Lorens O'Brajan~Istanbulska zagonetka

8/10/2019 Lorens O'Brajan~Istanbulska zagonetka

1/220


2/220


3/220

Sadaj

Istanbulska Zagonetka

Poglavlje Prvo

Poglavlje Drugo

Poglavlje Tree

Poglavlje etvrto

Poglavlje Peto

Poglavlje esto

Poglavlje Sedmo

Poglavlje Osmo

Poglavlje Deveto

Poglavlje Deseto

Poglavlje Jedanaesto

Poglavlje Dvanaesto

Poglavlje Trinaesto

Poglavlje etrnaesto

Poglavlje Petnaesto

Poglavlje esnaesto

Poglavlje Sedamnaesto

Poglavlje Osamnaesto

Poglavlje Devetnaesto

Poglavlje Dvadeseto

Poglavlje Dvadeset Prvo

Poglavlje Dvadeset Drugo


4/220

Poglavlje Dvadeset Tre

Poglavlje Dvadeset etvrto

Poglavlje Dvadeset Peto

Poglavlje Dvadeset esto

Poglavlje Dvadeset Sedmo

Poglavlje Dvadeset Osmo

Poglavlje Dvadceset Deveto

Poglavlje Trideseto

Poglavlje Trideset Prvo

Poglavlje Trideset Drugo

Poglavlje Trideset Tree

Poglavlje Trideset etvrto

Poglavlje Trideset Peto

Poglavlje Trideset esto

Poglavlje Trideset SedmoPoglavlje Trideset Osmo

Poglavlje Trideset Deveto

Poglavlje etrdeseto

Poglavlje etrdeset Prvo

Poglavlje etrdeset Drugo

Poglavlje etrdeset Tree

Poglavlje etrdeset etvrto

Poglavlje etrdeset Peto

Poglavlje etrdeset esto

Poglavlje etrdeset Sedmo


5/220

Poglavlje etrdeset Osmo

Poglavlje etrdeset Deveto

Poglavlje Pedeseto

Poglavlje Pedeset Prvo

Poglavlje Pedeset Drugo

Poglavlje Pedeset Tree

Poglavlje Pedeset etvrto

Poglavlje Pedeset Peto

Poglavlje Pedeset esto

Poglavlje Pedeset Sedmo

Poglavlje Pedeset Osmo

Poglavlje Pedeset Deveto

Poglavlje ezdeseto

Poglavlje ezdeset prvo

Epilog

Jedan dan u starom Istanbulu

Zahvalnica

O autoru


6/220

Svoj kraj moemo po svojim poecima prepoznati.Don Denam, 16151669.


7/220

Poglavlje Prvo

eku se ledeni znoj cedio iz pora. Bio je optimistian. Preterano optimistian. U islamskom dnapovanje skoro uvek predstavlja neki oblik iznude tako mu je reeno. Ali pojava voljno velikog da raspori medveda, promenila je sve.Odmahnuo je glavom u neverici. Pre samo sat vremena bio je srean u svojoj hotelskoj

stu koje je sada neuhvatljivo daleko, poput sna iz detinjstva.

Srce mu je divlje tuklo o rebra, kao da se bori da izae napolje. Da li u ovoj dvorani stubovo koga kome moe da se obrati?Zrnasto oko video-kamere je trepnulo. Alekove noge i ruke se tr- gnue, napinjui narand

lonsko ue, kojim je bio vezan za gla- dak stub. Nozdrve mu se ispunie ustajalim vazduhtao je kao da ima groznicu.Kada su dva oveka ula u njegovu sobu, mirno je poao s njima. Kako je bio glup. Zato

knuo, zaurlao, iskoio kroz prozor? Video je izraz u oima tih bitangi, vrst kao kremen. Saekasno.

Pustite me, kriknuo je.Glas mu je odjeknuo. Ruka mu je drala rame. Zamahnuo je glavom levo-desno, napinjuie oko lanaka, kolena i grudi, vrsto ga je dralo. Puls mu je snano tukao na mestima gde me usecalo u telo.

No je blistao u vazduhu poput vode koja se sliva. Sada mu moe pomoi samo molitva, kuio od majke.

Agios o Theos, agios ischyros, agios athanatos, eleison imas!Sveti Boe, sveti i moni, sveti i besmrtni, pomiluj nas!Zatvorio je oi. Zasvrbeo ga je vrat. Zatim mu je vrela struja pala na grudi. Toplina m

vala niz noge, natapajui ga. Pogan smrad se razlio oko njega.Zavladala je neka jeziva tiina.Osmotrio je pogledom drevnu dvoranu, upijajui pogledom umolike redove stubova. Ulaz k

onaao sigurno je bio zapeaen pre vie od pet stotina godina, pre nego to je dnstantinopolj iznad njega pao u ruke muslimana, koji su mu promenili ime u Istanbul. Ovdea blaga za koje bi preklinjao direktor bilo kog muzeja na svetu. Meutim, poeleo je da ga ne pronaao.Zurio je u oblinje stolove od aluminijuma. Uasavalo ga je ono to je tamo video.

Crna izmaglica je jurila ka njemu. Da li e on otkriti ta se dogodilo?Agios o Theos, agiosTrenutak kasnije dva potoka krvi, pola metra visoka na svom vrhuncu, jurnula su iz leve i d

erije Alekovih grudi, uborei poput aparata za kafu. Oko njih, meso je svetlucalo poput svileekove oi bile su zatvorene, a lice smireno.


8/220

Poglavlje Drugo

aklo se sruilo na ulicu. Ruila se prednja fasada nove etvorospratne radnje Amektronika.Is pod sebe sam osetio zversku tutnjavu. Alarmi su oiveli u horu.Vraao sam se kui. Bio je avgust, petak vee. U Londonu je bilo vrelo, lepljivo. Prelazio

icu Oksford kada sam se zaustavio usred koraka.Prema meni se kretala masa pesnica, besa, lica skrivenih kapuljaama. Iza njih je ostalo s

rili su mi se svi miii. Da li grad ponovo gori?Ugledao sam ulaz u prolaz ozidan ciglama i potrao. Devojka s ruiastom afro-frizurom,

elama s visokim potpeticama i zelenom majicom bez bretela, stajala je na ulici otvorenih uku sputenih uz bokove. Skrenuo sam ka njoj.

"Hajde", viknuo sam.Pogledala me kao da sam duh, ali je ipak pola za mnom. Nisam morao da se osvrnem d

ao da je rulja maltene stigla do nas. Uspeli smo za dlaku. Okrenuli smo se u isto vresmatrali ih kako prolaze. U jednom stravinom trenutku sam pomislio da e se okomiti na na

morati da branim svoju novu prijateljicu. Meutim, nastavili su dalje, pevuei ritmike sloe sam jedva razumeo. Taj zvuk nikada neu zaboraviti. Ovo nije bila gomila obinih pljaj olo je pronaao neto za ta e se boriti.Neki su nas prodorno odmerili u prolazu, ali, na sreu, nismo bili njihova meta. Krenuli

mbole ugnjetavanja. I bili su van sebe od besa. Poto su otili, moja prijateljica ruiaste koesla i otrala.Vritavi alarmi i slomljeni prozori predstavljali su najoiglednije znake prolaska ru

govetaja opasnosti. Da li je poiicijska racija u damiji vredna svega ovoga?Preko puta sam ugiedao enu u majunoj konoj jakni. Lice joj je bilo okrenuto na drugu st

ala je. Vidik mi se suzio."Ajrin" neno sam rekao. Noge su mi krenule ka njoj. Zaustavio sam se.Ajrin je mrtva.Mada sam znao da je to istina, u srcu sam ipak poeleo da se ena okrene i nasmei, da m

novo zatreperi poput rakete koja kree ka orbiti. Na mene niko nije delovao kao Ajrin. Presam je upoznao, nisam verovao da srce moe ludaki da mi zakuca samo zato to je izvesna

a u prostoriju.Veliki deo mene jo nije bio spreman da preboli ono to joj se dogodilo, nije eleo da na

je ni sada ni ikada, bez obzira na to ta drugi govore ili ine.Maltene sam izgubio enu iz vida. Crna kosa je vijorila za njom dok je nestajala kroz bperavog svetla. Ako krenem za njom, to e znaiti da sam lui nego to sam mislio.Izdahnuo sam polako. Doiveo sam ono to moj terapeut naziva legalnom halucinacijom. Ljuvraaju iz mrtvih. Bez obzira na to koliko mi to elimo. Bez obzira na to koliko je njihovaa nepravedna.Kada su mi majka i otac preminuli u Sjedinjenim Dravama u razmaku od osamnaest m

am se ovako oseao. Oboje su odigraii dobar deo ivotne utakmice, aii Ajrin jedva da je icu u ruke.

Helikopter je leteo nisko i arao reflektorom. Vreme je da pobegnem od ovog ludila,


9/220

atim u normalnost, svojim frustracijama. Alek nije odgovorio na moju poslednju poruku. Trebase vrati u ponedeljak, kada je program za uveanje slika, na kojem sam radio proteklih ne

na, konano mogao biti isproban na odgovarajui nain.Ako uprskamo ovaj projekat, neu uspeti da spreim irenje traeva.Mogu da zamislim ta e Ijudi govoriti. Zar nije logino oekivati da e direktor projekta p

eke posle onoga to mu se dogodilo? Zar nije oigledno da nije preboleo smrt svoje supruge nije u stanju da obavlja posao? Zato nije smenjen?Pokrenuo sam se i ponovo pogledao telefon. Nita. Zato bi neko ko na raspolaganju ima s

guu vrstu komunikacije odluio da bude nedostupan est prokletih sati?Fotografisanje mozaika i anela, careva i svetaca, ne bi trebalo da bude toliko teko.. lako t

zdanju koje je nekada predstavljalo islamski pandan Crkve Svetog Petra. Zaboga, pa radili stikanu. I u Britanskom muzeju.Zatim je poela da pada kia i potrao sam. Na Pikadiliju je ve pljutalo dok sam stiga

za u podzemnu eleznicu. Bio sam potpuno mokar. Cipele su mi ljapkale. Znao sam da izglput napola udavljenog stvora iz movare dok mi se voda cedila s pramenova braonkaste pljene preko suvie bledog ela, a senka brade izrasle do etiri sata ujutru bila izraenija

ino.Voz je bio prepun. Nije bio zgodan trenutak da ovekpokisne. Meutim, svi smo stajali ramme, zarobljeni, njiui se, dok su napetost i vlaga ispunjavali prostor.

itao sam nasiove na ajpodu neke devojke. Novi nemiri u Londonu - to je bila giavna vestje na trenutak zastao iznad tog natpisa, a zatim ga je skloniia. "Engleska se budi", glas

dei naslov. Voz se trgao, a zatim zaustavio. Svetla su zatreperila. Neko je zastenjao. Proset minuta pre nego to ponovo krene.


10/220

Poglavlje Tree

podrumu vile koja pripada britanskom konzulatu u bogatom istanbulskom predgrau Leventuveka zurila su u monitor laptop raunara.

Prostorijom su se razlegali zvuci glasnog stenjanja. Na monitoru se videlo kako sisata plaskakuje gore-dole po mravom tamnoputom starijem oveku. Krevet na kojem su leali u hzu trga Taksim, gde su dva iranska biologa odsela, kripao je poput pokvarenih vrata u vozu

brzo kree.ovek u tim godinama svakako je trebalo da se zapita zato je tako mlada i lepa

nteresovana za njega.Dok je uzdisao, plavua se povukla. Izraz njegovog lica predstavljao je zanimljiv prizor.

i je sedeo ispred laptopa kliknuo je miem. Slika se na trenutak zaledila, a zatim poletela kanitora. Piter Ficderald je potapao kolegu po ramenu."To e ti biti dovoljno da ga natera da propeva", rekao je. "Njegovi pretpostavljeni u Iranu

u ovo oprostili."

Piter se namrtio dok je prilazio tampau, koji je oiveo uz zujanje. Ovo e biti lake nego slio. Ali, da li su dovoljno brzo reagovali? Iranac je ve dve nedelje bio u Istanbulu.


