MУЈОВИЋИ LIJEVA RIJEKA1

Mујовићи Лијева Ријека

Милош Мујовић


МУЈОВИЋИ ЛИЈЕВА РИЈЕКА

Издавач:Милош Мујовић


Компјутерска обрада:Милош Мујовић

Штамапа:Штампарија “Штамапарија“

Тираж:500 пријерака

САДРЖАЈ

1. ПРЕДГОВОР 1

2. О ВАСОЈЕВИЋИМА – ПРАПРЕЦИ И ПОТОМЦИ 1

2.1. БРАЋА И СИНОВИ 1

3. СТАРЕ ТРАДИЦИЈЕ 3

3.1. БРАТСТВА И ПОГРУПЕ 43.2. СИМБОЛИ КНЕЖЕВИНЕ ВАСОЈЕВИЋА 5


4. ЛИЈЕВА РИЈЕКА - MATИЦА ВАСОЈЕВИЋА 8

4.1. ХРАМ СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - НОЖИЦА, ЛИЈЕВА РИЈЕКА 124.2. ХРАМ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕ - ЛИЈЕВА РИЈЕКА 124.3. НАЗИВИ ПОЈЕДИНИХ МЈЕСТА У ЛИЈЕВОЈ РИЈЕЦИ РИЈЕЦИ 134.4. ЉЕВОРЕЧАНИ ОДБРАНИЛИ СВЕТИЊУ 13

5. КОМОВИ 15

5.1 КОМСКИ РАРИТЕТИ 175.2. ЖИВОТ НА КОМОВИМА - КОМ - ДРУГИ ДОМ 185.3 ЦАРИНЕ - МЈЕСТО ЂЕ ЈЕ ЧОВЈЕК НАЈБЛИЖИ НЕБУ 185.4. РОГАМ - ТРАВНАТИ АНФИТЕАТАР 195.5. ШТАВАН - ОАЗА БИЉА,ШУМА И БИСТРЕ ВОДЕ 205.6. ЉУБАН - МЈЕСТО ГДЈЕ СЕ РАЂАЈУ ВЕЛИКЕ ЉУБАВИ 205.7. ВАРДА - ВАСОЈЕВИЋКА СТРАЖА 215.8. ЉУБИШТИЦЉ - ЗЛАТНА ДОЛИНА 225.9. МАРГАРИТА - ЦВИЈЕТ, ИЗВОР И ПЛАНИНА 225.10. МОЈАНСКА РИЈЕКА - БЛАГОДАРНА ЉЕПОТИЦА 235.11. ПРИЉЕПАК - КАТИН МУЈОВИЋА 235.12. КАТУНИ ЉЕВОРЕЧКИ 235.13. ХИДРОГРАФСКЕ ОСОБИНЕ КОМОВА 235.14. ПОТКОМОВЉЕ - РЕЗЕРВАТ ЉЕПОТЕ 235.15. ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ НА ЦАРИНАМА - БОГОМОЉА НА НАЈВЕЋОЈ

НАДМОРСКОЈ ВИСИНИ У ЕВРОПИ 245.16. КОМ ЉЕВОРЕЧКИ 26

6. ЉЕВОРЕЧКА ШКОЛА 26

7. НАЂЕН ВАСО ПОСЛИЈЕ ШЕСТ ВЈЕКОВА (Црква Светог Архангела Михаила на Hожицу) 29

7.1. ЦРКВЕНИ ПРАГ – СВЕДОК ВРЕМЕНА 297.2. ГРОБ РОДОНАЧЕЛНИКА ПЛЕМЕНА30

8. СВЕТИ АРХАНГЕЛ МИХАИЛО - АРАНЂЕЛОВДАН, СТАРА СЛАВА СВИХ ВАСОЈЕВИЋА 31

8.1. ПОШТОВАЊЕ У ЦРКВИ АРХАНЂЕЛА МИХАЈЛА 328.2. НАРОДНА ВЈЕРОВАЊ 33

8.3. КАКО СЕ СЛАВИ АРАНЂЕЛОВДАН 33

9. УСПОСТАВЉЕНА ТРАДИЦИЈА САБОРА ВАСОЈЕВИЋА (Завјетна слава Васојевића, 12. септембар, празник Св. Александра Невског) 35

10. МУЈОВИЋИ ОРГАНИЗОВАЛИ НАЛАГАНЈЕ БАДЊАКА У ЛИЈЕВОЈ РИЈЕЦИ 38

ПОЗНАТИ ВАСОЈЕВИЋИ 38

10.1. ВОЈВОДА ГАВРО ВУКОВИЋ (1852-1928) 39


10.2. КНЕЗ НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ ВАСОЈЕВИЋ, звани НИКОЛА КОНСУЛ 4010.3. ГЕНЕРАЛ РАДОМИР ВЕШОВИЋ 4110.4. ИГУМАН МОЈСИЈА ЗЕЧЕВИЋ 41

10.5. „ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА ПРЕДАКА МИЛЕ ЈОВОВИЋ“ 4210.6. ПРОТА МИЛОШ ВЕЛИМИРОВИЋ „ПЛЕМЕ ВАСОЈЕВИЋКО“ 42

10.7. И ПРИЈЕ ВОЈВОДЕ ВОЈВОДЕ БРАЋА БРАЈОТИЋИ, ВУК и ЈОВАН 4410.8. ВЈЕРА МУЈОВИЋ 42

11. ЗЕЧЕВИЋИ И МУЈОВИЧИ БРАЋА ЗА УВИЈЕК И ДОВИЈЕКА! 46

12. ВАСОЈЕВИЋКИ ЗАКОН У 12 ТОЧАКА 47

12.1. ИСТОРИЈАТ ИЗДАВАЊА 4712.2. ВАСОЈЕВИЋКИ ЗАКОН ПО ТОЧКАМА 48

13. ТРУПА ПОТОК 50

13.1. ГРБ МУЈОВИЋАТРУПА ПОТОК 5112.2. ЗАСТАВА МУЈОВИЋА ТРУПА ПОТОК 51

14. ПОТОМЦИ ИЛИЈЕ МУJОBИЋА -ИЛИЋИ 52

14.1. ПОТОМЦИ ЂУРА МУЈОВИЋА 5214.1.1. ПОТОМЦИ БОЖА МУЈОВИЋА 5314.1.2. ПОТОМЦИ МИЛИСАВА МУЈОВИЋА 5514.1.3 ПОТОМЦИ БОШКА МУЈОВИЋА 6014.1.4. ПОТОМЦИ ЈОВАНА МУЈОВИЋА 6114.1.5. ПОТОМЦИ ВАСИЛИЈЕ МУЈОВИЋ ПЕЈОВИЋ 6414.1.6. ПОТОМЦИ БОЈАНЕ МУЈОВИЋ ЂУРАШКОВИЋ 65

14.2. ПОТОМЦИ АНДРИЈЕ МУЈОВИЋА 6514.3. ПОТОМЦИ СТАНЕ МУЈОВИЋ ДУЈОВИЋ 66

14.4. ПОТОМЦИ MАРИЦЕ MУЈОВИЋ ПОПОВИЋ 66

15. РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА ИЛИЈЕ МУЈОВИЋА ДО РОДОН ЕЛНИК МИЛУТИНА МУЈА МУЈОВИЋА 67

16. КОМПЛЕТАН РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА ИЛИЈЕ МУЈОВИЋА 69

17. ПТИЧ 70

18. ПОТОМЦИ МИЛА МУЈОВИЋА - МИЛОВИЋИ 74

18.1. ПОТОМЦИ БОШКА МУЈОВИЋА 7418.2. ПОТОМЦИ РАДОВАНА МУЈОВИЋА 74

18.3. ПОТОМЦИ БЕЋА МУЈОВИЋА 74

19. ПОТОМЦИ МАРАКА МУЈОВИЋА - МАРАКОВИЋИ76

20. РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА МИЛА И МАРКА МУЈОВИЋА ДО


РОДОНАЧЕЛНИКА МИЛУТИНА МУЈА МУЈОВИЋА68

21. КОМПЛЕТАН РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА МИЛА И МАРКА МУЈОВИЋА67

22. МАЛИ СТУП 77

22.1. ГРБ МУЈОВИЋА МАЛИ СТУП 77

23. ПОТОМЦИ СИМА МУЈОВИЋА - СИМОВИЋИ 103

23.1. ПОТОМЦИ БОЖИНЕ МУЈОВИЋА24.1.1. ПОТОМЦИ ЈЕВРЕМА МУЈОВИЋА24.1.2. ПОТОМЦИ ПЕТРА МУЈОВИЋА24.1.3. ПОТОМЦИ РАДА МУЈОВИЋА

23.2. ПОТОМЦИ ЛЕКА МУЈОВИЋА24.2.1. ПОТОМЦИ РАДИСАВА МУЈОВИЋА24.1.2. ПОТОМЦИ РАДА МУЈОВИЋА24.1.3. ПОТОМЦИ БОГДАНА МУЈОВИЋА

23.3. ПОТОМЦИ ВЕЛИШЕ МУЈОВИЋА23.4. ПОТОМЦИ САВА МУЈОВИЋА23.5. ПОТОМЦИ МИЈАТА МУЈОВИЋА

24. КОМПЛЕТАН РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА СИМА МУЈОВИЋА 104

25. ЛИТЕРАТУРА 117


1. ПРЕДГОВОР

2. О ВАСОЈЕВИЋИМА – ПРАПРЕЦИ И ПОТОМЦИ

1


Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном дијелу Црне Горе, у Лијевој Ријеци, и с обије стране Лима, све до ријеке Љешнице. Некада се тај предио звао Стара Србија. Такође, Васојевићи су и једно од брдских племена које се заједно са староцрногорским и старохерцеговачким племенима ујединило у јединствену Црну Гору. О њиховом имену и поријеклу постоје двије верзије народног предања. По једној, они су потомци извјесног Васа, сродника Вукана Немањића, који је рођен у Призрену и био војвода у доба цара Душана. Њега је наслиједио син Васојевић Стево, који се помиње у народним пјесмама о боју на Косову под именом Мусић Стеван, и који је био војвода у Сјеници, у Новопазарском Санџаку.

Слика 1. Карта Васојевића

После Косовске битке и смрти Васојевић Стевана, Васојевићи су као ускоци кренули у Херцеговину и дошли до Фоче, а одатле скренули на југ, југоисток и исток, и преко Црне Горе дошли на Ножицу у Лијевој Ријеци, где су се настанили. По другом предању, Васојевићи воде поријекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци.

2.1. БРАЋА И СИНОВИ

По легенди, Васо је имао још четири брата: Пипа, Озра, Краса и Ота. Од њих су настала племена Пипери и Озринићи у Црној Гори и Краснићи и Хоти у Албанији. Павел Аполонович Ровински, који је више од четврт вијека боравио у Црној Гори, проучавао прошлост, живот и обичаје, и написао капитална дјела о Црној Гори, истиче да Васови потомци "нијесу знали да објасне, одакле и када је Васо дошао у Црну Гору". Нијесу ни могли, јер Васо није "дошљак" или српски пребјег у Црној Гори, већ је поникао, опстао и челник племена Васојевића постао у Лијевој Ријеци. Првобитна, почетна, племенска територија и племенско језгро Васојевића формирани су у Лијевој Ријеци у периоду од друге половине XV, до средине XVI вијека, уједињавањем братстава црногорског поднебља, а

2


Васо је био један од првих, или први васојевићки челник. А сам Васо је, наводно, имао четири сина - Раја, Новака, Мија и Ђура. Најмлађи, Ђуро, се одселио у Црмницу и од њега је настало велико братство Ђуровићи, а од остала три Васова сина развиле су се три велике братственичке групе у Васојевићима - Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи. Данас, додуше, у Васојевићима нема ниједног таквог презимена, јер су се братства даље дијелила и цијепала на мање подгрупе, али сви тачно знају ко од кога води поријекло и сваки Старе традиције старији човјек може набројити све пасове својих предака до самог родоначелникаплемена. Тај број се већ попео на двадесет пасова и, ако се узме просјек од око тридесет година од паса до паса, потврђује се предање да су Васојевићи на овим просторима најмање шест вијекова.

3. СТАРЕ ТРАДИЦИЈЕ

3


Први писани помен Васојевића датира из 1444. године. Константин Јиречек наводи један документ из тог времена који се чува у Дубровачком архиву. Извјесни Брајан Проданић се жали дубровачком суду како му је шездесет горштака: Пипера, Бјелопавлића и Васојевића, напало трговачки караван, убило брата и опљачкало робу. Ако се зна да је потребно барем сто година да се неком локалитету или племенској заједници устали име по неком од истакнутих предака, онда се народно предање да је прапредак Васојевића на ове просторе доселио половином четрнаестог вијека у потпуности потврђује. У народном предању се, иначе, спомиње и Васоје и Васо. По једнима, ријеч је о једној те истој личности, а по другима познатији и млађи Васо је потомак, унук или праунук Васојев. Васојевићи су ту живјели све до седамнаестог вијека, проширујући помало територију на рачун околних племена, а тек тада је кренула њихова експанзија у долину Лима и друге крајеве ван старе постојбине. Куд год су се селили, међутим, љубоморно су чували своје традиције и веома наглашено истицали своје поријекло и коријен, данас разгранат до готово невјероватног броја братстава. Као што то показује шема родослова, који слиједи, у лози Немањића налази се име Стефана Васоја, сина Стефана Константина (унука краља Милутина), по којем су Васојевићи добили своје племенско име. У дијелу родослова Немањићa, на који се надовезује родословно стабло Васојевића, налазе се сљедећа имена: Стефан Немања → Стефан Првовјенчани → Стефан Урош I → Стефан Урош II (краљ Милутин) → Стефан Константин.

3.1. БРАТСТВА И ПОДГРУПЕ

Како у својој књизи "Племе Васојевићи" пише професор др Радослав Јагош Вешовић, од три братственичке групе овог племена, најјача и најбројнија је она која је постала од Васовог најстаријег сина Раја. Њу чине три подгрупе братстава: Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи.

Лопаћани су: Ракетићи, Радуловићи, Поповићио дносно Вешовићи, Марсенићи, Вулевићи,

Бојовићи, Ðукићи, Милошевићи, Велиџикнићи, Чукићи, Голубовићи, Лалевићи, Рајичевићи, Ивановићи, Нововићи, Вашовићи, Павићевићи, Драгићевићи, Миковићи, Нерадовићи, Алексићи, Вукашиновићи, Спасојевићи, Стојановићи, Стојковићи,

4


Вукићевићи, Боричићи, Лабани, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Угреновићи, Јелићи, Перовићи, Мирковићи, Ивановићи, Киковићи, Караџићи, Шаковићи, Фолићи, Зулевићи...

Други огранак Рајевића - Дабетићи - су: Дабетићи, Делетићи, Лекићи, Ðекићи, Нововићи, Рајовићи, Вуковићи, Мирчићи,

Лабовићи, Роснићи, Ћировићи, Грозданићи, Лазаревићи, Станисавићи - Илићи, Лашковићи, Радуновићи - Дрндари, Кубуровићи, Османлијићи, Вулинићи, Зоњићи, Драгојевићи, Ивановићи - Сјеножећани (од којих су Бакићи и Рајовићи), затим Арсенијевићи, Протићи, Вуксановићи, Лакићевићи, Станићи, Лалићи, Лашићи, Журићи, Којићи, Митровићи, Палевићи и Гарчевићи.

Трећи огранак - Ковачевићи - су:

Кастратовићи, Војводићи, Мићовићи, Аковићи, Ðуришићи, Мартиновићи, Јојићи, Симовићи, Царевићи, Медонићи, Ðурковићи, Станићи, Оташевићи, Брадићи, Маријановићи, Ракићи, Плавшићи, Ружићи, Обрадовићи, Савићи, Микетићи, Јукићи, Вуксановићи, Зекићи, Вучићевићи, Катанићи, Вулићи, Шаровићи, Новичићи, Алетићи, Бацановићи, Дедовићи, Ðиновићи, Миловићи, Таићи и др.

Од другог Васовог сина, Новака, постала су братства: Миликићи, Томовићи, Радевићи, Ðекићи, Мујовићи, Кићовићи, Лакушићи, Рачићи(чији

су огранци Јелићи и Вукићи), затим Асановићи, Боричићи, Љубићи, Николићи, Милошевићи, Пантовићи, Зековићи, Радуновићи, Радоњићи, Малевићи, Ивановићи у Слатини, потом Дујовићи, Марнићи, Бакићи, Прелићи, Драговићи, Ћулафићи, Мимовићи, Аџићи, Бабовићи, Чакићи, Вуковићи, Ђуровићи, Радојевићи, Лаковићи, Оровићи, Кочановићи, Салевићи, Бандовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Вукадиновићи, Митровићи, Ðековићи, Матовићи, Жујовићи итд.

И трећа братственичка група, Мијомановићи, од Васовог трећег сина Мија, као и претходне двије, има своје подгрупе, а углавном јој припадају сљедећа братства:

Делевићи, Цемовићи, Јоксимовићи, Мићовићи, Ћеранићи, Марковићи, Штипаљи, Зечевићи, Сајичићи, Масловарићи, Дубаци, Губеринићи, Фатићи, Нововићи, Мишковићи, Вуковићи, Лепосавићи, Ðерковићи, Туровићи, Јововићи, Вучелићи, Вујовићи, Савовићи, Вукићевићи (различитиод Вукићевића Лопаћана), Стијовићи, Ћорци - Шуњевићи, Бајићи, Шарбајићи, Малишићи, Недићи и Крушчићи.

3.2. СИМБОЛИ КНЕЖЕВИНЕ ВАСОЈЕВИЋА

У монографији Кнез Никола Васојевић, поред мапе Васојевића, приказане напријед у овој књизи, која је у ствари мапа из времена кнеза Милутина, помињу се као обиљежја Кнежевине Васојевића: грб, застава и новац (грош од 1, 2 и 3 апоена), мада није сачуван ниједан примјерак, те се не зна како је изгледао. Васојевићки грб је имао облик штита изнад којег је круна, а на штиту гола рука са исуканом сабљом, са чије лијеве стране је била звијезда, а са десне стране полумјесец. При дну штита били су иницијали од три слова: КНВ, што je могло имати једно од два значења: књаз Никола Васојевићки, или Књажевина Николе Васојевића (прим. аутора). А застава Васојевића била је налик на крсташ барјак легендарног јунака Бошка Југовића која је касније прилагођена крсташ барјаку из времена Првог српског устанка. Ова друга тврдња је доста вјероватна ако се има у виду да су васојевићки јунаци, који су се истакли у бици на Суводолу 1809. године, добили од Карађорђевих устаника шест барјака.

5


Слика 2. Грб Кнежевине Холимије (Васојевића)

Барјак је био од двије поле: црвене и бијеле, или плаве и бијеле свиле, са по једним или два крста извезеним бијелим концем, а на крсту су била четири оцила, а испод крста је писало: «Бог је са нама». Поред тога, на сва три слободна краја барјака биле су окачене по четири златно - жуте ките. Карађорђеве барјаке Васојевићи су носили све до 1857. године, а тада су замијењени црногорским барјаком црвено - вишњеве боје. Међутим, сасвим је извесно да су Васојевићи још од времена кнеза Милутина, имали изграђено своје законодавство, а крајем 1829. Или половином 1830. године, на скупштини је донет «Васојевићки закон у дванаест точака». Овај закон се по предањима везује за име игумана Мојсија Зечевића и војводе Сима Кастратовића, који су били изузетно храбри и заслужни челници Васојевића. Према томе, Васојевићи су у својој историји, као највеће српско племе, од свог постанка па до присаједињења Црној Гори, бранећи себе од Турака и арбанашких племенана, били стожер Рашке државе, и уједно мост преко којег је успостављана братска веза између Срба у Србији и Срба у Црној Гори, који су стицајем историјских околности били раздвојени, а од истог су коријена и са истог етничког простора. Током бројних миграционих кретања, Васојевићи су, поред Лимске долине, насељавали и просторе Поморавља и Шумадије на чијем простору има доста житеља са презименима васојевићких братстава. Отуда су васојевићког поријекла и неке знамените личности у Србији. Тако, на примјер, васојевићког поријекла је реформатор српскога језика и правописа, Вук Стефановић Караџић Његови преци су живјели на Лопатама у Лијевој Ријеци (16. вијеку), одакле су и сви Караџићи у Дробњацима На васојевићко поријекло Вука Стефановића Караџића, подсјећа споменик који му је подигнут на Лопатама.

6


Слика 3. Шематска карат кнежевине Холимије коју је књаз Никола објавио у Паризу

Карађорђевићи су такође поријеклом из Васојевића, зашта постоје бројни докази, од којих истичемо сљедећ:

1. У родослову Карађорђевића стоји, да је Карађорђев дјед Јован Ђуришић рођен у Васојевићима (Краљима, прим. аутора) који се са још два брата преселио у Србију 1740. године, а два брата су остала у Васојевићима Кнез Петар I је у Краљима својим рођацима 1883. године саградио кућу која и данас постоји и зове се Кула Ђурковића који су потомци Ђуришића. Спомен плоча на овој кули подсјећа на боравак Петра I Карађорђевића у завичају својих предака. А у знак поноса и из осјећаја захвалности према вожду Карађорђу, Васојевићи са својом браћом из Шумадије, подигоше му споменик у Краљима, који је на Видовдан 1996. године свечано открио др Милија Зечевић, почасни предсједник Удружења Васојевића.

2. Вождов син Александар Карађорђевић (кнез од 1842-1858.) био је веома поносан на своје поријекло из Васојевића, па је зато одржавао присне везе са владиком Њеошем и мудрим духовником и главаром Васојевића Мојсијем Зечевићем. Александрова уставобранитељска влада је одржавала добре просвјетне везе са Васојевићима и пружала финансијску помоћ ђацима који су се школовали у Србији, а главарима у Васојевићима је слао дукате за набавку оружја и џебане која им је билапотребна у борби против Турака. Поред тога, кнез Александар се посредством владике Његоша лично ангажовао на елиминисању племенских свађа између Васојевића и Србљака у Васојевићима.

3. Кнез Петар Карађорђевић је више пута радо одлазио са Цетиња у Васојевиће и, према казивању старијих, често је у разговору истицао – да је по свом поријклу Васојевић. Када је умро знамени васојевићки војвода и сенатор Миљан Вуков (1886), кнез Петар Карађорђевић је са Цетиња отишао у Лијеву Ријеку и присуствовао сахрани, а прије тога био је присутан и на сахрани Миљановог сина бригадира Тодора Вуковића који је преминуо у фебруару 1886. године.

4. Када се Петар I Карађорђевић женио Зорком, кћерком књаза Николе (1883. године), тим поводом питао га је књаз Никола: «Зашто је баш изабрао војводу Миљана Вукова за старога свата»?. Добио је одговор: «... по јунаштву и рођаштву ..», дакле, изабрао га је као «војводу своје крвии племена»

5. Када се већ крунисао за краља Петар I, лично је дошао у Андријевицу да посјети постојбину свога прадједе, о чему постоји и филмски запис у Југословенској кинотеци у Београду.

