iz koje dimenzije s tim da što je dimenzija viša to je veći broj

živih bića koja u nju mogu ući i to je veća dubina saznanja do kojih ona dolaze.

NULTA DIMENZIJA

U daljini, gore vidi se svetlost kao Sunce sa blagom izmaglicom. Ova Nulta dimenzija predstavlja energetsko

polje Stvaraoca.

Kao što je nepremostiva razlika izmeđi prve dimenzije i ostalih dimenzija ispod nje u kojima žive živa bića,

tako je i nepremostiva razlika između energetskog polja Stvaraoca i energija kosmosa koje je on stvorio.Upravo ta razlika predstavlja, sa jedne strane, potencijal za stvaranje novih, još inteligentnijih, složenijih,

moćnijih energija a sa druge strane taj jaz između energija i Stvaraoca predstavlja veliku šansu i izazov za sverazvijenije energije da se što više približe Stvaraocu, bez obzira što ga nikada neće moći dostići.

Ovo polje je nedostupno čak i energijama a kamoli živim bićima. Pa, ipak, određena vrhunski razvijena živabića, posebno ona koja mogu da pomognu razvoju celokupne svoje civilizacije, mogu da iz nulte dimenzije

crpe određena znanja, pomoć, potporu i savete koji će im u tome pomoći.

Idealni poredak

PRVA I DRUGA FAZA RAZVOJA ČOVEKA



Postoji jedna pojava koja okupira sve energije kosmosa, pa i samog Stvaraoca. To je razvoj. Razvoj

predstavlja osnovni princip kosmosa. Bez razvoja kosmos danas ne bi bio ono što jeste. Zbog toga je razvojosnovni i stav i princip. Ne postoji nijedan trenutak u razvoju kosmosa od početka do danas da ovaj princip

nije do maksimuma zastupljen, što znači da se kosmos neprekidno razvija i da će se razvijati sve dok ga budebilo. Stvaralac je u sve energije koje je stvorio ugradio embrion razvoja koji sadrži suštinu, redosled,

intenzitet i pravac razvoja svake od energija. To isto sadrži i ljudska aura i stoga je njen razvoj podeljen u dve

faze:

- Prva u kojoj učestvuje samo leva polovina mozga;

- Druga u kojoj učestvuje i leva i desna polovina mozga.

U čemu je razlika između ove dve faze razvoja ljudske aure, odnosno mozga?

Hristova energija koja je stvorila čoveka zamislila je da završni deo razvoja čoveka posle više prethodnihmutacija, selekcija itd, sadrži dve faze u kojoj bi prva faza bila zadovoljavajuća i obavila svoju funkciju sve

do pred kraj ljudskog razvoja, dok bi druga faza trebalo da da krunu svega, da izuzetnom brzinom razvojazavrši, ne samo razvoj ljudske civilizacije, nego i sazrevanje svetlećih tela.

Naravno da se u momentu stvaranja programa za prvu i drugu fazu nije moglo znati da će ljudska civilizacijadobiti zadatak da pomogne razvoj jede generacije svetlećih tela, ali je to vremensko poklapanje izuzetno

dobro došlo, jer će se sa razvojem druge faze u znatnoj meri olakšati sazrevanje svetlećih tela o čemu govori i

skraćenje perioda do sazrevanja svetlećih tela sa 12.000 na samo 3.000 godina. Na taj način će i poredkašnjenja u razvoju ljudske civilizacije zbog stvaranja ogromnog broja negativnih misli ona, ipak u približno

predviđenom roku završiti svoj razvoj i ujedno završiti sazrevanje svih svetlećih tela kojima pomažemo.

Kakva je uloga mozga u ovim fazama razvoja ljudske aure?

U prvoj fazi uloga mozga je da skladišti ogroman broj informacija i zaključaka koje je bela bioenergija donela

i istovremeno vrši emitovanje ljudskih misli, odnosno razmišljanja bele bioenergije te da komandujefunkcionisanjem svih organa ljudskog tela.

Druga faza razvoja ljudske aure podrazmeva priliv obilja informacija od strane duhovnih energija koje ćeomogućiti beloj bioenergiji da neuporedivo brže donosi svoje zaključke, da oni budu mnogo dublji, mnogo

ispravniji, da se broj negativih misli svede na minimum i time omogući pročišćavanje ljudske aure i njenomnogo bolje funkcionisanje, što automatski dovodi do poboljšanja inteligencije, kreativnosti i duhovnosti. To

znači da će kvalitet, dubina i širina rada ljudske aure, a posebno bele bioenergije u njoj, zbog poboljšanih

okolnosti u kojima funkcioniše omogućiti neuporedivo više zaključaka, kao i nekih paranormalnih mogućnostiza koje je neophodno da se uključi desna polovina mozga.

Desna polovina mozga sadrži neke potencijale kojih leva nema i čijim će aktiviranjem doći do snažnog

razvoja ovih potencijala što će upravo omogućiti snažan razvoj paranormalnih moći, inteligencije i

kreativnosti. Znači da desna polovina mozga, takođe ima svoju funkciju koja se neće probuditi i aktivirati svedok aura te osobe ne pređe u drugu fazu razvoja sa neuporedivo većim ukupnim mogućnostima koje će

desna polovina mozga, tekođe preuzimati i skladištiti, a za neke služiti kao emisiona stanica radi njihoverealizacije.



Duhovne energije predviđaju da će kroz oko 1.000 godina, u skladu sa genetskim mogućnostima, prirodnim

putem doći do aktiviranja desne polovine mozga i prelaska čoveka u drugu fazu. Ovo je toliko značajandogađaj da se skoro može porediti sa spajanjem embriona svetlećih tela sa aurom praistorijskih ljudi pre

144.000 godina.

Duhovne energije su spremne da ovaj prirodni proces ubrzaju, tako da se već u naše vreme postigne

aktiviranje desne polovine mozga. To bi bilo moguće uz njihovu veliku pomoć u obliku oko 40 energetskih

delovanja koja bi se obavljala približno jednom mesečno, što znači da bi ceo ciklus trajao oko 3 godine. Pritome bi se aktivianje desne polovine mozga moglo realizovati svakoj osobi koja to želi, pod uslovom da je

starija od 16 godina.

Aktiviranjem desne polovine mozga postiže se čistoća aure, visoka duhovnost, velike paranormalne moći,

izvanredne mogućnosti u matematici, fizici, nauci uopšte, razumevanje privrednih problema i mnoge drugemogućnosti koje su nezamislive za obične ljude, što znači da su ove osobe vrlo blizu mogućnostima

prosvetljenih. Pored toga, vrlo brzo, za nekoliko godina, automatski dolazi do prosvetljenja ovih osoba, bezobzira na to da li su nešto posebno preduzimale.

Generalno gledano, već za desetak godina bi broj osoba sa aktiviranom desnom polovinom mozga mogaodostići oko 100.000, za 15 godina oko 10 miliona, a za 50 godina oko 3 milijarde. Značaj ovih osoba u

celom svetu će, sa povećanjem njihovog broja sve više rasti, jer će u svojim zemljama zbog gotovo genijalnihmogućnosti zauzimati vodeća mesta u nauci, privredi, politici, religiji, pri čemu će njihova zajednička crta biti

potpuna usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, nego danas.

Istovremeno sa radom na maksimalnom razvoju mogućnosti ljudske aure koji smo nazvali druga faza razvoja

čoveka, duhovne energije su započele i pripremu još spektakularnijeg programa koji obuhvata razvoj,odnosno proširenje mogućnosti ljudske aure izvan genetskih, što bi dovela do stvaranja posebne rase ljudi,

neuporedivo razvijenije od naše

PRODUŽENJE LJUDSKOG VEKA

Čovek u svom razvoju može napredovati u fizičkom, intelektualnom, kreativnom i duhovnom smislu. Postoje

delovanja koja su vrlo duboko ušla u rad na promenama u duhovnom, kao i u psihičkom smislu, sa ciljem dadobijemo čoveka druge faze razvoja koji će oogućiti neuporedivo veće intelektualne, paranormalne i

normalne mogućnosti i čoveka kao inteligentnog bića. Međutim, na planu fizičkog razvoja do sada nije rađeno

ništa iz prostog razloga što je razvoj fizičkih mogućnosti čoveka u znatnoj meri vezan za njegove duhovnemogućnosti. Činjenica je da će duhovni i intelektualni razvoj čoveka omogućiti čistu auru, dobro

funkcionisanje organizma, poboljšanje zdravstvenog stanja, produženje ljudskog veka i podmlađivanje osobakojima je aktivirana desna polovina mozga. To, međutim govori samo o mugućnostima da se postojeće

fizičke mogućnosti ljudi bolje realizuju, produži vek i duže vremena zadrži optimalno fizičko stanje. Ne govori

se ništa o nekim fizičkim razvojnim promenama ljudskog tela.

Da li tu postoje neke mogućnossti?

Svakako da one i u toj sferi postoje i mogu biti vrlo ozbiljne, a tiču se mogućnosti da se ljudsko telo razvije u

odnosu na današnje u nekoliko pravaca.

Prvo, da se produži životni vek do probližno 140 godina za sve one koji dostignu drugu fazu čoveka, a za



one iz prve faze do 110 godina.

Drugo, fizičke mogućnosti aw mogu udvostručiti što se tiče snage, brzine, elastičnosti, istrajnosti.

Treće, iskoristivost kiseonika iz vazduha se može udvostručiti.

Četvrto, iskoristivost hranljivih sastojaka se može utrostručiti.

Peto, kao najveća promena je mogućnost razvoja ljudskog organizma u smislu korišćenja hranljivih sastojaka

minerala, vitamina direktno iz vazduha, preko kože, disajnih organa, kao i iskoristivost određenih supstanci

nanošenjem na kožu, bez unošenja kroz usta u organizam.

Sve ove mogućnosti su vrlo realne i mogu se postići isto tako realno kao što se može dostići druga fazarazvoja čoveka, pri čemu se ovaj fizički razvoj ne postiže automatski sa razvojem druge faze, nego čovek

druge faze samo znatno lakše postiže ove razvojne ciljeve fizičkog tela.

TEMPO RAZVOJA LJUDSKE CIVILIZACIJE

Ljudska civilizacija se tokom svoje istorije nije ravnomerno razvijala. Sve do kontakta sa svetlećim telima

razvoj je, kao i kod svih ostalih životinja i biljaka, tekao neverovatno sporo, da bi posle toga počeopostepeno da se ubrzava, s tim što je ubrzanje, u svakoj narednoj eposi bivalo sve veće. Evo tempa razvoja

ljudske civilizacije prema duhovnim energijama.

1. Do kontakta sa svetlećim telima

(pre 144.000 godina)……………..ekstremno sporo

2. 20.000 godina posle kontakta…....izuzetno sporo

3. Od 20.000 do 60.000 godina

posle kontakta…………………....vrlo sporo

4. Od 60.000 do 120.000 godina

posle kontakta…………………….sporo

5. Od 120.000 do 137.000 godina…..prvi znaci ubrzavanja

6. od 137.000 do pre 200 godina…...sigurni znaci ubrzanja

7. Od pre 200 godina do danas……...brzi razvoj

8. U narednih 200 godina…………...ekstremno brzi razvoj

Budućnost će, dakle, karakterisati ekstra brzi razvoj ljudske civilizacije. To se, pre svega, odnosi na



materijalne stvari, ali će istovremeno stvoriti i snažnu potrebu za duhovnošću, zarad balansa.

ČETIRI VARIJANTE RAZVOJA CIVILIZACIJE

Po mišljenju duhovnih energija postoje 4 varijante razvoja ljudske civilizacije u budućnosti.

Prva je dalji nastavak širanja negativih misli, stvaranje negativnih žarišta kod pojedinaca i grupa ljudi, pa svedo celih država, stvaranja kriza i napetosti među državama, ratova, čemu nema kraja. Velika opasnost postoji

da neka od država koja u ratu bude pritisnuta uza zid upotrebi nuklearnu bombu, čime započinje lanacnuklearnih bombardovanja koje će uništiti, ne samo ljudsku civilizaciju, nego i planetu Zemlju.

Druga varijanta predstavlja kompromisno rešenje, pri čemu bi se države obavezale da dalje neće ratovati i daće međusobne nesuglasice rešavati mirnim putem, a ne ratom. Kazna za one države koje započnu rat biće

odmazda svih drugih država. Ova varijanta razvoja nosi u sebi stalnu napetost imeđu mnogih država, upravozbog teškoća oko mirnodopskog rešavanja određenih nesuglasica i problema koji bi se, po pravilu otezali u

nedogled, neprekidno stvarajući netrpeljivost, odbojnost i mržnju prema, najčešće susednoj zemlji sa kojom

problem postoji. Ova varijanta jedino sprečava ratove, ali samo delimično smanjuje napetost i negativne misliu odnosu na susedne narode i države.

Treća varijanta razvoja ljudske civilizacije podrazumeva postepeno širenje svetih znanja koje će kod mnogih

ljudi dovesti do pravilnog načina mišljanja, koji će stvoriti određena jezgra, udruženja, ponegde i partije koje

bi bile protivteža negativnim mislima većine drugih ljudi. Ovi centri i organizacije bi svojim pozitivnimdelovanjem delimično kompenzovali i umirivali razbuktale strasti i, u odnosu na susedne i ostale države,

donekle održavali balans koji bi mnogo ređe nego u prethodnom slučaju eskalirao u hladni rat, netrpeljivost,odbojnost i pravi rat. Na unutrašnjem planu ove organizacije bi stvorile bolju klimu, bolje međuljudske

odnose. Više od toga ove organizacije ne bi mogle da pomognu.

Četvrti mogući scenario jeste Idealni poredak. Zahvaljujući velikoj rasprostranjenosti svetih znanja i

besplatnoj pomoći iz kosmosa u obliku korisnih proizvoda koji potpomažu jedno drugom tako da njihovuticaj neprekidno raste da bi približno dve trećine stanovništva u relativno kratkom periodu prihvatile sveta

znanja, a preko 90% i proizvode pomoći iz kosmosa. Time bi se omogućio razvoj Idealnog poretka koji bi u

sebi sadržao nove promene načina mišljenja u pozitivnom smislu, tako da bi od 75% do 90% ljudi prihvatalosveta znanja, razmišljalo na pravilan način i pozitivno uticalo na ostali deo populacije.

Hrana iz kosmosa i svi drugi proizvodi omogućili bi da ljudi žive mnogo konfornije, bez materijalnih briga iproblema, dok bi kratko radno vreme omogućilo obilje slobodnog vremena koje bi se koristilo za druženje

počev od porodice, pa do prijatelja i poznanika, za zabavu i razonodu i bavljenje onim hobijem za koji osobaima afiniteta. Takvi odnosi među ljudima ne bi dozvoljavali razvijanje negativnih misli ni prema sebi ni prema

drugim ljudima, a još manje prema drugim državama i narodima. Zbog toga je ovaj četvrti scenario mogućeg

ljudskog razvoja jedini pravi i jedini pozitivan od svih varijanti koje se javljaju kao mogućnost.

Sadašnje stanje međuljudskih, kao i međunarodnih odnosa, odnosa ljudi i država jeste takvo da se još uveknalazi u prvoj varijanti sa nekim idejama koje još nisu sazrele, koje se još ne mogu realizovati u smislu

prelaska na drugu varijantu razvoja ljudske civilizacije i odnosa među državama.

IDEALNI POREDAK



Idealni poredak predstavlja, po mišljenju duhovnih energija jedino pravo rešenje za razvoj ljudske civilizacije i

jedino pravo rešenje za zaštitu ljudi od samouništenja koje može dovesti čak i do uništenja same planete.Stoga je njegovo ostvarenje ne samo potrebno, nego i neophodno! Celokupni razvoj Idealnog poretka

zasnovan je na dva međusobno povezana faktora bez kojih je njegova realizacija nemoguća. Prvi predstavlja

sveta znanja koja ljudima objašnjavaju na koji način je potrebno pravilno razmišljati, kako bi se brojnegativnih misli sveo na minimum i time obezbedilo dobro zdravlje, izrazita kreativnost i visok nivo

inteligencije. Istovremeno sveta znanja ljudima govore o nekim činjenicama koje nikada neće biti otkriveneljudskim načinima istraživanja, jer se nalaze sa one strane barijere preko koje čovek ne može. Duhovne

energije stoga prenose ova znanja onim ljudima koji su dovoljno duhovno razvijeni, ne samo da ih prime,

nego i da ih prenesu i ostalima za opšte dobro celokupne ljudske civilizacije. Ova znanja će omogućiti razvojtolerancije među ljudima, dobrosusedske odnose i otkloniti netrpeljivost, loše međudržavne odnose i ratove.

Time će ta znanja odigrati svoju vrlo značajnu ulogu u obezbeđenju mira u svetu.

Međutim, sve dok postoje glad i beda u svetu, dok postoje društveni odnosi koji su zasnovani na

eksploataciji čoveka od strane čoveka, odnosno dok postoje ogromne razlike između bogatih i siromašnih,sveta znanja neće biti dovoljna da se u potpunosti, trajno i sa sigurnošću obezbedi mir u svetu. Zbog toga

presudnu ulogu u realizaciji Idealnog poretka igraju proizvodi pomoći iz kosmosa koji će se besplatno delitiljudima u Idealnom poretku, a koji će predstavljati neke osnovne proizvode egzistencionalne prirode, kao i

proizvode za široku potrošnju i poboljšanje komfora i života uopšte. Ovi besplatni proizvodi iz kosmosa koje

će moći posedovati i siromaši i bogati drastično će smanjiti razlike između bogatstva i siromaštva, upotpunosti ukloniti glad i bedu i omogućiti da najveći broj stanovnika dostigne nivo srednje klase. To znači da

će najveći broj ljudi živeti bez materijalnih i drugih problema, bez straha od nezaposlenosti, jer će posao bitiomogućen svima koji to žele. Neće postojati strah kod ljudi da će ostati bez materijalnih sredstava ili da će na

bilo koji način doći u nezavidnu situaciju.

Pomoć iz kosmosa će eliminisati teški rad u rudnicima, topionicama, termoelektranama itd, ukloniće opasnost

od nuklearnih elektrana, jer će one biti isključene, a dnevni rad će se svesti na 2-3 sata, što znači da će ljudiposle radnog vremena biti odmorni, a svoje ogromno slobodno vreme će utrošiti na druženje sa porodicom,

prijateljima i poznanicima, na razonodu i zabavu, duhovni razvoj, istraživanje i proučavanje onih oblasti za

koje osoba ima afiniteta, kao i za bavljenje raznim hobijima.

Deca će biti u potpunosti oslobođena napornog i dosadnog učenja korišćenjem priveska koji automatski

prenosi u svest potrebna znanja, ne samo opšte školsko gradivo, nego i znanja potrebna za sticanjeodređenih kvalifikacija neophodnih za obavljanje određenih poslova.

Ovo blagostanje, dobro raspoloženje i tiha sreća će onemogućiti stvaranje negativnih misli i stresnih situacija,

što će pored odličnog zdravstvenog stanja omogućiti i produžetak ljudskog života do 150 godina, s tim što će

ljudi biti vrlo dugo aktivni u psihičkom i fizičkom pogledu i lucidni sve do kraja života.

Ovako miran, zadovoljan i srećan život neće stvarati netrpeljivost i negativna žarišta, ni prema drugim ljudimaiz svoje okoline, kao ni prema ljudima drugih nacija, druge religije, rase. To će predstavljati garanciju mira u

svetu koji neće biti pomućen hiljadama godina. Zbog toga Idealni poredak predstavlja ne samo jedino pravo

rešenje za ljudsku civilizaciju, nego i poslednji poredak u njenom razvoju, koji će se uz manje korekcijezadržati sve do kraja ljudske civilizacije.

Naravno, postavlja se pitanje: Ko će, kako i odakle obezbediti ovu materijalnu bazu koju smo jednim

imenom nazvali „pomoć iz kosmosa“?



Čovečanstvo poseduje materijalna dobra čijom preraspodelom bi se moglo, ne samo spasiti one koji umiruod gladi, nego i smanjiti bedu u svetu i tako otkloniti, makar najopasnija žarišta. Međutim, duhovne energije

su svesne činjenice da bogati niti su ikad bili niti će biti raspoloženi i spremni na ovu vrstu humanosti, stoga

one uopšte ne računaju na pomoć iz ljudskih izvora. Jedini mogući izvor ove pomoći, materijalne inematerijalne koja će omogućiti realizaciju Idealnog poretka su duhovne energije, odnosno kosmos.

Pomoć kosmosa ljudima će biti besplatna, ali ona neće jednostavno „pasti s neba“. Nju će moći da prihvate

samo duhovno vrhunski razvijene osobe. U tome i jeste glavni problem, jer su ljudi, posebno na Zapadu

gotovo potpuno zanemarili duhovnost i svu pažnju usmerili na materijalno. Svesne toga, duhovne energije većduže vreme, u tom smislu pripremaju određene osobe kako bi ih osposobile da pomoć iz kosmosa preuzmu i

organizuju njenu distribuciju.

IDEALNI POREDAK JE GENETSKI PREDVIĐEN

Idealni poredak je davno zamišljen od strane duhovnih energija kao vrhunac razvoja ljudske civilizacije.

Naime, još od stvaranja pretka svih primata, Hristova energija je imala vrlo jasan plan u vezi sa njegovim

razvojem koji se do danas, najvećim delom i ostvario uz manja odstupanja koja su sasvim razumljiva, sobzirom na uticaj mnogih spoljašnjih faktora, pre svega klime, na njegov razvoj.

Dobijanje misije za pomoć razvoju jedne generacije svetlećih tela predstavljalo je veliki uspeh ljudskogpretka, jer se on zato izborio u jakoj konkurenciji sa delfinom i divljom svinjom, ali je ovaj izbor bio planiran,

zamišljen, zašta je čovek bio negovan, korigovan, mutiran tokom prethodnih 5 miliona godina.

Ipak, tokom razvoja čoveka došlo je do odstupanja od onog što je Hristova energija i uopšte duhovneenergije zamislile za čoveka, zbog izuzetne lakoće, bezbrižnosti, nesavesnosti, neodgovornosti ljudi pristvaranju negativnih misli koje su u znatnoj meri usporile njegov razvoj. Ovo usporenje je bilo tako izuzetnosnažno da duhovne energije procenjuju da bi čovek dostigao današnji nivo još pre 30-40.000 godina da nije

došlo do neverovatno jakog razvoja negativnih misli i dela.

Razvoj ljudske zajednice se realizovao upravo onako kako je to Hristova energija zamislila, ali je svaki

period razvoja, pre svega oni raniji: prvobitna zajednica, robovlasnički poredak, a donekle i feudalni ikapitalistički trajao znatno duže nego što je to bilo zamišljeno. Dakle, da je realizacija negativnih misli i delabila na niskom nivou, kako je to Hristova energija bila zamislila, s obzirom na slobodnu volju ljudi koju su

dobili radi pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, ljudska civilizacija bi se, ne samo generalno bržerazvijala, nego bi se i pojedine poslednje epohe u razvoju, počev od pojave prvobitne zajednice do danas,mnogo brže smenjivale, nego što se to stvarno dogodilo. Upravo taj enormni razvoj negativnih misli doveo je iu poslednjem društvenom uređenju – kapitalizmu do dodatnih ekstremnih devijacija, kao što su komunizam i

fašizam koji su zapretili da potpuno unište ljudsku civilizacju.