11/220

Poglavlje etvrto

tra uvee, u subotu, otiao sam na rotilj blizu svoje kue u zapadnom Londonu. Institsedovao stan u Oksfordu, ali sam ga u poslednje vreme retko koristio. Kancelarija na tavanje sasvim dovoljna" onih dana kada nisam eleo da se uputam u bitku s auto-putem M40.Prolo je vie od trideset sati otkako sam se uo s Alekom. Ako mi se ne javi pre nego

ati u ponedeljak, dau mu priliku da mi sve objasni, a zatim u mu rei ta mislim o njeg

oseravanju.Rotilj je bio ona vrsta okupljanja gde su svi obueni u slinu skupu i mainski iscepanu o

ko bi naglasili svoju individualnost. Otiao sam pre ponoi. Domaica je pokuala da mi ndnu od svojih prijateljica, i mada je bila privlana, meni srce naprosto nije bilo u tome. Sljuivo eleli da razgovaraju o nemirima, koji su ponovo poeli.Ja sam samo eleo da pobegnem od razmiljanja o njima. Krenuo sam peke kui, preao

ngs roud, proao pored bara iz kojeg se ula glasna muzika i smeh. Sve je delovalo normoda se nemiri ipak nisu ponovo razbuktali. Dobro je. Moram da se naspavam ako u sutra u

tranje.Planirao sam da uestvujem u maratonu Kauaji u septembru, za samo est nedelja. Deset davajima, to je odmor koji mi je potreban. Radovao sam se tome mesecima. Bie to odmor keleiti moj pravi raskid s prolou. Alek je to rekao i nadam se da je bio u pravu.im sam uao u kuu, odbacio sam cipele u predsoblju u prizemlju. Zakotrljale su se po

im ploicama. Zatim sam okaio jaknu preko gomile drugih, koje su visile s ograde stepevarno moram da ih rasklonim. Meutim, nikako da pronaem vreme za to. Bog dragi zna karin oravala kuu u urednom stanju. istaica koju sam zaposlio ima dovoljno kuavajui da sprei da kuhinja pretvori u katastrofu opasnu po zdravlje i ivot.

Bacio sam pogled na ajfon samo da vidim da li sam neto propustio. I dalje ni rei od Alekruke. Ni mejla. Ni proputenih poziva. Ni tvita. Niega! Kakvu li igru igra?

Da li je ovo zaista samo glupa predstava? Da li pokuava da naglasi svoj znaaj? To me enadilo.Iznad glave sam zauo kripu. U ovoj zgradi cevi su imale obiaj da se tako oglaa

rovatno su ugraene u vreme dok je Viktorija bila princeza.Kua je imala etiri sprata i nalazila se na kraju niza zgrada omalterisanih u belo, po kojim

padni London poznat. Navikli smo se na njene kaprice. Ajrin je govorila da je ivot u ovoj ku

vei luksuz. Ja bih joj obino odvratio da posao jednog od direktora i osnivaa Institumenjeno istraivanje u Oksfordu i 70-asovna radna neelja moraju obezbediti bar ednostL

Meutim, znao sam da imam sree to sam postao vlasnik kue. Uspeo sam da je dobijem tograma razmene s Londonskim univerzitetskim koledom. Takoe sam imao sree da uporin dok sam tamo boravio. Te godine sam se bavio istraivanjem koje je dovelo do pisanja ablonima Ijudskog ponaanja, objavljenog u magazinu Njujork tajms. Taj lanak mi je doneesno priznanje, a njegov uspeh pomogao je pri pokretanju rada mog instituta.Posle venanja sam tri godine radio za softversku kompaniju u Berkiru. Zatim sam odluio

koiiko kolega s koleda osnujem institut. Krenulo nam je znatno bre nego to smo oek


12/220

ako od nas je radio ozbiljan projekat iz oblasti koju je specijalizirao.Imali smo sree na mnogo raziiitih naina, ali odrekao bih se svakog zrna uspeha ako bih

atio Ajrin u ivot. Imali smo planove i kuu, koja je samo ekala da bude ispunjena zvuijeg smeha.

Ponekad u snovima i dalje ujem eho onoga to je moglo biti.Krenuo sam uz stepenice. Uvek ostavljam upaljeno svetlo na spratu da ne bih imao o

ane praznine. Bar sam to tako zamislio. Tek, eijeni efekat je izostajao.Dok sam se skidao, zazvonio je fiksni telefon. Tako zahtevan ton poseduje iskljuivo telefo

ono kada se oglaava kasno u no.Da nije Alek? Mora biti.Pronaao sam telefon na pola metra visokoj gomili dokumenata pokraj kreveta."Gospodine Rajan?"To nije bio Alekov glas. Zvuao je poput onih gradskih tipova koji ak i u krevetu

dvezice za arape."Da?" Bilo je teko zanemariti otru slutnju.Zvuk automobilske sirene zauo se s one strane linije. Tihi zvuci radio-stanice, koji podsea

to to bi se moglo nazvati bliskoistonim hip-hopom, dopirali su iz pozadine."Prezivam se Ficderald, gospodine. Piter Ficderald. ao mi je to vas uznemiravam." Gopolako, naglaavajui slogove, i veoma uglaeno. "Radim u britanskom konzulatu ov

anbulu."Potresao me snaan drhtaj, kao da sam se naslonio na zid od leda."Da?" ^isam eleo da razgovaram s njim."ao mi je, gospodine. Plaim se da imam loe vesti."Usta su mi bila suva kao barut. Zatim mi se stomak zgrio."U pitanju je gospodin Alek Zeglivski, gospodine. Reeno mi je da ste vi direktor projek

em je ovde radio. Da li razgovaram s pravim gospodinom Rajanom?" Tiha bliskoistona muje je svirala na radiju. Koliko je tamo sati? Tri ujutru? Da li je pokuao da me nazove ranijeam bio kod kue?"Da." Glas mi je zvuao tue.Alek mi je vie od kolege. Bio je jedan od Ajrininih najboljih prijatelja s koleda. Takoe

bolji drugar za pijanenje. Idemo zajedno na ronjenje. Putovae sa mnom na Kauaji.S ulice je odjeknuo smeh; kao da je dopirao s nekog drugog sveta."Molim vas, sedite, gospodine Rajan." Glas je delovao udaljeno.

Kroz um su mi u bizarnom nizu sevnule sve nevolje u koje je Alek mogao da se uvali. I daljjao."Imam neugodnu dunost da vam saoptim lou vest. Ovdanje vlasti su nas obavestile da j

lega gospodin Zeglivski" Oklevao je."Mrtav."Ispod mene se otvorila provalija. To je bila jedina re koju nije trebalo da izgovori."Veoma mi je ao, gospodine. Siguran sam da je u pitanju straan ok."Otvorio sam usta. Nikakav zvuk se nije zauo."Potreban nam je neko ko e brzo identifikovati njegovo telo. Zbog turskih vlasti. Ovde se

avljaju na drugaiji nain."


13/220

Alek je trebalo da se vrati u ponedeljak. Uvee je trebalo da se vidimo. Kod mene u ebalo je da idemo zajedno na tranje.

"Da li ste sigurni?" Moiim te, reci mi da je greka."ao mi je. Pronali su njegov novanik, linu kartu. Znam da nije pravi trenutak, ali im

datke kako bismo kontaktirali s rodbinom gospodina Zeglivskog?"Seo sam na ivicu kreveta. Skerletni pokriva, ve napola smaknut, skliznuo je na pod."Ne, ao mi je. ive u Poljskoj. ini mi se.""Nije oenjen?"

"Ne.""Ima li devojku?""Nema devojku ve nekoliko meseci. Poslednja veza potrajala je svega nedelju-dve. Retko

porodici." eleo sam da budem od pomoi, ali Alek je bio olienje definicije nezavisnog sadini put kada ga je neko pitao za rodbinu u mom prisustvu, pokazao je prstom na mene. Tako njegov smisao za humor. Takoe nikada nije odlazio u Poljsku - koliko ja znam.

"Nema roake u Ujedinjenom Kraljevstvu? Da li ste sigurni?" Zvuao je skeptino."Koliko znam, ne."

Nemogue da je Alek mrtav. Ne moe biti. Vodio je rauna o sebi vie od bilo koje druge ou poznajem. Zaboga, bio je visok sto osamdeset tri centimetra, pun ivota, jo nije napdeset godina.

Neto oko mene kao da se menjalo, kao da su se negde otvorila skrivena vrata i poela daomaja.

"U tom sluaju, gospodine Rajan, moraemo vas da zamolimo da doete u Istanbntifikujete telo gospodina Zeglivskog. Verujem da e vlasti takoe imati neka pitanja o projekem je radio."Nisam odgovorio. Njegove rei su mi tek dopirale do uma.

"Da li ste jo na vezi, gospodine Rajan?""Da.""Kada moete da doete? to pre to bolje." Glas mu vie nije bio blag. Veza je zujala. Izv

m mobilni iz depa, pronaao Alekov broj i okrenuo ga. Sada sam na svakom uhu imao po telzna, moda je u pitanju neka glupa greka. ala."Ovo je suvie ludo", rekao sam trudei se da obezbedim sebi neto vremena. "Znate li ta m

godilo?"Mobilni mi je zapitao. Pogledao sam displej. Pretplatnik nije dostupan. "Nismo sigurni. T

sti sprovode istragu. To je sve to mogu da vam kaem u ovom trenutku." Veza je zautala.razgovarao sam i s vaim kolegom, doktorom Beresford-Elisom."Razgovor je postao nadrealan."Znam da ste svesni trenutno osetljivih odnosa s naim turskim prijateljima. Razumeete

ga elim ovo to pre da obavim.""Biu u prvom avionu za koji naem kartu." Glas mi je bio vrst. Istina je da ne bi uspeo d

rei da odem u Istanbul.Nakaljao se. "Vrlo dobro. Najzad, ao mi je, ali moram ovo da vas pitam. Da li je gos

glivski bio umean u bilo ta s politikom, religioznom ili slinom pozadinom?"

"Ne, ni u ta slino. Ni u ta to ne biste uli u bilo kojem pabu u Engleskoj." uo sam kako


14/220

meu Londona i Istanbula ponovo uti dok Ficderald eka da dodam jo neto. Meutim, neo vie nita da kaem. Nisam imao ta da krijem. Koliko znam, ni Alek nije imao ta da

eutim, pitanje je da li e biti nekih posledica ako ponovim svaku ludu misao koju je ikad izre"ime se va institut bavi, gospodine? Nisam uo za vas."Mogao sam lako da zamislim kako se obrve mog ispitivaa podiu dok mi postavlja to pitanj"Primenjujemo napredna istraivanja na praktine probleme. Tehnologija stvaranja slika je joblasti kojima se bavimo, tehnologija pronalaska kriminalaca u masi Ijudi, na primer." Biondardan opis koji sam ve godinama koristio kad god bi me neko pitao ime se moj institut ba

"Vrlo dobro, gospodine." Nije zvuao zainteresovano. "Preneu naim Ijudima da ste krenulanbulskom aerodromu e vas doekati neko iz konzulata. Znaemo kojim letom stiete. Turverovatnije u ponedeljak obaviti formalnosti oko identifikacije. Molim vas, nazovite ministastranih poslova da biste verifikovali ovaj razgovor. Moete ga nai na naem veb-vienja, gospodine Rajan. Veoma mi je ao."Veza se prekinula.vrsto sam stezao slualicu. Zglavci na prstima su mi pobeleli ko da su od porcelana. Setio

fotografije Aleka koji se kezi ispred Aja Sofije, a koju mi je poslao prethodnog dana. Delov

no. ta se doavola dogodilo? Ruka mi je drhtala dok sam okretao broj u Oksfordu i dadajui da je sve uasna greka.Ukljuila se njegova telefonska sekretarica. Spustio sam slualicu.Nemogue da ovo ime neke veze s naim radom u Institutu. Alek nam je pomogao da dob

ojekat na kojem je radio u Istanbulu. Bila je to prava prilika da uspostavimo kredibilitet u tometa. Meutim, dopustio sam mu da tamo ode sam. Stomak mi se ponovo stegao.

"Zar misli da je fotografisanje tako komplikovano?", rekao mi je tada.Udario sam duek pesnicom.ta e se dogoditi?

Beresford-Elis nee propustiti priliku. Njegovo dolazak na mesto direktora Instituta pdine predstavljao je ne naroito suptilan nain da me totalno udalje iz igre. Nije bilo dovoljsu me degradirali zbog onoga to sam uradio u Avganistanu. Ostali osnivai zahtevali su da s

pstveno dobro, privremeno odreknem mnogih svojih odgovornosti.Nevoljno sam pristao. Poslednja stvar koja mi je sada potrebna jeste to da se jedan od

ojekata katastrofalno zavri.Odmahnuo sam glavom. Nije bitno ta e se meni dogoditi. Vano je samo ono to se dog

eku.

S njim sam razgovarao kada su stvari postale suvie loe, kada je praznina pobedila, kadakljuio da ne mogu da nastavim. Ne bih to prebrodio bez njega.Pogledao sam sajt ministarstva inostranih poslova i okrenuo broj. Dok sam ekao da se neko

miljao sam o tome kako Ijudi reaguju na loe vesti.Beresford-Elis je od poetka omalovaavao projekat u Istanbulu. Kada sam mu saoptio dadobili, odvratio je uz svoj poslovini pesimizam. "Nadam se da zna ta radi, Rajane. Za

ojekat poput tog u muslimanskoj dravi pomalo kontroverzan ovih dana? Ne elimo da izazookletu fatvu."

"U pitanju je mali projekat", odvratio sam. "Koga je briga da li neko fotografie po muzejim

"Aja Sofija je moda muzej, Rajane", odvratio je. "Ali nekada je bila vrhovna damija suni


15/220

amskog sveta i sedite Islamskog kalifata. Pre toga bila je pravoslavni Vatikan. Tamo se mme moe nagaziti na ulj."