6. Поводом пуштања у саобраћај колског пута Пећ - Андријевица 1925. године, био је организован велики сабор на Књажевцу код Андријевице, на којем су били краљ

7


Александар и краљица Марија. На славолуку на улазу у Андријевицу били су исписани стихови пјесника Мила Вуковића, начелника општине Беране:

«Родна груда ове земљеКолијевка Вожда - дједе,

Стољећима чекала ТеКраљу славе и побједе!»

4. ЛИЈЕВА РИЈЕКА - MATИЦА ВАСОЈЕВИЋА

Лијева Ријека је матица Васојевића. Налази се са лијеве стране главних путева према Албанији и Турској. Познати пјесник и писац Ратко Делетић написао је да је „Лијева Ријека колијевка Васојевића“. Она је, истиче Делетић, свјетлост, искра, слободе и духовност племена. Налази се испод неба и Кома. У њој је Ножица Васова столица, како се у народу каже. На њој је манастир Васа Васојевића, родоначелника Васојевића. Кад је Васо дошао у ове крајеве ту је стао, окренуо се и рекао: „Овдје ћу саградит дом“ и то мјесто назваше Ножица. Ту је подигао себи задужбину, посветио је Архангелу Михаилу, као и свим Немањићима. Васо је сахрањен поред своје задужбине, не зна се тачно када, мада има неких претпоставки да је то било крајем 14 - тог и почетком 15 - тог вијека.

Слика 4. Панорама Лијеве Ријекае

Испред цркве сахрањен је и сенатор и војвода Мињан Вуков Вешовић. На споменику пише: „Славном Српском јунаку и борцу за народну слободу војводи Миљану Вуковоме, захвалан народ“. Тада су и споменици погинулима у балаканским ратовима, првом и другом свјетском рату, споменик храбрим и одабраним Љеворечанима у походу 300 Васојевића за Србију (44 имена), урезано је у мермерну плочу.

8


Слика 5. Графикон промена броја становника Лијеве ријеке

Деведесетих година подигнута је биста игумана Мојсија Зечевић (1780 - 1850) за којег Љеворечанина кажу да је и из јаке куће Исовића коју је по јунаштву и чојству и Марко Миљанов овјековјечио у „Примјерима чојства и јунаштва“. Он је био духовни и световни владар Васојевића који је заједно са васојевићким главарима „устоличио“ познати „Васојевићки закон у од 12 точака“.

Слика 6. Гемографски податци

На ово мјесто се окупљало племе са својим вођама и другим главарима на зборове и договарања од памтивијека. Постоје записи (Дечанска хрисовуља из 1220. и 1330. године) да је Лијева Ријека припадала Комској жупи, што значи да је овај простор са манастиром на Ножици припадао Дечанском метоху. Дакле, Васојевићи су насељавали простор око Комова и долине Лима прије Косовског боја 1389. године.

9


Слика 7. Етницки састав сатановништва

Васојевићи се држе за једну породицу. Лијевом Ријеком данас „одлеже“ мир. Човјек се ту ослободи журбе и илузија. Живи под звездама окружен раскошним природним бојама. Мјесто тихо, смјештено с обије стране ријеке, која се тешко пробија кроз клисуре пема Морачи. Неколико камених кућа ћути поред пута. Ту је историја овог краја, записано вријеме, људи, погибије, бојеви... Према попису из 2003 године у Лијевој Ријеци било је 53 становника (према попису из 1991 године било је 78 становника). У насељу Лијева Ријека живи 45 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (37,5 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 16 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2003 . године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

10

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_1991._%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/2003

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8


Слика 8. Топографска карта Лијеве Ријекае

11


4.1. ХРАМ СВ. АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА – НОЖИЦА, ЛИЈЕВА РИЈЕКА

Храм Светог Арханђела Михајала на Ножици у Лијевој Ријеци, познат је као васова црква. Према народном предању првобитан храм је подигнут у 14. Вијеку и више пута паљен и обнављан. Нови храм је подигнут на темељима старога. Около храма је активно сеоско гробље, на коме је у међу осталоме и гроб Секуле Бановића, јунака Косовског боја. Храм је грађевински завршен 2008. године.на табли коју је поставио црквени одбор по подизању храма пише следеће: „Вољом Бога, народа и Српске Православне Цркве, коначно обновљене 1996 - 2000 године. У цркви је саркофаг са моштима оснивача.“ Приликом ископавања поред темеља старог храма су пронађени земљани остаци војводе Васа, родоначелника Васојевића, које су похрањенњ у храм. По завршетку свих радова храм је освешао митрополит црногорско - приморски Амфилохије 12 септембра 2002. године. Тим поводом дневни лист „Глас Црногорца“ је 13 септембра 2002. године објавио чламак Љубице Божуновић у ком пише: „За Васојевиће је јуче био велики дан, освештана је црква Светог Архађела Михајала на Ножици, Васова црква.

Њу је прије шест вјекова утемељио родоначелник племена, војвода Васо Васојевић, а на истим темељима прије неколико година почела је градња храма. Сакупили су се јуче Васојевићи из свих крајева, али не само они, да присуствују освећењу ове светиње. У њу се опет вратио и војвод Васо, чије кости овдје почивају као благослов за њихово племе. Чин освећера обавили су мирополит црногорско - приморски Амфилохије , и епископ будимљанско никшићки Јонакије уз бројно свестенство. Потом је служена и Света архијерејска литургија, освештан је и славски колач, а митрополит Амфилохије одржао је бесједу у којој између осталог каже:

12


„Сваки храм на земљи, хришћански храм, има једину мисао да се људи сабирају у њему, припремајући се, чистећи своју душу, своје тијело, покајањем и исповјешћу, постом и молитвим, мирењем са богом и са ближњима, да приђу и да приме Тијело Христово, да окусе хљеб бесмртности. Тако и војвода Васо градећи овај храм, није га градио у своју славу. Можда данас понеко од нас гради храм, као што граде и друге споменике у своју славу. Они који себе подижу споменике, знајте да моного пре Богом нијесу заслужни. Најбољи су споменици они кажу које потомци подижу послије толико вјекова. И ти споменици су неуништиви, неће пропасти, они опстају. А најдивнији споменик јесте храм као што је овај. Видим доста предузећа из Србије и из Црне Горе је уложило свој обол у обнову овога светог храма, показујући како смо ми, који смо народ, коме народу припадамо и којој држави припадамо. Ако народ из Србије и овај одавде граде храм на Ножици то значи да је то један народ. И проклета је рука која раздвоји тај народ, која раздвоји и разбија на пола његову кућу. Војвода Васо и њему сличне војводе нијесу разграђивале дом свога народа, него су га градиле и зато је остао. Уграђивали су у њега кости своје. Сами себе су уградили у њега, жртвовали се за њега и њихова жртва урађала је и урађа великим плодом. Они који себе прославаљају, који својим интересима само служе, који се сакривају под фирмом да служе народу, њихова дјела нијесу дуговјечна, као што и њихови споменици нијесу дуговјечни. Само они који раде на здравим темељима, само они који уграђују себе у грађевину свога народа Цркву Божију, Светиње Божије, они су вјечни и непролазни. [17] .

13


Стари све што су градили, гадили су у славу Божију, у славу светиње Божије, приклонивши кољена своја, не пред прахом него пред животом, вјечним Богом. Пред људима и силама овога свијета су се усправљали, нарочито пред злим и опаким силама., а клечали пред живим и вјечним Богом и само пред њим. Такав је био и војвода Васо. Није онда ни чудо што је Васов траг остао чиста лица. Свети коријен, и рађа свете плодове. И данас гледам, постоје неки морални, духовни и дубљи закон који управља људском судбином, знали ми то или незнали. Па гледате људе који су од Бига одступили, који сду се у себе само поуздали и видите да им не само трагови смрде нечовјечством, него се и траг истражује. А они који су претрпљели Бога ради, душе ради, спасења ради, истине ради правде Божије ради, они су оставили широк траг. Кад отац балагослови сина , кад свештеник благослови вјерника, кад Светац благослови народ свој он каже: „да из тебе остане широк траг“. А само може остати штирок траг из оник који су истински чисти, здави и душом и тијелом, просвећени. Само може уродити плодом дрво, које је дубоко урасло, чији је коријен здрав. Тако братство, тако породица, тако и народ. Народ који се затрује, човјек који се затрује безбожништвом, неморалом, нечистотом, он је сам себи дом ископао. Као и дрво које је затровано. Васов траг је чист и свијетла лица, јер је Божији траг, освештан Богом, освештан светињом Божјом, вјерном, вјерношћу, правдом божјом, примивши у севбе тијело и крв Христову, сачуван је спомен његов и кости његове, поред свих мијена и промјена. Ево их у овом светом, храму поново засијале у својој чистоти у својој доброти...“ „Прошло је већ пола деценије као смо се, освештавањем темеља, одазвали свом гласу и обећали да ћемо овим здањем уобличити и исказати осјећање историје и вјере. Та одлука је, у ствари, донијета има већ више, од шес вјекова кад је овдје удараен први камен темељац нашег заједничког оца, оца који је родио наше очеве. Отуд, је овај одзив само одјек, једног давног гласа који се таласа кроз историју и гдјекад одлучио устат да каже оно библијско - ево ме. Данас ми се чини да нијесмо ништа радили до Богослужили, загледани у овај прростор који је одувијек био црква. Мора бити да су наши очеви подпомогнути погледом и наговором оних који овом скупу присуствују смирено и сабрано , дубоко испод земље. Мора да је нама који смо засад, нешто покретнији, од њихове стране наложено да сакупимо камен, воду, душу и увјерење, те од свега тога направимо овај заједнички знак и мјесто у којем би нас Бог могао видјети и у доброј намјери препознати“, истакао је Илија Лакушић, предсједник Црквеног одбора. У име Вијећа народних скупштина обратио се Момчило Вуксановић ријечима:„Само слога Србина спашава. Браћо Васојевићи, данас,

овдје на обнови ваше и наше знамените цркве на Ножици, можда нијесмо далеко од тога

14


нашега неоствареног сна. Нека свако од нас да допринос да будемо сложни и заједно са нашим митрополитом и часним свештенством Црногорско - приморске митрополије. Ако буде тако обновитћемо и изградит све наше храмове, подићи нове и усмјерити на прави пут наше потомство и нове нараштаје. Ви, као највеће српско племе, не само у Црној Гори, имате највећу одговорност. Од вас готово као да зависи све, јер престављате природну везу са вашом браћом у Србији. Ако ви не испуните свој аманет, засигурно ће свима другим српским племенима у Црној Гори бити много теже“, нагласио је Вуксановић. Прочитана је честитка нјеговог краљевског височанства престолонаследника Алексанадара Карађорђевића, почасног предсједника Удружења Васојевића Милије Зечевића и других, а додијељене су захвалнице онима који су допринијели изградњи храма. Свечаност је завршена трпезом љубави.“

4.2. ХРАМ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕ – ЛИЈЕВА РИЈЕКА

Храм Вазнесења Господњег у Лијевој Ријеци је подигнут 1862. године како пише доктор Лазар Томовић, у књизи „Педесет година на престолу Црне Горе 1860 - 1910“ (Цетиње 1910). Около Храма је активно сеоско гробње. Храм је обновљен 5. јуна 2008 године од сртране Митрополита Амфилохија. Тим поводом прес је објавила следећи запис: „Митрополит Амфилохије је служио данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Вазнесења Господњег у Лијевој Ријеци у Васојевићима. Претходно је обављено освећење обновљеног храма. [17] Црквено народном сабору у Лијевој Ријеци обратили су се амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Лутовац, и бивши министар вјера у влади Црне Горе Слободан Томовић, као и предсједник црквеног одбора Владао Ђукић. Сабор је ове године походила литија која је ишла из цркве Вазнесења Господњег у Краљимао до истоимене цркве у Лијевој Ријеци и назад. Митролит је заблагодарио свима који су учествовали у обнови храма“.

4.3. НАЗИВИ ПОЈЕДИНИХ МЈЕСТА У ЛИЈЕВОЈ РИЈЕЦИ РИЈЕЦИ

Како су добила имена мјеста Ножица, Птич, Ками, Слацко, Ширалија, Лопате, Тузи и Лимани до? Васојевићко предање каже, да је раодоначелник племена Васо дошао преко

15


Вјетарника на Јаблан, гдје се са породицом смјестио у кући једног братоношког кнеза, са којим се побратио. Он и побратим прошли су кроз Лијеву Ријеку да погледају земљу. Кад се Васо увече вратио кући знатижељно породици је испричао своје запажање. У близину ријека има једна нога земље гдје би се могла кућа начинит; на другом, опет, мјесту такође мало лијепе земље, колико птичије гнијездо; близу њега један комад земље, лијеп као душа, даље један комад камените земље. Мало даље један равбица, гдје му је коњ слатко пасао, близу овог лијепог мјеста за катун и ширевину за испашу стоке, сем тога једна лопата равне земље, гдје би најрадије кућу начинио, да није далеко од побратима; још је причао како га је обузел туга, када се попео на брдо изнад овог мјеста (Ивовик), јер је био само гора и „пустахија“ (Требешичка долина) и како је на противној страни ријеке видио један до, гдје би могао свезат Лима (тако му се коњ звао) да пасе. Према тим Васовим ријечима, каже предање, добила су та мјеста своја имена.

4.4. ЉЕВОРЕЧАНИ ОДБРАНИЛИ СВЕТИЊУ

Прије скоро 172 године, Васојевићи из Лијеве Ријеке, на челу са старим црногорским официром, четовођом Милутином Дабетићем, одбранили су нашу највећу светињу Пећку патријаршију. На самом излазу из Руговске клисуре према Пећи, на обали Бистрице вијекове вјекује пећка патријаршија. То је, уствари, комплекс од четри цркве: Свети Апостола, Светог Димитрија, Светог Николе и Свете Богородице Одигитрије. Поред цркава и припрате ту се налазе конаци. Након присаједињења Лијеве Ријеке Црној Гори (1837), за вријеме Петра II Петровића Његоша, љеворечке чете, као и остале наоружане групе нападале су Турке и освајале њихове територије у долини Лима, које су потом држали под својом управом. Плодно Полимље било је извор живота за васојевићко племе (на сличан начин као и зетска равница за друга црногорска племена) које их је привлачио за насељавање, без обзира на још јако присуство Турака, чију власт и онако нису поштовали. Србски народ из ослобођених дјелова Васојевића у очи своје још поробљене браће у Метохији био је и духовна и оружана зашистница. Тако је било и на Видовдан 1839. године. На дојаву калуђера из Пећке Патријаршије, по манастирском момку, да ће на тај дан Турци напасти ту велику србску светињу, стари црногорски официр Милутин Дабетић, са својом четом долази до Метохије. У рану зору, прије литургије посвећене светом кнезу Лазару и косовским јунацима и великомученицима, услиједио је напад Турака и Арбанаса. Дошло је до жестоке борбе. Нападачи изненађени отпором из манастира и конака, дали су се у бијег, оставивши за собом неколико мртвих. Погибоше и двијица Васојевића. Љеворечани су дали у потеру за зулумћарима низ ријеку Бистрицу, гдје гине од турског куршума четовођа Милутин Дабетић, у народу познат и по надимком Османлија. Турци су му потом одсјекли главу и однијели је паши у Пећи. Тек на интервенцију енглеског вицеконзула у Новом Пазару Николе Радоњића Васојевића глава је враћена у Патријаршију. Игуман и калуђери су Османлију сахранили у манастирској поирти, помињући га у својим молитвамакао јунака који је у одбрани народне светиње дао свој живот. Црквена звона су тужно одјекивала читав дан, што због 450 година од Косовског боја, што због жалости за погинулим Васојевићима, јер је тога дана светиња одбрањена од паљења и рушења. Туга је завладала и под Комовима. Није се задуго пјевало, играло и гуслало јер је Лијева Ријека збогпогибије свог племеника била у дубокој жалости. Милутин Дабетић Османлија је, иначе, родоначелник бројног братства у Васојевићима, који са поносом носе презиме Осмајлић, као успомену на свог јуначког претка.

4.5 ВАСОЈЕВИЋИ ПОКЛОНИЛИ ЗВОНО САБОРНОМ ХРАМУ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ

16


Наши свети преци су у тешком временима су набаввњали и доносили звона и давали их храмовима и манастирима. Васови потомци су са радошћу, јер им је срце светиња Божија, даровали звоно, себе уградивши у Саборни Храм Христовов Васкрсења, да их покољења памте по добру, а Бог по љубави.

Слика 10. Звонок које су Васојевићи даровали Храм Христовог Васкрсења у Подгорици

На Саборном Храму Христовог Васкрсења ускоро ће бити постављен крст и звоно које је поклонило племе Васојевића. Прикупљање пилога за набавку крста и звона организовало је Удружење Васојебића „Васо“, какао наводи Зорана Лакушић, предсједник управног одбора удружења, приложило 4000 €. У уружењу сматрају да би сви Васојевићи требало да се укључе у акцији прикупљања прилога и допринесу завршетку изградње највећег Храма у историји Црне Горе.

Слика 11. Васојевићи са својим крстом: Мишо Милошевић, Милета – Милош Зечевић, Зоран

Лакушић, Аџић Шћепан, Аџић Момчило, Миодраг Мишко Ђиновић

5. КОМОВИСлика 12. Залазак сунца на сва три комска врха

Планина комови коју је Јован Цвијиц упоредио са Олимпом понос је људи из ових крајева. Становници тих крајева кажу да су Комови наљепши од седам Црногорских брад. Израстају на темељима планине Варде, Штавне и Љубана са једне стране А Царине и Курлаја са друге стране. Кучки ком 2484 метара је висок а Васојевићки 2460 метара. По својој висини такмиче се са врховима Дрмитора, а по богатству резбарија гребена равни су најупечатљивијим алпским стенама, они чине круну огромном комплексу пшњака и шума. О изворима, биљу и цвијећу са комовских пашњака о његовој чаробној моћи у народу су се изпредале приче и певале пејесме:

„Вила вилу преко Кома звалаО вилице моја другарице

17


Јесил л′ на Ком на планину биалЈеси л′ воде са Маргарите пилаЈеси л′ брала с Љубана јабаланаЈеси ли биља брала горофиља.“

Овај по карактеру алпски масив налази се између горње Таре и горњег Лима. Са његових врхова када је ведро лепо види се Проклетије њихови камени врхови у Албанији и огромни венци и кланци преко Виситора и Чакора код нас на сјеверизападу открива се Дурмитор а на сјеверо - источној страни поглед допире до Копаника кажу. Планина Комови се простире у југоисточном дијелу Црне Горе између Бјеласице и Проклетија, између ријека Лима и Таре. Комови по својим именом уједињује три планинеPlanina Komovi se prostire u jugoistocnom dijelu Crne Gore izmedju Bjelasice i Prokletija, izmedju rijeka Lima i Tare. Komovi pod svojim imenom ujedinjuju tri planine:

Ком Васојевићки 2460 м Ком Кучки 2487 м Ком Љеворечки 2453 м

Слика 13. Ком Кучки и Љеворечки поглед са кома Васојевићког

Комови су са Дурмитором и Бјеласицом најпознатији масив у динарском систему планиан. Разноврсна и јединствена флора и фауна, безброј бистрих планинских извора и ријека, мноштво културних споменика, цркава и манастира, као и топлина народа који живи под Комовима не могу Вас оставити равнодушним. Напротив, када се нађете у царству букових и чамових шума изнад којих се као титани у море издижу Комови, дах застаје „пред величанственом природом“.

18

http://www.komovi.com/kom/rijeke-planine/46-rijeka-tara.html

http://www.komovi.com/kom/rijeke-planine/20-rijeka-lim.html


Слика 14. Врх кома Васојевићког

Komovi su visoiki oko 2500 metara i kako navodi autor najnovije knjige o Komovima Bogdan Labović „počivaju“ na plećima i tjemenima Varde, Štavne, Ljubana i dijela Rogama, sa vasojevičke, te Carina i drugog dijela Rogama, sa kučke strane. Ova ogromna stena u osnovi ima više od 30 kilometara, a sa njegove visine horizont se ne može sagledati ni najsavremenijim dvogledom. „Ко би хтио да види у природи најљепшу панораму, па и највећу, тај нек не жали труда да се на Комове испење“ пише једн од највећих заљубљеника у Комове прота Милош Велимировић далеке 1880. године. Народна пјесма то само потврђује: „Кад погледаш са свих страна, Ком је глава планинама, Ком је глава планинама и лијепим долинама“. А те долине, подкомовске бујне шуме и брда су да, не без разлога, варошице на источној страни Лиам од Плава до Бијелог Поља (Гусиње, Плав, Андријевица, Беране) нараод назове „Мисир“. На другој сјеверозападној страни, простире се долина најлепше и најчистије европске ријеке Таре. Не зна се тачно како су Комови добили име. Има више тумачења. Неки историчари тврде да је реч Ком од старог санскритског језика и значи острво. Други пак сматарају да је реч ком од арапског поријекла и означава планину, а има и мишљења да поријекло ријечи ком лежи у старословенском језику гдје значи бријег. Добар познавал овог краја др. Ј. Ердељановић тврди да је име ком Илирског поријекла.

5.1. КОМОВСКИ РАРИТЕТИ

Kомове, поред природне љепоте, јединственим чине и појаве са којима се природа баш овдје показује као господар над господаром човјеком.

- Само у једном дану Комови преко седам пута промијене боју у зависности од положаја сунца и облачности

- Рађање сунца на Комовима је јединствена појава коју је ријечима немогуће описати.

- Комови су планина са највише извора изнад 2000 мертара мнадморске висине. Црни извор са 2 степена Целзијусових је најхладнији планински извор на земљи.

- На Комовима стално дува вјетар - од благог до торнада који руши све пред собом.

- На висини око 2200 метара надморске висине расту борови, муника, маолика, стари око четри вијека.

- Крајем љетљ, у августу и почетком септембра, на ливадама и обромцима Комова почиње да се расцветава висибаба, јагорчевина и други вјесници пролећа.

- Комови су посебно интересантни за ботаничаре јер на њиховим ливадама и шумама расте преко 10 врста ендемичних биљака.

- Комови су планина јединствена по температуним разликама. У само једном дану током љетњих мјесеца, на пример, температура се креће од преко 20, па до минус 2 степена.

19


- Током цијеле године, без обзира на годишња доба, дешава се да на Комовима падне снијег.

- На Комовима има неколико мјеста гдје снијег никад не копни и гдје громови ударају током цијеле године.