Zamisao duhovnih energija je bila da se pri konačnom dostizanju kapitalističkog poretka, ali sa neuporedivo

manje negativnih misli i dela postepeno, bez velikih revolucionarnih promena pređe u jedno društvo koje biprethodilo Idealnom poretku, gde bi sveta znanja bila donekle prihvaćena i vrlo sporo dovela do sazrevanjaljudske civilizacije, da bi posle nekoliko hiljada godina pojedina najnaprednija društva počela da prelaze u

Idealni poredak uz pomoć proizvoda iz kosmosa, a da bi celokupna svetska populacija posle hiljadu godinaprešla na Idealni poredak koji bi se posle 3.000 godina definitivno završio sazrevanjem svih svetlećih tela ljudii završetkom misije koju im je Stvaralac dao. To se, međutim nije desilo zbog enormnog razvoja negativih

misli ljudi, pa je umesto da je početak razvoja Idealnog poretka desi pre približno 30.000 godina, tek danas



najavljen kao jedina mogućnost razvoja ljudske civilizacije koja će je ne samo dovesti do kraja svoje misije,

nego i spasiti sebe i celu planetu od propasti. Sada smo, znači sa 30.000 godina zakašnjenja pred samimrazvojem Idealnog poretka za šta će ljudska civilizacija uz svoje ogromne napore i još mnogo, mnogo većupomoć duhovnih energija pokušati da ostvari ono što je davno trebalo biti gotovo.

LJUDSKA PREDSTAVA O SREĆI I IDEALNI POREDAK

Kakva je relacija između Idealnog poretka i ljudske predstave, odnosno razmišljanja o sreći, zadovoljstvu,nečemu što čovek želi, priželjkuje, što bi ga činilo zadovoljnim, smirenim, opuštenim?

Ljudska predstava o sreći, zadovoljstvu, o miru igra veoma važnu ulogu u razvoju Idealnog poretka. Ako bise te zamisli o sreći kod ljudi razlikovale od onoga što nudi Idealni poredak, on tada nikada ne bi mogao dase u potpunosti realizuje, u potpunosti uspe, da bude prihvaćen od svih ljudi. Znači da mora postojati znak

jednakosti između onoga što ljudi žele za sebe, svoju porodicu, svoje prijatelje sa onim što nudi Idealniporedak. To predstavlja uslov, ne samo nastanka, nego i održivosti Idealnog poretka, jer nijedan drugiporedak, do sada nije zadovoljavao ove ljudske kriterijume i pretenzije, uvek je bio u manjoj ili većoj meri uraskoraku sa njim. Stoga su duhovne energije celu koncepciju Idealnog poretka stvorile na osnovama

ljudskih želja, predstava o sreći, prijatnosti, miru, spokostvu. To znači da će sa punim razvojem Idealnogporetka, koji će se desiti desetak godina posle proglašenja Idealnog poretka za državno uređenje u nekojzemlji, ljudi doživeti onu sreću, spokojstvo, blaženstvo, mir, zadovoljstvo koja je uvek predstavljala njihovu

težnju, želju, pretenziju, a koja je bila sve dotle, praktično nedostižna.

Puna realizacija Idealnog poretka će stvoriti takav način života ljudi za kojim su oni težili celog svog života, ne

samo u ovoj, nego i u svim prethodnim generacijama. Stoga je Idealni poredak realizacija težnji, želja, mašte,pretenzija ljudi svih vremena i zato i predstavlja poslednji poredak, ne samo zato što ne postoji drugi, bolji,nego i zato što ga ljudi neće želeti, jer su ovim sve njihove želje u potpunosti ispunjene. Ovaj izvanredan

kvalitet Idealnog poretka, sa kojim se nijedan prethodni ne samo da ne može porediti, nego zapravo nijeimao ni zadatak, ni pretenzije da stvori ljudima takve uslove kojima će oni biti zadovoljni i sve njihove željeispunjene. Stoga je Idealni poredak, ne samo ispunjenje ljudskih želja, nego predstavlja prvi poredak koji jeuopšte o tome vodio računa i bio usmeren u tom pravcu. Na ovaj način Idealni poredak predstavlja

ispunjenje svih ljudskih želja, mašte, pretenzija kroz celokupnu istoriju razvoja ljudske civilizacije.

IDEALNI POREDAK – NIŠTA NOVO U KOSMOSU

Idealni poredak ne predstavlja ništa novo u kosmosu. Mnoge civilizacije materijalnih bića imaju vrlo razvijene

nivoe društvenog uređenja koji podsećaju na Idealni poredak uz odgovarajuće razlike koje su posledicadrugačije strukture, funkcionisanja i načina razmišljanja ovih bića u odnosu na ljude. Najrazvijenije civilizacijeovih bića u kosmosu imaju još mnogo razvijenija društvena uređenja od Idealnog poretka, ali su onaneprimenljiva na ljude, jer zahtevaju znatno viši nivo intelektualnog razvoja, društvene svesti i gotovo savršeno

pravilan način razmišljanja. Ljudi taj nivo ne mogu dostići, jer razvoj čoveka u genetskom smislu nije takozamišljen.

Idealni poredak, dakle postoji još pre polovine veka kosmosa i predstavlja normalni način funkcionisanjaživota, razmišljanja ovih bića koji su oni dostigli posle prolaska kroz faze razvoja svoje civilizacije koje,donekle podsećaju na faze razvoja ljudske civilizacije i njihove društvene poretke koje su dotle primenile.

Naravno, materijalne civilizacije u kosmosu koje nisu imale tu sreću da pomažu razvoj jedne generacije



svetlećih tela, utrošile su mnogo više vremena nego što će to ljudska civilizacija učiniti da bi došla do nivoa nakome mogu uspostaviti društveno uređenje koje generalno možemo nazvati Idealni poredak. One civilizacijekoje su bile uključene u pomoć u razvoju jedne generacije svetlećih tela razvijale su se brže od ljudske

civilizacije, pre svega zbog znatno smanjenog broja negativnih misli u odnosu na ljude, što im je omogućavalo,uz pomoć svetlećih tela, gotovo pravolinijski razvoj sve do potpunog sazrevanja svetlećih tela. One su timeujedno i zavšile svoj razvoj, jer su se posle toga, kao što to čeka i ljudsku civilizaciju, ugasile. Ipak, pomoć u

razvoju svetlećih tela je imao relativno mali broj civilizacija materijalnih bića, zbog toga što je način života ovihcivilizacija bio dosta sređen, bez mnogo pitanja, pa bi razvoj svetlećih tela kod takvih civilizacija išao izuzetnosporo, slično pokušajima da neke civilizacije nematerijalnih bića pomognu razvoj jedne generacije svetlećihtela. Civilizacije koje su bile toliko sređene, bezbedne, bez problema, da nisu mogle dobiti šansu za razvoj

svetlećih tela, to neće moći dobiti ni u budućnosti, jer će njihov razvoj biti sve savršeniji, sve viši, sa sve manjeproblema.

Međutim, ljudska civilizacija ima upravo suprotan problem, jer mora da se poboljša životni standard, da seuklone mnogi problemi, prepreke, stranputice da bi tek došli na nivo na kome će broj problema koje trebarešiti, kao i broj negativnih misli biti sveden na pravi nivo koji u potpunosti odgovara potrebama svetlećih tela

za razvoj ljudi. Ljudska civilizacija se, dakle nalazi na suprotnoj strani u odnosu na civilizacije najsavršenijih,najrazvijenijih bića u kosmosu, jer je prevelik broj problema s kojima se sreće doveo do ogromnog razvojanegativnih misli i obrnuto potrebno i suviše olako stvaranje nagativnih misli stvorilo je mnoge problemeljudskoj civilizaciji, usporilo njen razvoj, a posebno usporilo program sazrevanja svetlećih tela. Zbog toga ona

spada u retke civilizacije u kosmosu kojima je potrebno poboljšati način života i poučiti ih kako bi se brojproblema preostalih za rešavanje i broj negativnih misli uklopio u zamisao Stvaraoca da slobodna volja ljudiomogući ubrzani razvoj svetlećih tela. Tek tada, kada se to ostvari, a to će biti moguće realizacijom Idealnog

poretka, svetleća tela će imati idealne uslove za svoj ubrzani razvoj, što će drastično skratiti preostalopotrebno vreme za njihovo sazrevanje sa dvanaest na tri hiljade godina i time, donekle adoknaditi zaostajanjeod oko 30.000 godina nastalo kao posledica gromnog broja negativnih misli ljudi i pogrešnog načina

razmišljanja.

NAJVAŽNIJA PROMENA – STABILIZACIJA NERVNOG SISTEMA

Idealni poredak predstavlja novu epohu koja je daleko važnija, sa daleko većim promenama, nego što su biliprelazi iz jednog društvenog uređenja u drugo. Najveća promena, kao posledica širenja svetih znanja i

proizvoda iz kosmosa biće u tome što će ljudi već posle par godina postojanja Idealnog poretka u potpunostistabilizovati svoj nervni sistem, dovesti ga u jedno dobro, smireno stanje sa vrlo malo negativnih misli, gotovobez stresnih situacija koje će omogućiti dobro zdravlje, dobro funkcionisanje celog organizma, kreativnost,

brzi razvoj duhovnosti i naravno dobro raspoloženje, sreću, pravilan način mišljenja. To je svakako najvažnijapromena do koje će doći, zato što će ona izuzetno ubrzati sazrevanje svetlećih tela kod velikog broja ljudi itime znatno skratiti vreme potrebno za završetak misije koju je Stvaralac dodelio ljudima.

Dakle, ta promena jeste najvažniji rezultat Idealnog poretka, jer će umesto kroz 12.000 godina za približno3.000 godina sazreti sva svetleća tela ljudi i time se završiti ciklus pomoći razvoju jedne generacije svetlećihtela. Sve drugo što se bude dešavalo tokom razvoja Idealnog poretka: širenje svetih znanja, poboljšanje

komfora, smanjenje teškog rada, uklanjanje briga, strahova i neizvesnosti oko posla i mogućnosti okozaposlenja, školovanja dece, uklanjanje gladi, bede, besperspektivnosti, strahova od kriza, ratova i svi ostalinegativni doživljaji, uračunavajući u to i drastično smanjenje negativnih misli i stresnih situacija, upravo imaju

za cilj stabilizaciju nervnog sistema ljudi i njihov brži duhovni razvoj koji će dovesti do zntno bržeg sazrevanjasvetlećih tela.



Dakle, sve te prednosti koje Idealni poredak pruža ljudima nisu same sebi svrha, nego predstavljaju preduslo,

uslov, metod, način, sredstvo kako da se stigne do takvog nivoa duhovnog razvoja ljudi da njihova svetleća

tela što pre sazru. Svakako, tu treba naglasiti uklanjanje opasnosti od čestih ratova, uništenja celokupneljudske civilizacije, pa i same planete Zemlje od strane ljudi, čime bi 144.000 godina rada duhovnih energijana razvoju ljudske civilizacije u cilju pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, definitivno propalo što

duhovne energije ne smeju da dozvole, jer u kosmosu postoji velika glad za zrelim svetlećim telima –majstorima vasione. To znači da će Idealni poredak predstavljati krunu i završnicu pomoći duhovnih energijaljudima, počev od momenta spajanja embriona svetlećih tela sa aurama naših predaka od pre 144.000

godina, kao i intenziviranja pomoći u narednih 3.000 godina, sve do sazrevanja svih svetlećih tela. Sada jeviše razumljivo da duhovne energije ne smeju dozvoliti da, ne samo dosadašnji rad, nego i celokupna zamisaoi projekat, kao i neophodnost sazrevanja svetlećih tela propadne. Iako su 99% truda i rada oko Idealnogporetka preuzele duhovne energije, ipak će ljudima i onaj 1% njihovog učešća predstavljati izuzetno težak,

naporan i dugotrajan put, ali oni na ovom putu ne smeju da posustanu, da podlegnu iskušenjima, da odustanu,jer im to jednostavno pomoć duhovih energija neće dozvoliti.

OGROMNE PROMENE U KVALITETU ŽIVOTA LJUDI

Idealni poredak sadrži mnogobrojne promene do kojih će u životima ljudi doći, a koje nismo spomenuli, jersmo se ograničili samo na one najvažnije i najbitnije koje će ljudi najpre shvatiti i prihvatiti. Navešćemo samoneke od tih mnogobrojnih promena.

Jedna od njih je svakako to što će ljudi čim se probude biti dobro raspoloženi, odmorni, protegnuće se sazadovoljnim osmehom na licu i početi da razmišljaju šta će tog dana lepo uraditi, kako će se videti sa svojimprijateljima i rođacima, zabavljati se i razonoditi na način koji im najbolje odgovara. To će sve stvoriti dobro

jutarnje raspoloženje koje će osobu pratiti celog dana, jer neće biti razloga da se ono pokvari, nečim blokira,neutrališe, jer uslovi života jednostavno neće sadržati takve prepreke, blokade, podvodne stene i opasnostikoje bi ljudima pokvarile i pogoršale njihovo raspoloženje u toku dana ili skrenule sa onog puta zadovoljstva i

razonode koje su planirali.

Druga karakteristična pojava biće jedan doživljaj izuzetne ljubavi roditelja prema svojoj deci koja neće biti

rezultat Idealnog poretka, ali će on omogućiti da se ona realizuje, razvije na način kakav, izvan Idealnogporetka, retko koji roditelj ima prilike da doživi. Tu se, dakle radi o okolnostima koje tu ljubav i zadovoljstvoomogućavaju, iako je ona prisutna kod većine roditelja u bilo kakvom uređenju i u bilo kakvim teškimuslovima. Dakle, oslobađanje, upravo od tih negativnih misli, briga, nedaća, bede, neizvesnosti i straha od

budućnosti odjednom će omogućiti da čista, divna ljubav prema svojoj deci ispliva na površinu, razlije se,preplavi roditelje tako da oni požele da je iskažu svojoj deci na način na koji će je deca diživeti direktno,ubedljivo, bez skrivanja, bez uzdržanosti, bez kočnica koje stvaraju oficirsko ili strogo vaspitanje. Ta ljubav

će se u odsustvu bilo kojih prepreka, jednostavno razliti i ispuniti biće roditelja i deca će je upiti kao sunđer.U takvom stanju će odnos roditelja prema deci biti sa neuporedivo većom ljubavlju nego što je danas, uopštemoguće. Roditelji će, ne samo doživljavati ovu ljubav i privrženost prema svojoj deci, nego će i uživati u

njima, u njihovom rastu, razvoju, radu prateći svaki njihov korak sa zadovoljstvom, sa srećom. To ćeposebno omogućiti učenje uz pomoć priveska za učenje, bez napora, bez nerviranja, briga i time datimogućnost deci da se druže, ne samo sa svojim vršnjacima, nego i sa svojim roditeljima, da se zabavljaju,čak i da rade neke poslove, ukoliko za to budu imali interesovanje. Dakle, odnos roditelja prema deci biće

onakav kako duhovne energije zamišljaju.

Isto tako odnos dece prema roditeljima će biti oslobođen mnogih stega, vojničke discipline, prisile, posebno



za učenje ili bilo kakvu vrstu rada i naprezanja, pa će deca u svojim roditeljima samo ljubav, privrženost,doživljavaće ih kao osobe koje im žele samo dobro, sreću i zadovoljstvo čime će, normalno još više usrećitisvoje roditelje.

Treća velika prmena pojaviće se kod dece svih uzrasta, jer će ona biti generalno oslobođena najvećegproblema – mukotrpnog učenja i time obezbediti sve potrebno vreme za igru, razonodu i zabavu. Period dopočetka školovanja koji je za mnogu decu predstavljao nezaboravno vreme bez učenja, bez obaveza, briga

koje su provodili samo u igri i zabavi, kada su ih svi voleli i mazili, sada se produžava na celo njihovodetinjstvo i mladost, što predstavlja neverovatnu promenu u pozitivnom smislu koja će preporoditi, ne samoživot dece, nego će ostaviti dubok pozitivan trag na njih kada odrastu, zaposle se, osnuju svoju porodicu i

budu imala svoju decu. Pored presudne uloge koju će privezak za učenje imati na omogućavanje ovogpredivog života dece i omladine, on će odigrati ključnu ulogu i u vaspitavanju dece u smislu stvaranjapravilnog mišljenja i usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca i odsustva svih negativnih misli koje bi decu mogledovesti na stranputicu, bilo zbog neznanja, lošeg društva ili nezadovoljstva, lošeg funkcionisanja nervnog

sistema, baznađa, nedostatka ljubavi roditelja i okoline i drugih uzroka koji danas jedan deo dece skreću upogrešnom pravcu. To znači da će privezak, paralelno sa drugim sredstvima realizacije svetih znanja, ipakodigrati presudnu ulogu u njihovom vaspitanju i pripremi da postanu pravi građani Idealnog poretka.

Naravno da će postojati još mnoge, krupne promene. Nabrojaćemo samo neke od njih bez udubljivanja:neuporedivo lakši život udate žene, kao majke porodice, neuporedivo lakši i konforniji život poljoprivrednog

stanovništva, ukidanje svih profesija koje zahtevaju težak i mukotrpan fizički rad, kao što su rudarstvo, rad ulivnicama ili bilo koje slične profesije i mnoge druge koje će imati značajan doprinos u poboljšanju životnogkonfora, zadovoljstva, mira, stabilnosti života, a koje će proizići iz promena u načinu života ljudi koje donosiIdealni poredak.

POSTEPENO VRAĆANJE PRIRODI

Ljudsko reagovanje na darove prirode, kao što je osvjanje vatre, pripitomljavanje životinja, pronalazakmetala i drugo bilo je sve snažniji osećaj sigurnosti u sebe, što je izazvalo postepeno sve veće ignorisanje

saveta koji im nisu odgovarali, a koje su, pre više od 100.000 godina sa lakoćom primali od duhovnihenergija i svetlećeg tela. To se dešavalo, najčešće onda kada su imali negativne misli kao što su mržnja,zavist, strah, nezadovoljstvo, žalost. Negativne misli, pored drugih nevolja dovode i do najvećeg zla

čovečanstva – netrpeljivosti koja se širi od pojedinaca na grupe ljudi stvarajući jezgra rasne, verske inacionalne netrpeljivosti, što često dovodi do ratova među državama, a i do onih svetskih. Pogrešan načinmišljenja koji proizvodi negativne misli posledica je pogrešnog razvoja ljudske civilizacije tokom poslednjihpreko 100.000 godina i glavni uzročnik većine zala sa kojima se suočava savremeni svet.

Sada se postavlja pitanje: kako je moguće ovu osobinu ljudske psihe koja je izuzetno negativna za njegovrazvoj, koja mu blokira razvoj, ne samo u prošlosti, nego preti da to uradi i u budućnosti izmeniti, blokirati ili

uraditi bilo šta što bi umanjilo njen dalji uticaj na negativni razvoj čoveka, posebno sada, kad se ljudi nalazepred Idealnim poretkom?

Sveta znanja će donekle ublažiti ovu ljudsku negativnu reakciju, može se grubo reći za nekih 30%, što je imnogo i malo. Mnogo je, jer se to do sada ničim nije moglo ugroziti, a malo, jer to nije dovoljno da se sveljudske reakcije koje su negativne ili bar njihov najveći deo blokiraju ili uklone, kako bi razvoj Idealnogporetka išao krupnim koracima napred. Preostalih 70% će realizovati duhovne energije svojim delovanjem

kroz proizvode pomoći iz kosmosa, tako što će jedan elemenat delovanja ovih proizvoda na ljude, uenergetskom smislu imati jedini zadatak da uklanja ljudsku negativnu reakciju na informacije koje dobija



preko svetih znanja, reakciju na ono što je pročitao o svetim znanjima, na ono što mu govore duhovne

energije.

U ovom momentu ljudskog razvoja ne može se govoriti o reakciji odbojnosti na ono što nam šalju duhovneenergije i svetleće telo, jer ljudi odvojeni od prirode ne primaju ove informacije, tako da one ne utiču nanjihov način razmišljanja i delovanja.

Stoga će delovanja elemenata svetih znanja do kojih će ljudi doći usmenim ili pismenim putem ili prekopriveska svetih znanja otkloniti oko 30% negativnih reakcija, dok će sa oko 70% to postići upravo

delovanjem predmeta koji će koristiti, a koji predstavljaju pomoć iz kosmosa. Ovo delovanje će uklanjatinegativnosti i odbojnost prema onome o čemu govore sveta znanja, pri čemu ljudi u većini slučajeva neće bitisvesni ovog delovanja zbog niskog nivoa duhovnog razvoja i gubitka kontakta sa prirodom, ali će ono,

svejedno odigrati blagorodnu ulogu, jer će ukloniti mnoga negativna ponašanja kojih će ljudi zahvaljujućisvetim znanjima sada biti svesni ukoliko ih dobiju preko usmenih i pismenih informacija o svetim znanjima ilipodsvesno preko priveska za širenje svetih znanja. Ovo delovanje će znači biti kombinacija uklanjanjaodbojnosti ljudi prema onome što dobijaju preko svetih znanja i istovremeno ukanjanje delovanjem

proizvoda iz kosmosa. Znači da će ljudi ovim delovanjem duhovnih energija preko predmeta pomoći izkosmosa gubiti tu negativnu reakciju na ono o čemu mu govore sveta znanja usmenim ili pismenim putem ilipreko priveska za širenje svetih znanja.

Međutim, jedan drugi aspekt delovanja ovih proizvoda na ljude biće u smislu da oni sve više prihvataju svetaznanja, što znači da se neće svoditi na to da ih uvere da prihvate ono što kažu sveta znanja, što pomalo

podseća na neku prinudu, nego će sve više omiliti ljudima sveta znanja, tako da će ih oni prihvatiti kao neštosvoje, lično, nešto što treba da neguju, da vole, poštuju, da šire drugim ljudima. Stoga je ovo drugo delovanjemnogo važnije i dugoročno gledano mnogo značajnije, jer će ljudi na ovaj način prihvatiti sveta znanja kaonešto što će predstavljati suštinu njihove svesti, duše, čime će se definitivno ukloniti sve negativne misli ljudi,

sva negativna ponašanja, odnosno bilo kakvo mišljenje ili činjenje koje će biti suprotno njima.

To je perspektiva ljudskog razvoja, čime će oni, zahvaljujući čistoći svoje aure ponovo doći do jednog novog

pozitivnog prilaza i svetlećem telu i svetim znanjima, do mogućnosti ponovnog uspostavljanja direktnihkontakata sa svetlećim telom i duhovnim energijama, što će im omogućiti nesmetani, izuzetno brz razvoj kojiće kod velikog broja ljudi dovesti do prosvetljenja.

