Lustbader Eric Van - Tamno Kamenje

8/3/2019 Lustbader Eric Van - Tamno Kamenje

1/235

Eric Lustbader,

TAMNO KAMENJE

Copyright c Eric Lustbader, 1997

Copvright c za Jugoslaviju BOOK-MARSO

Ova knjiga, u celini ili delovima, ne moe se objavljivati,kopirati ili umnoavati na bilo koji nain bez prethodnesaglasnosti izdavaa..

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Ovu knjigu posveujem dvema enama: mojoj supruzi, Viktorijii Kler Zajonkoje su ovu knjigu doivljavale sa mnom na najintimniji nain.

Svojom strpljivou i predusretljivou pomoglo mi je sledee medicinskoosoblje:Dr Bertram D. NjumenDr Majki Baden, strunjak za sudsku medicinu, Dravna policija NjujorkaDajen, Ken, Kimberli, Merilin i Sintija sa Odeljenja za dijalizu, u gradskoj

bolnici Boka Rejton.Kendi Vilson, koordinator slube transplantacija, Palm Bi, Martin, okrug SentLusi, Sluba za transplantaciju organa juna Florida, Majami, Univerzitet uMajamiju.Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku rijeke,onamo se vraaju da opet teku.Knjiga propovjednikova 1:7Ljudsko telo je stvoreno da hoda, tri ili stoji; nije napravljeno zakotrljanje.Kalen HajtauerTamno kamenje

PROLOG

"Sluaj ta sam noas sanjao," ree Etor Bonita."Mudre de mentiras, pobogu. Dosta mi je tvojih snova," ree Antonio Bonita."Znam ih.""Ovaj je drukiji," odgovori Etor. "Ne zna ga."Nastupi kratka ali neprijatna pauza, dok su zvui "Mopiti-Mop" Bos Tonsabubnjali iz zvunika. Muzika tih starih amerikih grupa iz 1950-tih godinabila je Etorova ideja. Antonio bi vie voleo Maitov supere-stoki afro-kubanski dez, ali izgleda da klinci koji se motaju junom plaom Majamijanisu previe vezani za latino korene niti mnogo mare za njih. Ne znaju ta


2/235

gube. Meutim, ak je i Antonio morao da prizna kako ,je Bounjard zbog toga nadobitku.Otkako su otvorili taj klub, bio je krcat. Antonio u poetku nije bio zagrejanza tu ideju, ali je ona delo-vala tako nesvakidanje da je odmah privuklaEtora. Nisu bili direktno umeani u posao; kao i uvek, bili su prilinoudaljeni od zvaninog vlasnitva. Zgrtali su novac duboko u pozadini, dalekood radoznalih oiju. Otkako su kroili na tle Amerike, vodili su rauna da svinjihovi poslovni poduhvati - od njihove glavne he-mijsko-rudarske kompanije,preko nekoliko uvozno--izvoznih holding kompanija, do njihovog novog, opasnogzabavnog poduhvata, indirektnog vlasnitva nad Bounjardom i drugim klubovimairom Floride i jugo-Majko lai prim. prev.11Erik LustbaderTamno kamenjeistoka - budu striktno u zakonskim okvirima. Za razliku od Latinske Amerike,gde su uene i korupcija bili glavni naini zarade tradicionalnog porodinogposlovanja kao i vlasti. Ovi ljudi su znali kako treba sa politiarima ibirokratama. Znali su da nau put do vlasti, jer su bili u stanju da nanjue inajslabiji miris korupcije i okrenu ga u svoju korist."Ne interesuje me tvoj san." Osvrnuvi se okolo, Antonio je mogao da vidi da

je P. T. Barnam strahovito potcenio njegov trini potencijal. Deset hiljadaovica raa se svakog minuta. "Imam neki neprijatan oseaj s njim u vezi."Kada bi se njih dvojica pogledali, bilo je to kao da su stali pred ogledalo.Obojica bi istovremeno pomislila: To je moj brat, ali to sam i ja. Etor iAntonio su liili kao jaje jajetu, ukljuujui i ilibarsku boje njihovihoiju.Etor ree: "Neprijatan oseaj, je li?" Lice mu poprimi izraz izgladnele lisicekoja se muva oko kokoinjca.Visoki i usukani poput zmija, bili su, na svoj nain, zgodni mukarci. Njihovakosa, gusta i kovrdava, bila je utomrka, nalik na boju bakra, a lice im jebilo lepo izvajano. Tu karakteristiku, kao i mnoge druge, nasle-dili su odmajke. Ali drugu, mistinu stranu, povukli su od nekog van kruga porodice. Tose videlo po njihovoj privlanosti, koja je bila snana i magnetska kao kod

crne udovice. Oko njih je vladala vanredna smirenost, ustalasana i hladnaenergija koja se moe zapaziti u tenoj ivi. Oni su bili grabljivci, kojinisu morali mnogo da se kreu da bi se domogli onog to supoeleli.Kada je zapoeo Rojaltonsov "Hong Kong Deli Vong", Etor ree: "Ovaj san jevaan i, bio on neprijatan ili ne, moram ti ga ispriati." On i njegov brat subili odeveni u nijanse sivog, koje su podseale na unutranji deo ostrigineljuture: koulje kratkih rukava, tesne pantalone iz 1960-tih godina, na bosimnogama Ked cipele tankih donova. Obojica su prezirali arape.12Antonio ne ree nita, oseajui da e kad-tad do toga doi.Etor poe: "Sanjao sam da sam vrlo poboan Jevre-jin. Pa se ja, kao tajJevrejin, budim iz sna kao da sam upravo roen. Shvata, taj san je bio viekao neko predskazanje." On rairenim rukama opisa krug. "To predskazanje mi jereklo da Mesija dolazi u nedelju. Dobra vest, zar ne? Loe je samo to da jetada veliko nedeljno finale."Blizanci se za trenutak zagledae jedan u drugog. A onda, kao jedan, prasnueu smeh. Bilo je neobino to su i u trenucima takve oputenosti izgledali kaodva odraza u ogledalu. Zaista, spolja kao da meu njima nije bilo praktinonikakve razlike, osim to su voleli razliitu muziku."Danas sam razgovarao sa Vajmaranerom." Etor je mislio na senatora Vajmana."Rekao sam ti da to ne radi," ree Antonio. "Jo je rano.""Hoe da me povede u lov u Virdiniju."


3/235

Antonio uzdahnu. "Ba lepo.""Velike firme u njegovoj dravi navele su ga da shvati vrednost naeg uvozabakra i litijuma.""Reizbor," prokomentarisa Antonio. "Na ameriki nain, zar ne?"Blizanci se pogledae i nacerie."Hou da lovim u Virdiniji." U Etorovom glasu bilo je neke gotovo deakeenje."Ne sad... ne jo." Primetivi izraz na Etorovom licu - svom licu, Antoniodohvati ruku svog blizanca i stee je. "Znam koliko ti je stalo do tog lova.""Obojici, dragi moj." Etorove oi su bile poluzatvorene. "Ali to je drugavrsta lova." I oni odjednom na-pustie prozainu temu kao to je Vajmaraner.Antoniju zasijae ilibarske oi. "Znam da udi da sam zarije skalpel.""Mrzim ga," priznade Etor. "Ohol je i zloban.""On ima ono za im mi eznemo," ree Antonio,13

Erik Lustbadernaevi sutinu problema. "Paciencia. Budi strpljiv. Uskoro e sve to bitinae. Zna kakav je plan i koliko je dobar.""Da smo u Asunsionu, ruke bi mi se zacrvenele od njegove krvi."

"Ali niste," podseti ga Antonio. "Daleko smo dogurali. To je prva liga.Trenutno se pomno prati nae ponaanje.""Civilizacija," Etor napravi grimasu. "Nervira me."Antonio ne odgovori. Zagledao se u neku plavojku ezdesetih godina sa irokim,crvenim tregerima, koja je proiala pored njih na rolerima. Ispod tregera jeimala samo ore i gornji deo kupaeg kostima. Dok je prolazila pored izloga,videe kako neki onii, tamnoputi mukarac iskae pred nju. Jednim pokretomote joj tanu i divljaki je izbaci iz ravnotee. Mlatarajui rukama,otvorenih usta od oka, ona nespretno izleti na trotoar, a tamnoputi stade dabei.Blizanci su u trenutku skoili i istrali kroz vrata. U trenutku su serazumeli. Etor pojuri za tamnoputim. Mogao je, poput geparda, da pretrietvrt milje u rekordnom vremenu, a da se ni ne oznoji. Zamakao je za ugao,

bacio se napred i tresnuo otvorenom akom lopova u krsta.Uinivi jo jedan korak, Etor ga snano povue. Bez reci ga okrenu. Lopovugleda dva prsta ispruena prema njemu. Deli sekunde zurio je u Etoroveprodorne, ilibarske oi. Nemogue je rei ta je video u njima, ali huknuvion je i nehotice uzmakao jedan korak. Etor, kao da se predomislio, gotovononalantno tresnu nadlanicom lopova sa strane u glavu. Udarac je bio takosnaan da je oborio lopova. Ovaj u vaz-duhu kratko, iznenaeno zakevta, poputpsa kome je neko stao na apu. Zau se neprijatan zvuk udarca glave o betonskizid i tip se stropota. Etor se sae, uze eninu tanu i sasvim izgubi interesza tog oveka.Kada se vratio, zatekao je Antonija kako klei pored one ene. Podigao ju je usedei poloaj i naslonio le-14Tamno kamenjedima na staklenu plou ispred kluba. Desna noga joj je, oito nepovreena,bila ispruena pravo napred, ali joj je leva bila savijena u kolenu."Je li sve u redu?" upita Etor."Ko e ga znati," odgovori Antonio, i to uznemiri Etora. Antonio je dlanovimablago obuhvatio list enine leve noge, dok joj je prstima stezao mii. Onaje, zatvorenih oiju, naslonila glavu na staklo."Potreban si mi," ree Antonio.Etor posegnu i levom rukom uhvati dignuto enino koleno. U tom poloaju, braase pogledae u oi. Neto prostruja meu njima, nalik na iskru energije,


4/235

prolazno poput plamena i brzo iseznu.ena kratko uzdahnu i otvori sive oi, koje su otkrivale njene godine."Evo vae tane," ree Etor kad je spustila pogled na njega. "Mislim da je svetu." Kao da je oekivao da mu ena uzvrati osmeh."Da li vam je bolje?" upita je Antonio."Da, mnogo bolje." Htela je da ustane i oni joj po-mogoe. Gledala je u jednogpa drugog, oito zbunjena. "Vie me ne boli. Kao da se nita nije desilo.""Tamo odakle smo mi doli, postoji jedna izreka." Etor joj prui tanu. ,,"Uzori, no je samo sopstvena senka." ""Kae se "zoru",, ispravi ga Antonio."Moe biti," osmehnu se Etor.Dok ih je ena zagledala, Antonio die ruku i pozva je, mahnuvi. "Escuchame,senora. Uite da popijte neto. Sientase. Raskomotite se""To je vrlo ljubazno od vas." ena pusti da je uvedu u Bounjard i dovedu dosofe. "Obojica ste divni. Pravi dobri samariani."Poavi da joj narui belu kafu, Etor u kako kae Antoniju: "Ljudi poput vasvraaju poverenje u humanost.""Bueno, senora. Treba se samo nai u pravo vreme na pravom mestu, zar ne?"15Erik LustbaderTrenutak kasnije, Antonio mu se pridrui kod anka. Bili su okrueni sjajnim,

uglaanim bakrom i mi-riljavom parom."Bogorodica zna da smo uvek takvi," ree Etor."Ako hoemo." Antonio se nasloni laktovima na ank. Delovao je oputeno,gotovo dremljivo, kao krokodil na popodnevnom suncu.Etor je gledao kako konobarica donosi eni na role-rima belu kafu, malookolade i biskvit sa bademom. "A zato bismo to hteli?" upita."To ne zna ni bogorodica," ree Antonio. ,,A ne znam ni ja."U oblaku beliaste pare, Etor ree: "To me podsea na ono kad sam biopregaen.""Ne preteruj," prebaci mu Antonio. "Toak ti je preao samo preko ruke.""Pa ipak si izvukao vozaa iz kola.""Zbog asti. Bio je nepaljiv prema mom bratu," ree Antonio. "Osim toga,osetio sam tvoj bol i zbog toga sam pobesneo."

"Zaista si pobesneo." Etor je to rekao gotovo enji-vo. Na neki udan nain,sada se vie uzbudio nego kada je onom sitnom lopovu tresnuo glavu o zid.Prosto je podrhtavao nekim unutranjim ritmom. "Mirno si mu udesio lice.""Dok si ga ti gledao u oi.""Ba je bilo dobro," potvrdi Etor.Antonio udahnu punim pluima miris espresa i okolade sa bademom. "Dok mu jekrv liptala iz nosa i usta.""Krvario je iz uiju kao konji pod biem," priseti se Etor ushieno."Setio si se najboljeg dela," bonu ga Antonio."Pa, naravno." To priseanje bilo je kao divan ukus u Etorovim ustima. "Dolismo kui krvavi i skoili u bazen.""Drei se za ruke.""Sjedinjeni i ispunjeni snagom, nismo prestali da16Tamno kamenjese dernjekamo," ree Etor. ,,A Dona je izala uvi galamu koju smo pravili.""Bio je to njen roendan. Perfecto." Antonio vrhom jezika obliznu usne."Videla je bazen i pomislila da smo ga napunili rozeom.""Jednom smo to i uradili.""Ba je bilo ludo," potvrdi Antonio."Ne tako kao ovo," ree Etor.Antonio klimnu glavom. "Ni blizu. Dona je vrisnu-la, svukla kostim i uskoilau krvavi bazen."