Poto je izrekao glavnu misao, napustio je moju kancelariju i frknuo dok je prolazio pekovog praznog stola.Ipak, bio je u pravu. Aja Sofija jeste vana. Bila je izgraena u sedmom veku, kad

zantijsko carstvo bilo na vrhuncu moi, i posveena svetoj mudrosti, Sofiji, konceptu koostirao irom hrisanskog i prehrianskog sveta.

Pravoslavni Grci su izgubili svoj Vatikan kada su Turci Osmanlije osvojili Konstantinopolj

dine i preimenovali ga u Istanbul. Time su unitili Vizantijsko carstvo, direktan izdanak drema.

Naravno, fundamentalisti su bili besni kada je Ataturk 1934. godine pretvorio Aja Sofuzej, ali oni su bili u svai s turskom dravom, a ne s nama.

U svakom sluaju, na projekat - uporeivanje digitalnih slika mozaika s otiscima i skeee su tokom godina stvarali umetnici - bio je najmanje invazivan postupak koji se mogao primmestu koje je vana svetska batina. Ba zbog ovakve vrste projekata Institut je i osnovan.Javila mi se prijatna Indijka. Poto je dobila dozvolu od svog pretpostavljenog, ispriala m

ruci koju je istanbulski konzulat poslao, navodei da je ovek po imenu Alek Zeglivski zaistmean u ozbiljan incident u Istanbulu. Njihov kontakt za ovaj problem je izvesni gospderald. To su bile sve informacije koje je mogla da mi da. Nije ak mogla da mi kae ni e gospodina Ficderalda.Zaspao sam kad su prvi zraci zore umekavali otre siluete londonskih zgrada na horiz

avu no sam proveo razmiljajui o onome to se dogodilo. Jedno seanje mi se neprestano vz um.Dan pre nego to e odleteti u Istanbul pre samo nedelju dana, Alek se nagnuo ka m

oaputao.

"Zna da je avo zatoen u kavezu ispod Aja Sofije, efe? Nadajmo se da ga neu uznemiritiNasmejao sam se. Takvo praznoverje zvualo je smeno u naim blistavim kancelarijam

klenim zidovima u Oksfordu.im sam se probudio, prvo sam potraio Beresford-Elisov broj. Bilo je osam ujutru, ali n

rio za to.Beresford-Elis je od one vrste Ijudi koji na zidu dre svoje slike s istaknutim Ijudima. Na j

s Dejvidom Kameronom, na drugoj s rektorom univerziteta na kojem je radio pre nego ao kod nas, na treoj s Nelsonom Mandelom i na etvrtoj s direktorom Geoloke s

edinjenih Drava. Bio je toliko dobar u uspinjanju na drutvenoj lestvici da je na tome mogktorira. lag na torti predstavlja to to mu se moglo verovati koliko i avganistanskom vojskovaznom blagajnom.

Kada su ostali osnivai odluili da zaposle kvalifikovanog menadera da vodi Institut zbogje svako od nas bio zaokupljen svojim projektima, nisam nita rekao. Ajrin je prem

ethodnog meseca. inilo mi se da je dovoenje Beresford-Elisa dobra ideja.Ubrzo sam otkrio da taj ovek oboava korporativne fraze. Vie nismo imali projekte

aradnike inicijative" ili "istraivako-vrednosne aktuelizacije". Suptilno je kritikaku"inicijativu" na kojoj sam radio otkako nam se prikljuio. Projekat koji smo obav

varskoj, gde smo pomou satelitskih snimaka identifikovali grupu naselja iz bronzanog dob


16/220

kazuje da ta naselja zaista pripadaju ciljanom periodu, rekao je. A naa probna bezbedncijativa za veliku ameriku banku u Njujorku nije prerasla u unosan posao. inilo se daljuivo projekte koji nam brzo donose velike ugovore.Bio je u pravu na svoj nain, ako zanemarite injenicu da su potrebni meseci da se oseti

nogih projekata.Takav stav nije nadoknaivao svojim dranjem. Delovao je kao da je nezainteresovan za

i ga okruuju, osim kad je re o meni. Uglavnom je izgledalo kao da ne primeuje svoje kojradije je priao o svojim postignuima.

"Loa reklama je poslednje to nam je sada potrebno", rekao je kad sam mu ispriao da letanbul tog popodneva. Kao i uvek, odlino mu je ilo od ruke pronalaenje loe strane ari."Ako se u tampi nae bilo ta o tome da je Institut umean u neto u ta ne bi smeo da bude,katastrofalno odraziti na ovogodinje prikupljanje donacija, Rajane. Znam da ovo nije

nutak da to kaem, ali postoje lanovi odbora koji misle da ti ve previe povlaujemo." Satrenutak kako bi eksplozija koju su izazvale njegove rei to snanije odzvonila.

Kakvo ubre! Ni rei o Alekovoj smrti. Bio bi presrean da moe da okai nae skalpove p

h fotografija na zidu."Neu izbegavati svoje obaveze", rekao sam. "Ali, smatram da treba da se uzdrimuivanja dok ne saznamo injenice." Prekinuo sam vezu.

Nekoliko sati kasnije krenuo sam ka aerodromu Hitrou. Oseao sam se bolesno, topripremljeno i iskljueno iz stvarnosti.

Znao sam da sam lako mogao ja da budem taj koji je nastradao. Mogao sam da odem u Istmesto Aleka da sam insistirao. tavie, ako je Alek nastradao zbog naeg rada u Aja Sofiji, koram biti paljiv?

ta e se dogoditi u Istanbulu?


17/220

Poglavlje Peto

elak je polako koraao. esto se osvrtao. ute sijalice davale su tek toliko svetla da obalama obloen kosi tunel ispred njega. Maltene je dodirivao tavanicu elavom glavom. Buena kao da mu je povezana posle roenja.Iz krupnih aka visile su mu platnene torbe kakve se obino mogu nai u radnjama koje pr

nu opremu. Obe su bile prazne. Kada je stigao na odredite, spustio ih je kraj stoiova. Im

sla. Projekat je obezbedio ono to je potrebno. Sada je vreme da sve pospremi. Ono oteklih dana dogodilo poguralo je operaciju napred, ali ne znaajno. Ako bilo ko drugi uonae ovo mesto, nee imati pojma ta se tu deavalo.

Dok je punio platnene torbe, razmiljao je o njihovom neoekivanom posetiocu. ovkvalno usrao u gae. Zapadnjaci su tako slabi. To je zbog udobnog ivota. Ne znaju kako oe sa smru.

Izvadio je lovaki no iz korica pod pazuhom i opipao vrh. Jo je otar. Dobro je. Binovo potreban, i to uskoro, ako bude imao sree. Voleo je oseaj moi koji ga je obuzimao k

koristio. Veoma je stimulativan. Podigao je no u vazduh divei mu se. Zatim ga je sklonio. Imsta posla.


18/220

Poglavlje esto

rodrom Hitrou, terminal 5, najvea samostalna graevina u UK delovala je veoma uurednog jutra, kao i tokom komarne oluje prethodne zime.

Bilo je redova ispred maina za ekiranje, ispred altera za informacije. Ljudi su spavali zgdni uz druge po uglaanom podu. Francuski vazduni prostor i dalje je bio zatvoren zbog traavoj zemlji i to je sada uzimalo danak. Letovi koji nisu otkazani bili su preusmeravani. Moj

goen za sat vremena. Bio sam meu srenicima.Kako bih prekratio vreme, itao sam sve to bi mi se nalo pri ruci.Engleske nedeljne novine bile su prepune vesti o nemirima u Londonu. Mete se nije proir

neki novinari navodili da je policajcima ukinut odmor. Zapanjujue je, pisalo je u jednom lje racija u damiji izazvala takvu reakciju. Druge novine, koje su posvetile dve strane onomdogodilo, povezivale su nemire sa slinim incidentima irom Evrope u proteklih nekoliko nelanku se navodilo da obavetajni krugovi strahuju od toga da su nemiri koordinirani.

U treim novinama prikazana je mapa centra grada s Katedralom Svetog Pavla i obele

ostor koji e masa zauzeti ako se pola miliona ljudi pojavi sledeeg petka na masomonstracijama, koje je planirala druga islamska grupa. Sada e prisustvo policije biti zdljivije, mada je dogaaj ve odobren, pisalo je u lanku.

Za oko mi je zapao usputni tekst o video-snimku, okaenom na internetu, koji prikazuje kom Zapadnjaku seku glavu. Osetio sam se nelagodno. Da li je mogue da je taj Zapadnjak A. Nema potrebe za totalnom paranojom.Ali, ta mu se dogodilo? Da li je njegova smrt posledica nasuminog incidenta, pljak

obraajne nesree? To je najverovatnije objanjenje. Na Institut je svetski lider u primenjivnologije pri reavanju tvrdokornih problema, ali ne mogu da zamislim da je ono na emu je

zlog za ubistvo.Bavimo se nekonvencionalnim stvarima, poput pronalaenja izgubljenih naselja na umo

enima pomou DT digitalnog imidinga ili osmiljavanja brzih tehnika spektrometrijtovanje jedinjenja zasnovanih na ugljeniku bez unitavanja uzorka. Ponosan sam na na rad.

Svi koje znam smatrali su da radimo neto dobro. Ponosan je bio ak i moj otac, koji jsutan prilikom otvaranja Instituta. A ipak neto znai kada se tako osea ameriki pilot koji j12 borbenih misija.Vreme je da se ukrcam.

Drago mi je to sam odabrao sedite kraj prozora. Razmiljanje o tome da treba da identifikekovo telo odvratilo me od dokonog razgovora. Nije mi pomagalo ni da razmiljam kako sogao da leim u nekoj mrtvanici i da je Alek u ovom trenutku mogao da leti da bi identifikoje telo.

Bilo mi je dosta saoseajnih zvukova koje ljudi proizvode kada shvate da vam se netogodilo.Nije da nisam voleo da priam o Ajrin ili da razmiljam o njoj. Verovatno sam i dalje s

miljao o njoj. Meutim, mrzeo sam o tome da priam sa strancima. Rei su mi suvie tajale u grlu.

Poto su doli u nau kuu da mi saopte da je mrtva, bilo mi je potrebno deset dana da po


19/220

plaem. Nisam eleo da se suoim s tim koliko me boli, koliko mi je potrebna, koliko je volimje rekla terapeutkinja. Prestao sam da odlazim kod nje. Nisam bio spreman za sve ono

ela da uinim. Ne znam da li u to ikada biti.Ajrin je dvanaest godina bila najbolji deo mog ivota. Prijatelji sa MIT-a su smatrali da samostajem u Engleskoj; znatno vie bih zaraivao u Sjedinjenim Dravama, govorili su. Ali, ja

o srean. Zavoleo sam London.Sada su se ispod aviona kotrljali sivi oblaci, a ovek pokraj mene je itao knjigu Turska -

a.

Uzeo sam ajpod i skinuo s interneta vodi kroz Istanbul. Proitao sam nekoliko strana keli da slue obrok. Pojeo sam samo polovinu.Nelagodnost zbog toga to u videti Alekovo telo rasla je dok smo se sputali preko Mram

ora boje mastila ka dugakoj zavojitoj obali oznaenoj svetiljkama uline rasvete. Istanbuliserija puteva i zgrada, pomaljao se pred mojim oima.Sat vremena kasnije, mermerni pod prijemne dvorane odjekivao je od mojih koraka.Osetio sam poznatu avgustovsku vrelinu Mediterana, od koje zastaje dah im se vrata a

vore, ali u toj metalnoj peini od dvorane sve je bilo hladno, blistavo i antiseptino.

Uhvatio sam svoj odraz u ogledalu postavljenom du zida kraj kojeg sam prolazio. Delovaoput tipinog turiste u teget koulji kratkih rukava i komotnim pamunim pantalonama krem ni ruksak na mojim kolicima bio je izgreban i iznoen od putovanja; upravo tako sam se

eao.Ve su me zadrali na pasokoj kontroli nekoliko minuta dok je slubenik proveravao ne

mpjuteru. Platio sam turistiku vizu na oblinjem alteru i ostali su brzo prolazili tako da nijezloga da ba mene zadrava.

Osim ako me vlasti oekuju."Uivajte u poseti Turskoj", najzad je promrmljao dok mi je vraao paso.

Odahnuo sam.Vrata od peskiranog stakla koja vode iz sale za dolaske otvorila su se uz uzdah kada sa

ao. Kroz blistavu javnu zonu protezao se vijugav red ljudi koji su ekali pristigle putnike. Szvanjala od aktivnosti. Velika koliina stakla obezbeivala je zdanju oseaj prozranosti.

Iz gomile je pravo ka meni iao ovek mrav kao prut, lica boje badema, crne kose i tankog sa mu je bila zalizana. Izgledao je kao neko ko ne trpi nikakva sranja. Gledao je pravo u meneNa odstojanju od jednog koraka pratila su ga dvojica u bledoplavim majicama kratkih ruk

et pantalonama, koje su im leprale oko lanaka.