Sad, dakle imamo kompletan ciklus koji podseća na sinusoidu ljudskog duhovnog razvoja, čiji se jedanelemenat razvio izvan okvira koji su zacrtale i zamislile duhovne energije, pri čemu je u početku delovanja

svetlećeg tela postojao snažan uticaj duhovnih energija i svetlećeg tela na ljudsko mišljenje i ponašanje da bisa osvajanjem prirode čovek sticao oređenu sigurnost i počeo sa nekim svojim usko ljudskim, sebičniminteresima da se sve češće suprotstavlja uticaju duhovnih energija i svetlećeg tela, kako bi to potiskivanje iuklanjanje uticaja svetlećeg tela i duhovih energija kroz mehanizam koji je čovek stvorio, postepeno dovelo

do gubitka kontakta sa njima, jer ih je čovek svesno ili podsvesno gasio, pri čemu smo u današnje vremedošli do takvog stanja da običan čovek nema nikakav kontakt s duhovnim energijama. Time je ne samootklonio razlike između svojih stavova i svetlećeg tela koje su smetale, najčešće svojim sebičnim i negativnim

interesima, nego je istovremeno gašenjem tih kontakata čovek izgubio ogroman broj pozitivnih i izuzetnokorisnih informacija koje bi čovečanstvo do danas odvelo mnogo dalje od onog što smo da sada postigli.

Ako uzmemo da najniža tačka predstavlja donji deo sinusoide i da od nje aktivnosti vezane za promene upozitivnom smislu koje će postepeno obnoviti kontakt između čoveka i prirode, odnosno svetlećeg tela iduhovnih energija uz pomoć svetih znanja i delovanja predmeta pomoći iz kosmosa, tada će sinusoida krenuti



uzlaznom linijom i mnogo brže nego što je bilo potrebno da se dođe dovde, približno za par stotina godina idostići neko nulto stanje, gde će odbojnost biti drastično smanjena, gde će prijem informacija od duhovnihenergija i svetlećeg tela početi da biva sve značajniji, da bi za oko 1.000 godina bio uspostavljen potpunkontakt između ovih energija i ljudi, što znači da bi se vratili na vreme dobrih kontakata starih oko 140.000godina. Od tog momenta broj prosvetljenih ljudi bi bio sve veći, da bi za oko 3.000 godina svi ljudi bili

prosvetljeni, a sva svetleća tela sazrela, čime bi sveta misija ljudske civilizacije bila završena, jer bi ispunilasvoju pomoć u odgajanju jedne generacije ogromnog broja svetlećih tela, majstora kosmosa.

RAZLIKE IZMEĐU IDEALNOG PORETKA I PRETHODNIH

Ako bi se Idealni poredak uporedio s nekim od prethodnih poredaka, počev od robovlasničkog, onda binivo pravde, zaštite ljudi, sigurnosti, blagostanja, mogućnosto za razvoj, odmor, razonodu izgledao na sledećinačin: Ako bi se to stanje oko tih ljudskih mogućnosti kod robovlasničkog poretka označilo sa 1, feudalni bi

bio 5, kapitalistički 12, komunistički 7, fašistički 8 i Idealni poredak 50.

To bi bila generalna slika ljudsih mogućnosti kroz poznate društvene poretke, koja govori kako je životčoveka postepeno napredovao u svakom smislu, s tim da je u kapitalističkom poretku došlo do njegove,

doduše kraće vreme degeneracije tako da se ljudsko društvo u nekim zemljama vratilo izuzetno unazad, pričemu u komunizmu najviše, a u fašizmu nešto manje, tako da im se u 20-tom veku nivo mogućnosti čovekasrozao na samo nešto bolje stanje od feudalnog. Ova dva poretka su tragedija i sramota za ljudski rod, dok

su ostali poreci: robovlasnički, feudalni i kapitalistički predviđeni genetskim razvojem ljudske civilizacije i bezobzira na njihove velike mane predstavljali obaveznu fazu u razvoju ljudi koja u to vreme nije mogla imatibolje osobine i karakteristike, dok su komunizam i fašizam predstavljali degeneraciju razvoja ljudskog

društva, jer su se pojavili posle kapitalizma i morali su, samim tim doneti nešto bolje ljudsko društvo.

Idealni poredak, posle svog potpunog uspostavljanja neće dozvoliti nijednu od ovih degeneracija, pa ni nekinovi, čak ni vraćanje na postojeći kapitalistički. To je zbog toga što se u Idealnom poretku neće javiti

protivurečnosti koje su karakterisale sve dosadašnje poretke. Neće biti gladi i bede, velikog broja siromašnihi malog broja bogatih, velike nezaposlenosti, umornih, iscrpljenih, depresivnih, gnevnih ljudi koji bi tražilipoboljšanje svog materijalnog stanja, svog statusa, jer će u Idealnom poretku ljudi biti jednaki, sa istim

mogućnostima, razlike između bogatih i siromašnih znatno smanjene, sa najvećim delom stanovništva usrednjem, dobro situiranom sloju, sa obezbeđenim poslom, besplatnim školovanjem, besplatnim vrtićima,besplatnim lečenjem, sa divnim kućama opremljenim najkvalitetnijim pokućstvom, besplatnim prevozom itd.

Ovakvo stanje ne stvara negativne misli, revolt, depresiju, mržnju, ratove, ne stvara ni neko tihonezadovoljstvo i nemir, a kamoli želju za stvaranjem novih društvenih uređenja koja bi bila pravilnija,poštenija, bogatija, duhovnija od Idealnog poretka. Zbog toga je Idealni poredak poslednji poredak, jer od

njega ne postoji ništa bolje ni savršenije. Vrlo je karakteristična jedna razlika između Idealnog poretka i svihostalih: neće biti borbe za ona tri prestiža i pretenzije velikog broja današnjih ljudi: bogatstvo, vlast iškolovanje na ljudski način.

ZAŠTO ĆE DOĆI KRAJ LJUDSKE CIVILIZACIJE?

Jedna od najvećih istina kosmosa glasi: Dokle god postoji kosmos, postojaće energije, živa bića i mrtvamaterija.

Živa bića će se postepeno usavršavati i posajaće sve inteligentnija, kreativnija, složenija, naprednija u svakompogledu, zaštićenija, dugovečnija i bliža volji Stvaraoca. To je razvojni put živih bića koji je programiran, koji



se ne može menjati, ne može se od njega odstupiti, osim za kraće vreme, pa zbog toga Idealni poredak kao

nešto što je u programu ili u genima ljudi što im je Stvaralac dao, predstavlja poslednju kariku u lancu razvojaljudske civilizacije, a koja je u potpunosti usklađena sa voljom Stvaraoca. Znači da je Idealni poredak kraj

puta, kraj razvoja, ali ujedno i najsavršeniji nivo, idealno društveno uređenje na čijem kraju će, poslesazrevanja većine svetlećih tela ljudi, doći o gašenja ljudske civilizacije.

Postavlja se pitanje: Zbog čega je potrebno da se ljudska civilizacija ugasi, ako sve druge civilizacije naZemlji ostaju da postoje, da se dalje razvijaju?

To je zbog toga što je ljudska civilizacija, stara 5 miliona godina, pre 144.000 gdina određena za nosioca

pooći razvoju jednoj generaciji svetlećih tela, a koja će se kroz 3.000 godina završiti tako što će sva svetlećatela sazreti.

Kakva bi bila svrha daljeg razvoja i opstanka ljudske civilizacije?

Vrhunski princip kosmosa je neprekidni razvoj sve do konačnog dostizanja cilja kome se teži. Međutim,

završetkom sazrevanja svih svetlećih tela ljudska civilizacija je dostigla taj cilj. Ne postoji nijedan viši cilj zaljude od prosvetljenja, a zatim sazrevanja svetlećih tela.

To znači da kada većini bude sazrelo svetleće telo, njihovi potomci neće moći da napreduju, neće postojati

ništa novo, štaviše oni neće imati ni svetleća tela. To je zbog toga što Hristova energija neće više emitovatinove embrione svetlećih tela koja bi se spajala sa aurama ljudi, jer nema nikakvog smisla da relativno malibroj ljudi čeka nekoliko stotina generacija, što znači više hiljada godina, dok im svetleća tela ne sazru.

Glavnina zrelih svetlećih tela koja predstavljaju kritičnu masu neće se više vraćati na Zemlju među ljude, jer suzavršila svoj razvoj i preuzimaju svoje zadatke kao majstori kosmosa.

Prema tome, posle dostizanja kritične mase zrelih svetlećih tela neophodnih za obavljanje poslova, pre svegau auri Zemlje, ostalih nebeskih tela i samog Sunca, a zatim širom vasione ne postoji potreba za jednom malomkoličinom zrelih svetlećih tela koja se ne mogu priključiti ovoj kritičnom masi, a istovremeno, zbog malog

broja ne mogu obrazovati novu kritičnu masu.

Stoga će osobe koje još budu imale svetleća tela koja još nisu sazrela u momentu nastanka kritične mase

dalje nastaviti sa ciklusom vraćanja tih svetlećih tela sledećoj generaciji ljudi, dok će sva ostala novorođenadeca ostati bez svetlećih tela, jer novih neće biti, a starih svetlećih tela neće biti za celu populaciju.

Zbog toga će se osobe koje se budu rađale bez svetlećeg tela brzo degenerisati i izumiraće, jer će bitinesposobne za život koji će biti visoko razvijen u kome će biti u mogućnosti da opstanu samosuperinteligentne i superkreativne ličnosti.

Aktivni i pasivni tip prosvetljenja, paraprosvetljenje

PROSVETLJENE



Za čoveka ne postoji nijedan veći životni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne može meriti nikakvo bogatstvo,nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje može dostići svaki čovek ali će to lakše ostvariti osoba čije je

svetleće telo visoko razvijeno. Tri osnovna zahteva za realizaciju ovog cilja su:posvećenje nekoj humanoj ideji (što podstiče pozitivno mišljenje i angažovanje koje ne dovodi u velikoj merido stresnih situacija i većeg broja negativnih misli koje oštećuju funkcionisanja aure, ujedno je i preduslov za

postizanje narednog uslova)postizanje savršenog funkcionisanja nervnog sistema (predstavlja stepen čistoće aure i sinhronizaciju njenogfunkcionisanja ali je i preduslov narednom zahtevu za prosvetljenje)dostizanje vrhunskih paranormalnih moći (ovaj uslov se lakše zadovoljava istraživačkim radom u domenu

duhovnosti)

Kada se to dostigne, aura tih osoba postaje savršeno čista. Čovek ne mora biti svestan postojanja ovog cilja

da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih vrsta, naučnici, pisci, umetnici, religiozni mislioci i drugi prosvetlili suse a da nisu ni znali da tako nešto postoji. Oni su svojim pozitivnim mislima i delima tokom svog života dovelisvoju auru u čisto stanje, što predstavlja uslov za prosvetljenje.

Prosvetljene osobe doživljavaju vrlo značajne promene:u fizičkom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, one se podmlađuju, aktiviraju, fizičke mogućnosti

rastu, sve hronične bolesti se povlače, neumorni su, san im traje samo 2 do 3 sata;u psihičkom pogledu dolazi do smirenog i blaženog stanja jer mnogi nerealni strahovi i brige nestaju zbogmogućnosti predviđanja pojava, čime je svako iznenađenje isključeno;u pogledu paranarmalnih moći promene su svakako najveće. Prosvetljeni jasno vide prošlost i budućnost,

čitaju misli, vide uzrok i vrstu bolesti i znaju način njenog uklanjanja energijama itd. Izvor njihove velikemudrosti i znanja predstavlja mogućnost neprekidnih kontakata sa zrelim svetlećim telima, spiritualnim bićima isamim Jedinstvenim poljem, odnosno Stvaraocem;

u pogledu normalnih mogućnosti, ne postoje stvari koje oni ne shvataju, počev od savršenog poznavanjafunkcionisanja ljudskog organizma, ljudske psihe, rešavanja ekonomskih problema, proizvodnje hrane, pa dopozitivnog uticaja na mase, jačanje tolerancije među ljudima i državama i obezbeđenje mira u svetu.

Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novostečene mogućnosti i pomogne razvoju ljudskecivilizacije, čiji je krajnji cilj da što veći broj ljudi krene putem Stvaraoca. Samo tada će nade Stvaraoca itrud koji su u tu osobu uložila Spiritualna bića, kao i njen trud, uroditi plodom.

U prosvetljenju postoji tzv. aktivni i pasivni tip prosvetljenja i praprosvetljenje.

AKTIVNI TIP PROSVETLJENJA (spiralni razvoj svesti)

Prvi kriterijum:

To je posebna vrsta prosvetljenja koja se dešava u svega 10-15% slučajeva. Ono se ogleda u izuzetnovisokim mogućnostima kontaktiranja sa duhovnim energijama, lakoćom kontakta, lakoćom uspostavljanjarelacija, iskorišćenja pomoći energija, jednom rečju vrhunski dobri odnosi sa energijama.

Drugi kriterijum:



Savršena lakoća postizanja efekata vezanim za različita delovanja energija koji se ogleda u nonšalantnom

odnosu prema energijama koje one savršeno prihvataju i realizuju sve što se od njih traži.

Treći kriterijum:

Uspostavljanje kontakta sa velikim brojem centara u kosmosu, posebno onih koje gotovo isključivo koriste

samo energije za pomoć u svom načinu delovanja.

Četvrti kriterijum:

Stvaranje jednog prijateljskog odnosa sa mnogim energijama koji je zasnovan na dubokoj humanosti teosobe, njenom moralu, njenoj želji za razvojem, za saznanjem, za usavršavanjem i neutoljivoj želji za razvoj

ljudske civilizacije.

To su četiri uslova za prosvetljenje na ovaj način koji, kada su ispunjeni omogućavaju sve one moći, sve

pogodnosti, sve zaštite, ali naravno i obaveze koje svi oblici prosvetljenja imaju.

Spoljašnji efekti ove vrste prosvetljenja nisu tako vidljivi kao kod onih ostalih 85-90%. Pre svega izostaje

onaj savršeni mir ili blaženstvo, tzv. nirvana, dok su neki oblici i vidovi karakteristika prosvetljenih osoba blažiili manje izraženi kao: čitanje misli, spontano viđenje aure i neki drugi oblici karakteristični za većinski načinprosvetljenja (85-90%), dok su drugi vrlo slični kod oba tipa prosvetljenja kao što je postepeno vraćanjefizičkih osobina na nivo tridesetpetogodišnjaka, odlično razumevanje privrede, politike, raznih nauka.

PASIVNI TIP PROSVETLJENJA

Razlike između aktivnog načina i načina tih 85-90% prosvetljenih je pre svega u načinu kako se doprosvetljenja došlo.

Razlika je, dakle u putu kojim se išlo, a koji je najviše na Dalekom istoku korišćen, koji se prenosio,praktičnog sa jednog na drugog prosvetljenog i koji su istočnjačke religije i filozofski pravci potsticali kao

pravilan put do prosvetljenja. Stoga je njihov način razvoja doveo do drugačijeg kvaliteta prosvetljenja, pričemu se može računati da je nivo, u oba slučaja jednak.

Kod njih je put ka prosvetljenju bio okrenut ka unutra, ka duhovnom miru, potpunoj opuštenosti, blaženstvu,

ka uklanjanju negativnih misli i svih uzroka koji bi ometali ovaj mir, a zatim je taj mir omogućavao prodor dovisokih paranormalnih moći koje su se, u većini slučajeva ogledale u efektima pojedinih energija, umesto usamim kontaktima sa energijama. To znači da su oni koristili neke mogućnosti, neke efekte, ali nisu upravljali

energijama, nisu imali zajedničkih delovanja, nisu u većoj meri kontaktirali sa energijama, niti koristili njihovupomoć. Njihovi kontakti su bili teški, povremeni, skoro iznuđeni, jer u tim kontaktima nije bilo prisnosti,lakoće, nonšalantnosti, nego su oni vršeni gotovo sa strahopoštovanjem, sa uzdržanošću, distancom, sa

rezervisanošću.

To je bilo iz prostog razloga što su oni videli suštinu u njihovim efektima koje su mogli da koriste, bez želje dabolje upoznaju energije, da ih proučavaju, da sagledaju njihovu suštinu, čak ni pojedinih energija, a kamoli

energetsko stanje kosmosa, njegovu organizaciju, strukturu i energije koje su u njemu najbitnije. Zato su oni



često mogli da koriste određene vrhunske paranormalne moći, jer su njima težili, jedino su njih sagledavali,dok su energije koje su im to stvorile, koje su im to omogućile bile u pozadini, za njih gotovo skrivene. Nisame energije nisu mogle da se nametnu osobama koje su se razvijale prema prosvetljenju, jer su shvatale da

to nije cilj molbi i molitvi ovih osoba.

PARAPROSVETLJENJE

Ovaj način prosvetljenja u suštini predstavlja jedan krupan korak napred u odnosu na standardni vid

prosvetljenja. Zapravo samo iz ove manje grupe prosvetljenih, od oko 800 osoba, stvoreno je 99%paraprosvetljenih, što znači da ovaj vid prosvetljenja omogućava nastavak, produženje, produbljenjemogućnosti prosvetljenih osoba i ujedno dostizanje vrhunskim mogućnosti čoveka, uopšte. To znači daparaprosvetljenje, zahvaljujući upravo ovim osobinama, naravno ne postižu sve osobe iz manjinskog broja

prosvetljenih, ali je sastav grupe paraprosvetljenih gotovo u potpunosti iz grupe koje su imale put razvojaaktivnog prosvetljenja.

Postoje u ovoj grupi paraprosvetljenih varijante koje se odnose na različite načine kontakta sa duhovnim idrugim energijama, na različite mogućnosti saradnje sa njima, što opet čini niz podgrupa u ovoj relativnomalobrojnoj grupi prosvetljenih osoba kojih je do sad bilo sve skupa 75.

Ove osobe dobijaju posebna zaduženja koja su mnogo ozbiljnija i mnogo značajnija, ne samo za razvojljudske civilizacije, nego i na relaciji između čoveka i kosmosa i kosmosa, uopšte. Stoga posle sazrevanja

svetlećih tela ovih osoba, posle njihove biološke smrti, njihova zrela svetleća tela ne odlaze na mesta moći,nego na specijalne zadatke, među koje spada i tzv. Kontrolni punkt. Kontrolni punkt ima zadatak da semnadgledanja funkcionisanja mesta moći na Zemlji, uspostavlja kontakte sa mestima moći na drugim planetamai staništima živih bića, obavlja određene poslove vezane za saradnju svetlećih tela kao majstora kosmosa,

predstavljaju oficire za vezu i učestvuju u planiranju delovanja ovih majstora kosmosa.

Na području Zemlje i ljudske civilizacije, jedan od zadataka koja dva zrela svetleća tela mogu vršiti, jeste

vraćanje u prošlost, radi prenošenja znanja iz sadašnjosti u prošlost, kako bi se pozitivnom promenomprošlosti postigli pozitivni efekti u sadašnjosti, a još bolji u budućnosti.

U prosvetljenju postoje 33 stepena, i to važi za sva živa bića u kosmosu, sa fizičkim telom ili bez.

Osobe koje pripadaju pasivnom tipu prosvetljenju po pravilu ne prelaze 10-ti stepen.

Paraprosvetljenje podrazumeva nivoe koje prelaze deseti stepen, pri čemu postoji veliki prelaz, veliki jaz

između mogućnosti, zadataka, moći, kod 24. na 25., kao što je još veći izazov prelaz sa 31. na 32. stepen, ito ujedno predstavlja velika iskušenja koja treba preći. Osobe koje su na 32. stepenu prosvetljenja dobijajuza realizaciju 50% svojih zadataka koji su vezani za njihovu civilizaciju i planetu na kojoj su nastali, dok 50%

predstavljaju zadaci koji su vezani za kosmos, kao pomoć energijama u rešavanju određenih problema ukosmosu, dok osobe na 33. stepenu prosvetljenja imaju čak 90% svojih zadataka koje su vezane zakosmička pitanja u koje se oni godinama uvode i osposobljavaju od strane duhovnih energija, da bi samo

10% vremena ili zadataka posvećivali planeti i pomoći u okviru svoje rase.

U istoriji čovečanstva poznate su samo tri osobe koje su dostigle 33. stepen prosvetljenja, to su bili GotamaBuda, Isus Hrist i Sri Sathya Sai Baba.



Osim ovih 33. stepena paralelno postoje još nekoliko vrhunskih nivoa koje su po pravilu u svom razvojupostigle osobe sa visokim stepenom prosvetljenja kako bi u što većem obimu mogle pomoći razvoju svojihcivlizacija.

U istoriji ljudske civlizacije prosvetljenje je dostiglo svega oko 35.000 ljudi, od kojih je tek svaki 5 uspeosvojom kreativnošću da pomogne da mu sazru svetleća tela, što govori da se na svim mestima moći na planetiZemlji nalazi ukupno oko 14.000 zrelih svetlećih tela (od svake osobe po dva zrela svetleća tela: prvo, koje

je pratilo nekoliko stotina generacija ljudi a nastalo je od iskre koju je emitovala Hristova energija, i drugo,koje nastaje kao zasluga za duhovne napore u toku života osobe).

dio

Senzitivne tačke planete Zemlje

Na planeti Zemlji, sem mesta moći (čiji sadržaj čine dva osnovna elementa - zrela svetleća tela i 3 energetska

polja (polje Svetlost, polje Prisustvo Stvaraoca i polje Mir) kao i niz drugih polja i delovanja...) postojeodređena mesta koja su izuzetno važna za globalno funkcionisanje planete Zemlje - to su tzv Senzitivne tačkeplanete Zemlje, koje zbog važnosti svoje funkcije možemo uslovno nazvati akupunkturnim meridijanima aure

Zemlje.

One se, prema svojoj veličini, mogu podeliti u tri grupe: velike, srednje i male. Energetska polja svih tačaka

kreću iz središta planete i idu do oboda aure planete. Nijihov položaj je nepromenljiv, bez obzira na promenepoložaja polova ili kontinenata.

Postoje 4 velike senzitivne tačke i one zauzimaju prostor veličine 28 km. Nalaze se kod La Manša, u moru

kod grada Pert u Australiji, na Arktiku i 762 km od Antarktika ka zapadnoj polulopti.

Prosečna veličina srednjih tačaka je oko 7 km i ima ih 70. Tu spadaju i nama poznata mesta kao Olimp, Delfi

i Kajlaš (koji je ujedno i snažno mesto moći). Ovo su mesta jakih interakcija magnetnih i gravitacionih silatako da i Bermudski trougao spada u ovu grupu.

Veličine malih Senzitivnih tačaka se kreće od 9 do 200 m. Njihov broj je 3280. Na njima dominirajumagnetna zračenja, zračenja iz ruda i središta Zemlje i mogu biti lekovita.

Postoji mogućnost pročišćenja tokova malih tačaka (koji su zagađeni usled nuklearnih proba i drugog),njihovo proširivanje, kao i stvaranje nove mreže između njih. To je moguće uradti u procentu od 8% začišćenje i oko 60% za širenje i dodatno aktiviranje. Za svaku tačku se aktiviraju posebne duhovne energije uskladu sa njenom funkcijom.

Cilj aktivirinja ovih centara su: duhovni razvoj posetilaca (kako pri činu aktiviranja, tako i samom narednomposetom) ali i delovanje na neke globalne fenomene kao što je razvoj polja zajedničke svesti čovečanstva,

normalizovanje ose jezgra planete i dr..

