214
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ БЕОГРАД ЖЕЉКА Ч. МУСОВИЋ ЕФЕКТИ ХАБИЛИТАЦИОНИХ МЕТОДА И ТЕХНИКА У ПРВОЈ ГОДИНИ ЖИВОТА ДЕЦЕ СА НИСКИМ АПГАР СКОРОМ МАГИСТАРСКА ТЕЗА

Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУФАКУЛТЕТ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

БЕОГРАД

ЖЕЉКА Ч. МУСОВИЋ

ЕФЕКТИ ХАБИЛИТАЦИОНИХ МЕТОДА И ТЕХНИКА У ПРВОЈ ГОДИНИ ЖИВОТА ДЕЦЕ СА НИСКИМ АПГАР СКОРОМ

МАГИСТАРСКА ТЕЗА

Page 2: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

БЕОГРАД, 2011

Ментор: Проф. др. сци. мед. Вера Иланковић, редовни професорФакултет за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду

Чланови комисије:

Проф. др. Ласло Швиртлих, редовни професорФакултет за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду

Проф. др. Александар Љубић, ванредни професорМедицинског факултет у Београду

Page 3: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Датум одбране

Резиме

У уводном делу дат је опсежан преглед значаја Апгар скора, као веома важног стартног параметра у опсервирању, третирању и евалуацији деце која су рођењем била оцењена ниским скором. Назначени су светски трендови у озбиљнијем и доследнијем разумевању сваког од пет параметара који приказују соматски статус новорођенчета, у циљу што раније детекције евентуалних сметњи у развоју новорођенчета, као и што ургентнијем приступу, тј. примени адекватних хабилитационих техника и метода у циљу спречавања веома озбиљних консеквенци које би могле трајно да успоре и онемогуће нормалан психосоматски раст и развој детета.

Узорак истраживања чине деца из две институције: 30-оро деце из Дома за заштиту деце и одојчади без родитељског старања „Колевка” у Суботици и 30-оро деце из Центра за здраво потомство, при удружењу „Зиви” у Београду. Процена психомоторног развоја је вршена непосредно по рођењу, у трећем, шестом, деветом месецу и са навршених годину дана. Добијени резултати недвосмислено потврђују квалитетнији психомоторни развој групе деце из Центра за здраво потомство, који су укључени у хабилитациони третман одмах по рођењу, веће фреквентности и уз подршку родитеља у хабилитационом третману у односу на ниво психомоторног развоја групе деце која се укључују у третман након прве године живота, мањег интензитета и без родитеља као сарадника у третману.

У закључку можемо да констатујемо да овакав приступ што раније детекције проблема и адекватне примене хабилитационих техника и метода треба да постане доктрина у даљем раду дефектолога соматопеда.

Кључне речи: Хабилитација, Апгар скор, психомоторни развој

Page 4: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Apstract

In the introduction has been given a very well review of the importance of Apgar score, as one very important part of the description , treatment and evaluation of children who were graded with a very low grade since the day they were born.

The world trends have been established in more serious and more consistent understanding of each one of these five parameters, which shows somatic status of a newborn in order of earlier detection of possible problems during the development of a newborn as well as at the urgent approach and use of the habilitation techniques and methods in order to stop possible and serious problems which could result to a permanently slow down and disable normal psychological growth and development at the newborn.

Sample for this research has been taken out from 2 institutions: 30 children was taken from the Home for the protection of children and newborn without parents help "Kolevka", in Subotica and 30 children from the Center for healthy progeny which is part of the center " Zivi" in Belgrade.

Assessment of the psychological development has been done immediately after a newborn was born. 3,6,9 and before they turned 1 year.

According to the received results, habilation has been looked at very carefully, as well as its use in a first year of life. With a received results , the importance of work and presence of a very large number of special education teachers, has been

prominent , especially at the institutions which work with children, especially with the integrative approach.

The results of this research should show that the earlier approach of finding a problem and as well a use of the habilation techniques and methods should become a everyday routine in further work of special education teachers, as well as their further education in the field of the habilation of children any type of age.

Page 5: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Key words: habilitation, apgar score, psychomotor development

Page 6: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

САДРЖАЈ

УВОД............................................................................................................................ 7

I ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ............................................................................................ 8

1.1. Психомоторни развој детета од 0-12 месеци..................................................... 81.1.1. Развој новорођенчета и одојчета...................................................................... 91.1.2. Сензомоторни преглед у првој години.......................................................... 131.2. Знацај интегрално-интегративног приступа.................................................... 151.2.1. Развој пажње и опажања................................................................................. 161.2.2. Развој визуомоторне организације................................................................ 181.2.3. Развој говора и комуникације........................................................................ 181.2.4. Развој постуралних функција......................................................................... 181.3. Дијагностичке методе за процену психомоторног развоја детета................ 191.3.1. Скале за процену психомоторног развоја у раном детињству.................... 201.4. Апгар скор........................................................................................................... 241.5. Центар за збрињавање одојчади деце и омладине без родитељског старања „Колевка”................................................................................................................... 251.6. Центар за здраво потомство «Зиви» - центар за неурорехабилитацију........ 31

1.6. Соматопедија у процесу хабилитације............................................................. 32

II ЦИЉЕВИ, ЗАДАЦИ И ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА...................................35 2.1. Циљеви истраживања........................................................................................ 352.2. Задаци истраживања......................................................................................... 352.3. Хипотезе истраживања..................................................................................... 35

III МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА...............................................................37 3.1. Опис узорка......................................................................................................... 373.2. Време и место истраживања..............................................................................373.3. Испитиване варијабле.........................................................................................373.4. Инструменти процене.........................................................................................383.5. Статистика у методологији................................................................................38

IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ.................................. 39

4.1. Развојни коефицијент испитаника у односу на смештај и време започињања третмана..................................................................................................................... 394.2. Развојни коефицијент испитаника према фреквентности примењеног третмана..................................................................................................................... 61

6

Page 7: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

4.3. Развојни коефицијент испитаника према врсти примењеног третмана ........84 4.4. Развојни коефицијент испитаника према укључености родитеља у третман ....................................................................................................................................1064.5. Групни развојни коефицијенти испитаника.................................................. 137 V ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................133

VI ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................134

ПРИЛОГ....................................................................................................................138

7

Page 8: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

УВОД

Последњих година је, нажалост, све већи број деце која већ непосредно по рођењу имају јасне ризике и индикације за појаву сметњи и поремећаја у психомоторном развоју. Број пренаталних, перинаталних и постнаталних етиолошких чинилаца који угрожавају и оштећују централни нервни систем плода и новорођенчета (инфекције, интоксикације, наследни поремећаји, радијација, итд) је у великом порасту, као и број превремених порођаја и недовољно индикованих артефицијелних порођаја (индукција, епидурална анестезија, наручени царски рез) који поприма катастрофичне (епидемијске) размере. Обзиром да је рана детекција фактора ризика (пре трудноће и пренатално), праћење сваке ризичне трудноће и порођаја, као и најранија детекција сметњи и поремећаја у психомоторном развоју код новорођенчади и одојчади, императив благовремене и ефикасне примене хабилитационих метода и техника за стимулацију развоја и превенцију поремећаја, закључили смо да би истраживање ране примене хабилитационих метода и техника и њихових ефеката на крају прве године живота код новорођенчади са ниским АПГАР скором на рођењу (од 2 до 7), имало посебан значај за оспособљавање те популације деце и превенцију даљег развоја сметњи и поремећаја моторике, односно благовремено спречавање њихове инвалидизације. Истраживање у оквиру овог магистарског рада треба да процени ефекте ране примене хабилитационих метода и техника код ризичне новорођенчади, која су по рођењу била оцењена ниским АПГАР скором. Предвиђени хабилитациони третман је индивидуалан и динамичан, везан за хронолошки низ у развоју, интегралан, синхрон и интегративан у свим димензијама психомоторног развоја, тј. у интегралном и интегративном отклањању ризика, сметњи и поремећаја код деце.

8

Page 9: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

I ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ

1. 1. ПСИХОМОТОРНИ РАЗВОЈ ДЕТЕТА ОД 0 ДО 12 МЕСЕЦИ

Иако личност детета представља недељиву целину, уобичајено је да се при процени развоја посебно разматрају поједине области које чине ту личност: психомоторика, говор, осећајна и сазнајна област (интелигенција). У првој години живота, ове функције су још недовољно разлучене и понашањем доминирају моторне активности. Зато се квалитет живота у првој години оцењује на основу процене психомоторике. Психомоторика је блиско повезана са сазревањем и гранањем осећајног живота и са развојем интелигенције и мишљења. Соматопеди покушавају да унапреде степен и квалитет организованости психомоторике када наиђе на препреку, јер психомоторика представља и најприкладнији пут за подстицање сазревања нервних, нарочито кортикалних структура, али и развитка у целини, поштујући основне законитости развоја:

1. одређени редослед - од простијих ка сложенијим функцијама, 2. неравномерност у ритму појединих функција, 3. индивидуалне разлике у развоју и најзад, 4. пластичност дечјег развоја. Ако описујемо глобално и грубо квалитет развоја психомоторичких

функција, најчешће користимо термине: - нормалан- просећан- незадовољавајућиНормалан развој је онај који је типичан, уобичајен, очекиван за узраст и

без абнормалности. Просечан узраст је рачунски добијена вредност (норма) око које се остале вредности подједнако групишу.

У описивању незадовољавајућег развоја најчешће се користе термини “успорен развој”, “ретардација” и “дисхармоничан развој”. Дете са ниским Апгар скором на рођењу (у даљем тексту „ризико дете”), свакако захтева пуну пажњу и анализу у смислу општег описа квалитета постојећег стања и са оправданом претпоставком да свако такво дете треба третирати као дете са сметњама у психомоторном развоју. Оправданост оваквог става потврдићемо у делу који показује резултате овог истраживања.

Дете са успореним развојем развија се спорије од очекиваног у односу на узраст. Постоји могућност да деца са успореним развојем “надокнаде” заостајање у развоју и сустигну децу свог узраста, али је за то неопходно да се

9

Page 10: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

развој одвија бржим темпом од нормалног за дати период и благовремено, циљаним техникама хабилитације крене са подстицањем ових функција.

Ретардација је израз који означава да је достигнути ниво развитка значајно испод очекиваног за узраст и да је мало вероватно да се нормални развој може достићи, чак и под претпоставком да се развој одвија убрзаним темпом. Овакав термин се данас ретко користи у пракси, јер стигматизује дете.

Дисхармоничан развој је термин који користимо да нагласимо да дете има проблем у свом развоју. Означава да постоји заостајање или неуобичајеност у развоју појединих области. Овде спадају тешкоће везане за развој моторике пре свега, у даљем тексту психомоторике (психомоторно нестабилно дете, развојне диспраксије и дисграфије), затим сметње у сазнајној области (развојне дисгнозије, дискалкулије, дислексије, дисортографије) и у осећајној области (интелектуална инхибиција, елективни мутизам). Глобалан несклад који захвата све области личности назива се општом развојном дисхармонијом, која, према Десетој међународној класификацији болести (МКБ-10) спада у такозване первазивне поремећаје, међу које се убраја и аутизам и аутизму слични поремећаји.

1.1.1. Развој новорођенчета и одојчета

Промене које се одигравају у првој години живота спадају у најобимније, најинтензивније и најзначајније током целог развојног периода. На рођењу, дете је заробљено у биолошке рефлексе, и постепено им се отима, да би на крају прве године живота било у стању да препознаје своју околину, да учи, и да је постепено контролише.

Основне телесне функције (циркулација, дисање, варење, излучивање, хомеостаза и регулација температуре) добро су развијене код зрелог, донесеног новорођенчета, али су све остале функције незреле. Дете које је рођењем крочило у нови живот са неким од проблема које би могло да спута и зароби његово напредовање и развој, а на рођењу оцењено ниском оценом је дете које заокупља нашу истраживачку пажњу.

Описаћемо како у нормалним околностима тече развој новорођенчета, касније одојчета, како би смо касније, кроз приказ резултата истраживања направили паралеле и описали развој детета са ниским Апгар скором и процес хабилитације.

Новорођенче реагује на јаке звучне, видне, тактилне и мирисне дражи окретањем главе, трептањем, гримасама или чак плакањем, али су сви ови одговори по рефлексном типу и у функцији су преживљавања детета. Потребно је време и искуство да би дете овладало својим чулима и било у стању да их користи за комуникацију и контролу спољашњег света.

