Zvoncica&Foxy

~ 1 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Lola Chase

Životna prekretnica

~ 2 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

I

Lepa, uvek elegantna žena krila je u očima neku tajnu i tugu i samo

oni koji su je bolje poznavali znali su da Lorin još uvek nije prebolela smrt svog supruga niti je dozvolila da u njen život uđe neki drugi muškarac.

Mlada je ostala udovica sa dve dvoipogodišnje kćerke bliznakinje i kada bi joj bilo ko savetovao da se ponovo uda ona je uz setan smešak odmahivala glavom, govoreći da to nije za nju i da se više nikada neće udavati.

Živela je veoma povučeno. Dok su kćerke bile mlađe Lorin je imala mnogo obaveza, jer ih je

pratila na sve aktivnosti u školi i van nje tako da joj nije ostajalo mnogo slobodnog vremena i družila se samo sa majkama druge dece, a kada su one ušle u pubertet i počele da se osamostaljuju Lorin je ostala sama bez drugara i prijatelja.

Možda bi se ona snašla drugačije da se nakon muževljeve pogibije nije preselila zato što je njen svekar odlučio da je za decu i nju bolje da menjaju mesto boravka kako ih ništa ne bi vezivalo za Timotija i život koji su vodili.

Lorin nije pitala zašto je starac odabrao baš Noksvil u Tenesiju, ali kada je rekao da se sa decom preseli tamo bez pogovora se povinovala njegovoj želji.

Kasnije kada su devojke odrasle i stasale za srednju školu pokazalo se da je univerzitetski centar dobra ideja jer su od kuće mogle da nastave školovanje mada bi njih dve verovatno bile mnogo zadovoljnije i srećnije da su mogle da odu od kuće i žive sa svojim vršnjacima.

Ovako su neprekidno osećale da ih majka kontroliše. Povremeno su se bunile, tužne što nemaju slobodu kao njihove drugarice, ali je Lorin samo odmahivala glavom.

Ona je uspešno vodila prodavnicu mešovitom robom. Tu je svašta moglo da se kupi i mada su veliki super marketi nicali na sve strane ona je imala redovne mušterije i od svog rada mogla da izdržava porodicu.

U porodici je postojala jedna velika tajna, tačnije čudesan odnos sa dedom Zakom koji je bio toliko neobičan da Hana i Mili nikome nisu mogle da pričaju o njemu bojeći se da bi ljudi pomislili kako lažu.

One su samo dva puta videle svog dedu i oba je puta za njih to bilo veoma neprijatno iskustvo.

~ 3 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Sedokos starac niskog rasta, prodornog pogleda ispod gustih sedih obrva nije voleo mnogo da priča niti je na bilo koji način pokazivao osećanja. Postavljao je zahteve koje su svi morali da ispunjavaju.

- On nas ucenjuje, mama - znale su da kažu devojke. - Možda je to tačno, ali mi moramo da se povinujemo njegovim

željama. - Zašto? - Iz mnogo razloga. - Reci barem jedan, mama - molile su. - Novac. - Ali...Zar je to razlog? - Zašto novac? - nastavila je da ispituje Hana. - Šta mi imamo od

njegovog novca? - Sve. - Ti radiš i ti nas izdržavaš. - Radim, ali... - Objasni nam to za novac, mama - Mili je ponekad bila trezvenija od

sestre. - Deda plaća vašu školarinu. - Možemo se potruditi malo više i dobiti stipendiju te nam njegov

novac neće biti potreban. - Teško. - Ne veruješ nam, mama? - Verujem, ali to nije tako jednostavno kako se čini - rekla je

Lorin tiho. - Šta? - Ovu kuću u kojoj stanujemo kupio je deda kao i svaku stvarčicu

koja je u njoj. Nameštaj, zavese, peškire, električne uređaje... - Pa? - Ako se pobunimo može nas izba crti iz kuće, deco - nije volela da ili

plaši ružnim stvarima, a još manje da krije istinu kako bi one stvarale pogrešnu, ulepšanu sliku o svetu koji ih okružuje.

- Imaš posao. - I prodavnicu je kupio i opremio deda. Devojke su ćutale. Osećale su kao da su upale u neku zamku. - Da li vam je sada jasno zašto ga moramo slušati?

~ 4 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Šta taj matori jarac ustvari hoće od nas? - Nepristojna si, Hana - upozorila je majka. - Nepristojna, ja? - uzviknula je iznervirano, sasvim u skladu svojih

godina. - Kakav je on? - Pa... - Ja te ne razumem, mama - nastavila je Hana. - Zašto sebi dozvo

ljavaš da se povinuješ svakoj njegovoj želji? - Zar ti to ne smeta, mama? do dala je Mili. - Naravno da mi smeta, ali drugog izbora nemam, a ranije sam još

manje imala - uzdahnula je. - Ostala sam udovica, sama sa vas dve i ogromnim dugovima. Nisam imala kome da se obratim.

- Zašto se nisi vratila svojim roditeljima? - Nisam im trebala. - Kako? - Imam dve mlađe sestre i mlađeg brata. Roditelji su morali da brinu

o njima, a ne o meni i mojoj deci. Vole oni mene, ali udajom sam preuzela odgovornost za svoj život i nisam imala prava da ih opterećujem svojim problemima.

- Zar se nisu sažalili nad tvojom sudbinom, mama? - Sažaljenje je slaba pomoć, Mili - odgovorila je majka. - Oni nisu bili

zadovoljni kada sam se udavala za vašeg oca, a kasnije ni jedan razgovor nije prošao, a da mi nisu prebacili da ih nisam slušala kada je bilo vreme.

- A deda? - Nije ni on bio oduševljen našim brakom. - Ne? - Čak mi je rekao da je to najveća glupost koju sam mogla uraditi -

još uvek je pamtila taj susret i jasno čula njegove grlene reči. - Svašta. - Ponašao se kao da nije voleo tatu - zaključila je Hana. - Kakav je to

čovek koji nije voleo ni vlastitog sina? Lorin je ćutala. - Osećam da postoji neka tajna koju nam još nisi rekla, mama -

progovorila je Mili. - Kakva tajna? - Neka koja bi objasnila mnogo toga. - Vidi se da gledaš mnogo filmova - nasmejala se Lorin, ali nije

uspela da ih uveri.

~ 5 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Reci, mama. - Ne znam šta očekujete da vam kažem. - Sve. - Šta je to sve? - Zar ne misliš da su odnosi u našoj porodici veoma čudni, mama? -

upitala je Mili. - Čudni jesu, ali verujem da ih u svakoj porodici ima. Sve je ovo

sasvim uobičajeno. Znam da vama nije lako, ali tako je svima koji odrastaju samo sa jednim roditeljem. Nemojte lupati glavu budalaštinama i razmišljanjem kakve se to tajne iza svega kriju, jer vas to neće nigde odvesti. Naša je porodica takva kakva jeste i sa tim se treba pomiriti. Same smo, ali nemamo finansijskih problema, a za to je zaslužan isključivo deda. On je star, a uz to i namćor, ali teško mu se može prigovoriti kako brine o nama.

- Brine - frktala je Hana. - Naravno da brine - potvrdila je Lorin. - Ali... - Koliko znam ništa vam ne nedostaje, devojke. Stanujete u lepoj

kući, školujete se, dva puta godišnje putujete, imate lepu garderobu - nabrajala je. - Zar to nije dovoljno?

- Pa...To nije sve. - Ružno je pokazivati nezahvalnost, Hana - grdila je majka. - Deda je grub. - Nikada nisi osetila njegovu grubost i nije pošteno da govoriš takve

stvari. - Ljuta sam na njega. - Zašto? - Za sve što želimo mora se tražiti njegova dozvola - odgovorila je

nabusito. - To je tačno - priznala je Lorin. - Tebi to ne smeta, mama? - Pomirila sam se i prihvatila to kao neminovnost - odgovorila je

kratko bez želje da im dalje objašnjava. - Zašto? - To mi se učinilo najbolji izbor - nije želela da im kaže kako drugih

mogućnosti nije imala, a trebala je preživeti sa dve male nejake devojčice, mnogo dugova i bez ikakve šanse da sama to ikada vrati.

~ 6 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ko zna koliko bi se taj razgovor još nastavio da Lorin nije podviknula i oterala kćerke na spavanje jer je bilo kasno, a ona se trudila da ih uvek u isto vreme tera u krevet uverena da je dovoljno sna neophodno za zdrav i normalan razvoj.

- Sutra je radni dan, devojke. - Uf...uvek ista priča, mama - bunila se Hana. - Uvek osim vikendom - ispravila je majka. - Moraš priznati da

sam preko raspusta veoma tolerantna. - Jesi, mama - rekla je Mili. - Čak ni za vreme raspusta ne tražiš da ti pomažemo. - Šta da pomažemo? - upitala je Hana prkosno. - Zar nisi čula kako Džef za vreme svakog raspusta pomaže svom

ocu u radionici i tako zarađuje džepa rac? - On je muško. - I Julija radi u frizerskom salonu svoje majke - rekla je Mili. - Nas

dve imamo veliku sreću i zato treba da slušamo mamu, a ne da je nerviramo.

Kada su bliznakinje otišle na spavanje, Lorin je imala malo vremena za sebe.

Ostala je da sedi u mraku dnevne sobe, osluškujući tišinu. Bila je umorna, ali rastrzana mislima u poslednje vreme nije imala

miran san. Pokušavala je da razmisli i pronađe kolika je njena greška što bliznakinje nemaju bolji odnos sa svojim dedom i da li postoji neki način da se to malo popravi.

Daleko od toga da je Zak Robinson spadao u simpatične ljude, ali ona nije imala šta da mu zameri, jer je o njoj i njenim kćerkama dobro brinuo.

Bio je velikodušan i ona se često pitala da li bi joj bilo lepše da je od samog početka odabrala drugačije, a ne da živi sama sa devojčicama. skromno kako se i može sa samo jednom platom.

Zak joj je kupio i opremio kuću a zatim otvorio prodavnicu jer je želela da se zaposli, a to joj se učinilo nešto što će raditi sa malo muke.

Predlagao je on da se Lorin sa bliznakinjama preseli kod njega, ali je tu mogućnost odbila.

Čak ni sada nakon toliko godina Lorin nije znala zašto se zaljubila u Timotija i da li bi dozvolila da se sve isto desi kada bi od početka znala kakav je on i kakva je sudbina čeka pored njega.

Timoti je bio njena prva i jedina ljubav.

~ 7 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Zaljubila se u njega na prvi pogled kada ga je ugledala na jednoj zabavi na koju je otišla sa drugaricama.

Zgodan, visok, iskusan stariji od nje deset godina za kratko je vreme zaludeo mladu devojku.

U to je vreme Lorin završavala srednju školu. Ni sama ne zna koliko joj je snage trebalo da nastavi školovanje, jer je želela da sve ostavi kako bi bila sa njim. Ipak, u to se vreme on postavio dovoljno razumno i naterao je da završi školu, kako bi se odmah nakon toga venčali.

Timoti je u to vreme imao dosta para i živeo je veoma lagodno. Svojoj devojci nije govorio čime se bavi, a kada je shvatila da su sve

to nezakoniti poslovi bilo je suviše kasno jer je bila njegova supruga i majka njihove dece.

Nije mogla da se razvede niti bilo šta menja. Danima je plakala, ali kako joj suze nisu pomagale odlučila je da

prihvati stvarnost. Ona je i dalje volela svog supruga, tačnije samo onaj njegov deo koji

je poznavala, tačnije koji je on dozvolio da upozna. U početku je Timoti bio tajanstven. Nije mnogo pričao o svojoj porodici niti je priznao da je rano otišao

od kuće. Timoti je veoma vešto svu krivicu bacio na svog oca te je ona prema suprugu osećala sažaljenje i jako se trudila da mu pruži miran dom i prijatan porodični kutak, sve ono što ranije uz napornog oca nikada nije imao.

Za Lorin je Timoti bio kao princ. Obožavala ga je, verujući kako je njihova ljubav lepša od bajke. Sa njim je doživela sve o čemu je sanjarila. Timoti je prema svojoj mladoj supruzi bio nežan i pažljiv, a novac joj

je pružao mnogo toga što joj je kod roditelja zbog skromnog života bilo uskraćeno. Lepe haljine, izlasci i putovanja su je uveravali kako je konačno dostigla sreću.

Ubrzo se pokazalo da to nije sreća nego pakao. Ali... Bilo je kasno da se bilo šta menja. Ostala je sama sa dve male

devojčice. Sama, uništena, slomljena. Tada je Zak priskočio da pomogne.

~ 8 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

II

Lorin je ušla u restoran. U prvi mah nije primetila Zaka, ali kada je ustao od stola i mahnuo

krenula je ka njemu. - Šta ima novo, Lorin? - I svašta i ništa. - Kako su devojke? - Dobro. Po izrazu njenog lica starac je primetio da nešto nije po planu. - Pričaj. - Mislim da smo pogrešili, Zak. - Mi? - Da, nas dvoje. Podigao je jednu obrvu kao uvek kada se čudi. To je bio nesvestan

gest koji je njegovom licu davao još strašniji izgled. - Šta smo pogrešili, Lorin? - Zbog naših nesuglasica devojke nisu bile u prilici da te upoznaju i

sada si za njih stranac. Ćutao je. Lorin je očekivala da će imati neki konstruktivan predlog, ali je on

samo promrmljao sebi u bradu. - Mrski stranac. Bilo joj ga je žao. Kao da je tek sada postala svesna kroz kakve je muke on prolazio

svih ovih godina. Zak nikada nije oprostio svom jedinom sinu što je rano napustio

kuću. Možda bi to nekako i prihvatio da je Timoti bio vredan i radan, a ne da je pravio greške i sve dublje tonuo u propast.

Kada se udala za njega Lorin nije znala da je običan prevarant koji je bio u zatvoru i kojeg mnogi žele da ubiju.

Ko zna kakvu bi sudbinu doživela ona i deca da se Zak nije umešao, platio sve Timotijeve dugove, a njoj i devojčicama omogućio novi život dovoljno daleko da ih niko kome se njegov sin zamerio ne pronađe.

U to je vreme Lorin još bila zaljubljena u svog supruga i uverena da njegov otac iz ko zna kakvog razloga ne govori istinu.