5/235

"Njeno vrsto, smee telo usred krvi. Kako smo se samo smejali.""Bogami, jesmo," ree Antonio. "Ah, brate, kad sve doe na svoje mesto, 7avida es muy buena. ivot nam je lep."U tom trenutku, posmatrajui Linkolnov drum kroz izlog, Etor ree: "Vidim ga."Ne okreui glavu, Antonio tiho upita: "Da li odlazi?"Etor je, gledajui iza ene sivih oiju koja je uivala u beloj kafi ibiskvitima, krajikom oka pratio oveka. "Kao to si pretpostavio. Dobro sipredvideo.""Pa, on je opasan ovek.""Kao i ostali," ree Etor.Antoniove ilibarske oi su zablistale, kao da otresa san."Otupeemo ako u poslu nema zabave."Etor ree: "Madre de mentiras, neto je krenulo naopako kad si i ti poeo dakoristi oksimorone."Antonio se nasmeja. "To sam i ja pomislio."Blizanci se okrenue i nestadoe iz Bounjarda kao utvare.Poto je izvukao i snimio kompjuterske podatke o Bounjardu na disketu koju jeponeo sa sobom, Robin Garner lagano krenu niz Linkolnov drum. Federalni agentGarner uunjao se u sferu uticaja Bonita blizanaca, poput sonde koja plovispoljnim rubom tamne

17Erik Lustbaderzvezde. To je bilo pre osamnaest meseci. Uz mnogo problema i rizika, uspeo jeda se uvue i, sledei instrukcije, zauzeo je busiju na rubu njihove kompliko-vane mree. Ne radi nita, upozorio ga je njegov poslodavac, i Bonite neenita posumnjati. ekaj i, pre svega, irom otvori oi.Garner je imao oi iskusnog posmatraa. To je nauio u JAKZ. Jedinica zaantikartelske zadatke bila je poluzvanino telo u okviru Ministarstva pravde,za koje je kuluila u mraku i prljavtini. JAKZ je bila stvorena da zaustavisve bri razvoj kriminalnih aktivnosti u mnogim dravama. Na osnovu studijakoje je sprovela vlada, ustanovljeno je da je to postao svet-ski trend. Kaotakav, predstavljao je. simbol ekonomske politike novog svetskog poretka, alii pretnju Sjedinjenim Amerikim Dravama. Trenutni pristup informacijamauinio je da delovanje svih vlada - kao i svake kriminalne organizacije - bude

povezano. Meutim, to se tie njega, JAKZ mu je dala posao u koji je mogao dazagrize, posao koji je neto znaio.Tako je Garner samo ekao i gledao, poput pauka, kao to su bile i Bonite.Nije bilo isuvie teko. A i zato bi bilo? Pronicljivost i kamuflaa bile susastavni deo njegove prirode. Garner je jo u mladosti s uspe-hom skrivaosvoju pravu prirodu. Kada je, u dvanaestoj godini, shvatio da se sutinskirazlikuje od deaka oko njega, bilo mu je jasno da ne treba da uri. Dvegodine kasnije, kada je u jednom seksualnom incidentu shvatio da jehomoseksualac, uvideo je da e morati da bude jo strpljiviji. Njegoviroditelji nisu bili ljudi koji bi podrali nesvakidanji nain ivota, a onnije bio tip koji bi se otvoreno proglasio otpadnikom ne obazirui se naposledice. Stalo mu je do porodice; u to vreme mnogo vie nego do seksualnogopredeljenja. Ako je zbog toga ispao kukavica u oima izvesnih ljudi, nekatako i bude.To to je bio homoseksualac u SoBeu pruilo mu je odreene prednosti. Kaoprvo, Garner se sasvim lepo18Tamno kamenjeuklopio. Ovde je bilo bolje biti homo ili biseksualan, inae ste odudarali.Kao drugo, to ga je inilo manjom pretnjom maco Bonitama. Osim toga, godinekoje je proveo kao krtica u sopstvenoj porodici uinile su ga osetljivim nafine vibracije koje drugi nisu primei-vali. Taj talenat mu je naroitopomagao u pregraenim kancelarijama iza Bounjarda, gde je, otkako je otvoren,


6/235

radio po deset sati dnevno. Osetljivost na takve vibracije pomogla mu je daprovali sluaj na kome je radio.Najgori deo Garnerove homoseksualnosti bio je oseaj bespomonosti ibeskorisnosti u drutvu normalnih. On je samo eleo da neto promeni.Privoenje Bonita blizanaca pravdi bilo bi avolska promena. ak i ako bidrugi prigrabili zvaninu slavu, to e sigurno i uiniti, Garner bi, i uvaingtonskim senkama, bio zadovoljan.Polako, neumoljivo, kroz pukotine tako siune da je samo on mogao da ihnazre, hvatao je delie Boni-tinih prikrivenih operacija, na koje se sumnjaloali koje nisu mogle da se dokau. Sada, poto je uspeo da preskoi neoekivanuupljinu u njihovoj odbrani, imao je dosta toga da im nakai vie doivotnih-samo kad bi mogao da dostavi podatke na sigurno mesto gde ga je spokojnoekao poslodavac.Garner skrenu u sporednu uliicu koja je bazdila na mokrau i ustajalu ribu.Upotrebivi klju koji je dobio on otvori sporedni ulaz Bele kue. Tvrdokornipe-derski klub koji se nalazio na mestu naputenog bio-skopa iz 1940-tihgodina nije dobio ime po rezidenciji amerikog predsednika ve po istoimenojzgradi ruskog parlamenta.U stvari, Garner nije znao ta da radi sa svojim poslodavcem. Naravno,bezgranino mu je verovao, ali se nezgoda zbog Garnerove seksualne

orijentacije pojaala prilikom njihovog susreta."Ne veruju ti do kraja." Njegov rukovodilac uvek je zapoinjao njihovesastanke na obespokojavajui na-19Erik Lustbaderin. "Pa, greh mi na duu, stroi sam prema tebi nego prema svojim pravimagentima. To je zbog toga to dok doe do tebe, oni su stroi prema meni."Meutim Garneru su dovoljno verovali da ga ugrade u Bonitine uticajne sfere.To je paradoks federalne birokratije koji je veit poput vremena.Otkako je Garner pristupio JAKZ, bio je izloen di-rinenju. Veinu stvari jesaznavao na osnovu glasina koja je napabirio u polumraku kompanijskih barova,skrivenih beleaka zakopanih u birokratskoj kaljuzi koja je bila deo i teretsvake federalne agencije. Mogao je da ne obraa panju na ta govorkanjasmatrajui ih delom paranoje koja se uklapa u kaljugu teritorije. Ali je ak i

on, u tim udljivim periodima dok je ekao da bude pokrenut na kraju niza,primetio promenu vibracija, kao da se, dole u centru zbivanja, nejasno ujeubrzano bubnjanje. Pazite, nita definitivno, samo odjeci usmenih naredbi;neko promenjeno uputstvo, personalna promena, kresanje poslovodstava uJugoistonoj Aziji, dopunjavanje drugih u Latinskoj Americi. Bilo je to prenego to je tri godine ranije Spolding Gan postavljen za novog direktora JAKZ.Ubrzo zatim pritajeno bubnjanje je poelo da jenjava a spletkaroi iz StejtDepartmenta okrenuli su se sveijim, sonijim temama koje su raspredali nasvoj zlonameran nain.Garner nije mogao da kae ta je sve to znailo. On je pre osamnaest meseci odsvog poslodavca dobio Bonite kao najprioritetnije za tajnu operaciju. Zato suBonite iznenada izbile na vrh JAKZ-ove liste neprijatelja? Do prole nedelje,Garner to nije znao. Naravno, njegovom poslodavcu nije padalo na pamet da muto kae. Sasvim otvoreno, Garner nije pekulisao. Sa rukom na grudima, podokriljem zastave, od njega je traeno samo da slui; da sledi nareenja i da,s puno nade, odnese pobedu.Garner je prolazio kroz tamne i naputene hodnike koji su mirisali na minulavremena i novi seks. Zabava koja se ovde odvijala tokom noi i u ranimjutarnjim20Tamno kamenjeasovima bila mu je esto neshvatljiva. Kao u nekim religioznim sektama, biloje tu pedera svih vrsta. Mada je bio peder, Garner je jo davno odluio da ide


7/235

svojim putem kroz takozvani normalan svet. To je iziskivalo itav niz stavovakoje su pederi koji su zaposeli ovo mesto smatrali odvratnim. Ime kluba nijebilo sluajno; bio je to oblik kvazipolitikog stanja. Tu je bila novateritorija, udaljena od okrilja SAD isto toliko koliko i Rusija. Bile su toUjedinjene Nacije Nastranih.Naao je staro, rasklimatano stepenite skriveno iza jednog kraja dugogprostranog bara u prizemlju i krenu tiho i staloeno uz stepenice.Ali, ma koliko se trudio, nije mogao da bude dobar vojnik, delei megdan uneizvesnoj borbi. Isuvie dobro je koristio svoj mozak. Problem je bio u tometo ga je Garner ponekad smatrao topovskim mesom - pametnim ali potpunonevanim. Ako se ispostavi da je to samoubilaka misija, oni nee ni datrepnu, a kamoli da osete trunicu grize savesti. Pitao se da li bi njegovposlodavac mislio na njega kada bi odbio Gar-nerovu novoiskopanu raku.Crne misli pred predstojeu tajnu operaciju. Ali jedna je stvar skupitidovoljno dokaza da se podigne optuba protiv uesnika u dobro podmazanojtrgovini drogom pod maskom zakonitog poslovanja, a sasvim druga kada je re oAntoniju i Etoru Bonita. Oni nisu imali pojma koliko braa Bonita mogu da buduopasni. Blizanci su bili zanesenjaki tajanstveni; sigurna i nelagodna smrtekala je svakog ko bi nanjuio njihove tajne.Kad se popeo do vrha stepenita, odagnao je takve morbidne misli. Navikao je

na njih; nagomilale bi se pri kraju misije, kada bi nervi bili zategnuti,opasnost na vrhuncu, a ouvanje mirnoe najvanija stvar.Pribliio se mestu sastanka. Bio je na pragu uspe-nog okonanja najvanijemisije u svojoj karijeri. Nije mogao da prestane da mata o tome kako enajzad i poslodavev poslodavac uvideti njegov doprinos; i ka-21Erik LustbaderTamno kamenjeko, posle tog trijumfa, njegov poslodavac vie nikad nee otpoeti sastanakrecima: Ne veruju ti do kraja.Garnerov poslodavac je smatrao da je ironino uspostaviti sastajalite namestu od koga mu se bljuvalo. Garner nije mogao da dozvoli sebi da budeuvreen; on je u tome nalazio logiku. Kad si u Rimu... Ta stara izreka je jouvek zvuala najrazumnije.

Po dogovoru, Garner ue u zadnju kancelariju bez kucanja. Bilo je topredsoblje, u stvari deo garderobe glavne glumice iz doba kad su se u tomlokalu prikazivali vodvilji izmeu filmskih predstava. Na starom, drvenomstolu pored vrata zadnje sobe stajala je imitacija Tifanijeve lampe, koja vienije funkcionisala, suv upija i gomila starih brojeva asopisa Pipi.Zamrznuti prozori, odavno ofarbani tako zatvoreni, proputali su slabusvetlost.Garner proe kroz polumrak i izbroja koliko je brojeva Pipi asopisa nagomili. Bilo ih je sedam, sloeni kao pod konac. To je znailo da je Garnerovposlodavac u susednoj prostoriji i da je sve sigurno. To je bila poslodavevabriga: da sastajalite odrava bezbed-nim, mesto za sastanke sigurnim i daodri u ivotu agente na terenu.Garner otvori vrata unutranje prostorije i nae se u mraku. Naini tri korakapa se okliznu na neto. Umalo nije pao, ali neka snana ruka ga uhvati zalakat i pridra."Cuidado, mogao si da se povredi.""Hvala," ree on automatski. Ali se ukoi. Kakav je to miris?"teta," ree poznati mu glas, "ali vie ti ne veruje-mo."ta?" Garner okrenu glavu tako naglo da zau kako mu kljocnu vratni prljen."Ba teta," ree drugi, slian glas, ,,a ba si nam bio simpatian."To nije bio miris, bio je to zadah. Zrak svetlosti bijesnu pored Garnera, i ontrepnu.