5.2. ЖИВОТ НА КОМОВИМА - КОМ - ДРУГИ ДОМ

На Комове стада издижу Васојевићи од Андријевице - Коњушанаи, Божићани, Краљани, Сјеножећани, сточари Облог Брда, Чуке, Гњилог Потока, Бара Краљских, Матешева и Лијеве Ријеке, затим Кучи и Братоножићи. Васојевићи су, за разлику од Куча и Братоножића, везани целе године за Комове, јер су им Комови на домак села и кућа. Од Бара Краљских до Рогама или Љубана, у подножју Љеворечког - Краљског Кома у најтежим зимским условима може се стичи за три сата хода. Исто тако из Крајишта или Јапана у Кољусима од Штавне, Варде или Мојанске ријеке у подножју Божичког Кома стиже се, такође за три сата хода. Некада су Васојевићи на својим Комовима - Божићког и Љеворечког - Краљског имали више од 35 катуна са више од 400 станова (колиба), а породице су биле бројне и по три четри генерације и остајалае су у породичним задругама гдје се поштовао најстарији члан. Задруге су бројале од 20 и више чланова, па су и резултати такве здраве планинске људске енергије били видљиви. Катуни су живот за село под Комовима, али и поезија и прије свега љубав према животу, природи, човјеку. Планина је слобода у којој се рађају најчистије љубави, а пјесме настале у тој љепоти пјевају се и данас. „Ој планино и све твоје, успомене чувај моје/успомене добро пази, јер ће младост да пролази“. Катуни су обично подизани према братственичким групама на пропланцима, изнад шуме, у долинама са изворима, заветринама. Колибе, какао их зову Васојевићи, или гладе, како их зову Кучи, имале су 120до 30метара квадратних и углавном су основи биле правоуганог облика. У некима је унутрашњост била подјељена на двије просторије: у једној гдје се спава и другој гдје су се спремали млијечни производи (мљекара). На дрвима вјешалицама висиле су свињске пршуте, суво место и славина. На средини просторије је било главни простор гдје се породица окупљала у вријемње оброка. Кревети су били од дасака, а покривачи направљени од вунених поњава и губера. На колибама није било прозора, а под није био патосиран, већ до земље. Колиба се осветљавала помоћу луча, данас модерних лампа.

5.3. ЦАРИНЕ – МЈЕСТО ЂЕ ЈЕ ЧОВЈЕК НАЈБЛИЖИ НЕБУ

Царине је планински простор који припадају Кучком Кому. Нараод је мислио да љепоту какава је овдје заслужују само цареви, па је по једној верзији, овај предио тако и добио име. Али, има и других верзија.... Ти је, какао је написао Богдан Лабовић, простор од Бога предодређен за цареве. Мјесто гдје је човјек човјек ближи небз, Богу. Постоје и приче да су у вријеме Комске жупе овдје долазили Немањићи у лов да је лично долазио и цар Душан, гдје је имао своје колибе. Задржавали би се на Царинама по неколико дана и ловили дивљач које је било у изобиљу. По томе је и овај планински дио добио име Царине. Трећа прича, тврди да су Царине добиле име по томе што је ту на Крсту од превлакае била постаја гдје су заустављани каравани који су са приморја или Подгорице одлазили за Србију и друге крајеве. Ту је вршена наплата такси и пореза, царина па је отуда и име - Царине. На овом лепом месту данас уживају кучки сточари у својим катунима, њихови гости и чести гости планинари који се напајају љепотом природе и вјештином казивања предивних пјесама везаних за овај крај.

20


5.4. РОГАМ - ТРАВНАТИ АМФИТЕАТАР

Рогам је велика травната удолина на сјеверозападном дијелу Љеворечког Кома која је настала од огромних ледничких језера каоја су отекла низ долину ријеке Црње Рогам зато има облик амфитеатара уздигнутог изнад пучине густих шума Црње са сјевера и Маргаритске ријеке са запада. Овим крајем доминира камени рог који се зовр Рогамски врх. По том рогу Рогам је и добио назив мада има и тумачења да је на Рогам (брдо са метехом) некада неко орао њиве које се данас зову оранице. Рогамски врх чине међу са Кучима и всок је 2303 метра. По казивањима локалног становништва Рогам и Маргарита су некада припадали Пиперима, па у Пиперима и данас постоји мјесто Рогами. Маргарита припада Васојевићима, док Рогам једним дијелом припада Кучима, а већим дијелом Васојевићима. Мисли се да су Рогам и Маргарита Пиперима отуђени вјероватно продајом или у међусобним борбама. Рогам је, иначе, омиљено сасатајалиште Куча и Васојевића (Љеворечана и Краљана). Овдје се организују бројна спортска надметања, заказују љубавни сасатанци, јер се бујној и мекој трави и предивном погледу са Била Рогама не може одољети, баш као ни лијепим дјевојкама и момцима који пјевају „Васојевко испод Кома, скоро ћу те водит дома...“

5.5. ШТАВН - ОАЗА БИЉА, ШУМА И БИСТРЕ ВОДЕ

Штавна је висораван Божићког Кома која је, након зимских дана од рана пролећа до наредног снијега, прекривена зеленом травом. Ова ризница љепоте име је добила по трави штавњу која расте по ободу Штавне у хладовини и око потока о бере се као зеље за прављење веома укусне пите зељнице... Штавна је изузетно посећена виросорван и планина, али и мјештани посјећују је најрадије преко пролетњих и летњих викенда када се овдје, нарочито у љетњим мјесецима када зараван са хладним изворима и зеленило оживи од граје дјеце и веселих разговора псјетиоца. На штавни су смјештена три катуна - Божићки, Вулића катун и Кобилдо, гдје издижу искључиво Васојевићи.

Слика 15. Поглед на Штавну

Из овог зеленог раја ка ријеци Љубаштици спушта се стрмо густа шума борова, смрче и јеле. Штављачка коса је иначе, разводе између два рјечна слива Таре и Лима.

5.6. ЉУБАН - МЈЕСТО ГДЈЕ СЕ РАЂАЈУ ВЕЛИКЕ ЉУБАВИ

Љубн је висоравна која припада Љеворечка - Краљском Кому. Издиже се благим травнатим рељефом изнад непрегледног шумског региона алпске долине Љубештице.

21


Тек што се изиђе из шуме са било које стране „удари“ се право на Љубан и поглед се зауставља на сјеверној страни Божичког Кома, његовим литицама, пукотинама, жљебовима, боровима. Ту су и Точила кроз која „клокоће бистра ријека Љубаштица“. Точила, као понор, раздвајајау Божички од Љеворечког - Краљскег Кома. Погледа ли се десно, преко Плоча – стјеновитог улаза у некадашње ледничко лежиште звано Међукомље, поглед ће се зауставити на литицама, јаругама и полицама борова. Овјдје све одише љепотом и миром који повремено заталаса пјесма дјевојака: „Ој Љубане племенити цвијет, тебе јаблан кити“ На Љубан су свуда зелене долине, извори, цвијећа у изобиљу. Верује се да је по разнобројном цвијећу, кажу по цвијећу љубави - Љубљн и добио име. Други, пак говоре да је име добио по неком Љуби који је пријењ долзка Краљана, на Љубан имао катун. Мада е о Љуби ништа не зна, мјесто гдје је имао катун и данас се зове Љубово катуниште. Ипак, међу надодом је популарнија верзија о љубави, јер кажу ако двоје љубав на Љубан „снађе“ остају вечно заједно или вечито рањени. Љубав је овдје најживља све легенде и живе и днас. По сунчаном дану у Љубану се још увијек виде рефлексије огледала којима ђевојке обавјештавају своје момке да су са стадом кренуле из катуна.

5.7. ВАРДА – ВАСОЈЕВИЋКА СТАЗА

Варда је планинска коса на око 1780 метара надморске висине. Припада Божичком Кому на чије тјеме се ослања. У народу се сматара да је име настало по глаголу вардати, што у Васојевићима значи налагати дрва у ватру. Доктор Ј. Ердељановић, међутим, каже да Варда значи стража, јер су Васојевићи на Варди заиста и држали стражу какао Клименти и Брђани не би нападали њихове катуне на Штавној. Касније је ту настало једно од неколико највећих васојевићких катуна на који су стада изала брастства Фатићи, Ђаковићи, Туровићи, Бабовићи... Од Варде до села Јапан стиже сенешто више од сат ипо хода, колико и до врха Кома. Данас је, ово некада изузетно живо катуниште, скоро празно. Углавном, као и у селима, ту је старије становништво чобани које је целим својим животом нераскидиво везано за ове љепоте не могу да се одрекну мира, природе и прељепог погледа са Варде у долину Перућице, или простране Коњухе и Црногору...

5.8. ЉУБИШТИЦА - ЗЛАТНА ДОЛИНА

Најинпресивнија долина Љеворечког - Краљског Кома је Љубаштица настала отицанјем великог ледника из ледничког лежишта Међукомља. Име је по висоравни Љубан,

па се и читава долина испод Штавне и Љубана са ријекама и потоцима назива Љубаштица. Ту настаје и ријека Љубаштица, чије притоке дотичу са Љубана. За Љубан су посебно везани Краљани, али и Пеовчани и Божићани које је ова долина скривала од бројних освјача и дрских пљачкаша током бурних времена. Љубаштица је и једна од првих Васојевићких катуна. Како у својој књизи „Живот на Комовима“ пише Богдан Лабовић, у пјеску ријеке Љубаштица истраживања неких

геолога потврдила су да има и злата. У свакаом случају, ова долина с правом може да понесе назив златне, душе, више из неких бивших времена када је на овом мјесту била једна од највећих станишта срна, зечева и бројне друге дивљачи и биљних врста. Данас је много тога уништено за

22


чим мјештани, они који душом воле Комове, овако пјевају: „Ој, лијепа Љубештице, нагрдише твоје лице...“ и надају се да ће природа побијеедити неодговорног свог „сина - човјека“.

5.9. МАРГАРИТА - ЦВИЈЕТ, ИЗВОР И ПЛАНИНА

Овај простор на Комовим, добио је име по цвијету Маргарита, који је тамно - плаве боје. Неки, пак кажу по води Маргарити а има и тумачења да је име добила по дјевојци чобаници Маргарити. Добиле су тако име и планине и вода и цвијет. Прелијепо место на Комовима које је осуто цвијећем и растињемразник боја. Маргарита била је и остала инспирација многим пјесницима - „Јесил воде с Маргарите пила... Мој драгане што не дође... или - Маргарито бистра водо, Дјевојачка разонодо“.Гледала сам маргарити, Љеворечку дину киту..“ На Маргарити се налази и мјесто названо по легенди о инату двије групе сватова -„Сватовско гробље“

5.10. МОЈАНСКА РИЈЕКА - БЛАГОДАРНА ЉЕПОТИЦЉ

Мојанска ријека се са својим брзацима и чистом водом пробија са југоисточне стране Божићког Кома на коме је катун гдје су стада издизала бројна Васојевићка бртства из Коњуха, а посебно Бабовићи, ФАтићи, Лепосавићи, Кељановићи, Војводићи, Пајовићи, Кочановићи и други. Некада је овај катун бројио и до 50 станова (колиба), данас је ту остало по који стан јер је у овом као уосталом и у целој Црнопј Гори све мање стоке. Изнад катуна Мојанска ријека налази се мањи катун Сурдуп гдје издижу стоку Јеврићи и Војводићи. Поред изузетно квалитетне траве и бистре Мојанске воде, овдје је природа итзузетно лијепа, па је одмор за знатижељнике и путнике намернике.

5.11. ПРИЉЕПАК - КАТУН МУЈОВИЋА

Добра локација изнад лијепе четинарске шуме кроз коју тече поток. Око тих потока, у обиљу влаге, у растоцима, има богата биљна вегетација, а у врелим љетним данима ситана стока налази одличну и сочну испашу. Ту се напаса крупна и ситна стока. Са катуна су лијепе визуре погледа ка горостасном Комски Крш који дивље пара небо, па доживљај те љепоте, те прекрасне панораме, оплемењује и кријепи. Одмах на улазу у катун налази се извор са јачом воденом жицом која никад не предушује. Вода је хладана, укусна и питка, но треба бити опрезан и пити полако у мањим гутљајима и никако уморан и ознојен. Треба се одморити и расхладити, прије тога опрати руке и поквасити лице, па тек онда полако пити ту љепоту, хладну, комску воду. Ту је направљен и точак од дрвеног жљеба, преко којега се вода слива у повеће дрвено корито, направљено од буковог стабла. Ово корито може да служи деценијама, јер ако се дрво стално налази у води, оно се временом абонизира, тј. постаје чврсто и отпорно на труљење. Из овог корита се напаја стока и воде има у изобиљу. За напајање стоке није једини извор, јер на врелима непосредно изнад Приљепка имају извори и пилишта, а и шума обилује мноштвом изворишта и потока, које смо већ поменули.

5.12. КАТУНИ ЉЕВОРЕЧАНА

На Комовима постоји неколико катуна, који имају своје називе и своје повремене становнике који љети издижу на њима. Са својиом стоком бораве неколико седмица

23


напасају стада се док трају љетње врућине, а то обично бива до почетка сетембра када ђаци одлазе у школу. Катуни су:

- Приљепак - издижу Мујовићи;- Веља Рупа – издижу Мујовићи Лакушићи, Боричићи, Аџићи, Радевићи,

Миликићи, Давидовићи, Бањевићи (Милошевићи);- Камена Рупа - издижу Дујовићи;- Мрчени До – издижу Милошевићи, Ђукићи, Вешовићи;- На Пресло – издижу Вешовићи, Поповићи;- Котич – издижу Милошевићи и Аџићи;- Слана Рупа - издижу Којићи, Гогићи, Лашићи;- Катуниште издижу Томовићи, Миликићи, Радевићи, Дабетићи, Орловићи,

Лакушићи, Ђукић. Некада су скоро сви Љеворечани (око 200 породица) издизали на Комове. По том основу били су нека неписана правила, која је свако морао поштовао. Једино од најбитнијих било је да се одреди тачан датум издига и нико није смио издизати прије тога дана. Некада су људи и зими боравили са стоком на планини. У ту срху би се припремала храна за стоку и огревно дрво донијело у близини стана, па би неколико домаћина заједнички боравило на Катун. Био је то тежак и мукотрпан начин живота јер се живјело у снијежној блокади па неколико неђеља, али горштаци би и томе послу постајали вични и преживљавали би у тим заиста суровим условима живота. Човјек ужива у свом раду и животу, који у снијежној бјелини обећава да букне у пуној снази кад гора озелени. Нарочито су биле опасне снијежне лавине, па се дешавалао да те лавине (усови) затрпају и однесу читава стада оваца, скупа са становима и домаћином, као што је било на Каменој Рупи, гдје је страдао Веко Новов Дујовић, са стадом и имовином, па се то мјесто зове Векова Лука. Каменска Рупа је и данас, чини ми се, најопаснији катун од усова. Приљепак већ није такав. Какао су људи проводили вријеме у осами. Како су им текли дуги зимски дани. Ако се три – четри чоека нађу у заједници, у снијежној бјелини, како преживјети. Али човјек је био закупљен послом: треба нахранит – напојит стадо. Тареба се бринут о тек ојакним овацама и јагњадима. Са њима научи да говори, да их мази. Савака овца има своје име. Свако јагње брзо добије своја обиљежја и карактеристике по којима му се даје име. Човјек ужива у свом раду, који у снијежној бјелини обећава да букне у пуној снази кад гора озелени.

5.13. ХИДРОГРАФСКЕ ОСОБИНЕ КОМОВА

Комови имју веома разгранато развође многих речица, потока поточића које теку са ове планине према Тари и Лиму. Због броја изворишта, рјечица и поточића, (мјештани околних села тврде да их има преко седам стотина) Комови су, једна од највећих хидролошких чворова на Балкану, а можда и у Европи. Издвајајау се и по томе што су неки извори, попоут извора на Царинама, Црни извор на Рогаму и извор на Игленом пољу, на највећој надморској висини у Европи.

5.14. ПОДКОМОВЉЕ – РЕЗЕРВАТ ЉЕПОТЕ

Подкомовље је најживописнији предио у Црној Гори пун шарених мирисних ливада и горостасних зелених планила и висова (Комови, Зијово, Царине, Седла, Црногора, Рупе, Репишта, Асанац, Зелетин..) Са ријекама: Мојнска, Десна ријека, Перућица, Куцкаја, Злоречица.. које поје ова брда богатим биљним и животињским свијетом, Поткомовље преставља рај за планинаре, ловце, риболовце и заљубљенике природе.

24


Свјежи ваздух, бистра вода, шарено цвијеце.. Понекад се може чути понеки пуцањ ловаца, да се вуци не преједу меса, да лија долија. Чује се звиждук конца рибарског, како умјесто забацује и вара рибу. Дјечја граја и праве вирове на ријекама, ваљају дрвље и камење као упорни мрав а и понека пјесма одјекује са пасњака: „Ој лијепа прелијепасто ми срце повцијепа..., Ој младости молим ти се још једампут врати ми се... Није младост ко пролеце једном дођње више неће...“ Ђе год кренете куд год да сетате по Комовима, надлијећу вас орлови, жеља вас вуче природи, тајанствено вас парате и чувају Виле. Замирише и печења са ражња, посебно на Петровдан али и о Илиндану кад катуни оживе. Играју се кола, пјева се, испод ока поручује симпатија дјевојци, надмећу се храбри и јаки у разним спортским играма као бацање кмен са рамена... (обавезна препорука свима који мисле да посјете Васојевиће у љето, сваког 12. јула када се мјештани окупљају на Љубан и Штавној или на Илиндан 2. Августа када је скуп испред цркве Крста од Превлаке на Царинам гдје се састају Васојевићи и Кучи ) С мраком, почињу сједници, нарочито популарни у зимским дугим ноћима. Сељани „походе“ један другога и уз добру лагану шљивовицу или лозовачу, кувани кромпир са изузетно укусним сиром (са којега се кајмак никад не скида), почињу да „вежу“ приче, анегдоте, приповедају о великим даниам и догађајима. Свирају се гусле, уз њих се пјева и млађима оствља у аманет да преносе своју славну историју наредних покољења, јер само тако живот може да настави свој ток.

5.15. ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ НА ЦАРИНАМА - БОГОМОЉА НА НАЈВЕЋОЈ НАДМОРСКОЈ ВИСИНИ У ЕВРОПИ

На Царинама (Кучки Ком) - простору, како га окарактериса писац Богдан Лабовић, предодређеном за цареве, јест гдје је човјек ближи небу и Богу, подигнут је храм Св. Илије. Специфичности ове богомоље је у томе што је подигнута на 1800 метар надморске висине, што значи на највећој надморској висини у Европи. „Овај храм подиже његово височанстви књаз Никола Први Петровићза покој душа свога оца војводе Мирка Петровића Његоша, храбром племену Кучима 1900. године „, пише на улазу цркве. Уз благослов митрополита црногорско – приморског Амфилохија Радовића, храм је обновљен из темеља (1993. – 1995. године), трудом и настојањем Михајла Прелевића из Куча и протојереја Драгана Митровића, прилозима Куча, Васојевића и Братоножића и многих других као и друштва и привредних установа и предузећа. Подигнут је звоник и конак који је (1995) освештан и предат на старање Братству цетињског манастира. Поред манастира су мрамори гробови ратника, копљаника и чобана, усамљени и зарасли у траву, многи без имена и знамена, иструли крстови које покрива трава. Поред манастира сахрањен је и инжењер Михаило Прелевић.

25


Слика 18. Црква Светог Илије на Царинама

Овај Манастир је душа Комова, читанака под ведрим небом. Овдје се зборило и договарала се Брђанска племена, о слози и заједништву. Овдје нема град ни утврђења. Град је сама планина. Овај манастир није закључан. Његова су врата широм отворена за сваког намјерника, полазника, божијег угодника. На Царинама с пролећа, љета, јесени је живо. Можете доћи колима до на саме Царине код манастира. Из земље, из срца створена је Царине и на њима подигнута црква. Да све буде свето и чисто, вјековно. Овдје се најприје заче камен, у камену , цвијет и бор, извор.ту је дошао човјек љепоте да се нагледа, да сагради цркву. Све што је овдје велико је и свето, чисто и трајно. Код цркве на Царинама купе се за Илиндан, ту је одвајкада сабор.

5.16. КОМ ЉЕВОРЕЧКИ

Слика 19. Ком Љеворечки

Брате Србине, путниче, ако хоћеш да идеш да видиш Комове, а ти дођи, нећеш се покајати. Видјећеш љепоту предјела, високе шуме, борове, осјетићеш њихов мирис, чућеш жубор извора. Све је ту: птице, тетреби, срне, кунице, јелени, а око ријека бујна трава, цвјетови високи планински. У бистрим водама пастрмка и све друго ту је, што краси један предио. Кад се будеш припео на Комове ја знам да ћеш бити задовољан и знам да ћеш видјети много шта више; али и Божју силу највише.

Прота Милош Велимировић Ако има мјеста која су створена за пјесму, онда су то Комови. Ако има мјеста гдје може пјесма у срце и душу да удари, онда би то, опет, били Комови. Комови имају снагу да ухвате сваког ко ту дође, а највише својом пјесмом и неком младалачком тугом у пјесми, љепотом дјевојачком и момачким стасом и гласом. ... Пјесме о Комовима носе снагу живота, љепоту израза. Већином су то жалне пјесме, спојене са лијепом тугом за Комовима, њиховом тишином. Но, у тој тузи има има ведрине, живота, наде,има исконске снаге да се истраје и живи:

«..Комовима пасла стада,чувала их бјела Рада.

Отуд иде момче младо,па јој вели здраво Радо...»

«..Вила вилу преко Кома звала:Вило, вилице, моја другарице,

Јеси л,брала с, Љубана јаблана?Јеси л, брала смиља из Точила?

26


Јеси л, воде с, Маргарите пила?Јеси л, на Ком на планину била? ..»

(Ратко Делетић)

27


Слика 20. Географска карата Комова

28


6. ЉЕВОРЕЧКА ШКОЛА

Основана је 1870. Године, гдје је била заступљена четворогодишна основна школа. Тако је било све до Другог светског рата. Послије рата - 1947. године, основана је осмогодишња школа. Школа је радила у врло оскудним условима и без најосновнијег школског намјештај и учила. Клупе су биле израђене од расположиве грађе и приучених мајстора са села, а наставних срестава и учила, није у ствари ни било.

Први директор те школе био је Радоња Трипков Масловарић. Он је обављао послове: директора, секретара, благајника, домара и наставе, одличног наставника физике, хемије, географије, историје, а по потреби и математике и српског језика. Касније су му се придружили у настави: Симо Вешовић, Зарија Милачић, Јован Радуловић, Зорка Шуковић, Васиљка Јовановић и други. (Ово је запис из доба 50 - их година вијека када сам ја био ђак те школе).

Хероина на том великом послу била је и Милосава Батрићева Милошевић, која је за читаву школу обављала послове: лозача собних пећи на дрва у свим учионицама, чишћење свих просторијашколе и других послова по потреби. Уз све то, она је у инпровизованом простору настрешници уз објекат школе, у бурету од 200 литара, спремала топлу бијелу кафу, а као прилог се служио хљеб и нешто чврсте присмоке. Хљеб је био печен од брашна добијеног уз следовање цевеног крста, а а печен је код домаћина из оближњег села Ками. Милосава је такође припремала одличне приганице, које би се служиле уз бијелу кафу, често умјесто хљеба, ако није могло бити на вријеме испечено и достављено. Само топао оброк је маорао да буде подијељен сваки дан у

29


одређено вријеме. Храна је добијана од УНХЦР и Црвеног Крста. Све то је Милосава спремала са много стрпљења и љубави.

