1. IDENTIFIKUJTE OSNOVNE K-KE FAZE PRIVREDNOG RAZVOJA LOG. 1.) Koji sinonim se koristi za pojam log. u razvijenim zemljama Zapada, poev od druge polovine osamdesetih godina pa do danas. Savremeno preduzetniko ponaanje. 2.) U kojim privrednim aktivnostima se sve ee koristi pojam log. i koje mu je znaenje Pojam logistika koristi se: 1.u industriji: kod snabdevanja industrijskih preduzea sirovinama i materijalima, ili pri postavljanju industrijskih postrojenja; 2.u trgovini: pri popunjavanju skladinih regala. Ovaj pojam se moe sresti pri raspodeli dobara solidarnosti u podrujima zahvaenim katastrofama. Logistika podrka ima znaaja kod razmetanja trupa u kriznim podrujima sveta kao i u pripremi adekvatnih dobara, ljudi i odgovarajuih informacija u pravo vreme i na eljenom mestu. 3.) Koja tri karakteristina perioda se mogu identifikovati sa aspekta razvoja logistike Period pre 1960. godine, period izmeu 1960. i 1980. godine i period posle 1980. godine. 4.) ta karekterie privrednu proizvodnju prvog perioda i kako se ona manifestuje u oblasti logistike i emu se sve vea panja poveivala krajem tog perioda Privreda je u ovom intervalu proizvodila ''sve i svata''. Postojala je velika potranja koju tadanja robna proizvodnja skoro nije bila u stanju da zadovolji. Proizvodnja robe za skladite bila je neznatna, jer sve to se proizvelo moglo se i prodati. Krajem ovog perioda sve vea panja se posveivala rtaspoloivosti proizvoda u mestima prodaje. 5.) Koje godine je u evropsku privredu prvi put uveden pojam logistike kao posebne funkcije i u kojoj delatnosti su se razvili i primenjivali prvi logistiki principi Pedesetih godina, u preduzea za proizvodnju i distribuciju robe iroke potronje, gde se se razvili prvi logistiki principi. 6.) ta karakterie trite poslednjih godina prvog perioda i kakva je njegova orijentisanost u tom pravcu Trite dostie najviu taku razvoja sa prvim znacima zasienja. Kupci postaju probirljivi sa aspekta cene i kvaliteta proizvoda. 7.) ta karakterie sferu prometa a ta oblast logistike u drugom periodu Ovaj period karakterie preduzimanje sve intenzivnijih mera i akcija u pravcu unapreenja prodaje i marketinga u preduzeu. Zbog stalnog porasta trokova, preduzee svoju delatnost koncentrie na rentabilnija podruja rada. Prisutna je i tendencija smanjenja uea sopstvenog rada u proizvodnji krajnjeg proizvoda i javlja se potreba za veinu obimom pretovara materijalnih dobara. Posledica ovih promena je posveivanje znatno vee panje matererijalnim dobrima preduzeu. 8.) O emu se nije dovoljno vodilo rauna u drugom periodu, kada je u pitanju logistika O poveanju trokova prouzrokovanih porastom zaliha u skladitima kao i trokovima prouzrokovanim poveanjem asortimana i uvoenjem sve kraih rokova isporuke. 9.) Na koje aktivnosti se sve vie prenosila panja krajem drugog perioda i ta odatle rezultira za oblast logistike Panja se sve vie prenosila na aktivnosti koje su se obavljale radi zadovoljenja potreba potroaa. Odatle potie sve vee interesovanje za logistike faktore kao to su: 1.vreme isporuke; 2.nain i stepen raspoloivosti proizvoda.

1

10.) Do kakvih se saznanja u industrijskim, trgovinskim i uslunim preduzeima dolo krajem drugog perioda. Da se sa realizacijom optimalne log. koncepcije i primenom log. principa moe realizovati efikasnije iskorienje unutranjih rezervi racionalizacije i to je jo znaajnije mogu se ostvariti odreene konkurentske prednosti, kao to su kraa vremena isporuke i vea fleksibilnost proizvoda. Bitan element je novi pristup organizaciji tokova u preduzeu i usmerenost na to bri protok materijala, od faze nabavke, preko proizvodnje, do faze prodaje. 11.) Koja saznanja karakteriu trei period Saznanje da se na podruju logistike nalaze znaajne rezerve racionalizacije, pa tako logistika postaje podruje meusobne konkurentske utakmice preduzea. Odgovor na pitanje: kako racionalno postupati sa materijalnim dobrima?, daje logistika, koja u preduzea treba da ima isti znaaj kao i ostale poslovne funkcije. 12.) Po emu je karakteristian razvoj poslovanja u drugom periodu Razvoj poslovanja je obeleen ekspanzijom i proirenjem na razliita trita, to je dovelo do porasta potrebe za koordinisanjem i kontrole kretanja svih materijalnih i robnih tokova. Logistiki pristup reavanja problema se proirio na seukupni lanac osnovnih poslovnih funkcija, poev od nabavke, preko proizvodnje do prodaje. 13. Kakva se saznanja u vezi profita, karakteristina za trei period Profit se ne moe ostvariti stalnim poveanjem obima proizvodnje i prodaje ve paljivom kontrolom i racionalizacijom svih trokova opsluivanja trita i klijenata (a ne samo trokova proizvodnje), odnosno stalnim poboljanjem globalne efikasnosti preduzea. 14.) Vezano za log. kakvo miljenje preovladava u oblasti nauke krajem treeg perioda Logistika definie kojim se funkcionalnim, organizacionim, kadrovskim i materijalnim sredstvima mogu racionalizovati i unaprediti tokovi materijala u preduzeu. Logistika ne izuava nove teorije ili nove naune ili strune pravce.

2

2. POREKLO POJMA LOGISTIKE 1.) Jeziki izvor rei logistika Grki lego - zamisliv i logik - proraunati. Francuski loger - privremeni smetaj gostiju ili vojnika u nekoj prostoriji. Jeziki izvor reci logistika je trostruk i prema autoru J. Kapoun-u on se moe pronai ve u istoriji starog veka. 2.) Koja je dva znaenja u prolosti imala re logistika u razliitim evropskim jezicima U grkom jeziku se ova re moe izvesti iz korena reci "lego" sto znai zamisliv i "logik" to znai proraunati, logiki misliti. U francuskom jeziku ovaj termin se moe izvesti iz rei "loger" to znai privremeni smetaj gostiju ili vojnika u nekoj stambenoj prostoriji. 3.) Kakve su razlike u znaenju rei logistika u vojnoj i privrednoj terminologiji Za razliku od vojne oblasti gde se pojam log. odnosio na ivu silu i dobra, pojam log. u privrednoj oblasti odnosio se pre svega na materijalna dobra. Nasuprot vojnoj log. odravanje proizvodih postrojenja u industriji ne spada u oblast logistike. Druga bitna razlika je u tome to su logistike odluke u vojnoj oblasti orijentisane na postavljanje vojno politikih ciljeva, dok su u privrednoj oblasti orijentisane na tehnoloke, ekonomske i drutvene ciljeve. 4.) Osnovni uslovni sinonimi koji se koriste za re logistika To su: upravljanje materijalima, potpuna raspodela, fizika distribucija. 5.) Koja tri terminoloka renika se smatraju za preteu terminoloke standardizacije u oblasti logistike To su: terminoloki renik koji je uveo holandski "Philips" 1988.god., ameriko drutvo za probleme upravljanja rezervama i proizvodnjom (APICS) a od 1990 u primeni je i komercijalni renik "Inkoterms-1990".

3

3. CILJEVI LOGISTIKE KAO FUNKCIJE UPRAVLJANJA PREDUZEEM 1.) Koje nove vrednosti proizvodima daje logistika Tradicionalnim vrednostima dobara kao to su: tip proizvoda, kvalitet, cena ima za cilj da doda nove vrednosti: raspoloivost traenih dobara na mestu i u momentu kad se manifestuje potreba za traenim dobrima. Cilj logistike se uopteno moe definisati kao zadovoljenje potreba kupca isporukom tzraenog proizvoda zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravo vreme, po minimalnoj ceni. 2.) Kada proizvod slabijeg kvaliteta i vee cene ima veu vrednost za kupca nego njemu konkurantan - kvalitetniji proizvod sa niom cenom Kada nije na raspolaganju, kad se do nje ne moe doi. 3.) Kako se moe uopteno definisati cilj logistike Zadovoljenje potreba kupca isporukom traenog proizvoda zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu u pravo vreme i po minimalnim ukupnim cenama. 4.) Koji se efekti mogu ostvariti realizacijom cilja log. u nekom preduzeu Cilj logistike preduzea je u stvari eficijentna realizacija tokova materijala i pripadajuim informacija. Sa poveanjem efikasnosti njihovog protoka omoguava se smanjenje zaliha a takoe se skrauju vremena protoka, realizacija porudbina. 5.) Na koje se podciljeve moe ralaniti opti cilj logistike i kako se definiu ti podciljevi 1.cilj efikasnosti zadovoljenje potrebe klijenta za traenom robom na odreenom mestu u odreenom roku; 2.cilj efektivnosti zadovoljenje potrebe klijenta za traenom robom sa minimalnim ukupnim trokovima. 6.) Koju korist ima klijent od ostvarivanja definisanog cilja logistike preduzea Realizacija usluge po niim trokovima. 7.) Izmeu kojih elemenata definisani logistiki ciljevi preduzea treba da uspostave ravnoteu i ta se garantuje pri ostvarivanju tih ciljeva Definisanje logistikih ciljeva zahteva pronalaenje ravnotee izmeu zeljenog nivoa pruanja usluga i njemu odgovarajuih trokova. Pri tom je cilj logistike preduzea da garantuje adekvatan nivo usluga po niim ukupnim trokovima upravljanja.

4

4. NA KOJE SE KOMPONENTE MOGU RASLANITI ZADACI LOG. PREDUZEA 1.) Koje nove vrednosti logistike preduzea ima za cilj da doda tradicionalnim vrednostima materijalnih dobara i kako se moe uopteno definisati cilj logistike Ima za cilj da doda nove vrednosti: raspoloivost traenih dobara na mestu i u momentu kad se manifestuje potreba za traenim dobrima. Cilj logistike se uopteno moe definisati kao zadovoljenje potreba kupca isporukom traenog proizvoda zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravi vreme, po minimalnoj ceni. 2.) Na koje podciljeve se moe raslaniti uopteno definisan cilj logistike i ta je sutina svakog podcilja Osnovni podciljevi su: 1.cilj efikasnosti-zadovoljenje potrebe klijenata za traenom robom na odreenom mestu u odreenom roku 2.cilj efektivnosti-zadovoljenje potrebe klijenata za traenom robom sa minimalnim ukupnim trokovima realizacije te potrebe. 3.) Izmeu kojih komponentnih ciljeva logistike se zahteva pronalaenje odgovarajue ravnotee i ta proizlazi iz tako definisanog cilja logistike Definisanje logistikih ciljeva zahteva pronalaenje odgovarajue ravnotee izmeu eljenog nivoa pruanja usluga i njemu odgovarajuih trokova. Pri tom je cilj logistike da garantuje adekvatan nivo usluga po niim ukupnim trokovima upravljanja. 4.) Na koje komponente se mogu raslaniti ciljevi i zadaci logistike pred. kao nove poslovne funkcije u preduzeu i ta oznaava svaka komponenta To su komponente: 1.ekonomska ili vrednosna (ta, koliko, i gde treba nabaviti, gde uskladititi, predati i distribuirati), 2.tehnika (koju tehniku i tehnologiju koristiti za transport pretovar i skladitenje), 3.komponenta racionalnog korienja resursa (kako to bolje iskoristiti raspoloivi prostor, kadrove, i tehniku bazu), 4.kvalitativna komponenta (kako izbei pojavu greaka, kako poveati pouzdanost isporuke, i kako skratiti vreme isporuke), 5.vremenska komponenta (kada treba realizovati pojedine procese da bi se ostvarili pojedini ciljevi preduzea) 5.) ta je optimizacioni cilj svake logistike aktivnosti Cilj je optimizacija log. efekata sa svojim komponentama: log. uslugama i log. trokovima. 6.) ta je merilo ostvarenih vrednosti tih logistikih efekata Ostvarene vrednosti tih logistikih efekata predstavljaju merilo log. efektivnosti, odnosno merilo log. uspeha.