10

Page 11: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

На рођењу дете спонтано заузима фетални положај због преваге тонуса мишића флексора над екстензорима. Глава бебе млитаво пада, а покрети су нагли, по рефлексном типу. У првих шест месеци живота присутни су такозвани примарни (примитивни) рефлекси, међу којима је најзначајнији Мороов рефлекс, асиметрични тонични рефлекс врата (АТРВ) и рефлекс аутоматског хода. Њихов значај је у томе што указују на активност нервног система одојчета и представљају основу за каснији моторни развој.

Примарни рефлекси ишчезавају до половине прве године живота и бивају замењени тзв. секундарним рефлексима, међу којима су за развој функције ходања и хватања посебно значајне потпорне реакције.

Моторни развој у првој години живота одвија се цефало-каудалним правцем: дете прво успоставља контролу мишића врата и одржава положај главе, затим мишића трупа што омогућава седење, а касније и стајање и ходање. Развој фине моторике (хватање, манипулација рукама) одвија се у медио-латералном правцу: дете прво овладава покретима из великих зглобова рамена, затим лакта и најзад, прстију. За успешан развој финих моторних функција неопходан је и неометан развој вида и координација ових функција. Оштећење чула вида успорава развој фине моторике.

Редослед јављања и развоја сензо-моторних функција: 1. Постепени развој контроле држања главе. Почиње да фиксира блиске предмете. Груб и трзав покрет. Гледа мајчино лице.2. Доминантни примарни рефлекси у усправном положају и покретима. Следи погледом. Визуелно задржава објект погледом. 3. Подизањем из леђног лежећег положаја у седећи, мање се примећује заостајање главе. Држи предмете који су му дати на тренутак.4. Лежећи на трбуху, диже главу и браду и касније се одупире подлактицама. Развија се потпомогнуто хватање, повезано са гледањем.5. Ставља стопала у уста. Рукама се игра са ножним прстима. Препознаје свакодневне предмете, нпр. шољу.6. У усправном положају држи се на ногама. Зрело визуелно праћење и конвергенција. користи оба ока, не би требало да буде зрикавости/разрокости. 7. Када седи, глава чврсто стоји, а леђа су права. Премешта предмете, коцке, из руке у руку.8. Наизменичан рад ногу. Јављају се заштитни рефлекси у удовима. Тражи испуштене предмете.9. Стабилно се одржава у седећем положају. Скида поклопце да би видело предмете. Постранце и спреда помаже се рукама у кретању. Видљива употреба кажипрста.10. Покушава да се креће - пузи, праћака се, гега се. Труди се да стоји. Велика визуелна живахност. Обухвата мање предмете.

11

Page 12: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

11. Изиграва стајање држећи се за близак предмет. Баца погледе около, прави брзе визуелне процене. Кружи око намештаја. Почиње да гледа слике и може да показује кажипрстом. 12. Може да направи прве кораке.

Развој грубе моторике и чула у првој години одвија се у интеракцији са психолошким развојем.

На рођењу, унутрашњим светом доминирају осећања пријатности или непријатности, везана за задовољење основних потреба (храна, спавање, температура), али се временом развијају осећања везана за спољашње догађаје и за особе, на првом месту мајке.

Дете је сигурно везано за мајку, распознаје блиске особе и радује им се, као и предметима и ситуацијама, и јасно их разликује од непознатих особа. На том узрасту почиње да успоставља односе и повезаност између блиских особа. Оно постаје свесно сталности света и особа, односно, зна да предмети и особе постоје, иако тренутно нису на дохват руке или у видном пољу.

Паралелно са сазнајним и осећајним развојем, одвија се и развој говора. Развој ове функције, у првој години живота, одвија се на следећи начин :1. Плаче због глади или неудобности. Спава и једе. Изазива много пажње и пасивно је прима. Смирује се или кочи на звук.2. Смирује се на љуљање и примећује блиско лице. Смеши се.3. Одговара на промене звукова, нпр. негодује код ниских и грубих звукова, радује се блиским звуцима. Реагује на познате, пријатне прилике, нпр, храњење, купање.4. Зрелији плач. Вокализује као одговор на приближавање. Воли да се држи. Сада је храњење друштвена активност.5. Окреће се према извору звука.6. Већи ниво вокализације. Смејуљи се. Спонтано одговара и смеши се.7. Почиње да опонаша ритам звукова.8. Вежба вокализацију. Почиње да буде свесно страних особа и прилагођава своју пријемчивост.9. Брбља, користи глас са намером. Одговара одраслима, игра се опонашајућих игара. Вокално опонашање.10. Зрела вокализација звукова. Реагује на охрабрење и обесхрабрење.11. Почиње да разумева речи. Показује приврженост. Изводи једноставне појединачне наредбе: тапшање и махање рукама за поздрав (па-па).12. Почиње да вокализује препознатљиве речи (Бојанин, 1975).

Систематичност и прецизност испитивања психомоторног развоја је од посебног значаја у првој години живота, јер се раним откривањем одступања од нормалног и предузимањем одговарајућих интервенција може спречити развој поремећаја или продубљивање инвалидитета.

12

Page 13: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

У првој години живота процена се изводи у првом, трећем, шестом, деветом и дванаестом месецу живота, односно, у терминима када је Законом о здравственој заштити обавезан систематски преглед одојчета у Саветовалишту за предшколску децу.

Поред директне процене преглед треба да садржи и узимање детаљне анамнезе (породичне, тока трудноће и порођаја) и физикални преглед. По потреби треба извршити и допунске претраге (метаболички скрининг, генетика, РТГ, ЕЕГ итд.).

Посебну пажњу треба обратити и обележити присуство следећих биолошких, психолошких и социјалних фактора ризика о којима смо сазнали на основу историје трудноће и порођаја, порођајне анамнезе и других медицинских и социјалних података. Биолошки фактори ризика:

-недонешеност (мање од 37 гестацијских недеља);-пренешеност (преко 42 гестацијске недеље);-перинатална асфиксија;-интракранијално крварење или едем;-хипербилирубинемија (преко 200ммол/л);-низак Апгар скор (5 или мање);-хипогликемија (испод 1,65 ммол/л)-конвулзије, апноичне или цијанотичне кризе;-неонатална сепса, менинго-енцефалитис;-дијабет мајке (манифестни или латентни);-епилепсија или ЕПХ гестоза мајке (пре-еклампсија);-интраутерине инфекције плода (токсоплазмоза, рубеола, цитомегаловирус, листериоза, АИДС, итд.);-генетска обољења (хромозомална или метаболичка);-сензомоторни хендикеп уочен у првој години живота (глувоћа, слепило, моторни или ментални хендикеп).

Психолошки фактори ризика:- Ментална обољења у породици (шизофренија, манично-депресивна

психоза, пуерперална психоза, постпартална депресија).- Поремећаји личности или понашања у породици (алкохолизам,

наркоманија, делинквенција, проституција, агресивно понашање).- Прекид или лишавање раних емоционалних односа (смрт у породици

нарочито смрт мајке, честа рана одвајања због хоспитализације или било код другог разлога, злостављана или занемаривана деца и напуштена деца).

Породични и социјални фактори ризика:Самохрана мајка, развод родитеља, усвојена деца, тешке хроничне или

терминалне болести родитеља, лоши социо-економски услови живота, културна

13

Page 14: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

депривација породице (неписменост, имиграција), елементарне и од људи изаазване катастрофе (земљотрес, поплава, рат, избеглиштво).

1.1.2. Сензомоторни преглед у првој години живота

При извођењу прегледа поред уобичајеног педијатријског испитивања општег стања здравља и ухрањености и прегледа кукова и коштано-зглобног система, посебну пажњу обраћамо на:1. обим и конфигурацију главе: упоредити обим главе са графиконом очекиваног обима за узраст и забележити. Повећање обима за више од једног сантиметра након шест месеци буди сумњу на хидроцефалус, а мали обим и успорен раст на микроцефалус.2. Преглед слуха и вида: обратити пажњу на евентуалну катаракту, покретљивост булбуса (страбизам), праћење предмета и реакцију зеница на светлост (пупило-моторни рефлекс). Обавезно прегледати уши и забележити реаговање на јаке звучне стимулусе.

У соматопедском прегледу посебну пажњу треба обратити на процену тонуса мишића, интензитет и симетричност спонтаних или рефлексно изазваних мишићних одговора. Генерализовано или асиметрично снижен или повишен тонус и појачани и/или асиметрични мишићни одговори знак су оштећења или абнормалности ЦНС-а.

Тонус и моторику одојчета испитујемо у следећим положајума:1. Положај на леђима (супинација). 2. Повлачењем у седећи положај (држећи дете за руке повлачимо горњи део трупа и пратимо положај главе у односу на тело);3. Положај потрбушке (пронација);4. Висећи положај (вентрална суспензија: испитивач подмеће шаку под груди и труп и полако га одиже од подлоге);5. Вертикални положај (испитивач држи дете усправно хватајући га под пазухом).

Обавезно треба испитати присуство примарних рефлекса (Мороов рефлекс, асиметрични тонични рефлекс врата) и пратити њихово ишчезавање до шестог месеца живота, а затим појаву секундарних рефлекса. Код Мороовог рефлекса основни стимулус је нагли покрет главе у односу на рамена. Најједноставнији начин изазивања је одићи дете које лежи на леђима од подлоге повлачењем за руке и затим га нагло пустити. Дете нагло, симетрично шири руке и прсте на рукама, након чега се поново враћају у положај флексије.

Асиметрични тонични рефлекс врата се изазива наглим окретањем главе на страну, при чему дете испужа руке и донекле ноге на тој страни, а савија супротну руку и ногу. Овај рефлекс је најизраженији у другом - трећем месецу

14

Page 15: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

живота, а затим се постепено губи до шестог месеца. Значајан је као подлога за развој визуо-моторне координације.

Изостанак или асиметрија примарних рефлекса указују на оштећење централног или периферног нервног система, или коштано-зглобног и мишићног система. Присуство ових рефлекса након шестог месеца живота је патолошки знак.

Након шестог месеца живота испитујемо присуство секундарних рефлекса, међу којима су посебно значајни потпорни рефлекси (нагло испружање ногу при додиривању подлоге и одупирање и испружање руку при наглом савијању трупа напред или у страну - тзв. “реакција падобрана”). Изостанак или асиметрија ових одговора указују са великом вероватноћом на закашњење или абнормалност у развоју хода и манипулативних активности руку.

Налази који побуђују сумњу на патолошки развој и упозоравају на опрез су: 1. Превелика узнемиреност мајке.2. Значајно одступање обима главе од норми за узраст (више од 2 стандардне девијације испод аритметичке средине).3. Абнормални положај и покрети екстремитета, асиметричност тонуса, изражена хипотонија или хипертонија.4. Заостајање у функцијама вида, нистагмус, катаракта, страбизам.5. Изостанак реакције на звук, смањена вокализација.6. Одсуство социјалне комуникације (смешак, контакт очи у очи) или неуобичајена комуникација (стереотипија).7. Тешка социјална депривација.

Децу под ризиком за развој и децу са благим заостајањем у развоју треба упутити у надлежно Развојно саветовалиште, а уколико такво саветовалиште не постоји на територији, треба наставити са систематским праћењем напретка.

Врло је значајан начин на који се родитељима саопштава налаз о застоју или поремећају. Неопрезно саопштена чињеница може да узмемири родитеље и да трајно обележи однос родитеља према детету и његово даље васпитавање. Главни и основни задатак рехабилитатора –соматопеда је да смирује, охрабрује и мотивише родитеље за сарадњу, а не да их још више узнемири, уплаши, грди и тиме одбије од сарадње.

15

Page 16: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

1.2. ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЛНО-ИНТЕГРАТИВНОГ ПРИСТУПА

Лечење деце са порођајном траумом у раном узрасту намеће мултидисциплинарни приступ, како у постављању дијагнозе поремећаја и праћењу развоја детета, тако и у раној хабилитацији.

Новија истраживања из развојне неурологије указују на могућност разликовање патолошких знакова од симптома незрелости, већ од првог дана рођења (Vojta 1981, Skvortsvov 1994,1995, Katona 1995).