Bitna razlika je i to da se boravkom na nekom mestu moći sigurno dobija neko korisno dejstvo a na jakim

energetskim mestima to ne mora biti slučaj. To je zato što su ta mesta Senzitivne tačke planete ali ne rade



neprekidno kao Mesta moći. Imaju velike mogućnosti ali se moraju aktivirati i spojiti sa centrom Zemlje,Sunca i Mlečnog puta. To do sada niko od ljudi nije uspeo.

Za to se zahteva natčovečanski napor za koji je potreban dugogodišnji duhovni rad kao uvod i posebnavišegodišnja obuka od strane Energetskog oblaka (manifestacije globalne energije Duha svetog, koji pomažerazvoj osoba koje su dostigle visoki duhovni razvoj) kako bi se zraci na ovim mestima mogli aktivirati. Beztoga, ova mesta ostaju mrtva. Posle obavljenog energetskog rituala, energije se ponovo aktiviraju.

Oko 10% senzitivnih tačaka su ujedno i mesta moći, jer su stari narodi intuitivno prepoznavali ova mesta.Oko 30% su kulturni spomenici.

Neke senzitivne tačke u Srbiji su Avala, Ledinačko jezero, Niška tvrđava, manastiri Žiča i Studenica.

Đavo

Ne postoji nikakvi izvori negativnog delovanja u onom smislu kako to ljudi pripisuju đavolu. U svemiru ne

postoji energija koja na taj način svesno deluje na ljude ili na bilo koja druga bića ili stanja u svemiru. Štaviše,u svemiru ne postoje, ne samo spiritualna superinteligentna bića odnosno energije, nego čak ni obične energijekoje bi za zadatak imale destruktivno delovanje, uništavanje, oštećenja ili bilo kakvo namerno negativnodelopvanje. Ako u svemiru i kod živih bića povremeno dolazi do negativnih pojava, onda su one uvek

posledica međusobnog delovanja energija koje jedna drugu oštećuju ili se pretvaraju u treću energiju, sličnohemijskim procesima.

Dakle, đavo ne postoji kao spiritualno biće, niti postoji bilo šta u svemiru što ima programirano, svesnonegativno delovanje. Međutim, ljudi svojim negativnim mislima često uspevaju da stvore utisak o postojanjunečeg što bi se zvalo đavo. To postižu tako što projektujući svoju mržnju, zavist, borbu za vlast ili strah,

izmišljaju oblike koji realno ne postoji, ali oni često, do detalja opišu njihovo dejstvo i štetu koju bi moglinaneti ljudima. Sve je to samo proizvod želja i strahova i realno ne postoji osim u bujnoj mašti tih osoba. Sveostalo stvara sugestija, autosugestija i masovna hipnoza.

Čak se i u biblijskim spisima govori da je đavo u čoveku. Uvođenje pojma đavo bilo je u ono vremeneophodno kako bi ljudi shvatili, u skladu sa svojim mogućnostima, neko negativno delovanje.

Lek protiv štetnog delovanja đavola predstavljali su, po pravilu, ponašanje i život prema Božjim zapovestima,iz čega praktično proizilazi da odstupanje od Božjih zapovesti dovodi do takvih štetnih posledica po tu osobukao da na nju deluje neko negativno, destruktivno biće kao što je đavo. Stoga se može reći da se izuzetno

negativno, razorno i uopšte štetno delovanje neke osobe, po sebe i po okolinu, može, samo figurativno,nazvati delovanje đavola, ili đavolsko delovanje, ili đavo u njoj.

Hrišćanstvo i reinkarnacija

Sve do XI veka u Bibliji su postojali određeni napisi o reinkarnaciji, ali se su nije govorilo određeno oreinkarnaciji, nego o nekim varijantama na tu temu koje su bile nedorečene i neprecizne, što je stvaralo haos

u dogmatskim glavama poglavara katoličke crkve, pa su se više stoga, nego što nisu verovali da reinkarnacijapostoji, odlučili da te tekstove u potpunosti izbace. Oni su to vrlo pedantno uradili i praktično nema višebiblije sa tim tekstom.

Manji broj knjiga je, ipak sačuvan. Većina njih je u Vatikanu gde su dobro čuvane, tako da više ne videsvetlo dana. S vremena na vreme se pronađu novi primerci koji se, pod izgovorom proučavanja, šalju u



Vatikan da bi i njih pojela pomrčina.

Božje zapovesti - put za očuvanje zdravlja

Ako, sa punim poštovanjem, ostavimo po strani religiozni aspekt deset Božjih zapovesti, ukazaće nam seširoka oblast njihove primene, pre svega, za očuvanje zdravlja. U petoj se čak direktno ukazuje na vezuizmeđu načina života i mišljenja sa zdravljem: „Poštuj oca svoga i mater svoju pa ćeš biti srećan i dugovečan

na Zemlji!“

Neke od njih zabranjuju stvaranje loših misli ili dela koja proističu iz njih: „Ne ubij!“, „Ne kradi!“, „Ne

svedoči lažno!“, „Ne poželi ništa što je tuđe!“. Posebno se ističe sveobuhvatnost humanog, iza čega se krijeduboki zdravstveni aspekt, kod Božje zapovesti koja glasi: „Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe!“. Sličnouputstvo za život postoji i u Sumerskim tablicama, starim sedam hiljada godina, što samo potvrđuje da suprave istine večite, njih ne nagriza zub vremena. Jedna od njih upućuje, posle napornog rada u toku nedelje,

na odmor sedmog dana kako bi se otklonila opasnost od psihofizičkih preopterećenja, kao jednog od važnihfaktora koji dovodi do bolesti. Molitvama posvećenim Bogu tone se u mir duha i svojevrsnu blagu meditacijušto ima snažno isceljujuće delovanje.

Pridržavanje Božjih zapovesti tokom života, bez obzira na to da li se radi o hrišćaninu, pripadniku bilo kojedruge religije ili ateisti, dovešće do svođenja negativnih misli na minimum, što će otvoriti prostor za puni

razmah pozitivnog i kreativnog načina mišljenja, čime će se sprečiti pojava bolesti i obezbediće zdrav i dugživot.

Mesto moći Sveta Gora, Grčka

Mesto moći Sveta Gora se nalazi u Grčkoj i zauzima celo poluostrvo Atos dugo 45km, a široko samonekoliko kilometara. Na Svetoj Gori se nalazi 20 manastira, a među njima i srpski manastir Hilandar.

Mesto moći Sveta Gora ima ukupno 472 zrela svetleća tela, koja lebde na visini od oko 200 metara. Ovakoveliki broj potiče, pre svega, od grčkih mislilaca i naučnika iz starog veka – Aleksandra Velikog, Perikla,

Aristotela, Pitagore, Arhimeda i mnogih drugih. Manji broj zrelih svetlećih tela datira od pre doseljenja Grkana Balkansko poluostrvo.

Veća grupa pripada pravoslavlju, sveštenicima i misliocima – ruskim, ukrajinskim, bugarskim, srpskim,grčkim. Ovde se nalaze zrela svetleća tela Srba: svetog Save, cara Dušana, Nikole Tesle i Mihaila Pupina.

Ova zrela svetleća tela imaju sva znanja o civilizaciji Slovena pre i posle primanja hrišćanstva. Svetleća tela

slovenskog porekla će pružiti osobama sa čijim se svetlećim telom prožmu čistoću duha, širinu slovenskeduše, oštrinu uma i maštovitost, dok će ona koja potiču od grčkih mislilaca omogućiti širinu i dubinu pogledao svetu uopšte.

Zrela svetleća tela sa ovog mesta moći su locirana na delu poluostrva koji pripada monaškoj republici. Ipak,za prožimanje sa zrelim svetlećim telima sa ovog mesta moći nije potrebno kročiti na samu monašku republiku

(što je dozvoljeno samo muškarcima), već je prožimanje moguće obaviti i na brodu koji vrši turističkiobilazak oko poluostrva. Obilazak traje približno 2 sata, što je dovoljno da se prožimanje obavi.

SEOBE SVETLEĆIH TELA NA DRUGA MESTA MOĆI

Većina mesta moći se nalazi u žarkom pojasu, međutim, postojao je određeni broj mesta moći na severnoj



polulopti, na krajnjem severu kako u Aziji, tako i u Severnoj Americi. Ta mesta moći su bila povezana sa

migracijama naroda iz Azije u Severnu Ameriku dok je postojao suvozemni prelaz. Sva ta mesta moći su bilaprivremena, kratko su trajala, najduže je trajalo nešto manje od 200 godina, a ostala između 50 i 100 godina.Ova mesta moći su se kretala sa seobom naroda. Nalazila su se blizu jedna drugih jer su, po pravlu, tokom

desetina hiljada godina i seobe naroda iz Azije u Severnu Ameriku, plemena naseljavala iste, malobrojneplodne oblasti. Tako su plemena, izlazeći iz Azije, nosila i svoja zrela svetleća tela, koja su po naseljavanjunovih prostora u Severnoj Americi stvarala nova privremena mesta moći da bi, po pravilu, negde u Srednjoj

ili Južnoj Americi narodi boravili duže vremena, gde je dolazilo do stvaranja stalnih mesta moći.

Poseban slučaj predstavljaju mesta moći kod kojih je dolazilo do osvajačkih napada, do zauzimanja celeteritorije na kome se narod, čije je mesto moći, nalazio. Ukoliko taj narod ne bi napustio svoju teritoriju,

mesta moći bi ostajala gde su bila. Najčešće su osvajači, posle kraćeg vremena, gradili svoje hramove naistim mestima gde su bili prethodni ili ih čak samo preuzimali. Često su hramovi bili zajednički. Sudbinu svihhramova delili u i oni u kojima su bila mesta moći. Zajedno sa seobom naroda svetleća tela su napuštala

mesto moći i selila se na najbliže mesto moći ukoliko bi se taj narod naselio u njegovoj blizini. Ukoliko bi tajnarod našao novu naseobinu, formiralo bi se u njihovoj sredini novo mesto moći.

Izuzetak čini katastrofa koja je zadesila Atlantidu. Na njoj su postojala 4 mesta moći, a na obalama Afrike,Engleske i Španije još 3 mesta moći. Sva su bila uništena. Ona na Atlantidi potapanjem, a u Evropi i Africitalasima koji su uništili jedan deo obale na kojoj je živelo najviše ljudi. Nekoliko stotina svetlećih tela sa ovih

mesta moći, najviše sa Atlantide, naselilo se na mestima moći koja su najbliža onima koja su nastradala uEvropi i Africi ili formiralo nova tamo gde su ljudi posle katastrofe ponovo uspeli da formiraju značajnijeljudske zajednice. Najveći broj zrelih svetlećih tela sa Atlantide našao je svoje konačno utočište na mestumoći u Gizi kod Kaira i na Zidu plača u Jerusalimu.

NAPUŠTENA MESTA MOĆI

Postoje mesta na Zemlji na kojima su se kraće ili duže nalazila mesta moći. Pri tome se misli na sve mestamoći tokom istorije ljudske civilizacije, a ne samo na zidana mesta moći. To znači da tu spadaju i mesta moćikoja su se nalazila na nekoj poljani ili trgu između kućica urođenika. Ta mesta su najkraće trajala 200 do 300

godina, a najduže 10.000 godina. Ona su nastala na isti način kao i sva druga mesta moći, a nestala su zbogmigracija naroda koja su ih osnovali.

Njihov značaj u vreme njihovog postojanja bio je isti kao i svih mesta moći. U zavisnosti od dužine njihovog

postojanja zavisi i ono što je od njih ostalo. Većina mesta koja su trajala duže od nekoliko stotina godinaformirala su, praktično, sva polja koja su vezana za mesta moći i ona sva i danas postoje.

Jednom formirana polja na mestima moći ne prestaju da postoje bez obzira na odlazak zrelih svetlećih tela satog mesta moći. Ova mesta moći su značajna za ljude, biljke i životinje isto onoliko koliko i postojeća mestamoći u pogledu korisnih efekata koja daju stvorena energetska polja. To znači da se efekti polja nastavljaju

večito i da se na Zemlji nalazi znatno veći broj mesta na kojima ona funkcionišu. Broj mesta moći koja sunekad postojala više od nekoliko stotina godina, što znači da su ostvarila sva polja kao i kod postojećihmesta moći, dva puta je veći nego što danas ima aktivnih mesta moći. Njihov raspored je vrlo sličanrasporedu živih mesta moći i ona se nalaze u istim regionima. Postoje takođe oko 20 mesta moći koja su

trajala kraće od nekoliko stotina godina i koja nisu uspela da formiraju sva predviđena polja. Njihov značaj jesrezmerno manji od prethodnih, ali su polja koja su ostvarena i dostigla svoj vrhunac isto tako značajna kaona svim drugim mestima moći. Uzrok prestanka mesta moći je u svim slučajevima migracija stanovništva, čiji

razlozi mogu biti nedostatak divljači za lov, loša ispaša, loša zemlja za obradu, strah od napadača iliproterivanje sa svoje zemlje. Prilikom posete mestima moći, koja su izgradila sva svoja polja, posetilac će



doživati sve ono što bi doživeo na živom mestu moći osim ukrštanja sa zrelim svetlećim telima jer njih tamo

više nema. Ona su se preselila na druga mesta moći, neka su se selila i više puta, ali danas ona sigurnopostoje na nekim od živih mesta moći.

Istina o Isusu Hristu

Nikada u ljudskoj istoriji, na tako malom prostoru, nije bilo toliko negativnih misli kao na teritoriji Palestine,čija kulminacija je bila u toku poslednjih par vekova pre Hrista. Ove negativne misli kao što šu strah za život,

mržnja, žalost, nezadovoljstvo, bile su rezultat patnje, očaja i beznađa Jevreja i drugih naroda porobljenih odstrane rimskog carstva, kao i mnogobrojnih ratova, koji su se vodili na toj teritoriji. Posledica ovakvogenormnog razvoja negativnih misli bila je teško oštećenje donjeg sloja aure Zemlje, koje je pretilo da rezultira

u kataklizme u vidu zemljotresa, vulkana, poplava, štetnih zračenja i otrovnih gasova, na najvećem deluplanete, čime bi bio uništen gotovo sav biljni i životinjski svet i ljudi, a opstanak same planete bio bi dovedenu pitanje.

Da bi se ova opasnost otklonila bilo je neophodno da se sprovedu dve aktivnosti:

1. da se moćnom energijom spiritualnih bića aura Zemlje popravi i dovede u normalno stanje, a da se pri

tome ne ošteti živi svet na zemlji;

2. druga aktivnost je preventivna i odnosila se na pronalaženje metoda koje bi dovele do promene načina

mišljenja tadašnjih ljudi u pravcu smanjenja negativnih misli i stvaranja što većeg broja pozitivnih misli.Osnovni problem za realizaciju ovog drugog zadatka je bilo postojanje slobodne volje koja se moralapoštovati. Zbog toga je rad na promeni načina mišljenja u pozitivnom pravcu zahtevao delovanje sa većim

brojem ljudi kako bi se stvorilo pozitivno jezgro koje bi se kasnije postepeno širilo kao sto se šire krugovi uvodi kada u nju padne kamen.

Da bi se oba ova zadatka realizovala jedino sveobuhvatno rešenje bilo je da se kreira jedan ljudski oblik kojiće imati neposredan kontakt sa energijom Hrista. To bi omogućilo direktno kontaktiranje s ljudima, a da seoni tog bića ne plaše. Direktan kontakt sa energijom Hrista omogućavao je ovome biću neizmerneintelektualne mogućnosti i znanja, kao i mogućnost izvođenja izuzetno visokih paranormalnih pojava. Ovu

odluku je donela energija Hrista uz punu podršku Jedinstvenog polja i samog Stvaraoca.

Prava istina o istorijskom Isusu Hristu sastoji se u sledecem: Da bi dete moglo da poseduje izuzetne,

nadljudske osobine i da održava stalni kontakt sa energijom Hrista bilo je potrebno da se začne u utrobimajke bez očevog spermatozoida. Odabrana je tek udata mlada žena Marija iz Nazareta, koja je ostala nataj način u drugom stanju, pre nego što je bila u mogućnosti da sa mužem ostane. Nije tačno to da je Sveti

duh to najavio Mariji i njenom suprugu. Dete se razvijalo kao i sva druga deca do svoje četvrte godine, a daroditelji nisu znali da ono ima bilo šta natprirodno. Tada su kod mladog Isusa počele da se razvijajuparanormalne moći, koje je on brižljivo prikrivao shvatajući da to druga deca nemaju.

Kada je napunio šesnaest godina otišao je od kuće ne javivši se nikome. Išao je vođen energijom Hrista kojaga je usmerila da poseti najduhovnije ljude onoga vremena u Indiji, Tibetu i Alexandriji. U njegovoj dvadesetsedmoj godini do detalja mu je izneto šta je potrebno da uradi na pridobijanju širokih masa za pozitivnu

religiju koju treba da propoveda. Pri tome je trebao da obilato koristi paranormalne moći kako bi privukaopažnju, ljubav i strahopoštovanje ondašnjeg primitivnog sveta.

Za četiri godine ovog pionirskog rada uspeo je da obiđe, s kraja na kraj, celi region gusto naseljen Jevrejima idrugim narodima, većinom pod Rimskom imperijom. Bez obzira na nacionalnost, njegove propovedi nailazile



su na najplodnije tlo među narodima koji su bili u ropstvu, potlačeni, gladni i bez nade. One su za njih

predstavljale svetlo i jedini put koji je bio prihvatljiv. Njegovu religiju je činila kombinacija više najpoznatijihreligija tog vremena. Isus je svoju religiju postavio na dva osnovna principa:

1. postojanje samo jednog Boga;

2. zapovesti o nekim osnovnim kriterijumima ponašanja. Tu je najznačajnije deset zapovesti čije poštovanjeotklanja veliki broj najčešćih negativnih misli koje su postojale kod ljudi tog vremena i time dovodi do

drastičnog smanjenja oštećenja aure Zemlje, a istovremeno obezbeđuje zdravlje tih osoba, unutrašnjuharmoniju, tolerantne odnose prema okolini, opštu pozitivnu atmosferu, smanjenje uzroka koji dovode doratova koji predstavljaju najveće generatore negativnih misli na Zemlji.

Hristos je govorio o Stvaraocu sa čijim bićem je nespojivo kažnjavanje, pretnja ili bilo koja negativna radnja.To je bio prvi Bog u istoriji čovečanstva koji nije kažnjavao, nije se svetio.

Insistiranje na postojanju samo jednog Boga omogućavalo je da cela ova filozofija dobro funkcioniše bezopasnosti od suprotstavljanja različitih bogova i priklanjanja vernika jednom ili drugom, što je jedna odglavnih negativnosti mnogobožackog sistema. Međutim, u početku zbog nedovoljnog duhovnog nivoa onih

koji su Hristove govore prepisivali, a kasnije svesnom namerom hijerarhije hrišćanske crkve, počelo jeprekrajanje i prepravljanje onog sto je Hristos govorio. Tako je postepeno stvoren Bog koji preti i kažnjava,đavo kao pretnja svakom ko se ne pridržava Božijih zapovesti i čitav niz značajnih i manje značajnih ispravki

koje su tokom prvih hiljadu godina činjene namerno ili nenamerno, da bi krajnji ishod bilo značajnoodstupanje Biblije od onog što je Hristos stvarno govorio.

Nedostatak pismenosti, trajnog materijala za pisanje, nerazvijen saobraćaj između regiona i država i uopštenizak civilizacijski nivo tog vremena, imali su za rezultat da praktično ne postoje istiniti istorijski zapisi o životui postojanju Hrista. Danas nauka koristi samo neke fragmente na koje se samo delimično možemo osloniti, ilikao na dokaz o nekom trenutnom delovanju ili događaju vezanom za postojanje Hrista. Iz te čašice istorijskih

podataka nemoguće je stvoriti pravu sliku, ne samo o njegovom nastanku i životu, nego se ne može tvrditi nida je uopšte postojao.

Istorijske činjenice su i dvanaest apostola, koji su bili njegovi glavni pomoćnici. Šestorica od njih su bilanjegova rođena braća, koje je prve vrbovao, jer se u početku samo na njih mogao osloniti. On svoje govorenije sam zapisivao, već su to obično radila dva ili tri apostola, nedovoljno pismena, čiji su se zapisi postepeno

gubili bilo zbog materijala koji nije bio trajan, bilo zbog toga što su apostoli držali u glavi sve što je Hristosgovorio, pa su manje pažnje obraćali na pisani dokument.

U određenom trenutku razvoja njegove filozofije ili religije došlo se do jedne tačke posle koje bi postojanje

živog vođe dovelo do ozbiljne reakcije, ne samo Jevreja, nego i rimskih okupatora, što bi za posledicu imaloodmazdu, rat i istrebljenje najvećeg broja Hristovih sledbenika, koje bi dovelo do potpunog gašenja pokreta.Stoga je Hristova energija donela odluku da je potrebno umesto živog vođe stvoriti legendu koja se ne može

fizički uništiti, a čije će delovanje biti neuporedivo efikasnije, nego delovanje živog čoveka. Isus je dobioinformaciju o svemu tome kao i neophodnosti da se njegov život mora završiti.

Neposredno pre toga, njegov zadatak je bio da omogući protok enormno snažne duhovne energije Hristakroz svoje telo koja ce obaviti epohalni čin snižavanja frekvencije aure Zemlje, bez promene frekvencija auraživih bića na Zemlji, s ciljem da se aura Zemlje očisti od oštećenja i da je zatim vrati na njenu normalnufrekvenciju. Kada je taj čin bio završen, razlog za postojanje kreacije energije Hrista u ljudskom obliku je

prestao.To se desilo u poslednjim trenucima života Hrista na raspeću, posle koga je izdahnuo. Sagledavši da



je dovođenje aure Zemlje u normalno stanje završeno, on je izgovorio: -"Svršeno je!", misleći na taj čin, a nena svoj život.

Da bi legenda o Hristu što više mistifikovala i potvrdila njegovu tvrdnju da je božji sin, što je svuda govorio,njegovo telo se dezintegrisalo, dematerijalizovalo i nestalo.

Hristos se posle smrti još dva puta pojavio pred svojim najbližim učenicima, apostolima, ali su oni videli samonjegov lik koji nisu mogli dotaći.

KNJIGA "ZNANJA IZ ONOSTRANOG" (2003) dr sci. Ljubiša Stojanović

Pozitivne misli

Problemi koji opterećuju čovečanstvo

Čovečanstvo je danas opterećeno nizom problema od kojih su sledeća dva najvažnija:

- pogrešan način mišljenja

- borba za sticanje materijalnog bogatstva i moći, i ljudski način školovanja

Mada su, dobrim delom, ova dva problema povezana, ipak se može reći da je pogrešan način mišljenjaneuporedivo širi i dublji, čije posledice su veliki broj bolesti, ogroman broj konfliktnih situacija i oštećenja

aure Zemlje.

Želja za bogatstvom i moći dovodi do enormnog razvoja negativnih emocija, konfliktnih situacija, zagađenja

čovekove okoline, oštećenja ozonskog sloja i aure Zemlje, kao i nastanka mnogih bolesti. Prirodna posledicaova dva problema je generisanje sve većeg broja konfliktnih situacija koje dovode do ratova, kriza,nezadovoljstva velikog broja ljudi, fizičkih ubijanja i teških oštećenja nervnog sistema miliona ljudi. Suvišno je

reći da su sve ove pojave posledica odstupanja načina mišljenja velikog broja od puta Stvaraoca.