5

5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SMANJENJA TROKOVA LOGISTIKE 1.) Koje su komponente log. efikasnosti, po redosledu, trokovi logistike Druga po redu komponenta 2.) Kako se dele trokovi logistike U pet grupa: 1.sisitemski trokovi i trokovi upravljanja; 2.trokovi zaliha; 3.trokovi skladitenja; 4.transportni trokovi; 5.manipulativni trokovi. 3.) ta su sistemski trokovi i trokovi upravljanja i ta obuhvataju Ovde spadaju trokovi unutranjeg i spoljnog transporta. Pokazuje uee trokova spremnosti i uee trokova zavisnih od obima posla. Zbog toga su posredni transportni trokovi sadrani u trokovima nabavke. 4.) ta su trokovi upravljanja i ta obuhvataju To su trokovi oblikovanja, planiranja i kontrole tokova materijala. Trokovi upravljanja obuhvataju deo trokova funkcija planiranja proizvodnog programa, disponiranja, realizacije porudbine, upravljanja proivodnjom... 5.) ta su trokovi zaliha i ta obuhvataju Tokovi zaliha nastaju zbog dranja odgovarajueg nivoa zaliha i sadre trokove kapitala za: finansiranje zaliha, osiguranje, umanjenje vrednosti i gubitke. 6.) ta su trokovi skladitenja i ta obuhvataju Sastoje se iz fiksnog dela koji proizilazi iz posedovanja skladinih kapaciteta i kvazi promenjljivog dela vezanog za procese uskladitavanja i izskladitavanja. 7.) ta su trokovi transporta i ta obuhvataju U ove trokove spadaju trokovi unutranjeg i spoljnog transporta. Pokazuju uee trpkova spremnosti i uee trokova zavisnih od obima posla. 8.) ta su manipulativni trokovi i ta obuhvataju Ovde spadaju trokovi pakovanja, rukovanja i komisioniranja. Mogu se razlikovati trokovi spremnosti i manipulativni trokovi zavisni od obima. 9.) Pored smanjenja trok. emu se jo manifestuje optimalno upravljanje preduzeem Manifestuje se u stvaranju profita, a ne samo u smanjenju trokova.

6

6. SASTAVNI DEO LOG. JE NJENA USMERENOST NA TRINE ZAHTEVE... LOGISTIKA USLUGA 1.) Koji su elementi logistike usluge 1. vreme isporuke; 2. pouzdanost isporuke; 3. fleksibilnost isporuke; 4. kvalitet isporuke; 5. informaciona sposobnost. 2.) ta je vreme isporuke i kako utie na zalihe Vreme isporuke je vremenski interval izmeu trenutka dobijanja porudbine do trenutka raspoloivosti poruene robe kupcu. Krae vreme isporuke omoguava dranje nieg nivoa zaliha u skladitu kupca i disponiranje u kratkim rokovima. 3.) ta se podraz. pod pouzdanou isporuke i kako ona utie na odvijanje nekog procesa Podrazumeva se verovatnoa ostvarivanja utvrenog vremena isporuke poruene robe. Svako nepridravanje dogovorenih rokova isporuke moe kod kupca da proizvede prekide ili smetnje u radnom procesu a time i poveavanje trokova. 4.) Koji faktori imaju uticaj na pouzdanost isporuke i ta oni pokazuju Faktori koji utiu na pouzdanost isporuke su: 1.pouzdanost radnog procesa - zavisi od potovanja zakazanog vremena isporuke; 2.spremnost za isporuku - pokazuje u kojoj meri eljeni proizvodi mogu da budu isporueni iz skladita. Izraava se u procentima. 5.) ta oznaava fleksibilnost isporuke i ta je ini Oznaava sposobnost sistema isporuke da odgovori na posebne elje kupca. Ovde spadaju: 1.modalitet davanja porudbine (koga karakteriu: koliina dobara koje treba preuzeti, trenutak dodeljivanja porudbine); 2.modalitet isporuke (vrsta pakovanja, odgovarajua varijanta transporta i mogunost isporuke po pozivu). 6.) ta se podrazumeva pod kvalitetom isporuke i kako utie na trokove kupca Podrazumeva se tanost isporuke po vrsti i koliini robe kao i stanje isporuene robe. Ako se naruena koliina robe prekorai, kod kupca se poveavaju trokovi skladitenja, a ako je koliina manja od poruene, kod kupca se mogu javiti nedostajue koliine i negativni efekti koji iz toga slede. 7.) ta je sposobnost davanja logistikih informacija Sposobnost davanja log. informacija mogunost brzog i tanog odgovaranja na pitanja kupaca i to pre posle davanja porudbine. 8.) Pored definisanja usluge isporuke u odnosu na zahteve trita ko jo ima uticaja na njihovo definisanje Pored definisanja usluge isporuke u odnosu na zahteve trita, njih treba definisati i analogno kontrolisati i u internim logistikim lancima preduzea.

7

7. RAZVOJ PRIVREDE U BUDUNOSTI USLOVLJEN JE MEGATRENDOVIMA 1.) Sa transf. trita pojaava se pritisak konkurencije. Koja trans. trita je naroito intenzivirala konkurenciju Sa transformacijom sfere prometa od trita proizvoda ka tritu kupca pojaava se pritisak konkurencije na preduzea. 2.) Pored cene i kvaliteta koji jo faktori su postali vazni za poveanje konkurentnosti Fleksibilnost, visok nivo usluga isporuke, i kratko vreme isporuke su pored cene i kvaliteta proizvoda postali vaan faktor konkurencije. 3.) Koji megatrendovi su karakteristini za protekli dvadesetogodinji period (nabrojati) To su: prelazak sa trita prodaje ne trite kupca (trina privreda se stvara nastankom novih trita, internacionalizacijom preduzea i trita) i krai inovacioni i ivotni ciklusi proizvoda, brz napredak informacione tehnologije. 4.) Na koji nain se moe parcijalno kvantificirati znaaj logistike Znaaj log. se moe parcijalno kvantificirati, a osnovni faktori su: 1.uee proizvodnje u ceni nekog proizvoda opada zbog automatizacije proizvodnje; 2.skraenje vremena protoka u proizvodnji; 3.nizak nivo automatizacije i mehanizacije TPS procesa predstavljaju potencijal za racionalizaciju; 4.uee trokova logistike u prometu nekog preduzea; 5.kvalitativni faktori. 5.) Preko kojih vrednosti se ispoljava uticaj logistike na svaki element trougla (vreme, trokovi, kvalitet) Preko: 1.vreme-vreme protoka, isporuke, tok informacija; 2.trokovi-zalihe, trokovi TPS procesa; 3.kvalitet-usluga isporuke. 8. STRATEKI POTENCIJALI LOGISTIKE 1.) Dva osnovna pravca raslanjivanja potencijala logistike 1.logistika kao potencijalna mogunost za smanjenje trokova-zbog visokog uea logistikih trokova u ukupnim trokovima, utvrivanjem odgovarajue log. strategije i strukture moe se uticati na promenu tih trokova; 2.logistika kao potencijal za poveanje zadovoljstva kupca uslugama preduzea-usled poveanja konkurencije danas se logistika sve vie koristi kao instrument za poveanje zadovoljstva kupaca poveanjem uslugama preduzea putem poveanja fleksibilnosti.

8

9. OPTIMIZACIJA EFEKATA LOGISTIKE 1.) Dva naina za optimizaciju efekata logistike 1.iznalaenjem optimalnog nivoa logistike usluge; 2.odravanjem zahtevanog nivoa logistike usluge uz minimiziranje trokova logistike. 2.) ta podrazumeva 1. nain optimizacije efekata logistike. Podrazumeva kvantitativno vrednovanje alternativnih nivoa logistike usluge. 3.) Koji se zahtevi postavljaju pri realizaciji 1. naina vred.log. efekata i koji su problemi Zahteva uvid u proces dluivanja u slovima prodaje i odgovarajua istaraivanja trita kupca. Problemi su visoki trokovi imala spremnost kupaca da sarauju i problemi u definisanju procesa odluivanja. 4.) ta podrazumeva 2. nain optimizacije efekata logistike Treba da obezbedi zahtevani nivo usluge uz minimalne trokove logistike. 5.) Koji se zahtevi postavljaju pri realizaciji 2. naina vrednovanja efekata logistike 1.predaja proizvoda ili delova na otpremu; 2.predaja uzoraka na kvalitativnu kontrolu; 3.predaja delova i komponenti na sklapanje; 4.predaja materijala radi izrade delova.

9

10. OPTIMALNOST K-KA LOG. SIS. ... REAVANJE KONFLIKATA... 1.) Polazei od sistemskog pristupa log. pred., kako se moe predstaviti ukupna log. delatnost nekog preduzea Ako je osnovni princip sistemskog pristupa predstavljanje izuavanog objekta sistemom, tada je ukupna log. delatnost preduzea predst. log. sistemom preduzea. 2.) ta danas oteava reav. log. probl. u pred. i ta su posledica takvog pristupa Reavanje log. problema u predeu znatno oteava disperzija log. aktivnosti na vise podruja. To dovodi do izolovanog optimiziranja ciljeva organizacionih celina, odnosno podruja. 3.) Osnovni ciljevi funkcije razvoja u preduzeu i posledice realizacije ovih ciljeva u oblasti proizvodnje i na podruju zaliha Funkcija razvoja tei da se kod proizvoda uvek realizuju najnovija tehnika dostignua. To vodi do tehnikih zahteva za veim brojem tipova i delova. to se tie potrebne visine zaliha prednost se daje malom broju izmena i to je mogue veoj standardizaciji i tipizaciji delova. 4.) Osnovni ciljevi funkcije prodaje, posledice realizacije ovih ciljeva na podruju zaliha, skladitenja i trokova Funkcija prodaje ima za cilj da to vie proda i stoga tei velikim zalihama gotovih proizvoda kako bi se moglo izai u susret svim eljama kupaca. To bi prouzrokovalo porast trokova skladitenja to je u suprotnosti sa ciljevima funkcija finansija i controllinga. 5.) Osnovni ciljevi funkcije ekonomike i finansija u preduzeu i posledice realizacije na podruju zaliha, realizacije usluga kupcu i trokova proizvodnje Funkcija ekonomike i finansija ima za cilj smanjenje trokova vezanog kapitala i trokova skladitenja. To je povezano sa visokim trokovima spremnosti. 6.) Osnovni ciljevi f-je proizvodnje i posledice realizacije u oblasti marketinga i prodaje Funkcija proizvodnje ima za cilj male trokove proizvodnje delova i visok stepen iskorienja proizvodnih kapaciteta. Funkcija marketinga zahteva irok asortiman kako bi se moglo odgovoriti na razliite zahteve programa prodaje, dok funkcija proizvodnje daje prednost to uem asortimanu sa vrlo homogenim artiklima. 7.) Pozitivni i negativni argumenti pri donoenju odluke o formiranju zaliha u preduzeu Pozitivni argumenti: visoka spremnost isporuke i realizacija niskih jedininih trokova proizvodnja. Negativni argumenti: vezivanje znaajnog kapitala u zalihama, dodatne potrebe za povrinama, za kadrovima kao i vei gubici i propadanje robe. 8.) ta je posebno znaajno za ostvarivanje pozitivnih rezultata poslovanja preduzea sa aspekta realizacije postavljenih ciljeva logistike preduzea Posebno je znaajno da se donesu takve odluke koje e vaiti za vie podruja. 9.) Zato se javljaju konflikti izmeu pojedinih delova funkcije logistike u uslovima njene rascepkanosti po pojedinim poslovnim funkcijama Podeljenost logistike funkcije stvara konflikt izmeu pojedinih elemenata logistike od kojih svaki nastoji da svede na minimum svoje trokove i da pobolja svoju efikasnost i ako to dovodi do veih trokova. Ovi konflikti se ne stvaraju samo zbog organizacijske podele preduzea ve i zbog razliitih ciljeva i zahteva svake poslovne funkcije. 10.) Tri osnovna cilja u proizvodnom preduzeu koji predstavljaju osnovni razlog konflikata poslovnih funkcija To su: 1.visok nivo usluga klijentu; 2.niske zalihe; 3.niski trokovi proizvodnje i distribucije. 11.) Osnovni razlozi integralnog pristupa logistike preduzea Integralno sagledavanje logistickih delatnosti potrebno je zbog: ostvarivanja optimizacije celokupnog sistema, efikasnog koordiniranja logistikih procesa uz prevazilaenje podeljenosti pojedinih aktivnosti, poboljanja kontrole nad celokupnim procesom i nad pojedinim delovima tog procesa.10

11. SISTEMATSKO TEORETSKE PRETPOSTAVKE ZA DEFINISANJE POJMOVA LOGISTIKE PREDUZEA (SAD) 1.) Koja oblast je SAD u proteklom periodu sinonimski izjednaena sa pojmom logistike i kako sa tog aspekta glasi definicija logistike i u kojim preduzeima se moe prihvatiti takva definicija Ciljevi logistike preduzea bili su izjednaeni sa zahtevima u okviru posebnog segmentafizika distribucija gotovih proizvoda. Def:logistika je pojam koji obuhvata procese planiranja, kontrolu efikasnosti i efikasnosti tokova potronje i skladitenja sirovina obuhvaenih tokovima finalnog proizvoda,kao i odgovarajuih informacija poev od njihovog porekla pa do potronje, vezano za prilagoavanje zahtevima kupaca. Ove aktivnosti mogu obuhvatiti i opsluivanje kupaca u zahtevanom vremenu,distribuciju komunikacionih veza,kontrolu zaliha, upravljanje materijalima, redosled obrade pojedinih proizvoda i davanje prioriteta slubi opsluivanja, izbor lokacije skladita, nabavku, rukovoenje procesom prodaje, uvanje i disponiranje otpadnih materijala, transport i skladitenje. 2.) Koje se delatnosti ubrajaju u logistiku Sve delatnosti kojima se planira, upravlja, realizuje i kontrolie prostorna i vremenska transformacija materijalnih dobara. 3.) Kako se moe definisati logistika preduzea u irem i uem smislu U irem: logistika preduzea bazirana na ciljevima preduzea predstavlja skup zadataka i iz ovih zadataka izvedenih mera za obezbeenje optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i vrednosti u procesu transformacije predmeta rada u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzea poev od njegovih isporuilaca preko proizvodnje pa do krajnjeg potroaa. U uem: logistika preduzea se bavi upravljanjem, tokovima materijalnih dobara i pripadajuih informacija u odgovarajuoj mrei. 4.) ta je cilj logistike preduzea Cilj je da stvori odgovarajue preduslove i obezbedi stavljanje na raspolaganje: 1.pravih objekata; 2.u pravo vreme; 3.na pravom mestu; 4.u odgovarajuoj koliini; 5.sa odgovarajuim kvalitetom; 6.sa odgovarajuim informacijama; 7.po konkurentnoj ceni. 5.) Koji zakljuak se moe izvesti ralanjivanjem definicije logistike sa aspekta zadataka i iz tih zadataka izvedenih mera, odnosno na koja podruja preduzea se vri uticaj izvravanja tih mera. Moe se zakljuiti da realizacijom mera se vri odgovarajui uticaj na izvravanje funkcija pojedinih podruja preduzea: 1.razvoj i projektovanje; 2.organizacija proizvodnje; 3.planiranje i obezbeenje proizvodnje; 4.skladitenje, transport i distribuciju; 5.disponiranje; 6.obrada i prerada informacija; 7.odravanje; 8.planiranje fabrike.