У том периоду, уместо аутоматских стереотипних покрета, јављају се обрасци хумано специфичне моторике. Ова сазнања указују на неопходност и оправданост ране хабилитације оштећеног детета.

Након постављања дијагнозе деца рођена са ризико фактором и са знацима оштећења психомоторике укључују се у процес хабилитације. Хабилитација означава процес изградње преосталих функција и потенцијала и оспособљавање за живот и рад. Везује се за конгенитална оштећења, односно оштећења настала пре рођења, у току порођаја или непосредно након рођења тј. у првих 6 месеци живота. Осим физикалног третмана, неопходан је и дефектолошки, који обавезно укључује и сензорну стимулацију, уколико се установи успорен или дисхармоничан психомоторни развој.

Примена индивидуалног програма за подстицање организације визуелне и слушне пажње, организације визуомоторике и стимулација говорног развоја, већ од трећег месеца одојчета може да промени прогнозу тока лечења и развој детета.

Порођајне трауме као што су хипоксија, интракранијално крварење, инфекције, јављање конвулзивне кризе су ризични фактори који могу да угрозе психомоторни развој детета.

Код деце са поремећајем психомоторног развоја мање-више изоловано или удружено касне неке од функција. Закашњење може бити претежно фокусирано на једну од тих функција. Може бити присутно одступање од уредног развоја и до неколико месеци, а да је при томе достигнут степен релативно хармоничан. Најчешће је развој појединих функција неуједначен или и саме функције дисхармоничне нпр. неке захтеве за координацију испуњавају на нивоу 12 месечног одојчета, а недостаје правилан пинцета хват прстима карактеристичан за девети месец.

У креирању и спровођењу прогама за стимулацију развоја дефинисили смо следеће принципе:

- У раном узрасту се не сме одвајати моторни развој од сензорног развоја.

- Рана стимулација психомоторног развоја треба да прати, допуни и да се интегрише са раним физикалним третманом, по потреби.

16

Page 17: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

1.2.1. Развој пажње и опажања

Пажња као базична ментална функција се развија од првог месеца и у процесу матурације прво се интегрише се моториком руке, крајем првог трименома. Постоје различита схватања о развоју пажње код одојчета. McGuire i Turkevity (1962,1982) сматрају да је развој пажње код одојчета специфичан, тако да одојче прво реагује на интензитет стимулуса а касније на садржај. Bower(1982), Meltloff i Borton (1981) су доказали постојање преференције и сматрају да пажњу новорођенчета одређује специфично значење стимулуса. У првом месецу живота дете показује реакције на аудитивне, визуелне и тактилне стимулусе.

Исти стимулус у различитом животном добу у току онтогенезе изазива различите реакције детета у зависности од развијености и зрелости ЦНС-а. Одојче живахно реагује на показивање интересантног предмета у првом месецу, отварањем уста, дизањем главе, односно дифузном моторном реакцијом, а циљани хват према предмету јавља се у четвртом -петом месецу.

Развој визуелне пажње се развија по одређеном редоследу сложености и у одређеном простору. У првом месецу беба фиксира погледом лице мајке или играчку у пољу од 90 степени у непосредном видном пољу. То се у другом месецу проширује на 180 степени латерално, затим прати погледом поље изнад главе и на крају заврши круг доле испод главе према нози. Тај круг се понавља и шири се са развојем вертикализације тј. када бебу постављамо уз наслон да седи.

Ово је важно сазнање, јер ако детету упорно пружамо предмет у видном пољу који још није освојило, стимулација је безуспешна. Развој визуелног опажања се такође одвија по одређеном редоследу, најпре дете разликује једноставне облике, боје, затим величине, а тек касније се јавља препознавање сложенијих стимулуса.

Поштујући ова сазнања, у програму ране стимулације психомоторног развоја се ставља акценат на активности које ће пробудити и одржавати пажњу и експлорацију одојчета, пре појаве манипулативних активности.

Код одојчета које не показује интерес и не успоставља контакт, неопходно је побудити пажњу и изазивати експлорацију. Код беба које имају пажњу и показују спремност за социјални контакт, али су моторне активности ограничене, потребно је подстицати моторне активности.

Веома је важно да се у раном узрасту до 3-4 месеца успостави пун круг визуелне пажње, како би се створили услови за успостављање везе између дизања главе, праћења погледом и активности руке.

17

Page 18: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

1.2.2. Развој визуомоторне организације

Рука одојчета током развоја израста у прави рецептор којим се прима много информација из спољног света и шаље у централни нервни систем.

При праћењу развоја визуомоторике треба да знамо три важна аспекта:1. Покрет руке се одвија у одређеном простору у одређеном положају руке,

односно шаке. 2. Хватање рукама почиње диференцијацијом покрета од рамена преко

лакта, па до прстију. 3. Манипулација се одвија у контексту интеракције обе руке и стимулације

из спољне средине – предметом. Покрет руке се остварује у гестуалном пољу у одређеном пложају који се

формира до пуног обима око 7-8 месеца. Покрети се крећу из рамена, на почетку са стране, касније се доводе у медијалну линију савијањем лакта (3-4 месеца), подижу изнад главе, наставља се са додиром бутине и ноге и завршава унакрсним хватом (7-8 месецу). У седећем положају се све то понавља и стабилизује. Усмерен поглед према предмету испред себе је предуслов за организоване активности.

Развој хватања почиње са рефлексом хвата на додир, задржавањем предмета у једној руци, после истовремено у обема рукама. Циљани хват почиње једном руком, па истовремено обема рукама. Развој хвата се наставља хватањем ситних предмета шаком, прстима и палцем и опозицијом палца и кажипрста, врховима прстију.

За манипулацију је неопходна присутност пажње, задржања предмета у руци, покрет досезања, испуштања односно премештање из једне руке у другу руку.

Визуомоторна организација представља сложени вид активности руке која почиње ударањем предмета један о други као симетрична радња, кроз асиметричну радњу (једном руком узима предмет, другом испушта) вађењем и уметањем крупних и ситних предмета, увртањем, стварањем низа у хоризонталном и вертикалном правцу, графомоторним разликовањем хоризонталне и вертикалне линије и конструкције у простору.

Развој хвата се одвија од првог месеца и интегришући се са визуелном пажњом, под утицајем сазревања кортикалних функција, од 7-8 месеца прераста у организоване моторне активности.

1.2.3. Развој говора и комуникације

Говор омогућава размену информација, мисли и емоција односно комуникацију међу људима. Током усвајања говора развијају се рецептивна и артикулациона база. У тренутку рођења, новорођенче је способно за пријем

18

Page 19: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

акустичких дражи, јер је слушни апарат морфолошки развијен (Selnes-Vitaker, 1976). Новорођенче већ у другој недељи свог живота је способно да разликује људски говор од других звукова (Clark, 1977). Прихваћен је општи став да новорођенче прво реагује на променљивост звука, мелодију, акценат, темпо, јачину, ритам, боју гласа. Детаљна слушна анализа је дугачак процес и развој зависи од сазревања и учења.

Развој артикулације гласова почиње вокализацијом, а наставља се измењивањем сугласника и самогласника. Јављају се промене у интензитету оглашавања и мелодичности. Од 7-8 месеца, под утицајем сазревања кортикалних функција, јављају се слогови и диференцирају се гласови матерњег језика и први елементи разумевања говора. Разумевање говора почиње прво као контекстуална реакција, која прераста на ниво конкретног повезивања речи и предмета, а касније речи и слике предмета. Паралелно са процесом разумевања речи (говора), јавља се именовање од стране детета, затим спајање по две, а касније и више речи у реченице. Тако се поред именица јављају глаголи, личне и присвојне заменице, затим прилози све до пуновредне, сложене реченице која је по садржају у складу са нивоом когнитивног развоја.

Веома је важно да се у раном узрасту обрати пажња на присутност оптичког контакта, реаговања на акустички стимулус, да ли одојче слуша говор, да ли разуме говор, да ли се служи гестовима и да ли понавља своје понашање више пута у циљу привлачење пажње.

Дете је од рођења способно да прими стимулусе како би развијало сазнајне функције и остварило интеракцију са околином. На физичке стимулусе као што је светлост, звук, температура, дете одмах реагује. Тек од другог месеца почиње да реагује на мајчин осмех.

Присутност оптичког контакта је основни предуслов за развој комуникације. Реакција на људски глас оглашавањем, на покрет покретом јесте увод у изграђивање интеракције „дајем-добијам“ која се јавља од 5-6 месеца. Присутност оптичког контакта и показивање прстом претходи јављању првих речи и представља почетак двосмерне комуникације. У 7-8 месецу, када дете својим понашањем тражи пажњу, односно помоћ од блиских особа, је зачетак вољне комуникације. Присутност вољне интеракције између детета и блиских особа отвара могућност за јављање молбе, захтева, питања.

Значај људског односа, двосмерна комуникација, интеракција у виду игре, изнијансиране емоционалне реакције су незаменљиви у развоју детета.

1.2.4. Развој постуралних функција

Развој моторике, односно постуралних функција, се одвија по следећим важним шемама:

развој кретања на леђима до седења,

19

Page 20: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

развој на стомаку до пузања, развој кретања на боку до ходања. Свака развојна шема има одређен редослед, који се на одређеном степену

зрелости, као резултат интегративног просеца огледава у самосталном ходу. Природни ток развојне шеме треба поштовати, јер са прераним постављањем у одређен положај може потенцирати неправилну расподелу тонуса, неправилне покрете, лоше шеме кретања и манипулације.

1.3. ДИЈАГНОСТИЧКЕ МЕТОДЕ ЗА ПРОЦЕНУ ПСИХОМОТОРНОГ РАЗВОЈА ДЕТЕТА

Рехабилитација деце са сметњама у развоју, као комплексан и дуготрајан процес, започиње одмах након дијагностиковања сметње у развоју. Основа за усмеравање процеса рехабилитације представља процена функционалних способности детета. Адекватном проценом се утврђују преостале способности детета, али и могућности за супституцију, реституцију и компензацију оштећених функција. На тај начин се детерминише ток и дефинишу облици третмана и терапијских поступака које треба користити, а који би довели, у перспективи, до интеграције детета у социјалну средину, што је и коначни циљ рехабилитације.

Поступак утврђивања функционалних способности детета омогућава процену свих оних структура и функција преко којих личност организује своје контакте са реалитетом света предмета и света других људи који га окружују, где спадају:- процена општих моторичких способности,- процена понашања, прихваћености детета и атмосфере у породици,- процена праксичке, гностичке и практогностичке организованости,- процена организованости сазнајних функција,- процена когнитивно-перцептивних интегративних вештина.

Примарну улогу игра рана детекција функционалних оштећења. У нашем окружењу постоје посебни програми који обухватају децу са ризиком и високим ризиком, комплетну неонатолошку дијагностичку експлорацију, неуролошко и неурокинезиолошко испитивање, тријажу, укључивање у третман и праћење психомоторног развоја амнанестички ризичних беба. Анамнестички ризична беба се укључује у рани третман сметње у психомоторном развоју уколико се појаве одступања у моторном развоју или ране дисфункције у другим психомоторним подручјима.

Паралелно са обухватањем детета и укључивањем у третман, родитељ се обучава за рад са дететом за стимулацију развоја у свим угроженим психомоторним подручјима, а посебна пажња се поклања сензибилизацији родитеља на потребе детета, едукацији родитеља за развој целине личности

20

Page 21: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

детета и обуци за родитељство. Дијагностички и терапијски тим обухватају неонатолошку екипу у

гинеколошко-акушерским клиникама и тимове за рану детекцију и рани третман које чине:- педијатар - неуролог- физијатар- психолог- дефектолог и- кинезитерапеут.

Укључују се и социјални радници, медицински техничари и радни терапеути, као и друго медицинско и педагошко особље, зависно од медицинске, психолошке и социјалне проблематике и узраста детета.

Програмом ране детекције и раног третмана који се надовезује на програм праћења детета рођеног са ризиком и високим ризиком, обухваћена су породилишта у Београду, док из унутрашњости још увек долазе касније, када је клиничка манифестација оштећења очигледна, а могућности утицаја на развој знатно мање.