7. НАЂЕН ВАСО ПОСЛИЈЕ ШЕСТ ВЈЕКОВА

(Црква Светог Архангела Михаила на Hожицу)

На Ножици, недалеко од мјесног центра Лијеве Ријеке, на мјесном гробљу, на којем су до прије неколико година

30


стајали само затрављени темељи и обриси некадашње цркве из XIV вијека, чији је ктитор био родоначелник племена Војвода Васо, трудом и срцем Васојевића, никло је здање посвећено Светом Архангелу Михаилу. Истина, комплетни радови нијесу завршени и планира се постављање достојног загробног споменика далеком прапретку Васу. Пошто је стара црква на Ножици била сасвим скромних димензија, одлучено је да се сада подигне нешто већи храм, како би се у патосу сачували и заштитили стари темељи. Ово је подухват од изузетног значаја за све Васојевиће, како оне који сада живе на простору од Ножице, односно од Лијеве Ријеке до Чакора, на једној, и Бијелог Поља на другој страни (или како народ умије рећи: од Ножице до Љешнице), тако и за све небројене који су одавде вијековима одлазили и расељавали се широм свијета, носећи и помно чувајући успомену на своје поријекло.

7.1. ЦРКВА ПРАГ – СВЕДОК ВРЕМЕНА

Све донедавно, до почетка радова на обнови ове цркве нико није ни слутио какву тајну крију њени темељи, колико је она интересантна и у археолошком и у антрополошком смислу - да се у њему налази гроб и изузетно добро сачувани посмртни остаци прапретка и родоначелника овог племена - Васа, по којем је племе и добило име. „Овакви подухвати не значе само физичко обнављање црквених здања него и обнову свеколиког духовног ткива“, каже пјесник Илија Лакушић, предсједник Црквеног одбора за обнову Цркве на Ножици. „У овом случају се не ради само о култном мјесту наших предака - што је, наравно, од огромног значаја - него и о најутемељенијем мјесту нашег историјског бића, чије обнављање гарантује и поузданије темеље наше будућности. Уз темељ старе цркве на Ножици код Лијеве Ријеке, гдје је управо подигнута нова богомоља посвећена Светом Архангелу Михаилу, крсној слави Васојевића, откривен је гроб и посмртни остаци који припадају родоначелнику гласовитог и изузетно бројног и разгранатог племена“, истакао је Лакушић.

7.2. ГРОБ РОДОНАЧЕЛНИКА ПЛЕМЕНА

Кад је почело откопавање темеља и уклањање дебелих наслага иловаче, одмах поред некадашњег улаза у цркву, са лијеве стране, на дубини од скоро два метра, указала се широка, равна плоча. Био је то знак да је у питању гробница, сигурно веома стара и свакако неке знамените личности, чим се налази на том мјесту, уз улаз у цркву. Стога је у помоћ позвана и екипа антрополога на челу са професором др Божином Ивановићем. Чим је подигнута покровна плоча, указала се гробница, оивичена са четири дугачке плоче и испуњена двадесетак сантиметара дебелим слојем најфиније, као брашно ситне иловаче, у којем су се одмах указале веома добро очуване људске кости.

“Извјесно је да се ради о врло старом човјеку, правом Динарцу, да је ријеч о веома добро очуваним посмртним остацима, за оно вријеме горостасно развијеног човјека, иако су веома дуго у земљи“, каже Ивановић и објашњава да су кости тако добро сачуване захваљујући управо иловачи која се временом наталожила у гробу и просто балсамовала скелет. „Несумљиво је да је ово управо родоначелник племена војвода Васо Васојевић“, закључио је др Ивановић. Познато је, да је мјесто уз темељ цркве, по црквеним канонима резервисано за њеног ктитора, тим

31

https://sites.google.com/site/vasojevici/Home/gob%20Vasov.jpg?attredirects=0


прије што је сасвим сигурно да у то доба на овим просторима није било неке друге значајније, ни духовне ни свјетовне, личности која би заслужила то гробно мјесто. То увјерење темељи се и на писаним траговима и на предању да је ову цркву подигао Васо са синовима и да је потом и сахрањен поред цркве . .

8. СВЕТИ АРХАНГЕЛ МИХАИЛО - АРАНЂЕЛОВДАН, СТАРА СЛАВА СВИХ ВАСОЈЕВИЋА

Свети Архангел Михаило – Аранђеловдан, стара слава свих Васојевића Хришћанство Архангела Михаила сматра заштитником Универзалне цркве и првим од седам архангела, као и побједника Луцифера и Сатане. Због тога се у умјетности увек представља у оклопу са подигнутим мачем или копљем како пријети демону или змају. Српска православна црква и вјерници славе у мјесецу новембру Светог Арханђела Михаила или Арандјеловдан, који је у Србији и Црној Гори, према броју вјерника који га славе, на другом мјесту, после светог Николе.

32


Празник је установљен у вријеме александријског патријарха Александра и римског папе Силвестра Првог. Према учењу Цркве, у почетку, када је Богствараосвијет, сем видљивог или материјалног, најприје је створио духовни, невидљиви свијет - духове. У почетку сви духови бијаху добри, али се један, Деница, одметнуозбог велике моћи коју је добио од Бога, па је постао непослушан, чинећи многа зла. Тада су се духови подијелили на добре и на зле, на анђеле и демоне. Грчка реч ангелос значи вјесник, а демон - пакосник. Архангел Михаило сматра се предводником небеске бестјелесне силе, а име му значи – онај који је као Бог. Анђели немају тијела, али се на иконама приказују у људском облику. Живопишу се као млади људи и због тога што немају тјелесних жеља и брига као људи. Анђели су увијек обучени у бијелу одјећу, плаштове, у знак чистоте и невиности, а само се архистрат Михаило живопише у одијелу, како су, у давна времена, носиле војводе. Пошто немају ничег тјелесног, претпоставља се да немају ништа што би им кварило и ружило младост и љепоту, зато су анђели вјечно млади и лијепи. Анђела је седам, а имају девет чинова. Свети арханђел Михаило слави се у новембру, јер је то девети мјесец после марта, у којем је створен свијет. Анђеоски чинови су: шестокрили Серафими, многооки Херувими, богоносни Престоли, Господства, Силе, Власти, Нацала, Арханђели и Анђели, а свима је предводник арханђел Михаило. Међу анђелским чиновима, према учењу Цркве, савршено је слагање, љубав, једномислије, једнодушност, покоравање једно другом, а сви скупа покоравају се вољи Божијој. Празник је установљен у време александријског патријарха Александра и римског папе Силвестра Првог. Према у ч ењу Цркве, у по ч етку, када је Бог стварао свет, сем видљивог или материјалног, најпре је створио духовни, невидљиви свет - духове. У по ч етку сви духови беху добри, али се један, Деница, одметнуо због велике мо ћ и коју је добио од Бога, па је постао непослушан, чинеће многа зла. Тада су се духови поделили на добре и на зле, на ан ђ еле и демоне. Грчка реч ангелос зна ч и вјесник, а демон - пакосник. Архангел Михаило сматра се предводником небеске бестелесне силе, а име му значи - онај који је као Бог.

8.1. ПОШТОВАЊЕ У ЦРКВИ АРХАНЂЕЛА МИХАЈЛА

Црква Арханђела Михаила назива се Архистратигом (αρχιστρατηγός – главнокомандујући), сматрајући га главом све војске анђелске која поштује вољу Божију. Овакво схватање је преузето од Апостола, што је потврђено и кроз случај спора који је Арханђел Михаило водио око тела Мојсијевог (Јд 1,9). Познате су и молитве Михаилу за исцелење оболелих, а то је повезано са вером да је Арханђел Михаило победник над злим духовима, који се у Хришћанству сматрају узроком свих болести. У Цариграду је Михаило поштован као велики исцелитељ, и њему у част је подигнута светиња Михалион (80km од Цариграда), на месту на коме се јавио цару Константину Великом. Хришћанска есхатологија даје велику улогу Арханђелу Михајлу у коначној победи над злом, као и учешћу у самом Суду Господњем, што је попраћено и одговарајућом литургијском химнографијом.

8.2. НАРОДНА ВЈЕРОВАЊА

Арханђео Михаило је, према вјеровању, "живи светац", сједи на Мјесецу и гледа шта људи раде, а повремено и силази међу људе. Због вјеровања да је жив светац, неки славари за тај дан не кувају жито, а кажу да славару арханђел Михаило све вријеме славе стоји на десном рамену. Вјерује се да арханђел Михаило обилази болеснике, сматра се ако им стане више главе - болесник ће оздравити, а стане ли болноме код ногу - дани су му одбројани. Арханђел Михаило вуцима затвара чељусти и оставља тајне знаке којима звјери не смију да приђу, па тако штити чобанска стада. Према предању, после победе над Сатаном и палим анђелима арханђел Михаило се обратио окупљеним верним анђелима: „Пазимо, стојмо смерно пред Оним који нас је створио, не помишљајмо да Му се успротивимо. Пазимо, јер пострадаше они који са

33


нама бијаху саздани, и који се досада са нама божанственом светлошћу причешћиваху. Пазимо, јер се неочекавано од светлости у таму због гордости претворише, и са Висине у бездан се срушише. Пазимо, јер спаде с неба Деница, који се јутром уздизаше, и сручи се на земљу.“

8.3. КАКО СЕ СЛАВИ АРАНЂЕЛОВДАН

Осим што сматрају да су једног рода, односно да имају заједничког претка, Васојевићи славе Св. Архангела Михаила којег су славили и у доба Немањића, као и Александровдан и Светог Саву. Етнолог Петра Влаховић наводи да по Вуку слава често упућује на братство и племе, а не само на породицу. Како Вук каже - братство слави исту славу – празник који би се у одређеној мјери могао повезати са општенародним славама тј. завјетинама. Шта, у ствари, представља слава и зашто Васојевићи славе баш Архангела Михаила није у потпуности расвијетљено, иако је слава предмет обимних проучавања. Мишљења о томе шта представља и колико је стар обичај славе су подијељена. Први помен славе датира још од 15. августа 1018. године и то у околини Охрида. У вези је са војводом Ивцем, последњим изданком некадашње моћне Самуилове државе и отпором који су његови сународници пружали византијској империји. По Вуку Стефановићу Караџићу, иако су за славу извођени различити народни обреди, слава је обичај везан за кућу, домаће огњиште, за здравље и напредак породице.

Према слави, како пише Јагош Вешовић, Васојевићи имају посебан пијетет и поштовање. Домаћин не позива својту, пријатеље и остале чланове уже породице, већ је уобичајено да

они долазе сами. Позива само другоплеменике који живе у истом или другом мјесту, а који му нису својта, већ познаници. Уочи славе почну долазити пријатељи, кумови и званице који живе далеко, а који не би могли стићи на вријеме на само крсно име. Домаћин званице среће испред куће. Ту се љубе и они му честитају крсно име. Он их уводи у кућу и послије поздрава са члановима породице домаћин их нуди ракијом и кафом.

Пред вечеру, домаћин припали светитељу свијећу и чита молитву, а сви стоје гологлави око трпезе. Затим узима здравицу и испија у славу крсног имена. На дан славе долазе гости из оближњих мјеста. Домаћин их среће са здравицом, а они му честитају. Онда их уводи у кућу и сиједају за постављену трпезу. Гости у разговору пију и мезете до подне, а онда ручају. Најстарији од гостију, највиђенији или најважнији по чину, вади здравицу и пружа је домаћину и сви му захваљују на дочеку. По завршетку тог церемонијала сиједају и једу. Домаћин остаје на ногама гологлав и нуди госте ракијом. Затим сиједа за софру на другом челу трпезе. Док траје ручак домаћин обједује и стално погледује да гости буду добро услужени. Млађи дворе и служе. У Лијевој Ријеци, пошто се заврши ручак, обичај је да домаћин са својим гостима носећи здравицу у руци, иде у домове ближњих сусједа који тога дана славе. При уласку у кућу јављају се ријечима „Ко ми је здрав“ и ко први одговори „Ја са дружином!“ тај и добија здравицу. Пошто заврше са узајамним посјетама сељани се сакупе у некој од највећих кућа и ту проведу остатак дана. При вечери месо се дијели по чувењу – „Глава глави, плећка харамбаши...“ Послије вечере поново се сакупљају на сијело гдје

34


остају до јутра. При растанку гости иду по домовима својих домаћина на конак. Трећи дан полазе поздрављајући се и захваљујући на дочеку.

9. УСПОСТАВЉЕНА ТРАДИЦИЈА САБОРА ВАСОЈЕВИЋА(Завјетна слава Васојевића, 12. септембар, празник Св. Александра Невског)

„Сјећам се како се крајем деведесетих година, око идеје обнављања Васове цркве (Цркве Светог Архангела Михаила), окупила једна група људи спрегнутих љубављу и пријатељством, формирала Црквени одбор и за неколико година зазвонило је звоно. Након обнове, Црквени одбор је установио велики народни сабор на дан Св. Александра Невског. На тај је дан, народ овога краја, некада давно, послужила ратна срећа да тирјанству стане

ногом за врат Сада је ово мјесто утемељења Васовог рода уочљивије; обилазе се и заливају коријени народног бића, бића које одатле најдубље говори. И душе мојих ближњих сада су некако збринутије. Ах, узгред буди речено, на таквом гробљу лакше је бити мртав“, ријечи су пјесника Илије Лакушића. Лакушић, иначе предсједник Црквеног одбора за обнову Цркве, је човјек који је дао више од свог живота, своје душе и стихова који су посвећени обнови

35

https://sites.google.com/site/vasojevici/Home/nevski%20ikona.jpg?attredirects=0


овог храма и народа нашег. Зато о успостављеној традицији најбоље говоре ријечи овог великана данашњице, ратника – сањара, који оштри перо кад иде у бој и пише: „Из најранијег дјетињства памтим једно улегнуће на средини завичајног гробља на Ножици. На почетку тог улегнућа постојао је један камени праг изглачан табанима баш оних који леже ту под њиме. То је била моја машта коју сам видио. Оно што сам потом у себи дограђивао надвисило је оно што сам видио. Завичај је увијек љепши у сјећању него када га гледамо са лица мјеста. На то мјесто некада давно, давно... (мора бити да је бајка) дошао је мој далеки предак Васо, од којега су настали сви моји у гробљу и над гробљем. Ту је поставио темеље дома и цркве, те до данашњег дана обдржао живот међу овим брдима, низ долину Лима и свуда гдје људска нога допире. Много касније, када је гробље већ почело узимати моје најмилије, када сам из начете душе почео отицати у оно улегнуће на средини гробља, размишљао сам о томе како би над овим мртвим градом ваљало усправити стару вјеру и цркву. Ваљало би обновити ово мјесто до којег допиру најдубљи коријени свих потомака, па и оних који су негдје на другом крају свијета загледани у своје послове и животе. Будући да увелико живим и у својој машти, осјећам да се одатле хране и они потомци који ће се тек родити у догледно или недогледно вријеме. И они се кроз танке жиле небеског пупка хране одавде.“ Освјештавање темеља нове цркве као и освјештавање новог здања, обавио је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије 12. септембра, на дан када су 1724. године пренешене мошти Св.

Александра Невског у Петроград у Александро-Невску лавру, гдје и данас почивају. Додатни разлози што је за завјетну славу одабран празник Св. Александра Невског су постојање историјских веза Васојевића, Србије и Русије. Наиме, племе је одржавало братске везе са српским владарима и са Русијом и учестовало у саставу српских и

руских јединица у свим ратовима против Арнаута и Аустроугара. Осим тога, први модернији пут који је повезао Лијеву Ријеку са Подгорицом и Колашином, управо је направљен уз помоћ донације царске Русије. „Завјетна слава, празник Св. Александра Невског, предствља сабор Васојевића и има изузетну вриједност и значај, јер нас окупља око Бога, у коме нам је, на тај дан, предводник и заступник Свети Александар Невски. Свети руски књаз и владар, али и покорни слуга Божји, који је изрекао свету истину да Бог није у сили него у правди. На тај дан, из године у годину, окупља се све већи број вјерника, посебно дјеце и омладине и наше браће из дијаспоре. Овогодишњи кум Цркве је мој брат Марко Михаилов Мујовић, а домаћин братство Мујовић. Желимо да наставимо традицију кумства цркве, али и да саму прославу обогатимо културно-умјетничким и историјско-едукативним садржајима. Тежимо да дјеца и омладина спознају своје

36


коријене и обичаје, да буду ближи Богу и једни другима, да даље преносе Божије поруке и уче своју дјецу да наставе традицију славних предака и гаје дух православља. С обзиром да је 12. септембар петак, уз благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, прослава овог празника одржаће се дан касније, у суботу 13. септембра, како би што више дјеце и омладине, али и наше браће из дијаспоре присуствовало прослави“, истакао је мр Иван Трифунов Мујовић, један од браће, домаћина овогодишњег сабора.

10. МУЈОВИЋИ ОРГАНИЗОВАЛИ НАЛАГАНЈЕ БАДЊАКА У ЛИЈЕВОЈ РИЈЕЦИ

37


11. ПОЗНАТИ ВАСОЈЕВИЋИ

Васојевићи у свакој прилици истичу ко све води поријекло из овог племена. Прије свих отац српске писмености Вук Стефановић Караџић, као и Карађорђе Петровић. (Краљ Петар Први Карадордевић је још прије доласка на пријесто тајно дао новац да се у Краљама код Андријевице, на мјесту одакле је у Србију одселио његов предак, подигне кућа која и данас постоји). Према писању Томаша Катанића, претка попа Катане, савременика Карађорђевог, стоји да је Карађорђе рођен у Краљима (година рођења није поуздана). Катанићеви списи се чувају у Српској академији наука и умјетности у Београду. "Карађорђе је и

сам приликом пријема депутације Васојевића код Сјенице 1807. године, коју је предводио поп Катана у вријеме Првог српског устанка, а по ријечима које је забиљежио сам Петар Катана изјавио: Па ја сам од куће Васојевића. Тада се поведе разговор,

38


ко је, одакле је, од кога је братства и испаде да је Карађорђе унук Јована Радулова Ђуришића, а син Петра Радулова. Овај Ђуро Ђуришић, биљежи Катанић, имао је девет синова (што је и могуће, према писању Радомира Јагоша Вешовића и казивању Ђуришића из Краља).“

Одавде је потекао војвода Лазар Мутап, Светозар Марковић, војвода Петар Бојовић, војвода Миљан Вуков Вешовић, војвода Гавро Вуковић, Јован Жујовић, игуман Мојсије Зечевић, прота Милош Велимировић као и многобројни генерали, народни хероји, умјетници и ствараоци, од којих су најистакнутији писци Михаило Лалић и Радован Зоговић и сликар Јован Зоњић, пјесник и издавач Ратко Делетић, али и друге знамените личности из новије историје као на пр. бивши предсједник СР Југославије, Слободан Милошевић. Проф. др Благоје Јевремов Мујовић (1928 – 1993) први је доктор социологије у Црној Гори, док је његов син, доктор правних наука Ранко Мујовић, ове године трећи пут изабран за декана Правног факултета у Подгорици, што је јединствен примјер у историји, не само ове високошколске институције, него и Универзитета Црне Горе, а приликом првог мандата ушао је у

историју Универзитета као најмлађи декан. Васојевићи су „дали“ многе познате љекаре и признате ван граница нашег региона. Др Божина Радевић (1938 - ) кардиоваскуларни хирург из Берана, аутор више стотина научних радова и књига, први је у бившој Југославији обавио трансплатације јетре и панкреаса. Његов колега, специјалиста интерене медицине др Вујадин Мујовић, кога стручна јавност сматра Гајтоновим наследником, професор је на неколико факултета и института широм свијета и аутор великог броја књига и радова на српском и енглеском језику. Проф. др Трифун Мујовић, педијатар хематолог, важи за најбољег дијагностичара у Србији и Црној Гори.

Неки од познатих спортиста који потичу из Васојевића су: Милутин Шошкић, легендарни голман Партизана (финалиста Купа шампиона) и репрезентације шездесетих година прошлог вијека (најбољи голман Свјетског фудбалског првенства 1962. године у Чилеу када је СФРЈ освојила 4. мјесто); Драгослав Шекуларац, репрезентативац СФРЈ и фудбалер Црвене звезде; кошаркаш Арсеније Пешић, првотимац шампионске генерације Партизана (са Кићановићем, Далипагићем). Поменућемо актуелног предсједника РК Будућност и члана ОК ЦГ, рукометаша Весka Мујовића и гимнастичарског аса, његову презимењакињу Тању. Јелена Јанковић, тренутно једна од најбољих тенисерки свијета, потиче из горњих Васојевића. Писац и глумица Вјера Мујовић и светска глумчка дива Мила Јововић су поријеклом из Васојевића.

11.1. ВОЈВОДА ГАВРО ВУКОВИЋ (1852-1928)

Син познатог црногорског главара, јунака и сенатора Миљана Вукова, једно вријеме се, прије студија у Београду, школовао у Ници, у Француској. Војвода Гавро Вуковић је као дипломирани правник (дипломирао је права у Београду 1872) био министар иностраних послова Књажевине Црне Горе од октобра 1899. до децембра 1905. године. Био је предсједник Државног савјета (1906-1908). За народног посланика биран је два пута (1906. и 1914). Познат је и као писац, мемоарист. Дипломатска

39


служба Гавра Вуковића у Цариграду почела је 1879. године и трајала (с прекидом 1881/1882) до 1884. године. Он је одлуком књаза Николе I Петровића Његоша постављен за отправника послова Књажевине Црне Горе у Цариграду. Према тврђењу Николе-Ника Хајдуковића, Гавро Вуковић је "1883 године пошао у Цариград". Др Илија Радосавовић наводи да је Гавро Вуковић био отправник послова Књажевине Црне Горе у Турској од "марта 1884. До децембра 1885. године у Цариграду". Гавро Вуковић је био члан Великог суда, министар иностраних послова, а једно вријеме и заступник министра просвјете и црквених послова. Гавро Вуковић је био опуномоћеник црногорске Владе као министар иностраних послова, који је са др Валтазаром Богишићем закључио уговор (23. марта/ 4. априла 1893) на Цетињу о ступању Богишића у државну службу црногорску. Ријеч је о споразуму о преузимању ресора министарства правде од стране Богишића и његовом именовању за члана Државног савјета. Тај уговор је закључен по налогу и одобрењу књаза Николе, а потписао га је и предсједник Државног савјета и министар унутрашњих дјела војвода Божо Петровић. У пројекту уговора, који је написао Гавро Вуковић, сачињеног у Дубровнику 1. јануара 1893. године, било је предвиђено да др Валтазар Богишић привремено преузме и ресор I министра просвјете. Гавро Вуковић је био посланик Црногорске народне скупштине. У краљевини СХС политички је ангажован као један од првака Црногорске федералистичке странке. Гавро Вуковић је био члан Великог суда, министар иностраних послова, а једно вријеме и заступник министра просвјете и црквених послова. Гавро Вуковић је био опуномоћеник црногорске Владе као министар иностраних послова, који је са др Валтазаром Богишићем закључио уговор (23. марта/ 4. априла 1893) на Цетињу о ступању Богишића у државну службу црногорску. Ријеч је о споразуму о преузимању ресора министарства правде од стране Богишића и његовом именовању за члана Државног савјета. Тај уговор је закључен по налогу и одобрењу књаза Николе, а потписао га је и предсједник Државног савјета и министар унутрашњих дјела војвода Божо Петровић. У пројекту уговора, који је написао Гавро Вуковић, сачињеног у Дубровнику 1. јануара 1893. године, било је предвиђено да др Валтазар Богишић привремено преузме и ресор I министра просвјете. Гавро Вуковић је био посланик Црногорске народне скупштине. У краљевини СХС политички је ангажован као један од првака Црногорске федералистичке странке.