11

6.) Koji zakljuak se moe izvesti ralanjivanjem definicije logistike preduzea sa aspekta tokova materijala Logistika preduzea obezbeuje optimalnu spremnost i raspoloivost objekata reprodukcionih materijala i informacija u potrebnoj koliini, u traenom kvalitetu, u pravo vreme i na pravo mesto. Objekti logistike su: materijali, proizvodi i roba, tj.sirovine, materijali za proizvodnju, pogonski i pomoni materijali, rezervni delovi, poluproizvodi i gotovi proizvodi. 7.) Koji zakljuak se moe izvesti raslanjivanjem def. log. sa aspekta tokova uopte Logistika obezbeuje optimalnost svih tokova. Optimalno znai stvoriti neophodne uslove saglasne ciljevima preduzea a u skladu sa parcijalnim ciljevima nabavke, proizvodnje, prodaje, ekonomike i finansija. 8.) Koje oblasti obuhvata proces transformacije u logistikom smislu Obuhvata transport, obradu predmeta rada kao i sve pripadajue delatnosti kao to su:nabavka, skladitenje i distribucija. 9.) U kom vremenskom periodu su date prve formulacije definicije logistike Krajem 50-tih i poetkom 60-tih godina 20 veka. 10.) DIN definicija logistike Logistika je ukupnost aktivnosti u proizvodnji, obezbeenju i poboljanju raspoloivosti svih lica i sredstava koja predstavljaju preduslov, podrku ili obezbeenje procesa u okviru jednog sistema. 11.) Iz razliitih definicija logistike proizilaze delatnosti koje se brajaju u logistiku Sve delatnosti kojima se planira, upravlja, realizuje i kontrolie prostorna i vremenska transformacija materijalnih dobara. 12.) Polazei od zadatka logistike da meusobno povezuje na to profitabilniji nain sve subjekte logistikog lanca, kako se moe shvatiti logistika preduzea (definicija) Trino orjentisano, integrisano planiranje, oblikovanje, realizacija i kontrola ukupnih tokova materijala i njima pripadajuih tokova informacija izmeu nekog preduzea i njegovih dobavljaa, kao i izmeu tog preduzee i njegovih kupaca. 13.) Navedite etiri zakljuka izvuena raslanjivanjem definicije logistike 1.pod pojmom logistike podrazumeva se skup zadataka i iz ovih zadataka izvedenih mera; 2.govori se o tokovima materijala koji teku popreno kroz organizacionu strukturu preduzea; 3.kada je re o tokovima, neradi se samo o tokovima materijalnih dobara i sa njima povezanim tokovima informacija, ve se radi i o tokovima vrednosti u okviru nekog preduzea; 4.logistika obezbeuje optimalnost svih ovih tikova. 14.) Navedite koje tokove oblikuje i optimizira logistika preduzea 1.transportovanje/otpremanje; 2.pretovar/premetanje; 3.skladitenje/zadravanje; 4.pakovanje; 5.komisioniranje; 6.distribucija; 7.priprema/planiranje/informisanje; 8.upravljanje; 9.nadzor.

12

12. ETVOROFAZNI MODEL RAZVOJA STRATEKOG ZNAAJA LOGISTIKE 1.) Karakteristike 1. faze razvoja logistike 1. faza: logistika kao izvrna funkcija (interno neutralna). Ovo je sluaj kada se logistika smatra funkcijom koja ne utie na uspeh preduzea na tritu. Interno ponaanje je neutralno. Preduzee se bavi internom optimizacijom pojedinanih logistikih zadataka. 2.) Karakteristike 2. faze razvoja logistike 2. faza: logistika na istom nivou sa konkurencijom (eksterno neutralna). U ovoj fazi preduzee pokuava da svoj nivo logistike podigne na nivo konkurencije, tj. da logistike koncepte realizuju isti strunjaci, pokuavaju da realizuju ista vremena isporuke i da koriste iste sisteme za obradu podataka. 3.) Karakteristike 3. faze razvoja logistike 3. faza: logistika podrana poslovnom strategijom preduzea (interna podrka). U ovoj fazi od log. se oekuje podrka i jaanje konkurentske pozicije preduzea. Ovde log. ispituje odluke po oblikovanju i investicije na konzistentnost u sopstvenoj delatnosti. Pred. se bavi pored funkcionalnih i funkcionalno sveobuhvatnim aspektima kao sto je tok informacija i materijala. 4.) Karakteristike 4. faze razvoja logistike 4. faza: poslovna strategija preduzea uglavnom se bazira na jaini sopstvene logistike (eksterna podrka). U ovoj fazi strategija konkurencije se zasniva na jaini logistike, s tim da prilikom formulacije strategije preduzea logistika nastupa ravnopravno sa drugim funkcijama. Ovako se moe u potpunosti iskoristiti potencijal logistike. Interesovanje preduzea je za interno strateke teme sa logistikom relevansom. 5.) U kojim stepenima logistika malo doprinosi ostvarivanju bitnih konkurentnih prednosti a u kojoj je uklj. u strategiju celokupne koncepcije preduzea Preduzea se u 1. fazi bave internom optimizacijom pojedinih log. zadataka; Preduzea u 2. i 3. fazi - log. obuhvata,pored funkcionalnih i one zadatke koji su vezani za f-je kao to su tokovi materijala i informacija, koji ukljuuju kako kupce tako i isporuioce. Preduzea u 3. i 4. fazi ukljuuju i strateke zadatke koji su znaajni za logistiku. 6.) ime se prethodno bave preduzea koja se nalaze u fazi 1 Bave se internom optimizacijom log. zadataka (npr. tehnologijom skladitenja). 7.) ime se prethodno bave preduzea koja se nalaze u fazi 2 Logistika obuhvata pored funkcionalnih i one zadatke vezane za funkcije kao to su tokovi materijala i informacija. 8.) ime se prethodno bave preduzea koja se nalaze u fazi 3 Zadatke vezane za funkcije kao to su tokovi materijala i informacija, ukljuuju i strateke zadatke koji su znaajni za logistiku. 9.) ime se prethodno bave preduzea koja se nalaze u fazi 4 Ukljuuju jo i strateke zadatke koji su znaajni za logistiku.

13

13. METODSKA POLAZITA: VIZIJA I UZOR 1.) Koji se metodski postupci koriste pri definisanju logistike strategije preduzea To su: 1.vizija i uzor; 2.koncept ivotnog ciklusa proizvoda; 3.Porterove osnovne strategije; 4.lanac vrednosti; 5.portfolio modeli. 2.) Koje tri dimenzije obuhvata sistem upravljanja preduzeem Tri dimenzije su: 1.normativni, 2.strategijski 3.) Koji su osnovni ciljevi normativnog menadmenta i kakav je njegov sadraj Normativni menadment je usmeren na osiguranje ivotne i razvojne sposobnosti preduzea. Njega ine vizija i politika preduzea. 4.) ta se podrazumeva pod vizijom Vizija je izvor aktivnosti preduzea. To je putokaz do cilja, kompas za snalaenje u neizvesnim situacijama, rezultat normativnog i osnova stratekog menadmenta. 5.) Koje uslove treba da ispuni vizija nekog preduzea 1.vizije treba da budu ostvarive u sagledivim vrem. periodima, ne smeju biti iluzije ili utopije; 2.vizije treba da oslikavaju lina ubeenja rukovodstva preduzea; 3.pomou vizije treba postojee stanje promeniti na dui period; 4.vizije ukazuju na konkurentske prednosti i odreuju pozicije koje preduzee treba da u budunosti zauzme. 6.) Kakav cilj ima log. preduzea u odnosu na viziju preduzea Cilj logistike mora da bude podrka realizaciji vizije preduzea 7.) ta su uzori, ta sadre i emu slue Uzori (slike vodilje) slue da spoje politiku preduzea i viziju. Uzor preduzea sadri osnovne predstave o ciljevima ka kojima se tei kao i predstave o nainima ponaanja preduzea. 8.) ta su prednosti i nedostaci definisanja uzora u pismenoj formi Prednosti: prisiljavanje rukovodstva preduzea na preciznije miljenje, olakava se komunikacija, postie vea uslunost i postojanost, aktiviraju saznanja o problem. u preduzeu. Nedostatci: postoji interna tendencija za formalizovanjem, dolazi do smanjenja fleksibilnosti kod odstupanja u definisanom razvoju, moe doi do otkrivanja tajni firme. 9.) Kakvi su efekti zajednikog formulisanja uzora od strane rukovodstva i radnika To dovodi do poveanja transparentnosti logistikih odluka ime se postie njihova vea prihvatljivost.

14

14. METODKA POLAZITA: KONCEPT IVOTNOG CIKLUSA PROIZVODA 1.) Na koje se faze moe podeliti ivotni ciklus nekog proizvoda 1.faza uvoenja; 2.faza rasta; 3.faza zrelosti; 4.faza zasienja; 5.faza degeneracije; 6.faza prekida proizvodnje. 2.) Koji zahtevi se postavljaju funkciji logistike u svakoj fazi ivotnog ciklusa Faza uvoenja visoki zahtevi za odgovarajuom fleksibilnou logistike Faza rasta i zrelosti intenzivan porast zahteva za osiguravajuim log.uslugama visokog nivoa Faza zasienja smanjenje prometa pa i trokova Faza degeneracije nivo logistikih usliga je sveden na nuni minimum (proizvod na tritu ostvaruje gubitke) Faza prekida proizvodnje dolazi definitivno do prekida proizvodnje datog proizvoda. 3.) Prikaite krivu ivotnog cilkusa nekog proizvoda i ucrtajte karakteristine faze

II

III

IV

Ukupna potranja

I

V

VI

Vreme

15

15. METODSKA POLAZITA: PORTEROVE OSNOVNE STRATEGIJE 1.) Na koje naine se moe obezbediti konkurentska prednost preduzea na tritu odnosno koje dve strategije se nazivaju Porterove osnovne strategije Konkurentska prednost moe se ostvariti smanjenjem trokova ili poveanjem kvaliteta ponuenih usluga. Dve strategije su: 1.strategija upravljanja trokovima i 2. strategija diferenciranja. 2.) Koje su osnovne k-ke prve Porterove strategije Strategija trokova podrazumeva cene na niem nivou od cena najvanijih konkurenata. Preduslovi za primenu ove strategije su: 1.visoko uee na tritu i njegov ekspanzioni razvoj 2.visoka tanost dobavljaa i nisko vezivanje kapitala. Nedostatak je nedovoljna fleksibilnost. 3.) Koje su osnovne k-ke druge Porterove strategije Strategija diferenciranja pokuava obezbediti konkurentsku poziciju pomou visokog kvaliteta proizvoda i uinka usluge, da bi na taj nain izvrila svoje diferenciranje kod konkurencije. 4.) Ako se u izboru opredelimo za strategiju diferenciranja pomou trokova, koji se zahtevi postavljaju log. strategiji u pogledu ciljeva log. sistema Zahtevi su minimalni trokovi za neki definisani "prihvatljivi" nivo usluga. 5.) Ako se u izboru opredelimo za strategiju diferenciranja pomou trokova, koji se zahtevi postavljaju log. strategiji u pogledu log. nabavke Zahtevi su mali broj dobavljaa i JIT isporuka 6.) Ako se u izboru opredelimo za strategiju diferenciranja pomou trokova, koji se zahtevi postavljaju log. strategiji u pogledu politike zaliha Zahtevi su po mogunosti niske zalihe za prihvatljivi nivo usluge. 7.) Ako se u izboru opredelimo za strategiju diferenciranja pomou trokova, koji se zahtevi postavljaju log. strategiji u pogledu politike transporta Zahtevi su konsolidovanje robnog toka radi smanjenja transportnih trokova, korienje transportnih sredstava sa povoljnim trokovima eksploatacije. 8.) Ako se u izboru opredelimo za strategiju diferenciranja pomou trokova, koji se zahtevi postavljaju log. strategiji u pogledu ciljeva skladinog sistema Zahtevi su centralna skladita, automatizacija skladinih procesa i procesa pretovara.