Дијагностичке и терапијске могућности у оквирима ових програма сада су проширене, отварањем нових кабинета (УЗ, ЕМГ, електротерапијски) који омогућавају прецизнију дијагностичку процену обима оштећења и поузданију прогностичку процену развојног потенцијала и терапијског исхода.

У оквиру ових програма, сва деца са оштећењима, независно од места рођења и узраста јављања на преглед и третман, комплетно се дијагностички истражују и евидентирају, тако да например данас је међу евидентираним пацијентима регистровано више од 70% деце са церебралном парализом.

1.3.1. Скале за процену психомоторног развоја у раном детињству

У пракси се користе различите скале за процену психомоторног развоја (Минхенска функционална развојна дијагостика, Biler –Hetzer скала, Лествица психичког развоја ране дечје доби Brunet-Lezine, Bayley скала, Seede скала итд), које се односе на сазнања о нормалном току психомоторног развоја. Помоћу њих могуће је да се:

утврди ток психомоторног развоја детета и на основу тога оцени да ли је он уредан, успорен или напредан,

упореди целокупан развој детета са развојем појединих компоненти и на основу тога постави диференцијална дијагноза, између нормалног развоја и специфичних развојних девијација (дисхармонија),

открију неуролошки испади и сензорна оштећења, добије увид у неке емоционалне реакције детета и његов однос према

21

Page 22: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

околини, конструише адекватан стимулативни програм (на основу процене

психомоторног развоја).

Норме моторног развоја по Gеssellu (Gеssell, 1954). Радови Gessella, несумњиво, пружају неке од најзначајнијих и највреднијих радова на пољу испитивања дечјег психомоторног развоја. На основу његових тестова тј. норми развоја, настале су и све остале. Експериментални рад Gessell је почео 1919. године, посматрањем понашања здраве деце одређених узрасних група: 4, 6, 9, 12, 18 месеци, 2, 3, 4 и 5 година.

Норме обухватају следеће области: моторика ( контрола положаја тела и његових делова, локомоција, прехензија, цртање и контрола руке), адаптација, говор и социјално-лични односи.

Коначан облик лествици даје 1941. године. Различит број задатака од 9 до 30 за различите узрасте. Неки задаци нису у форми теста, већ су детаљнији описи спонтаног понашања детета. Gessell се супротставља израчунавању резултата претварањем у бодове, као и доношењу заједничког коефицијента развоја као оцене психомоторног развоја детета.

Лествица психичког развоја ране дечје доби Brunet-Lеzinе (Čuturić, 1973), прилагођена је нашој популацији, те се иста најчешће користи у клиничкој пракси.

Лествица Brunet – Lezine процењује психомоторни развој до 6. године живота, с тим што 16 првих субтестова процењује развој у току 1. године живота сваког месеца, током 2. године са интервалом од 3 месеца (15, 18, 21 и 24, а затим 30 месеца). Сваки субтест садржи 10 задатака, првих 6 су задаци где се дете ставља у експерименталну ситуацију, а 4 имају облик питања на која одговара родитељ, а углавном се односе на подручје говора и социјалног понашања.

Узраст од 4-6 година садржи само по четири задатка који траже од деце да испоље практучну интелиегнцију са једним вербалним задатком. И за узраст 2 и 3 године постоје такве скраћене верзије за блиц тестирање.

Brunet – Lezine лествица психичког развоја ране дечје доби испитује следећа подручја развоја: моторика (статичка и динамичка), координација (окуломоторички развој тј. руковање са предметима), друштвеност и говор.

Омогућава израчунавање глобалног коефицијента развоја, али и коефицијенте сваке области одвојено, нарочито уколико је приметно заостајање у некој од њих.

Испитивање почиње од хронолошког узраста. За дефектологе глобални коефицијент развоја, као ни парцијални нису толико значајни, јер не дају осим општих смерница, потребне смернице за стимулативни програм.

22

Page 23: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Минхенска функционална развојна дијагностика (Hellbrugge et all, 1983), обухвата праћење осам функција у току прве године: пузање, трчање, седење, хватање, перцепција, говорна експресија, говорна рецепција и социјално понашање. Чак и овако широка диференцијација у понашању, по мишљењу аутора, не исцрпљује све могућности праћења развоја, посебно када су у питању комплексне функционалне области, као што су перцепција, говор и социјално понашање. Проценом моторног развоја могуће је утврдити заостајање, али и патолошки развој кретања. Разлог заостајања у моторном развоју може бити недовољна моторна стимулација, али и смањено деловање психосоцијалних и визуелних стимулуса може довести до општег застоја у психомоторном развоју (синдром депривације). Патолошки развој кретања примећује се у случају церебралног оштећења, када су присутни знаци поремећаја мишићног тонуса, перзистенција примитивних и патолошких облика кретања и држања и други нуролошки симптоми. И у случају менталне ретардације долази до успореног моторног развоја као и присуство чулног оштећења. Из узрока застоја у развоју грубих моторичких способности проистичу и терапијске методе.

Процена развоја грубе моторике подразумева процену развоја способности пузања, седења и трчања. Процена развоја фине моторике подразумева процену развоја хватања. Развој говора се процењује кроз способност говорне експресије и говорне рецепције. Социални развој обухвата две области које су међусобно повезане: развој интерперсоналног понашања и прерастање беспомоћности у личну самосталност.

Израчунавање развојног коефицијента је испуштено, јер по мишљењу ових аутора не показује да ли дете испољава заостајање у целокупном фунционалном развоју или само у појединим областима.

Прецизна, врло детаљна сегментација у понашању. Испитивање почиње од задатака који су 1 месец испод хронолошког узраста.

Процена способности детета по Ganzbergu I и II (Ganzberg, 1973). Процена психомоторних способности детета по GI и GII, као и индидивудалне психолошке потребе и ставови, врши се на основу посматрања понашања детета и могућности у савладавању активности теста по Ganzbergu I и II. У зависности од узраста детта и степена његовог психомоторног развоја, конструисани су тестови за процену споосбностио детета до две године (Ganzbergu I) и тестови за узраст од треће до девете године (Ganzbergu II).

Ganzberg I је тест који се користи у дефектолошкој процени споосбности детета до две године или ретардираног детета, а може се употребити и за старије дете уколико није савладало основне захтеве који се овде постављеју.- Дакле, када је у питању теже оштећење, старосна граница примене овог теста није строго фикцсирана. Ganzberg I испитује четири области: самопомоћ,

23

Page 24: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

комуникацију, социјализацију и област занимања. Подразумева споосбности које номално развијено дете до две године може да задовољи. Уколико не може да испуни ове захтеве, онда је оно заостало у развоју. Пијаже је моделирање и развијање осећаја, као и развој интелигенције, објашњавао у склопу психомоторног спрега. Он је интелигенцију детета до две године оценивао на основу моторичке активности. На основу квалитета извршења одређених задатака у виду испитивања психомоторних активности Ganzbergu I, могуће је сагледати и ниво интелигенције детета.

Ganzbergu II је врло сличан Ganzbergu I. Помоћу испитивања 100 активности разврстаних у области самопослуживање, комуникације, социјализације и рада, испитујемо споосбности детета од три до девет година.

Способности су по Ganzbergu II подељене на осам ступњева психомоторног развоја, које прате физиолошке, тј. Биолошке законитости јављања појединих споосбности личности у развоју. Овакав начин тестирања служи не само за упоређивање са нормалним развојним карактеристикама утврђивањем заосталости у психомоторним активностима, већ се утврђује и ниво сазнајне организованости личности. То је онај нивоц знања и вештина коју је личност усвојила на основу сопствених искустава о простору и социјланом пољу, а који се огледа у могућности решавања оних задатака у области сазнајних функција које пред њега поставља социјална средина у којој се врши целокупан развој личности, а који су примерени њеном узрасту и психофизичкој развијености и специфичностима одређеног хендикепа.

У пракси се користе и друге скале за процену психомоторног развоја, нпр. Biler-Hetzer, Bayley скала, Seede скала То су скале које се односе на сазнања о нормалном току психомоторног развоја. Такође, у употреби је и Протокол за процену психомоторног статуса новорођенчета, аутора проф. др Вере Иланковић, чији приказ у целини дајемо у прилогу.

1.4. АПГАР СКОР

Године 1952. др Вирџинија Апгар осмислила је систем бодовања као брз метод за оцену клиничког статуса новорођеног детета старости 1 минут и оцену одговора на хитну интервенцију, како би се успоставило дисање новорођенчета. Други извештај, којим је обухваћен већи број испитаника, објављен је 1958. године. Овај систем бодовања обезбедио је стандардизовани поступак оцењивања деце након порођаја, а нашао је место као драгоцен податак у даљем раду лекара, здравствених радника и сарадника, који су свој живот и рад посветили здравом потомству и унапређењу здравља детета.

Оцену Апгар чини 5 елемената, од којих се сваки бодује оценом 0, 1 или 2:

24

Page 25: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Респирација одсутна (0) са напором (1) правилна, крепак плач (2)

Срчана фреквенција

одсутна (0) <100 (1) >100 (2)

Боја коже бела (0) плава (1) ружичаста (2)Тонус мускулатуре

атонија (0) хипотонија (1) еутонија (2)

Одговор на фарингеални катетер

ништа (0) гримаса (1) рефлексни одговор (2)

Укупна оцена здраво (10 и 9) ризично (8) високо ризично (7,6 и 5)

Данас се оцена саопштава након 1 минута и затим након 5 минута, после рођења. Оцена Апгар и даље представља веома згодан и брз начин извештавања о статусу новорођеног детета. Оцена Апгар се даље користи за предвиђања специфичних неуролошких испада, код деце чији је скор био испод 7.

Раније се сматрало да је оцена Апгар вредности 3 или мање од 3, за новорођенче старо 5 минута, кључни фактор за дијагнозу перинаталне асфиксије. Амерички колеџ за акушерство и гинекологију, у сарадњи са Америчком педијатријском академијом, 2003. године, у делу „Неонатална енцефалопатија и церебрална парализа: дефинисање патогенезе и патофизиологије“, наводи оцену Апгар вредности од 0 до 3 након 5 минута старости новорођенчета, као посредни критеријум за интрапартум асфиксијални инсулт.

Велики број фактора може утицати на вредност оцене Апгар, укључујући и, али не ограничавајући се само на лекове, трауму, урођене аномалије, инфекције, хипоксију, хиповолемију и само превремено рођење. Инциденција ниске оцене Апгар обрнуто је пропорционална тежини по рођењу, а има значаја у предвиђању морбидитета или морталитета.

Ниска оцена Апгар додељена детету старости 1 минут и узета сама по себи није, али може бити у корелацији са дететовим будућим растом и развојем. С друге стране, једна друга студија наводи да се ниска оцена Апгар додељена у 5-ом минуту живота детета повезује са смрћу или церебралном парализом, као и да је ова веза уочљивија, ако су и оцена из 1-ог и оцена из 5-ог минута ниске. Вредност оцене Апгар од 7 до 10 у 5-ом минуту сматра се нормалном. Вредности 4, 5 и 6 су средње и представљају маркере увећаног ризика од неуролошких дисфункција.

Такве вредности оцена могу бити последица физиолошке незрелости, мајчине употребе медикамената, присуства урођених деформација и других

25

Page 26: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

фактора. Други фактори, укључујући праћење недовољно јасних образаца рада срца фетуса и абнормалних односа гасова у пупчаној артеријској крви, праћење клиничке церебралне функције, неонаталну енцефалографију, плаценталну патологију, хематолошка испитивања и мултисистемске дисфункције органа, треба да се узму у разматрање када се утврђује интрапартум хипоксичко-исхемијски инцидент, као узрок церебралне парализе и осталих испада у психосоматском расту и развоју. Праћење ниских оцена Апгар од стране служби породилишта, домова здравља, установа које се баве здравственом заштитом деце може бити од користи. Прегледи појединачних случајева могу указати на потребе да се организују прецизни програми едукације и да се побољшају системи перинаталне неге и заштите. Анализа трендова омогућује евалуацију делотворности раних интервенција на побољшању квалитета. Оцена Апгар описује стање новорођенчета одмах након рођења и, када се адекватно примени, представља средство стандардизоване процене. Она такође обезбеђује механизам за бележење транзиције од фетуса до неонаталног статуса. Оцена Апгар вредности од 0 до 3 у 5-ом минуту, може бити у корелацији са неонаталним морталитетом, али узета сама по себи не предвиђа каснију неуролошку дисфункцију. На оцену Апгар утиче старост гестације, мајчина употреба медикамената, примена вештачке респирације и кардио-репираторна и неуролошка стања.