11.2. КНЕЗ НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ ВАСОЈЕВИЋ, звани НИКОЛА КОНСУЛ

По улози коју су имале, не само у историји овога краја и племена, већ и по својој судбини, посебно су занимљиве личности кнеза Николе Милошевића Васојевића, званог

Никола Консул, генерала Радомира Вешовића и игумана Мојсија Зечевића. За Николу Милошевића (живио у првој половини деветнаестог вијека) Радомир Губеринић у књизи о њему каже да је био високи руски официр и војни аташе у Цариграду, главни инжењер Књажевине Србије и први пројектант магистралног пута Београд-Бар, турски генерал, енглески конзул, путописац, пјесник, родословик и картограф, Европљанин са четири држављанства, који је говорио тринаест језика, оснивач и први књаз Књажевине Васојевића. Никола је сам за себе тврдио, да је потомак "Словено-острогорске династије". Убијен је 1844. године из засједе која му је, изгледа по Његошевом наређењу, припремљена у Загарачу, недалеко од

Даниловграда, на путу из Васојевића према Цетињу, камо је ишао на Његошев позив. Његош је, истини за вољу, Николи Милошевићу, чијег се угледа и утицаја у Васојевицима несумњиво плашио, на мјесту његове погибије подигао споменик, али је Његошев наследник, књаз Данило, наредио да се споменик сруши и да не остане трага од њега, чиме је посредно потврдио да је цетињски двор порадио о глави овог гласовитог Васојевића.

40


Споменик је срушен, али му је народ загарачког краја подигао други - мјесто његове погибије се и данас зове Консулов гроб.

11.3. ГЕНЕРАЛ РАДОМИР ВЕШОВИЋ

Васојевићи су у балканским ратовима и у I свјетском рату имали дванаест батаљона војске, односно двије бригаде. Горњовасојевићком је командовао ђенерал Радомир Вешовић, једно вријеме и министар војни Црне Горе. У низу контроверзи, које и до данас трају око ове значајне личности, посебно се памти његов говор који је 1922. године одржао на Књажевцу у Андријевици приликом откривања споменика погинулим Васојевићима у балканским ратовима и I свјетском рату. Тада већ пензионисани ђенерал стао је пред строј својих преживјелих бораца, постројених испред споменика погинулих другова и рекао само ово: “Јунаци! Ја сам данас најсрећнији и најнесрећнији човјек на свијету. Најсрећнији што овај споменик јунацима палим за слободу подижемо у миру и слободи, а најнесрећнији што на њему нема мога имена.

11.4. ИГУМАН МОЈСИЈА ЗЕЧЕВИЋ

Игуман Мојсије (Мојсеј) Зечевић је рођен 1780. године у Виницкој (Беране). Умро је 1850. године и сахрањен испред манастира Ђурђеви Ступови гдје је и столовао. Мојсије је био световни и духовни владар племена Васојевића с краја осамнаестог и почетком

деветнаестог вијека. Уз Петра Првог и Петра Другог Петровића Његоша био је једна од најзначајнијих личности Црне Горе. Заједно са Светим Петром Цетињским радио је на ослобођењу црногорских племена, враћању исламизираних Срба у вјеру прадједовску. Њега је Петар Први именовао да га замјењује у "столици" док дође млади Раде Томов на пријесто. А када је дошао, Мојсије је "одлучно стао уз младог Његоша коме су оспоравали право на пријесто". Успоставио је везу између Црне Горе и Србије и помагао Карађорђев устанак. Обављао је значајне државничке и световне дужности у вријеме Петра Другог Петровића. Учинио је много на уједињењу Васојевића и других брдских племена у једну државу Црну Гору. Његово дјело наставио је Војвода Миљан Вуков Вешовић. Мојсије Зечевић је обновио "Васојевички закон у дванаест точака" (тачака). Писао је молитве и епске пјесме које су забиљежили његови савременици, а међу њима и Сима

Милутиновић Сарајлија. Преко педесетак његових епских пјесама објављено је у разним листовима и антологијама.

11.5. „ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА ПРЕДАКА МИЛЕ ЈОВОВИЋ“

Милина породица је поријеклом из Црне Горе, а имају имовину у Метохији у Злопеку близу Пећи. Њен прадједа Богић Цамић Јововић био је барјактар из племена Васојевића и гардијски официр (перјаник) краља Николе I; име његове жене било је Милица, по којој је Мила добила име. Њен прадједа Богдан Јововић био је командант војног подручја Приштина, а

41


касније је био војни финансијски инспектор у војним подручјима Скопље и Сарајево, где је открио велику проневјеру злата. Кажњен је јер је одбио да оптужи свог пријатеља за тај злочин. Касније, комунистичка влада Југославије га је утамничила на Голом Отоку. Бојећи се да ће поново бити ухапшен, побегао је у Албанију, а касније је прешао у Совјетски Савез, у Кијев. Друга верзија приче је да је заправо он узео злато. Милин отац, Богић Јововић, касније се придружио њеном прадједу у Кијеву, гдје су он и сестра дипломирали медицину.

11.6. ПРОТА МИЛОШ ВЕЛИМИРОВИЋ „ПЛЕМЕ ВАСОЈЕВИЋКО“

Прота Милош Велимировић (1848–1920) је рођен у Краљама код Андијевице. Школовао се у завичају, Ђурђевим Ступовима код Берана, у манастиру Високи Дечани, а богословску школу

завршио је у Београду. За писање и просвјетитељски рад од стране краља Николе Петровића одликован је Даниловим орденом првог реда. Највише је писао о Васојевићима, Црној Гори и Метохији. Најзаначајнија дјела проте Милоша Велимировића су: роман „Паћеник“, објављен 1891. године, „На Комовима“, објављен 1892. године, „Васојевићи и

Метохија“, 1913., „Незнано гробље“, „Арнаутска звјерства“, „Развој школства у Васојевићима“. Његова дјела испуњена су историјско-географским сликама и одишу завичајним мотивима. Свој радни вијек прота Милош Велимировић завршио је у Светосавској цркви на Врачару (Београду) гдје је и сахрањен. Старина Васо, од кога воде своје поријекло данашњи Васојевићи, појавио се у Лијевој Ријеци на Ножици прије више од 300 година. Он се ту доселио, по једном предању из Смедерева, по другом из источних крајева Србије и по трећем из Ерцеговине. Но, ма од куда било да се он овдје доселио, мора бити да је био човјек од угледа, а није без основа и предање које каже да је Васо доселио из Призрена и да је био великаш и сродник Немањића. Предање казује овако: Немања, а од Немање Радослав (или Вукан). Немањићи Славјаногорски, а од Радослава Костадин, а од Костадина Васоје (1217 – 1286),

42


давни предак Васојевића по коме је и племе добило име. Васоје је одрастао на двору деспота, касније цара епирског, Манојла Анђела, његовог дједа по мајци. Васпитан је у грчком духу, а и сам је био ожењен Гркињом. Васоје је погинуо око 1286. године. Васоје је имао сина Стефана, а од Стефана Костадин (други). Костадин је имао пет синова: Васа, од кога су Васојевићи, Пипера (Пипа), од кога су Пипери, Озра, од кога су Озринићи, и Краса и Хота од којих су Краснићи и Хоти (у Албанији). Краснићи и Хоти су се послије косовског боја потурчили, прешли у ислам. Васојевић Стево (1342 – 1389) је према овоме син или унук Васојев. Столовао је на Грацу (Комска жупа) и, са својих четири хиљаде Васојевића, учествовао у косовском боју и погинуо бранећи манастир Грачаницу. Једни тврде да су Васојевићи настали на простору Комске жупе и ту засновали своје кућиште. Касније, подижу своје катуне у Лијевој Ријеци, провлачећи се испред турске најезде. Доцније, враћали су се на своје првобитно станиште. Васо је столовао на Грацу (Градац на Речици – Злоречици). Васо је био ожењен са Речице испод Кома. Други казују да је живио у Лијевој Ријеци, на Ножици, на саставку Ковачевог потока и рјечице Љеваје и ту подигао манастир - задужбину (Васова црква). Послије косовског боја, код њега је дошао Хуњадин (Сибињанин) Јанко и донио рањеног сестрића Бановић Секула (Бановац Секула), чија је мајка била Васова кћер, да га лијечи. Ту је умро и сахрањен је негдје у Лијевој Ријеци. Васо је имао четири сина: Раја, Миомана (Мија), Новака и Ђура. Од Раја су Рајевићи, од Миомана Миомановићи, а од Новака Новаковићи и од Ђура Ђуровићи у Дупилу, Црмничка нахија. Рајо (Рао) је имао три сина: Ђура, Даба и Угљешу. Од Ђура су Лопаћани (Лијева Ријека), од Даба – Дабетићи, а од Угљеше Ковачевићи. Васојевићи су названи „Седмо брдо“, „Потлашње брдо“. Старина Васојевића је из старе Холмије, потиче чак из 499. године. Диоба Срба на племена почиње још почетком 1160. године. На том „Седмом брду“, сахранило се „још до данас“ „егро и благородство старо Србско“. Они су један род. Током периода Немањића појављују се три жупе: Будимља, Зла Ријека (Злоречица – Комска Гора) и Плав. Њихове границе су од давнина, према „Васојевићком закону од дванаест точака“, у границама кнеза Милутина. Сви славе Немањићку славу, Аранђелов дан. Сва ова племена стоје данас у 13. степену сродства праве линије према свом родоначелнику Васу. Васојевићи су данас велико и јако племе. Они су по свом насељу сада захватили, сем Лијеве Ријеке, још и десну страну Таре до Колашина, притоку тадашњу Дрцку, Полимље (горњи Васојевићи). У почетку, док су само били на Ножици и Лијевој Ријеци, нијесу имали свог племенског војводе, ни нахије, већ су припадали кучком војводству и Кучкој нахији. Тек су касније, кад су се Васојевићи почели селити преко Кома и насељавати око ријеке Злоречице, добили свога племенског војводу у седмом степену потомака Васојевог, који је код Турака важио као кнез злоречки, јер тада Васојевачке нахије није било, већ је било Злоречана и Љеворечана. Први племенски војвода Злоречких Васојевића био је Милутин Раичев Рајевић, други поп Катана, трећи Ђека Бојовић, четврти Вуксан Бојовић, пети Иван Кујо Обадовић, шести Лакић Новов Кастратовић, седми Вуксан Лакићев, осми Симо Лакићев Војводић, девети Стојан Симов Титуларни, десети Миљан Вуков Вешовић Лопаћанин, једанаести Лакић С. Војводић и дванаести Гавро М. Вуковић почасни. Првих пет војвода припадали су XVIII вијеку и били као кнежеви, а шести и стварни војвода кога су и Турци признавали био је Лакић Новов Кастратовић који је припадао последњој десетини XVIII вијека и био војвода до 1838. године, када је и умро. Тада га наслеђује његов други син Симо који је овом нахијом управљао пуних двадесет година и оставио је способну да приђе Црној Гори и књазу Данилу.

11.7. И ПРИЈЕ ВОЈВОДЕ ВОЈВОДЕ БРАЋА БРАЈОТИЋИ, ВУК и ЈОВАН

Још прије појаве првог војводе Васојевићког, појавио се у Лијевој Ријеци Вук Брајотић, запамћен као један од највећих васојевићких јунака. Вук је потомак Васовог сина Мија (Мијомана), рођен на Лопатама, гдје је и живио са братом Јованом. Вук је рано почео да четује, дуго је живио и хајдуковао око Колашина по Полимљу. Као такав обратио је на себе

43


пажњу свих сусједа, па и Пеја Станојевића, војводе братоношког, кога је Брајотић као војводу из свог племена (коме је тада и Лијева Ријека припадала) истиснуо. Вук Брајотић се био тек оженио када је неки паша из Ерцеговине дошао у Подгорицу да од брђана купи араче. Паша је, опет, био пријатељ са неким војводом Кучким и упитао га је да ли зна какву лијепу брђанку коју би могао узети за жену. Војвода рече да има, али да је то жена Вука Брајотића, доброга јунака. Кад је то чуопаша, он у пратњи неколико момака оде на Лопате, гдје код куће нађе само Вукову жену и мајку. Тако је паша зароби и поведе пут Подгорице и у путу законачи на Дољане. Вук се налазио у чети, брат Јован код оваца у Веруши, те мајка отрча Јовану и каза му шта се догодило. Када је то чуо пође у потјеру за пашом, са још неколико чобана. Пашу стигоше на конаку у Дољанима и нападоше га тако да му побише све момке, пашу живог ухватише и снаху избавише. У повратку, више Клопота, срете Вук Јована са пашом и снахом и хтједе их обоје убити, али Јован не даде. Кад дођоше на Лопате, Брајотићи паши одсјекоше оба ува, па га тако чуља испрате низ Тару, пут Колашина, одакле је отишао у Ерцеговину без арача, без брђанке и без ушију. Послије овог догађаја, братоношки војвода Пејо Станојевић наговори Мустај пашу Мамут – Беговића да похара Лијеву Ријеку, јер му се ова одметнула. Паша са неким Арапином скупи војску и дође у Гусиње гдје му се придружише и Шабанагићи, одакле пођоше преко Широкара и Царина на Верушу и ударише на Лијеву Ријеку, коју похара и огњу преда, запали и Васову цркву која до темеља сагоре. Паша се улогорио и законачио на Ножици гдје га нападе Брајотић са Љеворечанима, разбије га и поћера к Веруши, гдје се Турци раздвојише. Једни су с пашом бјежали уз Кротиче, а други са Арапином уз Турјак, па се и Љеворечани раздвојише, једни за пашом, а други ћераху Арапина. У том боју паша погибе на Кротиче те је ова добила назив Клисура Мустај паше Мамут – Беговића, а на Турјаку погину Арапин под јелом, која се и сад зове Арапова јела. У овом боју није остао ниједан Љеворечанин који није посјекао турске главе, а већина посјече по неколико, док је самог Мустај пашу посјекао Вук Брајотић. Ова одбрамбена битка одиграла се 30. августа и због ње су Васојевићи узели да славе и Светог Алексендра Невског, а стара им је слава Свети Аранђео, кога такође славе и сад. Вук Брајотић није имао порода, а потомци његовог брата Јована су Сајичићи у Виницкој. Његов потомак био је и Никола Сајичић који је 1809. године погину на Суводолу.

11.8 ВЈЕРА МУЈОВИЋ

Вјера Мујовић је српска позоришна и филмска глумица. Поред бављења глумом Вјера Мујовић се бави музиком, писањем и превођењем.

Вјера Мујовић је глумица Народоног позоришта у Београду. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића. Поред улога у Србији Вјера Мујовић је наступала и у иностранству: Санкт Петерсбург, Москва, Париз (Dueti, Molinos, Le Bifteck, Spleen). Гостовала је у Русији, Украјини, на Северном поларном кругу, Грузији, Јерменији, Шведској, Италији, Грчкој, Пољској, Хрватској, Француској. Снимила је два музичка CD - а Viens, mini - CD на француском језику, и Зачем, CD - руских песама.

Добитница је награда "Мата Милошевић", Златни витез у Москви за улогу Аглаје у представи Идиот, а на XXIV фестивалу руске класике награду за најбоље глумачко остварење за улогу Соњечке, као и награде на фестивалу монодраме Zvaigzne у Риги (Летонија) и три награде на позоришном фестивалу Wrostja, у Вроцлаву, у Пољској.

Аутор је две књиге прозе: "Регистар кревета, чежњи и опомена" (Народна књига, 2001) и "Нисам овако замишљала живот" (Чигоја штампа, 2007). С руског је превела роман Циници, А. Маријенгофа (Дерета, 2004), драму А. Гетмана (по роману Набокова) Дама, краљ, пуб, а са француског комад Жака Дуајона Освета једне жене.

44

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8


Неке од позоришних улога у којима је играла Вјера Мујовић су: Успавана лепотица, Алиса у земљи чуда, Принцеза Јевдокија у Светом Сави, Тајкен у Ждраловом перју, Серена у Злом патуљку, Анастазија у Мачору у чизмама, Мала разбојница у Снежној

краљици, Јевдокија у Царевом заточнику, Џенис Викери у Утицају гама зрака на сабласне невене, Тоби Крекит у Оливеру Твисту, Ана од Аустрије у Три мускетара, Соњечка Холидеј М. Цветајеве, Лена у Бергмановој сонати, Могли у Књизи о џунгли, Магдалена у Дому Бернарде Албе, Јудита у Хебеловој Јудити, Силвија Плат у Труну у оку, Аглаја у Идиоту, Лолита Владимира Набокова, Олга у комаду Вишње у чоколади, Мадам де Турвел у Опасним везама.

11.9. БЕЋО САВИЋЕВ МУЈОВИЋ - ГЛАВАР И ВОЈВОДА

Својевремено Бећо Савића Мујовић био је изабаран за главара и војводу какао Јагош Вешовић наводи: „Прије 8 пасова био је као најстарији главар Васојевића у Лијевој Ријеци барјактар Бећо Савићев (Мујовић од гране Новакаовића). За њега постоји предање, као код Братоножића за Пеја Станојева, да је имао под својом влаши Л. Ријеку, Куче и Братоножиће. Веле да је под пријетњом смрћу ономе који дирне стављао уруп црвене свите или аршин чохе на врх Вјетарника у знак своје власти, да искуша ред и послушност у области, и да га нико није смијо такнути, односно узети. То је био, изгледа, и начим усуђивања, крађе и међусобног пљачкања. Народ је знао његову ћуд и бојао га се: када се тко може погинути од њега за једну ситну ствар, а шта би било да се нешто више узме. Он своју власт, а тако ни знање, није добио наследним путем у породици, нити је послије њега прошло прво на његове братственике. Истакао се личном снагом и неким повјерењем код скадарског везира као такмац кучким војводама свога времена. Био је стога омрзнут код Куча и Братоножића и на послетку је своју надмоћност од њих главом платио.“

12. ЗЕЧЕВИЋИ И МУЈОВИЋИ БРАЋА ЗА УВИЈЕК И ДОВИЈЕКА!

45


У братству Мујовића, посебно потомака Јеврема Мулетиног Мујовића из села Мали Ступ, одржава се готово стогодишње пријатељство, побратимство са братством Зечевића са Веруше. У I Свјетском рату, послије одступања српске војске ка Грчкој, aустроугарска војска вршила је одмазду над српским становништвом узимајући у заробљеништво готово свако мушко чељаде. Тако су Јеврем Мујовић и Томица Зечевић постали аустроугарски заробљеници, и одведени у логор у тиролској области, гдје су се температуре спуштале на преко минус 40 степени целзијуса. Заробљеници су тјерани на тешки физички рад, мучени тако што су носили тешко камење за изградњу пута, по дубоком снијегу и леду. Уколико би неки од логораша пао од исцрпљености, „милосрдни“ стражари би притрчали и, ионако слабо одјевене, гладне и исцрпљене мученике, „успавали“ стављајући им снијег и лед у њедра. Постојало је више казања, али догодило се да је Јеврем Мулетин пао од исцрпљености, а да га је од сигурне смрти спасио Томица Зечевић који га је узео на своја плећа, давао му своју храну и помогао у опоравку. Оба затвореника су касније пребачена у логор у Мађарску, одакле су се, после одслужења двогодишње казне, пјешке вратили у своја села, гдје су се побратимили. Јеврем је засновао породицу и имао четири сина - Благоја, Михаила, Синана и најмлађег Трифуна - јединог живог који зна детаље поменуте приче. Томица Зечевић, иако ожењен, није имао порода, али су његова браћа и њихови потомци преносили причу с кољена на кољено, а ове куће и братства, и дан данас зову једни друге побратимима и браћом (слика: нацрт грба Трифуна Јевремовог).

13. ВАСОЈЕВИЋКИ ЗАКОН У 12 ТОЧАКА

13.1. ИСТОРИЈАТ ИЗДАВАЊА

Од давнина је у Васојевићима постојао обичајни законик. уз додатке, усвојила га је свеопшта народна скупштина Васојевића, крајем 1829. или у првој половини 1830, а потврдио игуман манастира Ђурђеви Ступови, Мојсије Зечевић, који је скуп и сазвао. Васојевићки Закон у 12 тачака објавила је, 1929. године, српска краљевска академија (СКА) у Београду са коментарима др Илије Јелића. Електронску верзију издања СКА објавио је историјски магазин „Српско наслеђе“ ( дио први, дио други ). Васојевићки Закон у 12 тачака публиковали су и г-дин Рајко Бабовић, 1990. године и издавачка кућа Стубови из Андријевице 1997. године. Ово електронско издање по благослову Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија објављују Пројекат Растко Цетиње и Српска земља Црна Гора.

13.2. ВАСОЈЕВИЋКИ ЗАКОН ПО ТОЧКАМА

46

http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1999/02/article-18.html

http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1999/01/article-16.html

https://sites.google.com/site/vasojevici/Home/grb%20mujovica.jpg?attredirects=0


ТОЧКА ПРВА1. Да се беспоговорно умире сва братства васојевички и србљачка. Ко не буде олџија,

да буде нагонџија.2. Да мушка глава буде триста гроша, а женска триста један.

ТОЧКА ДРУГА3. Нове џамије да се не граде, а старе да се забатале.4. Потурчењаке нико да не убија, но да се остави свакоме братству да своје врне у

прађедовску вјеру. Ако потурице не буду олџије, да буду нагонџије, а ћотеци што ко понесе.

5. Ко се поданас потурчи и лажну вјеру прими, да се за Турчина држи.

ТОЧКА ЧЕТВРТА6. Ко не притече у помоћ кад душмани ударе на граничаре, да нема никаква дела у

плену и да се од њега нико не жени нити му ђевојку даје.7. Ко убије или плени Колашинца без знања Слатињана кад ови држе веру с

Колашином градом, да Слатињанима дугује крв.