Odelo boje uglja koje je nosio ovek na elu delovalo je skupo. Pruio je ruku dok je ostor meu nama."Merhaba{1}, gospodine Rajan. Ja sam inspektor Erdin." Rukovali smo se. Imao je

sak, bez sumnje osmiljen da izazove neugodan oseaj kod kriminalaca. Dah mu se oseavan.

Zurio je u moje oi kao da sam plen koji progoni."Oekivao sam nekoga iz britanskog konzulata" rekao sam gledajui unaokolo.U blizini je bilo nekoliko ljudi s kartonskim tablama na kojima su bila ispisana imena. Na

edno nije bilo moje.

"Radim u Odeljenju za meunarodne zloine pri ministarstvu inostranih poslova, gosp


20/220

jan." Pogledao je preko mog ramena, kao da proverava da li je jo neko doao sa mnom."Doao sam da vas doekam." Podigao je ruke u gestu dobrodolice i kratko se osmehnuo

dite za Institut primenjenih istraivanja i ovde ste da identifikujete telo svog kolege, zar ne?"Klimnuo sam. Podigao je jednu obrvu. Stekao sam oseaj da me procenjuje. Nee mi biti la

izmigoljim ovom oveku."Poi ete sa mnom", rekao je samouvereno. Zatim je krenuo sputene glave, poput bokser

lazi u borbu, i klimnuo mi da poem za njim, kao da mu je potreban neko ko e mu nositi pte su mu kljocale po mermeru dok je koraao.


21/220

Poglavlje Sedmo

vrnuo sam se. Njegova dva pomonika su klimnula pokazujui mi da krenem za inspektodahnuo sam i poao dok su me oni pratili u stopu. Nekome ko gleda sa strane sigurno je delo da me hapse.

Crni supermotor SllOOR be-em-ve zaustavio se kod zadnjeg ulaza u stambenu zgradu od elkla razbacujui ljunak tokovima. Voza, Melak, u roku od nekoliko trenutaka ve je hoda

visnom liftu, koji je vodio do penthaus apartmana s pogledom na Zlatni rog, od kojeg zastajenjegovoj terasi jednom je organizovana urka u ast posete holivudske zvezde. Ove v

kon je bio prazan.Arapin Anakbio je u glavnoj spavaoj sobi s mermernim podom. Devojka koe boje k

alaje licem nadole na belom tepihu pred njim."Pravi si avo", proaputao je. Primamljivo je zanjihala kukovima, a zatim zastenjala.Bila je dobro obuena i razumela je engleski. Pomislio je da e sigurno ponovo koristiti istu

bordelskom distriktu Mumbaija. Ova devojkabez sumnje vredi 10.000 rupija, kao to m

eano. Poslae oveku bonus. Znao je ta se njegovoj porodici dogodilo i da e zbog toga znni taj gest.Podigao je prstima jedan od velova, tankih poput gaze, koje je devojka odbacila. Zati

ouio njeno telo. Ispred vrata se zaula kripa. Nije reagovao. Ugledao je ono to je traio."Misli da e niti na tvom zglobu odagnati zle duhove?", pitao je.Zastenjala je. Nije shvatala novi pravac koji je razgovor poprimio.Pogledao je oiljak na gornjoj strani svoje ake. Zatim se refleksno osvrnuo oko sebe ma

ao da je soba bezbedna, da ih nijedna kamera ne snima, da ih mikrofoni ne prislukuju. Lietraio prostoriju.

Bilo je vreme.Spustio je dlan tik iznad njenih lea i prelazio du njih bez dodirivanja, pratei konture n

a."Biu ti poslednji", proaputao je. Da li e reagovati? Obuzelo ga je iekivanje i osetio je

renalina.Negde u njoj sigurno se skrivalo zrno zebnje, ali bilo je dobro skriveno. Najverovatn

etpostavljala da e joj budunost nalikovati prolosti, poto je dosad preivela i upoznala mukarce bavei se ovim poslom.

Zaulo se oprezno kucanje na vratima."Ne pomeraj se", zapovedio je. Preao je preko prostorije i odkrinuo vrata."Pojavila se koverta. Poslata je Grku u hotel", proaputao je glas. "ta da radimo?""Donesi je, budalo." Zatvorio je vrata i vratio se na tepih. Dok je prolazio kraj malog

kom je lagano prolazio kroz plamen svee koja je na njemu gorela sve dok nije osetio bol."Jesi li spremna?", proaputao je. Kleknuo je kraj nje i spustio aku na njena lea.Promekoljila se u oekivanju. Pruio je ruku ulevo i izvukao elini pric ispod dueka ve

eveta. Drao je vrh tik uz njena lea, razvlaei trenutak. Ubrzo e neto osetiti. Veoma brzo.Zatim e poeti.


22/220

Poglavlje Osmo

ada se spustila no, bilo je vrelo kao kraj otvorenog kamina. uo sam motor aviona pri psu. Vazduh je ispunio smrad goriva. Inspektor je koraao ka blistavom crnom renou espaamnjenim staklima, smetenom pokraj znaka za zabranjeno parkiranje."Gde idemo", glasno sam pitao."Videete", nonalantno je odgovorio. Otvorio mi je vrata aiita. Njegove kolege bile su nek

raka iza mene. Zar misle da u pobei? Zar misle da sam neto zgreio?Da nije Alek uinio neto neuveno glupo? Da nije umean u neto nezakonito, o emu ni

am?"Ovo je pravi odbor za doek", primetio sam."Aja Sofija je nae nacionalno blago", odvratio je inspektor dok je vezivao pojas. "Sve to

ze s njom tie se nacionalne bezbednosti, posebno ovih dana. Siguran sam da razumete. Svakaga mora biti razjanjena." Zvuao je strogo i sumnjiavo. Nisam znao zbog ega, ali on se

malo nije stideo.

Zavezao sam pojas."Kako je u Londonu?", pitao je. "Video sam da su ponovo izbili neredi.""Kada sam krenuo, situacija se smirila.""Dopada mi se London. Imam roaka tamo. Divan grad." Potapao je vozaa po ram

tomobil je zacvileo i pokrenuo se."Mislio sam da ste Britanac, gospodine Rajan", rekao je inspektor. "Ali, imate ameriki akc

i mi se." Delovao je zbunjeno."Moj otac je Amerikanac. Majka mi je Engleskinja. iveli smo u Engleskoj do moje d

dine, a zatim smo se preselili u dravu Njujork. Pre dvanaest godina sam se vratio u Englesku

"Majka Engleskinja, otac Amerikanac." Ponovio je ono to sam rekao, kao da ga to zabavlja.kuava da me iznervira, dobro mu ide.

"Tako je. Volim Mejsis i Herods. Ponosan sam na to." Ve sam koristio tu frazu. I nisam ta protiv da nastavim u tom pravcu.Odmerio me od glave do pete i promenio temu."Da li ste bili bliski sa svojim kole

spodine Rajan?""Bili smo prijatelji." Uzvratio sam mu pogled. Nisam imao ta da krijem.Pogledao je kroz prozor. Verovatno me puta da se krkam.

Auto-put na koji smo nekoliko minuta kasnije izali imao je pet traka. Farovi su jurili ka put niske bisera.Suzdranost koju sam oseao zbog dolaska u Istanbul sada mi je delovala opravdano.

avola, dogodilo sa ovekom iz konzulata koji je trebalo da me doeka? I gde smo se uputili?"Bili ste direktor gospodinu Zeglivskom, zar ne?", pitao me inspektor neto kasnije. Pitan

alo agresivan prizvuk, kao da pokuava da pronae nekog ko e preuzeti odgovornost za neto"Tako je. Zbog toga sam ovde, da otkrijem ta mu se dogodilo." Naporno sam radio na

ojektu. Proveo sam vie meseci u istraivanju. Kao i Alek. Nema anse da dozvolim ovom prsvali krivicu na mene ili na Institut.

"Nije vam reeno ta se Aleku dogodilo?" Oi su mu svetlucale u polutami.


23/220

"Samo da je mrtav. Treba da identifikujem telo." Jo je postojala mala nada da telo koonali nije Alekovo, da je on u komi u nekoj bolnici. vrsto sam se drao toga.

Inspektor je otvorio prozor. Vreli vazduh se slio unutra. Prolo je devet uvee, ali i dalje jeelo kao u podne tokom najtoplijeg dana u Londonu.

"Pomalo je vrue", rekao sam."Ne previe", odvratio je. "Po istanbulskim standardima, zapravo je hladnjikavo.""Hoete li mi rei ta se dogodilo?", pitao sam neto glasnije nego to sam oekivao, a

risao potoi znoja koji mi je klizio niz obraz.

Oseao sam mousni miris losiona za posle brijanja."Va kolega je ubijen, efendi{2}" proaputao je. Povremene sirene i zujanje automobila k

ili oko nas maltene su uguili njegov glas.Zurio sam u njega. Oseao sam se prazno, obamrlo. Pretpostavio sam da je Alekova smr

sreni sluaj."ao mi je zbog loih vesti."Posmatrao sam njegovo lice ekajui da mu nos poraste."Zato se prema meni ponaate kao prema kriminalcu kada je moj prijatelj ubijen?"

Nije odgovorio. Samo je nastavio da pilji u mene. Oi su mu bile krvave. Imao je tanakljak na jednoj strani ela."Da li je va kolega imao neprijatelje?"Odmahnuo sam glavom. "Hoete li mi rei ta se dogodilo?" pitao sam.Na trenutak sam primetio prezir u njegovom izrazu, a zatim mu je lice ponovo po

vnoduno.Saobraaj oko nas zvuao je kao prigueno reanje. Topao vazduh je pretei sekao unutra

omobila. U meni je kljuao bes. Morao sam da zatvorim oi kako bih se smirio. Poeoboko da diem. Moram biti paljiv. Ako se izviem na ovog lika, sigurno u zavriti u zatvo

iji.Kroz um su mi sevala seanja na Aleka. Zato je, doavola, ubijen?"Da li je u pitanju tajna?", pitao sam."Kasnije, efendi, kasnije." Ton mu je postao blai.Proli smo pored niza minibuseva. Sigurno ih je bilo bar pedeset. Svaki je imao kruni plavi

boku, kao i konture minareta i kupole, koje su nepogreivo pripadale Aja Sofiji.Ve sam bio dva puta u Istanbulu. Alek ak i ee. Sive naslage zgrada, koje se prostir

aja do kraja horizonta, obezbeuju gradu izgled mravinjaka. Pretpostavljam da mora biti tako

pulacija broji skoro etrnaest miliona. U Evropi nema veeg grada.Zurio sam kroz prozor pokuavajui da prihvatim ono to se dogodilo. Tako je nestvnovo sam osetio bes. Spustio sam pesnicu na staklo."Otkriemo ko je ovo uinio, gospodine Rajan. A kada to uinimo" Okrenuo sam se i pogSpojio je dlanove kao da neto gnjei.Auto-put se uzdizao iznad doline prekrivene zgradama. Scena je bila osvetljena pauk

eom utih i belih ulinih svetiljki. Zatim je auto-put skrenuo udesno i pred nama se pojavistavo osvetljenih blokova poslovnih zgrada od stakla i elika. U jednom od blokova svetluc

V ekrani.

Kraj nas su treperili odsjaji elektronskih bilborda. Crvene turske zastave veliine jedra spu


24/220

se niz bokove poneke vee zgrade. Neboderi kraj kojih smo prolazili bili bi u priroruenju na Menhetnu ili u angaju.

Pomeani sa svim tim savremenim zdanjima, na svakom slemenu nalazili su se reflektovetljeni minareti i kupole damija, svaka nalik minijaturnoj Aja Sofiji. inilo se da svaki dia po jednu. Neke su bile u polumraku i imala manje minareta; druge su bile osvetljene dbalskih stadiona. Ali, nijedna nije posedovala lepotu Aja Sofije.

"Alek je voleo ovaj grad", rekao sam."Imao je pravo. Ovo je grad budunosti", odvratio je inspektor. "Brzo se razvijamo. I sa

bro nam ide." Njegov prst je sekao vazduh."Kod nas stopa prirataja nije niska kao u ostatku Evrope." Podigao je obrvu i iskezio se."Ljudi se jo doseljavaju?""Vie nego ikad. Iz Turske i itavog regiona. Svi zasluuju budunost."Ko se ne bi sloio s tim? Vratio sam se posmatranju kola koja su jurila kraj nas. Lju

elazili iz trake u traku kao da su na trkama."Neete odbaciti prolost", rekao sam."Ne, nikako. Vi, Zapadnjaci, mislite da ste najbolji u konzerviranju, ali zaboravljate da sm

asli Aja Sofiju, naj velianstvenij e zdanje na svetu. Recite mi, da li u Engleskoj postoji zgra 1.300 godina koja je jo u upotrebi?" Delovao je samozadovoljno."Mislim da je grko carstvo ve propalo u vreme kada su izgubili grad", rekao sam."A pr

atima Aja Sofije je mit.""Istinita je, gospodine Rajan. Bilo je predskazano. Takva je bila sudbina Grka. Imali su s

i evropski kraljevi i inkvizitori trebalo je da naue lekciju iz tolerancije i slobode koehmed pokazao imao prema razliitim rasama i religijama."