1.5. ЦЕНТАР ЗА ЗБРИЊАВАЊЕ ОДОЈЧАДИ, ДЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА „КОЛЕВКА”

Суботички дом „Колевка” обележава један цео век рада, што га сврстава у најстарије установе, не само у овој земљи, већ и у оквирима претходне Југославије. Сама традиција бриге о напуштеној деци у Суботици, старија је и од овог јубилеја, а њени се темељи налазе још у институцијама аустроугарске државе. Први закон који се тиче дечије заштите донет је још 1775. године, а деца без родитеља од тада постају брига ондашњих локалних власти, односно магистрата. Забележено је да је 1778. године, магистрат у Суботици бринуо о 45 сирочади. У бригу о напуштеним малишанима касније се све више укључују добротворна друштва, па је захваљујући земаљском удружењу за помоћ сирочади "Бели крст", са седиштем у Будимпешти, 1900. године, основано и прво сиротиште у Суботици, као испостава такве државне установе у Пешти. Три године касније оно постаје самостално. Тада се приступа изградњи посебног објекта за смештај деце без родитеља. Овај проблем збрињавања деце, најчешће одмах после порођаја, био је присутан крајем 19. века, јер су мајке своје проблеме ванбрачног детета решавале остављањем беба на нечијем кућном прагу. У то време, Мађарска је на својој територији изградила укупно 18

26

Page 27: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

домова за сирочад за десетак година. У Суботици се 1900. године оснива прво сиротиште. Непуне три године касније, Мађарска влада је донела одлуку о осамостаљењу сиротишта у Суботици. Одлука је спроведена у дело 1.5.1903. године, када сиротиште, а касније „Колевка”, започиње свој самостални живот. Назив "Колевка" суботичко сиротиште добија 1920. године, а о деци брину лекари, али и часне сестре, од којих су неке стигле чак са Корчуле. У тим првим годинама, па и деценијама рада, у сиротишту су се обављали сви послови везани за децу - од припремања хране, шивења одеће, креветнине и пелена за децу, до спремања зимнице. Прве школоване неговатељице стижу у "Колевку" педесетих година, а врло брзо се запошљавају и образоване васпитачице, које и саме покрећу напредне програме за педагошки рад са децом. Током осамдесетих година, због све мањег броја деце у дому, проширује се делатност и тада почиње збрињавање болесне и ментално ретардиране деце. Тај садржај рада "Колевка" је задржала све до данас. У овом моменту у суботичком Дому бораве деца из 36 општина, са читаве територије Србије. Објекат дома је лоциран у ширем центру Суботице, у непосредној близини градске болнице. То је нов објекат грађен 1981. године, окружен је зеленим појасем који је уређен као парк. Деца су у Дому смештена у 15 боравака, који у свом саставу имају санитарни чвор са потребном опремом, прилагођеном њиховом узрасту и категорији. Основна улога Дома за децу и омладину „Колевка“: 1. Пријем и третман деце без родитељског старања, 2. Пријем и третман деце ометене у психофизичком развоју са степеном лакше менталне ретардације,3. Пријем и третман деце ометене у психофизичком развоју са степеном теже и тешке менталне ретардације и телесно инвалидне деце,4. Одлучивање о премештају и отпусту из дома, 5. Пријем и брига о деци са посебним потребама у дневном боравку.

Врсте услуга које нуди Дом за децу и омладину „Колевка“:1. смештај и организована исхрана деце (основна услуга),2. социјалне услуге и посебни облици бриге о деци, 3. здравстене услуге и услуге неге,4. васпитно-образовни рад.

Полазећи од чињенице да је здравстени развој деце од пресудног значаја за будућност сваког друштва, здравствена служба се труди да ради у најбољем интересу деце. Носиоци највећег дела здравственог рада су медицинске сестре, које поступају по налогу лекара педијатра, неуропедијатра, дечијег кардиолога, физијатра, а по потреби укључују се и лекари других специјалности. Активности се одвијају у смислу превентиваног и куративног рада. У дому функционише боравак са полуинтензивном негом, где су смештена деца са

27

Page 28: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

најтежим обољењима. Њима је потребно обезбедити праћење виталних знакова више пута дневно, давање кисеоника у трајању од неколико сати, храњење са посебном пажњом, понекад изузетно полако, путем назо или орогастричне сонде. У дому функционише физикални кабинет, од 2001. године, ту су стално запослена 3 физиотерапеута. Они обављају терапије у физикалном кабинету и кинези сали. Опрему физикалног кабинета чини: ласер, биотрон лампу, галван, тенс, хидротерапију, парафин. У кинези сали се раде активне, активно подпомогнуте и пасивне вежбе, по налогу физијатра, које спроводи физиотерапеут. Физиотерапеут у току једног дана може да пружи терапију за шесторо деце. Физикални третман траје 15-30 минута. Најмање може да се прими једна терапија, а највише четири. Кинези терапија траје од 30-45 минута. Деца завршавају терапију када постигну максимум својих моторичких способности. Протеклих година кризе и општег сиромаштва, рад у "Колевци" је био доста отежан, али је ипак све функционисало, захваљујући, пре свега, бројним донацијама, што је допринело да се деца у Дому не лишавају неопходних ствари. У „Колевци” већ десетак година донације учествују са 30 до 40 одсто. Захваљујући и хуманитарним организацијама, али и појединцима, никад нису имали проблема са одећом, средствима за хигијену, нити су иједног дана били без лекова и неопходне терапије, с обзиром да су то болесна деца. Било је доста и међународних организација, много грађана који раде у иностранству, који су заиста помогли. Данас средства од државе пристижу знатно редовније, али ипак, квалитет живота малишана зависи увек од оних који раде у Дому. Захваљујући управо традицији Суботице, многи малишани смештени у "Колевци" проживе бар део свога детињства у људским условима. "Политика" Дома да буде отворен према граду омогућава неспутану комуникацију града са децом, и деце са градом, што се примећује и у њиховој израженој социјализацији. Она радо одлазе "у госте" код грађана који их позивају, а и сами запослени их често одводе својим кућама. Нове године и остали празници малишани већ традиционално проводе у кућама својих васпитача. Колико таква брига може надокнадити родитељску љубав, тешко је свакако проценити, али се малишанима на овај начин пружа макар некаква шанса у животу, који је очигледно већ у самом старту био прилично неосетљив на њих. Проблем здравствене заштите и рехабилитације деце, посебно деце са психофизичким недостацима и оштећењима представљају веома одговоран и деликатан задатак. У оквиру овог задатка здравствени радници и сарадници, у дечијим домовима имају посебне обавезе у континуираном раду у свим развојним фазама детета на очувању, унапређену, раној дијагностици, адекватном лечењу и благовременој рехабилитацији ове деце. Захваљујући савременим достигнућима медицинске науке све је већи број

28

Page 29: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

деце са урођеним или стеченим психофизичким оштећењима која су због смањеног животног потенцијала умирала или остала трајно онеспособљена, већ у најранијој доби, успевају данас применом савремених метода и поступака дијагнозе и рехабилитације да преживе и да се оспособе за живот а многи од њих и за рад. Свакако је веома битно да нагласимо да адекватна процена психомоторног развоја захтева рад са мултидисциплинираним тимом у коме учествује психолог, дефектолог, социјални радник и лекари потребних специјалности. Заједнички тимски рад од доба новорођенчета и одојчета се детаљно прати у одређеним терминима развоја, са циљем да се у најранијој фази открију недостаци и оштећења (вида, слуха, неуро-мишићна оштећења, ментална заосталост, телесна инвалидност). Највећи делокруг рада у Дому је континуирано праћење, допунско испитивање и лечење деце, која су упућена из клиничких установа са различитим урођеним поремећајима централног нервног система ( код многих су учињене неурохируршке операције), а код којих постоји неуролошко оштећење, праћено поремећајима психомоторног развоја. Знатан број деце је са различитим хромозомским аномалијама (најпознатији и најчешће заступљен Даунов синдром), који су праћени менталним и физичким застојем. У Дому су смештена деца која већ од раног узраста болују од различитих најчешће најмалигнијих облика епилепсије, где поред редовно примењене терапије имају резистентне нападе. Учестали напади доводе до пропадања менталних функција а последично настаје и застој на нивоу психомоторног развоја. У оквиру комплетне обраде правовремено се предузимају потребне хабилитационе и рехабилитационе мере путем ангажовања физијатријског тима. Психомоторни развој детета указује на специфичне димензије генетски условљених процеса низа узастопних промена организма, које могу бити квалитативне или квантитативне и могу се одигравати у различитим категоријама, обухватајући целину или само неки посебан део, а одвијају се у подручју душевних процеса који се наслањају на телесност и израњају из сфере покрета. У дому за децу „Колевка” најјзначајнији циљеви су спречавање и корекција тежих одступања у психомоторном, интелектуалном, емоционалном и социјалном развоју сваког детета. Процена психомоторног развоја детета, од новорођеначке доби до шесте године, систематизованa је по узрасним периодима и према индикаторима степена развоја:

1. Базичних активних покрета - од простих, преко сложених, до моторних образаца,

2. Диференцираних активних покрета од координације, преко окуло-моторне координације до праксије,

3. Прецептивних способности,

29

Page 30: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

4. Интелектуалних способности, 5. Гласовне комуникације, 6. Емоционалне зрелости и 7. Социјализације.

У спречавању, односно корекцији тежих одступања у психомоторном, интелектуалном, емоционалном и социјалном развоју путем рада физиотерапеутске службе у зависности од потребе примењују се: Пете-ова техника, Војта- ина техника, Бобатх-ова техника.

Кондуктивно васпитање је професор Пете Андраш утемељио. Професор Пете је имао циљ да овим програмом помогне свима онима код којих је дошло до неког облика поремећаја мишићних функција тј. дисфункције и да им помогне да дођу до што бољег стања тј. да пређу из стања дисфункције (дезинтеграција функција, неправилно функционисање) у стање ортхофункције (сређеност функција, усклађени рад). Кондуктивно васпитање истиче битност дуготрајног, упорног и сталног учења. Битно је зацртати циљ и наћи начин да се препреке превазиђу и да се дође до њега. Кондуктивно васпитање самим тим што зацртава циљеве и проналази одговарајућа решења и потпомаже развоју оних функција које су неразвијене, утиче на развој нервног система. Конкуктивно васпитање жели саму свест да промени. Свест покреће човека на извршавање дела. Када дете дође до зацртаног циља научи како да постигне, не само оком видљиве циљеве, већ је у стању да изналази нова решења, за њихово једноставније постизање. Циљ нам је научити децу да сами себи зацртају циљ и да пронађу решење како да га остваре. Битно је пружити им одговарајућу помоћ како би се пронашао начин за решавање проблема. Петеова метода помаже да постигнемо: Зацртани циљ, Увек позитивно размишљање, Навести дете да реши задатак, Навести да пређе преко мртве тачке, Повезати покрет и говор, Предвидети могуће грешке, Одредити помоћна средства, Обезбедити одговарајуће време, Радити на социјализацији групе, Придржавати се дневног реда.

Војтина техника рефлексног кретања, окретања и пузања: Др Вацлав Војта, дечији неуролог пореклом из Чехословачке, педестих година развија концепцију третмана деце оболеле од церебралне парализе. Концепција базирана на истраживањима филогенетски старих облика кретања тзв. рефлексног пузања/гмизања и рефлексног окретања. Рефлексно пузање се одликује регуларном сменом контракција и деконтракција у појединим сегментима, премештањем тежишта из једног дела тела у други и усмереним кретањем пут напред. Координациони комплекс рефлесног кретања активира се у одређеном положају спољним надражајима из одговарајућих рефлексних зона,

30

Page 31: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

које се налазе на телу, глави и екстремитетима. Стимулација је додир - притисак који се апликује одређено време - око 5 минута. Притисак изазива сложене реакције у координационом систему, често због настојања детета да избегне иритативну сензацију. Разликујемо главне и помоћне рефлексне зоне: главне рефлексне зоне су дистално од раменог појаса и карлице, апомоћне зоне се налазе на трупу, раменом и карличном појасу.