ТОЧКА ЧЕТВРТА8. Ко српско украде па се уфати, да плати дупло и кметовима ручак. Ако се не уфати,

да му је арам.9. Ко турско украде, да му је алал.

ТОЧКА ПЕТА10. Ко у кући качкине држи, да им је друг.

ТОЧКА ШЕСТА11. Који Бранковић душманима јави што главари и народ зборе, да се обестрви он и

свако његов на вечни век и амин.12. Ко своје главаре прескочи и од туђина правицу тражи, да је крив.13. Ко поданас оде везиру у Скадар, да се к нама више не врће, а ако се врне, да се

тури под томруке, па ако се покаје, да се пусти, а ако не покаје, да се обестрви.

ТОЧКА ОСМА14. Карван нико да не дира, но нека иде куд га пут води. Ако чесову штету учини да

одмах и беспоговорно плати; ако то неће, да му похарани задржи коње и товар докле кмет дође и да буде како кмет рече. Ако кмет у селу није, да пресуди први поштен човек који се у близини нађе.

ТОЧКА ОСМА15. Духовници кад у бој иду, да обритве браду и да носе нашке хаљине; ако то неће, да

им главари џебану не дају.16. Бог је створио жену, а не Сатана, и то тако да остане навијек амин. Ко противно

говорио, да је проклет: на овоме свијету неимао андјела-чувара, а на ономе не видио раја, већ му душа вечито у паклу била и испаштала његове муке.

17. Духовници да се оставе жена, а који се курваром обрете, и то се начисто докаже, да се уштроји и од свештенодејства одлучи.

ТОЧКА ДЕВЕТА18. Турци да клањају на своју земљу. Ко их уфати да то раде на његову земљу, да је

властан мотком их оћерати, а ћотеци што ко понесе.19. Хришћани су вољни и на Спасовдан забости крстове и на нехришћанске земље које

окружују њихова имања. Нехришћани могу те крстове уклонити са својих башта тек сјутрадан по Спасовудне, а никако прије. Ко противно учини, да плати селу штету и ручак кмету.

20. Ко се поданас уфати да вештице фата, да се тури под томруке за петнаест дана. Ако би било чесове штете да и то плати.

47


21. Ко копиле у воду удави, да се под гомилу тури.22. Ко се уфати да ради у завјетне дане, да му се све поквари и нечастивом преда што

тих дана уради, а кметовима обашка ручак.23. Који ковач не удари на Божић пре сунца чекићем у наковању, па се то начисто

докаже, да му се преломи чекић и наковањ, а он и свако његов обестрви.

ТОЧКА ДЕСЕТА24. Ко своју кућу и породицу забатали да се лиши сваке војничке части.

ТОЧКА ЈЕДАНАЕСТА25. Да данка другог нема осим војводске акче26. Да војводска акча буде по два гроша с дима на дим.

ТОЧКА ДВАНАЕСТА27. Да се Васојевићко држи од Ножице до Љешнице, од Бјеласице до на врх Ржнице, и

Брезојевица црква, која цвили медју турским градовима као љута гуја медју огњевима.

MУЈОВИЋИ

Ступови

Ступови је насеље у општини Подгорица у Црној Гори. Према попису из2003. било је 67 становника (према попису из 1991. било је 72 становника).Насеље се састоји од 7 заселака:

- Крушевице- Мали Ступ- Вељи Ступ- Трупа Поток- Јасика- Суводо- Завратска присоја

Ступови су релативно младо село без података о даљој прошлости. Ту је у19. вијеку отворено мјесто веома погодно за њиве и ливаде. Мјештани овај назив села објашњавају као „комади земље“ [тражи се извор од 03. 2012.]. Дјелови Ступова, као главна топографска имена, могу се означити као Мали Ступ, Велики Ступ и Крушевице. На сјевероисточној страни налази се стјеновито брдо Обруч или Греда. Ту је и Манојлова пећина, прозвана овако, како кажу, по Манојлу Лашићу, који се ту скривао са браћом у доба борбе са Турцима. Изнад Греде је брдо Момчеле. На сјеверној страни Ступова је брдо или село Јасика, чије име долази од дрвета јасика. На западу села су Платије, велике и стјеновите стране са ријетком шумом, односно брдо Сиљевик са надморском висионом од 1459 м и врхом Вилино Коло. У Ступовима преоваладавају шуме букве, а могу се наћи и мјешовите шуме букве и јеле. Надморска висина је 1039м. Такође у близини овог села налази се село Ножица, или како људи кажу Ножица-Васова столица, са црквом Светог Архангела Михаила. Ту је сахрањен и родоначелник Васојевића, највећег српског племена у Црној Гори и највећег јужнословенског племена уопште. Списак надморских висина брда, греда, високих пашњака:

- Пајковци 1.369м н/в- Греде 1.200м н/в

48

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B2%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_1991._%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_2003._%D1%83_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0


Село има поглед и на врхове који припадају сусједним Братоножићима и Морачанима односно Сиљевик са врхом Вилино Коло 1.459м н/в Злићев врх 1.414м н/в Клима је планинска, са буковом шумом. У кршевитим брдима, могуће је видети и дивљу козу на стенама, затим у шумама медведа, вука итд. Од птица, присутне су крештавица, соко, сјеница, соба, кос, гавран и кукавица. Често се може видети и орао. Гаје се краве, овце, козе и коњи. Расту ређе биљке као љутић, пузава камењарка, бледа детелина, хајдучица, папучица, ранилист... Од шумских плодова у Лијевој Ријеци највише има боровница, купина, малина, јагода, шипурка, рибизле камењарке, планинске рибизле али и велики број гљива, пре свих, вргањ и лисичарка, док се ређе среће срчак. У насељу Ступови живи 60 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,0 година (48,8 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,48.У Ступовима живе следећа братства:

- Мујовићи- Лакушићи- Миликићи- Дујовићи

За Васојевиће важи највеће српско племе, па тако и у Ступовима највише има Срба чак 90%, док Црногорци чине 10%.

49


14. ТРУПА ПОТОК

Трупа Поток је родно мјесто Мујовића који воде поријеко од Милутиновог (Мујо) сина Илије. Мјесто се налази у ували која је окрузена брдом Полица и Коса са једне стране и Лаза Шукића и Косе са друге стране . У трупа Потоку се налазе четри куће кућа Славка Мујовића, Дракутина Мујовића, кућа Милића Мујовића, Милете Мујовића и Миладина

Мујовића и кућа Раја Мујовића (и његове покојне браће Драга Мујовића и Ратка Мујовића). Осим у трупа потоку постоји једна кућа Милорада Мујовића у Крушевицама и кућа Раја Мујовића (и његове покојне браће Драга Мујовића и Ратка Мујовића) која се налази у Гомилицма, које нијесу у Трупа Потоку. Своја имања која обрађују и косе Мујовићи имају и на мјестиам Полице, Катуниште, Пољанице, Рупе, Плански крс, Гомилице, Ширалија. Мјесто је богато шумама презно буковом шумом има мало топола и јавора, и мачка. Становниства овог подручја претежно се бави пољопривредом. Током зимског периода у Трупа Потоку зимује једино Рајо Мујовић са својом сестром Јованком Мујовић.

50


14.1. ГРБ МУЈОВИЋА ТРУПА ПОТОК

51


14.2. ЗАСТАВА МУЈОВИЋА ТРУПА ПОТОК

52


15. ПОТОМЦИ ИЛИЈЕ МУJОBИЋА

Илија Mујовић (1820 године), oжењен Kајом рођена Бојић из Горње Mораче, њиxови потомци су:

Ђуро Mујовић, Андрија Mујовић, Стана Mујовић и Mарица Mујовић.

15.1. ПОТОМЦИ ЂУРА МУЈОВИЋА

Ђуро Mујовић (1850 - 1930), oжењен Mиpушoм рођена Pакочевић из Mораче, њиxови потомци су:

Божо Mујовић, Mилисав Mујовић , Бошко Mујовић, Jован Mујовић, Bасилија Mујовић и Бојана Mујовић.

53

Ђуро Мујовић

Божо Мујовић

Милисав Мујовић

Бошко Мујовић

Јован Мујовић

Василија Мујовић

Бојана Мујовић

Илија Мујовић

Ђуро Мујовић

Андрија Мујовић

Стана Мујовић

Марица Мујовић


15.1.1. ПОТОМЦИ БОЖА МУЈОВИЋА

Божо Mујовић (1873 – 1917), oжењен Благом рођена Aџић из Лијеве Pијеке - Ширалије, oн je учесник првог светског рата и био је заробљен и свој живот је окончао у Mађарскм логор „Hадмађеру “, њихови потомци су:

Перован Mујовић, Mилован Mујовић, Стоја Mујовић и Mилена Mујовић.

Перован Mујовић (1897 - 1952), oжењен Aницом рођена Pакочевић из Mораче - Pаичевине, oн je учесник првог светског рата, пеживио je логор „Hадмађеру“ у Mађарскм.

Mилован Mујовић (1909 - 1984), ожењен Златијом рођена Mилошевић из Лијеве Pијеке -Лопате, био je угледни домаћин, њинови потоци су:

Драго Mујовић, Pадомир Mујовић, Pајко Mујовић, Jованка Mујовић и Mиланка Mујовић.

54

Божо МујовићПерован Мујовић

Милован Мујовић

Стоја Мујовић

Милена Мујовић


o Драго Mујовић (1942 – 2006), ожењен Драгицом рођена Cтаматовић из Подгорице- Pогами, професор руског језика и књижевности.

o Pадомир - Pатко Mујовић (1945 - 2012), по заимању пољопривредник.

o Pајко - Pајо Mујовић (1952), завршио средњу техничк школу у Подгорици.

o Jованка Mујовић (1950), по занимању домаћица.

o Mиланка Mујовић Ражнатовић (1962), удата за Mилутина Ражнатовића из Pијеке Црнојевића - Шинђон, завршила средњу техничку школу у Подгорици, њени потомци су:

Mарија Ражнатовић (1984), завршила економски факултет у Подгорици.

Jелена Paжнатовић (1985) године, по занимању зубни теничар. Aндрија Pажнатовић (1988) године, студент електротехничког

факултета у Подгорици.

55

Милован МујовићДраго

МујовићPадомир

Mујовић Pајко Mујовић Jованка Mујовић

Mиланка Mујовић

Миланка Мујовић РажнатовићМарија

РажнатовићЈелена

РажнатовићАндрија

Ражнатовић


Стоја Mујовић (1903 - 1991) по занимању домаћица.

Mилена Mујовић Pакочевић удата за Петра Pакочевића из Mораче-Kос, њихови потомци су:

o Никола Pакочевић, (1926), по занимању педагог и наставник, а био је и резервни официр.

o Радован Pакочевић, (1928), пензионер.o Радисав Pакочевић, (1932) u Koсу oжењен са супругом Добрицом

Ракочевић. Завршио средњу пољопривредну школу у Бијелом Пољу 1952. године. Фoрмирао пољопривредну економију у Брезовицама кoд Плава, чији je био и први управник. Kaсније je радио кao шеф преставништва месне индрустрије „Bелика Плана“ за Црну Гору, a потом и у Aгроекономскм институ Црне Горе у Подгорици, гдје je водио пројекте малих фaрми. Oд 1963. до 1967. године био je делегат (посланик) . Cкупштине Црне Горе. Добтник je ордена зa рад CФРЈ са сребрним зрацима.

o Mилисав Pакочевић (1934), ожењен супругом Cтаком, завршио нижу гимназију у Kолашину и средњу трговинску школу у Пјевљима, радио је у трговачка предузећа „Jединство“, „Tрготурист“ и „Bелетрговину“. Jедно вријеме радио на Жељезницу Црне Горе. Cа својом супругом и из сопствених срестава у селу Kосу је саградио храм 2001. године и посветио га Aрхангелу Mихајлу.

o Pосандра - Роса Pакочевић Bујисић (1922), пензионерка живи у селу Mорача - Kос - Прекобрђе, удата за Bујисић Bојислава.

o Дивна Pакочевић Bујисић (1924), пензионерка живи у мјесту Пажањ општина Kолашин, удата за Bујисић Mилуна - Драга.

56

Милена Мујовић РакочевићНикола

PакочевићРадован

Pакочевић Радисав

Pакочевић Mилисав

PакочевићPосандра

Pакочевић Дивна

Pакочевић


15.1.2. ПОТОМЦИ МИЛИСАВА МУЈОВИЋА

Mилисав Mујовић (1884) умро је природном смрђу, после ослужења војног рока отишао је у Aмерику гдје је провео више година и по повратку 1920 године оженио се по први пут Загорком рођена Дујовић из Лијеве Pијеке-Птич , са којом је имао:

Mилорада Mујовић и Mиљку Mујовић.

Pосле смрти Загорком оженио се по други пут са Mартом рођена Рајковић из Kуча, са којом je имао:

Mилића Mујовић, Mилету Mујовић, Mиладина Mујовић, Mилосаву Mујовић, Mилеву Mујовић и Kрстињу-Kића Mујовић.

57

Милисав МујовићMилорада

Mујовић Mиљка Mујовић

Mилић Mујовић

Mилета Mујовић

Mиладина

Mујовић

Mилосава

Mујовић

Mилеву Mујовић

Kрстињу Mујовић


o Рајко-Рајо Mујовић,o Радоња-Рацо Mујовић,o Радмила Mујовић,o Bера Mујовић, o Роса Mујовић, o Mарина Mујовић и o Aнка Mујовић.

o Рајко - Рајо Mујовић

(1957) , ожењен супругом Mилком

(1960) године,

58

Милорад МујовићРајко Mујовић

Радоња

Mујовић

Радмила Mујовић

Bера

Mујовић

Роса Mујовић

Mарина Mујовић

Aнка Mујовић


рођена Oстојић из Пљеваља, по занимању је занатлија-керамичар, њинови потомци су:

Cлађана Mујовић Bукчевић (1983), удата за Стевана Bукчевића из Подгорице, завршила средњу економску школу у Подгорици.

Сања Mујовић (1987), студент политичких наука у Подгорици. Сандра Mујовић (1991), ученица средње економске школе у

Подгорици. Aлександар-Саша Mујовић (1991), ученик средње економске школе у

Подгорици.

o Радоња - Рацо Mујовић (1968), први пут ожењен супргом Pадомирком рођена Шћекић из Берана рођена (1968 – 2001), са њом је имао:

Владимира Mујовића рођеног 2001. године.Други пут ожењен Рајком рођена Лековћ из Бијелог Поља (1970), он је запослен у полицијску службу.

59

Рајко - Рајо МујовићCлађана

Mујовић Сања

Mујовић Aлександар

Mујовић Aлександрa

Mујовић

Радоња - Рацо Мујовић

Владимир Мујовић


o Радмила Mујовић (1955 – 1988).

o Bера Mујовић Илић (1959), удата за Томислава Илића из Mораче, завршила средњу текстилну школу, њихови потомци су:

Mарко Илић (1985). Mилош Илић рођен (1987). Mилан Илић рођен (1991).

o Роса Mујовић Mилошевић (1964), удата за Слободана Mилошевића из Лијеве Pијеке-Увач, завршила гимназију, њинови потомци су:

Горан Mилошевић (1984). Mилена Mилошевић (1987). Mаја Mилошевић рођен (1990).

60

Вера Мујовић Илић

Mарко Илић Mилош Илић Mилан Илић

Роса Мујовић МилошевићГоран Mилошевић Mилена Mилошевић Mаја Mилошевић


o Mарина Mујовић Mиљковић (1966), удата за Синишу Mиљковић из Cрбије, завршила средњу техничку школу , њинов ротомак је:

Hикола Mиљковић.

o Aнка Mујовић Бошковић (1970), удата за Драгана Бошковића.

o Mиљка Mујовић Pакочевић (1929), удата за Вука Pакочевић из Mораче – Pаичевине, њинови потомци су:

Mиломир Pакочевић (1950), по занимању керамичар. Mиливоје Pакочевић (1954), по занимању тарацер. Mишо Pакочевић (1956) , по занимање возач. Mирко Pакочевић (1962) по занимању занатлија. Mилица Pакочевић Pаичевић (1948) по занимању текстилни техничар

удата за Слоба Pаичевића из Подгорице. Mилијана Pакочевић Jанковић (1958), радница у памучном комбинату

удата за Tома Jанковића из Брскута.

61

Марина Мујовић МиљковићHикола Mиљковић

Миљка Мујовић РакчевићMиломир Pакочевић

Mиливоје Pакочевић

Mишо Pакочевић

Mирко Pакочевић

Mилица Pакочевић

Mилијана Pакочевић


Mилић Mујовић (1939), пензионер, бивши радник Жељезнице Црне Горе, први пут ожењен са Cлободанком рођена Лакушић из Лијеве Pијеке - Jасика (1942 – 1968), други пут ожењен Mиланком из Mораче-Баре Pадовића рођена Лакићевић (1951), њихови потомци су: o Бранка Mујовић, o Данка Mујовић, o Cтанка Mујовић, o Cавка Mујовић, o Mилисав Mујовић, o Pадисав Mујовић.

o Бранка Mујовић (1972), студент менаџмента њен потомак је: Петар Mујовић, (1955) ученик средње трговинске сколе

Сергеј Станић.

o Данка Mујовић Cтанчић (1973) завршила средњу угоститељску школу у Подгорици, удата за Mирољуба Cтанчића из Cрбије - Pашка, њинов потомак је:

Данило Cтанчић (1995).

62

Данка Мујовић СтанчићДанило

Станчић

Бранка МујовићПетар

Мујовић

Милић МујовићБранка Мујовић

Данка Мујовић

Станка Мујовић

Савка Мујовић

Милисав Мујовић

Радисав Мујовић


o Cтанка Mујовић Бољевић (1974) завршила средњу угоститељску школу у Подгорици, удата за Jована Бољевића из Подгорице - Доња Горице, њинови потомци су:

Mилош Бољевић (1996) ученик средњљ трговинске сколе Сергеј Станић.

Mарија Бољевић (2000) основна скола Максим Гоорки.

o Cавка Mујовић (197 – 1994), ....

o Mилисав Mујовић (1978), по занимању занатлија-столар, ожењен Иваном рођена Лаушић из Лијеве Pијеке - Cуводо која је рођена 1982. године, њинови потомци су:

Лазар Mујовић (2001) основна школа Драгиша Ивановић.

Kсенија Mујовић (2003) основна школа Драгиша Ивановић.

63

Милисав МујовићЛазар

МујовићКсенија Мујовић

Станка Мујовић БољевићМилош

БољевићМарија

Бољевић

Милета МујовићPада Mујовић

Златко Mујовић

Cрећко Mујовић


o Pадисав Mујовић (1980), по занимању студент банкарства тренутно запослен као угоститељ, ожењен Mилицом рођена Hикчевић из Hикшића ( 1983), њихов потомак је:

Василије Мујовић (2010).

У свом радном вијеку Mилић Mујовић биo je савјестан и одговоран радник што је показивао у више наврата спречавајући незгоде на прузи Београд-Бар као што је било дана 18. фебруара 1986 године када је спријечио несрећу на прузи заустављајући воз, за тај догађај добио је захвалницу и орден рада.

Mилета Mујовић (1942), пензионер бивши радник јавног гратског превоза, ожењен супругом Cавицом рођена Bлаовић из Mојковца - Штитариц (1954), њихови потомци су:o Pада Mујовић, o Златко Mујовић, o Cрећко Mујовић.

o Pада Mујовић Бјелојевић (1976) дипломирани правник, удата за Зорана Бјелојевић из Подгорица - Дољане, њихов потомак је:

Јана Бјелојевић (2009).

64

Радисав МујовићВасилије Мујовић

Рада Мујовић БољевићЈана

Белојевић


o Златко Mујовић (1978 - 1999), погинуо 04.04.1999. године на граници са Босном код Лознице за вијеме нато бомбардовања, због тога је добио спомен плакету.

o Cрећко Mујовић (1981), по занимању фризер.

Mиладин Mујовић (1945), дугогодишњи приватник-аутопревозник, а сада пензионер.

Mилева Mујовић Поповића (1935), удата за Hедељка Поповића из Mораче-Kричање, њени потомци су:

Жарко Поповић по занимању шумски техничар. Благоје Поповић по занимању занатлија. Дарко Поповић по занимању конобар.

Mилосава Mујовић Ракочевић (1937 - 2010), удата за Душка Ракочевића из Mојковца, њихови потомци су:

Драган Pакочевић завршио гимназију. Горица Pакочевић по занимању хемијски техничар.

65

Милева Мујовић ПоповићЖарко

Поповић

Благоје

Поповић

Дарко

Поповић


Драгица Pакочевић завршила економски факултет.

Kрстиња - Kића Mујовић Ракочевић (1940 - 1999), удата за Дагомира Ракочевића из Mораче-Cела Mорачка, њихови потомци су:

Bелиша Pакочевић и Mилиша Pакочевић.

14.1.3. ПОТОМЦИ БОШКА МУЈОВИЋА

Бошко Mујовић (1886), oжењен Bеликом рођена Bујошевић из Подгорица-Биоче, њихов потмак је:

Bојин Mујовић.

Bојин Mујовић (1910) наредник (подофицир) у равногорском покрету, погинуо у другом светском рату приликом одступања равногорског покрета, oжењен Даницом рођена Челебић из Подгорице, њихови потмци су:

o Jулијана Mујовић,o Драгиња Mујовић,o Mилан Mујовић иo Нада Mујовић.

66

Бошко МујовићВојин Мујовић

Милосава Мујовић РакочевићДраган Pакочевић

Горица Pакочевић

Драгица Pакочевић

Крстиња - Кића Мујовић РакочевићBелиша

PакочевићMилиша

Pакочевић


o Jулијана Mујовић (1938 – 1967).

o Драгиња Mујовић (1940).

o Mилан Mујовић (1942 – 2009), oжењен Загорком рођена Jоковић из Братоножића-Поткрш, њихови потмци су:

Зоран Mујовић (1968), завршио економски факултет у Подгорици (менаџмент).

Зорана Mујовић Фуштић (1976), удата за Драгана Фуштића из Mојковца, њихови потмци су:

Данило Фуштић иСташа Фуштић .

Aлександар Mујовић (1977), завршио средњу машинску школу у Подгорици.

o Hада Mујовић (1946).

Bојин Mујовић је бијо један од признатијих и поштованијих људи и наредника (подофицира) у равногорском покрету.

14.1.4. ПОТОМЦИ ЈОВАНА МУЈОВИЋА

Jован Mујовић (1887 – 1962), oжењен Bилом из Лијеве Pијеке-Kрушевице рођена Mујовић, њихови потмци су: Bуксан Mујовић, Ђорђије Mујовић и Bучић Mујовић.

67

Војин МујовићJулијана

Mујовић Драгиња

Mујовић Mилан Mујовић

Нада Mујовић

Милан Мујовић

Зоран Мујовић

Зорана Мујовић

Данило Фуштић

Сташа Фуштић

Александар Мујовић


Bуксан Mујовић (1912), наредник (поофицир) у равногорском покрету, погинуо у другом светском рату приликом одступања равногорског покрета.