~ 9 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Tek kada su poverioci počeli da prete i pojavljuju se na njenim vratima shvatila je da o Timotiju nije ništa znala i da imovina koju joj je ostavio nije njena.

Bila bi na ulici da joj Zak nije pomogao. Verovatno se sažalio na nju i nedužne devojčice, ali pun gneva nije

imao snage da im pruži ljubav i nežnost. Ponudio joj je da se sa decom preseli kod njega što je odbila. Tada

mu je rekla kako bi bila srećna da sa svojim kćerkama živi mirno i povučeno.

Klimnuo je glavom i već nakon par dana kupio kuću i prodavnicu. Lorin ga je držala podalje od svoje male porodice, a on nije

pokazivao želju da se zbliži sa devojčicama. Nikada nije objašnjavao razlog za tu odluku, ali je Lorin poštovala njegovu želju i nije ga zapitkivala.

Kasnije kada je on pokazao nameru da se zbliži sa Mili i Hanom, ona je smišljala razna opravdanja da do toga ne dođe i tako su se sve više udaljavali.

- Šta su odlučile za budućnost? - Još ništa. - Kako? - Pa...još uvek nemaju jasnu predstavu šta bi želele da rade -

promucala je tiho. - Eto, one su isti Timoti - promrmljao je razočarano. - Geni... - Upozoravao sam te da sa njima moraš biti stroga, Lorin. - One su dobre i nisam imala razlog za strogost - to je bilo tačno jer

su bliznakinje bile veoma poslušne i retko kada je neku stvar morala dva puta da kaže ili povisi glas da bi je poslušale.

- Popustljivost je pogibeljna za vaspitanje dece. Ja sam najbolji primer jer da sam bio strog prema Timotiju, on...

- Ko zna da li bi išta bilo drugačije - prekinula ga je Lorin blago jer i pored svega nije volela da vidi patnju u njegovim očima.

- Da li si razgovarala sa njima o budućnosti? - Nisam. - A da li si im rekla da bih voleo da preuzmu moj posao? - Ne, ni to. Iznenađeno je pogledao. - Trebalo bi da uče finansije i poslovanje.

~ 10 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Rekla bih da ih finansije ne privlače - rekla je tiho ne želeći da ga povredi, ali ni da priča na štetu svojih kćeri.

- U životu nije važno šta je privlačno ili ne. Važno je samo ono što je unosno.

- Ali... - Ubedi ih da studiraju ekonomiju. - Bojim se da mi to neće poći za rukom. - Pronađi neki način, Lorin - rekao je na način koji je jasno

pokazivao da neće odstupiti od svoje ideje. Ruku na srce Lorin je znala da Zakovo nasledstvo devojkama može

omogućiti lagodan život, ali nije imala srca da ih tera na nešto što nisu volele.

Mili je pokazivala veliko interesovanje za umetnost, a uvek buntovna Hana jedino je mir nalazila u kuhinji. Volela je da kuva i pravi kolače. Često je u šali znala da kaže kako je izluđuje miris začina i da jedino uživa kada udiše pare ukusno hrane koja se kuva.

Mlada je žena ćutala, ali je iskusni starac ugledao nevericu u njenim očima.

- Šta ih interesuje? - Mili voli umetnost - rekla je bojažljivo, očekujući napad gneva od

njega. - A Hana? - Gastronomiju. - Sve lepše od lepšeg. - Pročitala sam da nije pametno mešati se u izbor zanimanja svoje

dece. - Zašto? - Oni treba da biraju ono što će njima biti lepo i lako da rade. Prave

izbor za sebe, a ne za svoje roditelje. - Izbor dece!...Ha...Odavno nisam čuo veću glupost. Strašno! -

mrmljao je sebi u bradu. - Ali... - pokušala je da se usprotivi. - Nisam to očekivao od tebe, Lorin. - Ja...Zaista ne znam... - O izboru dece mogu da pišem knjigu - nastavio je. - Naravno o

pogrešnom izboru. Još kako sam pogrešio što na vreme svom sinu nisam rekao ne i istrajao u onome što sam smatrao da je dobro i ispravno.

~ 11 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ovako, Timotijev je izbor zamolo sve nas zavio u crno, Lorin. Zar si to zaboravila?

- Nisam. - Zašto mi citiraš te gluposti? - Pa... saveti... - Saveti - rekao je suviše glasno. - I savet može biti glup. Važno je ko

ga daje. Izbor dece! Molim te, veću glupost odavno nisam čuo. To je čista laž i uteha za roditelje koji nisu uspeli. Brigo moja pređi na drugog. Deca naprave loš izbor i nema krivice. Jednostavno roditelji mogu da se pravdaju da su poslušali savet i dozvolili im da sami biraju. Malo je dece koja su sposobna da realno sagledaju svoje mogućnosti. Svi oni misle na trenutne želje, a roditelji su tu da ih usmeravaju.

- Ipak... - Dajem ti deset dana da popričaš sa kćerkama, a ako ne uspeš ja ću. - Kako da popričam? - Ubedi ih u ono što je za njih dobro. - Bojim se da neću moći. - Moraš. Lorin je ćutala. Znala je da će zbog ove rečenice u njenom mirnom domu nastati

pakao.

Čim je ugledala majčino tužno lice kada se vratila sa tajanstvenog putovanja, Hana je znala da se videla sa dedom.

- Čime te je uvredio onaj stari jarac, mama? - Nije me uvredio i ponašaj se pristojno - ponovo se zapitala da li je

njena greška što svojim kćerkama nije ispričala istinu o ocu nego je radi njihovog pravilnog razvoja a i svoje ljubavi o Timotiju i dalje pričala bajke.

- Kako te nije uvredio kada tako izgledaš? - A kako ja to izgledam? - Kao da ćeš zaplakati. - Ispričaj nam šta je bilo - insistirala je Mili. Nije joj ostalo ništa drugo nego da tako i uradi. Dok je pričala kćerke su mirno slušale.

~ 12 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Lorin se obradovala. Izgledalo je da će prihvatiti dedin zahtev i da će se razgovor završiti bez ikakvih problema. Samo, njena je sreća bila jako kratkog veka.

- Ne! - vrisnula je Hana. - Nikada! - Ali... - Slobodno mu reci da ja nikada neću raditi to što on želi, mama. - Mila moja... - Ne! - izletela je iz kuće. Majka i sestra su gledale za njom. - Da li je i tvoj odgovor isti, Mili? - Jeste, mama. Lorin je klimnula glavom. - Da li ćeš ti imati nekih problema sa dedom zbog naše odluke,

mama? - Ne očekujem probleme, mada... - Šta? - Mislim da grešite, deco - priznala je, prvi put glasno stajući na

dedinu stranu. Mili je prasnula u smeh. - I sama znaš da nam matematika ide loše. Nema šanse da se

žrtvujemo zbog njega i njegove želje. - Nije to žrtva zbog njega, Mili. Deda želi da vam ostavi sve svoje

poslove. - Ako želi neka uradi tako, ali bez ucene. Time je razgovor bio završen. Znajući da ima još deset dana, Lorin je čekala neko bolje vreme da

nastavi razgovor na istu temu, ali to vreme jednostavno nije došlo. Kada je rano tog jutra zazvonio telefon stresla se od muke, znajući

ko je sa druge strane. Duboko je udahnula podižući slušalicu. - I? - upitao je Zak bez pozdrava. - Ništa. - Kako ništa? - Neće. To je bio ceo razgovor. Uz tresak Zak je spustio slušalicu i prekinuo vezu. Lorin je uzdahnula, očekujući da se već iste večeri pojavi na njenim

vratima.

~ 13 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Osetila je strah. Suze su počele da joj cure niz lice. Nije znala šta da radi. S jedne strane ona je bila na strani svojih kćeri, a sa druge... i starac

je donekle bio u pravu. Zatvorila je oči razmišljajući šta će im život doneti. Osetila je strah.

~ 14 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

III

Natan je ustao od stola i nikama prešao preko umornih očiju. Bio je na izmaku snaga, ali rešen da završi knjigu koju je započeo. Po njegovom uverenju svaki se posao morao završiti bez obzira

koliko muke i napora zahteva. Uglavnom je pisao stručne članke i knjige, a izazov da probleme

duše približi običnom čoveku i na jednostavan način ponudi neka rešenja ili barem pravac razmišljanja, učinilo mu se veoma interesantnim kada mu je izdavač ponudio posao, ali čim je ušao u problem postao je svestan da je to težak i veoma obiman posao.

Poslednjih godina posao mu je bio sve. Ostao je bez žene koju je voleo i nije imao snage da pronađe novu

emotivnu vezu. Povukao se u sebe, a druženje ostavio samo za stare drugare koji su

ga godinama poznavali. Vremenom i sam je počeo da primećuje kako usamljenički život nije

za njega, jer postaje osobenjak sa sve manje strpljenja i volje da se menja i prilagođava.

Stanovao je sam u lepom i velikom stanu. Domaćica koja je vodila računa o njegovom domu sve mu je češće

prigovarala da se pretvara u starog namćora i da njegov nekada elegantan stan liči na običnu spavaonicu bez ikakvih detalja koji oplemenjuju prostor.

To je bila istina, jer Natan nije ni primećivao cveće koje je ona redovno stavljala u vaze, a sve suvenire i fotografije je posklanjao sa vidnog mesta da ga ne bi podsećale na neka davna vremena kada je voleo i bio voljen.

Domaćica je prva počela da spominje kako je vreme da ponovo počne da živi normalno i da se smeje, a zatim i neke kolege i prijatelji kao što je bio Piter.

- Pun je grad slobodnih žena. - Sve čekaju samo mene. - Što da ne? - One koje do sada nisu udate ili su suviše mlade da im otac

mogu biti ili su usedelice kojima nešto fali - mrmljao je Natan. - Sve druge su udate.

~ 15 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nisu, ima onih koje su udovice. - Kako da pronađem neku udovicu spremnu da sa mnom podeli

svoje uspomene, Pitere? - Ne kažem da je lako, ali... - Samo mi nemoj predložiti koleginicu Vest. Obojica znamo da je

prolupala - prevrnuo je očima, jer je bio žrtva Monike Vest kako je ostala udovica u svojoj pedesetoj sasvim je izgubila kompas i počela se ponašati i oblačiti kao tinejdžerka. Redovno je menjala ljubavnike i to po dvadeset godina mlađe od sebe, a zatim padala u depresiju i tražila od Natana da joj pomogne.

- Nisam mislio na nju - Piter je odmahnuo rukom. - Ja sam ti prijatelj i želim ti dobro.

- Znam, ali nećeš da prihvatiš da meni nema pomoći. - Kako to misliš, Natane? - Predloži ti šta da uradim da bih pronašao ženu vrednu pažnje. Da li

da dam oglas ili potražim uslugu neke agencije za bračno posredovanje? - Ništa od toga. - Nego? - Otvori oči, a neka žena će se već pojaviti. To je bio prvi put da je Natan bio spreman da vode razgovor na tu

temu što je njegovom prijatelju i kolegi jasno pokazalo da mu se smučio samački život i da je spreman za promene. Radovao ga je taj mali korak jer je nagoveštavao da će se Natan izvući i ponovo pronaći sreću i zadovoljstvo u privatnom životu. - Ali...

- Bez sumnji u ishod, Natane - grdio ga je Piter. - Zar ja da te učim o delotvornosti pozitivnih misli?

- Umoran sam - uzdahnuo je. - Osećam kako je vreme da menjam svoj život, a ne znam kako. - Jednostavno. - Zasmejavaš me? - Ovo je prilika za promenu, Natane. Upravo sada dok pišeš knjigu -

insistirao je Piter. - Idi negde i malo budi sam sa sobom. Oslušni svoje srce i kada osetiš da je došao trenutak, potrudi se da upoznaš neke nove, interesantne ljude.

- Gde da odem? - Idi na neko mesto koje voliš.

~ 16 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nema takvog mesta, a da nije vezano za uspomene - senka tuge se pojavila na njegovom licu.

- Kada si poslednji put bio na odmoru? Natan se zamislio. - Na odmoru? - Da. - Pa...negovao sam Suzan... - Nisi me razumeo, Natane - oštro ga je prekinuo Piter. - Na odmoru? - Ima tome dosta godina. - Koliko? - Sedam, osam - promucao je tiho, jer ni sam nije mogao da se priseti

kada je bio bezbrižan i srećan. - Pakuj se i putuj. - A moj posao? - Posao može da čeka - uveravao ga je. - I sam znaš da imaš godinu

dana pravo da odsustvuješ sa klinike zbog pisanja knjige. Do sada to nikada nisi koristio i...

- I nisam. - Zato je vreme da počneš. - Putovanje... - mrmljao je, a osmeh mu se pojavio na licu. - Prihvataš? - Kažu da treba prihvatiti ideje pametnijih i iskusnijih od sebe.

Poslušaću te Pitere. Možda će mi to pomoći da se malo oporavim i pronađem snagu da nastavim dalje.

Pronađi ti ženu sa kojom ćeš živeti i sve će biti lakše, razmišljao je Piter, ali nije imao hrabrosti da to glasno izgovori, jer je sam u više navrata pokušavao da ga upozna sa nekim pristalim ženama za koje je verovao da će osvojiti Natanove simpatije, međutim svaki pokušaj se završio fijaskom.

Psiholog Natan Rid se iznenadio kada je ugledao Zaka u svojoj ordinaciji.

- Kojim dobrom, Zak? - ustao je od stola čvrsto mu stežući ruku, jer je to bio čovek kojeg je izuzetno poštovao.

~ 17 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ali...nije dobro, Natane. Muka me je naterala da ti se obratim. - Kakva muka? - Porodična. - Slušam. Zak mu je sve ispričao iz ugla kako je sam doživljavao problem. Natan je ćutao i samo je s vremena na vreme nešto zapisivao. Kao i pre dosta godina kada mu se Zak obratio nakon sinovljeve

pogibije Natan je vešto izvukao iz njega i više od onoga što je sam bio spreman da ispriča.

- Da li je to sve? - Jeste. - U čemu ti vidiš problem, Zak? - One su nezahvalne. - Zašto? - Nudim im sve, a one... - Nudiš im ono što ti misliš da je za njih dobro, Zak - ispravio ga je

Natan. - Zar nije dobro što želim da ih materijalno obezbedim? Ne samo

njih nego i njihovo potomstvo - zbunjeno ga je gledao, ubeđen da čini dobro.