Избор положаја и избор рефлексних зона које ћемо користити зависи од узраста пацијента, његове сарадње и патолошког стања. Укупно има 9 рефлексних зона.

Бобатх-ова техника рефлексне инхибиције и фацилитације. Суштина овог приступа је увођење технике рефлексно инхибиторних положаја, који су предуслови и полазиште за примену фацилитације. Решавање проблема патолошког тонуса у смислу регулације интенизитета, дистрибуције и квалитета, је превенција развоја патолошких постуралних образаца и могућности формирања адекватних моторних образаца. Рефлексна инхибиција се користи код деце са поремећеним тонусом, који онемогућава примену терапијског покрета. Инхибицијом патолошког тонуса инхибирају се и абнормалне патолошке постуралне реакције, а фацилитацијом се изазивају адекватни покрети. Бобатх-ова техника поштује хронолошки низ у психомоторном развоју. Постоје одређени делови тела - глава, врат, рамени појас, карлица, предео зглоба кука који се називају кључним тачкама. Оне омогућују интензивну контролу држања и кретања. Због тога су првенствено намењене да оштећено дете развија осећај за телесно држање и створи одговарајуће проприоцептивно и сензомоторно искуство. За изазивање исте моторне реакције не треба увек стимулисати исте кључне тачке, напротив, поступак треба да варира и прати реакције детета.Уз помоћ кључних тачака се фацилитирају одговарајућа држања и покрети, а инхибирању патолошке и нежељене стереотипне реакције. Овом методом рада обухваћена су деца у стационарном смештају, код којих је индукован физикални третман, као и деца која амбулантно користе услуге Дома, у пратњи својих родитеља.

У зависности од патолошког стања, узраста детета и његове сарадње, методе се могу примењивати сепаративно и у комбинацијама. Физикални кабинет има четири радника који поред рада са децом, врше обуку програма стимулативних и корективних положаја постојећег кадра, које су у непосредном контакту са децом из стационара. Уједно како се «Колевка« налази у трансформацији (креће у сусрет реформским променама социјалне заштите), поред дневног боравка за децу са посебним потребама, кабинета за физикалну терапију, као и осталих терапија које се у њему реализују, полако, али сигурно ствара се добра основа за отварање сервисних услуга према корисницима ван дома /у породици/, које су од општег друштвеног интереса на локалном нивоу.

31

Page 32: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Сарађују и са тимом стручњака Развојног саветовалишта, у чијем је оквиру и Комисија за категоризацију, у оквиру које се чини комплетна обрада деце ометене у психомоторном развоју, након чега се дају смернице за адекватне мере здравствено медицинске, законодавно-правне, социјалне, психолошке и образовне области.

1.6. ЦЕНТАР ЗА ЗДРАВО ПОТОМСТВО «ЗИВИ» - ЦЕНТАР ЗА

НЕУРОРЕХАБИЛИТАЦИЈУ

Идеја за формирање Центра за здраво потомство датира још од 1999. године, када се непосредно након НАТО бомбардовања удружује група родитеља деце са вишеструким развојним сметњама и поремећајима, помажући децу и породице, како у стручном, тако и у хуманитарном смислу.

У марту 2001. године, на основу исказане потребе и за формалним организовањем, оснива се удружење родитеља деце са вишеструким поремећајима и сметњама у развоју „ЗИВИ“, са седиштем у Новом Београду. Оснивач Удружења „ЗИВИ“ је проф. др сци. мед. Вера Иланковић.

У фебруару 2005. године издваја се експертска група за интегралну и интегративну функционалну дијагностику, хабилитацију и рехабилитацију деце са развојним сметњама и поремећајима и под руководством проф. др Вере Иланковић формира Центар за здраво потомство, које у наредним годинама функционише на три локације: у Београду у Јовановој улици и у Сокобањској улици, а на Новом Београду у седишту Удружења „ЗИВИ“ у ул. Јурија Гагарина.

У протеклих десет година Центру за здраво потомство се за подршку и помоћ обратило око 4500 деце и чланова њихових породица. Поред јединственог програма тимске, интегралне и интегративне хабилитације и рехабилитације деце са вишеструким сметњама и поремећајима у развоју, заснованог на принципу „сви стручњаци на једном месту“ и „кућа се гради од темеља, а не од крова“ (аутор концепције и оригиналног програма је проф. др Вера Иланковић), експертски тим Центра за здраво потомство реализовао је неколико градских и републичких пројеката, помагао деци у обезбеђивању помагала и средстава за лекове и лечење, обучавао родитеље за активно учешће у рехабилитацији болесне деце и побољшању функционалности читаве породице, оспособљавању деце за самосталан живот, инклузивно и редовно школовање, итд.

Постигнути резултати су у целини верификовали значај Центра и доказали пуну вредност и ефикасност оригиналног модела интегралне и интегративне хабилитације и рехабилитације деце са вишеструким сметњама и поремећајима у развоју.

32

Page 33: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Данас експертски тим Центра за здраво потомство чине дефектолози свих профила (соматопед, сурдоаудиолог, тифлолог, логопед, олигофренолог), психолози, физиотерапеути, неуропсихијатри-епилептолози, неурорадиолози, педијатри и гинеколози - акушери.

Током овог истраживања ми смо у приступу применили модел интегралног и интегративног дефектолошког третмана и пратили, с једне стране, психомоторни развој деце са вишеструким развојним поремећајима, на третману у Центру за здраво потомство у Београду и у Центру зазбрињавање деце и омладине «Колевка» у Суботици.

1.7. СОМАТОПЕДИЈА У ПРОЦЕСУ ХАБИЛИТАЦИЈЕ

До данас многи су аутори израђивали своје методе рада са хендикепираном децом, ослањајући се на искуства Itarda и Segiuna и властиту праксу и искуство. Овде је посебно важно истаћи вежбе Marije Montesori, Frostigove, Skindera, Decrplya, Hemiltona, Wernera, Descoudresa, Cervellatia. Хендикепирано дете је увек била сфера интересовања дефектолога соматопеда. Приказаћемо метод савремене соматопедске хабилитације (Стошљевић, 1979).

Вежбе које се дају у „систему вежби моторне стимулације“ имају за циљ да обнове одређена сензомоторна, психомоторна и емоционална искуства, да их реогранизује и тако тако омогући утеловљење оних доживљених феномена, који се стичу психомоторном радњом током развоја, а који недостају у структури искуства личности. Као метод клиничке дефектолошке рехабилитације своју активност усмерава преко психомоторног спрега (психе, нерава, мишића) и полази од основне законитости развоја појединих психомоторних функција, а преко тих функција, посебно моторике, утиче на остале оштећене или слабо развијене функције. Свеобухватна терапија садржи: моторну стимулацију, фоно и фотостимулацију, стимулацију гностичких функција, релаксацију и мотивацију.

Моторна стимулација садржи три групе вежби: стимулативне, реедукативне и активне психомоторне. Након детаљне обраде, соматопед открива недостатке појединих функција и њихов степен функционисања и то ће бити исходишна тачка за почетак хабилитационог третмана. Одговарајући програм вежби се планира према „менталној“ и „моторичкој“ старости делујући на функције које се налазе у зони наредног развитка. Са стимулативном вежбом

33

Page 34: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

започињемо тамо где не можемо изводити реедукативну или психомоторну вољну – активну вежбу. Дефектолог изводи вежбе моторне стимулације по познатим принципима сазревања моторике и локомоције у контроли положаја тела и његових делова. Реедукационе вежбе су вежбе где се детету пружа одређена помоћ да изведе тражени покрет, који сам не може извести. Извођење моторне стимулације  захтева утврђивање моторичке зрелости детета, која је основ за креирање поступака уз поштовање зоне оптималног обучавања, зоне наредног развитка и зоне обучавања техничким вештинама, али и прецизно планирање времена трајања покрета, времена трајања паузе и потребан број понављања, како би примењени метод имао оптималне резултате. Фотостимулација или визуелна стимулација је веома важна за развој целокупног визуелног система. За извођење фотостимулације најбоље је употребити батеријску лампу са филтерима за боје, а могу се употребити и играчке одговарајућих бојa. Вербална стимулација се користи за подражај примарне кортикалне зоне (кортикални анализатор слуха), секундарну кору (психоаудитивна зона), терцијални систем стимулативних синтеза, као и све ниже и више интегративне механизме који чине механизам вербалне комуникације. Перцепција говора је посебно диференциран неуропсихолошки феномен у ширем склопу перцепције звука.

Стимулација гностичких функција, које представљају више облике нервне делатности. Њихова функционална анатомска веза се налази у секундарним и терцијалним зонама великог мозга које омогућавају дискриминацију: тежине предмета, квалитета материјала, облика итд. Кимове игре представљају могућност стимулације гностичких функција, а поред тога и интеграцију визуелно – вербалних и визуелно – кинестетичких стимулуса.

Релаксација као метод лечења зачиње се у теорији хипнозе. Значајно је набројати радове Džejmsa Brajda, Sigmunda Frojda, Šulca, Dogsa, Džekobsona. Релаксација као део третмана хендикепираних особа релативно је скоријег датума. Користили су је Helmut Binder, Klaus Tomas, Beržes, Virdevajn, Brankel i Siling, а код нас Странић, Бојанин, Стошљевић, Иланковић и Баришић, Груден (по Стошљевић, 1979).

Релаксацију можемо посматрати са три аспекта: неурофизиолошког, психолошког и дефектолошког. Са дефектолошког аспекта проблем представља примена релаксације код телесно инвалидних лица, код поремећаја психомоторике, код слепих и слабовидих, код глувих, наглувих и логопата.Релаксација је обавезан уводни део у процес хабилитације и одлицан увод у соматопедски третман. Мотивација подразумева мотивисање детета, родитеља, одраслих особа и терапеута. Мотив је потреба или жеља удружена са намером да се постигне одговарајући циљ.

34

Page 35: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Аутор (Стошљевић и сар., 1997) као основне циљеве и задатке примене овог метода наводи: - да помогне свестраном развоју функција и способности организма,

- да омогући бољу измену материја у организму, - да задовољи природне и биолошке потребе детета за кретањем и игром, - да помоћу одређених стимулативних, реедукационих и психомоторних активности помогну хабилитацију, - да развију моторику и општи развој детета,- да утичу на општи сензомоторни развој,- да развију хигијенске навике- да допринесу физичкој и психичкој релаксацији,- да уз одређену моторну активност помогну развоју адекватног говора,- да утичу на развој основних гностичких функција,- да развију визуелну перцепцију и просторну орјентацију- да развију фину моторику и прстију преко тактилно-кинестетичке

активности.

35

Page 36: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

II ЦИЉ, ЗАДАЦИ И ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА

2.1. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА

1. Процена ефеката раног, синхроног, мултидисциплинарног, интегралног и интегративног приступа у дефектолошком хабилитационом третману деце са ниским Апгар скором на рођењу.

2. Процена ефеката примењеног третмана у односу на време укључивања, фреквентност и учешће родитеља у третману.

2.2. ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА

1. Проценити психомоторни статус целог истраживачког узорка, пре увођења експерименталног фактора.

2. Применити интегрални и интегративни хабилитацијски дефектолошки третман у групи деце „Центар“ и парцијални третман у групи „Колевка“.

3. Проценити психомоторни статус целог истраживачког узорка крајем трећег, шестог, деветог месеца, као и након прве године примене третмана.

4.Утврдити утицај примењених метода третмана у односу на њихову фреквентност и укљученост родитеља у третман.

2.3. ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА

На основу циљева и задатака, могуће је поставити следеће хипотезе:

1. Деца подвргнута раном хабилитационом третману у првом месецу по рођењу, показују значајно побољшање и виши степен умањења и отклањања сметњи и поремећаја у психомоторном развоју у односу на децу која су подвргнута третману након прве године.

2. Третман појединачних сметњи и поремећаја (моторике, слуха, вида, говора) је значајно инсуфицијентнији него тимски - мултидисциплинарни, синхрони, интегрални и интегративни хабилитациони дефектолошки третман.

36

Page 37: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

3. Повећана фреквентност раног хабилитационог третмана значајно утиче на већи степен отклањања сметњи и поремећаја у психомоторном развоју.

4. Успешност отклањања сметњи код детета зависи и од чињенице са ким дете живи, односно од укључености родитеља у третман.