8/235

22"Madre de mentiras, vidi u ta si ugazio."Garner se zagleda dole i srce mu umalo ne zastade u grudnom kou. Krv i crevasu leali na podu, u gotovo savrenom krugu.,,Muy hermosa"," ree onaj drugi glas. Vrlo prijatan.Garner je pogledom pratio zrak svetlosti kao da je magnet. Njegov bezuslovnisjaj arao je malom prostorijom. Garner kratko huknu ugledavi lice svogposlodavca. To je bilo otprilike sve to je mogao da prepozna od njega. Onpokua da skrene pogled, ali ga neka ruka kao gvozdeni stee iza lea okovrata i pogura ga sve blie i blie predmetu njihove udnje. Pod tomnestabilnom svetlou, ta ljudska glava, koja kao da pluta po moru svilenepomrine, izgledala je gotovo nestvarno, kao lo predznak u snu. \, Svetlostbijesnu. Garner, uhvaen kao jelen u sve-! tlu farova, die pogled trepuiprema izvoru bljeta-." vila. etiri fotografska reflektora sa metalnimzaslonima, okaena na police, kupala su taj krvavi prizor toliko jakomsvetlou da je to bilo odvratno.,Ay, fantasticol" Bio je to glas Etora Bonite, koji se radovao. ,,Que dulcel"Kako je slatko! Sada, kad je prvi ok proao, Garner je bio siguran."Sefior, porfavor, ovuda."Garner oseti kako ga je Antonio Bonita snano povukao za lakat. Sve znaju,

pomisli Garner. Kako su otkrili? Ko ga je odao?Meutim, nije bilo vremena za razradu tih krajnje uznemirujuih misli. Videoje da je nekadanja prijatna garderoba zastraujue nakiena. Zidovi sa obestrane bili su iarani krvlju - poslodavevom krvlju, u to je Garner bioubeen. Ti simboli su Garneru bili nekako poznati: trougao unutar kruga; jednataka, crvena, pretea, unutar kvadrata; krst unutar tri koncentrina kruga.Mada nije mogao tano da ih se seti, gadno se prestravio. Neki primitivni deonjegovog mo-Ba lepo prim. prev.23Erik Lustbaderzga instinktivno je u njima prepoznao smrtnog neprijatelja.I tu, sa obe njegove strane, stajali su blizanci Boni-ta. Visoki i mravi,estoko sevajui ilibarskim oima, bili su okrueni koncentrisanom energijom

koju je Garner oseao na svojoj goloj koi."Prevario si nas," ree Etor u emotivnom izlivu razoarenja."Oklevetao si nas," odjeknu Antonio, drei ga rukom kao od gvozda."Nisam vas klevetao," ree Garner, oseajui glupu i oito besmislenu elju dase brani.Garnerov pogled privue odsjaj sa otrice skalpela koji je Etor drao u ruci."Nisam davao lane izjave protiv vas." Garner se nije naao u sudnici, ve nagubilitu."Nisi?" isceri se Etor vuijim kezom. "ta si hteo da kae svom poslodavcu nasastanku?"Antonio ga grubo okrenu i poe da ga udara po odreenim delovima tela, sve dokmu prokleta disketa nije ispala.Sklupan na klizavom podu Garner je gutao sop-stvenu krv. Glava mu senekontrolisano ljuljala od bola. On muno udahnu vazduh i nastavi da dahe.Vrelina lampi doprinese da se zadah ljudskih iznutrica digne sa poda, kaoduhovi iz groba.Antonio die visoko onu ukradenu disketu. "Ovo sadri sve odgovore, imena,datume i tako dalje, i tako dalje," ree pakosnim glasom sudije za veanjeeljnog krvi. "Jesi li lep kod oiju, pa ne moe da vidi?""Znamo ta si hteo da uradi sa ovim krajnje provokativnim informacijama,"ree Etor. Skalpel se po-meri, uperen ka odseenoj glavi Garnerovogposlodavca. "Dobili smo potvrdu."Garner se u trenutku, potpuno besmisleno, upita gde je ostatak tela.


9/235

"Bez provere," opomenuo je Antonio vrlo ironino. "Bez samostalne potvrde."24Tamno kamenje"Trebalo je da budemo osueni na licu mesta." Etor unu Garneru ispred lica.Antonio se spusti pored njega."Kao obini kriminalci," apnu Antonio Garneru na uvo, uei na vrhovimasvojih Ked cipela.Etor je to verovatno uo, jer ree: "Sluaj me. Mi nismo ni malo obini."Garner poe da se znoji, i znojei se, da se moli.,,Oye, Etore," ree Antonio, "on poinje da smrdi."Etor spusti glavu i onjui. "Madre de mentiras, to nije prijatan smrad.""Ne podsea na krv," potvrdi Antonio. "Niti na umiranje."Etor je sada govorio pevuei. Nije to bio jezik koji bi odmah bio poznatGarneru, koji je zbog svoje sklonosti nepoznatim dijalektima postaolingvistiki strunjak. Ali kako je Etor nastavljao, javljale su se slike:sirotinjske uderice i neasfaltirane ulice, kukurikanje petlova i zavijanjeugavih pasa po rubovima smaragdne dungle, iza koje se pruao pogled nasavre-menu industriju. To je dijalekt paragvajskih Indijanaca, pomisli Garner.Guarani.Odjednom se slika ikrabanih zidova izotri, i Garnera obuze muno, panino

oseanje u elucu. Znao je poneto o tom nejasnom dijalektu. Povezavi ga sakrvavim simbolima, on shvati ta blizanci pokuavaju da mu kau: smrt jenajmanje to ga oekuje."Hou da shvati ovo," ree Etor, upiljivi svoj ili-barski pogled, otro iznalaki u Garnera. "Kamenje. uo si za tamno kamenje, zar ne?""Vidimo odgovor u tvojim oima," ree Antonio. "Tamno kamenje zna."Njegova ruka se pojavi i kao kletima obuhvati Garnerov biceps. Bez vidljivognapora skoi na noge, po-vukavi Garnera za sobom. Iao je vrlo brzo, vukuiga preko odaje kao vreu penice. Vrh jedne Garnerove cipele zakai vlano,savijeno crevo i povue ga za sobom kao bezvoljnu lutku.25Erik LustbaderAntonio okrenu Garnera i tresnu ga o zadnji zid tako snano da mu je isteraosav vazduh iz plua, pa je onda morao da ga pridrava da bi stajao uspravno.

Garner je bio okruen najveim od tri koncentrina krvava kruga. On zamislikrvavi krst koji se ukrta izmeu njegovih lopatica. Odmahnu glavom da biodagnao tu sliku.Bacivi pogled pored Bonita blizanaca, ugleda krvavi simbol na etvrtom zidu.Nije ga ranije primetio jer je bio iza njega. Ugledao je dve krive linije kojesu se spajale ocrtavajui oblik nalik na oko. Ali ono je bilo drukije od svihkoja je Garner do tada viao, jer je imalo dve enice. Izgledalo je sablasno,kao oko Boga, zamiljeno ali koje se nije smelo pogledati.Etor je, kreui se polako kao krokodil po vrelini dana, prstima milovaosjajni skalpel. "Ovo sada je ist instinkt. Razum si ostavio napolju, u noi.""Evo njegove sutine." Antoniovi blistavi zubi kljocnue pored Garnerovoguha. "Otkriemo ti ist Zakon Univerzuma: to se vie udaljava od istoginstinkta, vie mana stie.""Uzmimo, na primer, oveka," ree Etor. "Madre de mentiras!""Prepun mana," apnu Antonio. "Njegovu sposobnost razmiljanja - njegovuopsednutost njome - izbrisao je instinkt, koji ga je stvorio takvim kakav je.""Jednom," ree Etor, prilazei. ? "Ne vie," ree Antonio."Comprende, senor." Etor je stajao tano ispred Garnera. "Ovo je za nas igra."Antonio, na vrhovima nonih prstiju, zategnutih zadnjih delova nogu, izazivaoje Garnera. "Jedina igra koja postoji."Etor se osmehnu. "To nam je jedino vano," ree onim specifinim, guaranskimdijalektom."Ostalo," ree Antonio, "ne postoji."


10/235

Sada ga Etorov treperavi pogled ukoi, i Garner kri-knu. Nije hteo, ali je tobilo jae od njega. Zaguljivi26Tamno kamenjevazduh u toj maloj prostoriji kao da je proet elektrinim nabojem, dok susimboli na zidu oivljavali. Kao da su pulsirali i sijali, pomraujui ak iestoko blje-tavilo lampi. Da li je to bila hipnoza ili arolija? Garner,odrastao i navikao na svet ovekovih tehnolokih uda, nije bio sklonverovanju. Tokom ranijih istraga otkrio da su Haiani umirali od vudu kletvisamo zato to su u njih verovali. Nije tu bilo nikakve druge ni vee tajne.Etor, kao da je proitao Garnerove misli, spusti dva prsta na njegov vrat sastrane, gde mu je pulsirala ka-rotida, i Garner oseti kako ga proimanekontrolisani drhtaj. Oseao se kao da mu se ogromna boa konstrik-torsmestila na ramena, i neki strah, koji nije mogao ni da kontrolie, ni dashvati, poe poput doboa da mu tutnji u donjem delu stomaka.Etor je dozivao tamno kamenje.Garner poe da se suprotstavlja, ali bilo je prekasno. Antonio ga je draovrsto, mada se on uvijao i za-mahivao pesnicama i nogama. udno,zastraujue, prolo mu je kroz glavu, da njima vie godi to se on jae borii due odupire.

Srce kao da mu se zamrzio u grudima. ta mu se to doava? Kao da mu se netoto osea, a to nije mogao da definie, probijalo iza oiju i ulazilo umozak. Oseao se kao u vatri, i telo poe nekontrolisano da igra neku luakuigru. Pokuavao je da skrene pogled, ali nije mogao. Prestravljeno je zurio ute ilibar-ske oi i oseti kako ga obuzima neije strano prisustvo. Osetio jekako se kao padobranac stropotava kroz slojeve sve guih oblaka. Kao da jeavion iz koga je iskoio bilo njegovo sopstveno telo koje se smanjuje, nestajei postaje sve nerazgovetnije, da bi na kraju sasvim utonulo u te oblake. Ipak,Garner se i dalje borio poslednjim atomima snage. Samo to ga nisu izljubilizbog tih junakih napora. Tek posle mnogih sati, Etor je upotrebio skalpel.Pre toga - tokom dugog zanosa -za to jednostavno nije bilo potrebe.27Erik LustbaderDAN PRVI 1

Jvejel Djuk se svlaila polako i oputeno. Pustivi da joj odea padne napod, pomislila je na Gideonino telo. Gideon se nalazila u susednom odeljku, auskoro e joj biti jo blie. Glava joj je bila puna slika Gideo-nine duge iiste muskulature: vijugavih bicepsa, glatkih slabina, vrste zadnjice. Bilaje toliko zaljubljena u Gideon da nije mogla jasno da vidi. Moe da zvui kaouasni klie, ali injenica je da nije znala ta je to intimnost sve dok nijeupoznala Gideon. Rejelinim roditeljima intimnost nije bila jaa strana; samBog zna kako su uspeli da je dobiju.Ali ona vie nije bila u svetu svojih roditelja; bila je u Gideoninom svetu.Gideon je imala osamnaest godina - tri vie od Rejel. I jednoj i drugojgodine nisu bile vane. Gideonin svet je bio istovremeno zastraujui, opojani stimulativan, i Rejel nije mogla da ga se nasiti. Baci pogled na sat:upravo je prolo 2:00 ujutru i njihov dan je upravo poinjao. Poslednjikomadi odee joj skliznu na glenjeve. Ona prui ruku i kada je pritisnuladlan na goli zid koji ju je delio od suse-dnog odeljka, proze je drhtaj elje.Gideon.Pripremila je svoje telo, kao to je pripremila i um.Ubrzo, Rejel je u Bounjardu bila prikljuena i ukljuena. Sedela je u tommalom odeljku. Slaba svet-lost je poigravala poput sunevih zraka, probijajuise28Tamno kamenjepostepeno kroz gusto lie kronji. Uspavljujui zvui ptica i pela, i tihi


11/235

ubor oblinjeg potoka, lebdeli su u vazduhu namirisani meavinom empresa,smreke i malo limuna.Rejel je volela to prljavo-seksi-slobodno oseanje izazvano boravkom navrelini otvorenog prostora dok te ivotinje gledaju, znajui ta radi. Zatoje pomou kompjutera na koji je bila prikljuena odabrala sve to virtuelnosvetio, zvuk i miris. Skup vlanih mirisa dopirao je do nje kroz pojaanumreu koja je ubacivala ekstrakte aromaterapijskih ulja u njen odeljak.Bila je gola, ne raunajui neobine komada odee od crne gume, koje su jojobuhvatale grudi, prepone i bedra. Elektrini vodovi bili su sprovedeni od tihde-lova odee do kompjuterskog terminala, i u njoj se javi predstava nalik napenis.Bounjard je bio virtualni seks-salon, jedan od prvih te vrste. Gideon ju jeprivukla k njemu. Bio je to nain istraivanja fantazija, kako bi se ostvarilo- ili virtuelno ostvarilo - ono to se nalazi u neijoj glavi, bez straha odside i drugih polno prenosivih bolesti. Bio je to, ukratko, vrhunski analgetikza tu novu, vrlo napetu generaciju.Rejel se zavali rairenih nogu, gledajui kroz stisnute oi, prezasienadrogama i udnjom, Gideonin elektronski odraz. Pomou kompjuterskog interfejsamogla se, naravno, odabrati bilo koja slika iz banke podataka. Meutim, ona iGideon su volele da gledaju svoje slike, bar kada vode virtuelnu ljubav jedna

sa drugom. Kada su se, ponekad, pomou interfejsa seksualno povezivale sajedinkama slinih poriva, udaljenim pola kontinenta od njih, one su namonitoru izgledale tako razliito i nepoznato.Rejel desnim kaiprstom, pomou mia, pomeri pokaziva uz unutranji deoGideonine virtuelne butine. Gotovo u istom trenutku, udari zadovoljstva pre-neti su kroz vodove u njenoj opremi od jedne do druge erogene zone. Kratkovrisnuvi, Rejel poe da svr-29Erik Lustbaderava. Znajui je, Gideon ju je dugo drala na vrhuncu, pa joj se stopaladigoe sa poda, a butine poee ne-kontrolisano da drhte, sve dok jof se glavanije prevalila u stranu.Kasnije, u znojavom predahu izmeu dva doivljaja, umrknula je jo kokaina.Znala je da i Gideon, u susednom odeljku, radi to isto. Negde u mranim

dubinama razuma Rejel je znala da je to previe, ali nije marila. elela jejo, bilo joj je potrebno mnogo, da ne bi mislila na svog oca i razbuktalulomau njegove smrti.Upravo ta misao zastala joj je kao kost u grlu. elela je sebi da olakasuzama, ali umesto toga uzela je jo koke.Da li je tano da nikad, bez obzira na sve, ne presta-je da voli svog oca?ak i kad umre? Koji deo njega i dalje ivi u tvom srcu kao mrano seme, iraste?Deo nje je oajniki eleo da joj majka uleti i istrgne je iz te seksualnemree, ali njena majka to nikada ne bi uinila. Kao prvo, njena majka nikadane bi po-verovala da ona vodi takav tajni ivot. Kao drugo, ne bi znala kakoto da uradi. Iako je zahtevala da zna kuda Rejel izlazi nou, svake noi, ivraa se kui u pet i est sati ujutru, Rejel joj to nije rekla. A ona ju jeipak i dalje putala. To je bio njen nain. Ako vidi neto gadno, netoneshvatljivo, odigraj igru noja - za-rij glavu u pesak. Zato nas, do avola,nije zaustavila? pomisli Rejel. Vreme kad je to mogla davno je prolo, a sadje prekasno. A onda je ono oseanje - ona udna vatra koja se zainjala meunjenim butinama i puzala nagore, obuze i postade isuvie dobro. Ona pomisli:Moda sam nekad i poelela da doe i spasi me; a ta ako nisam? Osetivi opetonu kost u grlu, ona uze jo koke. Jer da nije, sigurno bi se zapalila. Jednomje i pokuala, i Gideon ju je spasila. Da li je Gideon uinila dobru ili loustvar?Od te zagonetke je oednela, pa otpi malo crne limunade koju je kupila ispred,