16

16. METODSKA POLAZITA: LANAC VREDNOSTI 1.) Navesti primenjive metode u formulisanju logistike strategije Metodska polazita koja se mogu uzeti za formulisanje logistike strategije su: 1.vizija i uzor; 2.koncept ivotnog ciklusa proizvoda; 3.Porterove osnovne strategije; 4.vrednosni lanac; 5.portfolio modeli. 2.) Zbog ega je znaajan lanac vrednosti Znaajan je zbog toga to konkurentske prednosti nastaju veim delom iz vrednosti koje neko preduzee ostvarjuje za svoje klijente. 3.) Koja su centralna pitanja pri formulisanju i oblikovanju lanca vrednosti 1.koje se logistike aktivnosti kod kojh ne postoje mogunosti za snienje sopstvenih trokova ili za diferenciranje mogu izmestiti izvan preduzea? 2.koji sopstveni procesi proizvodnje usluga u vremenu pre ili posle posmatranog stepena stvaranja vrednosti, mogu biti realizovani povoljnije sa aspekta trokova ili se moe ostvariti diferencirana prednost? 3.gde se sa identifikovanjem realizacije paralelnih aktivnosti mogu ostvariti ogovarajui sinergijski efekti? 4.) Kako treba analizirati lanac vrednosti i ta treba ukljuiti u tu analizu da bi se obuhvatile sve relevantne meuzavisnosti Jedan lanac vrednosti se ne moe posmatrati izolovano, ve uvek u kontekstu sa lancima vrednosti koji se nalaze ispred, iza, ili paralelno sa posmatranim lancem. U analizu treba ukljuiti pored lanca vrednosti posmatrane jedinice preduzea i lance vrednosti preduzea sa kojim postoji poslovna saradnja, lance vrednosti dobavljaa, kanala prodaje, primalaca kao i lance vrednosti drugih jedinica preduzea. 5.) Zbog ega je analiza lanca vrednosti pogodna kao instrument podrke za razvoj logistike strategije Zato to: 1.podrava istraivanje i osiguranje konkurentske prednosti; 2.garantuje vrstu usmerenost logistike aktivnosti na strategije konkurencije; 3.omoguava sagledavanje kompleksnosti i povezanosti aktivnosti i ini ih transparentnim; 4.uzima u obzir aspekte koje se odnose na preduzea ukljuena u oslovnu saradnju.

17

17. METODSKA POLAZITA: LOGISTIKI PORTFOLIO 1.) Na koje naine se moe definisati strateki znaaj logistike u nekom preduzeu U tri koraka: 1.odreivanjem atraktivosti logistike; 2.definisanjem logistike kompetencije: 3.predstavljanjem standardne strategije u logistikom porfoliju. 2.) Kako se izvodi standardna strategija u logistikom porfoliju, odnosno na koji nain se definie pozicija funkcije logistike u nekom preduzeu Logistika atraktivnost i logistika kompetencija se prenose na osu jednog porfolija. U presenoj taki obe vrednosti ogleda se stvarna pozicija logistike 3.) Kada je sa logistikog aspekta ugroena konkurentska sposobnost nekog preduzea i koje se mere tada preduzimaju Ugroena je pri visokoj logistikoj atraktivnosti i pri niskoj logistikoj kompetenciji. Za otklanjanje posledica manjka logistike kompetencije neophodna je odgovarajua kupovina, moe da se odnosi na dokupovinu logistikih usluga i logistikog know-how (znanja). 4.) Koje mere treba preduzeti u uslovima niske log. atraktivnosti i visoke log. kompeten. Formiranje novog poslovnog podruja logistike ili smanjenje logistike aktivnosti mogu da predstavljaju prihvatljivu strategiju. 5.) Pri kakvom meusobnom odnosu log. atraktivnosti i log. kompetencije su neophodne minimalne promene u nekom preduzeu Pri visokoj atraktivnosti i niskoj i srednjoh kompetenciji.

18

18. METODSKA POLAZITA: PRIMENLJIVE METODE 1.) Navesti primenjiv. met. u formulisanju log. strategije Metodska polazita koja se mogu uzeti za formulisanje log. strategije su: 1.vizija i uzor; 2.koncept ivotnog ciklusa proizvoda; 3.Porterove osnovne strategije; 4.vrednosni lanac; 5.portfolio modeli. 2.) Nabroj portfolio metode koje se koriste u formulisanju log. strategije To su: 1.portfolio uee na tritu i rast trita; 2.logistiki portfolio 3.) Iz kojih vrednosti rezultira atraktivnost logistikih trokova Rezultira. iz: uticaja logistikih trokova, i znaaja promene logistikih trokova. 4.) Metodski koraci log. portfolia za odreivanje stratekog znaaja logistike Za odreivanje stratekog znaaja logistike imamo 3 koraka: 1.odreivanje atraktivnosti log.; 2.ostvarenje log. kompetencije; 3.predstavljanje standardne strategije u logistikom portfiliju 5.) ta je logistika atraktivnost Log. atr. pokazuje veliinu uspeha (potencijal uspeha) jedne optimalne logistike za neki posao 6.) Kada logistika ima visoku atraktivnost Logistika pokazuje visoku atraktivnost ako neko preduzee moe da ostvari eljenu konkurentsku prednost pomou logisticke aktivnosti. 7.) Kako se odreuje logistika atraktivnost Na osnovu sueljavanja atraktivnosti diferenciranja pomou logistike sa jedne strane i atraktivnosti logistikih trokova sa druge odreuje se logistika atraktivnost. 8.) Kako se definie atraktivnost logistikih trokova Kroz: 1. smanjenje trokova (log. trokovi); 2. mogue poveanje uinka (atraktivnost diferenciranja logistikom). 9.) ta se podrazumeva pod logistikom kompetencijom Sposobnost jednog preduzea da koristi log. koncepciju u planiranju i realizaciji protoka materijalnih dobara. 10.) ime je odreena logistika kompetencija Odreuju je razvojne mogunosti preduzea i utie na logistiku strategiju. 11.) Na koju strategiju utie logistika kompetencija Poto je logistika kompetencija odreena razvojnim mogunostima preduzea, ona utie i na logistiku strategiju. 12.) Za ta je pogodna kao instrument.... Ona je pogodan instrument da se preduzea pozicioniraju sa aspekta konkurentnosti. 13.) Kada dolazi do rasta logistike kompetencije Do rasta dolazi uporedo sa protokom vremena i sa poveanjem intenziteta sa kojim se radnici susreu sa logistikom. 14.) Kriterijumi za odreivanje logistike kompetencije 1.koliina informacija koje se u preduzeu koriste preko logistike. Koriste se spoljni izvori informacija (posete seminarima, lanstvo u razliitim log. drutvima, log. asopisi); Za logistiku je vano da raspolae i unutranjim informacijama (uinak i trokovi preduzea); 2.broj pilot projekata (svaki pilot projekat dovodi do obuenosti kadrova, a sa poveanjem primljenih projekata poveava se logistika spremnost); 3.uvaavanje logistike u organizacionoj strukturi preduzea, pri emu davanje naziva odeljenjima ne vodi poveanju log. kompetencije ve ukazuje na spremnost za promene. 15.) Koji istrivaki kriterijumi su osnova za diferenciranje pomou uinka U kriterijume diferencijacije spadaju: 1.visoka tanost isporuke; 2.sigurnost isporuke; 3.brzina isporuke; 4.fleksibilnost isporuke.19

19. TOP DOWN PLANIRANJE 1.) ta karakterie Top down planiranje sa aspekta logistike strategije Top down planiranje je proces planiranja koji se odvija od vrha ka dnu, tj. osnovne karakteristike strategije konkurencije odreuju i zahteve prema logistikoj strategiji. 2.) ta je odluujue za uspeh neke log. strategije sa aspekta definisanja ciljeva logisitike Odluujua je celovita i poslovno orijentisana planska osnova. 3.) ta se prethodno mora odrediti da bi poeo proces strategijskog razvoja na nivou neke poslovne oblasti i koje aktivnosti su time obuhvaene Proces razvoja stategije na nivou poslovne oblasti poinje sa odreivanjem polazne pozicije. Tu spada analiza podataka o tritu (veliina trita, njegovo uee i rast po segmentima, ulazne, izlazne barijere), snimanje konkurentske situacije (promet, trino uee, resursi, rezultati i strategija) kao i podaci o sopstvenim aktivnostima. 4.) Na koji nain se moe odrediti budua atraktivnost neke poslovne oblasti (na koja pitanja treba dati odgovor) Budua atraktivnost neke poslovne oblasti mora se objasniti putem istraivanja mogueg razvoja te oblasti u preduzeu. Mora se odgovoriti na sledea pitanja: 1.kako e se u budunosti razvijati potranja za ponuenim proizvodima? 2.koji su relevantni problemi kupaca? 3.da li se treba raunati sa pojavom novih konkurenata? 4.da li se na osnovu tehnolokih trendova mogu oekivati supstiticioni proizvodi? 5.kakve primedbe imaju primaoci i isporuioci? 5.) Do kojih podataka se moe doi detaljnom analizom poslovne situacije sa aspekta konkurancije i koji faktori se pritom identifikuju Sopstvene vrednosti i slabosti u odnosu na najvanije konkurente. Pritom se identifikuju kritini faktori uspeha. 6.) Na koja pitanja se mora dati odgovor pri definisanju ciljeva i strategije neke poslovne oblasti pa i oblasti logistike Tri pitanja: 1.sa kojom konkurentskom prednou treba izai na trite? 2.gde treba konkurisati (celokupno trite ili na nekom njegovom delu)? 3.na koji nain treba da se ostvari neka trajna konkurentska prednost? 7.) Sa kojom se strategijom mora uporedo realizovati strategija konkurencije neke poslovne oblasti Mora nastupiti zajedno sa logistikom strategijom koja je primerena cilju. 8.) Koji je to bitan osnovni princip logistike sa aspekta raznolikosti posla Osnovni princip je diferenciranje log. lanca. Raznolikost poslova mora da belei stalni pad. 9.) Koje dve logistike strategije se mogu identifikovati diferenciranjem Log. strategija izmeu svih poslovnih oblasti i log. strategija unutar pojedine poslovne oblasti; 10.) Koji su osnovni kriterijumi diferenciranja pri diferenciranju log. strategije Osnovni kriterijumi diferenciranja su Pareto princip i koncept ivotnog ciklusa proizvoda. 11.) Koje dve aktivnosti se moraju izvriti u okviru razvoja odgovarajue strategije Nalaenje cilja i definisanje cilja. 12.) Kako se moe diferencirati struktura moguih logistikih ciljeva Spektar moguih log. ciljeva trebalo bi razlikovati i prema eksternim i internim ciljevima. 13.) Ko vrednuje eksterne ciljne veliine i ta u njih spada Vrednuju se od strane kupca. U njih spadaju npr. elementi logistike usluge koji deluju prema spolja kao to su vreme isporuke i tanost isporuke. 14.) Ko vrednuje interne ciljeve i ta u njih spada Interne veliine cilja slue za to da realizuju eksterne ciljeve.20

20. PORTFOLIO UEE NA TRIU I RAST TRITA 1.) Koja je namena portfolio metoda kao pomnog sredstva u strategijskom planiranju logistike preduzea Moe se koristiti za identifikovanje trinih zahteva za odgovarajuom log. kompentencijom, a njihova primena u strategijskom planiranju je inae rairena. 2.) Koje su osnovne k-ke portfolio metoda Razni proizvodi, odnosno grupe proizvoda jednog preduzea predstavljaju se u dvodimenzionalnu matricu, na osnovu njihovih kvantitativnih ili kvalitativnih k-ka. Pozicija u portfoliju ukazuje na finansijsku situaciju posmatranog proizvoda odnosno grupe proizvoda. Parametri za pozicioniranje nekog proizvoda u portfolio matrici su njegovo relativno uee na tritu i rast trita. 3.) Na koji nain se moe definisati relativno uee na tritu nekog proizvoda i emu slui to pozicioniranje Dobija se deljenjem sopstvenog uea na tritu sa trinim ueem najveeg konkurenta. Koristi se radi uoavanja prednosti ili slabosti konkurencije. 4.) ta definie pozicioniranje nekog proizvoda sa aspekta realnog porasta trita Definiu se: 1.anse u prometu budueg razvoja; 2.njegov poloaj u ivotnom ciklusu proizvoda. 5.) Na koliko polja i koja se deli portfolio matrica da bi se izvrila pozicioniranja nekog proizvoda sa aspekta trinog uea i porasta trita Matrica se deli na etiri polja, tako to se obe dimenzije dele na visoke i niske. U zavisnosti od pozicije proizvodi dobijaju statuse: 1.novi proizvodi (I-znak pitanja); 2.proizvodi na vrhuncu razvoja (II-zvezda); 3.proizvodi koji donose novac (III-krava muzara); 4.proizvodi koji se gase (IV-stari pas). 6.) Koje k-ke nose sa sobom pojedini statusi proizvoda 1.znak pitanja nisko relativno uee na tritu sa viskim rastom trita; 2.zvezda visoko relativno uee na tritu sa visokim rastom trita; 3.krava muzara visoko relativno uee na tritu sa niskim rastom trita; 4.stari pas nisko relativno uee na tritu sa niskoim rastom trita.