Pokazao je ka oblakoderu veliine Empajer stejt bildinga. Bio je osvetljen dreavim petlom i imala je orijaki islamski polumesec na vrhu.

"Pogledajte, ovo je budunost. Islam i kapitalizam, najzad venani. Sudbina i novac, preplenadie vas ono to su nai ljudi u stanju da uine.""Ja samo elim da otkrijem ta se dogodilo mom kolegi."Auto-put se ponovo uzdigao. Kotrljali smo se visoko iznad nagomilanih zgrada. Zatim j

enuo levo. Svetlost grada se prostrla pred nama kao da je neko prosuo vreu dijamanamnom somotu.

"Gde idemo?", pitao sam dok smo se probijali kroz saobraaj svirajui svima koji bi nareili na putu.

"U mrtvanicu Nove internacionalne bolnice", odvratio je inspektor.Pomislio sam da ga zamolim da odloi identifikaciju, da mu kaem da sam suvie umoran. Rh prvo razgovarao sa Ficderaldom i saznao kakav je postupak u Turskoj, da li postoji neavezno moram da uinim. Ali, moda je bolje da zavrim s tim.Skrenuli smo s auto-puta na dvojni kolovoz izmeu tananih poslovnih zgrada, visoki

naest, moda po dvadeset spratova. Sada nije bilo guve u saobraaju. Izgubio sam oseavac. Vozili smo se kroz splet uskih ulica, oivienih starim zgradama naikanim sa svake stra

"Ovaj deo grada zove se Galata", rekao je inspektor pokazujui ka papazjaniji oko nas.Viao sam fotografije kule Galate, koja se uzdie iznad crepom pokrivenih krovova s

anbula. Mletaki trgovci izgradili su kamenu kulu na vrhu brda severno od Zlatnog


25/220

anbulske prirodne luke u obliku roga.Uz kripu konica stali smo ispred neega to je izgledalo kao poslovni blok. Ugledao sam

zelenim krstom. Nisam se radovao onome to sledi. Meutim, drao sam se slabane nade de biti Alekovo.

Pratio sam inspektora kroz udno praznu recepciju ka liftu s mermernim podom. Ostaviligove kolege u kolima. Nasmeili su mi se poput fabrikih radnika koji su dobili slobodan danBolnica je delovala kao da je nedavno izgraena. Nije bilo nijedne ogrebotine na zidu

lancanim podovima.

Na trenutak sam se zapitao da li je suvie kasno za posetu mrtvanici. Tada sam se setio m doao.

Kada su se vrata lifta otvorila, pred njima je ekao bolniar okruglog lica u kometloplavoj uniformi. Stezao je tablu za pisanje.

Promrmljao je neto na turskom. Krenuli smo za njim. Cipele su nam kripale dok smo koreo nas je u prostoriju niske tavanice, obloenu belim ploicama. Vazduh je bio ispunjen smr

onog sredstva za dezinfekciju. Izvukao je blistav metalni podmeta iz zida. Svi zvuci suaani. Sve oi su me posmatrale. Stvari su se suvie brzo odvijale.

Na podmetau preda mnom nalazilo se pokriveno telo. A mislio sam da mi sledi dugo ektpisivanje dokumenata."Gospodine Rajan, da li ste spremni?" Inspektor je zvuao nezainteresovano, kao da je ov

nogo puta obavio.Oajniki sam eleo da pobegnem. Neto mi je pritiskalo grudi.Klimnuo sam glavom.Obratio se bolniaru na turskom i ovaj mi je pokazao da namestim belu pamunu masku, ko

dao neto ranije, i da je vrsto drim preko usta, kao to on ini.Pre samo par dana razgovarao sam s Alekom. Kako to da je ovaj u belo zavijen obli

dmetau njegovo telo? Nemogue. Taj oblik mu uopte nije slian.Bolniar je povukao kruto belo platno tek toliko da otkrije lice. Osetio sam muninu.Lice koje sam posmatrao bilo je bledo, plastino kao lice lutke u izlogu, Alekova votana elu je imao krvavu posekotinu. Usne su mu bile suve, vrsto zatvorene kao da su zalepljene.Zurio sam ne trepui. Gledao sam ta se zbiva kao s velike udaljenosti.Tokom proteklih godina nauio sam da prezirem saaljenje, da razmiljam o budunost

ledam snano, da ne razmiljam previe. Sada su mi bile neophodne sve te lekcije.Alekova koa imala je plaviastu nijansu. Ispod platna su se uzdizali pramenovi pare.

Delovalo je kao da mu je telo udno odvojeno od glave, kao da je vrat izduen. Potresahtaj. Izgledao je drugaije, tako smiren. Uvek je bio pun ivota.Zakoraio sam napred i ispruio ruku. eleo sam da ga dotaknem, da se pozdravim.Bolniar mi je brzo mahnuo da se udaljim."Gospodine Rajan, da li potvrujete da je ovo va kolega, gospodin Alek Zeglivski?", pit

pektor."Da." Skrenuo sam pogled. Nisam eleo ovako da ga pamtim."Poto je va kolega bio Grk, gospodine Rajan, istraga njegove smrti mora se odvija

reenoj proceduri." Zastao je.

"Bio je Poljak", rekao sam ustro.


26/220

"Majka mu je bila Grkinja, gospodine Rajan. Lino je naglasio tu injenicu izvesnom brojude u Istanbulu." S gaenjem je izustio re Grkinja.

Duboko sam udahnuo. Alek mi je za svoju majku rekao samo to da je mrtva. Da li jekinja?Bolniar je navukao platno preko Alekove glave. Uz glasan kljocaj, vratio je podmeta u f

tali podmetai su zazveali. Visoko gore, neto mi je privuklo pogled; majuna bezbednmera zurilaje u nas.

"Doite, porazgovara emo", rekao je inspektor.

Poveo me u manju prostoriju nie niz hodnik. Bila je to ona vrsta prostorije koja se korienje oaloenih roaka. Bilo ih je pet du zida nasuprot vratima. Sve je bilo belo. Inspekjao okrenut ka meni. Povio se, kao da ga mue teke misli, i prekrstio ruke na grudima. Umogao. Telo je konano odluilo da odreaguje na sve kroz ta sam proao.

"Zar nisu Turska i Grka ovih dana u prijateljskim odnosima?", pitao sam."Naravno da jesu, ali morate shvatiti da postoji mnogo ludih Grka koji svojataju Aja So

av ovaj grad. Kau da pripada njima." Zvuao je kao da ga ta ideja vrea."Kakve to ima^veze s onim to se dogodilo Aleku?", pitao sam.

Tiina je bila jedini odgovor. uo se samo zujanje klime. ekao sam, zamiljajui kako Alekdan u onoj fioci. Inspektor je zurio u mene, kao da oekuje da odgovorim na sopstveno pitanje"Doao sam ovde kako bih otkrio ta se dogodilo mom prijatelju. I jo to nisam saznao",

m to sam mirnije mogao. "Nemam pojma zato mislite da to to je bio Grk ima bilo kakve vgovim ubistvom."Inspektor je podigao ruke."Objasniu vam. Poslednji vizantijski car ovog grada, Konstantin XI, nestao je u Aja Sofiji

na kada je grad osvojen." Zastao je, a zatim nastavio vrstim glasom."Neki Grci tvrde da je poslednji car tog popodneva sklopio ugovor sa avolom. Da je nje

o odneto ispod Aja Sofije i da e se vratiti i povratiti grad kada za to doe vreme. Morate shje zbog toga veoma bitno to to je Grk ubijen u Aja Sofiji.""Ne verujem u legende, a mislim da ni Alek nije verovao." Nasmeio sam mu se osm

ervisanim za malu decu. "Unesko je od naeg instituta naruio da obavimo jednostavan zadatavrdimo da li su mozaici u Aja Sofiji tokom godina uvani i menjani. Eto na emu je radio Aleke veliki projekat." U prostoriji je vazduh postao zaguljiv."Ne nadgleda nas ak ni predstavnik Uneska. Samo smo beleili stvari, pratili promene. Sv

urno nema nikakve veze s onim to se dogodilo Aleku."

Pojaavao se i miris bolnikih sredstava za dezinfekciju."Unesko nadgleda Aja Sofiju?", pitao je."Samo smo fotografisali, inspektore." Frustrirano sam podigao ruke. "Hiljade turista to

aki dan." Morao sam da promenim temu."Moete li mi bar rei gde je Alekovo telo pronaenoPogledao me kao da procenjuje da li da mi kae jo neto ili ne. Zatim je nastavio. "Va kole

onaen ispred Aja Sofije jue rano ujutro." Prouavao je moje lice. "Glava mu se nadaleko od tela. Bar zbog toga moemo biti zahvalni."

"Glava mu je bila odseena?", polako sam izgovorio."Da." Odvratio je suvoparnim glasom.

Stomak mi se zgrio. Pomislio sam na to kroz ta je Alek proao i prineo aku grudima. Pr


27/220

pojaao.Soba mi je iznenada delovala jo manje, kao da su se zidovi primakli.Izgovorio je neto to nisam razumeo. Rei su bile na engleskom, ali nisam mogao

zaberem.injenica da je Alek mrtav dovoljno je loa sama po sebi. To da je iskasapljen kao ivotinja

ipak suvie. Zbog toga nisu povukli arav nie. Bio sam u pravu kada sam pomislio da muleda udno. Ovo je bolesno.Zakoraio sam ka zidu i naslonio elo. Potresao me talas munine. Bele ploice su bile bli

tke.Kako je neko ljudsko bie u stanju to da uini?"Jednostavno ne verujem", proaputao sam. Tada sam se neega setio.U jednim nedeljnim novinama video sam priu o obezglavljivanju. Bez detalja. Samo

ragraf. Da li je to bila pria o Aleku?To mi je delovalo veoma daleko dok sam itao. Sigurno sam proitao mnogo takvih pri

repim, uasnim smrtima. Bilo ih je toliko da sam retko na neku obraao panju. Progutaoedlu.

"Da li je ono to mu se dogodilo dospelo u novine?" Okrenuo sam se ka inspektoru. Stajao jela."Ovdanji mediji u poslednje vreme love takve prie." Glas mu je bio krut. "Moda

eranjim novinama izaao mali lanak. Mogu vam garantovati da nismo obelodanili ime."Zatvorio sam oi. Da li e engleska tampa otkriti ta se dogodilo Aleku? Da li e ljudi us

tovati o tome, spekulisati o detaljima njegove smrti? Mogao sam samo da nagaam kakrije stvarati, kakve e prie ispredati."Da li se sline stvari esto dogaaju u Turskoj?""Ovo je prvi sluaj obezglavljivanja u poslednje tri godine. Nismo u Iraku."

"Zato se mom prijatelju ovo dogodilo?"Slegao je ramenima i odmerio me od glave do pete. "Planirate li da razgov

predstavnicima tampe?", pitao me."Ne."Lice mu je bilo bezizraajno. "Dobro je. Zavriemo s telom vaeg kolege za nedelju

die se autopsija, naravno." Opet sam zamureo. "Moete da ga preuzmete im dobiultate. Tada emo vam predati i njegove line stvari." Ublaio je ton. Ponovo je igrao u

aninika prepunog saoseanja.

"Gde ste odseli, gospodine Rajan?""U Konrad-Ricu.Gde je i Alek bora vio." On mi je i rekao za hotel. Nazvao sam ih s Hitro"Moj voza e vas odvesti tamo."Klimnuo sam."Moete biti sigurni da u Turskoj veoma cenimo ljudski ivot, gospodine Rajan", rekao j

zliku od nekih drugih mesta. Ozbiljno shvatamo zloine. Kao to ete se i sami uveriti."Izvukao je iz depa notes u sjajnom konom povezu i poeo neto da zapisuje. eleo sa

enem, da budem sam, da razmislim."Jesmo li zavrili?", pitao sam.

"Jo samo nekoliko pitanja."


28/220

utao sam."Moete li mi rei ta je tano gospodin Zeglivski posmatrao u Aja Sofiji, gospodine Rajan?eleo sam da se obrecnem na njega. Bio sam isuvie umoran za sve ovo. "Tesere, inspek

ajune zlatne kocke od kojih se prave mozaicL Mnoge u Aja Sofiji su sauvane zato to manski zidari prekrili malterom da bi zdanje bilo primereno islamskim propisima, koji zabraurativnu umetnost." Govorio sam polako. "Ti mozaici su postepeno otkrivani. Sada imamo pih digitalno zabeleimo koristei najnoviju tehnologiju, za siuaj da budu oteene u buduim toga, uporediemo ih sa crteima nastalim tokom proteklih stoiea, koje smo ta

gitalizovali, kako bismo uoili kako su se tokom vremena menjali."Zabeieio je neto u notes."Mislite li da neto od toga moe biti razlog za ubistvo vaeg kolege?" Zurio je u mene

emne da opet pie."Inspektore, slojevi zlata koji ine sendvie, od kakvih se sastoji najvei deo tesera u Aja S

blji su i vredniji u toj crkvi nego bilo gde na svetu. Moda je Alek naleteo na nekog ko ih je ka je to teorija koju je smislio u avionu. alio se u vezi s vrednou velikih, mada oronzaika.