- Korisno jeste, ali ne znam koliko je dobro. To su tvoje želje i ambicije, a ne njihove.

- One nemaju ambicija. - Greška - prekinuo ga je Natan. - Rekao si da jedna voli umetnost, a drugu interesuje hrana. - Da. - I to je nešto. - Nešto? - izgubio je strpljenje. -Zar da moja unuka bude kuvarica? - To je posao koji može biti veoma kreativan i cenjen. - Ne bih rekao. - Da sam ja na tvom mestu.... -samo je sa prijateljima sebi

dozvoljavao da nudi konačna rešenja, inače se trudio da njegovi pacijenti sami pronađu odgovore na proble me koji ih muče. - Da?

- Dozvolio bi im neko vreme da pronađu sebe. - Neko vreme?

~ 18 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Neki razuman rok. - Šta to znači? - Dve godine. Zak je prevrnuo očima. - Čini ti se dugo? - Meni jeste - uzdahnuo je starac. - Meni je svaki mesec poklon. U

ovim godinama... - Godina imaš, ali koliko znam zdravlje te služi. - Trenutno. - Ne volim pesimistička razmišljanja. Uostalom radi se o tvojim

unukama, mladim devojkama koje su tek na početku. Obe završavaju koledž i sada je vreme da razmisle šta i kako dalje.

- Nadam se da nećeš reći kako je moja ponuda mala i uskogruda. - Daleko od toga da je mala, ali... - Interesuje me to ali, Natane. - Poštena ponuda je samo onda kada su obe strane zadovoljne što

u ovom slučaju nije. Zak je mrmljao nešto sebi u bradu. - Da li si došao da razgovaramo ili da pričaš sam sa sobom? - upitao

je Natan. - Šta da radim? - Zbliži se sa svojim unukama. - Teško. - Zašto? - Kasno je za zbližavanje. Natan je nekoliko trenutaka ćutao. - Bojiš se, Zak. Klimnuo je glavom. Nije očekivao takvu iskrenost od njega. - Stariji si od njih i moraš im prvi pružiti ruku. - Ne mogu. - Moraš, ako želiš da se vaši odnosi poprave. Zak je bio zamišljen. - Da li...da li si voljan... - naglo je zaćutao bojeći se da je njegov zahtev

preterano velik. - Šta? - Da popričaš sa njima umesto mene, Natane - preklinjao je.

~ 19 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Mnogo si vičniji procenjivanju ljudi i verujem da ćeš uspeti ono što ja ne mogu.

Natan se zamislio. Odjednom je osetio da je upravo to ono što je i njemu potrebno.

Promena sredine, nova poznanstva i mir koji mora pronaći u sebi. Čak se ponadao da bi na ovaj način mogao pronaći ljubav, ali je iste sekunde tu misao potisnuo iz glave.

- Prihvatam. Zakovo se lice ozarilo. Skočio je. - Kako da ti zahvalim? - Polako - nasmejao se Natan. - Ja ću pokušati, ali ne znam da li ću išta uspeti. - Hoćeš, osećam da hoćeš. - Možda tvoje unuke neće ni želeti da popričaju sa mnom - izneo je i

tu mogućnost. - Uveren sam da hoće - rekao je Zak. - One su lepo, vaspitane

devojke. - Kako znaš?. - Lorin je dobra majka koja im je pružila lepo kućno vaspitanje - bilo

je dirljivo što za nju ima samo lepe reči, a Natan je pamtio kako starac o toj ženi nikada nije rekao ništa loše, mada ga je jako čudilo zašto se zaljubila u njegovog sina za kojeg je govorio da je obična ništarija i prevarant. Natan je ćutao.

- Kada ćeš ići? - Što pre - odgovorio je. - I za mene će biti bolje ako što pre

promenim sredinu, a i moram požuriti ako želim da vidim kakve namere za budućnost imaju tvoje unuke, Zak.

- Hvala Natane. - Ali... - Ja ću pokušati da popričam sa njima, a od tebe očekujem da ne

tražiš nemoguće, Zak. Ako procenim da je njihov izbor ispravan, a ne samo trenutni hir...

- Ja ću to prihvatiti - obećao je. - Hoću, mada bih voleo da im predočiš koje su prednosti mog posla. - Zak... - Dobro, dobro - mrmljao je starac, sve bliži ideji da u svakom

slučaju svoje bogatstvo ostavi unukama, jer su mu jedino one ostale na svetu.

~ 20 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

IV

Sasvim slučajan susret na ulici olakšao je Natanu posao. - Profesore Rid - jedan čovek je zastao ispred njega. - Da li ste to

doista vi? - Da, ja sam. - Konrad Haris, bio sam vaš student. - Da, sećam se - kada ga je malo bolje pogledao prepoznao je oči,

mada je i on sada u kosi imao prve sede i pustio bradu. - Šta radite ovde.? Privatna ili službena poseta? - I jedno i drugo - nasmešio se. - Pišem knjigu. - Načuo sam nešto o tome. - Vesti se brzo šire. - Naročito kada su dobre. - Eh...koliko su dobre to će se videti. Odlučio sam da se na neko

vreme negde povučem i sredim misli kako bih posao priveo kraju. A ti, Konrade? Šta kod tebe ima novo?

- Radim ovde. Oženjen sam i otac jednog deteta - rekao je ponosno. - Drugo je na putu. - Čestitam. - Sin ima već pet godina i red je da dobije sestru. - Gde radiš? - Na koledžu. Natanu je sinula spasonosna ideja. - Možda mi ti možeš pomoći, Konrade. - Samo recite, profesore. Ako je u mojoj moći budite sigurni da ću za

vas sve uraditi. - Interesuju me dve devojke. Sagovornik ga je iznenađeno pogledao. - Ali...pogrešno sam se izrazio - Natan je prasnuo u smeh. - To su

unuke mog dobrog prijatelja kojem sam obećao da ću sa njima popričati o izboru fakulteta i budućnosti - video je kako je Konradu pao kamen sa srca i samo mu je proletela misao da je verovatno pomislio kako je njegov stari profesor obična budala zaljubljena u mnogo mlađe devojke i to ne jednu nego dve. - Možda ih poznaješ.

- Kako se zovu? ~ 21 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Sestre Robinson. - Bliznakinje? - Da. - Poznajem ih. - I? Šta misliš o njima? - Dobre su devojke. - Da li je to sve što mi o njima možeš reći? - Sa njima nije bilo nikakvih problema - odgovorio je Konrad. - Vredne su i redovno ispunjavaju sve obaveze. - Moj prijatelj... - Koliko znam žive samo sa majkom, udovicom. I ona je dobra žena.

Mili odlično crta i koliko znam umetnost je njen izbor za budućnost. - A šta kažu profesori? - Podržavaju je. Jednom od njih dvojice je sinula ideja da Natan na koledžu održi

predavanje o problemima mladih i na taj način pomogne svom kolegi da se mladi otvore i slobodnije pričaju o onome šta ih muči.

- Ne znam zašto, ali ponekad imam utisak da pomalo zaziru od mene i da mi nikada ne govore sve. Ne svi, ali većina.

- Znam kako je to - Natan je saosećajno klimnuo glavom. - Radiš u školi, pa se verovatno boje da bi se neke istine odrazile na ocene.

- To je glupost. - Jeste, ali u njihovim godinama teško se stiče poverenje u odrasle.

Naravno da sam spreman da ti pomognem, jer sam za njih stranac, a možda ću i ja preko tih predavanja lako stupiti u kontakt sa devojkama koje želim da upoznam. To će biti bolje nego da jednostavno zakucam na njihova vrata i kažem kako želim da popričamo.

- Mladi su čudni - mrmljao je Konrad sebi u bradu. - Žale se kako nikoga ne interesuju njihovi problemi i da nemaju kome da se povere, a kada im se čovek nudi oni pričaju deo istine ili jednostavno ćute.

- Mladost je to. - Treba znati sa njima, a ako je neko ekspert to ste vi profesore.

Obećavam da će sestre Robinson biti na predavanju. One su pametne devojke koje sve interesuje.

- Spreman sam i na individualne razgovore ako se ukaže potreba.

~ 22 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Mada je Konrad Haris bio omiljen na koledžu, Natanovo predavanje je bilo odlično prihvaćeno.

Veoma strpljivo je odgovarao na brojna pitanja, a mladi su se otvorili kao što je očekivao i sa njim iskreno pričali o svojim problemima i razmišljanjima.

Njegova ideja da razgovaraju o učenju i budućnosti lako se prenela i na druge sfere interesovanja.

Zanimalo ili je sve, a najviše slobodno vreme, izlasci, druženje, emocije...

Natan se trudio da među mladima uoči Zakove unuke, ali nije mogao, jer su mu sve devojke bile nekako slične. Zak mu je pokazao jednu njihovu staru fotografiju te nije mogao zamisliti kakve su promene pretrpele.

- Za danas je dosta - prekinuo ih je u jednom trenutku. - Vaš psiholog, a moj kolega gospodin Haris je bio ljubazan da mi ponudi svoj kabinet kako bih mogao iduće nedelje da nesmetano razgovaram sa vama ukoliko ste zainteresovani.

- Jesmo, jesmo. - Naravno - vikali su sa svih strana. - Od ponedeljka do petka u popodnevnim satima ću vam biti na

raspolaganju. - Sjajno. - Odlično. - Nemojte zaboraviti od četrnaest sati me možete potražiti u

kabinetu psihologa Harisa. Ova je izjava bila prihvaćena gromoglasnim aplauzom.

- Mi imamo toliko problema da će vam biti teško da nas se oslobodite - ubacila je jedna upadljivo našminkana devojka, a njemu je bilo jasno da je nesigurna i da izgledom pokušava da privuče pažnju.

- Ne bih rekao da su to teški problemi, jer je već pola posla rešeno. - Kako? - Čim su ljudi svesni problema na dobrom su putu da ga reše.

Strašno je kada nisu svesni da imaju problem i nisu spremni da razgovaraju o tome. Obično kažem da je to sindrom noja koji zabije glavu u pesak, uveren da ako on ne vidi ne vide ni njega - objašnjavao je.

~ 23 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Natan je bio zadovoljan. Mladi su bili spremni na saradnju. Neočekivano, istog je dana upoznao Lorin.

Njihov je susret mogao biti veoma neprijatan možda čak i koban, ali srećom Natan je imao odlične reflekse i sve se završilo samo običnim kvrckanjem na parkingu.

- Moja je greška - odmah je priznala lepa, elegantna žena izlazeći iz svog auta.

- Da li ste se udarili? - Nisam, ali sam se uplašila - osećala je kako joj ruke drhte. -

Zamislila sam se i uopšte vas nisam videla. Znam da ste vi imali prvenstvo i da je moja greška.

- Sve se dobro završilo - tešio je Natan. - Jeste - nagradila ga je osmehom. Pogledi su im se sreli. Prelepa je, pomislio je Natan. U njenim očima postoji ono nešto što

odavno želim da pronađem. On je tako prijatan i zgodan muškarac, proletelo je kroz njenu glavu.

Nikada ga ranije nisam videla. Stajali su jedno pored drugog. Pored njega je bila sitna. Iznenada je osetila potrebu da je ovaj muškarac zaštiti i čuva kao da

je neka dragocenost. - Da li je velika šteta? - Ništa, samo je malo ulubljen branik. Oteo joj se uzdah olakšanja. Natan se nasmešio. Ova je žena bila

veoma simpatična. - Na vašem je vozilu malo oštećen far - dodao je. - Nije strašno - pogledala je. - Da li imate ko da vam to popravi, gospođo? - ni sam nije znao zašto

se zainteresovao. - Naravno još ću danas pozvati servis - spremno je odgovorila. - I vaš ću auto ja popraviti - nekako mu je laknulo što je rekla da će

auto voziti u servis, jer je to pokazalo da u njenom životu ne postoji muškarac koji bi brinuo o tim muškim poslovima kako su svi smatrali nego je bila prinuđena da koristi usluge servisa.

- Nema šta da se popravlja. To je ništa.

~ 24 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ali...dužna sam svidelo mu se što je to rekla i baš na taj način, jer je pokazivalo njenu odgovornost i želju da nikada ne ostane dužna.

- Dug možemo regulisati na drugačiji način. - Kako? - Vodim vas na ručak - on koji je obično prema ženama bio veoma

rezervisan osetio je neobjašnjivu potrebu da bude u njenom društvu i gotovo fizičku bol od pomisli da se ona jednostavno može okrenuti i zauvek nestati iz njegovog života.

- A, ne - odmahnula je glavom. - Zašto? - Ako neko treba da vodi i plati ručak to sam ja - rekla je odlučnim

glasom. - Ne - sada se on pobunio. - Ja sam muškarac starog kova i žene ne

plaćaju u mom prisustvu. Oboje su se nasmejali. - Pre bih rekla lepo vaspitan muškarac kojih je u poslednje vreme

sve manje. - Pa...Može se i tako reći! - Mogu li barem da platim kafu? -molećivo ga je gledala, pokazujući

da joj je iskreno stalo do toga. - Ako obećate da ćemo zajedno ručati. - Danas? - Da. - Već sam ručala. - Večera? - Dogovoreno. - Danas? - Da. Trgla se kada je to izgovorila. On je bio prvi muškarac sa kojim je nakon Timotijeve smrti pristala

da izađe na večeru. Bilo je čudno što je pristala tim pre što je za nju bio potpun

neznanac kojeg je slučajno srela na parkingu. Uplašeno ga je pogledala i on je u njenim očima ugledao pomešana

osećanja strah, kajanje, iznenađenje... Bilo mu je jasno da je poziv na večeru prihvatila impulsivno i da joj

to nije običaj. Možda je udata i ne priliči da uveče izlazi bez supruga, pomislio je.

~ 25 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Hoćemo li sada na kafu? - promrmljala je Lorin da ne bi stekao utisak kako izbegava da plati piće.