37

Page 38: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

III МЕТОДОЛОГИЈА У ИСТРАЖИВАЊУ

3.1. Опис узорка

Узорак истраживања су чинила деца са ниским Апгар скором (од 2-7), мушког и женског пола, сврстана у две подгрупе:

Прву подгрупу испитаника је чинило 30-оро деце која су третирана у Центру за збрињавање одојчади, деце и омладине без родитељског старања „Колевка” у Суботици.

Другу подгрупу испитаника је чинило 30-оро деце која се интегрално и интегративно хабилитује и рехабилитује у Центру за здраво потомство, при удружењу ,,Живи”, у Београду, Сокобањска 13.

Свако дете је праћено у центрима до навршеног 12 месеца живота, при чему су праћени и на крају оцењивани и упоређивани ефекти хабилитационог третмана.

3.2. Време и место истраживања

Истраживање је обављено током 2006-2007. године у установама које се баве третманом деце са развојним сметњама:

1. Центар за збрињавање одојчади, деце и омладине без родитељског старања „Колевка” у Суботици и

2. Центар за здраво потомство, при удружењу „Зиви” у Београду.

3.3. Испитиване варијабле

Независне варијабле:- Време започињања третмана- Постојање сарадника у тиму- Фреквентност третмана- Укљученост родитеља- Апгар скор на рођењу

Зависне варијабле: - Функционални статус (моторни и сензорни статус) детета пре, у току

и на крају дефектолошког третмана тј. са навршених 12 месеци старости.

38

Page 39: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

3.4. Инструменти процене

1. Протокол за функционалну процену моторног статуса новорођенчета (0-1 месец) (Иланковић В., 1998)

2. Протокол за функционалну процену моторног статуса одојчета у првој години живота (1-12 месеци) (Иланковић В., 2001)

Функционална процена моторног статуса је обављена на почетку дефектолошког третмана, након три, шест и девет месеци третмана и на крају дефектолошког третмана, тј са навршених 12 месеци старости детета.

3.5. Статистика у методологији

Да би се приказали ефекти хабилитационих метода и техника, статистичка анализа је вишесмерна и слојевита. Од статистичких анализа примењене су - дескриптивна статистика, - мултипле корелације, - једнофакторске (једносмерне и двосмерне ) факторске анализе (т-тест, АНОВА и др),- мултифакторске мултиваријационе анализе (МВА) - логистичка регресија.

39

Page 40: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

4.1. Развојни коефицијент испитаника у односу на смештај и време започињања

третмана

У складу са нашом првом постављеном хипотезом, смештај испитаника

подразумева установу у којој се реализује третман: деца обухваћена раним

хабилитационим третманом у првим месецима по рођењу у установи Центар

за здраво потомство (у даљем тексту група Центар) и деца која се укључују у

третман после прве године, а налазе се у колективном смештају у Дому за

смештај деце и омладине „Колевка“ (у даљем тексту група Колевка). У оквиру

ове постављене хипотезе упоређујемо ове две групе испитаника и то по пријему

у установу, затим након 3, 6, 9 месеци и након годину дана.

Развојни коефицијент и његови параметри односе се на психомоторику,

моторику, говор, језик, друштвеност и тотални или целокупни развојни

коефицијент.

Табела 1. Развојни коефицијент моторика 1 у односу на смештај и време

започињања третмана

Развојни коефицијент моторика 1група

Укупноколевка центаризразито низак Бр 26 6 32

% 86.7% 20.0% 53.3%низак Бр 1 0 1

% 3.3% .0% 1.7%просечно низак Бр 3 8 11

% 10.0% 26.7% 18.3%просечан Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%просечно висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%изразито висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

40

Page 41: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Из табеле 1 видимо да се преко половине испитаника (32 односно 53,3%)

налази у категорији изразито ниског коефицијента моторике на првом мерењу,

док се у категорији просечно низак налази 11 (18,3%) испитаника. Просечан и

просечно висок коефицијент има подједнак број испитаника, 6 (10%). Висок и

изразито висок коефицијент имају по 2 (3,3%) испитаника. Један (1,7%)

испитаник има низак коефицијент.

Посматрајући дистрибуцију резултата по групама, видимо да у групи

Центар подједнак број испитаника налази у категоријама изразито низак,

просечан, просечно висок коефицијент (6, односно 20,0%). Просечно низак

коефицијент има 8 (26,7%) испитаника, док у категоријама висок и изразито

висок коефицијент има 2 (6,7%) испитаника.

Што се тиче испитаника из групе Колевка, видимо да је и код њих

највећа заступљеност у категорији изразито ниског коефицијента моторике 1,

где је евидентирано 26 испитаника (86,7%), док се подједнак број те деце

налази у категоријама просечног и просечно високог коефицијента моторике, по

6 испитаника (20%), а у категорији низак један (3,3%) и у категорији просечно

низак 3 (10,0 %) испитаника. Нема испитаника у категоријама просечан,

просечно висок, висок, изразито висок коефицијент.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r=0,682.

Податке из табеле 1 приказујемо и графички ради боље прегледности.

41

Page 42: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 1. Развојни коефицијент моторика 1 у односу на смештај и време

започињања третмана

На графикону 1 можемо још јасније уочити неповољнију дистрибуцију

развојног коефицијента моторике 1 испитаника из групе Колевка, у односу на

групу Центар.

42

Page 43: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 2. Укупни развојни коефицијент 1 у односу на смештај и време

започињања третмана

Укупни развојни коефицијент 1група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 29 8 37

% 96.7% 26.7% 61.7%

низак Бр 1 4 5

% 3.3% 13.3% 8.3%

просечно низак Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

просечан Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

просечно висок Бр 0 10 10

% .0% 33.3% 16.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Из табеле 2 видимо да се преко половине испитаника (37, односно

61,7%) налази у категорији изразито ниског укупног развојног коефицијента 1,

док се у категорији просечно високог укупног развојног коефицијента 1 налази

10 испитаника (16%), у категорији просечно ниског коефицијента је 6, односно

10,0%, у категорији ниског коефицијента имамо 5, односно 8,3% испитаника.

Најмање испитаника је из категорије просечног коефицијента (2, односно 3,3%).

Што се тиче испитаника из Центра, видимо да је и код њих највећа

заступљеност у категорији просечно ниског укупног развојног коефицијента 1,

где је евидентирано шест испитаника (26,7%), и у категорији просечно високог

укупног развојног коефицијента 1, 10 испитаника (33.3%).

Посматрајући дистрибуцију резултата по групама, видимо да у групи

Колевка, највише испитаника има изразито низак коефицијент (29 или 96,7%);

један је са ниским. Нема испитаника из Колевке са просечним, просечно

43

Page 44: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

високим, високим и изразито високим укупног развојног коефицијента 1.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r=0,664.

Податке из табеле 2 приказујемо и графички ради боље прегледности

Графикон 2. Укупни развојни коефицијент 1 у односу на смештај и време

започињања третмана

На графикону 2. уочавамо неповољну дистрибуцију укупног развојног

коефицијента 1 код испитаника из групе Колевка у односу на групу Центар.

44

Page 45: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 3. Развојни коефицијент моторика 2 у односу на смештај и време

започињања третмана

Развојни коефицијент моторика 2група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 26 4 30

% 86.7% 13.3% 50.0%

низак Бр 4 3 7

% 13.3% 10.0% 11.7%

просечно низак Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просечан Бр 0 12 12

% .0% 40.0% 20.0%

просечно висок Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

изразито висок Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

У табели 3 видимо да од укупног броја испитаника њих 30 (50,0%) је

изразито ниског развојног коефицијента моторика 2. У групи просечног

развојног коефицијента је 12 (20.0%) испитаника, а низак развојни коефицијент

моторика 2 има 7 испитаника (11,7%). Просечно висок и изразито висок

развојни коефицијент моторике на другом мерењу је имало по 5 испитаника

(8,3%).

Код испитаника из групе Центар просечан развојни коефицијент има 12,

односно 40,0% испитаника. Изразито низак коефицијент имају 4 (13,3%)

испитаника, а 10% испитаника (3) је из групе са ниским развојним

коефицијентом, а по 5 испитаника односно 16% је у категорији просечно

високог и изразито високог коефицијента. Један испитаник (3,3%) има

просечно низак коефицијент на другом мерењу.

45

Page 46: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Што се тиче испитаника из групе Колевка видимо да је највећи број

испитаника (26 односно 86,7%) у групи изразито ниског развојног

коефицијента моторике, док 4 испитаника, односно 13,3% имају низак развојни

коефицијент. На другом мерењу нема испитаника из категорија просечно низак,

просечан, просечно висок, изразито висок развојни коефицијент моторике.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r=0,743.

Графикон 3. Развојни коефицијент моторика 2 у односу на на смештај и

време започињања третмана

На графикону 3. јасно се види неповољна дистрибуција нивоа развојног

коефицијента моторике 2 из групе Колевка у односу на групу Центар.

46

Page 47: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 4. Укупни развојни коефицијент 2 у односу на смештај и време

започињања третмана

Укупни развојни коефицијент 2група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 28 4 32

% 93.3% 13.3% 53.3%

низак Бр 2 1 3

% 6.7% 3.3% 5.0%

просечно низак Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

просечан Бр 0 11 11

% .0% 36.7% 18.3%

просечно висок Бр 0 7 7

% .0% 23.3% 11.7%

висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

изразито висок Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 4. нам приказује да је од укупног броја испитаника њих 32

(53,3%) је у категорији изразито ниског развојног коефицијента на другом

мерењу. Просечан развојни коефицијент има 11 испитаника, односно 18,3%,

док просечно висок развојни коефицијент има 7 односно 11,7%. У категорији

низак, просечно низак и висок развојни коефицијент је по 3 односно 5,0%

испитаника. Један испитаник (1,7%) је у групи изразито високог развојног

коефицијента.

У групи Центар просечан развојни коефицијент на другом мерењу има 11

односно 36,7% испитаника, док просечно висок коефицијент има 7. односно

23,3% испитаника. Изразито низак развојни коефицијент има 4 испитаника

47

Page 48: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

(13,3%), у категорији са просечно ниским и високим развојним коефицијентом

је 3 односно 10,0% испитаника. Једнак број (1 односно 3,3%) је у групи низак и

изразито висок развојни коефицијент на другом мерењу.

У групи Колевка највећи број испитаника (28 односно 93,3%) има

изразито низак развојни коефицијент на другом мерењу, а низак коефицијент

има 2 односно 6,7% испитаника. Нема испитаника из групе Колевка са

просечним, просечно високим, високим и изразито високим развојним

коефицијентом на другом мерењу. Корелационом анализом установљена је

статистички значајна корекција на нивоу p<0,001 при r=0,796 .

Графикон 4. Развојни коефицијент моторика 2 у односу на смештај и време

започињања третмана

На графикону 4. можемо још јасније уочити неповољнију дистрибуцију

укупног развојног коефицијента на другом мерењу групе Колевка у односу на

групу Центар.

48

Page 49: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 5. Развојни кофицијент моторика 3 у односу на смештај и време

започињања третмана

Развојни коефицијент моторика 3група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просечно низак Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просечан Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

просечно висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

изразито висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

На табели 5. видимо да је од укупног броја испитаника на трећем

мерењу развојног коефицијента моторике изразито низак коефицијент има 29

односно 48,3% испитаника. Просечно висок и висок коефицијент има по 9

испитаника (15,0%). Низак коефицијент има 4 односно 6,7% испитаника. У

групи са просечним коефицијентом моторике је 5 односно 8,3% испитаника.

49

Page 50: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Један испитаник (1,7%) је у категорији просечно ниског коефицијента, а

изразито висок развојни коефицијент на трећем мерењу има 3 односно 5,0%

испитаника.

У групи Центар просечно висок и висок развојни коефицијент моторике

имају по 9 односно 30,0% испитаника. Изразито низак и изразито висок

коефицијент имају 3 односно 10,0% испитаника. Са просечним коефицијентом

је 5 испитаника (16,7%). Просечно низак коефицијент има 1 односно 3,3%, а

низак развојни коефицијент на трећем мерењу није имао ни један испитаник.

Група Колевка је на трећем мерењу развојног коефицијента моторике

највише испитаника (26 односно 87,6%) имала у категорији изразито ниског

коефицијента. Низак коефицијент има 4 односно 13,3% испитаника. Просечно

низак, просечан,просечно висок, висок, изразито висок коефицијент нема ни

један испитаник.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r=0,849.