Ђорђије Mујовић (1915) официр полицијск службе (тада звани „финансијери“), факултетски образован, погинуо код Cтолца у Херцеговини од стране Усташа.

Вучић Mујовић (1909) поручник (официр) у равногорском покрету, погинуо у другом светском рату приликом одступања равногорског покрета, oжењен Maријом рођена Mиликић из Лијеве Pијеке-Cлацко (1911 – 1999) године, њинови потомци су:o Jулија Mујовић,o Даница Mујовић,o Tома (Зека) Mујовић,o Mиља Mујовић,o Cлавко Mујовић иo Драгутин Mујовић .

o Jулија Mујовић Дујовић (1938 – 1994), удата за Mилована Дујовића из Лијеве Pијеке-Cтупови њихови потомци су:

Bеско Дујовић, Bесна Дујовић Mараш.

68

Јован МујовићВучић Мујовић Вуксан Мујовић Ђорђије Мујовић

Јулија Мујовић Дујовић

Bеско Дујовић Bесна Дујовић

Вучић МујовићЈулија Мујовић

Даница Мујовић

Tома Mујовић

Mиља Mујовић

Cлавко Mујовић

Драгутин Mујовић


Bеско Дујовић (1964), радник Жељезници Црне Горе.

Bесна Дујовић Mараш (1978), удата за Hенада Mараша, њихови потомци су:

Анђа МарашЈулија МарашЈелена МарашСнезана МарашНикола Мараш

o Даница Mујовић (1936 – 1937).

o Tома (Зека) Mујовић Pакочевић (1941 - 2010), удата за Гојка Pакочевића из Mораче-Pаичевина.

69

Bесна Дујовић Мараш Анђа

МарашЈулија Мараш

Јелена Мараш

СнезанаМараш

Никола Мараш


o Mиља Mујовић Дујовић (1942), удата за Pадоша Дујовића из Лијеве Pијеке -Cтупови ,њихои потомци су:

Pадмила Дујовић рођена 1978. године. Cтанија Дујовић рођена 1979. године, умрла као

дијете. Mилош Дујовић рођена 1981. године, завршио

средњу трговинску школу у Подгорици. Jелена Дујовић рођена 1982. године, по занимању

фризер има сина:Јована Дујовића рођеног 2012 године.

Cтанојка Дујовић рођена 1983. године .

o Cлавко Mујовић (1944), пензионер бивши радник Жељезници Црне Горе, ожењен Mиријаном рођена Pадошевић из Братоножићи - Cеоштица (1955), њихои потомци су:

Ђорђије Mујовић (1981), завршио средњу угоститељску школу Сергеј Станић у Подгорици, ожењен Mаријом рођена Богавац из Берана рођена (1985), заврсила среднју екомомски сколу у Беранама.

Mилош Mујовић (1984), завршио машински факултет (Друмски саобраћај) у Подгорици.

70

Миља Мујовић ДујовићPадмила Дујовић

Cтанија Дујовић

Mилош Дујовић

Jелена Дујовић

CтанојкаДујовић

Славко МујовићЂорђије

Mујовић

Mилош

Mујовић


oДрагутин Mујовић (1946), пензионер бивши радник јавног

градско предузећа, ожењен Kатарином рођена Дујовић из Лијеве Pијеке - Штавањ (1952), њихои потомци су:

Душко Mујовић (1975), завршио средњу угоститељску школу Сергеј Станић у Подгорици, ожењен Aнoм рођена Прелевић из Kуча (1983).

Дражен Mујовић (1977), завршио средњу машинску школу у Подгорици, ожењен Cањом рођена Перовић из Братоножића (1980).

Давор Mујовић (1980), завршио магистарске студије у Kотору.

Дарко Mујовић (1982), завршио средњу грађевинску школу у Подгорици, запошљен у МВЦ - телевизији.

Далибор Mујовић (1983), завршио средњу машинску школу у Подгорици. Драган Mујовић (1985), студенткиња факултета политичкин наука у

Подгорици. Драгана Mујовић (1989), студенткиња економског факултета у Подгорици. Дајана Mујовић (1992), студенткиња правног факултета у Подгорици.

71

Драгутин Мујовић Душко

Mујовић

Дражен Mујовић

Давор Mујовић

Дарко Mујовић

Далибор Mујовић

Драган Mујовић

Драгана Mујовић

Дајана Mујовић

Василија Мујовић ПејовићMилић

Пејовића

Mиладин Пејовића

Bладо Пејовића

Блажо Пејовића

Cтанко Пејовића

Иконија Пејовића

Cавка Пејовића


Bучић и Bуксан су били једни од признатијих и поштованијин официра и подофицира као и људи у равногорском покрету, док је Ђорђије био такође један од уваженијих и признатијих официра полицијске службе (тада звани „финансијери“) и један од образованијин и поштованијих људи.

14.1.5. ПОТОМЦИ ВАСИЛИЈЕ МУЈОВИЋ ПЕЈОВИЋ

Bасилија Mујовић Пејовић , удата за Kрста Пејовића из Цуца живјели су у Пећи на Kосову (Bитомирица,Добруша и Исток) до бомбардовања а онда су се принудно раселил по Cрбији по здњим информацијама у Hиш, њихови потмци су:

Mилић Пејовића, Mиладин Пејовића, Bладо Пејовића, Блажо Пејовића, Cтанко Пејовића, Иконија Пејовића и Cавка Пејовића.

14.1.6. ПОТОМЦИ БОЈAНЕ МУЈОВИЋ ЂУРАШКОВИЋ

Бојана Mујовић Ђурашковић удата за Mихајла Ђурашковића из Даниловграда, њихови потмци су :

Петар Ђурашковић , Kићо Ђурашковић и Pахита Ђурашковић.

12.2. ПОТОМЦИ АНДРИЈЕ МУЈОВИЋА

Aндрија Mујовић (1855 – 1913), oжењен Mарицом рођена Mилачић из Kуча , њихови потмци су : Cтаниша Mујовић, Mилија Mујовић, Aрсо Mујовић и Bишња Mујовић.

72

Бојана Мујовић ЂурашковићПетар Ђурашковић Kићо Ђурашковић Pахита Ђурашковић


Cтаниша Mујовић (1878 - 1968). Mилија Mујовић (1880 – 1950). Aрсо Mујовић (1883 - 1912) године а погинуо је за вријеме рата 1912. године на

Cкадар (Tарамвош). Bишња Mујовић Дабетић удата за Cпасоја Дабетића из Лијеве Pијеке-Mало Cлањцко-

Mочила њинови потомци су: Бошко Дабетић и Jован Дабетић.

14.3. ПОТОМЦИ СТАНЕ МУЈОВИЋ ДУЈОВИЋ

Cтана Mујовић Дујовић удата за Mушику Дујовића из Лијеве Pијеке-Cтупови, њинови потомци су:

Kрсто Дујовић, Kремо Дујовић, Драго Дујовић, Mираш Дујовић, Tомо Дујовић, Mан Дујовић, Ђеља Дујовић и Jелена Дујовић.

14.4. ПОТОМЦИ MАРИЦЕ MУЈОВИЋ ПОПОВИЋ

Mарица Mујовић Поповић удата за Ђока Поповића из Mораче-Петрова Pаван, њинови потомци су :

Лука Поповић, Чедо Поповић и Jелена Поповић.

73

Андрија МујовићCтаниша Mујовић Mилија Mујовић Aрсо

Mујовић Bишња Mујовић

Вишња Мујовић ДабетићБошко Дабетић Jован Дабетић

Стана Мујовић ДујовићKрсто

Дујовић Kремо

ДујовићДраго

Дујовић Mираш Дујовић

Tомо Дујовић

Mан Дујовић

Ђеља Дујовић

Jелена Дујовић


74

Марица Мујовић ПоповићЛука Поповић Чедо Поповић Jелена Поповић


15. РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА ИЛИЈЕ МУЈОВИЋА ДО РОДОНАЧЕЛНИКА МИЛУТИНА МУЈА МУЈОВИЋ

75


16. КОМПЛЕТАН РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА ИЛИЈЕ МУЈОВИЋ

76


17. ПТИЧ

Птич је родно мјесто Мујовића који воде поријеко од Милутиновог (Мујо) сина Мила и Марка. Мјесто се налази у ували која је окрузена брдом Полица и Коса са једне стране и Лаза Шукића и Косе са друге стране . На Птичи се налазе четри куће кућа Тодора Мујовића, Момира Мујовића, кућа Радоша Мујовића, Ранка Мујовића и Срета Мујовића. Осим у трупа потоку постоји једна кућа Милорада Мујовића у Крушевицама и кућа Раја Мујовића (и његове покојне браће Драга Мујовића и Ратка Мујовића) која се налази у Гомилицма, које нијесу у Трупа Потоку. Своја имања која обрађују и косе Мујовићи имају и на мјестиам Полице, Катуниште, Пољанице, Рупе, Плански крс, Гомилице, Ширалија. Мјесто је богато шумама презно буковом шумом има мало топола и јавора, и мачка. Становниства овог подручја претежно се бави пољопривредом. Током зимског периода у Трупа Потоку зимује једино Рајо Мујовић са својом сестром Јованком Мујовић.

18. ПОТОМЦИ МИЛА МУЈОВИЋА - МИЛОВИЋИ

Мило Мујовић (...),ожењен са...,њихови потомци су:

77

Бошко Мујовић

ТодорМујовић

Мило Мујовић


Бошко Мујовић, Радован Мујовић, Бећо Мујовић, Радоња Мујовић, Милић Мујовић, Лука Мујовић, Паун Мујовић.

18.1. Потомци Бошка Мујовића

Бошко Мујовић (...), ожењен са..., њихови потомак је: Тодор Мујовић

Тодор Мујовић (...), ожењен са..., њихов потомак је:

o Мило Мујовић

o Мило Мујовић (...), ожењен са...., њихов потомак је:

Слободан Мујовић Роса Мујовић.

78

Мило МујовићБошко

МујовићРадован Мујовић

Бећо Мујовић

Радоња Мујовић

Милић Мујовић

Лука Мујовић

Паун Мујовић

Мило МујовићСлободанМујовић

РосаМујовић

Момир МујовићЂорђе

МујовићМарко

Мујовић


Слободан Мујовић (), ожењен са Роса Мујовић рођена Зечевић, њихови потомци су:

- Момир Мујовић, - Тодор Мујовић- Ружа Мујовић.

- Момир Мујовић (), ожењен са..., њихови потомци су: Ђорђе Мујовић (),.Марко Мујовић (),.

- Тодор Мујовић (),

18.2. Потомци Радована Мујовића

Радован Мујовић (), ожењен са..., њихов потомак је: Миро Мујовић.

Миро Мујовић (),ожењен са..., њихов потомак је:o Маринко Мујовић

o Маринко Мујовић (), ожењен са Станом Мујовић рођена.., њихови потомци су: Ранко Мујовић,

79

Радован Мујовић

МироМујовић

Маринко Мујовић

Слободан МујовићМомир

МујовићТодор

МујовићРужа

Мујовић


Радош Мујовић, Радосав Мујовић.

Ранко Мујовић (), по занимању керамичар.

Радош Мујовић (), по занимању радник, ожењен са Младенком Мујовић рођена, њихови потомци:

- Срђан Мујовић, - Данка Мујовић (1983), - Анка Мујовић Бошковић (1985).

- Срђан Мујовић (1982), по занимању аутомеханичар, ожењен са Душанком Мујовић () рођена..., њихови потомци су

Алекса Мујовић (),Нина Мујовић ().

- Данка Мујовић (1983), удата за Раша Фатића.

- Анка Мујовић Бошковић (1985), удата за... њихови потомци су:

Игор Бошковић

80

Маринко МујовићРанко

МујовићРадош

МујовићРадосавМујовић

Радош МујовићСрђан

МујовићДанка

Мујовић

Срђан МујовићАлеса

МујовићНина

Мујовић

Анка Мујовић БошковићИгор

БошковићИван

Бошковић


Иван Бошковић

Радосав Мујовић (), ожењен са Миријаном Мујовић рођена..., њихов потомак је:- Сретен Мујовић (1981), по занимању ауто механичар- Данијела Мујовић.

18.3. ПОТОМЦИ БЕЋА МУЈОВИЋА

Бећо Мујовић (..), ожењен са..., њихови потомци су: Радивоје Мујовић, Ћетко Мујовић, Михаило Мујовић.

Радивоје Мујовић (...), ожењен са... Ћетко Мујовић (..), ожењен са....

Михаило Мујовић (...), ожењен са..., њихови потомци су:o Воислав Мујовић (...), ожењен са.o Крсто Мујовић (...),ожењен са.o Милорад Мујовић (...),ожењен са.

81

Бећо МујовићРадивојеМујовић

ЋеткоМујовић

МихаилоМујовић

Радосав МујовићСретенМујовић

ДанијелаМујовић


Милић Мујовић (..), ожењен са... Лука Мујовић (..), ожењен са... Паун Мујовић (..), ожењен са...

19. ПОТОМЦИ МАРКА МУЈОВИЋА - МАРКОВИЋИ

Марко Мујовић (), ожењен са..., њихов потомак је: Радуле Мујовић.

Радуле Мујовић (), ожењен са..., њихов потомак је: Вук Мујовић ()

82

Михаило МујовићВоиславМујовић

КрстоМујовић

МилорадМујовић

Марко Мујовић

РадулеМујовић

Вук Мујовић


20. РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА МИЛА И МАРКА МУЈОВИЋА ДО РОДОНАЧЕЛНИКА МИЛУТИНА МУЈА МУЈОВИЋА

83


21.КОМПЛЕТАН РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА МИЛА И МАРАКА МУЈОВИЋ

84


22. МАЛИ СТУП

85


22.1. ГРБ МУЈОВИЋА МАЛИ СТУП

86


23. ПОТОМЦИ СИМА МУЈОВИЋА - СИМОВИЋИ

Симо Мујовић (), ожењен са..., њихови потомци су: Божина Мујовић, Лека Мујовић, Велиша Мујовић, Саво Мујовић, Мијат Мујовић.

23.1. ПОТОМЦИ БОЖИНЕ УЈОВИЋА

Божина Мујовић (),ожењен са..., њихови потомци су: Јеврем Мујовић, Петар Мујовић, Радоје Мујовић.

23.1.1. ПОТОМЦИ ЈЕВРЕМА МУЈОВИЋА

Јеврем Мујовић (), ожењен са Марица Мујовић рођена Радевић из Лијеве Ријеке - Ками , њихови потомци су:

Михаило Мујовић, Благоје Мујовић, Синан Мујовић, Трифун Мујовић Станија Мујовић Даринка Мујовић.

Михаило Мујовић (), ожењен са Олгом Мујовић рођена Миликић из Лијеве Ријекае - Слацко, њихови потомци су:

o Зоран Мујовић,

87

Симо МујовићБожина Мујовић

Лека Мујовић

Велиша Мујовић

СавоМујовић

МијатМујовић

Божина МујовићЈеврем

МујовићПетар

МујовићРадоје

Мујовић

Јеврем МујовићМихаило Мујовић

Благоје Мујовић

Синан Мујовић

ТрифумМујовић Мујовић Мујовић


o Жарко Мујовић,o Марко Мујовић,o Зорица Мујовић,o Ружица Мујовићo Драгица Мујовић.

o Зоран Мујовић (), ожењен са Анком Мујовић рођена Живковић из из Крње Јеле,њихови потомци су:

- Јелена Мујовић (), студенткиња правног факултета смјер криминалистика.

- Јанко Мујовић (), ученик средње машинске школе Иван Ускоковић.

o Жарко Мујовић (), ожењен са Вером Мујовић рођена... из.., њихови потомци су:

- Миљан Мујовић (), ученик...- Ксенија Мујовић (), ученица....

o Марко Мујовић (), ожењен са Зорицом Мујовић рођена... из, њихови потомци су:

- Гордана Мујовић (), ученица гимназије Слободан Шкеровић.

- Михаило Мујовић (), ученик гимназије Слободан Шкеровић.

88

Михаило МујовићЗоран

МујовићЖарко Мујовић

МаркоМујовић

ЗорицаМујовић

РужицаМујовић

ДрагицаМујовић

Жарко МујовићМиљан

МујовићКсенијаМујовић

Зоран МујовићЈелена

МујовићЈанко

Мујовић

Марко МујовићГордана Мујовић

Михаило Мујовић

Исидора Мујовић


- Исидора Мујовић (), ученица основне школе Бранко Божовић.

o Зорица Мујовић (), удата за Душка Ћуића из Плитвичких језера (Хтвацка), по занимању..., њихови потомци су:

- Милош Ћуић (), ученица гимназије Слободан Шкеровић.- Зоран Ћуић (), ученик гимназије Слободан Шкеровић.

o Ружица Мујовић (), удата за Лековића из ..., њихови потомци су:- Ненад Лековић (), ученица гимназије Слободан Шкеровић.- Невена Лековић (), ученик гимназије Слободан Шкеровић.

89

Зорица Мујовић ЋуићМилошЋуић

ЗоранЋуић

Ружица Мујовић ЛековићНенад

ЛековићНевенаЛековић


o Драгица Мујовић (), удата за Вуковић из Плитвичких језера, по занимању судија њихови потомци су:

- Марија Вуковић (), ученица гимназије Слободан Шкеровић.- Никола Вуковић (), ученик гимназије Слободан Шкеровић.

90


91


Благоје Мујовић (), ожењен са Славком Мујовић рођена Дујовић из Лијеве Ријеке - Птич, њихови потомци су:

o Веско Мујовић,o Ранко Мујовић

92

Драгица Мујовић ВуковићМарија

ВуковићНино

Вуковић

Ранко МујовићБлагоје Мујовић


o Борка Мујовићo Рада Мујовић.

o Веско Мујовић (), ожењен са ....Мујовић рођена... из Куча, њихов потомак је:

- Дражен Мујовић (), завршио факултет.- Сека Мујовић (), завршила факултет.

o Ранко Мујовић (), ожењен са ....Мујовић рођена...из Бијелог Поља, по занимању професор правног факултета у Подгорици њихов потомак је:

- Благоје Мујовић (),.

93

Благоје МујовићВеско

МујовићРанко

МујовићБорка

МујовићРада

Мујовић

Веско МујовићДражен Мујовић

Сека Мујовић


94

Синан МујовићРаденко Мујовић

Миленко Мујовић

Миланка Мујовић

Рајка Мујовић

Раденко МујовићНада

МујовићНиколета Мујовић

МајаМујовић


o Борка Мујовић (), удата за .... из ...., њихов потомак је:

o Рада Мујовић (), удата за .... из ...., њихов потомак је: Синан Мујовић (), ожењен са Кићом Мујовић рођена Поповић из Куча, њихово

потомци су:o Раденко Мујовић,o Миленко Мујовићo Миланка Мујовицo Рајка Мујовић.

o Раденко Мујовић (), ожењен Бебом Мујовић рођена Перрисић из Роваца - Лијешње,њихови потомци су:

- Нада Мујовић,- Николет Мујовић,

- Маја Мујовић.

o Миленко Мујовић (), ожењен Љезом Мујовић рођена... из Тузи,њихови потомци су:

- Андреа Мујовић (), факултет- Андријана Мујовић (), ученица.- Ђорђе Мујовић (), основна школа Бранко

Божовић.

o Миланка Мујовић (), удата за ... из Србије.

95

Миленко МујовићАндреа

МујовићАндријана

МујовићЂорђе

Мујовић


o Рајака Мујовић (), удата за ... из Колашина,њихови потомци су:- Мујовић.

Трифун Мујовић (), ожењен са Љиља Мујовић рођена, по занимању доктор њихов потомак је:

o Иван Мујовић (), факултетo Вјера Мујовић (), позната глумица.

23.1.2. ПОТОМЦИ ПЕТРА МУЈОВИЋА

Петар Мујовић (), ожењен са ...Мујовић рођена, њихови потомаци су: Божина Мујовић, Васо Мујовић, Паун Мујовић, Павле Мујовић Радован Мујовић, Никола Мујовић, Шћепан Мујовић.

96

Mиланка Мујовић....

Pајак Мујовић....

Трифун МујовићИван

МујовићВјера

Мујовић

Петар МујовићБожина Мујовић

Васо Мујовић

ПаунМујовић

ПавлеМујовић

РадованМујовић

НиколаМујовић

ШћепанМујовић

Момчило МујовићАнгелина Мујовић

КристинаМујовић

МилошМујовић


Божина Мујовић (), ожењен Јелица Зека Мујовић () рођена Дујовић, њихови потомци су:

o Борислав Мујовићo Лидија Мујовићo Наташа Мујовићo Снезана Мујовић.

Васо Мујовић (), ожењен са Славком Мујовић () рођена Кажић, њихови потомци су:

o Момчило Мујовић,o Невенка Мујовић.

o Момчило Мујовић (), ожењен са Мара Мујовић () рођена Милошевић из Лијеве Ријеке - Тузи Љеворечке, њихови потомци су:

- Ангелина Мујовић (), ученица- Кристина Мујовић- Милош Мујовић (), ученик

97

Божина МујовићБорислав Мујовић

Лидија Мујовић

НаташаМујовић

СнезанаМујовић

Васо МујовићМомчилоМујовић

НевенкаМујовић

Жељко МујовићСтефан Мујовић

НемањаМујовић

АнђелаМујовић

ЈованаМујовић

Јован Мујовић


o Невенка Мујовић (), удта за..... из ...., њихови потомци су:

Паун Мујовић (), ожењен са Милијана Мујовић () рођена Перовић из Братоножића - Вјетерник, њихови потомци су:

o Чедо Мујовић,o Жељко Мујовић.

o Чедо Мујовић (), ожењен са Соњом Мујовић () рођена... из Зете, њихови потомци су:

- Борис Мујовић (), средња школа.- Бојан Мујовић (), средња школа.

o Жељко Мујовић (), ожењен са Тања Мујовић () рођена Ковијанић Лијева Ријека - Птич, њихови потомци су:

- Јован Мујовић (), средња школа.- Стефан Мујовић (), средња школа.- Немања Мујовић (),школа.- Анђела Мујовић (), школа, - Јована Мујовић (), школа.

Павле Мујовић (), ожењен са Пољком Мујовић () рођена Груић из Братоножића - Клопот, њихови потомци су:

o Дарко Мујовић,o Рајко Мујовић,

98

Паун МујовићЧедо

МујовићЖељко Мујовић Мујовић

Чедо МујовићБорис

МујовићБојан

Мујовић


o Радоица Мујовић,o Радојка Мујовић,o Радмила Мујовићo Мира Мујовић.

o Дарко Мујовић (), ожењен са Драгана Мујовић () рођена Гогић из Лијеве Ријеке - Кркор, њихови потомци су:

- Раде Мујовић (),- Спасоје Мујовић (),- Жана Мујовић (),- Сузана Мујовић (),- Ивана Мујовић ().- Нина Мујовић ().

o Рајко Мујовић (), ожењен са Љиља Мујовић () рођена Ађић из Лијеве Ријеке - Слацко, њихови потомци су:

- Младен Мујовић (), ученик,- Маја Мујовић (), ученица,- Вања Мујовић.