- Hoćemo. - Gde? - E, to ne znam - odgovorio je. - Izbor prepuštam vama. - Lepo. - Pre bih rekao praktično. - Niste odavde? - Nisam. U njenom je pogledu primetio nešto što mu se jako svidelo. Izgledalo je kao da žali što ga više neće sretati. - Tamo sa druge strane ulice ima jedan prijatan restoran - rekla je

Lorin. - Idemo tamo. Imao je želju da je zagrli. Iznenadio se takvoj reakciji, jer već godinama ne samo što nije

primećivao žene nego uopšte nije razmišljao o njima. - Ja sam Natan Rid - odjednom je shvatio da se nije predstavio. - Lorin Robinson - pružila je ruku. Ruka joj je bila topla i nežna, a

stisak čvrst. Natan je iznenađeno pogledao. Sudbina je umešala prste. Došao je ovamo zbog Zakovih unuka, a na ulici upoznao njihovu

majku, koja ga je opčinila. Ušli su u restoran koji je bio gotovo prazan. Seli su za jedan sto i naručili kafu. Bilo im je teško da započnu razgovor. Lorin je osećala neprijatnost, jer je svojom nepažnjom izazvala

sudar, a on je bio zbunjen saznanjem ko je ona. Ne bi mu to toliko smetalo da ga žena nije privukla i da u sebi nije osetio nešto za šta je odavno verovao da više nikada neće osetiti.

Istovremeno su počeli da pričaju i prasnuli u smeh, jer su iste sekunde i zaćutali.

- Recite vi, Lorin. - Ne, vi.

~ 26 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Pogledi su im se sreli. Oboje su osetili nešto čudno. - Hteo sam da kažem kako smo se upoznali na čudan način. - Jako čudan - potvrdila je. - Sigurno je teško poverovati, ali ja sam

veoma pažljiv vozač i nikada do sada nisam učinila ništa slično. Danas sam bila zamišljena i sasvim zaboravila da pogledam ispred

sebe kao da sam jedina na parkingu. Sreća što ste bili pribrani i brzo odreagovali.

- Sve je dobro - umirivao je Natan. - To malo kvrckanje na parkingu se i ne računa u sudar. Po velikim gradovima je svakodnevna pojava na koju ljudi više i ne obraćaju pažnju.

- Rekli ste da niste odavde. Pomislila je da je samo na kratkom proputovanju i da će verovatno

već narednog dana biti ko zna gde. - Živim u Njujorku. - Ovde ste službeno? - zainteresovano je ispitivala što nije bio njen

običaj i svi koji su je poznavali mogli bi ruku staviti u vatru da Lorin nikada nikoga ništa ne ispituje nego strpljivo čeka ako ljudi žele da joj se povere, a i tada ne voli da čeprka po tuđim životima niti deli savete ako je ne pitaju za mišljenje. Spadala je u osobe koje su dobro slušale i nikada nisu prenosile priče.

- Pa...može se i tako reći - uzdahnuo je. - Pišem knjigu i osetio sam da mi je potrebna promena. Trenutno živim u hotelu, jer sam došao pre dva dana i nisam stigao da se snađem, ali želim da pronađem neku lepu, malu, mirnu kuću sa velikim vrtom.

- Kuću? U ulici gde stanujem znam da se izdaje jedna kuća - obradovala se.

- Divno. - Kuća je prelepa mada veoma mala i bojim se da nije prikladna za

porodicu. Ima samo jednu spavaću sobu. - Meni je to dovoljno. Iznenađeno ga je pogledala. - Živim sam. - Zaista? - Udovac sam - rekao je Natan. - I ja sam udovica. Znam, umalo mu je izletelo. - Imate li dece, Natane? - sada je već slobodnije komunicirala kada je

shvatila da imaju sličnu sudbinu. - Nemam. A vi, Lorin?

~ 27 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Imam dve kćerke. Bliznakinje su. - Blago vama - nasmešio se, ali njoj nije promakao uzdah koji mu se

spontano omakao. - Jako volim decu, ali nisam imao tu sreću da postanem otac.

Mirno ga je gledala. - Ljudi kada su mladi veruju da je ceo svet njihov i da će postići sve

što žele, ali... - slegnuo je ramenima. - Prvo sam želeo da se dokažem na poslu i u struci, a zatim se moja supruga razbolela i za decu nije bilo vremena.

- Koliko ste dugo udovac? - Mladi bi rekli čitavu večnost - setno se nasmešio svestan da se u

različitim životnim dobima godine sasvim drugačije vrednuju. - Petnaest godina.

- Dug period. - Jeste. - Niste se ponovo ženili? - Nisam. A vi? - Ja? - Niste se udavali nakon smrti supruga? - Ne, nisam - odgovorila je na način koji je pokazivao da joj takva

mogućnost nije ni padala na pamet. Bilo mu je žao što sa Zakom nije razgovarao o njoj mada i ono što je

mogao da se seti iz ranijih razgovora, starac za nju nikada nije rekao ništa loše.

Pažljivo je gledao razmišljajući kako je tako lepa žena mogla da odoli udvaračima i ostane sama.

Nastavili su opušten razgovor o njenoj deci. - Hana i Mili su dobre devojke sa kojima do sada nisam imala

problema - priznala je Lorin. - Sada ih imate? - Pa...naziru se - uzdahnula je. Natan je ćutao. - verovatno bi neko

rekao da to nije ništa, ali izbor zanimanja... - To i jeste problem, jer ako se sada ne odradi dobro kasnije devojke

mogu biti nezadovoljne izborom. Nije lako raditi ono što čovek ne voli i mada je moguće nije uvek sasvim jednostavno menjati zanimanje.

- U tome i jeste problem. - Ne znaju šta vole? - Znaju one, ali taj izbor ne odobrava njihov deda. Oh...oprostite što

vas gnjavim svojim problemima.

~ 28 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Bilo mu je jasno da ova žena nema sa kim da podeli svoja razmišljanja i tuge, nego sve nosi u srcu.

- Slobodno pričajte, Lorin - rekao je blago. - Uvek je lakše kada se o problemima može otvoreno razgovarati.

- Jeste. - Šta bi one želele? - Mili voli umetnost. Lepo crta i ja sam verovala da će odlučiti da

bude slikar, ali ona želi da studira istoriju umetnosti. - Lepo. - I meni to ne zvuči loše. - A Hana? - Ali... - kiselo se nasmešila. - Hana obožava kuvanje. Voli da jede, ali je mršavica. Kada bi ljudi

znali koliko vremena provodi u kuhinji pomislili bi da je debela kao bure. - Odlično. Dobri kuvari lepo žive. Gastronomija je sve popularnija

poslednjih godina. - Ja bih joj dozvolila, ali deda... - Neće? - Ne. - Zašto? - Smatra da je za njih pametno ako studiraju finansije kako bi

nasledile njegov posao - iznela je to kao činjenicu bez ikakvih svojih komentara.

- Da li je neko ko se bavi profesionalnom orijentacijom razgovarao sa njima? - zainteresovao se natan.

- Ne znam da li je na koledžu nešto organizovano. Njih su dve veoma odlučne i uporne - uzdalinula je, a senka tuge je preletela njenim lepim licem. - Pre bih rekla da su se uzjogunile da bi dedi terale inat jer mu zameraju na hladnom i krutom odnosu.

- Sa pokrićem? - Teško je o tome doneti neki sud - odgovorila je iskreno. - Sa obe je

strane bilo mnogo grešaka. - Ne bih se složio. One su bile male da bi grešile. Deci se sve prašta. - Ako počnem da pričam neću završiti do sutra - u njenom je glasu

bilo iskrenog kajanja. - Imam vremena. - Ali...

~ 29 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ne insistiram, Lorin - rekao je blago ne želeći da je plaši, a iz iskustva je znao da ljudi nisu uvek spremni da do kraja iznesu ono što ih muči.

- Ne znam kako sam počela da vam pričam o svojim problemima - priznala je tiho. — Obično nisam davež.

- Ljudima je potrebno da otvore srce. - Nikada ranije nikoga nisam opterećivala svojim problemima - bilo

joj je iskreno neprijatno. - Uvek mora biti prvi put. Pocrvenela je. To je bila iskrena, čedna reakcija koja mu se svidela jer je bila toliko

neočekivana da ga je razgalila. Lorin je pogledala na svoj ručni sat. Nije joj se žurilo, pošto joj je bilo prijatno sa Natanom, ali su

osećanja bila toliko uskomešana da je osetila želju da pobegne od njega. Da se radilo o bilo kom drugom Lorin bi rekla da se rađa ljubav i da

je treba pustiti u srce, a ovako... - Morate ići, Lorin? - Moram - slagala je. - Treba još da skoknem do prodavnice, a zatim

idem kući. Moji su dani gotovo svi isti i uvek se u isto vreme vraćam kući - nasmešila se. - Ne bih vdlela da se moje kćerke zabrinu ako zakasnim - u tim je rečima bilo istine jer je ona bila toliko tačna da se po njoj mogao navijati sat.

- U koliko se sati večeras vidimo? - Pa... - razmišljala je. - Obećali ste mi. - Sedam. - Gde? Da dođem po vas? - Možemo se naći na našem parkingu - prasnula je u veseli smeh jer

joj je prijalo što imaju nešto za šta mogu reći da je njihovo, pa makar i parking. - Obećavam da ću voziti veoma pažljivo.

- Dogovoreno. Lorin je insistirala da plati kafu, a zatim su zajedno izašli na ulicu. Bilo mu je žao što se rastaju. Otpratio je do kola. Držao je vrata dok je ona uključivala motor. Pogledali su se.

~ 30 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Drago mi je što smo se upoznali, Lorin - rekao je držeći njenu ruku. - I meni je.

~ 31 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

V

Lorin nije obraćala pažnju na šaputanja svojih bliznakinja. I ranije

su imale neke svoje tajne. Dosta su se razlikovale i često su imale žučne rasprave, ali i pored svega su bile veoma bliske i iskrene jedna prema drugoj.

- Idemo nas dve, mama - Mili je poljubila u obraz. - Lepo se provedite. - I ti. - Baš li lupila, Hana - smejala se Mili. - Kako da se lepo provede kada

ostaje sama u kući pred televizorom a nas dve idemo na rođendansku žurku i normalno je što nam je zaželela lep provod. Opet nisi slušala šta se priča nego ponavljaš reči kao papagaj.

- Dosadna si, Mili - ljutnula se Hana. - Može i mami biti lepo ako odabere neki interesantan film.

- To nije lepo nego dosadno. - Ako je dosadno zašto si ti ta koja želi da ponekad provedemo veče

ispred televizora? - upitala je prkosno. - Zato što mi to radimo samo ponekad i tada je lepo i interesantno -

spremno je odgovorila. - Kada bi to bio jedini izbor, veruj da bi mi bilo dosadno.

- Nemojte se vratiti kasno, devojke - viknula je Lorin za njima. - Do ponoći - obećale su. Izašle su. Lorin je ostala da sedi u dnevnoj sobi. Odjednom joj je zasmetala tišina kuće. Prisetila se Natana i lepo provedene večeri sa njim. Poželela je da ga

ponovo vidi. Iste se sekunde oglasio njen mobilni. - Halo? - Dobro veče, Lorin. - Ovo mora da je telepatija - rekla je veselo. - Mislili ste na mene. - Želela sam da zahvalim na divno provedenoj večeri - promucala je.

- Ne pamtim kada mi je bilo toliko prijatno kao sinoć. - Predlažem da to ponovimo. - Kada? - Večeras. Nekoliko je trenutaka razmišljala.

~ 32 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Prihvatam. - Za koliko da dođem po vas? - Deset minuta. Bila je ustreptala kao devojka koja se sprema za prvi ljubavni

sastanak. Mora da sam poludela, prekorevala je sebe, ali želja da vidi Natana

je bila jača od razuma. - Dogovoreno. Lorin je bila zbunjena svojim ponašanjem i osećanjima koja su je

preplavila. Ne samo što je iskreno uživala u Natanovom društvu nego je želela

da izgleda što lepše i da mu se svidi. Ponašam se nerazumno i neprimereno svojim godinama,

prebacivala je sebi. Tačno za deset minuta Natanov se auto zaustavio pred njenom

kućom. Istrčala je. Kada je u njegovim očima ugledala iskrenu simpatiju i divljenje srce

joj je poskočilo od zadovoljstva. - Možeš li mi sada pokazati kuću o kojoj si mi pričala? - zamolio je. - Onu koja se izdaje? - Da. - Vozi levo do kraja ulice - rekla je. - Da li je daleko? - Ne, to je treća kuća od nas. Ma kakva da je bila, odlučio je da je iznajmi kako bi bio u njenoj

blizini. Kuća je bila kao iz bajke. Mala, ali sa prelepim vrtom. - Sviđa mi se. - Nije ti mala? - Ne, upravo onakva kakvu želim - odgovorio je iskreno. - Idealna

kuća za samce. Gde bih mogao da pronađem gazde? - Danas nigde, ali sutra ti mogu pribaviti njihov broj telefona pa im

se javi. Slobodno se pozovi na mene i reci da sam ti pričala o kući. - Hvala. Slučajan dodir njegove ruke naterao joj je crvenilo u obraze. Osećam se kao zaljubljena klinka, zaključila je.

~ 33 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Osetila je strah. Čudne misli su počele da joj se vrzmaju po glavi, a ona nije mogla da

se sabere. Godinama nije razmišljala o muškarcima niti je pomislila da će ikada

ponovo zbog nekog pripadnika suprotnog pola krv u njenom telu strujati brže.

Iskrena prema sebi znala je da je ovo ponašanje tipično za zaljubljene, i ljutila se na sebe što je dozvolila da joj se nešto tako dogodi.

Oduvek se čudila ljudima koji su sebi dozvoljavah ponašanje neskladno godinama, a često se smejala kada bi neka žena u godinama otvoreno pričala da je zaljubljena.

Daleko od toga da je ikada kritikovala nečije ponašanje, ali je bila sigurna da se njoj neke stvari ne mogu dogoditi.

Međutim... Nikada ne reci nikad. - Zamišljena si, Lorin - primetio je Natan prijateljskim glasom. - Ja... - Nadam se da nisu problemi? - Nisu, mada mogu biti - tiho je priznala. - Znaš... - Da? - Osećam se čudno. - Čudno? Klimnula je glavom. - Zbog našeg druženja? - Da. - Ako će ti biti lakše i ja se osećam čudno - rekao je iskreno, a to je

zvučalo toliko prirodno da se iznenadila. - Nikada nisam ni pomislila da mi se može dogoditi da se...osećam

ovako - na brzinu je promenila izjavu jer se uplašila kakvu bi reakciju izazvala da je rekla ono što joj je ležalo na srcu da se zaljubila u njega.