Ponovo je neto zabeleio. "Da li je gospodin Zeglivski poslao neto vama ili Institutu pode stigao?"ta on to eli da kae? Da smo krali i nelegalno izvozili artefakte umesto da ih

ografiemo?"Ne, nije nam slao nita osim digitalnih snimaka. Ne postoji zakon protiv toga."Zatvorio je belenicu. Tada me, kao da se toga upravo setio, upitao: "Znate li za A

avoslavnih hriana, onaj koji je nestao, gospodine Rajan?"Obrisao sam elo. Oblivao me hladan znoj. Alek je leao mrtav pola metra dalje, obezglavlj

aj ovek me ispituje o nekom arhivu! "Ne znam"; odvratio sam. "Jesmo li zavrili?"

"Niste znali da su izgubljeni kada je Aja Sofija preuzeta?" Odmahnuo sam glavom. "Ovde smmimo mozaike inspektore, to je sve.""Da, ali bilo koji predmet otkriven u arhivi imao bi neizmernu vrednost. to podrazum

uhamedova pisma, neka je mir Boji s njim, kako se tvrdi. Moete da zamislite kakvo eresovanje izazvalo. Kau da su upuena Irakliju, tadanjem vizantijskom caru. On je pousalim dok je prorok boravio u Arabiji ekajui da se vrati u Meku. Ako bi bila pronaenma bi bila od velikog znaaja. ak bi se mogla smatrati bitnim za Englesku, zar ne?""Na projekat nema nikakve veze s izgubljenim arhivom ili pismima." Zato me ispituje o t

r turske vlasti stvarno misle da na projekat podrazumeva vie nego to se ini?Na putu ka liftu inspektor mi se nasmeio. Bio je to osmeh reptila koji se izleava na suncka da mu plen prie na dohvat ruke. Potapao me po ramenu dok sam ulazio u poliomobil."uvajte se. Ne elimo da vam se neto desi u naem lepom gradu."Sumnjao sam da ga zabole za moju sudbinu.


29/220

Poglavlje Deveto

Vajtholu, u centru Londona nedaleko od Dauning strita, narednik Henri P. Moulam je gledao ozor. Kancelarija je imala spektakularan pogled na panoramsku vrteku Londonsko oko. Okneprimetno na pozadini od plavog neba i najpufnastijih oblaka koje je video itave go

egova kancelarija nije imala ovakav pogled."Narednie Moulam", rekao je glas.

Okrenuo se. Sastanak je sazvao ministar odbrane. U konferencijsku salu sa zidovima prekrivnelima od tamnog drveta moglo je stati vie od dvadeset ljudi. Nije imao sree, prozvali su ggo to je mogao da se nauiva u vidiku.

"Da, gospodine."General-major, koji je sa ela blistavog stola od hrastovine predsedavao sastanku, pogled

okolo kao da se pita ko je odgovorio.Narednik Moulam se nakaljao. "Kako mogu da pomognem?", pitao je."Upravo sam priao o tome, narednie Moulam, da su smo otkrili neke nove podatke. Da li

m rekli neto o tome?""Jutros smo pregledali mejlove i tvitove, gospodine. Veinu odbacujemo, ali ove porukmenili organizatori demonstracija planiranih za petak. Tiu se zaliha. Da li da ih proitam?"General je klimnuo glavom.


30/220

Poglavlje Deseto

za je jurio ulicama, na kojima je i dalje vladala prilina guva. Ponovo sam sedeo na zadditu. Inspektor Erdin je ostao u bolnici. Njegove kolege su nestale. elo mi je pulsiralo kam migrenu.U meni se tokom proteklih par sati toliko toga uskomealo. Grad je snano povezan s prol

de su mnoge stvari drugaije.

Stisnuo sam pesnice kada smo izleteli na irok nizak most. Imao je ogradu od kovanog gvoe strane. Ispod njega, crna voda je klizila kraj nas. Preko drugog kraja mosta pomaljala se da krunisanog osvetljenim vrhovima Topkapija, palate otomanskih sultana, i kupolom Svete Spola je plamtela utom svetlou i, sa svoja etiri minareta, liila na sliku raenu uljanim boa je iznenada oivela. Iznad nje, zvezde su slabano sijale kroz sumaglicu. Prelazili smo

atnog roga.Pitao sam vozaa koliko nam vremena treba do hotela. Nije mi odgovorio. Znao sam samo jna turskom - merhaba, zdravo - tako da sam odluio da uutim.

Posmatrao me u retrovizoru. Zatim je dotakao amajliju, jedno od onih plavih okruglih otiv urokljivih pogleda koji po Turskoj vise posvuda. Kada smo stali na semaforu na drugomosta, obratio mi se.

"Va prijatelj je igrao opasnu igru, zar ne?"Netremice je posmatrao retrovizor.Pogledao sam preko ramena. Iza nas su stajala kola sa zatamnjenim prozorima."Ono ime se bavio nije trebalo da bude opasno", odvratio sam.Coknuo je, kao da mi ne veruje. Svetlost se promenila. Jurnuli smo, presekavi dve kolov

ke na nain koji bi izazvao pravu katastrofu u Londonu.

Ukljuio je radio. Neobuzdani tonovi ispunili su unutranjost automobila; delom arapski lamom latino ritam. Zatim je iskljuio radio, kao da se setio da ne treba da puta muziku dok nosti.

Izali smo na kaldrmu i posle naglog skretanja, dok su se minareti i kupola Aja Sofije pomad nas, stali ispred zgrade boje pergamenta. Bila je to petospratna graevina iz otomanskeik na svadbenu tortu. Dominirala je itavom stranom uske i strme sporedne ulice.Alek mi je rekao da je odabrao taj hotel zbog toga to se nalazi u najstarijem delu Istan

zu vrha brda na kojem se nalazi Aja Sofija. Tu je Bizas osnovao prvobitnu grku kol

koliko stotina godina pre nego to je porodica Aleksandra Velikog posadila prvu maslinu.Poloaj je odabran iz razloga koji bi ak i dete shvatilo. Bilo je lako odbraniti ga. Okruedom s tri strane; Mramornim morem, Bosforom i Zlatnim rogom.Nedaleko od hotela nalaze se ostaci starog rimskog hipodroma, stadiona na kojem se m

ao Ben Hur.Meutim, zavetanje carskog Rima predstavljalo je samo deo istorije ovog grada. Kratka

ila je hotel od palate i harema otomanskih sultana, vladara carstva koje se u jednom treostiralo od Egipta do Bea.

Izaao sam iz automobila. Du ulice su se nizale zgrade iz otomanske ere, kamenih zid

ada izbledelih od sunca. Hotel se uzdizao iznad mene. To to idem Alekovim stopama i vidim


31/220

je on gledao pre samo par dana delovalo mi je udno, uznemirujue.Na trenutak sam stajao i posmatrao policijska kola kako se udaljavaju. Oseao sam

mina u toplom vazduhu, uo smeh i glasove. Dotakao sam uti malter hotelskog zida dokraao uz stepenice sa ulice.

im sam uao u zgradu, osetio sam udar klima-ureaja. Nasmeena dama za staklramodernom recepcijom imala je najplavlju kosu koju sam u poslednje vreme video. Kadkao kako se zovem i da mi je Alek bio kolega, bila je prijateljski nastrojena i veoma saoseajn

"Tako nam je ao zbog onoga to se dogodilo. uli smo od policije da je gospodin Zegl

ao nesreu. Uasno. Bio je tako fin. ta mu se dogodilo? Znate li?""Da." Meutim, nisam imao elju da joj ispriam, pa sam samo dodao: "Hvala. Cenim

baznost".Nasmeila se i podigla prst u vazduh kao da pokuava neega da se seti. Posle nekoliko tren

rekla: "Stiglo je neto za gospodina Zeglivskog."Okrenula se i osmatrala pretince na zidu iza sebe sve dok nije pronala ono to je traila - v

aon kovertu. Trijumfalno ju je okrenula prema meni da bi mi pokazala ta na njoj pie. Gospglivski.

Uzeo sam je. Dok sam iao ka liftu, blago sam je stegao. Uinilo mi se da unutra ima nekaka papira i jo neto na dnu.S ogromne sofe na drugom kraju recepcije u mene je zurio ovek u crnoj jakni. Najeio sa

mislio sam njegovog korpulentnog efa, koji se na spratu zabavlja s maloletnom kurvom. Ili trDok sam ekao da lift stigne do petog sprata, otvorio sam prstom kovertu i pogledao unutr

u se nalazio srebrni privezak za kljueve s prikaenom USB memorijom. Izvadio samgledao i stavio u dep. Unutra su bile jo samo neke fotografije.

Zamalo da ih ispustim na mermerni pod hodnika dok sam onglirao s kljuem od sobe i torpo sam ih pogledao tek kada sam uao unutra.

Na jednoj se nalazila ena duge crne kose i irokog osmeha. Alek je oigledno bio vposlen. Neto me steglo u grudima. Da li ona zna ta mu se dogodilo? Pognuo sam ramena dotiskala teina njegove smrti. Jedno u obeati i sebi i njemu. ta god da se dogodi, otkriu o uradio.

Smirio sam se i ponovo pogledao fotografije.Dve su bile drugaije od ostalih. Na jednoj se nalazio troni podni mozaik. Oko njega je biodrugoj je bila unutranjost tunela ozidanog ciglama. Imao je zasvoenu tavanicu, ko

ginjala nadole. Ploa od utog mermera visila je na zidu blizu ulaza u tunel. Jedva sam nazira

urezano na nju; vaga s maem postavljenim preko tasova.Spustio sam fotografije na okrugli sto kraj prozora. Nisam mogao da razaberem o emu sesam eleo o tome da razmiljam. Pogledao sam oko sebe. Soba je predstavljala kopiju kmanskog stila. Bila je ukraena crvenim i zlatnim bojama. Svaki komad nametaja b

emazan debelim slojem laka.Kad sam se na brzinu istuirao, iskljuio sam lampu kraj kreveta i zurio u senke dok su mi

ale. Osetio sam blagu aromu. Miris rua. To me podsetilo na Ajrin. Bilo bi tako lepo da moguje nazovem i porazgovaram s njom o svemu.Kada sam je upoznao, studirala je medicinu. Najpre nije bila zainteresovana za mene, ali sa

m da obino popije pie u univerzitetskom baru pre nego to sedne na voz koji e je odvesti


32/220

delju dana kasnije izali smo na prvi sastanak. etnja kroz Hajd park. Umela je dobro da sluVenali smo se tri meseca poto sam diplomirao. Jedna od njenih prijateljica nas je zadirk

imamo savren ivot i da smo sreni to nam tako dobro ide tako brzo posle di plomiranja.Zatim se dobrovoljno prijavila da ide u Avganistan s teritorijalnom odbranom. Bili s

trebni lekari. Prijavilo se troje ljudi iz njene bolnice. To me je teilo. Glupo sam verovao daoj ljudi znai veu bezbednost. Da su male anse da sve troje poginu. Njihova misija zapoe dve godine i tri meseca.

Nije se vratila. Dve nedelje posle poetka misije poginula je u eksploziji bombe kraj

ozvane IEN - improvizovane eksplozivne naprave.Dugo sam bio bespomoan i gnevan u isto vreme. Ajrin je bila sve ono to je u Engleskoj d

lela je samo da pomae Ijudima. To to je poginula nije poteno. Nimalo.Posle njene pogibije, mesecima sam zamiljao kako ulazi na vrata. Nadao sam se, uprkos l

u se jednog dana probuditi i ponovo je nai kraj sebe.Tragedija sve izoblii.Klizio sam u san, na rubu svesti. Naao sam se u Londonu, hodao ka Bakingemskoj pal

ret mi je dolazio ovek u dugakoj beloj koulji s bokalom vode u rukama. Okrenuo sam se.

bio iza mene, u daljini. Znao sam ko je u pitanju. Meutim, bila je predaleko. Okrenuo samtrao, sapleo se.Probudio sam se obuzet nelagodnou. Zavese od poda do plafona predstavljale su samo se

mi. Uspeo sam da razaberem nejasne obrise pozlaenih ara u vidu otomanskog Istanbula, kouaju u nizovima po zidu, poput janiara, sultanovih straara, koji stoje u stavu mirno.