12/235

u salonu.30Tamno kamenjeTaj, takozvani salon, velika zajednika soba u Bounjardu, puna je raznoraznog,udobnog ,,art deko" nametaja. Tu moete da se rashladite, malo repujetesrui neku od raznih vrsta kafe, kapucina, latta ili, to je postajalo svepopularnije meu klincima koji su tu dospeli zahvaljujui usmenoj preporuci,neto iz zbirke soda, tamnih i gustih, od biljnih tinktura, pod imenom DOA,Skalkreer ili Bedes Bru. Sve je bilo oputeno, neformalno, prirodno iotvoreno. Meutim ovde, pozadi, u sajber-odeljcima, okruenje je bila samavisoka tehnologija.Osetila je kako je Gideon ponovo obliva zadovoljstvom pa je zaboravila naoevog duha. Zastenjala je i spustila svoju crnu limunadu na policu.Upotrebila je svog mia da uzvrati to je bolje mogla i ubrzo je, dah-ui,dok su joj se grudi uzdizale, opet svrila.Bila je oblivena znojem, pa dohvati ostatak svoje crne limunade.Bila je usred svog treeg orgazma, kad joj udar po-slednje doze koke vratislojeve pravog tripa koji su leb-deli u uglovima njenog uma. Uinilo joj sekao da je Smrt dola u sobu i kosom rasekla stvarnost. Ugledala je sebeodozgo, zarozanu i vlanu, staklastih oiju posle sajber-seksa; ona je bila i

ta osoba, maglovito sves-na prisustva neeg slinog anelu, koji joj lebdiiznad ramena.I aneo koji je bio Rejel izae iz sobe, kao i uvek, u svojoj potrazi zaujakom. On je bio policajac onda kada su se on i njena mama toliko posvaalida su prestali da govore. Ali Rejel je videla njegove slike; jednu je ak ikriom uvala u svojoj sobi. Pogledavi tu fotografiju, zamiljala je kakav bimogao da bude: snaan, vrst, veliki kao medved i uvek nasmeen. Nije jojpadalo na pamet da priziva savrenog oca koji bi je uvek i bezuslovno voleo ititio. Znala je samo da mrzi majku jer odbija da joj kae gde joj je ujak.Kako je izrastala u tinejderku, majka je strepela da Rejel ne postane sveradoznalija s njim u vezi. Rejel je znala31Erik Lustbadersamo to da, kad bi ona imala brata, nikada se ne bi ponaala prema njemu kao

njena majka prema svom.Stvarnost je gubila otrinu, kao svetionik u magli. Sada opet poe sajber-stimulacija, ali ovoga puta se oseala kao da joj se konica puna osa zavuklapod kou.Rejelin krik je zvuao kao kad mlazni avion daje snagu motorima. Ona skoi,povukavi kablove. Oni koji se nisu pokidali, izbacie je iz ravnotee i onaupade u movaru ivog peska. Opet vrisnu, ali usta su joj bila puna ivogpeska. Ruke su joj se oduile itavu milju, a noge su joj bile nalik naklimave stubove nekog viseeg mosta za vreme zemljotresa. Nita nije izgledaloispravno ni dobro, ni...Obuze je strahovit napad munine, kao da ima bager u elucu, i ona sepresamiti. Povraala je tako grevito da je izbljuvala i krv. Pokuala je dazadri suze i shvati da ne vidi. Zatim se opet presavi u agoniji koja je bilatako duboka da ju je paralisala. Kada je izgledalo da ne moe biti gore, boljoj eksplodira u krstima i ona se zgri u poloaju fetusa.Vrata se otvorie i u odeljak hrupi esnaest Gideo-ninih likova. Rejelinausta su se grevito pomerala. Pokuavala da prui ruke, ali je izgubilakontrolu nad svojim udovima.A onda se svet razbi u sto hiljada kao ilet otrih delova, povukavi je sasobom u zaborav, gde se ni njen neizdrljivi bol nije oseao.Tamno kamenjeJVada je vahu povukao najlon, Beni Milagros tiho opsova. "Sranje," ree on dokse najlon razvlaio preko plavog i zlatnog mora. "Hteo sam sabljarku."


13/235

Lu Kroker, pratei pogledom razigranu ribu, smanji brzinu i spremi se zamanevrisanje. "Pazi," ree. "Ovo nije makica." Vahu je snana riba, koja moeda se kree zapanjujuom brzinom, tako da se esto deavalo da u prvompovlaenju sagori ekrk."Ti i ja smo zgrabili ovog vahua u sumrak." Beni Milagros je bio vrstoprikopan kod krme brodia. Visok mukarac tridesetih godina, vitak kao igrafla-menka, imao je visoko elo i dugu kosu do ramena. Na sebi je imao belu,lanenu koulju kratkih rukava, crve-no-crni ore koji mu je dopirao gotovo dovrlo maljavih kolena, i kone sandale. Pramenovi crnih malja talasali su mu seiznad nonih prstiju. Sorc mu je stajao na mravim kukovima pod opasaem saogromnom oblom, srebrnom kopom, kitnjasto ukraenom zlatnim bikovskimrogovima. Smit Veson .38 bio mu je zataknut za pojas. Beni je bio jedan odonih bogatih Paragvajaca koji dolaze na junu Floridu da potroe novac i buduvieni. A ako uzgred tu i tamo padne neki posli, tim bolje. "Ova borbena ribame podseti. Bila je jedna guapa, bila je posebna. Bog mi je svedok, oenio bihje da sam mogao; ali to bi je verovatno razmazilo, je 1" tako?""Misli razmazilo bi tebe.""Zna, Luise, ti si jedan bezduan ovek." Beni se isceri. "Ali ne, sluaj me.Ta guapa je bila kao neka velianstvena divlja ivotinja, lomi joj duh, toje greh,

Lepotica prim. prev.

33Erik Lustbaderzar ne? Mislim, prema eni se mora ponaati sajpo-tovanjem. Ne volim ljudekoji ne potuju ene." Cime se, tano, Beni Milagros bavi, nije bilo poznatoni jednom zvaninom entitetu Sjedinjenih Drava. I Kroker je samo nagaao.,,I ta sam mogao s tom guapom? Potovao sam je, zadrao sam njen duh, iv,ovde." Potapao se slobodnom rukom po grudima. "Ali tako mi Boga, teko mi jebez nje." On cimnu tap. ,,A poto sam velikoduan ovek, hou da ti prenesemtaj deli filozofije. Tako mi due moje mrtve majke, petli bi ti digao perjeonog trena kad bi sreo takvu guapu. Biser u jebenoj ostrizi, veruj mi." Benizaguna kada je vahu jurnuo dalje, i ekrk se zavrteo luakom brzinom. tapod osam stopa se opasno savio kada je riba krenula, a Kroker snano okrenu

kormilo, okrenuvi Kapetana Sumoa suprotno od Aligatorovog grebena. Greben jebrzo ostao iza njih, i oni se ubrzo naoe na otvorenom, gde je voda biladuboka tri stotine stopa, na tri milje od Isla-morada, jednog od sredinjihfloridskih sprudova.Okean se pruao plavo-zelen, a belo-zlatni odsjaji su krasili vrhove talasa.Bilo je tu hladno i isto, i Kro-keru se svialo; slano inje, nanetopovetarcem i kapima, prekrivalo je ljudsku kou i brodi kao lak.Beni je drao tap od fiberglasa, fiber-tap, u peca-rokom argonu. "Sranje,hteo sam jebenu sabljarku.""Danas si ve sredio jednu," podseti ga Kroker. "Opusti se. Dozvoljena ti jejedna riba dnevno.""Meni je to duevna hrana, shvata? Tebi moda nije." Beni je rizikovao iokrenuo svoje pljosnato lice prema Krokeru. "Vi, anglosi, imate neke jebenoudne ideje o duhovnosti. Vidi, sve je to, kao, televanelisti uhvaenisputenih pantalona i posmrtni doivljaji, i, kao otmice vanzemaljaca. A vidisve to sranje u Ne-enel enkvajeru, i to za tebe odreuje duhovnost. Vigospoda to prosto ne kaite i zato skaete jedan preko drugog da bi ga nali."Namota malo najlona. Njegove oi boje kafe bljesnue dobrim raspoloenjem. Bioje34Tamno kamenjezgodan ovek, a sa oiljcima od velikih boginja na obrazima delovao je jomonije.


14/235

Kroker uspori jo malo i skrenu desno. Ta riba e im pobei ako obojica nebudu vrlo paljivi. "Ne uba-cuj me u svoj veliki anglo-paprika.",,Oh, da." Beni trgnu zglobom i poe da namotava najlon. "Za trenutak samsmetnuo s uma. Ti si bivi pandur. Detektiv njujorke policije." Odmahnuglavom. "Prljav posao.""Prljaviji nego to misli," ree Kroker. Petnaest godina krstarenja prljavimgradskim ulicama uinilo je Krokera imunim na ivot. ak i mala zadovoljstvaokopnela su kao vlaan sneg u smrdljivim gradskim kanalima. Provodio je ranajutra u spiranju krvi rtava ubistava i nasilnitava sve dok ne bi sastrugaovrhove prstiju. A kada bi iziao iz tog blata, doekivala ga je cinina mreapolicijske korupcije, razapeta izmeu politiara i bogataa, koja se igralakao skvo, u kome se niko ne oznoji. Ubrzo je opet izlazio na ulicu,pokuavajui da spere ono to je nemogue."Vraa se!" Beni se nape, izbezumljeno namotava-jui najlon. Kroker zavrtetoak kormila. Beni je bio dobar pecaro; Kroker nikada nije morao da bdi nadnjim kao to je morao nad mnogim od svojih dobrostojeih klijenata koji su,iznureni popodnevnim ko-rienjem mobilnih telefona sa terena za golf, resilida se oprobaju i u sportskom ribolovu."Evo je, dolazi!"Kroker je primetio vahuovu brazdu i znao je da je Beni u pravu - riba je

jurnula na brodi. "Samo namotaj svaki in slobodnog najlona!" uzviknu,ubrzavajui motor kako bi pomerio Kapetana Sumoa van domaaja vahuovog napada.Beni je motao kao lud, pratei pogledom otru srebrnu brazdu koju je vahuostavljao za sobom. Kroker u zadnjem asu primeti da e vahu pokuati da sezavue ispod brodia, i opet skrenu. Meutim, vahu skoi, pa jurnu. Benijevekrk se izbezumljeno vrteo.35Erik Lustbader,,0h, dobra je!" uzviknu Beni. "Da, dobro, ti i ja imamo neto zajedniko osimljubavi prema junoj Floridi i pecanju." On za trenutak skloni ruku sa tapa,uprtog u telo."Molim? ta je to?"Vahu ba u tom trenutku izvede jedan spektakularan skok i opet jurnu da bei.Beni umalo ne bi povuen iz mesta. Posrnu i nasloni butinu na ipku. Jednim

snanim, irokim pokretom die vrh tapa dok se najlon odmotavao. "Ovaj je joivahan," proguna. 1 Kroker jo jednom promeni brzinu brodia i skrenu ulevo.Poto je vahu trenutno bio manje-vie pod kontrolom, Beni ree: "Obojica znamokake je to kad ima neprijatelje.""Mora da se ali," nasmeja se Kroker. "Ja sam kao morska krava. Nemamprirodnih neprijatelja.""Stvarno? Ti, bivi pandur, kad si raspoloen radi sa elitnim federalcima,kako se ve zovu, Jedinica za antikartelske zadatke. U bilo kakvoj slubenojistrazi, oni ne poznaju tebe, ti ne poznaje njih. Nisi ni na njihovom spisku,pa ko onda tu lae?""Jesi li siguran u to?""Valjda, ta misli?" Beni se isceri, borei se sa tapom. "Pria se i da siimao dobar rad nogu sa mafijom. Stekao si prijatelje - i neprijatelje - navisokim mesti-ma, Luise, i ne ubeuj me u suprotno." Beni slee ramenima."Znam o tebi ono to me zanima," ree."Gde si uo sva ta nagvadanja?" upita ga Kroker."Od momaka s kojima igram domine." Benijev smeh je podseao na iznenadni krikpapagaja. On baci kratak pogled na Krokera.Vahu se, bez sumnje, umarao. Zaleti su mu bili krai i slabiji. Beni ga jesigurno drao pod kontrolom. Uskoro e moi kukama da ga izvuku na palubu."Znam neto i o toj tvojoj vetakoj levoj ruci. Znam da ti to nije hendikep.Jebeno daleko od toga. Doao si na junu Floridu da uva jednu guapasvedokinju vi-


15/235

36Tamno kamenjeestrukog ubistva, a kad je sluaj zavren, skinuo si znaku pre vremena ismirio se pored guape. Kako se zvala?""Reci ti meni."Beni slee ramenima. "Bila je model, zar ne? Sad je negde u Parizu, Milanu,jebe ga. A koga je i briga? Sranje je, nije ovde. Njena predstava o ivotu jebila drukija od tvoje. Kao i sa tvojom mafijakom princezom sa Long Ajlenda.Ona je bila izvan zakona i udata. Ooo, ba ima velika cojones, senjor!"Odmahnu glavom. "Bog mi je svedok, te guape znaju da budu okrutne kad poele.""Nisu bile okrutne," ree Kroker, preko volje. "Kao to si rekao, nisu bile zamene."Beni se nije osvrtao na Krokerov komentar. On tre tap od fibera, da bi jovie povredio i izmuio ribu. ,,I tako si se vratio ovde, na Hateras odetrdeset stopa i arter-kompaniji za sportski ribolov koju si osnovao prenekoliko godina, poto si shvatio ono to je oigledno: da stvar sa mafijakomprincezom, recimo, ne funkcionie.""Vrlo upeatljivo.""Nisam to ispriao da bih ostavio utisak na tebe," ree Beni, privlaei vahuanamotavanjem najlona. "Hteo sam da naglasim kakav si ti ovek i kakav sam ja."