- Da li ti je prijatno? - Jeste, ali... - Nemoj dalje - blago je prekinuo, tačno znajući kakav je košmar u

njenoj glavi. - To ali je tvoj razum, a ne srce, Lorin. - Ja... - Treba uživati u lepim stvarima i prijatnim osećanjima - dodao je

mudro.

~ 34 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- To je tačno, samo u mojim godinama.... - velika odgovornost prema kćerkama naterala je Lorin da zaboravi na sebe, lične želje i potrebe. Sve je podredila njima želeći da im omogući srećan život. U dubini duše je prebacivala sebi što su rano ostale bez oca i skladne porodice. Taj je osećaj krivice godinama tinjao u njenom srcu i mada nikako nije mogla uticati na Timotijev život i navike, jer nije znala čime se bavi niti da je kriminal njegov izbor, osećanja koja su je mučila i pritiskala vodila su samouništenju.

- Godine nisu prepreka za sreću, Lorin - rekao je Natan vedro, ali dovoljno ubedljivo.

- Stara sam. Prasnuli su u smeh. - Zaboravljaš da sam stariji od tebe. - Ja sam žena. - I to žena u najboljim godinama - nežno je uhvatio za ruku. - Nemoj

dozvoliti da podlegneš diktaturi mladosti. Svako je doba lepo na svoj način i u svakom periodu života čovek treba da koristi sve što mu se pruža.

- Ali... - Ne veruješ? - Pa...ima smisla u tvojim rečima, mada... - Znam da je teško, ali vredi pokušati. Pogledi su im se sreli. U njegovim je očima pronašla ono što je smirivalo i pružalo snagu da

nastavi. Njih su dvoje lako nalazili zajednički jezik i mogli otvoreno da

razgovaraju o svemu što bi im palo na pamet. Natana je mučila griža savesti što joj još prilikom prvog susreta nije

rekao čime se bavi i koji je razlog njegovog dolaska, a sada kada je upoznao Lorin iz nekog neobjašnjivog razloga krio je istinu.

U par je navrata želeo da joj sve ispriča, ali ga je sprečavao strah od nje, tačnije bojao se da li će se ona povući ako sazna da su Natan i Zak dobri prijatelji.

Iz prakse je znao da odugovlačenje istine retko vodi ka pozitivnom rezultatu, ali čovek retko kada o sebi i svojim problemima može realno da razmišlja te je pri svakom njihovom susretu u poslednjem trenutku odlučivao da iskren, poverljiv razgovor o tome šta ga je mučilo ostavi za naredni susret kada se nadao povoljnijem ishodu.

~ 35 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Večera je bila ukusna, ali ni jedno od njih dvoje nije obraćalo pažnju na hranu.

Bilo im je važno što su zajedno. - Kasno je - u jednom se trenutku Lorna gotovo trgla. - Morala bih

kući. - Idemo - spremno je prihvatio. Vozili su se u tišini. Oboje su osećali sreću i spokoj za koji su već i zaboravili da postoje. Primetio je da se uznemirila kako su se približavali njenoj ulici. - Želiš li da parkiram malo dalje od tvoje kuće, Lorin? - upitao je

oprezno. - Da. Tek kada se zaustavio ona se nasmešila. - Glupa reakcija, zar ne? - Nije glupa. Ovom reakcijom samo pokazuješ svoju odgovornost. - Ja... - Razumem te, nemoj se pravdati. - Moje kćerke... - Znam. Nasmešila se. Bilo joj je lakše što je Natan razume. - Nego... - Da? - Da li bi mogla da mi pribaviš broj telefona tvojih komšija koji

izdaju kuću, Lorin? - zamolio je. - Naravno, obećala sam. - Laku noć - njenu je ruku zadržao malo duže u svojoj, želeći da

spusti nežan poljubac na njen dlan, ali je odustao bojeći se da bi je ta nežnost mogla uplašiti.

- Laku noć Natane. Hvala za divno provedeno veče. - Hvala tebi, Lorin - u njegovim je očima videla iskrice od kojih joj je

srce zakucalo brže. - Odavno mi nije bilo ovako lepo i prijatno. Te su noći oboje ležali dugo budni svako u svom krevetu i razmišljali

o onom drugom. Lorin je u njemu pronašla sve što je oduvek tražila u muškarcu, ali

nije imala sreće da pronađe, a on je osetio da je Lorin žena pored koje bi voleo da provede život.

~ 36 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Kao što je obećala rano sledećeg jutra Lorin je nabavila telefonski broj koji je trebao Natanu.

Poslala mu je poruku u strahu da će kasnije zbog posla zaboraviti, a on je želeo tu kuću.

Njena su osećanja i dalje bila uskomešana. Koliko je želela da budu komšije toliko se bojala njegove blizine, mada je ubeđivala sebe da nema razloga za strah.

Bilo je čudno što je pomislila na Zaka. Opterećena sam Timotijevim ocem, zaključila je, ne znajući šta se to

dešava sa njom. Znala je da se starac neće mešati u njen privatni život niti joj bilo šta

zameriti, jer je u više navrata i sam rekao da je ona još uvek mlada žena koja mora misliti na sebe i svoj život. Tada su joj njegovi komentari bili smešni i suvišni, jer je bila uverena da je ljubav za nju prošlost, a sada kada se Natan pojavio u njenom životu iz nekog je čudnog razloga osećala da će se on svideti Zaku i da će je starac podržavati.

Baš sam luda, prebacila je sebi. Zazvonio je telefon. Obradovala se kada je na ekranu ugledala Natanov broj. - Samo da te obavestim da smo komšije, Lorin - rekao je veselim

glasom. - Sviđa ti se kuća? - Da, jako. - Nije mala? - Mala jeste, ali za mene je sasvim dovoljna. Imam spavaću i dnevnu

sobu, a što mi se posebno sviđa i jednu malu koju mogu koristiti kao radnu.

- Kada se seliš? - Počeo sam. Prasnula je u smeh. - Ti ne gubiš vreme, Natane. - Ne - i sam se smejao. - U mojim se godinama za to nema vremena. - Znam. - Ti si mlađa. - Ipak...

~ 37 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Hej, nemoj o godinama. - Treba li ti pomoć? - Nemam ja mnogo stvari, ali tvoja je pomoć uvek dobro došla, Lorin. Mada se zbunila, ove su joj reči prijale. - Čujemo se uveče. Popodne imam obaveza. - Dogovoreno - spremno je prihvatila. Nastavila je da obavlja svakodnevne poslove. - Nekako si čudna, Lorin - primetila je njena pomoćnica Meri. - Kako misliš da sam čudna? - Pa... - Ljuta? Neprijatna? - Naprotiv - nasmešila se. Rekla bi ona da izgleda kao da je

zaljubljena, ali kako je poznavala Lorin godinama, bila je sigurna da je njeno srce trajno zatvoreno za muškarce.

Meri je bila par godina mlađa od Lorin. Bile su u sličnoj situaciji, jer je i ona sama podizala dete, ali nije živela toliko povučeno niti se trudila da ostane sama. Baš naprotiv često je pokušavala da ubedi Lorin da potraži novu ljubav, govoreći kako ljudi nisu stvoreni da žive sami i da je u zajednici sa suprotnim polom sve mnogo lepše i lakše.

Devojka mu se svidela na prvi pogled. Bila je lepa, ali za razliku od svojih vršnjakinja kao da izgled nije

stavljala u prvi plan. - Ljubav? - Molim? - Da li o tome želite da pričamo? - upitao je Natan dok je ona

neodlučno stajala pored njegovog stola čekajući da joj ponudi da sedne što je ukazivalo na dobro vaspitanje i poštovanje odraslih. - U vašim godinama lepe devojke često imaju probleme sa momcima ili još više svojim drugaricama, ali zbog momaka - namerno joj je rekao da je lepa kako bi je oslobodio, znajući da komplimenti u tim godinama mnogo pomažu.

~ 38 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ima i tih problema, ali je fakultet trenutno mnogo važniji - rekla je veselo. - Budućnost.

Svidelo mu se što obrazovanje i izbor zanimanja trenutno stavlja na prvo mesto. To je ukazivalo na njenu odgovornost i ispravan stav u životu. Nije odbacivala ljubav i emocije, što je ukazivalo da nije egocentrik nego ih je jednostavno malo potisnula dok ne reši krupnije probleme.

- Sedite pa da čujem vaše dileme. - Želim da studiram umetnost. Po načinu na koji je to izgovorila, Natan je znao da je pred njim Mili, Lorina kćerka. Pažljivo je pogledao. Devojka je malo ličila na Zaka. I na majku. Crte njenog lica su bile blage, ali oči su podsećale na Zakove.

Gledajući nju, Natan je video njega. Nasledila je dedinu upornost, zaključio je želeći joj i dedin uspeh u

poslu. - Definitivna odluka? - Jeste. - Ne razumem u čemu je problem? - Volela bih da me naučite kako da, svoju odluku saopštim majci -

molećivo ga je gledala. - Ona se protivi? - Ne. - Tek sada ništa ne razumem - rekao je glasno da bi je podstakao na

razgovor mada mu je sve bilo jasno. - Uf... - Samo polako - savetovao je. - Majka nije problem, ali deda jeste - priznala je. - Deda? - Naši su porodični odnosi veoma komplikovani. Deda koji nikada

nije brinuo o nama sada želi da odlučuje o našoj budućnosti. - Našoj? - Imam sestru bliznakinju. - Gde je ona? - Nije želela da dođe jer...

~ 39 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nema poverenja u psihologe - rekao je glasno ono što je toliko puta čuo i to baš od ljudima kojima je pomoć najviše trebala, a osećao je da je i ova mlada devojka iz istog razloga naglo zaćutala, jer nije želela da ga povredi svojom iskrenošću što je mnogo govorilo o njenom plemenitom srcu.

- Ne znam da li je to pitanje poverenja ili jednostavno moja sestra Hana veruje da svako od nas treba sam da rešava svoje probleme.

- Hm...nekada je to veoma teško. - I meni se tako čini. Možda je razgovor u početku tekao usiljeno, ali kako je vreme

prolazilo Mili se sve više opuštala i otvarala. - Možda bi pomogao iskren razgovor sa dedom - ubacio je natan. - Ne verujem. - Zašto? - Predlog deluje razumno, ali... -sumnjičavo je vrtela glavom kao da

je unapred očekivala neuspeh. - Šta? - Sestra i ja ga ne poznajemo dobro. Zbunjeno je gledao u nju. Ukratko je ispričala porodičnu situaciju bez da krivicu svaljuje na

bilo koga. Jednostavno za nju je sve to bio nesrećni splet okolnosti koji nije

mogao da se menja. - Zao mi je majke, jer ona u celoj ovoj situaciji ne zna kako da se

postavi - govorila je devojka. - Želi da ugodi dedi, a u isto vreme hoće da podrži nas dve.

- Malo zapetljano jeste - potvrdio je Natan. - Ne bi moralo biti. - Kako? - Uverena sam da nam dedina pomoć nije potrebna - rekla je čvrstim

glasom. - Novčana? - Nikakva - promrmljala je osorno, a to je bila prva buntovnička

reakcija koja je pokazala koliko pati zbog odnosa u porodici. - Kako? - Tačno je da smo od dede nas tri jedino imale novčanu pomoć -

nastavila je iskreno. - Mada, ruku na srce verujem da smo i bez toga mogle da se izvučemo. Deda je mami davao novac samo iz griže savesti.

- Zašto? ~ 40 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Iznenadilo je pitanje. - Naš je otac bio njegov sin. - Pa? Zbunjeno ga je gledala. Nije znala šta da odgovori jer nikada ranije njihove složene

porodične probleme nije posmatrala drugačije nego što je navikla. Tek sada kada je psiholog Rid očekivao odgovor na svoje pitanje prvi se put zapitala da li je deda uopšte imao obavezu da im pomaže ili je to radio samo zato što je hteo.

- Ne znam - promucala je. Zavladala je tišina. - Zbunjena sam - priznala je tiho. - Zašto? - Nikada nisam razmišljala o dedi i njegovim motivima. Ne samo što je prvi put glasno izgovorila te reči nego je prvi put u

životu o Zaku Robinsonu razmišljala sa određenom dozom simpatije. Komešanje pred vratima ih je upozorilo da mnogi nestrpljivo čekaju

na razgovor. Mili je ustala. - Hvala vam - prošaputala je. - Pomogli ste mi. - Ne vidim u čemu je moja pomoć. - O nekim stvarima sada razmišljam drugačije. Još ću danas

popričati sa sestrom i... - I? - Ako ona prihvati, mislim da bi vredelo popričati sa dedom -

uzdahnula je. - Možda taj razgovor neće vredeti da donese neko rešenje, ali će nam pomoći saznanje da smo uradile nešto za sebe i da sve što se dešava unutar porodice nije naša greška.

- Mudro razmišljanje. Nasmešila se. - Da li ćemo se ponovo videti? - Volela bih da dođem kod vas sa sestrom - rekla je iskreno. - Ništa

ne obećavam. - Ja sam ovde - prijateljski se nasmešio. - Hvala gospodine Rid. - Natan - ispravio je. - Lakše je ako ljudi psihologa doživljavaju kao

drugara - dodao je veselim glasom. - Zanemari moju sedu kosu, Mili i slobodno otvori srce kao da sam tvoj vršnjak pred kojim nemaš tajni.

~ 41 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Nasmejala se ovoj šali. - Još jednom hvala...Natane - bila je vidno raspoloženija. - Ako ništa

drugo o nekim problemima razmišljam mnogo opuštenije, a to je velika stvar.

~ 42 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VI

- I? Šta si zaključio? - Mislim da su one spremne da te potraže, Zak - obavestio ga je

Natan. - Zašto? - Žele da popričaju sa tobom. Starac je uzdahnuo. Nije uspeo da prikrije strah. - Pristaješ? - upitao je Natan tek da bi nešto rekao i prividno mu

ostavio utisak da sam mora odlučiti, mada je znao da devojke kada su odlučile da popričaju sa dedom one će to uraditi hteo on ili ne.