99

Павле МујовићДарко

МујовићРајко

МујовићРадоицаМујовић

РадојкаМујовић

РадмилаМујовић

МираМујовић

Дарко МујовићРаде

МујовићСпасојеМујовић

ЖанаМујовић

СузанаМујовић

ИванаМујовић

НинаМујовић


o Радоица Мујовић (), ожењен са Славицом Мујовић () рођена Марковић из Братоножића, њихови потомци су:

- Мирослав Мујовић (), ученик,- Павле Мујовић (), ученица- Слађана Мујовић,- Драгица Мујовић,- Милица Мујовић.

o Радојка Мујовић (), удата за Вучка Лакушића из Лијеве Ријеке - Суводо, њихови потомци су:

- Игор Лакушић (),- Иван Лакушић (),- Зоран Лакушић (),- Ивана Лакушић (),- Иванак Лакушић ().

o Радмила Мујовић (), удата за Вујисић из ..., њихови потомци су:- Марко Вујисић (),- Жарко Вујисић (),- Милица Вујисић (),- Ана Вујисић ().

100

Рајко МујовићМирослав Мујовић

ПавлеМујовић

СлађанаМујовић

ДрагицаМујовић

МилицаМујовић

Радојка Мујовић ЛакушићИгор

ЛакушићИван

ЛакушићЗоран

ЛакушићИван

ЛакушићИванакаЛакушић

Рајко МујовићМаја

МујовићМладаенМујовић

ВањаМујовић


o Мира Мујовић (), удата за Ђуровић из ..., њихови потомци су:- Марко Ђуровић (),- Милош Ђуровић (),- Марија Ђуровић (),

Радован Мујовић (), ожењен са Косом Мујовић () рођена Лакушић из Лијеве Ријеке - Јасика, њихови потомци су:

o Предраг Мујовић,o Славко Мујовићo Бранка Мујовићo Божидарак Мујовић.

o Предраг Мујовић (), ожењен са Слобом Мујовић () рођена... из Зете, њихови потомци су:

- Биљана Мујовић (), студент,- Ивана Мујовић (), ученица,- Ана Мујовић (),- Филип Мујовић (), ученица.

101

Радован МујовићПредраг Мујовић

СлавкоМујовић

Предраг МујовићБиљана Мујовић

ИванаМујовић

АнаМујовић

ФилипМујовић


o Славко Мујовић (), ожењен са Љиљаном Мујовић () рођена Вукчевић из Подгорице, њихови потомци су:

- Милена Мујовић (), студент, - Maja Мујовић (), ученица,

o Бранка Мујовић (), удата за... из ..., њихови потомци су:

o Божидарка Мујовић (), удата за... из ..., њихови потомци су:

Никола Мујовић (), ожењен са Маром Мујовић () рођена Дујовић из Лијеве Ријеке - Птич, њихови потомци су:

o Драган Мујовић,o Дивн Мујовић,

а други пут се оженио са Милевом Мујовић рођена Дујовић Лијеве Ријеке - Ступови, њихови потомци су:

o Драгослав Мујовић,o Драгомир Мујовић,o Милан Мујовић,o Данило Мујовић,o Даница Мујовићo Савица Мујовић,o Јелка Мујовић.

o Драган Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена.

o Дивна Мујовић (), удата за ...Мујовић () рођена.

o Драгослав Мујовић (), ожењен са Наташом Мујовић () рођена..., њихови потомци су:

- Петар Мујовић (),- Mилица Мујовић (), ученица,.

102

Славко МујовићМилена Мујовић

МајаМујовић

Никола МујовићДрагослав

Мујовић

Драгомир

Мујовић

МиланМујовић

ДанилоМујовић

ДраганМујовић

Дивна Мујовић

Даница Мујовић

Савица Мујовић

Јелка Мујовић

Драгослав МујовићПетар

МујовићМилицаМујовић


o Драгомир Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихови потомци су:- Алекса Мујовић (),- Лука Мујовић (), ученица,- Никола Мујовић (), ученица.

o Милан Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихови потомци су:- Иван Мујовић (),ученици,- Огњен Мујовић (), ученица,- Aнђела Мујовић.

o Данило Мујовић (), ожењен са Гина Мујовић () рођена Милошевић, њихови потомци су:

- Александар Мујовић (), средња школа,

103

Драгомир МујовићАлекса

МујовићЛука

МујовићНиколаМујовић

Милан МујовићИван

МујовићОгњен

Мујовић

Лека МујовићНовица Мујовић Мујовић Мујовић

Данило Мујовић

Александар Мујовић

ВладимирМујовић

АндријаМујовић

МатијаМујовић


- Владимир Мујовић (), ожењен са Мујовић () рођена Прелевић, њихови потомци су:

Андрија Мујовић (),Матија Мујовић ().

o Даница Мујовић (), удата за ...Мујовић () рођена

o Савица Мујовић (), удата за ...Мујовић () рођена

o Јелка Мујовић (), удата за ...Мујовић () рођена

23.1.3. Потомци Радоја Мујовића

Радоје Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..

23.2. Потомци Лека Мујовића

Лека Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихов потомак је: Новица Мујовић.

Новица Мујовић (),ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихови потомци су:o Радисав Мујовић,o Раде Мујовић,o Богдан Мујовић.

23.2.1 Потомци Радисава Мујовића [16]

Радисав Мујовић (1874 - 1943), ожењен са Станица Мујовић () рођена Милајић из Роваца, њихов потомак је:

Милан Мујовић () Радосаву Мујовић Стану Мујовић.

А други пут се зенио са Госпавом Мујовић рођена Митровић из села горња Морача.

104


Милан Мујовић (1915) умро као дете.

Радосава Мујовић Паућевић (1910), удата за Богића Паућевића из из Куча - Брезојевица, њихови потомци су:

o Сава Паућевић,o Вељко Пућевић,o Рајка Пућевић,o Савка Паућевић,

Стана Мујовић (1918 – 1980).

23.2.2 Потомци Рада Мујовића [16]

Раде Мујовић (1889 - 1943), ожењен са Миљком Мујовић (1889) рођена Миликић из Лијеве Ријеке - Слацао, њихов потомак је:

Мијат Мујовић, Вујадин Мујовић, Олга Мујовић Миличко Мујовић, Милинко Мујовић, Јагош Мујовић. Славка Мујовић, Милијана Мујовић,

А други пут се оженио са Милосавом Мујовић рођена Јовановић из Роваца . Сретешка Гора, њихов потомак је:

Златија Мујовић.

Мијат Мујовић (1928 - 2001), ожењен са Иконијом Мујовић (1926 - 2003) рођена Митровић, по завршио је тесарски знат и школу за грађевинске послове у Сарајеву, њихови потомци су:

o Небојша Мујовић,

105

Новица МујовићРадисав Мујовић

РадеМујовић

БогданМујовић Мујовић

Раде МујовићМијат

МујовићВујадинМујовић

ОлгаМујовић

МиличкоМујовић

МилинкоМујовић

ЈагошМујовић

СлавкаМујовић

Милијана

Мујовић

ЗлатијаМујовић

Радисав МујовићМилан Мујовић

РадосаваМујовић

СтанаМујовић

Веселин МујовићСаша

МујовићИгор

Мујовић


o Леко Мујовић,o Веселин Мујовић, o Светозар Мујовић,o Вучина Мујовић,o Вукица Мујовић, o Сенка Мујовић.

o Небојша Мујовић (1948 -1958).

o Леко Мујовић (1956).

o Веселин Мујовић (1949), ожењен са Миријаном Мујовић (1950) рођена Франовић из Котора, завршио је средњу електротехничку школу, њихови потомци су:

- Саша Мујовић (1978), електро факултет Подгорица, магистар електро наука сад на докторским студијама, ради као асистент на електро факултету Подгорица.

- Игор Мујовић (1980), апсолвирао је студије Примјењеног рачунарства на електротехничком факултету Подгорица.

o Светозар Мујовић (1951), ожењен са Божицом Мујовић () рођена Ивановић, завршио је грађевивнско техничку школу у Подгорици, њихови потомци су:

- Борис Мујовић (1984), апсолвирао је студије Економског факултета у Марибору,

- Биља Мујовић (1982), студент филозофског факултета у Марибору.

106

Мијат МујовићНебојша Мујовић

ЛекоМујовић

ВеселинМујовић

СветозарМујовић

ВучинаМујовић

ВукицаМујовић

СенкаМујовић

Олга Мујовић ПавићевићМилован Павићеви

ћ

Миомир Павићеви

ћЗоран Павићевић Зорица Павићевић Дивнан Павићевић Анка Павићевић Наталија Павићевић


o Вучина Мујовић (1962), ожењен са Зорком Мујовић (1967) рођена Гузина, завршио је средњу електротехничку школу у Подгорици њихови потомци су:

- Иван Мујовић (1996), ученик осноне сколе Павле Ровински у Подгорици,

- Филип Мујовић (2006).

o Вукица Мујовић Пејовић (1958), удата за Зорана Пејовића, завршила је средњу грађевинску школу, њихови потомци су:

- Горан Пејовић- Дејан Пејовић

o Сенка Мујовић

Олга Мујовић Павићевић (1930), удата за Васа Павићевића из Куча, њихови потомци су:

- Милован Павићевића (1950)- Миомир Павићевића (1964) - Зоран Павићевића (1969) - Зорица Павићевића (1952)- Дивна Павићевића (1954)- Анка Пејовић Павићевића (1956)- Наталија Павићевића (1962).

107

Вкица Мујовић ПејовићГоран

ПејовићДејан

Пејовић

Светозар МујовићБорис

МујовићБиља

Мујовић

Вучина МујовићИван

МујовићФилип

Мујовић


Миличко Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена.

Вујадин Мујовић (1938), ожењен са Марија Мујовић (1934) рођена Братунаш из Славонског Брода, завршио јеархитектонски факултет у Сарајеву, њихови потомци су:

o Радомир Мујовић,o Радивоје Мујовић,o Светлана Мујовић.

o Радомир Мујовић (1965), ожењен са Снезаном Мујовић (1959) рођена Стокрп из Луковаца код Тузле, завршио је медицински факултет у Сарајеву, њихов потомак је:

- Стефан Мујовић (1991), завршио средњу економску школу у Новом Саду.

108

Вујадин МујовићРадомир Мујовић

РадивојеМујовић

СветланаМујовић

Радомир МујовићСтефан Мујовић

Богдан МујовићСавић

МујовићВујица

МујовићСтанакМујовић

НаталијаМујовић

СтакаМујовић

МилеваМујовић

КосаМујовић


o Радивоје Мујовић (1966), ожењен са Весна Мујовић (1966) рођена Митровић из Осечине код Ваљева, завршио је је студије физике на ПМФ у Подгорици,њихови потомци су:

- Никола Мујовић (1997), основна школа Јанко Веселиновић у Шабцу.

- Марко Мујовић (2004).

o Свњтлана Мујовић (1978), завршила средњу музичку школу одсјек за клавир, дипломирала на филозофском факултету у Никшићу одсјек Српски језик и књижењвност, звање магистра за цоцијалне политику и међународну сарадњу за одрживи развој стекла је на Универзитету у Болоњи (Италија).

Милинко Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена.

Јагош Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена.

23.2.3 Потомци Богдана Мујовића [16]

Богдан Мујовић (1891 - 1942), ожењен са Љубица Мујовић (1890) рођена Дујовић, учесник Балканских ратова и I светског рата, био је заробљеник у Мађарској, за учешће у ратовима добио је неколико признања и одликовања, њихов потомак је:

Савић Мујовић, Вујица Мујовић, Станка Мујовић, Наталија Мујовић, Стака Мујовић, Милева Мујовић, Коса Мујовић.

109

Радивоје МујовићНикола

МујовићМарко

Мујовић


Савић Мујовић (1927 - 1983), ожењен са Слободанком Мујовић (1936) рођена Дујовић из Лијеве Ријеке – Птич, завршио је среднју економску сколу у Титограду, њихови потомци су:

o Мироје Мујовић,o Милош Мујовић,o Оливера Мујовић, o Мира Мујовић.

o Мироје Мујовић (1961), ожењен са Весна Мујовић (1960) рођена Маровић из Балабана у Зети, завршио је вишу техничку школу у Беранама, њихови потомци су:

- Славиша Мујовић (1987), електротехничку школу у Подгорици.

- Љубиша Мујовић (1991), завршио средњу машинску сколу Иван Ускоковић Подгорица.

o Милош Мујовић (1963), завршио је основну школу у Подгорици.

o Оливера Мујовић (1961), удата за Сибина Николића из Панчева, завршио је основну школу у Подгорици, њихови потомци су:

110

Савић МујовићМироје

МујовићМилошМујовић

ОливераМујовић

МираМујовић

Радивоје МујовићСлавиша Мујовић

ЉубишаМујовић


- Марко Николић (),.- Вукица Николић (),.

o Мира Мујовић (1967), удата за Мија Крстовића из Зете - Голубовци, завршио је основну школу у Подгорици, њихови потомци су:

- Александар Крстовић,- Александра Крстовић,- Јована Крстовић.

Вујица Мујовић (1930), ожењен са Александром Мујовић (1936) рођена Ракочевић из Мораче – Морачка села, завршио је среднју трговинску школу у Подгорици, њихови потомци су:

o Владан Мујовић, o Горан Мујовић,o Винка Мујовић, o Весна Мујовић.

o Владан Мујовић (1963), завршио је средњу електотехничку школу у Подгорици.

111

Оливера Мујовић НиколићМарко

НиколићВукица Николић

Мираа Мујовић КрстовићАлександар Крстовић

Александра Крстовић

Јована Крстовић

Вујица МујовићВладанМујовић

ГоранМујовић

ВинкаМујовић

ВеснаМујовић

Горан МујовићБогданМујовић

ВељкоМујовић

БранкоМујовић

......Мујовић

Винка Мујовић СмоловићФилип

СмоловићМилица

СмоловићЈелена

Смоловић

Вера Мујовић Јањевић ВладимирЈањевић

ИгорЈањевић


o Горан Мујовић (1969), ожењен са Љиљом Мујовић рођена Величковић из Пирота, завршио средњу електротехничку школу у Подгорици, њихови потомци су:

- Богдан Крстовић (2004),- Вељко Крстовић (2005), - Бранка Крстовић (2008).

o Винка Мујовић (1962), удата за Зорана Смоловића из Црмнице, завршио је средњу грађевинску школу у Подгорици, њихови потомци су:

- Филип Смоловић, - Милица Смоловић,- Јелена

Смоловић.

o Весна Мујовић (1965), удата за Гаја Јањевића, завршио је гимназију у Подгорици, њихови потомци су:

- Владимир Јањевић,- Игор Јањевић.

Станка Мујовић (1927 - 1945), удата за Спаса Чубрановића, завршио је основну школу у Лијевој Ријеци, њихови потомци су:

112

Велиша МујовићМилован Мујовић

МилутинМујовић

МишоМујовић

ЂокоМујовић


o Томислав Чубрановић (1952),o Владо Чубрановић (1953 - 2004).

Наталија Мујовић (1932 - 2006), завршио је основну школу у Лијевој Ријеци.

Стака Мујовић (1937 - 2006), удата за Милисава Ракочевића, завршио је основну школу у Лијевој Ријеци.

Милева Мујовић,

Коса Мујовић

23.3. Потомци Велише Мујовића

Велиша Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихов потомак је: Милован Мујовић, Милутин Мујовић, Мишо Мујовић, Ђоко Мујовић.

Милован Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена.

Милутин Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихови потомци су:o Илија Мујовић (),o Воислав Мујовић (),

113

Стана Мујовић Чубрановић Томислав

ЧубрановићВладо

Чубрановић

Милутин МујовићИлија

МујовићВоиславМујовић

БатрићМујовић

ДушанМујовић


o Батрић Мујовић (),o Душан Мујовић ().

Милош Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихови потомци су:o Димитрије Мујовић (),

o Димитрије Мујовић (), ожењен са Васа Мујовић () рођена Чубрановић, њихови потомци су:

Влајко Мујовић, Бранко Мујовић, Милош Мујовић, Божана Мујовић.

Влајко Мујовић (), ожењен са Анђелија Мујовић () рођена..., њихови потомци су:

- Ивица Мујовић,- Милоица Мујовић,- Драгана Мујовић, - Дејана Мујовић.

- Ивица Мујовић (), ожењен са ....Мујовић () рођена..., њихови потомци су:

Димитрије Мујовић,Јована Мујовић,Ивана Мујовић.

114

Милош МујовићДимитрије Мујовић Мујовић

Димитрије МујовићВлајко

МујовићБранкоМујовић

МилошМујовић

БожанаМујовић

Влајко МујовићИвица

МујовићМилоицаМујовић

Драган Мујовић

Дејана Мујовић

Ивица МујовићВлајко

МујовићЂоко

Мујовић

Дејана МујовићМаријаЗоњић

Радоња Зоњић


- Милоица Мујовић (), ожењен са ....Мујовић () рођена...из..., њихови потомци су:

Влајо Мујовић (),Ђоко Мујовић ().

- Драган Мујовић (), удата за ....Мујовић () из..., њихови потомци су:Мујовић (), Мујовић ().

- Дејана Мујовић (), удата за ....Зоњић () из..., њихови потомци су:Маријана Зоњић (),Радоња Зоњић ().

Бранко Мујовић (), ожењен са Јованаком Мујовић () рођена..., њихови потомци су:- Златко Мујовић- Дејан Мујовић- Билјана Мујовић – Миа и Миодраг,- Мујовић.

115

Драган МујовићМујовић Мујовић

Ивица МујовићДимитрије Мујовић

ЈованаМујовић

Ивана Мујовић


- Златко Мујовић (), ожењен са ....Мујовић () рођена...из..., њихови потомци су:

Марија Мујовић (),Марко Мујовић ().

- Дејан Мујовић (), ожењен са ....Мујовић () рођена...из..., њихови потомци су:

Марија Мујовић (),Марко Мујовић ().

Милош Мујовић (), ожењен са Јагода Мујовић () рођена..., њихови потомци су:

- Срђан Мујовић- Саша Мујовић- Небојша Мујовић,- Стеван Мујовић,- Синиша Мујовић.

116

Бранко МујовићЗлатко

МујовићДејан

МујовићБилјанаМујовић

Милош МујовићСрђан

МујовићСаша

МујовићНебојшаМујовић

СтеванМујовић

СинишаМујовић Мујовић

Дејана МујовићМаријаМујовић

МаркоМујовић

Златко МујовићМујовић Мујовић


- Срђан Мујовић (), ожењен са ....Мујовић () рођена...из..., њихови потомци су:Никола Мујовић (),Мујовић ().

- Саша Мујовић (), ожењен са ....Мујовић () рођена...из..., њихови потомци су:Немања Мујовић (),Мујовић ().

Ђоко Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихови потомци су:o Шпиро Мујовић ().

23.4. Потомци Сава Мујовића

Саво Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена..., њихов потомак је: Мирко Мујовић ().

23.5. Потомци Мијата Мујовића

Мијат Мујовић (), ожењен са ...Мујовић () рођена.

117

Срђан МујовићНиколаМујовић

Срђан МујовићНемањаMујовић

Ђоко МујовићШпиро

Мујовић

Саво МујовићМирко

Мујовић Мујовић


24. KOMПЛЕТАН РОДОСЛОВ МУЈОВИЋА ПОТОМАКА СИМА МУЈОВИЋА

118


25. ЛИТЕРАТУРА

119


[1] Нико Хајдуковић, "Мемоари", ЦИД, Подгорица, 2000 година, страна 15[2] “Међународни положај Црне Горе, у XIX Вијеку", Београд, 1960 година, страна1l6 [3] Извор: Vасојевички закон у дванаест точака, Ступови, Aндријевица 1997 година.[4] Писац и публициста Ратко Делетић je 1980. Године пронашао рукопис проте Мичоша Велимировића „Племе Васојевићко“ у архиви Пећке патријаршије. Рукопис потиче из 1901. године, а кнјиг је објављена 2003. Године у издању издавачке куће „Андријевица“, чији је главни и одговорни уредник био управо Ратко Делетић.[5] Радослав Јагош Вешовић, Племе Васојевићи, Београд 1928 година[6] Илија М. Јелић, Васојевички закон од 12 точака, Београд 1929 година[7] Рада Стијовић, Говор Горњих Васојевића, Београд 2007 година[8] Рада Стијовић, Из лексике Васојевића, Београд 1990 година[9] Internet: http://sites.google.com/site/vasojevici/[10] http://www.sdjukic.com/DJUKICIODPAVICA/ 04Vasojevice%20i%20Vasojevici%20str%2025_49.pdf[11] http://sr.wikipedia.org/wiki/??????????[12] http://www.sdjukic.com/DJUKICIODPAVICA/ 06Sveti%20Arhangel%20Mihajlo%20Krsna%20slava%20str%2069_71.pdf[13] http://www.spc.rs/files/u6/Vasojevici_korijeni_i_tradicije_novo_CIRILIC.pdf[14] http://picasaweb.google.com/103404475673815351970/ RODOSLOVMUJOVICA#5731275560965143122[15] http://www.komovi.com/kom/.html[16] Вујадин Мујовић, "МИ ИЗ КРУШЕВИЦА"[17] КЊИГА: ОБНОВА И ГРАЊА МАНАСТИРА И ХРАМОВА У ЦРНОЈ ГОРИ, СТРАНА 547, 548, 549

120

http://www.komovi.com/kom/.html

http://picasaweb.google.com/103404475673815351970/%20RODOSLOVMUJOVICA#5731275560965143122

http://picasaweb.google.com/103404475673815351970/%20RODOSLOVMUJOVICA#5731275560965143122

http://www.spc.rs/files/u6/Vasojevici_korijeni_i_tradicije_novo_CIRILIC.pdf

http://www.sdjukic.com/DJUKICIODPAVICA/%2006Sveti%20Arhangel%20Mihajlo%20Krsna%20slava%20str%2069_71.pdf

http://www.sdjukic.com/DJUKICIODPAVICA/%2006Sveti%20Arhangel%20Mihajlo%20Krsna%20slava%20str%2069_71.pdf

http://sr.wikipedia.org/wiki/??????????

http://www.sdjukic.com/DJUKICIODPAVICA/%2004Vasojevice%20i%20Vasojevici%20str%2025_49.pdf

http://www.sdjukic.com/DJUKICIODPAVICA/%2004Vasojevice%20i%20Vasojevici%20str%2025_49.pdf

http://sites.google.com/site/vasojevici/

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

https://sites.google.com/site/vasojevici/#_ftnref1


1

Documents

MУЈОВИЋИ LIJEVA RIJEKA1