Tada sam osetio pokret. Neto je u krevetu sa mnom.Doavola! Zamahnuo sam pesnicom i zario je u duek, pa skoio s kreveta i pojuri

ekidaa za svetlo, koji se nalazio pokraj vrata kupatila. Sobu je ispunila uta svetlost.Nije bilo niega na krevetu, a ni ispod njega. Jesam li poludeo? Preplavilo me olakanje. D

pitanju neka ivotinja, pauk, neto slino? Najeio sam se. Nije trebalo da ostavim otvoren przvonio je telefon."Gospodine Rajan?" Bio je to zabrinut enski glas. Recepcionerka koja mi je dala kovertu

m na krevet priljubivi telefon uz nago rame. Lagan povetarac s prozora prelivao mi se prekoput vode.Da?"

"Dva oveka su krenula gore da vas vide, gospodine Rajan.""Molim?"Veza se prekinula. Spolja se uo kamion, koji je stenjao pri usponu. Na trenutak nisam razu

to je nazvala. Zatim mi je sinulo. Upozoravala me.

S vrata se zaulo otro kucanje - kuc, kuc, kuc. Na kvaki se zatresao znak"ne uznemiravaj".Brzo su stigli. Ponovo se zaulo kucanje. Ovoga puta zvuk je bio jo uporniji.Priao sam vratima i pogledao kroz pijunku. Nita. Samo tama. Da nije neispravna?"Hajde, gospodine Rajan", dozivao je nametljivi enski glas. Engleskinja."Saekajte", odv

m, zgrabio majicu iz torbe i navukao je preko glave. Oglasilo se jo otrije kucanje.Dum-dum-dum-dum."Dolazim." Doavola, kakva je urba u pitanju? Navukao sam pantalone i uvukao stop

kasine od izvrnute koe.Ponovo kucanje.

DUM, DUM, DUM, DUM!


33/220

"Hajde!" Zvuala je mrzovoljno, kao da nije ula moj odgovor, ili ga je ula, ali smatra da nvoljno brz.Naglo sam otvorio vrata i prislonio nogu uz njih, za sluaj da moram brzo da ih zatvorim.Ispred je stajala privlana ena. Nagaao sam da je u kasnim dvadesetim godinama. Nos

ku crnu majicu s rol-kragnom. Lice joj je bilo simetrino, oi tamnozelene i ozbiljne, kosa upljena pozadi. Oko vrata je nosila tanak zlatni lani. Uprkos vitkoj grai, oigledno je bnju da brine o sebi.Prinela je identifikaciju mom licu. Ugledao sam strog izraz i zvanini peat, trougao sa krun

vima EIIR{3} iznad njega, kao i rei"britanski konzulat" ispod. Zatim je identifikacija nestalgo to sam uspeo da proitam bilo ta drugo. Malo se ispravila. Zatim mi je sinulo. Ovo je ekovih fotografija."Poite sa mnom, gospodine Rajan. Odmah." Bacila je pogled ka liftovima."Gore su krenuli neki ljudi koje ne elite da upoznate. Na recepciji su zahtevali da saznaju

e sobe. Morate poi sa mnom. Ozbiljna sam." Pogledala je niz hodnik, kao da oekuje akog trenutka prekinu. ulo se metalno dobovanje dok se lift uzdizao ka nama. A zatim krckao je na jednom od niih spratova, moda ba onom ispod.

Oseao sam miris njenog parfema. Blag i sladak."Da li ste poznavali Aleka?"Preko lica joj je preletela senka oklevanja."Zovem se Izabel arp. Bila sam Alekov oficir za vezu u konzulatu. Hajdemo, gospodine R

o ne elite da zavrite kao on."Opipao sam zadnji dep pantalona. Novanik mi je tu. Mogu uzeti drugi klju-karticepciji. Obuen sam. Obuo sam cipele."Okej."Brzo se kretala. Vrata sobe su se zatvorila iza mene uz kljocaj. Ve je prela pola put

dnik do vrata iznad kojih se nalazio znak za izlaz.Otvorila ih je, saekala da proem i potom ih zatvorila."Mislio sam da e me neko doekati na aerodromu", kazao sam. I dalje nisam bio siguran

ga sam krenuo s njom."Dolo je do malog nesporazuma", rekla je. "Ali, sada sam ovde." Krenula je niz step

loene tepihom. Pratio sam je.Ba sam hteo da je pitam zato ide tako brzo, kada sam uo tresak iznad nas, kao da je

zvalio vrata.

"Dolaze", rekla je. Jedva sam je uo. Prigueni koraci su odjekivali odozgo.Prela je naredni niz stepenica u dva skoka.Neko je vikao odozgo. Zatim su se na stepenitu zaula dva praska. Propratilo ih je

ukanje kraj mene. Glavu mi je zasula kia betonskih krhotina i praine. Neto je pogodilo zid ne!"Skotovi" procedila je sebi u bradu. Jedva sam odravao korak s njom.Srce mi je divlje tuklo.Neto je udarilo u metalnu ogradu iza mene. Zakripala je. Trgnuo sam ruku.Kroz telo mi je jurio adrenalin, peckajui mi sve miie. Kosa mi se uspravila na glavi. ini

da mi se skalp zatee.


34/220

Pravio sam tri koraka odjednom, ponekada i etiri. Oseao sam grubost betona ispod taiha kada bih zakoraio na stepenik. Zatim je Izabel maltene pala. Uhvatio sam je podrudigao. Osovila se na noge. Nastavili smo.

Zvuk tranja i glasovi vie nisu bili daleko. Stizali su nas. Pogledao sam iza sebe. Videomo senovitu maglinu koja se sputa prema nama.

Izabel je bila bela u licu.Zadnje loe na butinama su mi stenjale od napora, krv mi je jurila kroz vene. Kbsu, doavo

di?

U dnu stepenita sam prestigao Izabel i probio vrata za sluaj poara. Drao sam ih dokola. Zagluujua buka alarma grunula je iznad naih glava.

Zatim je potrala poput olimpijskog sprintera niz praznu betonsku aleju pred nama. Jurnuo sam dok su mi se plua borila za vazduh. Uputila se crnom rend roveru , ogromnoj buba

saenoj na prevelike gume.Svetla automobila su zatreptala dok smo se pribliavali. Na trenutak sam pomislio da je

utra."Unutra", urliknula je i jednim trzajem otvorila vrata s vozake strane.

Zalupio sam vratima za sobom i obavio me oseaj sigurnosti. Tada sam uo priguene porenuo sam se da pogledam kroz prozor. Dva krupna oveka, od kojih je jedan bio elav, izleteoz izlaz za sluaj poara. elavac je podigao ruku i uperio pitolj u nas.

Zaula se buka slina eksploziji petardi."Krenite!", uzviknuo sam.Motor rend rovera je za reao. uo sam itanje klime.Poskoili smo napred. Potom sam uo glasan prasak. Osvrnuo sam se.Pogodili su nam zadnje staklo. Sada se na njemu oslikavala zvezda. Zatim jo jedna. Me

e se slomilo. Imamo staklo otporno na metke.

"Veite pojas", naredila je.Iznenada se pojavio zid od cigle. Skrenula je."Bie im potrebna raketa da nas zaustave." Zvuala je trijumfalno.Dok su nam gume kripale, skliznuli smo bono u praznu ulicu. Preplavilo me uzbuenje. Bi

drago to sam iv."Diplomatski automobili vrede svaki peni", rekla je. Drala je volan tako vrsto da s

avci trali ispod blede koe."Ko su, doavola, ti ljudi?", zaurlao sam.

"Mislim da je bolje pitanje ta ste vi, doavola, uradili, kada tako silno ele da vaepaju?""Nemam pojma", uzviknuo sam, duboko udahnuo i popustio stisak na odmoritu za ruke, pa

stio ruku. Drao sam se suvie vrsto. Zurio sam kroz zadnje staklo. Nisam video da nasati. Izabel je jo jednom skrenula uz kripu. Udario sam ramenom o prozor.

"Bolje da zahvali svom anelu uvaru to veeras nisam uzela taksf, nastavila je.Zavalio sam se u sedite i protrljao lakat. Blago je pulsirao. Unutranjost rend ro

ikovala je na auru od crne koe i matiranog aluminijuma. Nasred volana od uglaane hrastazio se blistav logo. Vozilo nalik peini mirisalo je na kou. Prozori od zatamnjenog stakla b

boko uvueni.


35/220

Skrenuli smo za naredni ugao znatno sporije. Zatim se, poto je i sama bacila pogled kroz zklo, zavalila u svom seditu."Ima li pojma koliko je teko parkirati ovaj automobil?", rekla je.Jo sam razmiljao o tome da su nas ona ubrad maltene uhvatila. Pogledao sam Izabel. No

june zlatne minue. Zasvetlucale su kada smo proli pokraj ulinog svetla.Izgledala je kao da je neto slino radila i ranije. Iz urednog konjskog repa pobeglo joj je

koliko vlasi. Neno su leprale na povetarcu koji je pravila klima.Rend rover je reao dok je menjala brzine. Strma ulica kojom smo se vozili bila je pra

ma je okruivala usamljena ulina svetla. Poskoili smo preko rupe."U dobroj ste kondicijf, rekla je i pogledala me. "ivite u teretani, zar ne?""Ne. Ronim i trim skoro svaki dan, ali obino ne da bih spasavao svoj ivot. Da li se vam

sto deava?"Odmahnula je glavom. "Uglavnom pomaem biznismenima i turistima. I spasavam nesren

vora.""ta mislite da su ovi hteli?"Namrtila se kao da sam je uvredio. "Gospodine Rajan, rekla sam vam. Ovo ima veze s v

legom Alekom.""Ali ja nemam pojma zato bi ne neko jurio na taj nain. Zar je itav Istanbul poludeo?""Nikako."Osetio sam da me ruka boli. Protrljao sam je i opipao. Nita nije bilo slomljeno, ali bila je k

lna.Stali smo na semaforu."Oigledno ne moete nazad u hotel. Odveu vas na neko drugo mesto." Zvualo je kao da

lesnog psa u tenaru."Umem da se brinem o sebi."

"Ne gleHajte poklonjenom konju u zube, gospodine Rajan. Zar vas nisu tome nauili na MITgledala me tu, na semaforu."Ne, uili su me da traim objanjenja. Jo ne znam ta se upravo dogodilo.""Gospodine Rajan, kada ovde pucaju na Ijude, to je obino iz dobrog razloga - zbog dro

eg goreg.""Nisam umean u trgovinu drogom ili neto gore."utala je par trenutaka. "ta je s projektom na kojem ste radili s Alekom? Da li je mogue d

a neke veze sa tim?"

"Ne bih rekao. Projekat nije naroito bitan. Svakako nije kontroverzan. Zaboga, samoografisali Svetu Sofiju. To je sve. Kakav idiot bi zbog toga ubio?""Pa, nekome ste zgazili na ulj. One siledije su bile spremne da ubiju i vas i mene, to m

put, uopte ne dopada."Dok smo se vozili, u odreenim intervalima je proveravala ogledala. Disanje mi se ma

atilo u normalu, ali su mi miii na nogama bili napeti kao da sam trao maraton. U stomakuao udan oseaj; oseaj praznine, kao da sam povraao, a nisam."Bavite li se antikvitetima, gospodine Rajan? Ovaj grad ih je prepun. Moda se u vaem po

azi neto to ovi momci ele, neto vredno", pitala je otrim, sumnjiavim glasom.

"Na pogrenom ste putu." Nerviralo me to to insistira da sve ovo ima neke veze sa mnom.


36/220

"Na Institutu se ne bavimo antikvitetima, niti ih krijumarimo. Nemam nita to ti ljudi atralno sam potapao telo.Dotakao sam prstima USB ureaj u depu pantalona. Na trenutak sam razmiljao o tome da

minjem, ali odluio sam da ga ipak izvadim i pokaem joj koliko sam malo stvari sakupio zakoliko sati koliko sam ovde.

Izvukao sam ureaj veliine prsta i mahnuo njime kroz vazduh sa omalovaavanj em."Ovo je jedina stvar koja mi je data otkako sam stigao. Bilo je u koverti s nekim fotografijam

eka. Mislim da ne bi zbog toga pokuali da nas ubiju."

Posegnula je prema USB ureaju."Mi emo to proceniti."Sklonio sam ruku. "Ovo je vlasnitvo mog instituta." Nisam ak ni pogledao ta je na njemu."Dajte mi to, gospodine Rajan." Sada smo putovali kroz oigledno siromaniji deo grada. S

ane puta kue su bile sabijene u gomile."Ili da vas ostavim ovde, poto niste raspoloeni za saradnju." Zastala je na oku kao da z

a nameru da me izbaci napolje."Mogu da im pobegnem jo lake ako me vi ne zadravate", rekao sam."A moda e sada ciljati bolje."

"Dajte mi jedan dobar razlog zbog ega bih vam predao USB."Razdraeno je uzdahnula. "Sluajte, obezglavljivanje je u Turskoj davno izalo iz mode. Anovo poelo, znai da se deava neto ozbiljno. Moramo da ispitamo sve to nam moe pomokrijemo zato je Alek ubijen i ko je to uinio. Zbog toga mi je potrebna vaa puna saradnja. A olim vas, mogu li ga dobiti?" Ispruila je ruku.