- Moram. - Ispravna odluka. Kiselo se nasmešio. Natan je čekao da Zak nastavi razgovor. - Kada će se javiti? - upitao je muklo. - Ne znam tačno, ali uskoro. - Oh... - Možda već danas. - Danas? - Da. - A ti? -Ja? - Da li ćeš se vratiti, Natane? - Još neću. Ovde mi je dobro i tek sada vidim da mi je trebala

promena. - Kako ću ja razgovarati sam sa njima? - Zak je bio uspaničen. - I do sada si sve radio sam - podsetio ga je Natan. - Nisi hteo da

slušaš. - Nemoj mi prebacivati zbog toga šta je bilo - ljutio se. - Nisam

mogao drugačije. - Evo, pruža ti se prilika da to popraviš. - Kako? - Uz mnogo ljubavi i nežnosti. - Zar ne misliš da je kasno? - Nikada nije kasno. - Ah... - uzdahnuo je starac. - Ovo je vaš novi početak - uveravao ga je Natan. - Naravno, sve

zavisi od tebe, Zak.

~ 43 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Natan je bio zadovoljan što je sa Lorininim kćerkama ostvario dobar, prijateljski odnos. To mu nije bilo samo profesionalno važno nego je moglo bitno uticati na njegov privatni život. Iskreno mu je stalo do Lorin i počeo je da razmišlja o budućnosti sa njom. Znao je da od toga neće biti ništa ako bliznakinje ne budu na njegovoj strani.

Tog se jutra rano probudio. Imao je u planu da obavi neke stvari i kupi sitnice neophodne za

novi dom. Prolazeći pored Lorinine kuće bacio je pogled nadajući se da će je

videti. U tom su trenutku Mili i Hana izašle iz kuće. Primetile su ga i malinule. Zaustavio se. - Treba li prevoz, devojke? - Ako može do koledža - spremno je prihvatila Hana. - Naravno da može - nasmešio se. - Upadajte. Hana je sela pored njega a Mili na zadnje sedište. - Šta radite ovako rano u našoj ulici, Natane? - interesovala se Mili. - Ovo je i moja ulica - odgovorio je veselo. - Tu stanujem. - Gde? - U maloj kući sa lepim vrtom na kraju ulice. - Kakva slučajnost - uskliknula je Hana oduševljeno. - Gotovo smo

prve komšije. - Da. - Kako vam se sviđa ovaj deo grada? - Miran je, a to mi odgovara. - Šta radite večeras, Natane? - nastavila je Hana veselo što bi moglo da bude veoma opasno da su

kojim slučajem bili sami i da je on samo malo drugačiji čovek. - Imam neke obaveze - sa Lorin se dogovorio da izađu. - A sutra? - Ništa - slegnuo je ramenima.

~ 44 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Zašto me to ispituješ, Hana? -zainteresovano je pogledao. - Želela bih da vas pozovem na večeru - odgovorila je iskreno. - Ništa

čudno za komšije, jer je ovde običaj da su svi dobri i pažljivi jedni prema drugima, a i volela bih da se uverite u moje kulinarske sposobnosti.

- E, to bi vredelo probati! - nasmejao se. - Prihvatate? - Rado ču prihvatiti ako misliš da vaša majka neće imati ništa

protiv - rekao je oprezno. - Neće - uzviknula je Mili. - Ali... - Naša je majka društvena i jako voli i poštuje komšije - dodala je

Hana. - Vas posebno poštuje, Natane - rekla je Mili. - Mene? - Da. - Kako to? Srce mu je poskočilo od radosti. Već je pomislio da je Lorin svojim

kćerkama nešto pričala o njemu. - Ne baš vas lično jer vas ne poznaje, ali obe smo joj pričale o psihiću

sa kojim smo razgovarale - objašnjavala je. - Psihić - prasnuo je u smeh. - Lepo ste me ocrnile, devojke. Sumnjam da vaša majka ima lepo

mišljenje o meni. Psihić...to mi još niko nije rekao - i dalje se smejao. - To je samo u žargonu, ništa uvredljivo. - Sada mi je lakše. - Mami se jako sviđa šta ste nam savetovali. - Ne samo to nego imam utisak da je i sama poželela da popriča sa

vama - ubacila je Mili. - Zašto? Ima li vaša majka nekih problema? - Verovatno ima, ali neće da nam kaže. - Kakvih? Da li nešto naslućujete? - mahinalno je usporio vožnju. - Mama je sama - uzdahnula je Hana. - Misliš usamljena? - Nema momka ni najbolju drugaricu - požurila je da pojasni svoju

izjavu.

~ 45 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Približavali su se odredištu i nije bilo vremena da nastave razgovor mada je njemu tema upravo sada bila veoma interesantna.

- Odrasli se razlikuju od mladih - rekao je Natan. - Nije im potrebna najbolja drugarica? - upitala je Hana. - Ne u takvom vidu kao vama, mada su i odraslim ljudima potrebni

prijatelji. - Mama je super, a nama je žao što ne živi malo aktivnije - ubacila je

Mili. - Stalno je u kući ili na poslu - dodala je Hana. - Odabrala je takav život - pravdao je Natan. - Verovatno zbog vas

dve. - Mi smo odrasle. - Lepo. Gomila pitanja mu se vrzmala po glavi. Nije želeo da ih postavlja iz straha da bi se nepotrebno upetljao zbog

nedostatka vremena. Znao je da neke razgovore koji su važni ne vredi ni započinjati ako je vreme unapred ograničeno.

- Stigli smo. - Hvala na prevozu, Natane. - Da li i danas popodne primate na razgovor? - upitala je Hana koja

je prilikom prvog susreta bila veoma tiha i rezervisana. - Naravno. - Možemo li nas dve ponovo navratiti do vas? - upitala ga je gledajući

širom otvorenih očiju kao da joj život znači od njegovog odgovora. - Čekam vas. - Razmišljale smo da večeras pozovemo dedu pa nam treba vaša

podrška, Natane - dodala je Mili. - Samo smo htele da vam kažemo način na koji mislimo da mu se obratimo i popričamo o eventualnim reakcijama.

- Na moju podršku uvek možete računati. Zadovoljno su se nasmešile. - Jedino... - Da? - Mislim da razgovor telefonom nije najbolji izbor. - Zašto?

~ 46 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Potrebno je ljude gledati u oči da bi se u potpunosti shvatila njihova reakcija - dopalo mu se da razgovara sa njih dve i daje im savete. Naravno sve je to mogao podvesti pod profesionalni izazov, mada je duboko u srcu znao da je odnos prema njima čisto privatan i da njihove probleme i razmišljanja doživljava sasvim drugačije.

I sada dok je bio u prilici da ih preveze, osećao je neverovatno zadovoljstvo. Kao da je tek sada postao svestan koliko mu nedostaje porodica i koliko je njegov život bio siromašan, jer nije imao okruženje u kojem bi nesmetano pokazivao svoje emocije.

Dok ih je slušao, zamišljao je lice njihove majke, a srce mu je poskakivalo od radosti. Osećao je kako je Lorin prava žena za njega i iskreno se nadao da će se sve kockice složiti i njih dvoje doživeti novi početak, jer su oboje u prošlosti dosta propatili zbog ljubavi i dugo vremena bili sami.

- Oči su ogledalo duše - promrmljala je Mili. - Tačno - potvrdio je Natan. - Neki odgovori mogu biti mnogo jasniji

ako se gledaju oči. - Ja sam predložila da ga za vikend pozovemo kod nas - rekla je Mili. - Ako doista želi da nas upozna putovanje mu neće teško pasti. a

bolje je da nas vidi u okruženju u kojem smo odrasle i u kojem se najbolje osećamo.

- Ako dođe ja ću ga poslužiti najboljim ručkom i najukusnijim kolačima - planirala je Hana.

- Pozovite ga, siguran sam da će doći - uveravao ih je Natan, jer je znao da će nagovoriti starca da bezuslovno prihvati njihov poziv.

- Dogovoreno. - Sjajan predlog - uskliknula je Mili. - I ja mislim da je to ispravna odluka, devojke - pohvalio ih je Natan. - Da ga pozovemo ili da ga počastim ručkom? - upitala je Hana pola u

šali. - I jedno i drugo uz uslov da u ručak ne staviš neki otrov - našalio se. Svi su se nasmejali.

- Dve vesti? - Lorin je iznenađeno gledala svoje kćerke.

~ 47 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Da. - Slušam. - Sedi, mama. - Da li su to neke strašne vesti kada zahtevate da sednem? -

uplašeno ih je pogledala. - Ne, mama - smejale su se. - Ali... - Prijatnije je da sedneš dok razgovaramo, zar ne? - rekla je Hana

koju je nerviralo što Lorin neprekidno nešto posluje po kući kako bi sve bilo u savršenom redu. - Evo, sedimo i nas dve - dodala je.

- Dobro. - Koliko te ja poznajem jako ćeš se obradovati ovim vestima, mama -

ubacila je Mili. Laknulo joj je što to čuje, ali ih je ipak poslušala i sela u svoju

omiljenu fotelju. Tokom godina Lorin je naučila da dobro prihvata sve vesti bile one

dobre ili loše i retko je kada pokazivala da je nešto zgražava ili toliko uznemirava da vest ne može podneti.

- Razgovarale smo sa dedom - obavestila je Hana, a Lorin je primetila da je ovo prvi put da za Zaka nije rekla stari jarac nego deda.

- I? - Pozvale smo ga da dođe za vikend - sada je reč preuzela Mili. -

Obećao je da će nas posetiti u nedelju. - Koju nedelju? - Prvu koja je pred nama, mama. - Oh... - Lorin je osetila paniku. - U čemu je problem, mama? - Nema problema, ali sam iznenađena - priznala je, jer se svemu

mogla nadati, ali ne i tome da će njene kćerke dedu pozvati u svoj dom. - Odlučila sam da pripremim ručak - nastavila je Hana raspoloženo. -

To će biti dovoljno da mu pokaže kako je moja odluka o budućem zanimanju ispravna.

- Pametno - nasmešila se Lorin, zadovoljna što njena kćerka sada reaguje mnogo mudrije nego ranije.

- To nije sve, mama. - Šta još ima?

~ 48 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Još jedna vest - smešila se Mili koja je ponekad uživala u tome da bude tajanstvena. - Sećaš li se da smo rekle dve?

- Hajde da čujem i tu drugu. - Sutra imamo gosta na večeri. - Dobro. - Ja spremam večeru - oglasila se Hana, a po sjaju u njenim očima

majka je zaključila da se iskreno veseli. - Ako trebaš neku pomoć, spremna sam. - Ne, Mili će pomoći. - U redu. - Nisi ni pitala koga smo pozvale na večeru, mama - prebacila je Mili. - Nisam, jer očekujem da mi same kažete - nežno ih je gledala. - To je psiholog o kojem smo ti pričale. - Onaj čudotvorac koji je sa vama uradio mnogo više za kratko

vreme nego što sam ja za sve godine koje su za nama - promrmljala je, razmišljajući da li je uspeh tog psihologa isključivo u tome što je muškarac, a one se u nedostatku oca vezale za njega, ili doista poseduje neke moći koje pozitivno utiču na sagovornike.

- On je super. - - Pravi drugar - ubacila je hana. - Radujem se što ste odlučile da ga počastite večerom - rekla je

Lorin. - On nije odavde, zar ne? - Mislim da je iz Njujorka, a ovde će provesti jedno kratko vreme. Lorin se trgla. Baš sam luda, pomislila je. To što je Natan iz Njujorka nije razlog da se ja trzam čim čujem da je

neko odande. - Ako je ovde sa porodicom nije red da pozovete samo njega na

večeru - upozorila ih je majka. - Ima tu i jedna slučajnost - nastavila je Mili, smejuljeći se. - Kakva slučajnost? - Zamisli, on je... Taman da kaže naš komšija, prekinuo je zvuk telefona. Mada je Lorin zanimalo šta devojke još imaju da joj kažu, razgovor je

bio završen, jer su je hitno pozvali u prodavnicu. Jednoj je prodavačici

~ 49 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

pozlilo, a druga nije stizala sama da usluži sve mušterije tim pre što je pristigla i nova roba koju su od jutra čekale.

- Moram da idem - rekla je Lorin užurbano. - Kada se vratim nastavljamo razgovor.

- Zaboravila si da večeras idemo kod Julije, mama - podsetila je Hana. - Obećala je da će nam napraviti nove frizure.

- Nećemo se kasno vratiti - dodala je Mili. - Koliko je to sati? - Pre ponoći, obećavam - rekla je Mili. Lorin je uzela tašnu i izjurila iz kuće. Posao nije smeo da trpi. Imala je snagu da potisne sve privatne

probleme i u prodavnici je uvek bila vesela, prijatna i nasmejana, jer je znala da samo takvim ponašanjem privlači mušterije i svojoj maloj porodici obezbeđuje lagodan život.

U navali supermarketa opstanak male prodavnice doživljavala je kao veliki uspeh. Imala je mnogo stalnih mušterija koje su svakodnevno kupovale kod nje.

I pored gustog saobraćaja brzo je stigla do prodavnice. Utrčala je i iste sekunde počela da radi. Preuzela je pristiglu robu i usluživala mušterije. - Ovo je danas prava ludnica - rekla je Mej, prodavačica kada se

navala malo stišala. - Ne znam šta je sa ovim ljudima kupuju kao da im je ovo poslednji dan.

- Gde je Dona? - Ali... Lorin je iznenađeno pogledala. - Zato sam te i pozvala, Lorin. I Dona je otišla kući. Nije dosta što je

Roza bolesna nego je i ona.. - Bolesna? - Ma...Roj... - nije morala dalje da govori, jer je to bio znak da se njen

suprug ponovo pojavio pijan i napravio scenu te je Dona odjurila za njim. - Nije mi jasno zašto ga trpi - promrmljala je Lorin. - Ona tvrdi da je to ljubav, a ja kažem bolest. - Sve bih razumela kada bi Roj bio nežan prema njoj. - Nije svaka žena jaka kao ti, Lorin. - Jaka? Ja? - Još kako.

~ 50 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- U čemu se ogleda ta moja snaga, Mej? - Godinama si sama - promucala je. - To je samo splet okolnosti - uzdahnula je. - Nije to moj izbor. - Nijedna druga na tvom mestu ne bi izdržala - rekla je Mej. Morale su da prekinu razgovor, jer su ušle nove mušterije.

Kada se te večeri sastala sa Natanom, Lorin je imala da mu saopšti važne novosti.

- Iskreno se nadam da će se moje kćerke konačno zbližiti sa dedom - rekla je. - Radujem se tom susretu, jer kako godine prolaze sve češće razmišljam da ima mnogo i moje krivice što ih nisam zbližila.