21

21. PORFOLIO: LOGISTIKA KOMPETENCIJA 1.) ta se podrazumeva pod logistikom kompetencijom To je sposobnost jednog preduzea da koristi logistiki koncept u planiranju i realizac svojih aktivnosti. 2.) ime je odreena logistika kompetencija Odreuje razvojne mogunosti preduzea i utie na logistiku strategiju 3.) Za ta je pogodna kao instrument za pozicioniranje preduzea Ona je pogodan instrument da se preduzea pozicioniraju sa aspekta konkurentnosti 4.) U koje rangove se mogu svrstati preduzea sa aspekta logistike kompetentnosti 1.predlogistiar; 2.logistiki zainteresovan; 3.logisitar poetnik; 4.napredni logistiar; 5.logistiar profesionalac; 6.postlogistiar. 5.) Karakteristike 1. ranga Nekoordinisano izvravanje log. zdataka opsluivanja bez orijentacije preduzea na tokove. 6.) Karakteristike 2. ranga Poetak razmiljanja o logistici (posete seminara), prve pilot studije. 7.) Karakteristike 3. ranga Pojedinana realizacija logistikog pristupa, prouavanje ukupnog koncepta log. preduzea. 8.) Karakteristike 4. ranga Primenjen celovit koncept logistike, zapoeto prevazilaenje granica preduzea. 9.) Karakteristike 5. ranga Realizacija steenih iskustvenih efekata u log., iroko prodiranje log. pristupa u logistici. 10.) Karakteristike 6. ranga Organizacijsko vraanje opsluivanja u funkcionalno podruje, projektna organizacija u logistici kod promena u protoku robe. 11.) Kada i u kojim uslovima dolazi do rasta logistike kompetencije u preduzeu Do rasta dolazi uporedo sa porastom vremena i sa poveanjem intenziteta sa kojim se radnici susreu. 12.) Koji su kriterijumi za odreivanje logistike kompetencije i ta oni oznaavaju 1.koliina informacija koje se u preduzeu koriste preko logistike (za logistiku je vano da raspolae i unutranjim informacijama); 2.broj pilot projekata (svaki pilot projekat dovodi do obuenosti kadrova, a sa poveanjem primljenih projekata poveava se logistika spremnost); 3.uvaavanje logistike u organizacionoj strukturi preduzea, pri emu davanje naziva odeljenjima ne vodi poveanje logistike kompetencije ve ukazuje na spremnost za promene.

22

22. PORTFOLIO: OCENA PREDLOENIH METODA 1.) Na koji nain se u principu vri vrednovanje uticajnih faktora i njihovog znaaja Sistem vrednovanja je relativno primenjiv, poto je za sve uticajne faktore neophodno skaliranje, a znaaj svih faktora je potrebno meusobno izvagati. Subjektivne procene i nestruktuiranost problemskih polja predstavljaju opasnost samu za sebe, jer izmeu formalne zatvorenosti modela planiranja i valjanosti informacija koje se koriste u analiza moe da postoji izvesno neslaganje. 2.) Na kakvom pristupu se bazira logistiki portfolio Logistiki prtfolio se bazira na isto statikom posmatranju. 3.) Kada je mogua dinamika analiza Mogua je ako se logistiki portfolio definie u razliitim vremenskim trenucima i sa njihovim meusobnim povezivanjem. 4.) Kako se moe izbei opasnost od neopravdanog pojednostavljenja analizir. problema Opasnostima od nepravdanog pojednostavljenja moraju se u svakom sluaju suprostaviti odgovarajue dopunske analize.

23

23. DEF. LOG. STRAT. I NJENO IZVOENJE IZ STRATEGIJE KONKURENCIJE: IDENTIFIKOVANJE PRAZNINA I UTVRIVANJE ALTERNAT. STRATEGIJA 1.) Koji su glavni kriterijumi vrednovanja moguih stategijskih alternativa 1.usklaenost logistike strategije i strategije konkurencije: koja je visina doprinosa svake strategijske alternative u realizaciji ciljeva poslovne oblasti?; 2.uticaj na druga podruja u preduzeu; 3.ostvarljivost: da li je prekomponovanje pojedinih strategijskih alternativa sa zaleem resursa i njihovim razvojnim potencijalom kojim se sada raspolae?; 4.finansijsko dejstvo: koliko je visoka potreba za investicijama svake strategijske alternative i kako se predstavljaju dejstva trokova i realizacije?. 2.) Kada se smatra da je neka logistika strategija dobra i uspena Strategija je onoliko dobra i uspena koliko je sistematina i konsekventnna preorijentacija. 3.) Koja tri elementa se moraju uzeti u obzir pri planiranju promena koje treba da omogue realizaciju usvojene logistike strategije preduzea (samo nabrojati) 1.plan mera sa personofikovanom odgovornou; 2.trening; 3.controlling. 4.) Koje su osnovne karakteristike prvog elementa Treba imenovati odgovorne koji e na bazi svojih planova aktivnosti i termina planova omoguiti promene. Rukovodstvo koje je odgovorno za promene strategije mora da raspolae strunim know-how, kao i socijalnom kompetentnou da bi moglo druge da uverava. 5.) Koje su osnovne karakteristike drugog elementa Trening treba da stvori sposobnosti da izradi vetine i promeni nain razmiljanja. Mora se razviti koncept komunikacije i daljeg obrazovanja radnika. 6.) Koje su osnovne karakteristike treeg elementa Aktivni controlling mora da osigura da se planirane mere realizuju u pravcu postavljenog cilja i permanentno.

24

24. DEFINISANJE LOGISTIKE STATEGIJE: ZAHTEVI LOG. U USLOVIMA OBLIKOVANJA KONKURENTSKE STRATEGIJE 1.) Koje su to etiri aktivnosti koje preduzee mora obaviti pre definisanja logistikih ciljeva pri oblikovanju konkurentne strategije preduzea 1.analiza trita kao i podaci o sopstvenim aktivnostima; 2.moraju se proceniti sopstvene prednosti i slabosti u odnosu na najvanije konkurente; 3.identifikacija kritinih faktora uspeha trita, uspeha kojima se moe postii trajna konkurentska prednost; 4.lopgistiki ciljevi. 2.) Sa kojom se strategijom mora uporedo realizovati strategija konkurencije neke poslovne oblasti Mora nastupiti zajedno sa logistikom strategijom koja je primerena cilju. 3.) Koji su osnovni kriterijumi diferenciranja pri diferenciranju logistike strategije Osnovni kriterijumi diferenciranja su pareto princip i koncept ivotnog ciklusa proizvoda. 4.) Na koja pitanja se mora dati odgovor pri definisanju ciljeva i strategije neke poslovne oblasti pa i oblasti logistike Tri pitanja: 1.sa kojom konkurentskom prednou treba izai na trite? 2.gde treba konkurisati (celokupno trite ili na nekom njegovom delu)? 3.na koji nain treba da se ostvari neka trajna konkurentska prednost? 5.) Koji je to bitan osnovni princip logistika sa aspekta raznolikosti poslova Odgovarajue diferenciranje logistikog lanca 6.) Koje dve logisitke strategije se mogu identifikovati diferenciranjem Logistika strategija izmeu svih poslovnih oblasti i logistika strategija unutar pojedine poslovne oblasti. 7.) Koje dve aktivnosti se moraju izvriti u okviru razvoja odgovarajue strategije Nalaenje cilja i definisanje cilja 8.) Kako se moe diferencirati struktura moguih logistikih ciljeva Spektar moguih logistikih ciljeva trebalo bi razlikovati i prema eksternim i internim ciljevima 9.) Ko vrednuje eksterne ciljne veliine i ta u njih spada Vrednuju se od strane kupca. U njih spadaju npr. elementi logistike usluge koji deluju prema spolja kao to su vreme isporuke i tanost isporuke. 10.) Ko vrednuje interne ciljeve i ta u njih spada Interne veliine cilja slue za to da realizuju eksterne ciljeve.

25

25. DEFINISATI LOGISTIKU STRATEGIJU: SNIMANJE STANJA U OBLASTI LOGISTIKE (ATRAKTIVNOST I KOMPETENCIJA) 1.) Koji su osnovni koraci u snimanju polaznog stanja u logistikom preduzeu. 1.definisanje ciljeva i poterbnih prikaza snimljenog stanja; 2.analiza okvirnih uslova u pogledu strukture i presenih mesta; 3.analiza resursa i analiza sposobnosti; 4.analiza uspenosti razvoja logistike; 5.mehanizam delovanja logistike. 2.) Karakteristike 1. koraka Fokusiranom dijagnozom se dobijaju strategijski relevantne informacije. 3.) Karakteristike 2. koraka Okvirni uslovi, sa aspekta strukture, se moraju jo konkretizovati. Pri tom posebnu teinu dobijaju mesta preseka sa drugim funkcionalnim oblastima preduzea. 4.) Karakteristike 3. koraka Treba kvantitativno i kvalitativno vrednovati sve potencijalne faktore, metode i sisteme koji se primenjuju u oblasti logistike. 5.) Karakteristike 4. koraka Analize pokazatelja kao to su: vrednosti logistikih usluga, logistikih trokova, visine zaliha, rasponi zaliha, vremena za ponovnu nabavku i vremena protoka. 6.) Karakteristike 5. koraka Snimanje stanja otkriva osnovna shvatanja zavisnosti meusobnih delovanja u logistici, treba da znamo veliine koje utiu na strateku poziciju poslova i efekata u logistici.

26

25. POZNAVANJE METOD. POLAZITA U FORMULISANJU LOG. STRATEGIJA (LOG. ATRAKTIVNOST I LOG. KOMPETENCIJA) 1.) Navesti primenjive metode u formulisanju log. strategija Metodska polazita koja se mogu uzeti za formulisanje logistike strategija su: 1.vizija i uzor (linija vodilja); 2.koncept ivotnog ciklusa proizvoda; 3.Porterove osnovne strategije; 4.vrednosni lanac; 5.Portfolio modeli. 2.) Nabrojati portfolio metode koje se koriste kao met. polazita u formul. log. strategije 1.portfolio uee na tritu i rast trita; 2.logistiki portfolio 3.) Navesti osnovne metodske korake log. portfolia koje se koriste za odreivanje stratekog znaaja logistike u preduzeu Za odreivanje stratekog znaaja logistike imamo 3 koraka: 1.odreivanje atraktivnosti log.; 2.ostvarenje log. kompetencije; 3.predstavljanje standardne strategije u logistikom portfiliju 4.) Dato osnovne k-ke log. atraktivnosti kao metodskog polazita u formulisanju optimalne log. strategije i to: 4.1.) ta je logistika atraktivnost Log. atr. pokazuje veliinu uspeha (potencijal uspeha) jedne optimalne logistike za neki posao 4.2.) Kada logistika ima visoku atraktivnost Logistika pokazuje visoku atraktivnost ako neko preduzee moe da ostvari eljenu konkurentsku prednost pomou logisticke aktivnosti. 4.3.) Kako se moe odrediti logistika atraktivnost Na osnovu sueljavanja atraktivnosti diferenciranja pomou logistike sa jedne strane i atraktivnosti logistikih trokova sa druge odreuje se logistika atraktivnost. 4.4.) Na koji nain se moe definisati atraktivnost logistikih trokova 1. smanjenje trokova (log. trokovi); 2. mogue poveanje uinka (atraktivnost diferenciranja logistikom). 4.5.) Kada razvoj jedne log. strategije ima visoku atraktivnost sa aspekta ostvarenih logistikih trokova 4.6.) Iz kojih vrednosti rezultira atraktivnost logistikih trokova 4.7.) Na koji nain se moe definisati uticaj logistike na poveanje uinka preduzea Treba odrediti poveanje uinka koje se moe ostvariti optimalnim oblikovanjem logistike. 4.8.) Koji istraivaki kriterijumi predstavljaju osnovu za diferenciranje pomou uinka U kriterijume diferencijacije spadaju: 1.visoka tanost isporuke; 2.sigurnost isporuke; 3.brzina isporuke; 4.fleksibilnost isporuke.