Pravilan način mišljenja

Kada se pojavi neki problem postoje samo dva pravilna načina njegovog razrešavanja:

a) ukoliko je moguće, problem treba što pre razrešiti;

b) ako razrešenje prevazilazi mogućnosti te osobe - treba ga zaboraviti

Ovakav prilaz problema neće stvarati negativne, već samo pozitivne misli.

Šta su to pozitivne misli

Pozitivne misli i osećanja su kreativne, stvaralačke, korisne. One nisu štetne i ne predstavljaju nikakvo zlo, niti

pretnju bilo kome ili čemu, a naročito ljudima. Za takve misli kažemo da su na putu Stvaraoca.



Pogrešno je mišljenje da je na putu Stvaraoca samo asketski način života, na hlebu i vodi, u bednoj kućici, a

da nije na Putu, na primer bavljenje trgovinom i bilo kakva sloboda u ljubavi, seksu.

Želje ljudi same po sebi nisu štetne, ali je neophodno da budu usklađene sa putem Stvaraoca. Želja koja se

odnosi, na primer na ishranu treba da nosi u sebi umerenost, po količini i vrednosti hrane. U pogledu želje zakomfornim stanovanjem, na putu Stvaraoca su sve želje za toplim, udobnim i osunčanim domom, sa dovoljnoprostora za sve ukućane i za sve funkcije koje oni obavljaju. To podrazumeva i saunu, bazen, igrališta zasport i razonodu, veliki travnjak, ukrasno drveće i cveće, dakle prijatne eksterijere i enterijere.

Međutim, nije u skladu sa putem Stvaraoca raskošna kuća koja toliko košta i ostavlja takav utisak da toizaziva i zle misli drugih ljudi, jer nije usklađena sa mogućnostima okoline.

Svaki posao je u skladu sa putem Stvaraoca, osim ako svojom realizacijom ne dovodi u tešku situacijupartnera, dakle, predstavlja pljačku a ne partnerstvo.

Što se tiče ljubavi i seksa, svaki odnos muškarca i žene koji je zasnovan na međusobnoj simpatiji, ljubavi iodanosti u skladu je sa putem Stvaraoca. To isto važi i za seks i ne postoje nikakva ograničenja osim onihkoja mogu trećoj osobi zadati bol i neprijatnosti. Pri tome se, pre svega, misli na namerno i javno i

demonstriranje ove pojave sa ciljem da se neko uvredi i ponizi. Preljube koje se vrše sa pažnjom da ne dođeni do kakvih neželjenih posledica, imaju neutralan status.

Način delovanja pozitivnih misli

Pozitivne i neutralne misli se, takođe šire od mozga u svim pravcima, kao sferni talas, i stižu trenutno do

najudaljenijih prostranstava kao i negativne. One ne deluju na štetno po sivu i belu bioenergiju, niti bilo čimepogoršavaju harmoniju aure. Naprotiv, ove misli obezbeđuju niz povoljnih efekata po auru i telo.

Frekvencija pozitivnih misli je frekvencija bioenergije u auri ljudske rase - 10,93 herca, pa zbog togaprolazak talasa pozitivne misli koriguje frekvenciju aure, približavajući je idealnoj. Pored toga, stvara seosećaj zadovoljstva, što dovodi do boljeg funkcionisanja nervnog sistema i do pravilnog rada svih organa utelu.

Pozitivna misao ne utiče na sivu bioenergiju, ali dovodi do boljeg funkcionisanja čakri kojima se obezbeđujedovođenje veće količine sive bioenergije u auru i telo. Ona na utiče, takođe ni na belu bioenergiju, ali

poboljšava rad kanalića na površini aure, kroz koje se bela bioenergija uvlači iz slobodnog prostora u auru.Dakle, pozitivne misli utiču na usklađivanje aure sa prvim i trećim zakonom bioenergije, odnosno naobezbeđenje ukupno potrebnih količina sive i bele bioenergije, kao i dovođenje frekvencije aure u skladu sa

optimalnom, što je preduslov za usklađivanje aure sa ostala dva zakona.

Efekti sreće

Pored pravilnog načina mišljenja i trenuci sreće igraju izuzetno važnu ulogu u rešavanju problema. Sreća jenešto što se ne događa svaki dan, nešto što predstavlja veliko zadovoljstvo, blaženstvo, opuštenost,vragolastost, prijatnost, ushićenje. Sreća može biti i zamišljenost, i tuga, i ljubav, posebno. Ona nastaje u

trenutku kada se poklopi ljudska želja, priželjkivanje, ljubav, strast sa mogućnošću realizacije. Dakle, kada seono što bi nas učinilo srećnim realizuje.

Iz mozga se tada emituje posebna vrsta talasa koja u auri dovodi do pozitivnih promena. Talas se kreće



menjajući svoju frekvenciju od minimuma do maksimuma. u kontaktu sa energetskim želeom, nastalim kaoposledica stresa i negativnih misli, dovodi do najvećeg neutralisanja, vrlo brzo i efikasno. Ne postoji nijedna

isceljujuća energija koja je efikasnija od talasa sreće. Pored toga što isceljuje, on pokreće sve životnefunkcije, sve sokove u organizmu, nadahnjuje, jača volju, stvara entuzijazam. Ako je dovoljno snažan, stvaratakav psihofizički elan koji ne zna za prepreke.

Kako se usklađuju misli sa voljom Stvaraoca

Usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca je uslov za bilo kakav napredak. Suštinsko pitanje je: kako se topostiže i šta se energetski dešava u auri i telu? Pri tome je potrebno eliminisati mistiku i tabue jer sveta znanjatreba da budu jasna i razumljiva svim ljudima.

Stvaranje pozitivnih misli uz pomoć duhovnih energija, bez obzira da li su ljudi svesni toga ili ne, rezultira istimenergetskim procesima u njihovoj auri i teli. Postoje različiti načini usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca.Međutim, uslov bez koga to nije moguće postići je čistoća aure. Sve ostalo je samo dopuna. Osnovni

problem je što je aura zagađena želeom, što je energetska posledica negativnih misli i stresova, te je suštinskizadatak - poboljšanje čistoće aure.

Najprirodniji način je opredeljenje za život bez negativnih misli i stresova. Takve mogućnosti ima malo osobate se zadatak praktično svodi na postepeno čišćenje oštećenja u auri.

Isceljujući se od bolesti na način i uz pomoć duhovnih energija, istovremeno dolazi do pozitivnih promena unačinu mišljenja jer su i jedno i drugo posledica čišćenja aure.

Kada dođe do čišćenja ljudske aure, promene se ne dešavaju samo po kanalima za protok bele bioenergije,

što poboljšava zdravstveno stanje, već su te promene višestruko naznačene: bolje kretanje informacioneenergije, bolje i lakše prenošenje saznanja do korenova znanja, češće aktiviranje mrežice kreativnosti,preciznije i efikasnije izbacivanje čestica znanja iz korenova prema mozgu.

Zbog poboljšanog stanja aure, razmišljanje bele bioenergije pri protoku kroz mozak, sa dovoljno izvornihinformacija, biće kvalitetnije, brže i kompletnije što će dovesti do pravilnog načina mišljenja koje nije

opterećeno pogrešnim predznanjima i stavovima, predubeđenjima, zabranama i zabludama.

Druga linija napretka u načinu razmišljanja realizuje se preko poboljšanog funkcionisanja nervnog sistema koji

bez raznih ograničenja, na staložen i miran način omogućava pravilan način razmišljanja koji je u skladu savoljom Stvaraoca.

Ljudske emocije

Emocije ostavljaju energetski trag u našoj auri u vidu lučne sfere od 180° u predelu iznad glave i ramena. Po

boji tog energetskog polja unutar aure može se zaključiti koje je osećanje dominantno u datom trenutku.Tako, kada smo dobro raspoloženi i smireni preovladavaju ružičasto-žućkasti tonovi magličaste strukture.Crvena označava agresivne emocije poput ljutnje, zelenkasti tonovi tugu a bledoplavi nezadovoljstvo. Ako

smo umorni, dominira tamnosiva. Žalost je bledožuta, strahovi tamnobraon. Ukoliko se promeni boja u aurimenja se i naše raspoloženje i obrnuto.



Ružičasto-žućkasta boja polja se postiže duhovnim razvojem koji se ogleda u pravilnom načinu mišljenja(razrešavanje problema umesto odlaganja, traženja krivca i sličnog) i usklađivanju misli sa Voljom Stvaraoca.Dalje, dostizanje visokog nivoa funkcionisanja nervnog sistema i prihvatanje mudrosti o ignorisanju nerešivih

problema predstavljaju garante ovog stabilnog emotivnog stanja. To su osnove duhovnog razvoja na seminaru- Put ka prosvetljenju.

Nasuprot tome, stres i pogrešan način mišljenja (traženje krivca umesto razrešavanja problema) čine glavniuzrok stvaranja štetnog emotivnog polja koje menja boju u skladu sa preovlađujućim osećanjem. Štetne mislinastale kao posledica produženog delovanja stresa doprinose daljem destabilizovanju polja emocija. Ono,

pak, vrši pritisak na ljudsku svest i podstiče stvaranje novih negativnih misli.

Duhovne energije su ukazale na važnost naših osećanja koja su neodvojiva od misli i dela i utiču na našenajvažnije životne odluke. Njihova preporuka je da se odluke donose samo kada je polje emocija u

stabilnom stanju reflektovanom kroz odgovarajuću boju.

Emocije

Ljudske emocije spadaju u velikog pokretača naših misli, ideja, razmišljanja uopšte, zato što one deluju

neprekidno na svest pritiskajući je da razmišlja o onim emocijama koje su trenutno aktuelne, trenutnonajprisutnije u ljudskoj svesti. Stoga, ako je nekoi ljut onda će njegove misli imati dobrim delom taj ton. Akoje tužan, misli će tada biti drugačije. Ako je raspoložen, tada je polje njegovih emicija ružičasto-žućkasto;onda je on u dobrom psihičkom stanju a njegove misli su smirene, razložne, nisu ničim gurnute, nisu ničim

prisilno pokrenute da se aktiviraju nego predstavljaju jedno normalno stanje njegove svesti koja tada bezuticaja osećanja stvara misli i koje su onda najrealnije, najnormalnije, najpozitivnije. To znači da je u stanjuemocija koje govori o jednom stabilnom psihičkom stanju pri čemu se ono vizuelno manifestuje ružičasto-

žućkastim energetskim poljem oko njegove glave. Sve druge emocije stvaraju negativne misli: tugu, žalost,strah, nezadovoljstvo, mržnju, bes i tome slično.

Znači da koliko god je čovek, generalno gledano, u dobrom psihičkom stanju, koliko god da on ima dobrofunkcionisanje nervnog sistema, koliko god da ne boluje od psihičkih tegoba, ako su mu emocije drugačije odružičasto-žućkastih, tada one vrše pritisak na ljudsku svest da ona stvara misli u skladu sa tim emotivnim

psihičkim stanjem u kome se osoba nalazi. Stoga je sasvim normalno da kad god je ljudsko emotivno stanjeizvan onog ružičasto-žućkastog tada je verovatno moguća pojava negativnih misli, bilo da su one pasivne iliagresivne. To znači da nam samo ružičasto-žućkasto bojenje emocionalnog polja garantuje jedno smirenorazmišljanje koje će u najvećem broju slučajeva biti pozitivno ili barem neutralno.

Kako taj način razmišljanja odnosno, misli koje se emituju, utiču na način odlučivanja jer misli i odluka nisujedno te isto? Čovek može razmišljati o istoj temi na različite načine a da odluka kao konačni stav te osobe

ne mora da ima onaj sadržaj koji ima većina misli vezanih za tu temu. Moguće je da odluka bude posledicajedne određene misli dok sve ostale vezane za tu temu mogu biti ignorisane, odbačene, što znači da jeprevagu odnela određena konačna misao. Može se desiti da se pojavi veliki broj misli koje su posledica

određenog lošeg emotivnog stanja osobe a da ipak odluka bude doneta na bazi razmišljanja na koje emocijenisu uticale. To znači da emocije ne moraju obavezno presuditi i odigrati glavnu ulogu pri odlučivanju o nekojstvari. Ipak, njihov uticaj je znatan i ne samo da se ne može zanemariti nego on predstavlja najčešći uzrokdonošenja neke naše odluke. To nije dobro, jer su ljudske emocije često vrlo brzo promenljiva stvar tako da

bes, ljutnja, žalost, strah, nezadovoljstvo mogu dovesti do velikog broja negativnih misli pri čemu je mogućeda neka od njih presudi pri donošenju odluke o nekoj stvari. Zbog toga je jako važno da emotivno stanjeneke osobe bude u znaku ružičasto-žućkaste boje; tada osoba razmišlja smireno, opušteno i bez uticaja bilo



kakvih emocija pa će odluka biti doneta na pravilan način, u skladu sa razmišljanjem bez štetnog uticajaemocija koje često mogu u potpunosti dovesti do drugačije odluke koja nije u skladu sa generalnim stavom teosobe po tom pitanju.

To znači da emocija koja je trenutna može da odigra pogrešnu ulogu, vrlo negativnu ulogu u donošenjuodluka a da kasnije kada se emocije smire, normalizuju, da bude kasno, često nepopravljivo iako će osoba

postati svesna da je napravila grešku. Zbog toga je osnovni cilj čoveka da svoje emocije drži pod kontrolom;to znači da je uvek njihov izgled ružičasto-žućkast kad god se pogleda u bilo koje vreme u bilo kom deluenergetskog polja emocija oko glave. Kada se to bude dešavalo, tada će razmišljanje biti potpuno, bez bilokakvih emotivnih upliva, što znači da će biti rezonsko, na bazi činjenica, na bazi razmišljanja o nekom pitanju

što u najvećem broju slučajeva dovodi do pravilne odluke koja je u skladu sa realnošću.

Kako će se to postići? To se postiže, generalno, time što je:

- funkcionisanje nervnog sistema osobe na visokom nivou

- duhovnost te osobe visoka i što osoba nema nekih problema koji je pritiskaju, tište i stvaraju negativneemocije

To znači da ako su ova prva dva uslova generalno bazno zadovoljena tada je neophodno stalno voditi računa

da li nas neki problem pritiska, da li postoji neki problem koji nije razrešen, nešto što stvara određeneemotivne probleme zbog čega se polje emocija boji drugačije od onog ružičasto-žućkastog. Kada tokonstatujemo, tada je neophodno da taj problem uklonimo. To znači da razrešimo problem koji nas tišti, koji

postoji, koji nije razrešen ukoliko je to izvodljivo; ukoliko nije onda treba prihvatiti ono pravilo koje kaže daako problem nije rešiv da ga treba prihvatiti odnosno zaboraviti. To je put kojim se postiže u najvećem deludana ružičasto-žućkasto emotivno polje. A tada će sve naše misli pa i naše odluke biti realne, neće biti

motivisane bilo kakvim našim besom, strahom, nezadovoljstvom nego će za osnovu imati samo činjenice,realnost, pravilan način rasuđivanja koji ničim nije ometen.

Kada se govori o procentu udela ovih negativnih misli izazvanih emocijama na odlučivanje, tada je sve što je

iznad 50% loše. Ideal je da uticaj emocija na odlučivanje iznosi od 0 do 5%. Što smo bliže tome, to je našeodlučivanje, naš nivo realnosti - istovremeno i duhovnosti - viši. Stoga bi bilo korisno da se ljudi npr nekolikodana posvete ovom pitanju više puta u toku dana proučavajući, razmišljajući o svom emotivnom stanju,

ispravljajući ga u skladu sa onim što je rečeno kako bi na kraju dana mogao da se donese neki novizaključak o uticaju naših emocija na naše odlučivanje.

Preuzimanje patnje

Ljudska osećanja stvaraju enegetski oreol, kao polukrug prečnika oko 40 cm, koji obuhvata prostor okoglave čoveka. Može biti u različitim bojama u zavisnosti od našeg trenutnog osećanja. Žuto-crvena boja jeznak dobrog raspoloženja.

Patnja je negativno osećanje koje se javlja kao posledica životnih nedaća a naša pomoć se uglavnom svodina tople reči nade i ohrabrenja, zagrljaj, materijalnu pomoć i slično. Duhovne energije nam sada predlažuefikasniji naćin pomoći koji su nazvale "Preuzimanje patnje".

Molba koja glasi "Ja želim da toj-i-toj osobi preuzmem deo patnji" dovodi do promene boje u oreolu osobena koju je molba usmerena, koji postaje žućkasto-crven. Sa promenom boje dolazi do promene misli i



osećanja u pozitivnom pravcu. Ovim delovanjem dovodimo do toga da osoba koji pati napravi predah ustanju u kome se nalazi a to prema duhovnim energijama predstavlja suštinsku pomoć, iz duše a ne mozga.

Jedan deo boje negativnog osećanja (¼ do ½) osobe čiju patnju preuzimamo koji se prenosi u naše žuto-

crveno polje se rastvara i nestaje kao led koji se topi u vodi. Molbu mogu raditi sve osobe sa dobrim stanjemfunkcionisanja nervnog sistema, kada smatraju da su u stanju dobrog raspoloženja.

Humanost

Humanost, iako je potekla od reči ljudskost, ne znači da se odnosi samo na ljude, nego i na sva druga bića,pa i na stvari.

Humanost isključuje maltretiranje drugih živih bića, njihovo oštećenje, ukoliko nije u funkciji ishrane ilikorišćenja za neke materijale. Isto tako uništavanje mrtvih materijala bilo oblikovanih ili ne, razaranje koje jeposledica besa, zlovolje, neraspoloženja, mržnje, osvete itd takođe, ne spada u humane akte.

Ali humanost je, pre svega odnos prema drugim ljudima, pri čemu je neophodno tu i sebe uračunati.

Neke od retkih aspekata humanosti ljudi obično ne razumeju i ne upražnjavaju. To se, pre svega odnosi na

pomoć ljudima u nevolji, na javnim mestima, na ulici, kada ljudi obično smatraju da će se naći neko drugi kojiće im pomoći, a da oni treba da nastave svojim putem. Poučeni su iskustvom da mogu da nastradaju na bilokoji način ako pokušaju da pomognu. Međutim, samo pružanje pomoći dovodi do stvaranja pozitivnih misli i

do misli zahvalnosti osobe kojoj se pomoć pruža, što pozitivno deluje na auru i izgradnju pozitivnog prilazaprema životu. Čak i u slučaju da osoba koja pruža pomoć biva oštećena, nezahvalnošću ili na neki drugi načini tada su misli manje štetne od onih koje se javljaju u obliku griže savesti, ako se pomoć ne pruži. Mislinastale kao posledica griže savesti spadaju u izuzetno štetne negativne misli koje oštećuju ljudsku auru. Stoga

je pružanje pomoći uvek pozitivnije za osobu koja je pruža, čak i u slučaju da na neki način bude oštećenatime, nego pri pojavi negativnih misli.

Jedan drugi aspekt humanosti koji, takođe, kod ljudi nije naročito dobro shvaćen, a ni razvijen, sastoji se umirnom posmatranju kako ljudi jedni drugima, na različite načine nanose zlo. To kod većine ljudi ne izazivagrižu savest, jer se polazi od toga da se ne treba mešati u tuđe probleme. Nažalost, praksa je pokazala da je

većina ljudi, pokušavajući da pomogne, na ovaj ili onaj način bila oštećena, pa je praksa nemešanja u stvariodgovor kako da se izbegne eventualna opasnost po sebe. Međutim, taj prilaz nije ispravan. Ali isto takoneispravna je i svaka pomoć na koju će reakcija biti takve prirode da će oštetiti potencijalnog pomagača. To

samo govori da je oblik i način pomoći koji je osoba htela da pruži bio pogrešan, neadekvatan, neprilagođendatoj situaciji. Potrebno je stoga, a to jeste velika mudrost, pronaći način kako da ta pomoć, ne samo da nebude odbojna za primaoca, nego i da je on prihvati i realizuje i time istovremeno uspostavi bolje odnose sapomagačem. To je vrlina koja je vredna razmišljanja, koja zahteva vežbanje i predstavlja odliku mudraca.

Moral

Postoje razni prilazi onome što se naziva moral. On se tokom ljudske istorije često menjao, od epohe doepohe, međutim poslednjh pedesetak godina ima, uglavom, konstantne vrednosti. On će se u budućnosti,

naravno, dalje menjati. To znači da ona pojava koja je doživela veliki broj transformacija i kojoj predstojedalje promene ne može predstavljati u svakom trenutku pravu vrednost i pravu istinu. Postoji samo jednaistina i ona bi trebalo da predstavlja pravi moral.



Moral pravog čoveka koji ne bi trebalo da se tokom istorije menja, treba da sadrži sledeće elemente:

1. Njegove misli ne smeju sadržati ništa negativno ni prema jednoj osobi.

2. On treba da sledi princip da ukoliko neko odstupa od pozitivnih stavova da mu je to potrebno ukazati, aukoliko se on o to ogluši - da mu se oprosti. Međutim, ako ti njegovi stavovi štete toj osobi ili društvu uopšte,

onda je potrebno dalje raditi na promeni stavova te osobe, ne opraštajući mu zbog toga.

3. Sledeći princip predstavlja pozitivan način mišljenja u odnosu na samog sebe. To znači da treba da bude

lišen nepotrebnih strahova, tuge i žalosti, nezadovoljstva sobom, a takođe i bilo kakvih negativnih misli uodnosu na druge ljude, pa čak i biljke, životinje i stvari.

4. Mora se poštovati mišljenje drugih u svemu onome što ne oštećuje tu ili neku drugu osobu, čime se

razvijaju tolerantni odnosi.

To su jedini moralni principi kojih bi svaka osoba trebalo u budućnosti da se pridržava. Svi ostali elementikoji se u savremenom moralu nalaze predstavljaju samo prilagođavanje osobe postojećim socijalnim uslovimai pomodarstvu, a nemaju nikakav značaj za stvarni moral ljudi.

dio

Nastanak nematerijalnih i materijalnih živih bića

NASTANAK NEMATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

Prva živa bića u kosmosu nastala su u prvoj petini veka kosmosa. Ona su bila nematerijalna, što znači da nisuimala materijalno telo, nego su se sastojala od energije. Ova bića su zajednički stvorile energija Hristovogstabla i energija Duha svetog uz odobrenje Stvaraoca. Odabrana je posebna energija iz sastava energije

Svetog duha koja je imala karakteristiku da se može lako menjati i prilagođavati, a posedovala je i određennivo inteligencije. Da bi takva energija funkcionisala kao živo biće, bilo je neophodno da primi određeniživotni program i da je neprekidno podržava energija koja sadrži taj program, kako se on ne bi ugasio. S tim

ciljem stvoren je Životni talas koji emituje Hristova energija, a koji je ovim nematerijalnim bićimaomogućavao da nastanu, razvijaju se, razmnožavaju i dostignuu svoj predviđeni sadržaj i funkciju. Ništa senije moglo desiti u životu ovih bića, a da to već nije bilo doneto u talasima životne energije. Ova bića nisu

imala slobodnu volju, nego im je životni program bio unapred zacrtan.