- Zašto tvoje? - Nisam insistirala na susretima. - Iz kog razloga? - Ne znam - uzdahnula je. - Mislim da je to bio strah. - Bojala si se da će ih deda udaljiti od tebe? - Ne. - Nego? - Ne znam šta sam mislila i čega sam se bojala, Natane - odgovorila

je iskreno. - Jednostavno sam bila uplašena i slomljena. Nisam bila spremna da ostanem sama sa kćerkama. U prvo sam se vreme bojala da ne učinim neku grešku, a kasnije kada sam stala na noge nikome nisam dozvoljavala da nam se približi.

- To je normalna reakcija. - Tešiš me. Nežno su se gledali. U tom je trenutku zazvonio njen telefon. - Ali... - ljutila se na sebe što ga nije isključila nego ni sada nema

malo mira. Poželela je da bude sama sa Natanom i da im niko ne smeta. Ipak je

odlučila da se javi. - Da? - Dođi brzo - u slušalicu je vikala Mej. - Brzo! - Šta se dogidilo?

~ 51 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Pljačka - histerično je zaplakala. - Mej, Mej... - veza se prekinula. - Moram da idem - Lorin je naglo ustala, a bledilo njenih obraza je

ukazivalo da vest koju je primila nije dobra. - Šta se dogodilo? - Pljačka u mojoj prodavnici. - Idemo. Kao sumanut je vozio do njene prodavnice koja je bila u blizini. Kada su stigli, policija je već bila tamo. - Ne može se unutra - uniformisani policajac se isprečio na vratima. - Ja sam vlasnica. - Lorin Robinson? - Da. - Uđite. Propustio je i Natana koji se pojavio sa njom ne postavljajući

suvišna pitanja o njegovom identitetu. Kada su ušh imali su šta da vide. Prodavačica je drhtala od straha. Na podu je bilo mnogo stakla. Jedna je polica bila prevrnuta, a roba se razletela. - Mej - nežno je zagrlila Lorin. - Uzeo je novac. - Nije te povredio? - Mene nije. - A koga jeste? Začuo se zvuk ambulantnih kola. Utrčali su sa nosilima i tek je tada u drugom delu prodavnice Lorin

ugledala mladića oblivenog krvlju koji je ležao na podu. - Ko je on? - Jedan od napadača - odgovorio je policajac koji je nešto zapisivao. - Bilo ih je više? - Trojica. Bila je povređena i jedna žena koja se u trenutku napada nalazila tu,

ali njene povrede nisu bile strašne. Srećom, u prodavnici su postojale kamere i čim su pregledali snimke

sve je bilo jasnije i policija je znala ko su počinioci.

~ 52 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ja ih ne poznajem - rekla je Lorin. - Narkomani. - Ne sećam se da sam ih ikada videla - promrmljala je. - Verovatno su tuda prolazili i učinilo im se da nema mnogo ljudi i

da mogu na lak način doći do novca - objašnjavao joj je inspektor. - Da su makar malo planirali ovu pljačku, znali bi da su postavljene kamere i trudili bi se da ako ništa drugo okrenu lice. Ovako, samo su nam pomogli da ih uhvatimo.

- Nisu morali da to urade ovde - promucala je. - Naravno da nisu - prijateljski se nasmešio ovoj simpatičnoj ženi

koja je iskreno bila uplašena i zabrinuta. - Nemojte se bojati, siguran sam da se ovako nešto neće ponoviti.

- Mogao je neko nastradati. - Srećom, sve se dobro završilo. Trebalo je dugo vremena da

se sačini zapisnik i prodavnica koliko toliko dovede u red. Natan je pomagao Lorin, ne želeći ni trenutak da je ostavi samu. Kada su sve završili počelo je da sviće. Lorin je bila umorna. - Vodim te kući na spavanje. - U osam se moram vratiti na posao. - Danas bi bilo mnogo pametnije da se dobro odmoriš, makar i

zakasnila. - Ne mogu - uzdahnula je. - I ovi ljudi treba da se odmore - svi

zaposleni su se skupili čim su čuh šta se dogodilo. I pored šoka koji je doživela, Lorin je pokazala da je veoma

odgovorna majka, jer se oko ponoći javila svojim kćerkama. Nije im direktno rekla zbog čega se zadržala u prodavnici, ali ih je umirila, objasnila da će se zadržati još neko vreme, a da one mirno spavaju.

Slušajući je, Natan se divio. Ona je na prvom mestu bila majka i tu je ulogu obavljala sa mnogo

ljubavi, veoma odgovorno.

~ 53 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VII

Lorin se istuširala i obukla. Retko se šminkala, ali je ovoga puta na lice stavila ten kako bi

prikrila tragove umora, rumenilo i sjaj na usne da bi dobila malo svežine. Bila je iscrpljena, ali nije htela da razočara kćerke nego se pretvarala

da je dobro raspoložena i vesela što će ih posetiti taj psiholog. Hana i Mili su celo popodne provele u kuhinji. Zamolile su majku da ne ulazi kako bi iznenadile i nju, a Lorin im je

na tome bila zahvalna. - Ništa? - Baš ništa - uveravale su je. - A sudovi? - Nemoj brinuti, mama. I sudovi će biti oprani. - O? Novina - smejala se. - I jeste novina - Mili je prihvatila šalu. - Znaš, kada želimo da se

pokažemo u dobrom svetlu, nas dve to činimo veoma temeljno. - Još ću poželeti da taj vaš psiholog češće dolazi na večeru -

nasmejala se. - Budi sigurna da hoćeš čim ga upoznaš, mama. Sjajan je tip - dodala

je veselo, a Lorin je razmišljala da li će ikada prihvatiti žargon mladih, jer ta reč tip za odraslog, odgovornog čoveka joj je toliko parala uši da se jedva obuzdala da nešto ne prigovori.

Sa Natanom se dva puta u toku dana na kratko videla. Otišao je sa njom u policijsku stanicu kada su je pozvali, a kasnije je

on navratio u prodavnicu samo da proveri da li je sve u redu. Tek se sada setila da mu nije rekla da ima goste na večeri. Još uvek

nije znala da li će taj psiholog doći sam ili sa porodicom. Nadala se da neće dugo ostati i da će ona kasnije moći da se vidi sa

Natanom. Sa njim joj je bilo prijatno i ona nije želela da propusti jedno veče. Ovo je bila izuzetna prilika da i njega pozovem na večeru,

razmišljala je neodlučno, ali kako kćerkama nije pričala o njemu ni sada se nije usudila da ga spomene. Pljačka je omela sve njene planove, jer jednostavno nije bila u stanju da razmišlja o ničem drugom. Da se to nije

~ 54 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

dogodilo, poznavajući sebe ona bi verovatno ovu večeru iskoristila i da Natana pozove u svoj dom. Ludački je želela da ga vidi u svojoj kući.

Komšija je i možda bih ga mogla pozvati, govorilo je njeno srce, ali je razum s druge strane uveravao da taj poziv ostavi za neku drugu priliku.

Kada se zvono oglasilo na ulaznim vratima Hana i Mili su se stvorile kraj nje.

Obe istuširane i lepo obučene više su ličile na manekenke, a ne devojke koje su nekoliko sati provele u kuhinji pripremajući hranu.

Lorin ih je naučila da uvek budu uredne, čiste i lepo obučene. Nisu slepo pratile modu, ali su tačno znale šta im dobro stoji i nisu volele da eksperimentišu.

- To je sigurno on - Hana je požurila da otvori. - Tačan je - po načinu na koji je to rekla videlo se koliko ceni tačnost.

- Lepa si, mama - rekla je Mili koja je sa majkom ostala u dnevnoj sobi.

- Vas ste dve lepe, a ja sam samo pristojno obučena, jer čekamo gosta. Znaš da se i izgledom pokazuje poštovanje.

- Znam, mama - nasmejala se devojka, jer su joj još uvek u ušima odzvanjale neke reči koje je Lorin mnogo puta ponovila.

Vrata su se otvorila. Hana je pričala sa gostom. Nije se jasno čulo šta pričaju, ali je Lorin zadrhtala kada je

prepoznala Natanov glas. Nemoguće, ubeđivala je sebe. Slušala je korake koji se približavaju. To je on, govorilo joj je srce. - Mama, stigao je naš gost - začula je Hanu. Podigla je pogled. Pred njom je stajao Natan. Zadrhtala je. On je bio poslednja osoba koju je sada očekivala. Ovo je doživela kao izdaju. Gotovo se zateturala od šoka, boli i

poniženja. - Ovo je Natan Rid - predstavila ga je Hana. - Naša majka Lorin. Uz ogroman napor uspela je da ispruži ruku. Srećom nije ništa progovorila, jer su je dočekale njegove reči.

~ 55 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Mi smo se već upoznali. - Kada? - upitale su devojke iznenađeno. - Onog dana kada sam stigao. - Tim bolje - radovala se Mili. - Super - uzviknula je Hana. - Nisi nam rekla da poznaješ tako važne

face, mama. - Hana - strogo je pogledala. - Face... - smejala se devojka. - Natan razume šta sam htela da kažem. - Nisi nam rekla da poznaješ psihologa - prebacila joj je Mili. - Ja....nisam znala... - Greška je moja - rekao je Natan čvrstim glasom. Sve su ga tri pogledale. - Došao sam ovamo da dovršim svoju knjigu, a ne da se bavim

psihologijom. Kada smo se Lorin i ja upoznali rekao sam da pišem i da mi treba mir. Sasvim slučajno sreo sam Konrada Harisa koji je nekada bio moj student i javila se ideja da mu pomognem. Eto, to je sve.

- Ali... - Nisam se krivo predstavio niti sam želeo bilo šta da sakrijem - to je

namerno rekao zbog Lorin jer je znao kako se ona oseća. - Sve je u redu - uveravale su ga devojke. - Da li ste za jedno piće ili želite za sto? - upitala je Mili. - Ako ste

jako gladni... - Nije pristojno čoveka samo što je ušao u kuću terati da jede -

opomenula je sestra. - Nestrpljiva sam da čujem njegovo mišljenje o onom što smo

pripremile. - Obe? - Samo sam pomagala. Seli su za sto. Lorin je bila nervozna i nikako nije mogla da se opusti. Natan je sa devojkama veselo razgovarao. Bila je dirnuta sa koliko je takta i umešnosti raspravljao sa njima i o

najosetljivijim problemima. Potreban im je otac, bio je to zaključak koji je godinama mučio njenu

podsvest.

~ 56 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Bez ikakve svađe i trunke agresivnosti razgovarale su o dedi i mirno slušale Natanove savete.

Pohvalio je večeru i izneo sud da neko ko ovako ukusno kuva treba da razmisli o svojoj budućnosti i ne odbaci ono Što nudi Zak Robinson.

- Kako to? - upitala je Hana zainteresovano. - Za dobar restoran je potreban novac, zar ne? - Naravno. - Deda koliko sam shvatio ima novac. - Ima. - I nudi vam ga? - Da, ali ako učimo ekonomiju - odgovorile su u glas, pokazujući da

im smeta nametanje tuđe volje. - Pa? - Kako pa? - ciknula je Mili. - Mi. to nećemo. - Nikako - dodala je Hana. - Imam utisak da niste dobro razmislile, devojke - rekao je Natan. - Ekonomija ne isključuje ostalo. Zagledale su se u njega. - Nisam baš najbolje razumela - priznala je Hana. - Finansije su neophodne i za vođenje restorana - rekao je Natan. -

Ništa nećeš izgubiti ako pored gastronomije odabereš i finansije. - Pa... - Činjenica je da ćeš učiti malo više, ali koliko sam shvatio učenje ti

nikada nije bilo problem, zar ne? -Nije. Slušajući ovaj razgovor Lorin je primetila sjaj na licu svoje kćerke. Prvi put joj se svidela ideja koju je predložio deda, tačnije nije je

odbila. - Da budem iskren tebi bi finansije i pomogle - nastavio je Natan. - Tačno. - A time bi svi bili zadovoljni. - O tome nisam razmišljala - priznala je devojka kojoj se ova ideja

svidela. - Samo... - Da? - Veliko je pitanje da li bi deda to prihvatio - promucala je.

~ 57 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Siguran sam da bi, posebno posle ovako ukusnog obroka - uveravao je Natan.

- Vredi pokušati - klicala je Hana. - A ja? - oglasila se Mili. - Moje su želje sasvim drugačije. Teško da se

umetnost i finansije mogu uklopiti. - Sve zavisi sa koje se strane gleda - rekao je Natan. - Ako sebe vidiš

kao galeristu ili trgovca umetničkim predmetima finansije još kako mogu pomoći tim pre što tamo gde je velik novac u igri mnogo je bolje neke stvari raditi sam nego imati poverenja u druge ljude.

- Zvuči razumno - promucala je. - To je tek drugačiji način razmišljanja, ali da sam na vašem mestu

ne bih odbijao ono što mi deda nudi nego bih pokušao da stvar okrenem tako da i ja budem zadovoljan.

- Kako se toga nismo setile - smejala se Hana. I tako reč po reč, kada su stigli do kraja večere, plan za razgovor sa

dedom je bio napravljen. Lorin se nije mešala. Bila je tiha. - Idem da pripremim kafu - skočila je Mili. - A ja da donesem kolače i voće - za njom je požurila Hana. Lorin i Natan su ostali sami za stolom. Spuštene glave ona je ćutala. - Lorin - nežno je uhvatio za ruku. U prvom je trenutku mahinalno povukla ruku kao da se plašila

njegove blizine, ali je njegova upornost pobedila. - Nemoj - promucala je. - Zašto? - Mi... - Još nije bilo vremena da nas dvoje postanemo mi onako kako

želim, Lorin - rekao je mirno. - Problemi se moraju rešavati postupno, jedan po jedan.

- Ne - odmahnula je glavom. - Zašto? - Razočarao si me, Natane. - Nije mi to bila namera, Lorin - rekao je iskreno. - Sve je ispao splet

okolnosti. - Ipak...trebao si mi reći istinu.

~ 58 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Jesam, ali nije bilo vremena. Jednostavno... - Ali...smešno - tek kada je to rekla postala je svesna kako je i sama

neke stvari prećutala, jer jednostavno nije bilo vremena. Tačnije u njihovom kratkom poznanstvu sve se događalo nekako brzo te je i sama neke stvari prećutala. Eto, na primer nije mu rekla da će te večeri biti sprečena da izađe, jer su njene kćerke pozvale gosta na večeru.