27

5.) Dati osnovne k-ke log. kompetencije kao metodskog polazita u formulisanju optimalne log. strategije i to: 5.1.) ta je logistika kompetencija Sposobnost jednog preduzea da koristi log. koncepciju u planiranju i realizaciji protoka materijalnih dobara. 5.2.) Na koju strategiju utie log. kompetencija Poto je logistika kompetencija odreena razvojnim mogunostima preduzea, ona utie i na logistiku strategiju. 5.3.) Za ta je log. kompetencija pogodan instrument Ona je pogodan instrument da se preduzea pozicioniraju sa aspekta konkurentnosti. 5.4.) Kada se smatra da raste logistika kompetencija u preduzeu Do rasta dolazi uporedo sa protokom vremena i sa poveanjem intenziteta sa kojim se radnici susreu sa logistikom. 5.5.) Koji kriterijumi se koriste za odreivanje log. kompetencije 1.koliina informacija koje se u preduzeu koriste preko logistike. Koriste se spoljni izvori informacija (posete seminarima, lanstvo u razliitim log. drutvima, log. asopisi); Za logistiku je vano da raspolae i unutranjim informacijama (uinak i trokovi preduzea); 2.broj pilot projekata (svaki pilot projekat dovodi do obuenosti kadrova, a sa poveanjem primljenih projekata poveava se logistika spremnost); 3.uvaavanje logistike u organizacionoj strukturi preduzea, pri emu davanje naziva odeljenjima ne vodi poveanju log. kompetencije ve ukazuje na spremnost za promene. 5.6.) Izvrite klasifikaciju razliitih log. tipova preduzea sa aspekta faza koje se u njima sprovode pri realizaciji integrisane log. koncepcije i navedite osnovne k-ke svakog tipa preduzea Polazne osnove za klasifikaciju logistike kompetencije su: 1.predlogistiar - nekordinisano izvrenje logistikih usluga; 2.logistiki zainteresovan - poetak razmiljanja o logistici, prve pilot studije; 3.logistiar poetnik - pojedinana realizacija logistikog pristupa, razmiljanja o ukupnom konceptu logistike za firmu; 4.napredni logistiar - uveden celovit koncept logistike, zapoeto prevazilaenje granica preduzea; 5.logistiar profesionalac - realizacija iskustvenih efekata, iroko prodiranje logistike u preduzee; 6.postlogistiar - organizacijsko vraanje opsluivanja u funkcionalno podruije, projektna organizacija u logistici kod promena u protoku robe.

28

26. TRANSPORTNI SISTEMI: CILJEVI PROMENE MESTA, DISPONIRANJE 1.) Transp. sistem: ciljevi promena mesta materijalnih dobara i vrste trans. (osn. k-ke) Transport materijala slui za savlaivanje prostornih distanci. Razlikujemo: 1.spoljni transport koji se obavlja od dobavljaa do naruioca i od proizvoaa do njegovih kupaca; 2.unutranji transport slui za prevoz materijala unutar preduzea (npr. od zavrne montae do otpreme) 2.) Sistemi za spoljni transport: disponiranje robe Glavni cilj disponiranja u robnom prometu je koordinacija ulaznih i izlaznih koliina tereta u funkciji upravljanja tokovima i smanjenja ukupnih internih i eksternih trokova transporta i odranje visokog nivoa usluga. Osnovni parametri disponiranja su: 1.izbor prevoznog puta, 2.izbor nosioca puta, 3.izbor specifinog prevoznog sredstva, 4.formiranje tovara koji ce odgovarati trans. sredstvu. Prilikom ovih zadataka postoje odreene ogranienja vezana za: teinu, zapreminu, vrstu pakovanja, propisa neke zemlje, propisa za opasne terete, rokovi. Kompjutersko planiranje ima niz pozitivnih efekata: poveanje ekonominosti, smanjenje greki, smanjenje trokova upravljanja, visoka fleksibilnost, oslobaanje osoblja od rutinskog posla.

29

27. VEZA IZMEU TRANS. SREDSTVA I POMONIH TRANS. SREDSTVA 1.) ta se podrazumeva pod pomonim sredstvom Podrazumevaju se sredstva koja objedinjuju vie artikala u tovarne jedinice 2.) Pet funkcija pomonih transportnih sredstava 1.prijemi objedinjavanjem transportovane robe; 2.zatita transportovane robe od oteenja i krae; 3.manipulativna sposobnost pomonih transportnih sredstava; 4.skladine mogunosti; 5.nosioci informacija. 3.) Kako je izvrena podela pomonih transportnih sredstava Dele se na: 1.palete (ravne, stubne, palete sa stranicama); 2.posude (sanduci, prozirni sanduci, kartonske kutije); 3.ambalaa nestabilnog oblika (kese, vree); 4.ostala pomona transportna sredstva. 4.) Kako je izvrena podela prema 2. mogunosti 1.nosee (npr. ravne palete); 2.obuhvatne (npr. box palete, sanduci, kutije); 3.zatvorene (npr. kontejneri); 4.posebna pomona transportna sredstva. 5.) ta se ubraja u najvanije zahteve koje treba uzeti u obzir prilikom izbora pomonih transportnih sredstava U najvanije zahteve se ubrajaju minimiziranje raznovrsnosti pomonih transportnih sredstava, tenja za formiranje transportnog lanca, poveanje sigurnosti primenom odgovarajueg pomonog transportnog sredstva.

30

28. SPOLJNI TRANSPORT: UTICAJI I KRITERIJUMI IZBORA 1.) Koji eksterni faktori iz okruenja naroito utiu na spoljni transport Postojea infrastruktura, eksterna transportna sredstva sa svojim tarifama, pravna regulativa, sporedni trokovi kao sto su drumarine i takse. 2.) Koje tendencije karakteriu mnoge delatnosti pa i spoljni transport u fazi promene strukture (koja je trenutno aktuelna) Tendencije su: jaanje svetske podele rada i globalizacije, prebacivanje radno intenzivnih proizvodnih postupaka u inostranstvo, smanjenje obima sopstvena proizvodnje, tj. prenoenje delova proizvodnje na dobavljae, proizvodnja u malim serijama sa ciljem stvaranja fabrike sa malim zalihama. 3.) ta su osnovni uzroci poveanih zahteva za transportom 1.porudbine manjih koliina; 2.eih isporuka; 3.sve vrednijih, kvalitetnijih i tehniki kompleksnijih proizvoda koji na taj nain pokazuju najee veu osetljivost na optereenje. 4.) Na osnovu kojih pokazatelja moe da se vrednuje svako transportno sredstvo 1.trokova (trokovi prevoza, sporedni transportni trokovi, trokovi rukovanja, ostali logistiki trokovi, delovanje trokova izvan logistike), 2.kriterijuma uinka (vreme transporta, frekvencija transporta, tehnika povoljnost vrste transporta, mogunost umreavanja, fleksibilnost, polazne i krajnje take vrste transporta, pouzdanost, i sporedni efekti). 5.) Osobine trans. sredstava koje su najvanije za log. koja se bazira na JIT principu Fleksibilnost i brzina transportnih sredstva. Brzina se meri na osnovu brzine vozila i brzine procesa prerade i pretovara. 29. SIS. ZA SPOLJNI TRANS.: KOPERACIJA U REALIZACIJI TRANS. SREDST. 1.) Na koji nain se moe izbei zadravanje i ekanje robe u transportnim lancima Potrebno je da informacioni faktori izmeu prevoznika i primaoca prethode robnim tokovima. U tom cilju potrebno je tano usklaivanje voznog plana i potrebnih vremena prevoza. 2.) ta je JIT isporuka i kako se ostvaruje JIT koncepcija se bazira na proizvodnji odnosno pripremi robe koja je organizovana prema potrebama i koja je vremenski precizna. Ova koncepcija podrazumeva direktnu isporuku npr. proizvodnji, tj. nema potrebe za skladitenjem robe u krugu proizvodnje. Ovakav robni transport odlikuje kontinuitet, visoku frekventnost isporuka i prevoz manjih koliina tereta. 3.) ta je neophodno za odravanje visoke frekvencije JIT isporuke Mora se izvriti standardizacija i meusobna usklaenost ukupnih trokova da ne bi dolo do zastoja. 4.) Na koji nain se moe obezbediti visok nivo transportnih usluga Potrebno je uvoenje centralnog upravljanja transportom. 5.) ta su logistiki sistemi za realizaciju transportnih lanaca Logistiki sistemi su: 1.LOTSE (logistik-tele service). Omoguuje svakom ino i domaem preduzeu mogunost komunikacije sa eljenim logistikim sistemom; 2.DAVIS-Sistem razvijen za upravljanje celokupnim transportnim lancem; 3.STORE (stock report); 4.CAR (controlle automobile reporting).31

30. UNUTRANJI TRANSPORT:OSNOVNE K-KE TRANSPORTNIH SREDSTAVA 1.) Koje dve vrste transportnih sredstava se najee koriste za prevoz tereta u unutranjem transportu. 1.transportna sredstva sa kontinualnim dejstvom; 2.transportna sredstva sa periodinim dejstvom. 2.) ta se podrazumeva pod transportnim sredstvima sa kontinualnim dejstvom Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko odreenog nepromenjivog transportnog puta obezbeuju kontinualai tok materijala. 3.) Prednosti kontinualnog transporta 1.permanentna spremnost za transport; 2.mala potreba za osobljem; 3.visoka mogunost automatizacije; 4.mogunost iskorienja visine kod transporta sa krova. 4.) Nedostaci kontinualnog transporta Sutinski nedostatak se nalazi u instalaciji koja je vezana za mesto sa odgovarajuom ogranienom fleksibilnou. Investiciona potreba je via nego kod drugih transportnih sredstava pri emu su trokovi rada esto znatno nii. 5.) Koja sredstva unutranjeg transporta obavljaju kontinualni transport Pokretni stolovi, transporteri sa valjcima, sa kuglicama, lanani transporter, ploasti, trakasti, utovarni, klizni transporteri, elevatori itd. 6.) ta se podrazumeva pod transportnim sredstvima sa periodinim dejstvom Podrazumeva se da radi naizmenino po pravilu kretanja po slobodnom izboru. 7.) Koji pod procesi ine transportni proces transportnih sreds. sa periodinim dejstvom 1.preuzimanje tereta na polazitu; 2.transport tereta do odredita; 3.predaja tereta na odreditu; 4.vonja do nekog novog ili povratak do istog polazita. 8.) Kako se zovu ureaji za podizanje tereta i koja sredstva u unutranjem transportu se najee koriste za podizanje tereta. Dizalice. Koriste se obrtna, mostovska, visea, portalna, pokretna, utovarna dizalica i liftovi kao poseban oblik dizalica. 9.) Koja sredstva unutranjeg transporta se koriste za uskladitenje i izkladitenje tereta i koje su osnovne karakteristike Koriste se regalna transportna vozila. Ona su ograniena na upotrebu na podruju skladita, funkcioniu u hodniku regala na inama za kretanje i voenje. Prednosti su dobra mogunost automatizacije i skromniji zahtevi za prostorom. 10.) Koja sredstva u unutranjem transportu se koriste za prenos tereta u uslovima kada se zahteva fleksibilnost i oslobaanje transportnih puteva od fiksno instaliranih ureaja.. Bezinska manipulativna vozila, dele se na tegljae, vagone i viljukare. 11.) ta se podrazumeva pod manipulativnim transportnim sreds. sa voenjem, i k-ke To su transportna sredstva bez vozaa. Sastoji se od vozila i postrojenja. Njihov zajedniki element u fizikoj ravni je predaja tereta. Moe biti potpuno automatsko ili runo preuzimanje i predaja tereta. 12.) Na koje naine se moe izdati i prenositi nalog za vonju kod trans.sred.sa voenjem 1.induktivni prenos; 2.radio veza; 3.ultrazvuk; 4.infracrveno svetlo. 13.) Od ega zavisi izbor sistema za prenos podataka 1.od zahtevanog dometa; 2.brzine prenosa podataka; 3.obezbeenje od smetnji; 4.pripadajuih trokova; 5.normalnih prosenih mesta; 6.propisa za odobrenje kojeg se treba pridravati.32

31. UNUTRANJI TRANSPORT: IZBOR TRANSPORTNIH SREDSTAVA 1.) Koji osnovni kriterijum slui za orijentacioni izbor vrste transportnih sredstava u unutranjem transportu i kako se on manifestuje u razliitim tipovima proizvodnje Osnovni kriterijum je princip proizvodnje. Tako se u pojedinanoj proizvodnji koriste samo manipulativna vozila i dizalice, poto kod radionikog principa treba savladati velike transportne udaljenosti, a potreba za transportom se javlja relativno nepravilno. Sa poveanjem broja komada u serijskoj proizvodnji odgovaraju transportni sistemi sa neprekidnim dejstvom. 2.) Drugi korak pri izboru transportnih sredstava u unutranjem transportu U ovom koraku treba vrednovati mogua reenja kako sa tehnikog tako i sa ekonomskog aspekta. Kriterijumi tehnikog vrednovanja su: vrsta transporta (iznad ili ispod povrine), koliina transporta/vremenska jedinica, visina dizanja, dimenzije i nosivost transportnih sredstava, ukupna teina, brzina, vrsta pogona. Kriterijumi ekonomskog vrednovanja: trokovi koji se uzimaju u obzir su amortizacija (za hardver i softver), kamate, trokovi odravanja, energetski trokovi, trokovi personala.