Nastanak nematerijalnih bića je imao tačno određenu svrhu i namenu, stvorena su da izvrše određenezadatke, koje im je Hristova energija ugradila u njihov program. Njihov zadatak je, po pravilu, predstavljao

rad na očuvanju nekih energetskih tokova, a kasnije i velikih materijlanih oblika kao što su zvezde i planetekoji, zbog svojih malih dimenzija i suptilnosti, nisu mogli biti obrađivani ozbiljnijim energetskim kompleksima.Ovako ograničeni zadaci nisu omogućavali brzi razvoj inteligencije i kreativnosti, ali je izuzetno dugo vreme

postojanja kod ovih, nazovimo ih rasa nematerijalnih živih bića, dovelo do vrlo sporog, ali izuzetno visokograzvoja inteligencije, za šta je često bilo potrebno i više milijardi godina.



Danas postoji više milijardi rasa nematerijalnih bića u kosmosu. Od tog broja oko 50 miliona rasa ima nivo

superinteligencije. U poslednje vreme neke od ovih rasa, zbog izuzetne specifičnosti svojih zadataka dobijajuograničenu slobodnu volju, čiju granicu ne mogu preći.

Nematerijalna bića su nastala mnogo ranije od materijalnih, ali se to u odnosu na vek kosmosa izražava vrlomalim razmakom. Stvaraju se u tačno određenom broju, u skladu sa potrebom i žive mnogo duže odmaterijalnih, po nekoliko hiljada godina. Ima ih po celom kosmosu, pa i u atmosferi planete Zemlje. Zadatakim je da koriguju odstupanja od programa u atmosferi Zemlje. Nedavno su tražili od Hristove energije

odobrenje za povećanje broja ovih bića, zbog sve većih problema koje rešavaju, 600.000 na 1.200.000 štoim je i odobreno, ali ni ovo povećanje nije dovoljno.

NASTANAK MATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

Stvaralac je posle stvaranje mrtve materije došao do zaključka, oko trećine veka kosmosa, da bi trebalomateriju oživotvoriti i dati joj one iste mogućnosti koje je energija već dobila. Stoga materijalna živa bićapredstavljaju kombinaciju procesa nastanka mrtve materije uz dodatnu inteligentnu energiju koja potiče od

energije Duha svetog i delovanje na ovu tvorevinu Životnim talasom, koga emituje energija Hristovog stabla.U prvo vreme je živa materija predstavljala izuzetno jednostavna živa bića, neuporedivo jednostavnija odvirusa, koja su se vrlo sporo razvijala.

Nagli skok u razvoju ovih bića došao je u jednom momentu zbog potrebe za održavanjem statusa kvo najednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme značajan proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovihmaterijalnih bića bio je da zaustave degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog raslojavanja

čvrste materije sa površine planete koja se razlagala na svoje sastavne delove koji su bili gasovite prirode. Dabi se sačuvala stabilnost površine planete, bilo je neophodno ugraditi elemente koji bi zaustavili ovaj proces, azatim ga neprekidno održavali u takvom stanju.

Za taj zadatak su najneophodnija bila živa bića čiji bi izumrli ostaci činili zaštitni pokrivač na površini planetekoji bi je dalje štitio od raspadanja. U tom cilju je energija Hrista stvorila poseban program za ovejednostavne mikroorganizme koji je predstavljao veliki skok u odnosu na sve do tada nastale. Bez obzira na

njihovu malu dimenziju, oni su posedovali dve osobine: izuzetno brzo razmnožavanje deobom na nekolikodelova, posle vrlo kratkog vremena od nastanka i vrlo kratak životni vek koji se praktično završavao naonom mestu na kome je i nastao. Koristeći za hranu obilje korisnih gasova koji su okruživali ovu planetu, ovi

mikroorganizmi su se brzo razmnožavali, a njihovi posmrtni ostaci su se prosto lepili na površini planete,stvarajući tanak zaštitni sloj od daljeg raspadanja stena.

Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja, uspeli da se menjajuprilagođavajući se novonastalim situacijama na toj planeti.

Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa sličnim zadacima druge, narazličitim delovima kosmosa. Kod složenijih zadataka vršena je selekcija i ukrštanje mikroorganizama radizadovoljavanja novonastalih potreba. Na taj način je postepeno, kroz dugi period, došlo do stvaranja većegbroja vrsta mikroorganizama koji su dobijali sve veće dimenzije.

Znači da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bića koja su bila neuporedivo jednostavnija odbilo kog mikroorganizma, došlo do stvaranja novih, složenijih organizama čiji je cilj postojanja bio da

obavljaju određeni zadatak.



Postepeno se iz ovih mikroorganizama počeo razvijati ostali biljni i životinjski svet kosmosa.

Da bi se živi materijalni svet razvijao moralo je doći do promene u Životnom talasu. Od prvog materijalnog

živog bića, pa sve do danas Životni talas se postepeno menjao upotpunjavajući svoj sadržaj i način delovanjasa potrebama dotadašnjeg materijalnog živog sveta i novim elementima za stvaranje nivih materijalnih živihvrsta. Hristova energija će Životni talas i ubuduće menjati u skladu sa potrebama Stvaraoca na novim

sadržajima u okviru materijalnih živih bića.

Prva materijalna živa bića u kosmosu počela su da se razvijaju u samom centru kosmosa kako bi bila pod što

većom kontrolom i dobijala što veću pomoć u razvoju. Ova bića, u centru kosmosa su oko polovine vekakosmosa dostigla nivo razvoja približno čovekovom. Ona su se postepeno širila od centra prema periferiji, alije njihov razvoj bio vrlo spor. Tako su materijalna živa bića na polovini prečnika kosmosa, nivo razvojačoveka dostigla u vreme 75% veka kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini kosmosa pojavila

razvijenija materijalna živa bića koja su oko 80% veka kosmosa ne samo prestigla nivo razvoja čoveka, negoi dostigla nivo zajedničke svesti, a oko 90% veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najviši nivo zamaterijalna živa bića. Tih 10%, od tog vremena pa do danas je praktično beskonačno dugo vreme. To znači

da u ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, već beskonačno dugo vreme postoje materijalnaživa bića sa do sada najvišim postignutim nivoom razvoja. U odnosu na to, ceo razvoj čoveka na Zemlji netraje ni jedan tren. Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo skroman i upravo u skladu sa dužinom razvoja.

Materijalna živa bića su uglavnom nastanjena na planetama u životnim uslovima koji se mogu znatnorazlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veličini ih ima od manjih od virusa, pa do 1000 metara. Životni vekim je od jednog trena pa do 100.000 godina. Inteligencija im se kreće od nikakve, pa do vrlo visoke, sa

zajedničkom svesti. Neke od tih civilizacija premašuju inteligenciju više od polovine rasa nematerijalnih bića.Broj jedinki u okviru rasa se kreće od 10.000 do 10 na 27 stepeni. Najbliža visoko razvijena civilizacija zovese Proni i nastanjena je na jednoj od udaljenih planeta zvezde Sirijus.

Materijalna živa bića su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih, jer su imala problem sa promenomtela. Njihova tela su se menjala pri promeni životnih uslova, što je znatno usporavalo intelektualni i duhovni

razvoj. Pored toga, preduslov za dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo bude veće odjednog metra kako bi oko njega bilo moguće formirati auru koja bi imala uslova za ozbiljniji razvoj. Međutim,tela veća od 2 metra nisu imala uticaj na duhovni razvoj.

Sva materijalna bića u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove energije, ali su se ona podrazličitih životnim uslovima na svojim planetama i ostalim staništima postepeno menjala i udaljavala da bidanas, posle praktično beskonačno vremena, te razlike postale tako velike da neka živa bića sa različitih

regiona kosmosa, nemaju nikakve sličnosti.

To isto, samo u malom, postoji i u živom svetu planete Zemlje s tim što su razlike u kosmosu enormno veće.

Znanja iz onostranog

Šta je to paranormalno?

Pre svega, podela na normalne i paranormalne je pogrešna, jer se te dve oblasti neprekidno prepliću,prožimaju, ulaze jedna u drugu i proizilaze jedna iz druge. To podseća na plamen sveće čije ivice ljudi vide, ali



se on sastoji i iz nevidljivog dela koji se prostire u produžetku, koji nije poznat.

Paranormalno i normalno nisu uvek povezani, ali često i jesu. Šta je to što ih deli jedno od drugog?Uobičajena definicija je pogrešna. Osnovna razlika je u tome što kod normalnog čula zapažaju, prenosedoživljaj, informaciju do mozga koji to zapažanje konstatuje, dok paranormalne pojave čula takođe zapažaju,

ali su impulsi koji se šalju prema mozgu veoma slabi, pa ih mozak ili ignoriše, ili ne može da ih odgonetne.Zbog toga se često javlja onaj čudan nedefinisan osećaj prilikom pojave nekih paranormalnih zbivanja.

Dakle, osetljivost naših čula deli pojave na normalne i paranormalne. Granicu predstavlja onaj nivo osetljivostiili reagovanja naših čula koji u mozgu uspe da stvori jasnu predstavu o doživljaju, o onome šta su čulazapazila. Ispod tog minimuma neće doći ni do kakvog doživljaja ili zaključka ili slike u mozgu i te pojavenazivamo paranormalne. U pogledu osetljivosti naših čula, te nadražaje možemo podeliti na normalne i

subnormalne, odnosno podnormalne, na koje čula ne reaguju u potpunosti. Zbog toga se može reći da osobačiji je nervni sistem senzibilniji na spoljašnje nadražaje više zapaža paranormalne pojave od one čiji je nervnisistem grublji. Razlika u senzibilnosti je urođena, ali se treningom može znatno popraviti. Ta vežba se sastoji

obično u meditaciji koja se sprovodi godinama i decenijama.

Prenošenje Svetih znanja

Velike globalne kosmičke energije kao i mnoge druge manje, zatim specijalne, povremene i posebne energije

kriju u sebi neizmerna znanja i mogućnosti koje bi mogle da se iskoriste za dobrobit čovečanstva i zanapredak ljudske civlizacije.

Međutim do ovih znanja i moći ne može se doći nikakvim istraživanjima u materijalnoj sferi, već samo

istraživanjima koja se bave paranormalnom sferom, sferom čoveku neposnatih energija, duhovnih i drugihenergija. One su spremne da u svakom trenutku prenesu sva moguća znanja i moći koje je bilo koji čovek ustanju da preuzme i realizuje. Upravo tu leži osnovni problem razvoja čovečanstva, jer je ono krenulo u

pravcu istraživanja materijalne sfere i postepeno zapadalo u ćorsokak. Poptuno zanemareno, posebno naZapadu, istraživanje paranormalne sfere uzalud čeka pojavu ljudi koji će se njime baviti. Osnovni problemjeste taj što je za preuzimanje ovih znanja i moći neophodan visok nivo duhovnog razvoja. Do njega se,

nažalost dolazi sporo, najvećim delom upornim istraživačkim radom.

Viđenje budućnosti

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavljaju jeste: šta će se u budućnosti dogoditi, ali to važi samo zaljudski način mišljenja. Događaji u budućnosti odvijaju se istovremeno sa događajima u sadašnjosti. Radi se

samo o vremenskoj distanci. Prošlost, sadašnjojst i budućnost postoje istovremeno na različitim vremenskimnivoima. Aura, telo i paranormalne pojave istovremeno postoje na različitim frekvencijama. Menjajućifrekvencije dolazi do promene u izgledu i funkcionisanju iste pojave. Na sličan način postoje događaji na

različitim vremenskim nivoima. To će se lakše razumeti ako pođemo sa Životnim talasom, koji u prvomtrenutku prolazi kroz stanje aure koja je na vrlo niskoj frekvenciji, zatim vremenski pomereno dolazi do stanjaaure koja je na višoj frekvenciji i tako redom sve do 20,6 Hz. Ovaj prolazak Životnog talasa kroz auru

možemo smatrati kao životni vek, s tim da rođenje predstavlja prvu frekvenciju aure na koju je Životni talasnaišao, a smrt poslednju frekvenciju na kojoj je Životni talas prošao kroz auru. Za auru na 20,6 Hz nije višeizvodljivo da se vrati i da sazna šta se dešava, na primer na 4,6 Hz, ali kada bi joj bilo moguće da se vrati,zatekla bi tamo svoje rođenje, svoje detinjstvo koje i dalje postoji. To isto važi i za bilo koju frekvenciju

ispod 20,6 Hz.



Međutim, za stanje aure na, na primer 7 Hz ono prvobitno je prošlost, a 20,6 Hz je budućnost. To stanjeaure ne zna kako izgleda budućnost, a zna kako izgleda prošlost, ali nije svesno da i budućnost i prošlostpostoje istovremeno sa njom. Još je jednostavniji primer postojanja vode u tri agregatna stanja: led, voda i

vodena para. Povećavanjem temperature leda iznad 0°C, on prelazi u vodu, a iznad 100°C, voda prelazi uvodenu paru. Da bismo iz jednog agregatnog stanja vode prešli u drugu potrebno je da dođe do promenetemperature. To znači da voda postoji istovremeno kao led, voda i vodena para, ali na različitim

temperaturnim nivoima.

Na vrlo sličan način možemo posmatrati događaj iz naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svi oni postoje

istovremeno samo na različitim vremenskim nivoima. Da bismo se sa jednog vremenskog nivoa pomerili nasledeći, potrebno je da prođe određeno vreme. To je brzina promene vremena kako ga ljudi doživljavaju.Ljudski mozak ne može shvatiti da se taj pomak na sledeći vremenski nivo može izvršiti daleko brže, čak

trenutno, da bi se saznalo šta se na tom vremenskom nivou dešava.

Paranormalnim putem može se trenutno preći sa jednog na bilo koji drugi vremenski nivo, kao što je mogućepromeniti frekvenciju posmatranje aure ili promeniti temperaturni nivo na kome se posmatra voda. Da bi se to

pomeranje u prošlost i budućnost izvršilo, neophodno je posedovanje vrlo visokih paranormalnih moći ili vrlovisoke duhovnosti. Nivo tih moći se ne može kvantifikovati, ali je značajno istaći da one spadaju u 53 velikemoći. Dakle, uz pomoć ovih paranormalnih moći može se trenutno vratiti u prošlost ili otići u budućnost i

odande dobiti istinite odgovore o događajima koji se u to vreme odigravaju. Koliko će ovi odgovori bitiistiniti, zavisiće od nivoa paranormalnih moći. Ispod određenog nivoa nemoguće je dobiti bilo kakav odgovor.Iznad donje granice ili crvene crte počinje dobijanje odgovora koji su utoliko istinitiji ukoliko su paranormalne

moći više iznad crvene linije. Značajnu ulogu u dobijanju istinitih rezultata igra i uvežbanost u realizaciji ovevrste moći. Dok je paranormalna moć na nižem nivou, dakle bliže crvenoj liniji, dotle su gledanje u budućnosti prošlost jasnija što su bliža sadašnjosti, a sve maglovitija i nejasnija što su dalja od sadašnjosti. Kod daljegpovećanja paranormalnih moći, kada se pređe određeni nivo, prestaju ograničenja u jasnoći vida vezana za

vremensku distancu između posmatranog događaja i sadašnjosti, tako da postaju jasno vidljivi događaji nabilo kom rastojanju od sadašnjosti.

Način ljudskog razmišljanja, takođe, navodi na pitanja: Ako se može videti nešto u budućnosti kao svršenastvar, kako je moguće da to ostane i dalje isto ukoliko dođe do promena toka događaja u sadašnjosti?Odgovor se opet može ilustrovati posmatranjem aure. Svaka promena u auri na bilo kojoj frekvenciji

automatski dovodi do promene na ostalim frekvencijama. Dakle, ako se u jednom momentu posmatrabudućnost i prošlost jednog dela aure, pa se zatim taj deo aure u sadašnjosti, što znači na nekoj frekvencijiod na primer 7 Hz, promeni, to će istovremeno dovesti do promene aure na ispod 4,6 Hz, kao i do promene

aure na 20, 6 Hz. I tada će se pojaviti druga stanja aure u odnosu na prethodna. Isto tako, ako vodu natemperaturi od 0°C do 100°C obojimo, na primer crvenom bojom, doći će do promene boje leda i pare kojiće takođe postati crveni.

To znači da mi uvek vidimo onu budućnost i onu prošlost koaj je vezana za sadašnjost. Pri promenisadašnjosti menjaju se i budućnost i prošlost. Iz toga se može izvući zaključak da pri posmatranju budućnosti,ukoliko nam ona ne odgovara, mi možemo, menjajući sadašnjost, dovesti do promene budućnosti.

Na isti način moguće je posmatrati, ne samo neki događaj u budućnosti, već i pratiti kako je došlo odsadašnjosti, pa do tog momenta u budućnosti, do razvoja događaja koji su doveli do tog konačnog rešenja.

Na primer, ako posmatrajući budućnost konstatujemo da je neki učenik ponavljao razred, tada vraćajuć seunazad možemo ustanoviti koliko je truda uložio i na kakve je probleme nailazio, čiji rezultat je ponavljanje



razreda. Saznavši to, možemo u sadašnjosti postići aktivniji i vredniji rad učenika uz otklanjanje nekihobjektivnih ili subjektivnih problema, što će u budućnosti rezultirati boljim uspehom u školi.

To znači da ono što se dobija u budućnosti, uz odgovarajući potreban nivo paranormalnih moći i uvežbanost,jeste istina, ali ta istina je rezultat određenih delovanja od sadašnjosti pa do budućnosti. Ukoliko nam rezultatne odgovara, mi možemo promeniti delovanje od sadašnjosti do budućnosti i ono će doneti drugi rezultat.

Dakle, ti događaji u budućnosti u većini slučajeva ne predstavljaju nešto sudbinsko, nešto nepromenljivo.Međutimm određeni događaji jesu sudbinski, jer se tog događaja od sadašnjosti do određenog momenta ubudućnosti ne može menjati, nije u našoj mogućnosti da ga promenimo. Da li je tok događaja u budućnosti

sudbinski ili nije, može se utvrditi paranormalnim putem. Ukoliko je sudbinski, bez obzira na sav naš trud,sled događaja će ostati isti.

Nastanak i razvoj kosmosa, inteligencija materije

Inteligencija materije

Zbog čega se u prikazu funkcionisanja kosmosa putem svetih znanja gotovo ne pominje materija?

Zbog toga što materija predstavlja samo plod uzajamnog dejstva nekih energija uz prisustvo treće energije-katalizatora, koja dovodi do njihovog zgušnjavanja i pretvaranja u čvrstu materiju. Materija je deo energije,

njen zgusnuti segment. Postavlja se pitanje: ako je energija iz koje je materija nastala superinteligentna, šta sedešava sa materijom? Da li je ona u stanju da razmišlja i sadrži neku inteligenciju, ima li programe razvoja?Da li se i ona razvija?

Svakako, spajanjem dveju energija u njihovu zgusnutu supstancu-materiju, prenosi se inteligencija onihenergija koje su učestvovale u procesu zgušnjavanja. To znači da materija može biti neinteligentna,inteligentna ili superinteligentna, ako su takve bile energije od kojih je nastala.

Međutim, prisustvo inteligencije energije u materiji nije održivo dugo vremena jer materija ne može dafunkcioniše kao energija. Inteligencija energije se gubi u onoj meri u kojoj je ona učetvovala u funkcionisanja

energija i u procesu razvoja. Nažalost, tu funkciju realizuje najveći deo inteligencije energije, tako da preostalideo inteligencije energije koji je vezan za neke druge aspekte postojanja energije predstavlja samo jedandelić ukupne inteligencije i on se zadržava u materiji nastaloj od tih energija. Ova inteligencija ipak predstavlja

značajnu mogućnost za dalji razvoj inteligencije, sada vezane za mrtvu materiju. Međutim, mogućnost razvojamrtve materije, mogućnost njenog funkcionisanja u skladu sa funkcionisanjem celog kosmosa, premaStvaraočevoj zamisli, izuzetno su skromne u odnosu na funkcionisanje energija, posebno superinteligentnih.

Inteligencija materije se nikada ne gubi, ona postoji u okviru slabašnog energetskog omotača oko svakemrtve materije, koji predstavlja njenu auru koja živi onoliko dugo koliko i ta materija. Aura mrtve materijepredstavlja slabašnu energetsku strukturu koja vrlo sporo i vrlo slabo može da utiče na funkcionisanje i razvoj

same materije. Pa, ipak, bez ove slabašne energetske inteligentne strukture, život materije bi se u potpunostizaustavio.

Što su čestice materije veće, to su i aure, dakle, inteligentne energije koje se zadržavaju i ostaju privezane zamateriju posle njenog nastanka od energija, veće. One mogu kod velikih materijalnih struktura dostići izuzetanrazvoj i stvoriti složene sisteme aure koji funkcionišu vrlo efikasno. Takvi sistemi javljaju se oko velikih

kompleksa mrtve materije, kao što su planete, zvezde, magline ogromnih razmera. Za ljude je



najinteresantnija energija planeta i zvezda.

Energetska struktura planete Zemlje sastavljena je od velikog broja malih energetskih aura koje su se, tokomnjenog kretanja kroz kosmos, pripajale zajedno sa manjim i većim gromadama. Prilikom spajanja ovih

struktura u zajedničku masu planete dolazi do izdvajanja i odlaska najvećeg dela aure ovih gromada radipripajanja sa aurom cele planete, koja je omotava u obliku lopte, dosta blizu same površine. Jedan delić,pak, ove energije ostaje ut svaku gromadu koja se priključila Zemlji, stvarajući na aj način jedan konglomeratvelikog broja elemenata iz kojih se sama Zemlja sastoji, počev od čestica prašine pa do velikih meteora koje

je Zemlja usput pokupila. Svaki od ovih elemenata koji čine planetu Zemlju sastoji se iz materije i tankih,lelujavih preostalih delova njihove aure. Ovi ostaci aura na neki način definišu ponašanje ovih komadamaterije, njihov život i razvoj, koji je najvećim delom uplivisan od zajedničke aure, koja omotava celu

planetu. Na taj način aura planete, odnosno aura mrtve materije, koja je dostigla velike razmere, predstavljaposebnu složenu energetsku strukturu nastalu od delova malih aura materijalnih elemenata od kojih jesastavljena cela planeta. Ta aura planete ima svoju inteligenciju koja predstavlja prosek inteligencija

elemenata aura iz kojih je ona sastavljena. Kako sve one sadrže svoje razvojne komponente to je, uzavisnosti od starosti planete, došlo do razvoja inteligencije i mogućnosti funkcionisanja same aure i njenoguticaja na funkcionisanje planete.

Razvijajući se postepeno, moguće je da aure pojedinih planeta dostignu izuzetno visoke nivoue razvoja i dapredstavljaju dragocenost po svojoj specifičnosti u pojedinim delovima kosmosa. Planeta Zemlja, međutim,nema toliko dug vek, a, pored toga, elementi iz kojih je ona sastavljena predstavljaju, najvećim delom,

kosmičku prašinu i sitne meteorite koji nisu imali značajnu inteligenciju svojih aura. Zbog toga je ukupna auraplanete Zemlje započela svoj razvoj na relativno nivkom nivou, a kratko vreme njenog postojanja nijeomogućilo da se njen razvoj u potpunosti razmahne.