"Okej", odvratio sam. "Ali, elim kopiju svega to se na ureaju nalazi. Da li smgovorili?"

Oklevala je, a zatim klimnula glavom.Predao sam joj ureaj.


37/220

Poglavlje Jedanaesto

apin Anak stajao je na balkonu svog stana. Svetlost zgrada oko Zlatnog roga ispred ledala je poput pauine posute dijamantima.Krajevi njegovog tamnoplavog svilenog ogrtaa vijorili su na vetru. Zauo se gnevan u

gledao je dole preko ograde od kovanog gvoa. Tokom ranog avgusta Istanbul je vreozduha, pogotovo na nivou zemlje. Samo oni u skupim stanovima ili hotelskim sobama os

dan povetarac, koji klizi preko krovova.Daleko dole, ispod utog svetla uline lampe, prosjak se grio u praini. Ljudi su se skup

ko je viknuo. Anak je posmatrao nesrenikovu agoniju kao da posmatra smrt mrava.Klizna vrata iza njega otvorila su se uz tiho itanje. Okrenuo se. Melak je izaao na ba

klonio se i tiho progovorio."Nai Ijudi nisu uspeli. Kola u kojima su pobegli imala su diplomatske tablice. Registrovabritanski konzulat. Imamo fotografije iz sobe, kao i ajped kompjuter." Dodao je fotog

apinu.

"Nemoj ukljuivati ajped", rekao je Arapin. Pogledao je fotografije. "Niste se dokopali njegefona?""Ne. Ali, znamo kako se zove. Jue je stigao iz Engleske.""Potraite ga, ali diskretno. I zavrite sa ienjem. Ne elim da ostanu tragovi, neko moe

onae."Melak je klimnuo, okrenuo se i vratio unutra zatvorivi uz kljocaj klizna vrata za sobom.Arapin je preao prstima po ogradi balkona milujui je. Zatim je vrsto stegnuo.Primerci fotografija koje je Grk snimio moda su ve u rukama Britanaca. Nee im biti lak

kriju gde su nainjene, ali nee biti ni nemogue.

Ali, da li e shvatiti znaaj onoga to su pronali, da li e se potruditi da to istrae? Moda.upi. Sve preostale sitnice moraju se raistiti i to brzo.

Ne smeju protraiti pet godina planiranja. Bilo im je potrebno suvie vremena da stignu dke. Sve je skoro spremno.Setio se dana kada je krenuo ovim putem. Dana kada je otkrio raskomadano telo svog

vnoj spavaoj sobi kitnjaste vile u Austriji.Otac je zasluio ono to je dobio. Svako ko provodi vreme oamuen od droge na Azurnoj o

ipa svoje naslee, zasluuje bolan kraj. Od njega je nauio samo jednu korisnu lekciju, lekci

u retko koji otac smatra da je potrebna deci.Arapinov ukus bio je iskvaren jo pre mnogo vremena. Znao je to otkako je silovao dezu svoje kole u Engleskoj. Lokalne novine bile su prepune lanaka. Jo mu nije bilo jasno za

zali toliku frku ni zbog ega, zbog krajnje nebitne larve. Englezi su suvie osetljivi.Ta nena devojica nije bila njegov prvi izbor kada su zabranjena zadovoljstva u pitanju. Izg

nevinost kada mu je bilo deset godina. Otac i njegovi prijatelji su se smejali dok su se pretvga dave na jahti u Egejskom moru i uivali u njegovom telu. Bilo je to iskustvo koje nikada

boraviti.Ono to mu je otac posle toga rekao urezalo mu se u um: "Kada uini stvari koje ne mog

rotene, postaje slobodan zbog toga to nikada ne moe da se vrati, da ih opovrgne."


38/220

Bio je u pravu. Slobodan je i na pragu da ostavi svoj trag na nain koji njegov otac nije mogmisli. Uinie neto to su njegovi preci inili pre mnogo vekova. Uinie to zahvaljsleenom imanju i titulama, ije poreklo vodi hiljadu godina u prolost Malo je onih koji ivoljno ambicije, novca i veza da to ostvare. Njegovo vreme dolazi.Telefon je zazvonio. Podigao ga je s mermernog stola. Na displeju je treptao znak za ifro

ruku. Pritisnuo ga je. Slova su se razvila pred njim.S ulice se zaula sirena ambulantnih kola. Spustio je telefon i gvirnuo preko ograde. Sen

lele oko vozila. Nemone larve.

Promenie se sve na ta su navikli. Preostalo je samo jo nekoliko stvari koje treba sredelak e to lako obaviti. Davno je dokazao da uiva u takvim zadacima.


39/220

Poglavlje Dvanaesto

je prola pono kad smo stigli u jedan od stanova britanskog konzulata, a uveliko je otkdan sat kada sam konano zatvorio oi u jednoj od spartanskih spavaih soba s mermernim pod

Nisam dobro spavao. Samo nekoliko sati poto sam zadremao, uspravio sam se i pogledabe dok su mi seanja navirala. Osetio sam bes dok su se zraci ranog jutra probijali kroz rolzduh u sobi bio he vlaan i teak. Ukljuio sam klimu kraj prozora pre nego to sam poa

avanje.Jedno pitanje mi nije dalo mira. Da li me one drkadije jo trae?Stan je imao terasu sa zapanjujuim pogledom. To i nije bilo iznenaujue s obzirom na to

azi na desetom spratu i okrenut je ka taki u kojoj se spajaju blistavo Mramorno more i uzbusfor.Istuirao sam se u malom kupatilu u sklopu sobe. Ostao sam pod tuem due nego obino, d

da spirala dvanaest sati napetosti. Kada sam se obrisao i obukao, izaao sam na terasu.Druga obala Bosfora, azijska strana Istanbula, bukvalno drugi kontinent, plivala je tamo dal

no jutarnjoj izmaglici. Direktno ispred mene, kroz suncem obasjan bosforski kanal plovila sno vidljiva niza raznih brodova, tegljaa i tankera, poput penom poprskanih insekata.Izabel mi je prethodne noi rekla da stambeni blok gleda na staru vizantijsku luku Bukeleon

opsluivala palatu cara Justinijana. Svetlucavo more i beskrajno plavo nebo sigurno su u to vi privlani koliko i danas.Dok sam se divio pogledu, Izabei mi se pridruila. Nosila je posluavnik s kroasanima, put

emom, kafom, vruim mlekom i svetlobraon eerom.Nevezana crna kosa padala joj je preko ramena, ali i dalje je izgledala nekako poslovno. Ta

imala ozbiljan izraz lica.

"Da li si se naspavao?", pitala je."Naravno, svaki put kada pucaju na mene i zamalo izbegnem kidnapovanje, spavam kao beba"Bie to lepa pria za tvoje unuke.""Ako ih ikada budem imao." Sipao sam nam kafu, a zatim probao svoju. Bila je jaka i crna

kva mi je bila potrebna. Pojeo sam kroasan."ta je s policijom? Da li si ih nazvala?", pitao sam dok sam dosipao kafu. Razmiljao sam

ba da prijavimo ono to nam se dogodilo."Obavestiemo ih u odgovarajue vreme. Naa prva briga je tvoja bezbednost."

"Zato sino nisi pucala na onu kopilad?"Posmatrala je more."Ne nosim pitolj, one. Nisam prokleti Dejms Bond. Ovo nije film." Osetio sam slan

ora kada ga je dobrodoli povetarac doneo do nas."estoke uline borbe nisu u opisu naeg posla.""Ima li pojma ko su bili ti momci?""Ne, i neemo donositi zbrzane zakljuke. Svi koji su zbog neega kivni voljni su ovih da

uaju sreu. Moda ima neku novu ideju?""Sigurno se ali", odvratio sam. "Ono sino je nalikovalo na igricu Velika kraa: Ve

anbulu"


40/220

Zurila je u ogromni crveni tanker za naftu, koji je ostavio za sobom flotu brodova usidreamornom moru. Polako je napredovao ka Bosforu. Sela je na tapaciranu stolicu od prenutu ka moru, i podvila noge ispod sebe kao da e poeti da radi jogu. U crnom donjemnerke i uskoj crnoj majici izgledala je kao instruktor u teretani. Ja sam ostao da stojim i uivgledu.

"Neki tankeri ekaju nedelju dana da prou kroz moreuz", rekla je. utali smo neko vreme."Nisam oekivao ono to se sino dogodilo", izustio sam najzad."Turci su meu najljubaznijim ljudima na svetu, one. Srdani su, topli i irokogrudi, ma

eterano." Podigla je ruke iznad glave."Nikada nisam videla da se nekom gostu deava ono godilo tebi." Pijuckala je kafu.

"Veoma smo zabrinuti." Spustila je olju. "Alekova smrt povezana je s pretnjom Ujedinjaljevstvu.""Molim?", trgao sam se.Zurila je u more. Dok se sunce uspinjalo na nebu, vrelina je svakog trenutka postajala sve

m mi je delovao izuzetno daleko."Na internetu se vemoe pogledati klip. Odsecanje Alekove glave." Sadaje govorila v

zo. "Takoe sadri pretnju da armagedon stie u London." Zastala je kao da eli da mi oemena da shvatim to to mi govori."Uz sve to se deava, tokom protekle godine suoili smo se s mnogo slinih stvari. Ludaci

edno da istupe. Zato neemo paniiti, ali moramo da ispratimo svaku pretnju. Zbog toga moraam da li postoji jo neto to moe da mi kae, neto to nam moe pomoi da otkrijemo i su ubili Aleka." Okrenula se prema meni.Gledao sam je. Da li ona to ozbiljno misli? Da se Alek nije uvalio u neto uasno glupo?"Kada bih znao bilo ta to moe biti od pomoi, rekao bih ti. Zaista.""Nadam se da je tako."

Ustala je i ula unutra. Vratila se za manje od pola minuta nosei neke fotografije.Spustila ih je na stakleni trpezarijski sto."Ove slike su bile na USB ureaju", rekla je.Sagnuo sam se i pogledao ih. Na jednom papiru bile su odtampane smanjene sve fotografij

e su bile uraene u punoj veliini. Bile su to fotografije mozaika u Aja Sofiji. Brzo saegledao. Jedine koje oigledno nisu bile iz Svete Sofije bile su one dve uveliane i njegbelina zajednika fotografija.One koje je odtampala u punoj veliini bile su iste koje sam ostavio u koverti u hotelskoj

gurno su neto znaile Aleku poto ih je dao na tampanje. Ali ta?"Moe li nam rei bilo ta o ovim fotografijama?" Pokazala je rukom prema njima.Paljivo sam ih pogledao. "Nisu deo naeg projekta. To je sve to mogu da kaem."Privukla je jednu stolicu i sela."Okej, hajde da se vratimo na poetak", zapoela je."Da li va projekat podrazumeva rad na

kvim iskopavanjima ili tunelima ispod Svete Sofije?""Ne, nikako." Sedeo sam preko puta nje i sunce mi je sijalo u lice. "Zato onda ove fotog

ledaju kao da su snimljene pod zemljom?""Nemam pojma. Naim projektom obuhvaeni su mozaici koji su izloeni javnosti. Uost

ili smo mnogobrojna istraivanja u Aja Sofiji i utvrdili da ispod nje nema kripti, nita s


41/220

ome." Pokazao sam fotografiju. "Samo nekoliko tunela za odvoenje vode. Niko nikadaonaao mozaike ispod Aja Sofije."

"Pa, gde su onda ove fotografije snimljene?"Nisam imao odgovor na to.Ponovo je ispruila ruke visoko iznad glave, kao da se zagreva za as joge. "Mislim da je

lo istraivao, one.""Sigurno to nije inio u Aja Sofiji. Dobro je uvana po itav dan i no. U tom muze

eteno neprocenjivo blago. Obezbeenje je neprobojno " Otpio sam gutljaj kafe, spustio olji

i uzeo jednu fotografiju. Bio je to podni mozaik, predstava Bogorodice s detetom u plaetlozelenim bojama. Izbledela slova IH, nedaleko od glave bebe, predstavljaju ime"asina i prelepa predstava, arhetip hrianske umetnosti. U Svetoj Sofiji postoji velika gorodice i deteta nalik ovoj."Da li ti je Alek rekao bilo ta o onome to je namerio da uradi? Bili ste prijatelji, zar ne?""Da, bili smo prijatelji, ali nije mi rekao nita o ovome." Ponovo sam pokazao na slike. "Z

i nije nita rekao? Na ovoj fotografiji si ti, zar ne?" Pokazao sam onu sliku."Ruali smo zajedno, one. Konzulat voli da bude informisan o onome to se u gradu deava

prijatan ovek, ali jedva da smo progovorili koju re o njegovom poslu. Pre nego to pita, oti rei da nije pominjao fotografisanje na bilo kom drugom mestu."Zato mi Alek nije rekao da ju je upoznao i zato mi nije pomenuo ove udne fotografije? Da

nirao to da uini kada se vrati? Ili sam ja moda naivan?"

Documents

Lorens O'Brajan~Istanbulska zagonetka