33

32. VRSTE SKLADITA I SKLADINE FUNKCIJE 13 pitanja 1.) Osnovni zadatak skladita Os. zad. skladita se sastoji u ekonom. usaglaavanju razliito dimenzionisanih tokova teret. 2.) Osnovni motivi dranja skladita 1.f-ja izjednaavanja 2.f-ja. sigurnosti 3.f-ja. razvrstavanja,spekulativna funkcija 4.f-ja. dorade 3.) Definisati znaaj svakog motiva 1.je znaajna u sluaju pojave meusobnog odstupanja potrebe za materijalom i njegovog priticanja u koliinskom smislu; 2.je znaajna u sluaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje uz oscilacije potreba na tritu prodaje i zakanjenje isporuka na tritu nabavke; 3.je znaajna u sluaju kad se oekuje poveanje cena na tritu nabavke ili tritu prodaje; 4.je znaajna u sluaju kad kod uskladitenih tereta dolazi do promene kvaliteta (zatita od kvarenja, starenja, vrenja...) 4.) Klasifikacija prema mestu u procesu stvaranja vrednosti Ulazna (za uvanje rezervi prispelog materijala) 1.meuskladita (za zalihe izmeu razliitih stepena procesa proizvodnje) 3.prodajna (radi izjednaavanja vremenske razlike koja se javlja izmeu proizvodnog procesa i trinih zbivanja) 5.) Klasifikacija prema stepenu centralizacije 1.centralizovana; 2.decentralizovana. 6.) ta obuhvata funkcija sortiranja; klasifikacija prema vrsti dobara Obuhvata rasporeivanje razliitih vrsta ili grupa artikala; Podela je na: 1.skladita materijala; 2.skladita gotovih proizvoda. 7.) Klasifikacija prema broju nosilaca potranje (kupaca), osnovne karakteristike 1.opta skladita-isporuuju traene materijale svim bitnim mestima potronje u okviru preduzea; 2.pripremna-daju traene materijale iz svoji zaliha samo jednom definisanom krugu potroaa; 3.pomona-sadre samo zalihe robe za odreene stepene proizvodnje i radne procese. 8.) Klasifikacija prema zatiti od atmosferskog dejstva 1.skladita u zatvorenom prostoru; 2.skladita na otvorenom prostoru. 9.) Klasifikacija prema lokaciji, karakteristike 1.unutranja (interna)-grade se unutar kruga fabrike; 2.spoljna-grade se zbog nedostatka prostora na matinoj lokaciji ili slue da skrate velika rastojanja izmeu preduzea i njegovih dobavljaa. 10.) Klasifikacija prema subjektu upravljanja skladitem 1.sopstveno; 2.tue skladite. 11.) Klasifikacija prema ugovornim varijantama 1.konsignaciona; 2.ugovorna. 12.) Karakteristike konsignacionih skladita To je skladite unutar u preduzeu kupca, gde dobavlja dri sopstvene zalihe. Prednosti koje kupac ima od ovakvog skladita su visoka sigurnost snabdevanja jer materijal uvek moe da bude isporuen, niski trokovi realizacije i smanjenje vezanog kapitala jer kupac plaa robu tek kada je preuzme iz skladita. 13.) Karakteristike ugovornih skladita To su skladita dobavljaa van preduzea gde dobavlja odava zadati nivo struktura zaliha od strane kupca. Prednost ovakvog skladita su iste kao i kod konsignacionog samo to su ovom sluaju imamo ogranien rok spremnosti i vreme transporta.34

32. VRSTE SKLADITA I SKLADINE FUNKCIJE 16 pitanja 1.) Na koji nain se moe grafiki prikazati struktura i tok mat. dobara u sistemu sklad.PRISPEE (ULAZAK ROBE) IDENTIFIKACIONO MESTO USKLADITENJE IZSKLADITENJE PRIPREMA KOMISIONIRANJE IZLAZ ROBE

2.) Na koje odluke, vezano za skladitenje, treba posebno obratiti panju 1.oprema skladita; 2.obim centralizacije skladita; 3.dranje sopstvenog skladita ili skladita u tuem vlasnitvu; 4.lokacija skladita; 5.visoke skladine zalihe. 3.) Koji je osnovni zadatak skladita Osn. zad. skladita se sastoji u ekonom. usaglaavanju razliito dimenzionisanih tokova tereta. 4.) Koji su motivi (pet funkcija) dranja skladita (samo nabrojati) 1.funkcije izjednaavanja; 2.funkcije sigurnosti; 3.funkcije razvrstavanja; 4.pekulativna funkcija; 5.funkcija dorade. 5.) Koje su k-ke prve funkcije skladita Ova funkcija je znaajna u sluaju pojave meusobnog odstupanja potrebe za materijalom njegovog priticanja u koliinskom smislu. 6.) Koje su k-ke druge funkcije skladita Ova funkcija je znaajna u sluaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje uz oscilacije potreba na tritu prodaje i zakanjenje isporuka na tritu nabavke. 7.) Koje su k-ke tree funkcije skladita Ova funkcija je znaajna kod oblikovanja asortimana robe u trgovini, oblikovanja vrsta proizvoda u industrijskim preduzeima. 8.) Koje su k-ke etvrte funkcije skladita Ova f-ja je znaajna u sluaju kada se oekuje poveanje cena na tritu nabavke ili prodaje 9.) Koje su k-ke pete funkcije skladita Ova funkcija je znaajna u sluaju kada kod uskladitenih tereta dolazi do promene kvaliteta. 10.) Kako se mogu klasificirati skladita prema mestu u procesu stvaranja vrednosti 1.ulazna skladita za uvanje rezervi prispelog materijala; 2.meuskladite za zalihe izmeu razliitih stepena procesa proizvodnje; 3.prodajna skladita radi izjednaavanja vremenske razlike koja se javlja izmeu proizvodnog procesa i trinih zbivanja. 11.) Kako se mogu razlikovati skladita prema stepenu centralizacije 1.centralizovana; 2.decentralizovana. 12.) Kako se dele skladita sa aspekta predmeta sortiranja 1.skladita materijala; 2.skladita gotovih proizvoda. 13.) Kako se dele skladita prema broju potencijalnih potroaa 1.opta skladita; 2.pripremna; 3.pomona. 14.) Kako se dele skladita sa aspekta zatite skladitene robe od dejstva atmosferilija 1.skladita u zatvorenom prostoru; 2.skladita na otvorenom prostoru. 15.) Kako se dele skladita obzirom na njihovu lokaciju 1.unutranja (interna)-grade se unutar kruga fabrike; 2.spoljna-grade se van kruga fabrike. 16.) Kako se dele skladita prema subjektu upravljanja (vlasnitvu) 1.sopstveno; 2.tue skladite.35

33. PODNA SKLADITA 1.) Koje vrste skladita se svrstavaju u podna i gde se odlae teret u tim skladitima 1.kod sklad. u blokovima teret se odlae na podu u blokovima koji pokrivaju velike povrine; 2.skladitenje u redovima, teret je rasporeen na podu u obliku redova. 2.) Kako se moe odlagati roba u svakoj od navedenih vrsta podnih skladita Razlikujemo slojevito i neslojevito podno skladitenje u blokove ili redove 3.) Koje se robe mogu skladititi u blokove a koje u redove i zbog ega Za redove: dobra neosetljiva na pritisak, odnosno pri upotrebi odgovarajuih pomonih sredstava za skladitenje pri emu je mogue bolje korienje prostora. Za blokove: odlaganje priblino homogenih artikala koje karakterie odlaganje velikih koliina istog artikla, jer je direktan pristup mogu samo sklad. jed. u prednjim redovima nekog bloka. 4.) Koje se robe mogu u podnim skladitima skladititi u slojevima (sklad. u vie nivoa) Robe neosetljive na pritisak. 5.) Od ega zavisi visina slaganja robe u slojevima 1.od transportne tehnike; 2.raspoloive visine skladita; 3.izdrljivosti najniih skladinih jedinica; 4.nosivosti poda. 6.) Koje su osnovne prednosti 1.visoka fleksibilnost (sposobnost prilag. kod promene strukture artikla, sposobnost izgradnje); 2.manji investicioni trokovi; 3.zadovoljavajua iskorienost povrina i prostora; 4.manja potreba za kadrovima; 5.zanemarljiva pojava smetnji. 7.) Koji su osnovni nedostaci 1.manja mogunost automatizacije i mehanizacije; 2.potreba za ureivanjem zauzetih skladitnih mesta; 3.mogue je direktno uzimanje samo iz perifernih podruja blokova; 4.nepovoljnost voenja i kontrole zaliha u sluaju veeg broja artikala; 5.fifo mogu samo kod homogenih blokova, odnosno redova. 8.) Koja su osnovna podruja primene 1.skladitenje u blokovima: a.) manji broj razliitih artikala, b.) velike koliine po artiklu, c.) prosean obrt, d.) sposobnost slaganja dobara za uskladitenje; 2.skladitenje u redove: a.) prosean broj razliitih artikala, b.) prosena koliina robe po artiklu, c.) visok obrt, d.) sposobnost slaganja robe.

36

34. SKLADITA SA PROTONIM REGALIMA 1.) Iz kojih elemenata se sastoje skladita sa protonim regalima, kakav je njihov meusobni raspored i zbog ega se zovu protona Sastoji se iz regala sa odvojenim skladitenjem i izskladitenjem koja se nalaze u serijskom rasporedu, (jedno za drugima). Kanali regala, koji su postavljeni jedan pored drugog ili jedan naspram drugog, mogu u skladu sa njihovom duinom da prime odreeni broj istih tovarnih jedinica. Uskladitenje i izskladitenje se obavlja na suprotnim otvorima kanala. 2.) Navedite osnovne transportne principe koji se realizuju pri oblikovanju kanala ili transportnih jedinica 1.nosei valjak (prolazni ili podeljeni) - za teke terete na paletama ili u posudama sa glatkim dnom; 2.valjkasti transporter, ine za valjke za lake do srednje tekih tereta u popsudama sa glatkim dnom ili profilom za voenje; 3.L-profil sa obe strane kanala za teret koji lako klizi sa ili bez sanki za klizanje; 4.dno pregrade za terete za koji lako klize ili srednje teke terete sa ureajem za kotrljanje. 3.) Koja pogonska energija se koristi za pokretanje tovarnih jedinica u protonim regalima, i kako su zavisno od toga, prilagoene prolazne trase Tovarne jedinice se kreu usled dejstva sile zemljine tee. Nagib prolaznih trasa mora da iznosi izmeu 2 0 i 8 0 . im se iz jednog kanala preuzme neka tovarna jedinica, gomila se otkotrlja zauzimajui upranjeno mesto. Postoje: 1.sistem skladitenja pomou regalnog transportnog vozila; 2.skladini sistem pomou regala kroz koje prolaze palete; 3.sistem preuzimanja robe i transportni sistem pomou viljukara. 4.) Na koji nain se mogu spreiti oteenja usled meusobnih kontakata tovarnih jedin. Uvoenjem sistem za koenje. 5.) Navedite osnovne prednosti skladita sa protonim regalima 1.first-in-first-out; 2.nije potrebno stvaranje hodnika za preuzimanje robe pomou viljukara poto postoji samostalno pristizanje tovarnih jedinica; 3.obezbeena srednja do visoka iskorienost povrina i prostora; 4.mogua automatizacija; 5.mogue prilagoavanje promenama asortimana; 6.mogu nadzor nad zalihama. 6.) Koji su osnovni nedostaci skladita sa protonim regalima 1.sloeno komisioniranje kod deliminog preuzimanja; 2.prednost imaju samo trase sa istim artiklima; 3.direktan pristup samo u prednje podruje regala; 4.pojave smetnji; 5.potrebe za investicijama zavise od transportno tehnike opreme. 7.) U kojim uslovima se primenjuju skladita sa protonim regalima (sa posudama) Sa paletizovanomn robom: 1.velike koliine po artiklu kod malog asortimana i srednje do velike sopstvene teine; 2.stabilan poloaj teita; 3.srednja do velika uestalost obrta. Sa posudama: 1.velike koliine po artiklu kod srednjeg asortimana i male do srednje sopstvene teine; 2.srednja do visoka uestalost obrta.37

35. REGALNA SKLADITA SA POLICAMA 1.) Koje su osnovne k-ke skladinih polica Skladitenje se obavlja na zatvorenim policama sa podovima od elinog lima ili od drveta u vie nivoa.U postolju regala ili nosaa bonih zidova nalazi se nosei taster koji je uvren za podni nosa. 2.) Iz kojih delova se sastoji regalno skladite sa policama Delovi su: 1.fioke; 2.police koje se lako izvlae; 3.koritasti uloci; 4.razdelne ploe sa i bez sekcioniranja; 5.kuke za visee skladitenje; 6.letvice za rasute terete; 7.boni i zaeoni zidovi od elinog lima ili reetke. 3.) Od ega zavise dimenzije skladita 1.koliine dobara koje se skladite; 2.broja razliitih artikala; 3.uestalost obrtaja; 4.raspoloivost prostora. 4.) Prednosti 1.mogunost direktnog pristupa svakom artiklu; 2.pogodno za ostvarivanje visokih obrta; 3.fleksibilnost promene kod strukture; 4.zanemarljiva sklonost poremeajima; 5.dobre mogunosti saraivanja i kontrole zaliha; 6.mogua jednostavna organizacija skladita; 7.osrednji investicioni trokovi. 5.) Nedostaci 1.delimino nepovoljan pristup uslunom osoblju; 2.visoki personalni izdaci kod runog opsluivanja; 3.visoke potrebe za povrinama i malo iskorienje pri manuelnom opsluivanju regala: 4.ograniene mogunosti automatizacije tj. mehanizacije; 5.slabo se ostvaruje princip fifo (first in-first out). 6.) Primena 1.skladitenje razliitih dobara u eljenim koliinama; 2.veliki asortiman u malim do srednjih koliina koja nije pogodna za paletizaciju; 3.razliite veliine skladine robe naroito malih delova.