Aure zvezda imaju nešto drugačiju strukturu zato što je zbog potpune rastopljenosti materijala, bez obzira dali se one nalaze u gasovitom, tečnom ili kašastom stanju, došlo do potpunog gubitka autonomije delova od

kojih je zvezda nastala, tako da se njena aura sastoji iz dva dela:

- tankog, slabijeg i manje inteligentnog sloja, koji predstavlja loptu vrlo blisku površini same zvezde, nastalogod ostataka aura elemenata od kojih je zvezda nastala,

-njene glavne aure koja je mnogo udaljenija od površine zvezda a koja je nastala na sličan način kao i auraplaneta. Ona zbog svojih velikih dimenzija i dugug perioda razvoja, po pravilu, dostiže visoku inteligenciju i

velike mogućnosti uticaja na samu usijanu masu.

Razvoj ljudske civilizacije

Odnos čoveka prema Bogu

Čovek ne mora neophodno da veže svoj način mišljenja i života za ono što je nazvano Put Stvaraoca ili Božjavolja. On sam može da proceni šta je to dobro a šta loše, šta je pravo a šta nije iako nikada nije čuo za Boga

ili za ono što se smatra za Božju volju. To znači da je u čoveku, preko svetlećeg tela koje mu stalno dajeinformacije u pozitivnom pravcu, stvorena određena baza koja ga usmerava na ponašanje koje je u skladu saBožjom voljom. Ima mnogo ljudi neznabožaca, u primitivnim plemenima Amazona ili džunglama Afrike i

Azije, koji još uvek nemaju nikakav stav prema nekom božanstvu već žive ne znajući za postojanje nekog



Boga ili nečeg što bi bilo iznad njih. Pa ipak, oni imaju određene kriterijume, određene moralne stavove kojipostoje ne samo u pojedincu već u svim pripadnicima plemena i predstavljaju načine razmišljanja i delanjakoji su u plemenu prihvaćeni. Najveći broj tih moralnih principa su u potpunosti u skladu sa Božjom voljom

što znači da nije religija jedina karika između pozitivnog načina mišljenja i Božje volje već da postojipraktično u svakom čoveku od momenta kada je svetleće telo pridodato ljudskoj auri i od kada postojislobodna volja čoveka.

Pa ipak, od samog početka religije su imale pozitivan uticaj na razvoj pozitivnih kriterijuma, pozitivnihstavova, izgradnju društvenog morala u praktično svim zajednicama. Tek kasnije kada je religija postalasredstvo za vladanje masama od strane sveštenstva i svetovnih vlasti, došlo je do uključivanja, u načine

verovanja, elemenata koji su omogućavali potčinjavanje većine rukovodećoj manjini. Sveta znanjapredstavljaju upravo pokušaj da se nesvesna usmeravanja ljudi u pozitivnom pravcu od strane svetlećeg telasada objasne, obrazlože i demistifikuju i na taj način znatno snažnije i potpuno svesno usmere ljude u pravcu

pozitivnog načina razmišljanja. Istovremeno, sveta znanja razotkrivaju i razobličuju one elemente kojipredstavljaju neistinost i neusklađenost sa voljom Stvaraoca, a služili su i služe hijerarhiji za vladanje širokimmasama. Stoga su sveta znanja ponovo, posle dugog perioda religioznih odstupanja, ukazala na pravi put čiji

su se elementi nalazili u davnoj prošlosti ljudske istorije ali kao verovanje dok danas sveta znanja potpunodemistifikovana obrazlažu razloge i potrebu za poštovanjem volje Stvaraoca i usklađivanjem misli i dela ljudisa njim.

Aura

Nastanak i razvoj aure

Odmah nakon oplođenja jajne ćelije započinje stvaranje ljudske aure. Njeni prvi elementi nastaju nafrekvenciji od 4,7 Hz i sastoje se samo od do tri energetske cevčice u obliku grančica koje su smeštene okoembiona.

Na 4,8 Hz te cevčice se svojim širim delom umesravaju prema jednom centru čijim delovanjem dolazi do



uvlačenja kroz vrhuve tih grančica najudaljenijih od centra, čestice bele bioenergije koje tuda slučajnoprolaze. U trzajima, kao da dišu, cevčice sprovode belu bioenergiju do centra koji je odmah raspršuje uokolni prostor, a zatim se ceo proces ponavlja.

Isti proces se nastavlja i na 4,9 Hz uz neke novine. Centar postaje vidljiv i podseća na neki vrtlog ili loptu.Slobodno prolazeća siva bioenergija počinje da se vezuje za čestice bele bioenergije, a u cevčice ulazi samonovopridošla iz slobodnog prostora bela bioenergija i viškovi postojeće koji se nisu vezali za sivu.



Kod frekvencije od 5 Hz, pored stvaranja strukture koja postoji na 4,9 Hz, nastaje centralni kanal sazasecima čakri. Centralni kanal počinje da uvlači sivu bioenergiju iz okolnog prostora. Embrion deteta dovodideo tela iz koga koga će se razviti kičma u osu centralnog kanala.

Ovo podizanje frekvencije, dalja izgradnja i brži razvoj aure se nastavlja, tako da na 5,5 Hz, aura već ima sve

svoje glavne delove i funkcije. Paralelno sa rastom embriona raste dimenzionalno i aura.

Pri rođenju deteta aura postoji sve do frekvencije od 11,5 Hz, a tokom prvih 6 meseci života dostiže krajnju

frekvenciju od 20,6 Hz.

Dalje, tokom detinjstva ona dimenzionalno raste, sadržajno se popunjava, funkcionalno sazreva. Mada njen

razvoj u izvesnom smislu traje čitavog života, može se smatrati da se on u glavnom crtama završava sa 14



godina.

Razvoj aure je, dakle započeo sa 4,7 Hz gde je imao samo najosnovnije elemente, na 4,8 Hz neke novedelove i tako dalje, ali je građa aure na svakoj od ovih frekvencija postojala, bez obzira na to što se na

sledećoj izgradila nova i složenija. Aura postoji istovremeno na svim frekvencijama od 4,7 do 20,6 Hz, odnajjednostavnije do najsloženije strukture. To podseća na višespratnu zgradu čije se prizemlje sastoji samood četiri stuba, na prvom spratu postoje i zidovi, na drugom sem zidova i prozori i vrata i tako dalje, da bi

poslednji sprat imao potpuno opremljen stan sa svim neophodnim elementima i bio potpuno funkcionalan. Sviovi spratovi postoje istovremeno, štaviše gornji sprat ne bi mogao postojati da nema onih ispod njega.

Svaka promena energetske strukture aure na jednoj frekvenciji odmah dovodi do odgovarajućih promena na

svim ostalim frekvencijama, s tim što će ona biti veće na frekvencijama iznad one na kojoj se promenadogodila, dok će na onim ispod biti manje. Osoba koja može da vidi energije na raznim frekvencijama može ijednu za drugom, utvrditi postojanje svake faze razvoja aure.

Senzibilnost na energije

Senzibilnost ljudi na duhovne energije

(Jedna opšta podela prema kategorijama osetljivosti na duhovne energije uokviru grupa naroda, pri čemu sezemlje koje nisu nabrojane mogu svrstati uokviru postojećih podela. Suština je u realizaciji efekata delovanjaduhovnih energija na velike grupe ljudi, pri čemu su efekti najbrži i najznačajniji u kategoriji najsenzibilnijih

ljudi, tako i u državama koje procentualno imaju najviše ljudi iz najsenzibilnije grupe doćiće do najvidljivijihpozitivnih promena)

Postoje određene grupacije ljudi koje su posebno osetljive na paranormalna delovanja.

Ljudi se u tom pogledu dele na 5 kategorija:

- Vrlo neosetljive- Neosetljive- Srednje osetljive

- Povišeno ostljive- Vrlo osetljive

Najveći efekat delovanja duhovnih energija u globalnom smislu će svakako imati oni koji su povišeno osetljivii vrlo osetljivi. U grupi koji su vrlo oseljivi ima takođe tri varijante, peta grupa je gradirana na snažno osetljive,izuzetno osetljive i ekstra izuzetno osetljive. Cela ova peta grupa će biti izuzetno podložna na ovakva

delovanja, ona će ih doživeti na izvestan nedefinisan način i odreagovaće tako što će ih prihvatiti najviše oviekstra izuzetno osetljivi, pa izuzetno osetljivi, pa snažno osetiljivi. U celoj petoj grupi efekat delovanjaduhovnih energija će biti 90% od maksimuma, ali njih u svakoj zemlji ima svega od 5-12%.

U anglosaksonskim zemljama ima svega 5% ljudi iz pete grupe, dok u romanskim zemljama oko 7%, kodslovena, latino-amerikanaca, južno-amerikanaca ima 9-10%, u Indiji-Kini-Japanu, u nekim budističkim ihindu zemljama Azije procenat je čak do 12% vrlo senzibilnih. To znači da će senzibinost ovih zemalja

doprineti da se efekti ovih delovanja znatno brže realizuju nego kod onih kod kojih je vrhunski senzibilitet5%.



Četvrta grupa je na sličan način raspoređena među zemljama, gde ima oko 15% pripadnika uanglosaksonskim zemljama, kod romana ima već oko 20%, kod slovena, kod Latinske Amerike, na dalekomistoku, Japanu, Kini, Indiji ima već oko 25%.

Treća grupa je u anglosaksonskim zemljama zastupljena oko 35%, kod romana oko 40%, kod slovena,Latinske Amerike i Azije 45% srednje osetljivih.

Neosetljivih među anglosaksonaca ima oko 25%, kod romana oko 20%, kod slovena, latino-amerikanaca iazijata oko 15%.

Vrlo neosetljivih ima kod anglosaksonaca oko 20%, romani imaju oko 13%, sloveni 5-6%, latino-amerikanci5-6%, Kina-Japan-Indija 3%, budističke i hindu zemlje 3%.

dio

Čovek i kosmos

Jedina stvar u kojoj je čovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao jeste kontakt sa duhovnim

energijama, odnosno kontakt sa prirodom. Od trenutka kontakta čoveka sa svetlećim telima (pre 144.000godina), i dobijanjem slobodne volje, čovek je od stanja potpune otvorenosti prema prirodi, komunikacije sasvetlećim telom i dobijanja informacija od duhovnih energija, dospeo u stanje potpune odvojenosti odprirode, odnosno puta Stvaraoca. Osnovni razlog za to je što je čovek na pogrešan način iskoristio svoju

slobodnu volju, razvojem negativnih misli i okretanjem ka materijalnom, što je tokom dugog vremenapostepeno gasilo kontakt čoveka sa svetlećim telom i duhovnim energijama.

Današnje stanje čoveka je takvo da je on više nije u stanju da kontaktira sa duhovnim energijama (osim akose ne bavi duhovnošću), odnosno da je potpuno okrenut materijalnom. Ovaj razvoj doveo je do toga dačovek nije ni svestan prave prirode i svojstva kosmosa, odnosno da daleko najveći deo sadržaja kosmosa

čini energija, dok materija spada u sadržajno najmanje značajan, a prostorno najmanje zaprimljen deokosmosa.

Istraživanje isključivo materijalne sfere, dovelo je čoveka do stanja u kojem se nalazi – stvaranja velikog

broja negativnih misli samo u jednom danu, opasnost od ratova, svakodnevnog straha za egzistenciju,napetosti i sve većeg broja problema koji tište ljudsku civilizaciju i koji nikad neće biti rešeni isključivimistraživanjem materijalnog. Negativne misli izazivaju oštećenja ljudske aure, smanjuju duhovni razvoj, i u

krajnjoj liniji dovode do hroničnih bolesti, čak i onih najtežih.

Jedini pravi put je vraćanje na Put Stvaraoca i duhovni razvoj, jer u kosmosu postoji ogroman broj duhovnih

energija koje mogu pomoći razvoj ljudske civilizacije kako u materijalnom tako i u duhovnom smislu.Međutim, osnovni uslov za kontaktiranje duhovnih energija je vraćanje na put Stvaraoca i visok stependuhovnog razvoja.

Pravilan način upoznavanja kosmosa



Ljudi su kosmos doživljavali na različite načine, pre svega u zavisnosti od nivoa razvoja i civilizacije. Današnjeviđenje kosmosa od strane ljudi predstavlja, u odnosu na ljudske potrebe, izuzetno nizak nivo znanja uz obiljepogrešnih prilaza, mišljenja, pa čak i pogrešnih informacija koje ljudi smatraju za gotove činjenice. To jeposledica pravca istraživanja kosmosa baziranog na današnjoj nauci, a koji je pogrešan i besperspektivan.

Bez obzira na postojanje tradicije u istočnim zemljama, zapadna civilizacija, kao ekonomski jača i agresivnija,nametnula je svoj način mišljenja u razvoju ljudske civilizacije i u pogledima na sve oblasti ljudskoginteresovanja koji preti da u potpunosti uguši interesovanje Istoka za spiritualni život.

Jedini pravi prilaz upoznavanju kosmosa, koji omogućava dobijanje svih znanja koja ljude interesuju okosmosu, kao i onih koja ljudima nisu zanimljiva, ali su od izuzetnog značaja za razvoj ljudske civilizacije i

zaštitu životne sredine, pa i same planete Zemlje, je putem svetih znanja.

Upoznavanje ljudi sa pravom istinom o kosmosu, omogućiće da ljudi saznaju istinu o Stvaraocu, o njegovomsavršenstvu i njegovoj nesposobnosti da mrzi, kažnjava, preti. Saznaće o suštini njegovog bića koje

predstavlja samo ljubav. Upoznavanje kosmosa omogućiće pomoć ljudima za razrešavanje nekih problemakoji tište ljudsku zajednicu.

Velike globalne energije, duhovne, kao i mnoge druge manje, zatim specijalne i posebne energije, kriju u sebineizmerna znanja i mogućnosti koje bi mogle da se iskoriste za dobrobit čovečanstva i napredak ljudskecivilizacije. Do ovih znanja i ovih moći ne može se doći nikakvim istraživanjima u materijalnoj sferi, nego samo

istraživanjima koja se bave duhovnom sferom. Međutim, za preuzimanje ovih znanja i moći potreban je visokiduhovni nivo, a do njega se, na žalost, dolazi sporo, najvećim delom istraživačkim radom. Upravo tu ležiosnovni problem razvoja čovečanstva jer je ono krenulo u pravcu istraživanja materijalne sfere, gubeći sepostepeno u ćorsokaku ovih istraživanja.

Duhovni život je primaran - duhovno biće Platon

Ljudi treba da se oslobode vezanosti za materijalna dobra, za materiju. Da se oslobode više hiljada godinatežnje za zaradom, za imovinom, za materijalnom korišću i dobiti. Taj zadatak je izuzetno težak, izuzetnospor, mada na prvi pogled izgleda vrlo jasan, gotovo da se može objasniti u dve rečenice. Pa, ipak, trajaće

jako dugo, dok ljudi u većini ne prihvate:

»Duhovni život je ono što je primarno a materijalna dobra su samo pomagala koja nam omogućavaju

komforan život da bismo mogli što više, što mirnije, što sadržanije da se bavimo duhovnošću«!

- To treba da bude jedna od teza, jedna od parola koja će se pojavljivati, ne samo u borbi za Idealniporedak nego i za širenje svetih znanja. Naime, treba poći od toga što ljudi već odavno znaju i često

spominju ali više kao uzrečicu nego kao neki način mišljenja: Posle smrti ne nosimo ništa sa sobom! Trebalobi tome dodati i nešto što drastično menja, čak i pojačava ovu izreku:

»Posle smrti nosimo ono što smo u sebi duhovno razvili«!

- Znači, time se podvlači kratkotrajnost korišćenja i primene materijalnih dobara a izuzetno dugotrajna

dobrobit, dobit, korist, pomoć u dugom životu posle smrti naših duhovnih dostignuća, saznanja - duhovnograzvoja, jednom rečju. To, naravno, ne znači da ljudi treba da podele svoju imovinu i da se pridruže sirotinjikao beskućnici i klošari. Naprotiv, sveta znanja teže da svi dostignu takav materijalni nivo da mogu da žive ublagostanju, komforu, bezbrižno, bez ikakvih materijalnih i finansijskih problema, da su potpuno opskrbljeni i

sređeni ali da ne vide svrhu u gomilanju novca na bankovnom računu, da ne vide svrhu u velikim bogatstvima



koja nisu u funkciji komfornog života nego predstavljaju daleko veće vrednosti od neophodnih za jedan

prijatan, ležeran, komforan život. Znači da, ne samo kada dođemo u Idealni poredak, nego i pre njega, prenego što je i započela borba za Idealni poredak, ljudi treba da se trude da obezbede sebi komforan, prijatan i

bezbrižan, ležeran život, kako bi naš rad na duhovnom razvoju bio što opušteniji, što ležerniji, što spontaniji,prirodniji, bez grča, bez negativnih misli, blokada, strahova itd. To znači da materijalna dobra do nivoakomfornog života, bez finansijskih problema, ne samo da nisu mana, ne samo da ne rade protiv duhovnognego, naprotiv, poboljšavaju mogućnost duhovnog razvoja, omogućavaju mu da se on sigurnije realizuje.

- U Idealnom poretku to će biti zadatak Idealnog poretka da omogući svim ljudima komforan, finansijski imaterijalno bezbrižan život pun zadovoljstava i sreće kada će ljudi sa radošću ulaziti u duhovni rad, duhovno

se razvijati, bez opterećenja, bez blokada, bez ikakvih prepreka osim njihove želje i volje.

- Znači da posle smrti materijalna dobra ostaju na Zemlji dok duša odlazi u Utočišta. U zavisnosti od

duhovnog života osobe, od duhovnog razvoja, u momentu smrti koja bi trebala da bude od starosti kaonajbolja, prirodna varijanta aura te osobe treba da bude u kvalitetnom stanju, bez mnogo bolesti, bez mnogooštećenja, jer bi, kada se bela bioenergija grupiše u jedan oblačić a siva se rasprši, tada bi ta aura koja jedotle funkcionisala dobro nastaviti da funkcioniše kroz kanale bele bioenergije, kroz meridijane, nastaviće da

razmišlja, da donosi zaključke, odluke itd. Takva aura sastavljena od bele bioenergije imaće neuporedivoveću šansu da stigne do Utočišta, biće kompaktna, funkcionalna, moći će da razmišlja, moći će da odlučuje,moći će da izbegava opasnosti na tom putu do Utočišta.

- U samom Utočištu, intenzitet doživljaja, prijatnih, čulnih, muzike, slika, ukusa, mirisa, dodira biće potpuniji,intenzivniji, raznovrsniji kod osoba čija je aura očuvana do poslednjeg dana i koja mnogo bolje funkcioniše u

Utočištu nego aure koje su jedva stigle tamo koje su znatno oštećene bolestima i drugim problemima i čijidoživljaji nisu u potunosti toliko jasni, čisti, prijatni kao kod zdravih i dobro funkcionišućih aura.

- To znači da iz svega ovog proizilazi da nas sveta znanja upućuju da je do početka stvaranja Idealnogporetka potrebno da težimo jednom dobrom materijalnom stanju jer će to omogućiti naš bolji duhovni razvoj,bolje prihvatanje svetih znanja nego ako smo u stalnim nestašicama, stalnim neprijatnostima bilo zbog bolesti,bilo zbog nemaštine, bilo zbog nerešenih raznoraznih problema. Jedan dobar, komforan život pre Idealnog

poretka omogućiće nam maksimalni duhovni razvoj koji će zavisiti samo od naše želje i volje da se u tompravcu razvijamo.

- Kada se jednom dostigne Idealni poredak tada će svi komforno živeti u uslovima koji maksimalno pomažuduhovni razvoj. To će omogućiti zdravlje, dobro funkcionisanje aure što će posle smrti obezbediti sigurandolazak do Utočišta i u njemu optimalno korišćenje mogućnosti koje su predviđene za auru koja je zdrava,

funkcionalna i koja će imati najduži vek i najprijatnije doživljaje u Utočištu.

Male kosmičke meditacije

MALE KOSMIČKE MEDITACIJE - poklon duhovnih energija svim ljudima

Ljudi poznaju i koriste veliki broj meditacija. Svaka od njih ima svoje dobre i loše strane, kao i granice svogadometa. To je zbog toga što su ih izmislili ljudi, a oni greše i stvaraju granicu svemu. Da bi se slabostipostojećih meditacija otklonile, dr Stojanović je 1994. godine, u dubokoj meditaciji dobio informaciju od

spiritualnih bića o novoj meditaciji koja do tada nije bila poznata ljudima, a koju su nazvali Put kaprosvetljenju. Za nju su mu rekli da predstavlja najefikasniju meditaciju koja najbrže i sigurno vodi ka



prosvetljenju. Njegov zadatak je bio da je širi po celom svetu. Danas postoje mnogo meditanata i višemeditativnih grupa kako kod nas tako i u svetu: Novi Sad, Beograd, Subotica, Vršac, Novi Bečej, Sombor,

Niš, Čačak, Užice, Republika Srpska (Banja Luka), Slovenija (Kranj), Makedonija (Skoplje), USA(Sarasota na Floridi, Kanzas Siti, Olkahoma Siti). Meditaciju, Put ka prosvetljenju, može svako primenjivati,ali ne odmah, nego tek posle pripreme u trajanju od nekoliko meseci.

Duhovne energije su ukazale na potrebu da se, pored meditacije Put ka prosvetljenju (čije se uputstvo dobijana seminaru „Put ka prosvetljenju“ koji vodi dr sci. Ljubiša Stojanović u Beogradu, Novom Sadu i Subotici,kao i u Banja Luci čiji seminar vodi učenik i saradnik Luka Božunović), ljudima da i nekoliko „malih“meditacija koje bi bile blage i koje bi svako bez ikakve pripreme mogao odmah da koristi. Cilj malih

meditacija bio je da se, kod što većeg broja ljudi aktivira duhovnost, poboljša funkcionisanje nervnogsistema, pomogne u isceljenju bolesti i izvrši priprema za meditaciju Put ka prosvetljenju. U tu svrhuodabrano je pet složenih i efikasnih meditacija koje su nekada bile u stanju da primenjuju samo, u

paranormalnom smislu visoko razvijene osobe. Spiritualna bića su izvršila inicijaciju svih ljudi sveta i timeomogućila da pet malih meditacija može svako primenjivati, bez ikakve pripreme.

Svrha malih meditacija je dvojaka:

1. Da se budućim meditantima Put ka prosvetljenju popravi psihofizičko stanje i omogući brže poboljšanjefunkcije nervnog sistema i što ranije uključenje u meditativnu fazu.

2. Svim ostalim osobama, koje ne planiraju da rade meditaciju Put ka prosvetljenju, male meditacije će bitiizuzetno korisne u cilju poboljšanja sopstvenog psihofizičkog stanja i održavanja energetske ravnoteže.

ŠIVINA MEDITACIJA

Pre nekoliko godina se u dubokoj meditaciji dr Stojanoviću pojavio Šiva i dao mu jednu isceljujuću metodu,ili malu meditaciju zahtevajući da je, kao njegov poklon, prenese svim ljudima, što znači da je mogu koristiti

svi ljudi bez ikakve pripreme.