Vahu je sada ostavljao iroku brazdu. Iscrpljen borbom gotovo da se prevrnuona bok. Kroker izbaci pre-nos na ler, pa sie iz kabine i poe po kratku,debelu kuku.Kad se Kroker naao pored njega, Benijeve oi boje kafe kliznue na njega. "Tii ja smo, duboko u nama isti, eto, to ja mislim."Kroker je drao kuku vertikalno, kao da je srednjo-vekovna halebarda. Poredmravog Benija, njegova medvea prilika delovala je sasvim nadmono. ImaoMuda prim. prev.37Erik Lustbaderje privlano kaubojsko lice sa vidljivim tragovima vremena; Robert Miam,prekrupan za sedlo. Sunce se ogledalo u njegovim sivim oima. Njegova vetakale-va aka, izraena od komponenti crnog polikarbonata, nerajueg elika,plavog titanijuma i sivog bora, delo-vala je kao pesnica nekog vitekog

oklopa. ,,A kakvi smo to mi?""Jebeno oprezni." Beni se opako isceri, dodajui tap Krokeru, da bi sam uzeokuku. Tu ribu e on do kraja savladati i izvui u brodi; to je bilo jedno odKrokerovih morskih pravila. "Evo ti primera. Doao si ovde dole, a reputacijaje stigla pre tebe. Poeo si da radi za federalce, povremeno pomae obalskojstrai, sredi vercere droge do kojih oni"ne mogu da dou. Dosta si lutao po"glejdu." Mislio je na Everglejds. "Ovde ima opakih stvari, aligatora,krokodila, zmija, to hou da kaem. Ali ti si, vrlo oprezno, naao svoje stazei bogaze. Kao jebeni uroenik. Kao - kako se zvae oni Indijanci, ne Seminole,koji su kasnije doli ovamo dole, odnekud sa severa, je 1" tako?""Iz Dordije. Doli su u osamnaestom veku.",Jes"," ree Beni. "Ali ne, ne oni. Mislim na pravu gospodu sa Floride, kojesu kao i Indijance u Meksiku i Peruu istamburali jebeni anglosi i uzeli im sveto su Meli.""Kaluse.""Tano. Sleteo si u "glejds kao neki jebeni Kalusa. Oprezno." Beni se ispruina stranu, zamahnuvi kukom nadole. Pokuavao je da nae prorez krge, da biga zakaio. "Ima mnogo zla na junoj Floridi, tebi ne treba da nabrajam. Ovde,dole vredi biti posebno oprezan.""A ti zna ta je opreznost, Beni.""Naravno da znam. ta ja u ivotu..." Beni outa, zamahnuvi jo jednom premaneuhvatljivom prorezu vahuovih krga. "Kad doe do dna, ja u stvari, ne radimnita. Ja sam majstor. Ljudi imaju probleme, a ja ih reavam. Poslovne


16/235

probleme, line probleme - sve38Tamno kamenjereavam. Ali ne tako kako ti misli - vidim taj pogled na tvom pandurskomlicu. Video si ta nosim, znam ta misli. Ali grei. Oruje je samo zazatitu." On rairi ruke. "Ja pregovaram. Pronalazim nain za rea-vanjeproblema." Nagnuo se napred, glas mu se stiao, postao grleniji. "Vidi, mojeiskustvo kae da ljude -bez obzira koliko glupi, tvrdoglavi ili ponosni bili-motivie ista stvar: ne ele da izgube. Ja im pokazujem kako da ne izgube."Beni nadlanicom obrisa slane kapi oko oiju. Kon-centrisao se na pokreteranjenog vahua. Bacao se na korito brodia, sa ono malo ivota to je ostalo unjemu. Napipavi najzad prorez krge, on se gunajui nagnu jo vie."Ah, sranje!" Vahu se tre poslednji put i kuka mu probi kou i meso. "Nikadovaj deo neu dobiti ist." Trake krvi zacrnee vodu."Ako ti treba pomo," ree Kroker, vrsto drei tap i konicu ekrka, "samoreci."Beni je nesigurno balansirao na gornjoj sipki. "Onog dana kad mi bude potrebnapomo da savladam jebenog vahua..."Ostatak njegove reenice izgubio se u grlenom krika. Voda oko vahua, vepotamnela od krvi, postala je crna, pa nezdravo bela. Uzburkala se i iknula u

vaz-duh i zapenivi se otkrila glavu tigraste ajkule."ta je ovo, jeb"o te?" uzviknu Beni.Bila je velika - sigurno tea od hiljadu funti, pro-cenio je Kroker. Otvoreneeljusti su joj zjapile na samo nekoliko ina od Benijevih ruku. Otvor izmeunjih izgledao je kao Linkolnov tunel. Kad se velike eljusti kljocnuvizatvorie, kuka pue na dva dela, a deo vahua nestade u svetlom vrtlogu rasutekrvi i uzburkane vode.Beni pokua da se vrati natrag, ali kopa na njegovom kaiu se zakai zaipku. Za trenutak je tako visio,1 funta - 453,6 grama prim. prev.39Erik Lustbadersa gornjim delom tela izbaenim iznad vode.Kroker izbaci nerajuce nokte iz vrhova polikarbo-natsko-titanijumskih prstiju

leve ake i mahnu njima horizontalno, presekavi najlon. On ispusti fiber-tapna zaljuljanu palubu, kad tigrasta ajkula ponovo stravino izroni, krenuvipravo na Benija."Madre de Diosl" Benijevo bledo lice bilo je ispr-skano ribljom krvlju.Krljut je stvarala minijaturne duge ispred njegovih jagodica, nosa i obrva. Unjegovim razrogaenim, prestravljenim oima ogledala se runa sivo-smeaajkulina njuka.Benijeva glava je bila tano iznad tih razjapljenih eljusti, a ajkula se idalje uzdizala, obuzeta bezumnom krvolonou. Kroker desnom rukom zgrabizadnji deo kragne Benijeve koulje i povue ga natrag. Ali ona prokletasrebrna kopa se zakaila za gornju ipku.U oajanju, Kroker stade pored Benija. Nagnuvi se preko ipke, on otrozamahnu levom akom nadole. Sunce se odbijalo od povrine njegove vetakeake. Izbaeni elini nokat palca probi desno ajkulino oko, a ostala etirijoj se zarie u njuku. Taj deo ajkule mu je izgledao najosetljiviji. Krokerse priseao pria ronilaca koji su tvrdili da su odbili napad ajkule udarivije po nosu. Molio je Boga da je su bili u pravu.Tigrasta ajkula se tre, njen snani rep zapeni vodu, a grenjem snanog telaudari o brodi. Njena gruba koa je eala korito, grebui slojeve farbe idrveta. Poluslepa i bezumno krvolona, ona po trei put izroni vertikalno, pase obrui. Krokerovi nokti su bili zariveni duboko u njeno udovino meso ihrskavicu. Refleksno ih je savio i sada nije mogao da ih izvue. Ajkula je unaglom obruavanju mogla da povue i njega.


17/235

Beni se oslobodi, muei se da otkai svoju kopu, i jednom rukom uhvatiKrokerovu znojem natopljenu majicu, pa izvue Smit Veson .38 iz pojasa iispali est metaka ajkuli u glavu. Nianio je u mozak, ali on40Tamno kamenjeje tako mali i dobro zatien, da nije bio siguran da li ga je pogodio.Da li zbog gadne naravi ili refleksno, tek ajkula opet iskoi iz vode. Da lije Beni bio toliko lo strelac, ak i iz takve blizine ili telo tepreistorijske zveri jo nije bilo svesno da je mrtvo? Svejedno. Njenapovreena njuka se uzdie uz gejzir ruiaste pene. Prvi red njenihdvostrukih zuba zari se u Benijevu desnu podlakticu i on huknu. Bio je tolikoiznenaen da ispusti 38-cu kao da je usijana. Ona nestade u ajkulinom grlu.Tada Kroker skupi prste, zapara svojim elinim noktima kroz hrskavicu i meso,i raspori ajkulinu njuku dugim, krvavim rezom.Bila je mrtva. Sigurno je bila mrtva, sa est metaka u sebi dok je krv teklaiz nje kao iz fontane. Meutim, Kroker je video suvie savladanih ajkula, zakoje su mislili da su mrtve, kako oivljavaju ostavljajui tragine posledice.Zver je nastavila da se batrga, udarajui repom i ustima, opasnija nego ikada.Kroker se okrenu, zgrabi kuku sa brodia i nastavi da zabada njen mesinganikraj u zdravo ajkulino oko.

Uskomeana voda se polako smiri. Krv se irila kao mrlja nafte iz oteenogtankera. Ajkula se polako iz-vrnu na stranu, zavrtevi se kao umirue sunce usvemiru, i polako potonu u okean, ne ostavivi nita za sobom. eljusti su jojdo samog kraja grevito kljo-cale."Do avola," ree Beni, naslonivi se na ipku. Boja se polako vraala unjegove roave obraze. "Taj kukin sin mi je oteo vahua i pitolj."im su pristali, Kroker je odvezao Benija u Ribarsku bolnicu, da mu sredeozledu od ajkule. Bio je to samo plitak ugriz, ali nikad se ne zna. Zahvatioje unutranji deo Benijeve desne ruke, u neposrednoj blizini centralne venepodlaktice.Kroker i Beni su, do veere, za kasni popodnevni obrok prezalogajili salamurui suve alge. Bili su u Kro-41Erik Lustbader

kerovom flamingo-belom Ford-Tanderberdu iz 1969. godine, za koji je Beni voleoda kae kako pri maloj brzini breke kao vepar, ali pri maksimalnoj leti kaoarobni ilim. Beni, kome je desna ruka sijala od utog dezinfekcionogsredstva i vlane gaze, otvori svoj ce-lularni telefon i nazva neku enu poimenu Marija. Kroker je sluao kako se dogovara da se sretne sa njom uvee udeset sati. Beni joj ree neki broj miljokaza, to je na Kiju bilo sasvimdovoljno za adresu. "Odmah kod pote. Jedan, Marija. Sleva. Ne moe dapromai. Sta kae onja? Da li se slae? Dobro."Zavrio je razgovor i okrenuo se Krokeru. "Pa, kad se guape pojave, nemoj dami okree glavu od njih."Kroker se nasmeja. "Hej, Beni, od kada ja to brinem s kim ti izlazi?"Beni se isceri. "Marija izlazi sa mnom. onja je za tebe, pametnjakoviu."Kroker odmahnu glavom. "Nema anse. Zna da ja nisam za takve predstave.""Kakve predstave? ta?" Beni teatralno rairi ruke. Jesus Christo, Luise, ovacura nije kurva." On napravi pokret bradom. "Da li se sea one prie o guapikoja mi je ukrala srce?""Seam se svega to si mi rekao, Beni." On se isceri. "Biser u ostrizi.";,Hej, ne smej se, ovee." Beni se smesti u seditu. "Misli da u teupoznati sa bilo kakvom? Nema jebene anse." On onjui uto dezinfekcionosredstvo na svojoj povreenoj ruci, pa gadljivo nabra nos. "onja je neijibiser, da ti kaem. A mogla bi da bude tvoj."Jato pelikana, dugih kljunova sputenih uz sive grudi, preletelo je niskoiznad vode, prema gnezdima meu mangrovima. Kroker je pratio njihov let,


18/235

gledajui preko bledo-tirkiznih pliaka Florida Beja, koji vode do nacionalnogparka Everglejds. Lokalni stanovnici ga nazivaju zaleem, samo u ovoj zoni;est stotina kvadratnih milja ribnjaka, vodenih prolaza, ba-sena i rukavacaizmeu ostrvaca mangrova i gnezdili-42Tamno kamenjeta tropskih ptica, kojih je premalo ili previe da bi bile izbrojane ioznaene. Mnogo puta je pecao pastrm-ke, snukove i druge jestive i sportskevrste riba u u-bornim vodenim stazama, gde su poetkom veka Ka-luse iTekveste tiho veslale u svojim kanuima od platana. Tu je upoznao i KamenoDrvo, Seminolu koji mu je postao vodi kroz Everglejds.Kameno Drvo, visok kao Kalusa, mrav poput iste-sanog drveta, polako jeupoznavao Krokera sa trenucima uzviene lepote zalea, koju je mali broj ljudiikada video ili razumeo. Neke stvari odavde mogu da ti ouvaju ivot izdravlje decenijama, rekao mu je Kameno Drvo dok su istraivali neobinu florui faunu po umovitim brdima i obalskim prerijama. Neke stvari ovde mogu da teubiju za nekoliko minuta. To je stvar znanja. U tom zatvorenom okruenju ovekmoe da nestane za ostatak sveta sve do sudnjeg asa.Posle desetak minuta, Kroker i Beni sklonili su se u Papa-Doov Tiki bar, uvranino gnezdo na drugom spratu, iznad zapadnog prostranstva zaliva mangrova.

