file:///C:/Users/Nina/Downloads/psss_sabac_-_bilten_za_februar_2012_%20(1).pdfLUCERKALucerka dostize visinu od jednog metra i ima veoma dubok koren, cija duzina ponekad iznosi cak do 4.5 m, a u nekim izvorima informacija se nalazi da ta duzina moze da iznosi i do 7 m. Ima plave ili ljubicaste cvetove. Sadrzi belancevine, provitamin A i B, vitamin B, C i K, hlorofil, ksantofil, kalcijum, saponizid, holin, gvode, aminokiseline, jabucnu, malonsku i limunsku kiselinu. Koristi se list. Bere se od juna do septembra. Lucerka je visegodinja biljka, pa zbog toga tokom zime moze biti ostecena niskim temperaturama. Prema brojnim istrazivanjima stepen ostecenja lucerke tokom zime u tesnoj je vezi sa nivoom rezervne hrane u korenu. Sistem kosidbe u jesen treba da obezbedi obnovu rezervnih hranjivih materija, koje ce omoguciti presivljavanje biljaka i na najnzim temperaturama. Na nivo rezervnih materija u korenu lucerke uticu: plodnost zemljista, klimatski faktori, osobine sorte i ostecenja od stetocina i bolesti. Najznacajni faktor je, ipak, vreme kosidbe (odnosno faze) lucerke tokom godine, kao i pravo vreme poslednje kosidbe u jesen. Visoka plodnost zemljista (bogato kalijumom) doprinosi boljoj sintezi i akumulaciji hrane i smanjuje stres izazvan jesenjom kosidbom. Kosidba u oktobru nema uticaj na prinos ako je lucerka pravilno dubrena kalijumom. Stetan efekat jesenje kosidbe je manji ako nema stresnih ekoloskih uslova. Blaga temperatura zimi i prisustvo funkcionalnih prizemnih listova na biljkama, obezbedjuje veci sadrzaj secera u korenu i smanjuje nepovoljan uticaj jesenje kosidbe. Sorte tolerantne na cescu kosidbu, otporne na niske temerature i bolesti (posebno na bakterisko uvenuce), uspevaju da akumulisu rezervne materije i umanje negativne posledice jesenje kosidbe na prinos i trajanje lucerista. Ako ima dovoljno vremena za obnavljanje sadrzaja secera (faza pocetka cvetanja) izmedu otkosa, kosidba u jesen manje utice na prinos i trajnost lucerista u narednoj godini. Primeceno je da nekosena lucerka daje tri porasta tokom godine. Prvi u rano prolece, drugi krajem juna i treci pocetkom avgusta. Pupoljci koji ce se razvijati sledece godine, razvijaju se krajem avgusta ili pocetkom septembra.Poreklo i rasprostranjenostLucerka je jedna od najstarijih krmnih biljaka. Pocela se gajiti jo u VII veku pre nove ere, najpre u Mesopotamiji i Arabiji, najstarijim ognjitima zemljoradnje i navodnjavanja. Neki naucnici tvrde da je lucerka u V veku pre nae ere preneta u Grcku u vreme persijsko-grckih ratova. Neki naucnici smatraju da je lucerka u Jugoslaviju preneta iz Madjarske pre dva veka. Ona se kod nas intenzivno pocela siriti pre nesto manje od sto godina. Od obicne lucerke danas je rasprostranjena hibridna lucerka. Ona je zastupljena na svim kontinentima. Povrsine pod ovom kulturom se iz godine u godinu povecavaju.U Srbiji ima preko 60% kiselih zemljita a ona svojom niskom produktivnou postaju limitirajui faktor biljne proizvodnje. Na kiselim zemljitima manji su i loiji prinosi a kisela zemljita su i veliki zagaivai hrane. Na kiselim zemljitima biljke lako usvajaju i ugrauju u svoja tkiva teke metale kao i radioaktivne elemente. Viak tekih metala dovodi da se koren razvija samo u pliem delu zemljita te ne moe da uzima hranljive materije i vlagu iz dubljih slojeva. Ako se na ovakvim zemljitima ne sprovedu mere popravke, ni unoenje veih koliina stajnjaka i mineralnih ubriva ne mogu dati povoljne rezultate gajenja. Kisela zemljita siromana su kalcijumom te su stoga manje ili sasvim nepovoljne za gajenje lucerke. Lucerka ima izraen zahtev prema kalcijumu (prinos iznese i do 400 kg/ha). To bi znailo da lucerka na zemljitima sa niim pH vrednostima (