Čuo se Hanin veseli smeh i koraci koji se približavaju. Lorin je naglo povukla ruku.

- Mama? - Mili je nežno zagrlila. - Šta je sa tobom? Nikada nisi bila ovako neraspoložena. - Ja... - promucala je. - Kriv sam ja ili bolje da kažem nesporazum koji sam napravio -

priznao je Natan. - Ništa strašno - rekla je Hana nemarno. - Dobro je što smo komšije

pa se to lako može srediti. Uz malo više druženja i češćeg viđanja sve će doći na svoje.

- U pravu si, Hana. Da li bi vas dve imale nešto protiv ako bih pozvao vašu majku na večeru?

- Ne - odgovorile su u glas. I kolači su bili ukusni. Kada se večera završila, devojke su se povukle u kuhinju da polako

prave plan za sutrašnji ručak, operu sudove i sve raspreme jer nisu želele da opterećuju majku, a Lorin je ostala sama sa Natanom.

- Jesi li raspoložena za šetnju, Lorin? - upitao je u jednom trenutku. - Mislim da bi nam prijala šetnja - nasmešila se. Izašli su na ulicu. Držeći se za ruke dugo su šetali. U početku je razgovor tekao usiljeno, ali kada se i ona opustila

veselo su čavrljali i glasno se smejali. - Jesi li raspoložena da navratiš do mene i vidiš kako sam se smestio,

Lorin? - Jesam ako me ponudiš nekim dobrim vinom. - Naravno i sam sam to poželeo. Zagrlio je i poveo ka svojoj kući.

Kada je otpila gutljaj vina i osetila vrelinu njegovog tela kao da su nestali svi njeni strahovi.

Postala je žena željna ljubavi i nežnosti. Ponudila mu je svoje usne. Nikada ranije nije osetila toliku sreću.

~ 59 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Zaboravila je sve svoje strahove. Više ništa nije postojalo nego samo njih dvoje. Ležeći naga u njegovom naručju Lorin je zaključila da je konačno

dostigla sreću. Uspomene su polako počele da blede, a ona se radovala budućnosti. Posle mnogo godina budućnost je postala važna i za nju, a ne više

samo za njene kćerke. Prepuštajući se sanjarenju postala je svesna kako je lepo biti zaljubljen, jer je upravo ljubav ta koja daje novi, mnogo lepši smisao.

- Ovo je novi početak za nas, ljubavi - tiho je šaputao. - Da - nasmešila se.

Novi početak. Lorin se trgla. - Šta si rekla, Hana? - Ovo je novi početak za sve nas. - Kako to misliš? - Deda je prihvatio naše ideje i uvažio želje - umesto sestre je

odgovorila Mili. - To je novi početak ne samo u našim odnosima nego i životu.

-I ti mama - rekla je Hana. - Šta ja? - Blistaš. - Ja... Bilo bi surovo da sam natmurena i nezadovoljna sada kada ste

vas dve srećne - promucala je. Lorin je dugo razmišljala da li da i ona bude prisutna ručku koji je

Hana pripremila za dedu. Imala je mnogo i za i protiv, a na kraju je presudilo to što je u prodavnici imala obaveza. Srećom, sve je dobro prošlo inače bi se verovatno kajala da je svoje kćerke ostavila na cedilu. Obe su joj rekle da je postupila ispravno i da se dedi svidelo, jer im je omogućila da se njih troje sami ispričaju, isvađaju i pronađu za sve najbolje rešenje. Svidelo joj se kada su joj devojke rekle kako je deda za nju imao samo reči hvale i da ni jednim gestom nije spomenuo netrpeljivost koja je među njima godinama vladala.

- Nisam tako mislila - smejala se. - Nego?

~ 60 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Hej, nismo male, mama - ubacila je Mili. - Sviđa nam se Natan i srećne smo što je uspeo da te usreći - dodala

je Hana. - On... - nije znala šta da im odgovori. - On je pravi čovek za tebe, mama. - Ne znam... - Čega se bojiš? - Nije da se bojim, ali smešno je da razgovaramo o tome - promucala

je bojažljivo razmišljajući da li je pametno o emotivnim stvarima razgovarati sa kćerkama.

- Zašto? - zabezeknuto su je posmatrale. - Mama, ljubav je sastavni deo života.

- Tačno, ali... - Zaboravljaš da više nismo male - pobunile su se. - Mi smo odrasle i

sa nama o svemu možeš razgovarati. - Deco moja... - Ima još nešto što želimo da znaš, mama - izustila je Hana odvažno. - Šta? - Sada kada se spremamo za fakultet bićemo mnogo mirnije kada

znamo da nisi sama. - Mirnije? - Naravno, brinemo za tebe. Lorin je cutala. To je značilo da su počele da razmišljaju i o Zakovom predlogu da

neko vreme žive kod njega u Njujorku, jer kako je rekao tamo na najbolji način mogu spojiti ugodno i korisno što je u svakom slučaju bila istina.

Uzdahnula je i spustila pogled da njene kćerke u očima ne bi videle strah i tugu koju oseća.

Bila je zbunjena. Osećanja za koja je verovala da je više nikada neće uzdrmati bila su

toliko jaka da se na trenutak osećala kao mlada devojka koju tek čekaju sva životna iskušenja, ali bi snagom volje to potisnula.

Njihov je život došao na prekretnicu i sada je trebala da odluči šta je i kako najbolje, ali zbog uzburkanih osećanja nije bila sposobna.

Nasmešila se, zadovoljna što su dugogodišnji problemi počeli lagano da iščezavaju, svesna da joj je potrebno još mnogo strpljenja da prihvati sve promene.

~ 61 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Deda hoće da razgovara sa tobom, mama. - O čemu? - Možda će ti predložiti da se preseliš u Njujork - kada je kasnije

razmišljala o tom razgovoru pomislila je da su devojke već znale o čemu deda želi da popričaju i da su možda baš one i bile inicijatori toga.

- Ja? - To bi bilo lepo - radovala se Mili. - I ja tako mislim - složila se Hana. - Novi početak u pravom smislu

reči. - Ne znam... - mrmljala je Lorin. - Ovde sam navikla...i... - kršila je

prste. - Možeš se navići i na drugom mestu. - Zaboravljate da više nisam mlada - promucala je Lorin koja kao da

je prvi put osetila strah od svojih godina. - U mojim godinama je teško menjati navike i...

- Zaboravljaš da je Natan iz Njujorka, mama. - Pa... - Daj, nismo male - zakikotale su se. - Ne kažem da ste male, ali ja... moj život... - Šta te sprečava? - Navike... - Mama, život je lep onoliko koliko se sami potrudimo. Nema

problema koji se ne može rešiti niti želje koja se ne može ostvariti - Mili je glasno izgovarala reči koje im je Lorin toliko puta rekla kada su same bile neodlučne ili uplašene.

- Pobedile ste - rekla je veselo. - Razmisliću o svemu - obećala je. - To je naša mama - uzviknula je Hana radosno. Dok ih je gledala kako se raduju, Lorin je imala neki čudan osećaj da

im taj novi početak donosi sreću. U deliću sekunde kroz glavu su joj prošle sve one noći dok je bila

sama i u strahu za svoje devojčice. Sada ovaj novi početak ako ništa drugo obećavao je da takvih momenata više neće biti jer je Natan pored nje i uz njegovu će pomoć sve biti lakše.

Nasmešila se, prepuštajući se sanjarenju.

~ 62 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Tužna? - Pre bih rekla da sam zbunjena. - Zašto? - Sve je počelo da se odvija na neki čudan način - tiho je priznala. -

Čudan i lep, ali... - Ali? - Zak... - On te plaši, Lorin? - Nije mi prijatno što moram da mu kažem kako planiram novi brak,

Natane - bila je iskrena. - Ne da sumnjam u svoju ljubav ili ispravnost odluke, ali ipak je bio otac mog supruga i... - zamišljeno je vrtela glavom.

Tačno je naslućivao šta je muči, ali je želeo da ona definiše problem. - Bojim se da će ga to povrediti - prevalila je preko usana. - Ne znam

koliko je sposoban da prihvati moju sreću kada je on toliko usamljen i tužan.

- Imam utisak da ga ne poznaješ dovoljno, Lorin. - Ne, ali verujem... - Sama si svih ovih godina donosila neke zaključke i odgovore na

pitanja koja si postavljala. Među vama nije bilo komunikacije, a i to što je bilo je veoma loše.

- Kako to misliš? - Ne verujem da je ikada razmišljao u tom pravcu. - Njegovog sina više nema, a ja imam mogućnost da doživim sreću. - Naravno da imaš - tek je sada shvatio sa kakvim je ona

opterećenjem godinama živela. - Misliš? - Znam. -Ali... - Hoćeš li da idem sa tobom na razgovor sa Zakom Robinsonom,

Lorin? - spremno je ponudio svoju pomoć i podršku. - Ne - odlučno je rekla. - To moram uraditi sama.

~ 63 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VIII

Lorin je bila zatečena Zakovom reakcijom. Ne samo da joj je predložio preseljenje u Njujork nego se iskreno

obradovao kada ga je obavestila da planira život sa Natanom. Pametan čovek je shvatio da je ta dobra žena zaslužila malo sreće,

a kako je dobro poznavao Natana i kvalitete koje on poseduje bio je siguran da je najbolji izbor.

Mili i Hana su bile oduševljene životom koji je pred njima. Počele su užurbano da se pakuju. - Šta si ti odlučila, mama? - Ono što mi jedino preostaje. - Šta je to? - Idem i ja u Njujork. - Kada? - Sa nama? - Ne, ja ću doći par meseci kasnije - mirno je odgovorila. - Natan

hoće da završi knjigu, a ja ću za to vreme odlučiti šta da uradim sa prodavnicom. Nešto sam razmišljala da je ponudim Mej i Doni.

- Pametno - složile su se. - One su naučile taj posao i dobro su se pokazale.

- I ja tako mislim. - Nadam se da narednih meseci ti i Natan nećete živeti odvojeno,

mama - rekla je Hana. - To bi bilo glupo. - Naravno da bi bilo - složila se Mili. - Već planirate zajednički život i

nema razloga da odugovlačite. - To šta planiramo je jedno, a sada... - Misliš da bi ti neko mogao zameriti ako živiš sa njim? - obe su bile

u šoku. - Drugo je kada se preselim u Njujork i udam za njega - mrmljala je

Lorin. - Ne ponašaj se kao malograđanka, mama - rekla je Hana bez želje da

vređa, ali s namerom da joj pokaže kako greši što odugovlači. Lorin je iznenađeno pogledala. - Šta te briga šta će svet pričati - dodala je Mili. - Mi smo na tvojoj

strani - tačno je znala koliko se ona žrtvuje zbog njih i da se trudi kako joj ljudi ne mogu ništa prigovoriti.

~ 64 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Po vama bi trebalo da se preselim kod Natana? - Bolje on kod tebe - rekle su u glas. - Naša je kuća udobnija. - Ako je tako, predložiću mu. - Bravo - uskliknule su. - Zaslužuješ nagradu za hrabrost. I Lorin se nasmejala. Nije želela da svojim strahovima kvari njihovu sreću. Ne samo što je pomagao oko pakovanja nego je Natan mnogo

razgovarao sa devojkama dajući im korisne savete kako da se lakše snađu u novoj sredini.

Lorin je bila zadivljena s kojom lakoćom ih on tera na promenu nekih važnih odluka i kako im pozitivne misli usađuje u glavu.

- Normalno je da će biti određenih teškoća, ali na to morate biti spremne. Teškoće su sastavni deo života. Uvek se trudite da ostvarite sve svoje ciljeve i da budete onakve kakve jeste. Nemojte dozvoliti da vas nova sredina i okruženje toliko uplaše da se menjate. Svaka od vas ima toliko vrednosti da ih morate biti svesne i isticati u prvi plan. Niko od vas nije bolji.

- Veliki grad - mrmljala je Hana. - Pa? - Ima on svoja pravila i... - Naravno da ima, ali na ta se pravila lako navikne. - Šta misliš da li je pametno što smo pristale da stanujemo kod

dede? - upitala je Mili koja je u svemu bila opreznija od impulsivne Hane. - Praktično jeste. - Praktično? - Zak Robinson ima veliku kuću u kojoj svako od vas uz samo malo

tolerancije može organizovati za sebe lagodan život. Svi morate biti spremni da će i ta zajednica kao i svaka druga imati određenih problema koji se moraju rešavati. Na kraju, medu vama postoji generacijski jaz koji ne mora biti velika prepreka ako ste spremne da prihvatite njegove savete stečene bogatnim životnim iskustvom, a on ne pokušava da vas menja i uskrati ono što je u vašim godinama normalno. Gledajući ovako sa strane ne očekujem nikakve probleme.

- Zašto? - Vašem je dedi ovo poslednja šansa da doživi nešto lepo i

nadoknadi izgubljene godine, a vama novi početak koji mnogo obećava. - Upravo tako - radovala se Mili.

~ 65 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Jedva čekam da počnu predavanja, upoznam novo društvo i obiđem sve izložbe.

- Ispravno razmišljanje. Lorin je bila ćutljiva. - Mislim da nema razloga za strah, ljubavi - Natan je nežno zagrlio. - Obećala sam im da ću te pitati da se preseliš kod mene, ali ne znam

da li je to pametno. Ljudi jedva čekaju da dobiju materijal za ogovaranje. - Ako se venčamo neće nas ogovarati. - Glupo je da zbog drugih menjamo svoje planove - oni su

razgovarali o budućnosti i braku, ali ne da to bude tako brzo. - Samo ih ubrzavamo. - Ali... - Ne zbog njih. - Nego? - Želim da se venčamo što pre, Lorin - rekao je iskreno. - To mi je

najveća želja. - Naravno da ćeš se udati za Natana, mama - uskliknula je Hana

oduševljeno. - Nas dve jedva čekamo - dodala je Mili. - To će biti pravi početak

novog života, jer smo oduvek želele porodicu. Lorin se nasmešila. Sada je bila sigurna da je novi početak njenoj

porodici doneo sreću. - Da, udaću se - zaljubljeno je gledala Natana. - I ja gorim od

nestrpljenja da što pre postanem tvoja supruga. Zagrlili su se.

KRAJ

~ 66 ~ Bosnaunited