Papa-Do je bio prava institucija na Islamoradi, delom bar, delom restoran,delom ribarska marina, i to sve iznad vode."Bilo je to kao pogled u beskraj." Beni dohvati visoku pivsku kriglu, svuoroenu od vlage. "Kao kad prvi put shvati da postoje sile koje ne moe dakontroli-e, toliko primitivne i jake da je to prosto neshvatljivo."Govorio je o tigrastoj ajkuli. Bar, pun stalnih brblji-vaca, bio je kao bojomnatopljen greben iza njih. A napred, pljosnato sunce se sputalo u vodu. Bilaje to divna boja Kija, ni narandasta niti crvena, ve pomalo od obe. Nekolikooblaka, nezgrapnih kao brada klo-vna, jedrilo je iznad njih, a nekolikomotornih amaca se probijalo preko svetlucave povrine zaliva. Nekolikorazdraganih galebova se gostilo na doku iza restorana, gde su se ribarskiamii blago ljuljukali na svojim sidritima.43Erik Lustbader

Nebo na horizontu dobijalo je onu jedinstvenu nijansu zelene boje, kakva semoe videti samo u tropima. Svi su stajali i gledali zalazak sunca. Ovde je tobilo vie od obreda; bio je sutina ivota, kao to su pie i ribolov.Kada se poslednji krajiak sunca spustio iza horizonta, zau se spontaniaplauz. Zatim se svi vratie piu i druenju. Na Kiju su svi bili jednaki.Status nije bio vaan. Nije bilo vano da li imate ili nemate novac, da li steu nekom drugom delu sveta savetnik predsednika ili zaraujete sedmocifrenuplatu. Ovde niste bili ni bolji ni gori od onoga do vas.Beni, odeven u svileni ore tamne boje i zasleplju-jue svetlu aloha-koulju,bio je ozbiljan. "Jebena aj-kula je bila, ovaj, kao neki simbol, je 1" tako?Simbol onoga ta je svet i ta mi nikad ne moemo da budemo. Shvata tamislim?" On napravi rogove od kaiprsta i stavi ih na svoje slepoonice."Dobijamo svu tu pamet, dobijamo suprotstavljene paleve." On zavrti palevimada bi to predstavio. "Izmislili smo oruje koje moe da sravni gradove, orujekoje ubija ljude, a ne rui zgrade. Dobili smo E jednako M C na jebenikvadrat." Ovo nije bio samouvereni ulini biznismen-pametnjakovi, kako gavidi veina ljudi, ve jedan drugi Beni Milagros, dubokoumni filozof kojipreispituje sve u ivotu. Kroker je instinktivno znao da je pri-vilegovan davidi tu njegovu stranu, kao i to da izmeu njih dvojice postoji neka prisna,neizgovorena veza."Mislim, sve ove stvari, nita ne znae ajkuli." Beni jednim dugim gutljajemdovri svoje pivo. "Kunem ti se, Luise, danas je malo nedostajalo da ostanemobez guzica."


19/235

Kroker narui jo piva kad je kelnerica dola sa ta-njirima prenog pompana izrestorana odozdo. On ree: "Bila je to sila prirode, kao oluja ili talasplime, ni vie ni manje."Beni se zagleda u miriljavu ribu, okienu sveim44Tamno kamenjerumarinom i majinom duicom, i Kroker je video njegov pogled. Setio se, kaoi Kroker, da bi, da nije bilo upravo te sile prirode, sada jeli vahua."Grei, Luise. Ta jebena stvar - to je bila naa budunost. To e nas jednogdana sve odvui dole - sila jebene prirode, nepoznata, nenajavljena,nezaustavljiva."Kroker privue Benijevu au i zaviri u nju. "Auh! Mislim da bi trebalo dakapnem malo monog proza-ka."Beni se kiselo nasmeja, ali je pogledom pratio spek-tralne obrise smeihpelikana na njihovim sedalima, na pristaninim stubovima. Onaj zastraujuisusret sa ajkulom kao da je poremetio neto u njemu. "Kaem ti, Luise, netonas tamo eka."Samo to je prolo deset sati, pojavi se Marija u pratnji onje. Marija jebila vitka junoamerikanka bujne crne kose, crnih oiju i ponaanjem eneroene za novac. onja, istog porekla, bila je visoka i veoma vitka, sa gustim

slojevima tamno smee kose i uplaenim oima boje lenika. Kretala seenergino i samo-svesno ime je trenutno plenila. Krokerovo iskustvo jegovorilo da ene koje koriste svoju lepotu kao bankovni raun ubrzo pokau kaodosadne ili utonule u misli, ili oboje.Na Krokerov predlog, otili su u Ajkula-bar, mesto koje su obojica znali. Bioje to novi klub na Islamoradi, tanki ali popularno mesto. Drali su uglavnomsalsa-bendove, u tropskom okruenju i, to je najbolje od svega, zadovoljavaoje zahteve latinoamerikanaca odozdo, sa june plae, za sportskim ribolovom.To je bilo dobro za Krokerov posao. Meutim, on je imao drugi razlog to semotao ovuda, i ugleda glavu i ramena tog razloga iznad mase ljudi."Hej, Rejfe!" pozva ga on.Rejf Rubinet, vlasnik Ajkula-bara, mu mahnu i isceri se kao neko ko je ugledaocimera sa koleda."

45Erik Lustbader"Kako si?" zagrme Rubinet. "Mora da si dobro, jer ujem da si bio napolju, naKapetanu Sumou skoro mesec dana neprekidno." Njegov smeh je bio zarazan. "Jesili motao harizmatske mega-kimenjake?"Drei onju za ruku, Kroker se probi kroz guvu do vlasnika restorana. "Moeda se kladi. Jure se velike ribe, a spisak mojih klijenata se produava. Nealim se."Rubinet je bio vrlo visok, mrav i izboran od tropskog sunca i vetra, koetamne poput mahagonija. Na sebi je imao beli dins i ponono plavu majicu, nakojoj je velikim, gotskim slovima pisalo: NEMA ZAKERA-NJA. Sa gustom, tamnomkosom, svetloplavim oima i grubim izgledom mogao je biti maneken, smatrao jeKroker. Ali Rubinetu je vie odgovarao lagani i lagodni ritam ivota na Kiju.,d de mi, ko je ta divna dama?" uzviknu Rubinet. "Dovedi je ovamo, compadre\"Kroker i Rubinet su imali poseban odnos. Kroker je dobio mnogo poslova iz bara"Ajkula" od kada se pre-mestio sa ostrva Marko na obalu zaliva. Bio je tonjegov drugi dom; tu su ga znali, voleli i cenili. Ne tako davno, prekinuo jeseriju pretnji smru Rubinetu, otkrivi jednog domaeg pametnjakovia, koga jeplaao par mafijaa iz Majamija, koji su hteli da prigrabe deo Rubinetovogunosnog posla.iroko se osmehnuvi, Rubinet poljubi onji ruku, pa epa Krokerovu desnuruku svojom i stisnu je, profesionalno i snano. Mnogo toga govori o oveku potome kako se rukuje. Pre nego to je otvorio restoran, Rubinet je jedan mandatbio gradonaelnik Majamija. Nije ga omelo to to ima pola panske krvi, kao ni


20/235

to to ga je Beni podrao svojim novcem i uticajem."Drago mi je da vas vidim," ree Rubinet onim svojim posebnim nainom, koji bivas ubedio da ste u sreditu njegove panje. "Previe vremena provodi naTeko meni prim. prev46Tamno kamenjetom tvom brodiu. Mora malo da stane. Da se opusti. Ovako."Neko ga pozva i on mahnu rukom. "Trenutak!" Ta-pnu Krokera po ramenu. "Nezaboravljaj bliske, com-padre. Iskoristi gostoljubivost ove kue. Tvoj dineroovde ne vai." Zatim ode kroz guvu, rukujui se i smejui sitnim traevimakoje su mu prenosili najbolji gosti."Neobian tip," ree onja."Ostavlja jak utisak, ali je dobar momak. Velikoduan i iskren." Kroker seosmehnu. "Pie?""Sada bih radije igrala.""Bie mi zadovoljstvo," ree on i povede je prema podijumu za igru. "Znaitako. onja. Da li ti je to i ime i prezime? Kao Madoni?""Madona je zavrila," ree onja. ,,A sa njom i noenje jednog imena."Uklopili su se u senzualni merenge ritam. "Prezivam se Vila-Lobos. Kaokompozitor." Os-mehnula se. "Svia mi se kako igra. Vrlo glatko. Pod-sea me

na mog brata, Karlita. Ovako sam igrala s njim kad smo bili mali.""Uio sam od najboljih," ree Kroker. "Toliko sam se muvao po panskom Harlemuu Njujorku, da su me latinosi na kraju prihvatili."Gledao je kako ona pokretima prati ujednaen ritam. "Zato si izala veeras?"Ona ga pogleda radoznalo, sa rukama na njegovim ramenima, dok su se laganonjihali po podijumu. "Zato to me je Beni pozvao."Sada je on bio radoznao. "Tek onako?"onja ga pogleda kao da bi on to trebalo da zna. Zatim se nasmeja. "Beni,Marija i ja smo dole zajedno iz Asunsiona. Dugo se znamo."Muzika napravi pauzu, i podijum za igru se isprazni u pravcu anka, iji jeprednji deo bio od fibergla-sa, uoblienog i realistino ofarbanog u oblikudinovske ajkule. eljusti prave velike, bele ajkule, sa nedirnutim opasnimzubima, bile su isturene iz drvenog zi-

47Erik Lustbaderda iza anka. Odraavale su se u ogledalima u kojima se ogledala i slikavesele neobavezno odevene mase gostiju. Sve je na Kiju bilo muy neobavezno."Jesi li za pie?" upita je Kroker.onja klimnu glavom. "Ali kasnije hou jo da igram." Oi joj bljesnue. "Nesreem svake noi an-glosa koji osea merenge.""Voli merenge?""To je vrlo seksi igra," ree ona.On je uze za ruku i povede kroz bunu guvu. Zau se muzika sa trake. DimiBafet, pa zatim niz uvenih salsa-muziara. Probijajui se prema anku, ondovi-knu narudbinu Frenku, jednom od trojice barmena koji su radili te noi.Dobio je ledenu.margaritu za onju i jo jedan meskal za sebe. Do avola,pomisli.Udaljili su se od anka, preli preko prepune prostorije, pa kroz staklenavrata izali u prostrano, drve-tom obloeno dvorite. U pravoj tradiciji juneFloride, hladni vazduh iznutra postade samo uspomena, kada su osetili talasvlage. Oseali su miris mangrova, iji su brojni, teki plodovi visili ublistavo osvetljenoj noi. Pregrt zvezda lebdeo je iznad njih. Tiho za-pljuskivanje talasa ulo se odasvud, a uskomeana scena iza njih kao da jeostala milion milja daleko. Nije trebalo ni zatvoriti oi, pa da ovekpoveruje kako hoda dalekim rubom svemira.Oni digoe poglede. Zvezde kao da su bile jo sjajnije na barunastom nebu.Svetla Kija su u daljini izgledala kao biseri na neijem lepom vratu.