38

36. PROLAZNA REGALNA SKLADITA 6 pitanja 1.) Koje prednosti meusobno povezuju prolazni paletno-regalni sis. zbog naina gradnje Povezuju prednosti slaganja u blokovima i regalnim skladitima 2.) Kako se izvodi uskladitenje imajui u vidu ogranienja pri ulasku u hodnik Poto se u hodnik moe ui samo sa jedne strane uskladitenje se izvodi od pozadi prema napred. Vri se pomou viljukara. 3.) Kojim sredstvima se pokreu tovarne jedinice, po kom principu Tovarne jedinice se mogu pokrenuti sa jedne strane recimo od viljukara, a sa druge strane regala preuzima je neki drugi ureaj za slaganje. Mogue je ostvariti princip first in-first out. 4.) Prednosti pri vrednovanju prolaznih regalnih skladita 1.Bolje iskorienje visine nego kod blok skladitenja; 2.Pogodnost za izgradnju-Sigurnost funkcionisanja; 3.Niska investiciona ulaganja-Mogu fifo (first-in, first-out) sistem. 5.) Nedostatci pri vrednovanju prolaznih regalnih skladita 1.Nema slobodne raspodele mesta; 2.Nije mogu direktan pristup; 3.Ograniene mogunosti automatizacije. 6.) U kojim uslovima i gde se najese koriste Za robu koja je osetljiva na pritisak (koja ne dozvoljava skladitenje u blokovima), relativno nizak broj razliitih artikala, vee koliine po artiklu sa duim zadravanjem (sezonsko skladitenje).

39

36. SISTEMI ZA SKLAD. MATER. DOBARA: PROLAZNA REGALNA SKLADITA 10 pitanja 1.) ije prednosti u slaganju tereta, tj. kojih naina sklad. objedinjuju prolazna sklad. Povezuju prednosti slaganja u blokovima i regalnim skladitenjem. 2.) Koliko se najvie paleta postavljaju jedna za drugom u regal za uvoenje tereta Najvie 8 paleta. 3.) emu slue regali za uvoenje tereta Koriste se za unoenje u skladite veih koliina dobara sa velikom teinom pri organizacionom broju razliitih proizvoda i malom broju obrta. Prikladni su i za robu osetljivu na pritisak i koja ne moe da bude skladitena u blokovima. 4.) Sa koje strane se vri punjenje a sa koje strane pranjenje prolaznog regala Sa jedne strane se vri punjenje, a sa suprotne pranjenje regala. 5.) Na koji nain se vri pokretanje tereta od ulaza u prolazni regal za uvoenje tereta Viljukarom. 6.) Koji princip u pogledu redosleda ulaska-izlaska sklad. robe koristi ovaj regalni sistem First in First out. 7.) Da li je bolje iskorienost visine skladinog prostora kod blok skladita ili kod regalnog skladita za paletizovane terete Kod regalnog skladita za paletizovane terete. 8.) Da li kod blok skladita ili kod regalnog skladita za paletizovane terete nije mogu direktan pristup skladinoj jedinici 9.) Da li se blok sklad. ili regalno skladite za paletizovane terete koristi za uskladitenje robe koja je osetljiva na pritisak 10.) Da li se blok sklad. ili regalno skladite za paletizovane terete koristi za uskladitenje ropbe sa relativno niskim brojem razliitih artikala, sezonskog karaktera i velike pojedinane teine

40

37. REGALNA SKLADITA SA PALETAMA 1.) Koja je osnovna namena regalnog skladita sa paletama Slui za skladitenje paleta. 2.) Kako se dele paletne skladine police prema broju tovarnih jedinica koje mogu stati u jednu paletnu policu Kod sistema sa jednim mestom paleta se najee oslanja na ugaone profile, postoji mogunost pomeranja konzole radi podeavanja prema visini palete. Kod sistema sa vie mesta, za oslanjanje paleta koriste se uzdune grede. 3.) Podela regalnih skladita prema visini 1.paletna skladita sa niskim regalima; 2.paletna skladita sa regalima srednje visine; 3.paletna skladita sa visokim regalima. 4.) Prednosti paletnih skladita sa niskim regalima Graevinska visina do 7m. Visoka fleskibilnost, dobra mogunost izgradnje, visoka mogunost obrta, direktan pristup robi, dobra mogunost komisioniranja. 5.) Nedostaci paletnih skladita sa niskim regalima Visoko angaovanje kadrova, mogue smetnje kod viih stepena automatizacije, velike povrine u zavisnosti od transportne tehnike 6.) U kojim uslovima se koriste paletna skladita sa niskim regalima Za srednje teke i teke artikle sa stabilnim poloajem teita, velike koliine po artiklu kod velikog asortimana. 7.) Karakteristike paletnih skladita sa regalima srednje visine Razlikuju se od paletnih skladita sa niskim regalima po graevinskoj visini (7-15m) i visini investicionih ulaganja. 8.) Podela visokoregalnih skladita prema nainu gradnje i karakteristike Graevinske visine su 15-45m. Dele se na: 1.monofazni tip; 2.tip silosa (postoji spoljni omota objekta od lakog profilisanog lima koji se montira neposredno na postolje regala). 9.) Prednosti paletnih visokoregalnih skladita 1.dobro iskorienje prostora i povrine; 2.visok stepen automatizacije; 3.mogunost direktnog pristupa; 4.mala potreba za osobljem; 5.dobra mogunost komisioniranja. 10.) Nedostaci paletnih visokoregalnih skladita 1.visoki investicioni i organizacioni trokovi; 2.ograniena mogunost izgradnje; 3.specijalna manipulativna sredstva. 11.) Osnovne karakteristike primene paletnih visokoregalnih skladita Primena je od lake do srednje teke robe kod visokog asortimana i velike koliine po artiklu. 12.) Prednosti paletnih skladita sa protonim regalima 1.realizovan princip fifo (first in - first out); 2.nema potrebe za hodnicima za preuzimanje robe; 3.visoka iskorienost prostora i povrine; 4.mogunost automatozacije. 13.) Nedostaci paletnih skladita sa protonim regalima 1.oteano komisioniranje; 2.pojave smetnji; 3.invbesticije zavise od transportne opreme;41

4.direktan pristup je mogu samo sa prednje strane regala. 38. SKLADITA SA POKRETNIM REGALIMA 1.) ta su pokretni regali i na koji nain je obezbeena njihova pokretljivost Pokretni regal predstavlja paletni regal ili regal sa policama koji je postavljen na pomino postolje. Pomeranje regala vri se na inama uvrenim na podu. 2.) Koji pogoni se koriste za pokretanje pominih postolja regala Pomeranje moe biti runo ili sa el. motorom u zavisnosti od teine regala i dobara. 3.) Na koji nain je obezbaena visoka iskorisenost skladinih povrina Obezbeena je postavljanjem vise regala jedan uz drugi bez meuhodnika. 4.) Prednosti skladita sa pokretnim regalima Prednosti: sigurno funkcionisanje, mogu FIFO sistem, regali se mogu zakljuati. 5.) Nedostaci skladita sa pokretnim regalima Nedostatci: nizak obrt, mala mogunost automatizacije, mala mogunost komisioniranja, direktan pristup mogu samo u zoni rastavljenih redova regala. 6.) U kojim uslovima se koriste skladita sa pokretnim regalima Primena: mala uestalost prometa, male do srednje koliine artikala kod velikog asortimana 39. SKLADITA SA OKRETNIM REGALIMA 1.) Detaljno objasniti Skladita sa okretnim regalima se sastoje iz dva skladina bloka koji su locirani jedan iznad drugog (vertikalni princip) ili jedan pored drugog (horizontalni princip). Regali sa policama ili paletama se kreu po inama. Da bi odreeni regal bio pozicioniran na mesto pristupa, mora doi do odgovarajueg pomeranja tog, ali najee i ostalih regala. Kod skladita sa okretnim regalima koji rade po vertikalnom principu na eonim stranama su instalirani liftovi za dovoenje. Utovar i istovar se mogu, kako kod vertikalnog tako i kod horizontalnog principa, ostvariti runo, sa viljukastim kolicima ili pomou villjukara. 40. REGALNA PATERNOSTER SKLADITA 1.) Detaljno objasniti Regalna paternoster skladita-osnovna ideja je kompaktnost skladita. Ovde postrojenja koja primaju teret postavljaju izmeu dva paralelna, vertikalna, i delimino i horizontalno okretna lanca. Lanci se pomou el. motora pokreu napred ili nazad. Oblici regala koji se esto sreu su: 1.paternoster orman (obloen limom, osim ulaznih i izlaznih mesta); 2.spratni paternoster (opremljeni su posebnim nosaima i slue za skladitenje dugakih tereta i robe u balama). Mogu da prime i do 50t. Uskladitenje i izskladitenje se moe vriti runo kod malih teina ili pomou viljukara ili dizalica kod velikih teina. 2.) Prednosti Visoko iskorienje povrine prostora, FIFO sistem pogodnost centralizacije, zatita robe od spoljnih uticaja. 3.) Nedostatci Niska fleksibilnost ograniena automatizacija, visoki investicioni trokovi, teko komisioniranje. 4.) Primena Male do srednje koliine po artiklu kod ogranienog asortimana, prosean obrt42

41. SISTEMI ZA SKLAD. MAT. DOBARA: SPECIFINA POSTOLJA ZA USKLAD. 1.) Za koja se sve materijalna dobra projektuju specifina postolja za uskladitenje Za ploaste, ipkaste i sirove materijale. 2.) Koja se to etiri specifina postolja najee koriste (samo nabrojati) u skladitima 1.A postolje (popreni presek u obliku slova A); 2.regali sa prepustom; 3.regal-jelka; 4.regal-sae. 3.) Koje su osnovne karakteristike prvog postolja Prikladno je za ploe i ipke koje mogu da se skladite uspravno. 4.) Koje su osnovne karakteristike drugog postolja Sastoje se iz postolja sa ruicama kojima se vri podupiranje da jedne, odnosno sa druge strane. Na propustima se mogu odlagati ploe, ipke i sirovine pojedinano, vezano u snopove u slogovima ili u specijalnim posudama. 5.) Koje su osnovne karakteristike treeg postolja To je poseban oblik regala sa prepustima. Prepusti se skrauju odozdo na gore. Slui za pojedinano uskladitenje ,alih koliina po vrsti. 6.) Koje su osnovne karakteristike etvrtog postolja Slui preteno za uskladitenje dugakih tereta. Osnovni sastav lii na regal sa paletama gde prednja strana izgleda kao ahovska tabla. Pregrade u obliku kanala odreuju konstrukcioni oblik, a dubina regala prema zahtevu iznosi preko 6 metara.

43

42. OSNOVNE K-KE UPRAVLJANJA SKLAD. I STEPEN CENTRALIZACIJE SKLA. 1.) Koja dva osnovna zadatka treba da izvre odgovarajui sistemi upravljanja sklad. 1.osigurati da se uskladitenje i izskladitenje odvija u skladu sa datim rokovima bez problema i sa to povoljnijim trokovima; 2.da se sva kretanja u skladinim objektima besprekorno sagledaju tako da se ukupno stanje moe kontrolisati sa aspekta vrednosti i koliina. 2.) Koje su osnovne funkcije nekog skladinog uravljakog sistema 1.optimizacija rasporeda naloga za ulaz ili izlaz