POLOŽAJ ZA MEDITACIJU

Ležeći ili sedeći zatvoriti oči i opuštati se nekoliko sekundi.

IZVOĐENJE MEDITACIJE

Zatvorenih očiju u sebi ili naglas izgivoriti sledeći tekst:

tamnoplava energija ulazi kroz moje palčeve na nogama u moja stopala,tamnoplava energija prolazi kroz moje potkolenice,

tamnoplava energija prolazi kroz moja kolena,tamnoplava energija prolazi kroz moje butine,tamnoplava energija prolazi kroz moje polne organe,

tamnoplava energija prolazi kroz moju karlicu,tamnoplava energija prolazi kroz moje bubrege,tamnoplava energija prolazi kroz moj pankreas,

tamnoplava energija prolazi kroz moju slezinu,



tamnoplava energija prolazi kroz moju jetru,

tamnoplava energija prolazi kroz moju žučtamnoplava energija prolazi kroz moje debelo crevo,tamnoplava energija prolazi kroz tanko crevo,

tamnoplava energija prolazi kroz moj želudac,tamnoplava energija prolazi kroz moja pluća,tamnoplava energija prolazi kroz moje srce,

tamnoplava energija prolazi kroz moju kičmu,tamnoplava energija prolazi kroz moj vrat,tamnoplava energija prolazi kroz moju glavu,tamnoplava energija izlazi kroz moje teme i zaustavlja se na 20 cm iznad moje glave.

Žuta energija ulazi na moje teme, prolazi kroz celo moje telo, izlazi kroz palčeve mojih nogu i odlazi u zemlju.

NAPOMENA

Neophodno je, pre spominjanja imena organa, svaki put obavezno igovoriti tamnoplava energija prolazi

kroz...Nasuprot tome, kada se izgovara tekst o žutoj energiji organi se ne spominju, jer ona u trenu samo projurikroz celo telo.Poželjno je zamisliti tamnoplavu energiju kako ide iz organa u organ kao magla.

TRAJANJE MEDITACIJE

Ukupno trajanje ove meditacije je oko tri minuta

KOLIKO PUTA SE RADI MEDITACIJA?

Ova meditacija se radi svakodnevno, jednom do dva puta.

EFEKTI ŠIVINE MEDITACIJE

Šivina meditacija ima vrlo snažnu isceljujuću i opuštajuću moć. U slučaju da u nekom organu, ili delu tela

postoje bokovi, preporučljivo je tekst koji se odnosi na njega ponavljati sve dok bol ne prođe, na primer:tamnoplava energija prolazi kroz moj želudac, tamnoplava energija prolazi kroz moj želudac...

MEDITACIJA PUTOVANJE ENERGIJAMA

Kosmos bez kraja, kosmos prepun sadržaja i funkcija, pa ipak tako nepoznat, tako nepristupačan inedodirljiv za obično oko i obični ljudski um. Ipak, kosmos se može doživeti bez obzira na to da li se radi očoveku visokih paranormalnih moći, ili nekome koji je prvi put čuo da postoji nešto što se zove kosmos. To

je, name, mogućnost da svaki čovek, zahvajujući postojanju svetlećeg tela koje je neprekidno vezano zanjega, uspostavi takav kontakt sa kosmičkim energijama i kosmosom u celini i da doživi jedno tiho, prijatnoputovanje na tim i u tim energijama, kao što se plovi na blego zatalasanom moru na gumenom dušeku, ili u

čamcu posmatrajući plavetnilo neba i sjaj sunčevih zraka. To divno putovanje kroz kosmos uz pomoć



energija kojima je on ispunjen, moguće je ostvariti meditacijom koja se zove Putovanje energijama.Nekada su moć za ovu šetnju kosmosom imale samo visokorazvijene osobe u paranormalnom smislu, ali je,ovom objavom sada omogućeno svim ljudima da uživaju u ovoj prijatnoj relaksaciji i u upoznavanju sa

energijama kojima je kosmos ispunjen i koje nas u potpunosti okružuju. Može je, dakle obavljati svakičovek, s tim da svako mora pronaći način na koji će se osećati najprijatnije u toku te vožnje.


Leći ili sesti, zatvoriti oči i opustiti se nekoliko sekundi.


Zamislite zatvorenih očiju, da pored vas polako promiče beličasta magla, stalno u jednom pravcu. Potrebno

je, zatim da zamislite da ste ušli u tu maglu i da vas ona polako, kao na krilima, nosi sa sobom. Pri tome ćetedoživeti prijatnost, opuštanje, zadovoljstvo. Noseći vas tako, ona će možda menjati svoju boju i gustinu,izgledaće drugačije, ali ćete vi i dalje uživajući boraviti u njoj, i posmatrati sve pored čega prolazite, biće vam

prijatno, osećaćete radost i zadovoljstvo. Na kraju ove prijatne vožnje, zahvalite se energijama koje su vasnosile kosmosom, otvorite oči i protegnite se.

TRAJANJE MEDITACIJE

Meditacija traje obično tri minuta.


Ova vožnja kosmičkim energijama može se raditi jednom do dva puta dnevno.

EFEKTI MEDITACIJE PUTOVANJE ENERGIJAMA

Rezultati ove vežbe su postepeno poboljšanje funkcionisanja nervnog sistema, stabilizacija nerava, opuštanje,smanjenje psihijatrijskih i organskih tegoba i preventiva od nastanka novih bolesti. Ipak, ovo blago isceljujućei relaksaciono sredstvo ne može razrešiti ozbiljne zdravstvene probleme, ali će mnogima pokazati način na

koji je moguće uz pomoć energija kosmosa postići izuzetne rezultate u isceljenju bolesti i tegoba savremenogčovečanstva.

MEDITACIJA ZALAZAK SUNCA

Evo još jedne „male“ meditacije koju je Miroslav mlađi sin dr Stojanovića dobio u dubokoj meditaciji 2002.godine. Rečeno mu je da je mogu primenjivati svi, ali da će pozitivne efekte imati samo duhovno visokorazvijene osobe. Oni su je primenjivali kada su bili iscrpljeni, prenapeti, posle nekih stresnih situacija. Davala

je, skoro trenutno, pozitivne efekte. Međutim, pre izvesnog vremena je dr Stojanović dobio informaciju daovu meditaciju sada mogu primenjivati svi ljudi, jer su ih spiritualne energije u tom smislu inicirale, u ciljupomoći razvoju ljudske civilizacije. Njegov zadatak je bio da tu informaciju prenese, kako bi pomogla štovećem broju ljudi.




Najbolji položaj i za ovu meditaciju je ležeći ili sedeći, zatvorenih očiju.


Zamislite da se nalazite na morskoj obali, na nekoliko metara od vode. Tamo postoji jedan kamen na koji

ćete sesti, u turskom sedu, okrenuvši se prema moru. Sunce je, pred zalazak, dotaklo površinu mora nahorizontu, a treperavi odsjaj njegovih zraka prostire se po vodi sve do obale na kojoj vi sedite. Sunčevi zracii njihov odsjaj na površini vode su blagi i prijatni za posmatranje.

Pošto ste seli na kamen posmatrajte zalazak sunca – njegovu loptu i odsjaj zraka na vodi koji se prostire svedo vas. Ukoliko ne uspete da istovremeno gledate u sunce i njegov odsjaj na vodi, probajte barem jedno odta dva. Ponekad ćete izgubiti kontakt sa suncem i njegovim zracima na vodi, ali znajte da vas oni tamo čekaju

i vratite se ponovona njih.

NAPOMENA

Potrebno je pri ovoj meditaciji da sunce bude blago, zalazeće i da njegovi zraci ne smetaju vašim očima.Pored toga, onaj kamen treba da bude uvek isti, jer od momenta kada sednete na njega, počinje meditacija.

TRAJANJE MEDITACIJE

Meditacija Zalazak sunca traje oko tri minuta.


Meditacija se radi jednom dnevno, a u slučaju da se ne osećate dobro, moguće je primenjivati i više puta na

dan.

EFEKTI MEDITACIJE ZALAZAK SUNCA

Često se, već posle nekoliko sekundi pošto se seli na kamen, oseti usporenije i duboko disanje, smirenje ipopuštanje napetosti. To je zbog toga što za spiritualne energije, vaše sedanje na kamen i posmatranje

zalaska sunca, znače molbu da vam čiste auru od posledica stresova i negativnih misli, da uklanjaju uzrokenervne napetosti i raznih oboljenja i poboljšavaju funkcionisanje vešeg nervnog sistema.

TESLINA MEDITACIJA

Spiritualno biće Nikola Tesla je, prilikom redovnih kontakata dr Stojanovića s njim u dubokoj meditaciji,

rekao da je njegova ideja da objavi male meditacije odlična, ali je potrebno da im dodam još jednu malumeditaciju za koju mu je dao potrebne podatke.


Meditaciju je najbolje izvoditi u sedećem ili ležećem položaju. U izuzetnim slučajevima, moguće je meditaciju

realizovati i u stojećem položaju, ali je tada neophodno držati se ili biti naslonjen na neki čvrst predmet.




Potrebno je zažmuriti i zamisliti da se nalazite u jednom stubu energije, visine oko 2 metra i prečnika jednogmetra, koja izgleda kao sivkasta magla. Meditacija se radi tako što se gleda u sivkastu energiju unutar stuba,ne napuštajući čak ni pogledom stub energije. Meditacija se završava jednostavnim otvaranjem očiju.

TRAJANJE MEDITACIJE

Meditacija traje približno dva minuta.


Meditacija se može raditi jednom do dva puta dnevno, kao redovan trening ili po potrebi.

EFEKTI TESLINE MEDITACIJE

Teslina meditacija će tokom trajanja od oko dva minuta omogućiti potpuno smirenje nervnog sistema,pročišćavanje dela aure, poboljšanje cirkulacije krvi u celom organizmu, fizički odmor i poboljšanjefunkcionisanja nervnog sistema.

MEDITACIJA MALA PLANETA

Ovu malu meditaciju je dobio moj sin Miroslav od spiritualnih energija.


Za ovu meditaciju je najbolji sedeći položaj.


Zatvorite oči i otputujte u mislima na jednu malu planetu. Ona je tako mala da vidite kako se savija na

horizontu, kao da ste na nekoj velikoj lopti. Iznad Male planete se vidi noćno nebo sa zvezdama. Planetuobasjava malo Sunce blagom crvenkastom svetlošću, pa je cela planeta crvenkaste boje. Planeta je potpunobeživotna i osim crvenog peska, šljunka i po koje stene, nema ničeg drugog. Čim započnete putovanje, već

ćete biti na Maloj planeti. Uđite u telo koje tamo budete videli i boravite u njemu.Kada želite da završite meditaciju, jednostavno otvorite oči.

TRAJANJE MEDITACIJE

Meditacija traje od dva do pet minuta.


Meditaciju možete raditi jednom do tri puta na dan, kao redovnu vežbu ili po potrebi.

EFEKTI MEDITACIJE MALA PLANETA

Za vreme vašeg boravka na Maloj planeti, duhovne enerije čiste vašu auru od posledica stresova i timeuklanjaju uzroke bolesti, smiruju nervni sistem, popravljaju raspoloženje i duhovno vas razvijaju.



Mjesta moći i zrela svjetleća tijela

SADRŽAJ RADA I ZNANJA ZRELIH SVETLEĆIH TELA

Mada su nivoi, struktura i sadržaj znanja svetlećih tela slični, ipak postoji velika razlika u oblastima na koje senjihova znanja odnose. Sva zrela svetleća tela imaju donju granicu opštih znanja i u tome se ne razlikuju.

Svetleća tela koja su sazrela u jednom životu razlikuju se u specifičnim znanjima koja zavise od epohe u kojojsu sazrela, od vrste civilizacije u kojoj su se razvijala i od afiniteta tih osoba. Opšti, minimalni nivo znanja svihzrelih svetećih tela ima izuzetno visok domet koji je apsolutno nedostižan za bilo kog čoveka. Međutim,

specifična znanja, koja se kod svakog svetlećeg tela razlikuju, daleko prevazilaze nivo opštih znanja ipredstavljaju znanje univerzuma.

Šta je sadržaj opštih znanja zrelih svetlećih tela?

Tu su, pre svega, znanja o ljudskoj auri, njenoj strukturi i funkcionisanju, znanja o nastanku i isceljenju bolesti,znanja vezana za sav biljni i životinjski svet na planeti Zemlji, detaljno kao za ljudski organizam. Znanja o

Zemlji, kao kosmičkom telu, svim planetama Sunčevog sistema i Suncu. Relativno visok nivo znanja o svimnebeskim telima, kosmičkim zakonima i energijama koje postoje u kosmosu. Znanja o prošlosti, sadašnjosti ibudućnosti.

U specifična spadaju gotovo apsolutna znanja o pojedinim oblastima, kao što su: isceljenje, zakoni kosmosa,energetski procesi u kosmosu, prošlost, sadašnjost i budućnost kosmosa i njegovih delova.

Sva ova znanja su Sveta znanja, jer se ni do jednih od njih ne može stići ljudskim načinom istraživanja, osim utragovima u delu opšteg minimuma znanja koje imaju sva svetleća tela. Zahvaljujući tim razlikama u nivou isadržaju znanja upravo se sastoji mogućnost izuzetnih kreacija velikih grupa zrelih svetlećih tela.

Koristeći svoju superinteligenciju, zrela svetleća tela koja žive u grupi uspevaju da umnože svoja znanja,izvlačeći iz jednog znanja veliki broj novih. To im omogućava da na mestima moći realizuju izuzetna

energetska ostvarenja u obliku polja koja se, pored svoje velike snage, odlikuju i izuzetnim sadržajem čija jekorisnost za ljude koji posete mesta moći tako velika da se ne može ničim zameniti. Upravo su zbog togaosobe, koje nisu imale ukrštanja sa zrelim svetlećim telima, doživele preuzimanje određenih znanja od njihovih

svetlećih tela iz polja znanja na mestima moći. Stoga je i njihova poseta uvek izuzetno plodonosna i često semože meriti sa nivoom koji dostižu svetleća tela koja su imala samo jedno ukrštanje.

Ova polja su stvarana, ponekad, i hiljadama godina, dopunjavajući se i usavršavajući, usklađujući sazahtevima novog vremena sadržaj i pravac svog delovanja. Na svakom mestu moći postoji bar jednoenergetsko polje stvoreno da pomaže ljudima koji dođu u posetu, ali je njihov broj obično 3 do 5, a navelikim mestima moći i preko 10 polja.

Naravno, postojala su i polja koja nisu predstavljala sredstvo za razvoj posetilaca, već su bila zamišljena zadelovanje protiv neprijatelja, u smislu odbrane mesta moći od napadača.

Postojala su i polja koja su mogla da uspavaju neprijatelja, i ona, ali vrlo retko, koja su u stanju da ubijusvakog ko kroči u njihov delokrug dejstva. Na sreću, sva uspavljaujuća i polja ubice bila su uključivana samo



po potrebi i danas ne postoji nijedno polje na mestu moći je stalno aktivno, a koje bi moglo da na većemprostoru dovede do ovih štetnih dejstava. Izuzetak čine samo mesta žrtvenika kod većeg broja mesta moćikoja neprekidno emituju zrak koji uspavljuje ili vrši anesteziju, čije delovanje postoji i danas.

Sveštenici su na mestima moći, u momentu napada osvajačkih hordi, uspevali molbom zrelim svetlećim telima,iako u najvećem broju slučajeva nisu bili svesni o kakvim se energijama tu radi, da aktiviraju ova polja kakobi zaštitila hram od napadača. Po prestanku opasnosti polja su se automatski gasila. Ova zaštitna polja,dakle, nisu bila pod komandom sveštenika već zrelih svetlećih tela, koja su ih samo na opravdanu molbu

privremeno uključivala.

Normalna i paranormalna molba

Svaka naša misao, pa i molba prostire se od mozga u vidu energetskog talasa oblika lopte, koji se

neverovatnom brzinom širi, stižući za tren oka do kraja kosmosa. Na površini te energetske lopte nalazi senaša misao, kao i molba koju pri njenom širenju kroz kosmos može dešifrovati svaka inteligentna energija.Znači, svaka od inteligentnih energija svesna je postojanja naših misli, odnosno molbe, kao i njenog sadržaja.

Ljudi su uvereni da neko u kosmosu prima te naše molbe i uslišava ih u većoj ili manjoj meri. Nažalost, to nijetačno. Inteligentne i superinteligentne energije, među kojima su najvažnije globalne, ne reaguju na ove našemolbe, što znači da one ostaju neuslišene.

Zašto je to tako? Čovek je razvojem civilizacije postepeno gubio prirodni kontakt koji je nekada imao saenergijama. Danas, zbog svoje potpune usmerenosti na materijalno, tog prirodnog kontakta s energijama višenema. Energetski talas molbe naših dalekih predaka nije imao oblik lopte, nego je iz njihovog leđno-potiljnog

dela glave polazio jedan zrak, pun ili isprekidan kao rakete koje idu jedna za drugom. Taj zrak ili raketestizali su do energije kojoj je molba upućena i ona ju je realizovala u manjoj ili većoj meri. U slučaju da molbanije bila upućena određenoj energiji, nju je prihvatala energija koja je bila najpodesnija za njenu realizaciju.

Da li je i danas moguće emitovati tu vrstu molbe? Svakako! Takav oblik molbe imaju sve osobe koje sudostigle određeni nivo duhovnog razvoja. On se postiže na različite načine: načinom mišljenja koji je usklađensa voljom Stvaraoca, humanošću i tolerancijom, meditacijom, korišćenjem proizvoda energetske medicine,

pripremom za meditaciju Put ka prosvetljenju.



Najjednostavniji način dostizanja potrebnog nivoa duhovnog razvoja koji automatski omogućava molbe uobliku zraka jeste ispunjavanje dva uslova za polaganje testa za dobijanje meditacije Put ka prosvetljenju.One se sastoje u obuci u isceljenju rukama i čakrama (sivom bioenergijom). Pri polaganju testa za ovumeditaciju od kandidata se zahteva da svom svetlećem telu da molbu za isceljenje. Tom prilikom iz njegovog

leđno-potiljnog dela kreće zrak iil rakete do njegovog svetlećeg tela, koje istog trenutka odgovara na molbutako što u auru i telo molioca emituje isceljujuću energiju koja izgleda kao zlatna kiša. Istog momentakandidat doživljava isceljujuću seansu.

U slučaju da kandidat nije osposobljen za ovaj test, njegova molba svetlećem telu imala bi oblik lopte i onone bi na nju odgovorilo.

Kontakt ljudi sa energijama kosmosa

U kosmosu postoji određena hijerarhija koja ne predstavlja nikakve međusobne odnose ili komandovanja,

već nivoe inteligencije, energetske snage i rasprostranjenosti određene energije, kao i broj i sadržajmeđusobne saradnje sa ostalim energijama. To znači hijerarhiju po značaju i važnosti ovih energija zafunkcionisanje celog kosmosa.

Mogućnost ljudskih kontakta sa energijama kosmosa može se podeliti u tri grupe:

Na prvom mestu nalazi se energija sa kojom je najjednostavnije komunicirati, i sa kojom ljudi imajuneprekidnu komunikaciju – energija svetlećeg tela. Ova komunikacija se odvija na paranormalnom nivou, aliuz relativno malo napora i uloženog vremena, moguće je uspostaviti kontakt, svojom voljom i svojom željom

sa energijom svetlećeg tela. Taj kontakt se može školski uspostaviti na testu za meditaciju Put kaprosvetljenju, na seminarima Put ka prosvetljenju koje vodi dr Ljubiša Stojanović. Taj kontakt još nepredstavlja komunikaciju, ali znači prvi korak, pri čemu svetleće telo reaguje na molbu sa isceljenje njegovogčoveka. Kontakt sa svetlećim telom moguć je pri dostizanju frekvencije moždanih talasa od 12,2 Hz.

Drugi stepen predstavlja kontaktiranje sa energijama koje se nalaze svuda oko nas i koje predstavljajuglobalne energije: energijom Duha svetog, energijom Hrista i energijom Prostora. Pomoću različitih molbi na

različitim nivoima paranormalnog razvoja, moguće je sa ovim energijama uspostaviti kontakte, posebno zaisceljujuće delovanje. Kontakti drugog stepena mogući su u oblasti između 4,5 i 6 Hz.

Treći stepen predstavlja kontakt sa Energetskim oblakom. Posle toga, mogući su kontakti sa različitimenergijama, bilo povremenim kontaktima u meditaciji, bilo kanalima kojima se mogu voditi kontinualnirazgovori sa onim energijama koje su za taj razgovor i sadržaj razgovora najpodesnije. Ova treća faza sadržibezbroj varijateta i kontinuiranu skalu od prvih kontakata koji se prenose crtežima, slikama, pa preko

spoznaje, zvučnog prijema informacije, i na kraju zvučno – zvučnog prijema, kao najsavršenijim vidomkomunikacije. Kontakt trećeg stepena sa Energetskim oblakom moguć je počev od 0,15 Hz. Pri tome je zauspostavljanje normalnog dijaloga neophodno dostići nivo od 0,0000009 Hz (9 x 10-7 Hz).

Sama čistoća kontakta ne zavisi toliko od frekvencije moždanih talasa koja se dostiže, već od trenutnogpsihofizičkog stanja osobe i potrebnih uslova za meditiranje, kao i uvežbanosti osobe i uspostavljenih dobrih

odnosa u prethodnim kontaktima. Ovi kontakti sa energijama kosmosa izuzetno su važni za razvoj ljudskecivilizacije, jer omogućavaju neuporedivo veća saznanja i dublje i pravilnije sagledavanje svetih znanja.

Energije kosmosa



Ima li u kosmosu destruktivnih energija

Kosmos nikada nije predstavljao poprište nikakvih sukoba energija, sukoba različitih sila, nikada nijepredstavljao prostor u kome su nastale, u kome borave i u kome deluju destruktivne sile. Kao i u slučaju

đavola, sve predstave koje ljudi imaju o takvim destruktivnim silama plod su isključivo njihove mašte, kaorefleksija njihovih negativnih misli i osećanja. Kako je Stvaralac stvorio sve energije kosmosa u koje suugrađeni njegovi programi njihovog sadržaja, njihovog razvoja i njihovog delovanja, ne može se ni zamisliti da

neka od njih bude destruktivna. Naravno, kao i u drugim slučajevima, moguće je da dođe do kontakta dvejuenergija čiji rezultat predstavlja stvaranje treće energije, ili da dođe do kontakta energija čiji rezultatpredstavlja stvaranje zgusnute energije, odnosno materije. Taj proces je prirodan proces koji je čovekupoznat iz hemije i ne sadrži u sebi nikakve zle namere, nikakve destruktivne ideje i zamisli. Neophodno je da

ovo ljudi shvate kako bi se balast straha i zebnje od negativnih, razornih, destruktivnih, štetnih energija ili bićau kosmosu jednom zauvek uklonio, jer kosmos predstavlja delo Stvaraoca sa čijim bićem je nezamislivo bilošta štetno ili destruktivno.

Kraj

http://www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/znanost/180-izbor-izgleda-stranice-i-upute

Documents

ljubiša stojanović