21/235

"Hoe li me pitati da li u da spavam sa tobom?" upita ga onja.Kroker se nasmeja, pa ustuknu. "Jo nisam stigao da pomislim na to.""Sad mi je lake," ree ona. "To ne radim, ni zbog Benija.""Mislim da on to zna," ree Kroker, priseajui se da je Beni opisao onju kaobiser u ostrizi.Njene oi veselo zaigrae. "Nemoj pogreno da me48Tamno kamenjeshvati. Mislim, volim seks. Ali volim sama da biram svoje partnere. U svakomsluaju, to danas ima i svoju mranu stranu, pa brinem zbog nekih... stvari."Ona udahnu vazduh i izdahnu ga vrlo lagano."Kao to je sida," ree on.Ona se zagleda prema okeanu; suze joj zasijae u oima. "Jedan moj prijateljje veoma bolestan."Bilo je potrebno da kae samo to. Odjednom, bilo mu je vrlo vano da bude uznju. "Ostao sam bez oca kad sam imao osamnaest godina," ree on. "Bio jepolicajac; i ja sam to postao zbog njega. Smatrao sam da treba da poemnjegovim stopama, jer je bio tako poten. inilo mi se da je sve zlo ovogsveta pokualo da dopre do njega, a on se odupro svemu tome. Znao je ta znaibiti predstavnik zakona." Drei je za ruku Kroker zamisli kako otac sedi

pored njega, smeje se svetlucajui oima, eira zabaenog na teme.On pogleda u lepe Sonjine oi i ree: "Umro je nasilno; ubijen je s lea, nitri bloka od kue. Ubio ga je neko koga je znao i verovao mu. Tako su, ustvari, njegovi neprijatelji jedino i mogli da dopru do njega, pot-kupivinekog ko mu je bio blizak."Neno podie vrh Sonjine brade savijenim prstom. "Bio je dobar ovek; nijezasluio da umre tako rano. Nije zasluio da pogine na taj nain." Potraio jenjen pogled. "Mislim da je neto slino i sa tvojim prijateljem, zar ne?"Ona klimnu glavom, dok su joj suze navirale iz oiju. Kad joj ih je obrisao,ona se nasmeja i taj topli, muzikalni glas rastera mrane umove napetostikoji su poeli da se uzdiu oko njih. Stajala je tik uz njega, a oi i usne sujoj svetlucale u eksploziji odbijenih sve-tala koja su dopirala iz kluba. "Neznam ta sam oekivala veeras... moda i nisam oekivala da nekog zaista

upoznam."Ona spusti svoje pie na drvenu preku, obuhvati njegovu levu aku svojom iokrenu plaviasti metal prema svetlosti. "Priaj mi o ovome."49Erik Lustbader"To je u stvari biomehanika naprava," ree on. Odavno je prestao da obraapanju na nju. "aku su mi odsekli u tui u Japanu, a jedna ekipa mikroine-njera je sastavila ovaj prototip. Radi na par litijumskih baterija, aliverovala ili ne, u njoj ima mnogo mene. Tu su borne kosti, titanijumskizglobovi i nokti od nera-jueg elika, ali su u njoj i moji vetakiregenerisani nervi, tetive i ile. Ali tako su dobro zatieni, da bih mogaobukvalno da gurnem tu aku u vatru, a da ose-tim samo blagu toplotu."Ona je neobino neno prelazila prstima preko mat-sivog polikarbonatskog dlanai titanijumskih prstiju. "Treba li da se odrava, kao kola?""Povremeno bi trebalo da odem do Tokija, da bi hi-rurzi izvrili nekeadaptacije, ali nemam volje. Samo menjam baterije svakih est meseci." Onpogleda njeno zamiljeno lice i pomisli da moda ne spada u one ene kojetakve stvari privlae. To mu se dogaalo. "Prolo je sedam godina i sumnjam dabi Meli da je zamene novijim modelom." On slee ramenima. "Raz-misliu jednogdana i o tome.""Ili e jednostavno zadrati to to ima," ree onja. "Moda si upravo timezadovoljan."Kroker iznenaeno shvati da u tome ima vie od zrnca istine, pa klimnu glavom,zadovoljan to je u tom trenutku ona pored njega.


22/235

Bio je svestan intenziteta njenog pogleda dok je dodirivala jedan po jedanprst njegove desne ruke od krvi i mesa. "Volim ruke," ree ona. "Ruke mnogogovore. Ne mogu da slau." Pratila je linije njegovog dlana, opipavala tvrdeuljeve. "Ima radnike ruke. Jake i sposobne.""Zato to sam odrastao u Paklenoj kuhinji," ree on. "To je jedan gadan deozapadnog Menhetna. Treba da bude vrlo tvrd da te bitange ne bi rastrgle.""Znam kako je to." Ona palcem pritisnu njegov. "Odrasla sam u najgorem deluAsunsiona." Pogled joj se zamrai. "Tamo sam nauila dve stvari: da budem50Tamno kamenjeneosetljiva i strpljiva. Strpljivost je najtea od svega, zar ne? To nijeprirodna ljudska osobina, i zato se tako teko prihvata."Njemu se odjednom jezik zaveza, kao klincu na prvom sastanku. Setio se kada jebio sa Kamenim Drve-tom. Stajali su u mirnoj vodi zalea, a sunce je ualo narubu horizonta, kao stidljiva devojka. Naizgled uopte se ne pomerivi, KamenoDrvo je posegao u vodu i izvukao grgea. Rasporio ga je i bacio na zelenugranu. Jutro je bilo ispunjeno bisernom svetlou i savrenim mirisom preneribe. Jedna aplja kaikara prolete pored njih, nezemaljski ruiasta podsvetlou sunca. Kameno Drvo ree: "ivot je, u najboljem sluaju, ist isladak. Ovakvi trenuci, koje uhvati rukom i zapamti u srcu, su sve to je

oveku potrebno." I pre nego to je shvatio ta radi, Kroker je poljubioonju. U trenutku kad je osetio kako se njene usne otvaraju pod njegovim, onse zbunjeno povue. "Nisam to hteo da uradim."Njene oi su bile krupne, a duice vrlo blede. "Ali ja hou da uradim ovo."Obgrlivi ga jednom rukom oko vrata, ona ga privue neno ali snano, tako daim se usne susretae. Ona se pripi uz njega, usne joj se razdvojie i jezikomota oko njegovog. Kao da je neki noni cvet, bio je ispunjen njenim mirisom.Bilo je to opojno oseanje, i on duboko udahnu. Kratak udar muzike izazva jojae lupanje njegovog srca."Lu?" Tihi, enski glas.Ne sad, pomisli on. Zar da budem takav baksuz da ba u ovakvom trenutkunaletim na bivu prijateljicu? Krajnjim naporom, on se odvoji od onje. Dreije vrsto za ruku, okrenu se prema eni koja je upravo izala kroz staklena

vrata bara "Ajkula"."Zdravo, Lu."Kroker je gledao tu enu, a mozak mu je odbijao poslunost. "Meti." Kao da jebio obloen santom leda. Osetio je kako mu se eludac okree.Meti, lepa, sa dranjem princeze, prelazila je pogle-51Erik Lustbaderdom sa njega na onju i natrag. Bila je u vrlo skupoj haljini od crnogerseja, sa niskom dijamanata oko vrata. Izgledala je savreno, kao da jeupravo izala iz salona lepote. Ta njena savrena lepota uopte nije spadalaovde. "Znam da je ovo ok za tebe...""Gospode, nemoj dvaput da kae."Metin pogled brzo pree na onju, pa se, kao da joj jev neprijatno, brzo vratina njegovo zapanjeno lice. "ao mi je to smetam, ali moram da razgovaram satobom. Nisam htela da ostavljam poruku u marini, a oni su mi rekli da e utoku veeri verovatno svratiti ovamo." Vidljivo nervozna, izgovorila je to ujednom dahu."Rekla si da nikad vie nee da progovori sa mnom." Kroker je bio svestan dastee Sonjinu ruku kao pojas za spaavanje na otvorenom moru. Jedva je bio ustanju i da uje razgovor od lupanja svog srca. "To je bilo, kad? Pre dvanaestgodina.""etrnaest," ree Meti. "etrnaest godina, jedan mesec i sedamnaest dana."Pokua da se osmehne, ali se taj pokuaj jadno zavri. Ona duboko udahnu."Bilo je to na Rejelinom krtenju."


23/235

"Kako bih mogao da zaboravim," ree on mrano."Sad ima petnaest godina.",,I ni reci ni od jedne od vas za sve to vreme.""Nisam primetila da si ti ikad pokuao da nam se javi.""Posle onoga to si mi rekla, nisam mogao ni da pretpostavim da bi htela da mevidi.""Okej. Zasluila sam to."Zurio je u nju hladnim pogledom."Lu...""ta je sad? Spremila si svoju postelju. Udala si se za Donalda Djuka. Takavivot si uvek htela, bar si mi to stalno ponavljala."Metine oi se napunie suzama. "To je bilo davno.""Lu," upade u razgovor onja. "ta se deava?""Sve se promenilo," nastavljala je Meti, kao da nije52Tamno kamenjeula onju. "Donald me je ostavio."Gledajui izraz njenog lica, on ree: "ta hoe od mene, Meti? Treba li dabudem prijatno iznenaen ili da saoseam?" Bio je bolno svestan da mu sevraaju emocije, zajedno sa prolou koja se obruavala na njega. Morao je to

da sprei. ,,Oh, da, ba sam nepaljiv. Da vas upoznam. onja Vila-Lobos, ovoje Meti Djuk. Moja sestra."U iznenadnoj tiini, on pusti Sonjinu ruku. "Pre osamnaest godina upoznala jeoveka po imenu Donald Djuk.",,Lu, nemoj..." zamoli ga Meti."Bio je korporacijski ovek, ajkula koja unesreuje druge ljude. Pljakao jekompaniju za kompanijom, rasprodavao delove, otputao radnike.""Gospode," ree Meti, "govori kao da je bio nekakav kriminalac."Kroker pogleda onju pa opet poe da ga obuzima ljutina. "Ljude koji mu se nesviaju izbacivao je iz upravnih odbora i progonio iz Njujorka, a moda je iuivao u tome.""Ima li dokaza?" ree Meti. "Nije ih bilo."On sevnu oima. "Bilo kako bilo, moja sestra se udala za njega. Bila je

zaslepljena njegovim nainom ivota, zar nije tako, Meti?" Meti se ugrize zausnu i skrenu pogled. "Naravno da jeste. Nije sluala moja upozorenja; ustvari, ona su je nervirala. Rekao sam joj za kakvog oveka se udaje. Ali onaje sve obrnula. Optuila me je da sam ljubomoran na Donaldovo bogatstvo ipoloaj. Ismejala me je jer sam pandur i gledam svet oima sa sitnimpandurskim mozgiem." On nakrivi glavu. "Zar nisi ba tako rekla, Meti? I tasi onda rekla za mene? Patetian si, Lu. Zavrie kao tata, ubijen s lea unekom prolazu." On odmahnu glavom. "Lep ivot, pare i mo su joj bili vanijiod sopstvene porodice. Upoznala je Djuka i odjednom se postidela svojeporodice i mesta u kome je odrasla.""To nije tano!" pobuni se Meti.53Erik Lustbader"Koji deo nije taan, Meti? Reci mi." Gledao je njeno lice. "Na venanju sisamo trkarala oko Donaldo-vih bogatih prijatelja, a mi smo sedeli sami izapostavljeni. Nikad ga nisi dovela u kuu. Mama je elela da mu neto skuva,ali ti joj nisi dala priliku.""Prestani!" uzviknu bolno Meti. "Nita ne shvata."Kroker nije hteo da dozvoli da ga uutka. "to je jo gore, zabranila siRejel da kontaktira sa nama i mama je umrla ne dobivi ansu da upozna unuku.Odbacila si nas i to je mami slomilo srce. Svoje da i ne spominjem!"On se okrenu onji. "Na Rejelinom krtenju sam najzad pukao i rekao joj tamislim o njenom muu i novom ivotu.""Dovraga, Lu, pa pretio si Donaldu. U crkvi!" Meti je drhtala. "Pred svima."


24/235

"I bio sam savreno ozbiljan." Kako su seanja navi-rala, neki luaki puls muje sve jae bubnjao u glavi. "Onda mi je rekla da nikad vie nee progovoritisa mnom," ree onji. Zatim se opet okrenu Meti. "Da li ti je sad drago to sise vratila?"Ne rekavi vie ni reci ni jednoj od njih, on otvori staklena vrata, proekroz prepun klub, pored Benija i Marije, vatreno zagrljene na podijumu zaigru, i utonu u moru vozila na asfaltnom parkingu.Nedugo zatim, Beni Milagros poigravajui sie niz stepenite glavnog ulaza ubar "Ajkula". Iznad ulaza, prednji deo gargantuovski izlivene plastine ajkuleopakog izgleda dizao se prema nebu u obilju lane pe-ne. Delovala je napadno,ali Rejf Rubinet je govorio da se nasmeje svaki put kada je pogleda.Beni se skloni u stranu da bi propustio par amerikih biznismena sa enama, papoe pravo preko par-kinga, prema mestu gde je Kroker sedeo za upravljaemsvog Ti-berda.On sede u kola pored Krokera i prui mu pie. :"Evo, pomislio sam da bi ti ovo trebalo."54Tamno kamenjeKroker prihvati bez rei.Beni izvadi jednu dugaku kubansku cigaru iz depa na grudima i pripali je bez

urbe, kao u nekom obredu. Oseao se na meskal i muki znoj. Blagi na-govetajMarijinog parfema je lebdeo oko njega, kao ruiasti oblaii oko heruvima.Meutim, ubrzo sve to nadvlada dim cigare."Sto se tebe tie, mislim da bi pakleni slepi mi lepe otiao iz kluba." Onpovue dim iz cigare, ne gledajui Krokera, ne gledajui ni u ta. "onja jebesna, i mora nekako da joj se vrati; uznemirena je zbog tebe. Marija je snjom, a ja sam ostao bez svoje izazovne partnerke za igru, moda do kraja oveveeri." Jo jedan sneni dim. ,,Oh, da, da ne zaboravim. Unutra jedna sonaguapa pita svakog ivog kuda si otiao. Bog mi je svedok, ima dobru figuru.""To mi je sestra, Beni.""Sranje." Beni se namrti i stisnu cigaru izmeu usana.Iznad njih, lie palmi je lelujalo poput nemirnog hora u skladu sa tananimpojem gatalinki.

Neiji nagli izlazak iz kluba privue njihovu panju. "Evo, dolazi," ree Benitiho. Saekao je dok nije uhvatio Krokerov pogled. "Ovo je glupo, ovee, tajlo fazon. To ti je kao otrov, da zna.""ao mi je, Beni, upropastio sam ti vee.""Ne budi glup." Beni mahnu cigarom po vazduhu. "Ovo ovde je vee od veeri saMarijom." On otpuhnu oblak mirisnog dima. "Luise, zna li na ta sam pomisliou trenutku kad je ajkula iskoila? Nije mi ceo ivot bljesnuo pred oima kaoniz karata za tarot. Pomislio sam na svoju sestru. Ne na oca niti na brau. Miher-mana."Beni se okrenu prema Krokeru. "Roza je umrla pre pet godina. Pomislio sam: mojotac je uvek nekako zanemarivao njene uspehe, ak i kad je zavrila fakultetNa moju sestru prim. pxe\55Erik Lustbaderu Bogoti, dobila diplomu na ekonomiji i zaposlila se u Svetskoj banci. Nije daje nije voleo, bio je ponosan na nju na svoj nain. Samo to nikad nijepokazivao."Benijev pogled je bio zamraen uspomenama i tugom. ,,I u tom trenutku sampomislio na Rozu. Shvatio sam kako su je vreali oeva ravnodunost, bratovozanemarivanje i moje dobroudno zapostavljanje." Pogleda Krokera. "Vidi, sadse neto promenilo. To mi je uradila jebena ajkula i ja nikad neu zaboraviti.Nedostaje mi, a nikad neu imati priliku da joj to kaem."Zatim se nagnu, uze Krokerovu desnu ruku i pokaza tragove plavih vena nanadlanici. "ta je ovo?" pro-sikta. "Jebena krv, Luise." Zatim klimnu glavom,


25/235

kao da je upravo resio Sfinginu zagonetku. "Samo upamti, ta god da ti jesestra, ta god da je uradila, bez obzira koliko ste povredili jedno drugog,vas dvoje ste vezani. Ona je krv."Meti ih je primetila i pola prema njima. Pogledala je Benija oklevajui. Onse izvue iz kola. Kavaljerski joj ostavi otvorena vrata, obie kola do vozaai stade pored Krokerovog ramena dok se Meti pribliavala Ti--berdu. Uputi jojsvoj najprijatniji osmeh, pa se nagnu i apnu Krokeru: "Bog mi je svedok, enemogu da budu okrutne na mnogo naina. Ali, zna ta? Ponekad su njihova braajo gora."Kroker ga je gledao kako polako odlazi prema ulazu u klub, uivajui u svojojcigari. Kakva je enigma taj Beni Milagros. Svaki put kad pomisli da si gaupoznao, on ti se pokae u drugaijem svetlu. Bio je nemilosrdan, tup, muysimpatico, neverovatno duhovan - i beskrajno zagonetan.Trenutak kasnije Meti stade pored Ti-berda, ne govorei nita. Zatamnila jesvoju divlju, kovrdavu kosu u boju karamele. To joj je pristajalo lepe negokada se ofarbala u plavo. Bila je visoka i vitka, dugih nogu i oble figure, zakakvom bi ovek poput Donalda Dju-ka udeo - dok ne naie neka via i duihnogu.Ona htede neto da kae, kad se vrata nekih kola56

Tamno kamenjezalupie i jedan stari bjuik jurnu. Svetlost farova pree preko njenog licadok je bjuik izlazio iz parkinga. Tada ona uini prvi korak. Bila je gotovoopipljivo napeta. "Zna li da ima naviku da me strahovito obruka predljudima.""Moda si sad poela da shvata kako smo se ose-ali mama i ja."Na licu joj je bio turoban izraz, a usne napeto stisnute. "Gospode, ovo nijelako.""Zato bi bilo? I ti si nama samo oteavala."Ona duboko uzdahnu, pa ne znajui ta drugo da uradi, otvori tanu, izvadineto iz novanika i prui mu.Bila je to jedna novija fotografija Rejel. Imala je Metinu gustu, kovrdavukosu i otar izraz, ali Donal-dove ledeno plave oi i svetli ten. Ko god da ju

je slikao, uhvatio ju je nespremnu, u trenutku koncentracije. Izgledala jebezbrino koliko se to moe biti."Lepa je," ree on tuno. Upravo je shvatio koliko je izgubio tokom proteklihpetnaest godina. Uopte nije imao priliku da je gleda kako odrasta."Hvala." Ali zaboravila je da se osmehne. Odmahnu glavom kada je hteo da jojvrati fotografiju. "To je za. tebe."Kroker se zagleda u nju. "Vidim vas oboje na njenom licu.""Stvar je..." Oklevala je. "Donald je bio odsutan dve godine. Pre est mesecije umro. Poginuo je kad je privatnim avionom uleteo u oluju i udario uplaninu, kod San Franciska."Kroker poele da kae kako mu je ao, ali te reci mu zastae u grlu. Meutim,nije mogao da ne kae: "Mora da si se tako obogatila.""Pa i nisam." Izgledalo je da je ne dotie njegovo peckanje. "Pre godinu danaDonald se opet oenio; jednom mladom naftakom naslednicom iz Teksasa sabesprekornim porodinim akreditivima, za kojima je, pretpostavljam, eznuo svevreme. Rodila mu je sina57Erik Lustbadernedelju dana pre nego to je poginuo. Donald je sredio da imovina na kraju odenjemu.""Baksuz." On die fotografiju. "Ali ipak ima Rej-el."Meti kao da odjednom poblede. Izgledalo je da e neto rei, ali se uposlednjem trenutku predomisli. ,,Lu, ja..." Pogled joj odluta. "Hou neto dati priznam. Znam da se nisi usprotivio kad sam rekla da nisi pokuao da nam se


26/235

javi."On ne razmiljajui stisnu zube."Vidi, znam da si pokuao da odri kontakt sa Rej-el." Ona uzdahnu duboko,drhtavo. "Znam, zato to sam se pobrinula da ne dobije ta pisma.""Prokletstvo!" On udari rukama po volanu, i ona se tre."Znam, strano sam pogreila." Odmahnu glavom. "Ali mislila sam da ispravnopostupam, jer titim Reji od nekoga koga ne elim da via."On je pogleda, pa ree: "Zato nisi htela da me via?""Dovraga." Metine oi su bile vlane i pokuavala je da gleda svuda, samo ne unjega. "injenica je..." Usna joj je podrhtavala i ona liznu suzu koja joj seslila niz obraz. Njen pogled najzad susrete njegov. "Zna, toliko je prokletonalik na tebe."Zaue se glasovi, nasmejani i veseli, kad jedna grupa izae iz kluba. Jojedan motor se upali i farovi za trenutak osvetlie parking, pre nego toskliznue napolje, na ulicu."Pa, do avola, ta zna?" ree Kroker pomalo zaueno. On jo jednom pogledaRejelinu fotografiju, pa je skloni.Meti je u tiini sedela pored njega. On oseti nago-vetaj orovog parfema.Utonue u neizvesnu tiinu. Pokazalo se da stare rane, kad se povrede, tekozace-ljuju. Meti je bila jo napetija; oseao je i to, kao svrab ispod koe.

Salsa bend se vratio, i njihov ritam je bio uporan i privlaan. On poele daje unutra, da plee58Tamno kamenjepriljubljenih bedara sa onjom. Strahovito je eleo da joj se izvini.Kao da mu je proitala misli, Meti ree svojim naj-pakosnijim tonom: "Izgledakao da uri. Pa idi onda. eka te devojka. Ali moram ti rei da ne znam zatotrai vreme.",,Oh, za Boga milog." Oekivao je neto slino."Moe ti i mnogo bolje.""Kao to sam mogao da budem i neto bolje od pandura," ree."Uvek sam polagala velike nade u tebe.""Ali to su bile tvoje nade, Meti; ne moje." Okrenu se prema njoj. "Reci mi

neto. Kako to da nikad nisi pomislila ta ja traim od ivota? Zato sipretpostavljala da to zna?"Izgledalo je kao da je na ivici plaa. Drhturila je, i Kroker je imao utisakda samo snagom volje zadrava suze. "Ali, znala sam," ree ona tiho. "Obojesmo e-leli da postignemo vie nego to su to uinili mama i tata. To znam;priali smo o tome kad smo bili mali.""Naravno da sam eleo vie nego to smo imali," ree on. "Ali nisam hteo tomeda okrenem lea. A ti si to htela, Meti."" Ona vrsto stisnu oi. Suze se lagano pojavie u uglovima, pa se nakupie ikanue joj u krilo. "Volela bih da mogu da ti objasnim.""Pokuaj."Ona odmahnu glavom. "To bi znailo..." Oi joj se otvorie i ona ga u trenutkupogleda ustro. ,,U redu." Meutim, nije mogla da izdri, pa okrenu glavunatrag i zagleda se u zanjihano lie kokosovih "palmi. "Vidi, za tebe je tobilo drukije. Bio si deak, a ulice Paklene kuhinje su stvorene za deake.""To nije razlog..""Molim te, uti," ree ona. "Dovoljno mi je teko..." Oi joj se opet vrstozatvorie, a kada je progovorila, glas joj je bio tih kao povetarac u palmama."Samo me pusti da ispriam, okej?" Ona obliznu usne kao da su59Erik Lustbadersuve i mogao je da primeti da je prestravljena. Zbog seanja? "Bio je jedandeak. Rii Palja."Kroker ga se seao: tamna kosa, vreo pogled - pravi frajer. Neko vreme je


27/235

izlazio sa Meti; Onda ga je hladno ostavila i izgubila se iz Paklene kuhinje.Okrenula je lea svom zaviaju i porodici. Nedugo zatim, udala se za Donalda.Krokera je razljutilo to kako je odbacila jednog lokalnog momka koji ju jevoleo, kao da je krpa. U tom postupku je video nagovetaj vee izdaje, koja etek uslediti. Sve zbog Donalda i njegovog bljetavi-la. Kroker se uzdra odjednog zajedljivog komentara."Rii," govorila je Meti. "Bio je tako sladak prema meni." Ona die vrhoveprstiju na usne, kao da primorava sebe da nastavi. "Vidi, stvar je bila u tomeda sam zatrudnela sa Riijem.""ta?"U tiini njegovog zaprepaenja, ona istisnu iz sebe jo reci: "Ponudio se dame oeni, ali sam ga odbila; nisam ga volela a on nije znao ta hoe. Meunama nije bilo niega, osim seksa. Zabavljali smo se i to je sve. Deava se,Lu.""Ne mojoj sestri.""Znala sam da e to rei." Ona uzdahnu. "Ali desilo se." Njen glas odluta.Ona die ruku i za trenutak je pritisnu na elo. "Nisam mogla da ti kaem.Imala sam, koliko, devetnaest godina? Trebalo je da zavrim koled za trigodine, da se upiem na dekanov spisak najboljih studenata. elela sam danapravim karijeru, ali ta bi sve to tebi znailo? Znala sam da bi zbog tebe

morali da se venamo i ostanemo bednici. Ili to, ili bi ubio boga u Riiju,to on nije zasluio. Sem toga, kao katolkinju, bilo me je sramota. Sea sekako je mama bila stroga u vezi religije."Ona spusti pogled na svoje ruke. "Uspaniila sam se. Oseala sam se kao da samu kutiji koja se zatvara oko mene. Rii i ja smo zakljuili da je najbolje daon ode iz tog kraja. To je bio laki deo. Zaposlio se preko reke, u Hobokenu,i rekao je da e tamo da se preseli.60Tamno kamenjeA to se mene tie..." Njen nemirni pogled je lutao kroz vrhove drvea. "tose mene tie, morala sam da naem neko mesto van Paklene kuhinje. Neku klinikuili doktora."Kroker je jedva disao. Kako je mogao tako loe da shvati njihovu zajedniku

prolost? Istina ima okrutnu naviku da gotovo svakog iznenadi. "Znai,abortirala si."Meti klimnu glavom. "Ta odluka mi je skoro slomila srce. Dugo vremena sam seoseala prljavo, kao gre-nica u pepelu. Nisam imala snage da kroim u crkvu.inilo mi se kao da sam okrenula lea Bogu. Ali nisam imala izbora."Spustila je glavu u ruke, a on je ekao, dok mu je srce ubrzano tuklo."Posle sam shvatila da ne mogu da se vratim kui. Ne bih mogla da podnesemvae ispitivanje. Znala sam kakav si, Lu. Pogledao bi me u lice i shvatio daneto nije u redu.""Traio sam te."Ona klimnu glavom. "Ali nisi mogao da me nae. Imala sam sasvim dovoljnonovca od diplome da ostanem par nedelja u hotelu. Kad sam to potroila,zapo-"slila sam se kao daktilografkinja u jednoj oglasnoj agenciji. I po prviput sam bila srena. Oseala sam se slobodnom.""Slobodnom od nas," ree Kroker. "Od svoje porodice."Meti odmahnu glavom. "Slobodnom od onog stana. Bio je tako mraan idepresivan. Gospode, Lu, kako si mogao tako dugo da ivi u njemu?""Tamo su bili mama i tata," ree on. "To je bio dom."Meti okrenu glavu. ,,U toj agenciji sam upoznala Donalda." Glas joj dobienjiv prizvuk. "Mnogo sam radila i bilo mi je dobro. Pokuavala sam darazmislim o svojoj savesti, ali posle nekog vremena sam shvatila da sam takosrena da me vie ne mui oseanje kri-61Erik Lustbader


28/235

vie." Prelazila je prstima preko hromirane unutranjosti Ti-berda. "estmeseci poto sam poela da radim, Donald je kupio agenciju. Ja sam do tada venapredovala. Vodila sam grupu srednjih rauna. U svakom sluaju, im su papiripotpisani, Donald je otpustio sve one direktore sa visokim platama, koji su uzruak upisivali i trostruke martinije, i od preostalih sastavio ekipu zatranziciju, da mu izvri procenu kompanije i osoblja. Ja sam se nala u tojekipi. Radila sam sa njim tri meseca. Svakodnevno. Mislila sam da me nijeprimetio, ali sam pogreila. Kasnije mi je rekao da me je od prvog danaposmatrao."Ona se okrenu prema njemu, lica punog s

Documents

Lustbader Eric Van - Tamno Kamenje