Графикон 5. Развојни коефицијент моторика 3 у односу на смештај и

време започињања третмана

50

Page 51: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

На графикону 5. се јасно уочава неповољна дистрибуција развојног

коефицијента моторике на трећем мерењу испитаника из групе Колевка у

односу на групу Центар.

51

Page 52: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 6. Укупни развојни коефицијент 3 у односу на смештај и време

започињања третмана

Укупни развојни коефицијент 3група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 28 4 32

% 93.3% 13.3% 53.3%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просечно низаки Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просечан Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

просечно висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

изразито висок Бр 0 11 11

% .0% 36.7% 18.3%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 6. показује да од укупног броја испитаних изразито низак

коефицијент има 32 односно 53,3% испитаника. У категорији просечно висок и

висок укупни развојни коефицијент има по 6 испитаника (10,0%). Низак и

просечан укупни развојни коефицијент на трећем мерењу има 2 односно 3,3%.

Изразито висок коефицијент има 11 односно 18,3%. Један испитаник (1,7%) је

у категорији просечно ниског коефицијента.

У групи Центар просечно висок и висок коефицијент има 6 односно

10.0% испитаника. Изразито висок коефицијент има 11 односно 18,3%

испитаника. У групи са просечним коефицијентом има 2 односно 6,7%

52

Page 53: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

испитаника. Изразито низак коефицијент имају 4 односно 13,3%, а 1 је у

категорији просечно ниског коефицијента (3,3%). У категорији низак

коефицијент на трећем мерењу нема испитаника.

Група Колевка на трећем мерењу укупног развојног коефицијента највише

испитаника 28 односно 93,3% има изразито низак коефицијент. Низак

коефицијент има 2 (6,7%) испитаника. Просечно низак, просечан, просечно

висок, висок, изразито висок коефицијент на трећем мерењу нису имали

испитаници из групе Колевка.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r=0.830.

Графикон 6. Укупни развојни коефицијент 3 у односу на смештај и време

започињања третмана

Графикон 6. још јасније показује неповољну дистрибуцију укупног развојног

коефицијента на трећем мерењу групе Колевка у односу на групу Центаr

53

Page 54: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 7. Развојни коефицијент моторика 4 у односу на смештај и време

започињања третмана

Развојни коефицијент моторика 4група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просечан Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просечно висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

изразито висок Бр 0 18 18

% .0% 60.0% 30.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 7. нам показује да од укупног броја испитаника на четвртом

мерењу развојног коефицијента моторике, изразито низак коефицијент има 29

односно 48% испитаника. Изразито висок коефицијент има 18 односно 30,0%

испитаника. Просечно висок, висок и низак коефицијент има по 4 односно 6,7%

испитаника. Просечан коефицијент има 1 испитаник (1,7%).

У групи Центар изразито висок развојни коефицијент моторике на

четвртом мерењу има 18 односно 30,0%. Просечно висок и висок коефицијент

има 4 односно 6,7% испитаника. Изразито низак коефицијент моторике има 3

односно 10,0%. Просечан коефицијент има 1 односно 1,7% испитаника. Нема

испитаника са ниским развојним коефицијентом моторике на четвртом мерењу.

У групи Колевка изразито низак коефицијент моторике има 26 односно

86,7% испитаника. Низак коефицијент има 4 односно 13,3% испитаника, док у

54

Page 55: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

категорији просечан, просечно висок, висок, изразито висок коефицијент нема

испитаника.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0.01 при r=0,875.

Графикон 7. Развојни коефицијент моторика 4 у односу на смештај и

време започињања третмана

На графикону 7. је јасно уочљива неповољна дистрибуција развојног

коефицијента моторике на четвртом мерењу групе Колевка у односу на групу

Центар.

55

Page 56: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 8. Укупни развојни коефицијент 4 у односу на смештај и време

започињања третмана

Укупни развојни коефицијент 4група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 28 3 31

% 93.3% 10.0% 51.7%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просечан Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

просечно висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

висок Бр 0 12 12

% .0% 40.0% 20.0%

изразито висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

У табели 8. се види да је од укупног броја испитаника, њих 31 односно

51,7% било у категорији изразито ниског укупног развојног коефицијента на

четвртом мерењу. Висок укупан развојни коефицијент има 12 односно 20,0%

испитаника, а изразито висок коефицијент има 9 односно 15,0%. Два

испитаника (3,3%) су у категорији низак и просечно висок коефицијент, док

просечан развојни коефицијент имају 4 односно 6,7% испитаника.

У групи Центар висок коефицијент има 12 односно 40,0%, изразито

висок има 9 (30,0%) испитаника. Изразито низак развојни коефицијент има 3

(10,0%), просечан има 4 односно 13,3% испитаника, просечно висок има 2

(6,7%), а нема испитаника у категорији низак укупан развојни коефицијент на

четвртом мерењу.

У групи Колевка изразито низак развојни коефицијент има 28 односно

56

Page 57: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

93,3% испитаника, док низак коефицијент има 2 (6,7%) испитаника. Просечан,

просечно висок, висок, изразито висок коефицијент на четвртом мерењу нису

имали испитаници у групи Колевка.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001при r=0,868.

Графикон 8. Укупни развојни коефицијент 4 у односу на смештај и време

започињања третмана

На графикону 8. се јасно уочава неповољна дистрибуција укупног

развојног коефицијента на четвртом мерењу групе Колевка у односу на групу

Центар.

57

Page 58: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 9. Развојни коефицијент моторика 5 у односу на смештај и време

започињања третмана

Развојни коефицијент моторика 5група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просечно висок Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

изразито висок Бр 0 22 22

% .0% 73.3% 36.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 9. нам показује да је на петом мерењу развојног коефицијента

моторике изразито низак коефицијент имало 29 односно 48,3% испитаника. У

категорији изразито високог коефицијента је 22 односно 36,7% испитаника.

Низак и висок коефицијент има 4 (6,7%) испитаника. Један (1,7%) испитаник

има просечно висок коефицијент.

У групи Центар изразито висок развојни коефицијент моторике 5 има 22

(73,3%) испитаника. Висок коефицијент има 4 односно 13,3% испитаника, а

изразито низак коефицијент има 3 (10,0%) испитаника. Са просечно високим

коефицијентом је један (3,3%) испитаник, а низак коефицијент нема ни један

испитаник.

У групи Колевка изразито низак коефицијент моторике на петом мерењу

има 26 односно 86,7% и низак коефицијент 4 (13,3%) испитаника. Просечан,

просечно висок, висок, изразито висок развојни коефицијент моторике на петом

мерењу нема ни један испитаник.

58

Page 59: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Корелационом анализом установљена је статистички значајна

корелација на нивоу p<0,001 при r=0,891.

Графикон 9. Развојни коефицијент моторике 5 у односу на смештај и

време започињања третмана

Графикон 9. још јасније указује на неповољну дистрибуцију нивоа

развојног коефицијента моторике 5 у групи Колевка, у односу на групу Центар.

59

Page 60: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 10. Укупни развојни коефицијент 5 у односу на смештај и време

започињања третмана

Укупни развојни коефицијент 5група

Укупноколевка центар

изразито низак Бр 28 3 31

% 93.3% 10.0% 51.7%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просечно висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

висок Бр 0 8 8

% .0% 26.7% 13.3%

изразито висок Бр 0 16 16

% .0% 53.3% 26.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 10. нам показује да је на петом тестирању укупног развојног

коефицијента 31 (51,7%) испитаника било у категорији изразито ниског

коефицијента. Низак коефицијент има 2 односно 3,3% испитаника, просечно

висок има 3 односно 5,0%, висок има 8 односно 13,3%, а изразито висок

коефицијент има 16 односно 26,7% испитаника.

Посматрајући дистрибуцију испитаника по групама видимо да у групи

Центар изразито висок укупни развојни коефицијент на петом мерењу има 16

односно 53,3% испитаника. Висок коефицијент има 8 односно 26,7%, а

просецно висок 3 (10,0%) испитаника. Изразито низак развојни коефицијент на

петом мерењу има 3 односно 10,0% испитаника. Нема испитаника са ниским

развојним коефицијентом.

У групи Колевка изразито низак коефицијент има 28 односно 93,3%

испитаника. Низак коефицијент има 2 (6,7%) испитаника. Просечно висок,

висок, изразито висок коефицијент немају испитаници у групи Колевка.

60

Page 61: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Корелационом анализом установљена је статистички значајна

корелација на нивоу p<0,001 при r=0,888.

Графикон 10. Укупни развојни коефицијент 5 у односу на смештај и

време започињања третмана

Графикон 10. нам јасно указује на неповољну дистрибуцију укупног

развојног коефицијента 5 у групи Колевка у односу на групу Центар.

61

Page 62: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

У намери да сагледамо да ли се постигнућа применом третмана могу

приписати припадности групи испитаника, односно времену започињања

дефектолошког третмана у Центру у односу на Колевку, употребили смо

АНОВА модел статистичке анализе која има за циљ установљавање разлика

постигнућа различитих група испитаника. Резултате те анализе приказујемо у

табелама11 и 12.

Табела 11. Аритметичке средине на тестовима (сирови скорови) према припадности групи

Аритметичке средине на тестовима (сирови скорови) према припадности групи

N MeanStd. Deviation

Std. Error

95% Confidence Interval for MeanLower Bound Upper Bound

Тотални развојни коефицијент1

колевка 30 50.0500 12.67794 2.31466 45.3160 54.7840центар 30 80.2000 24.56276 4.48453 71.0281 89.3719Тотал 60 65.1250 24.63051 3.17978 58.7623 71.4877

Развојни коефицијент Моторика2

колевка 30 54.6500 11.59753 2.11741 50.3194 58.9806центар 30 101.9033 30.88820 5.63939 90.3695 113.4372Тотал 60 78.2767 33.20764 4.28709 69.6982 86.8551

Тотални развојни коефицијент2

колевка 30 50.4000 13.02147 2.37738 45.5377 55.2623центар 30 96.1100 24.92949 4.55148 86.8012 105.4188Тотал 60 73.2550 30.33183 3.91582 65.4195 81.0905

Развојни коефицијент Моторика3

колевка 30 54.6500 11.59753 2.11741 50.3194 58.9806центар 30 110.8067 23.65976 4.31966 101.9720 119.6414Тотал 60 82.7283 33.80850 4.36466 73.9947 91.4620

Тотални развојни коефицијент3

колевка 30 50.4000 13.02147 2.37738 45.5377 55.2623центар 30 113.6667 28.10921 5.13202 103.1705 124.1628Тотал 60 82.0333 38.59195 4.98220 72.0640 92.0027

Развојни коефицијент Моторика4

колевка 30 54.6500 11.59753 2.11741 50.3194 58.9806центар 30 124.3033 26.18969 4.78156 114.5239 134.0827Тотал 60 89.4767 40.45618 5.22287 79.0257 99.9276

Тотални развојни коефицијент4

колевка 30 50.4000 13.02147 2.37738 45.5377 55.2623центар 30 116.2800 23.66361 4.32036 107.4439 125.1161Тотал 60 83.3400 38.23630 4.93628 73.4625 93.2175

Развојни коефицијент Моторика5

колевка 30 54.6500 11.59753 2.11741 50.3194 58.9806центар 30 129.8200 25.44086 4.64484 120.3202 139.3198Тотал 60 92.2350 42.67107 5.50881 81.2119 103.2581

Тотални развојни коефицијент5

колевка 30 50.4000 13.02147 2.37738 45.5377 55.2623центар 30 122.4900 23.75011 4.33616 113.6216 131.3584Тотал 60 86.4450 41.01048 5.29443 75.8509 97.0391

62

Page 63: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 12.. Испитивање разлика коефицијената у односу на

припадност групи

Коефицијенти Сума квадрата

степени слободе Сигнификантност.

Развојни коефицијент Моторика1

Између група 88.817 1 .000Унутар групе 102.033 58Укупно 190.850 59

Укупни развојни коефицијент1

Између група 62.017 1 .000Унутар групе 78.833 58Укупно 140.850 59

Развојни коефицијент Моторика2

Између група 126.150 1 .000Унутар групе 102.433 58Укупно 228.583 59

Укупни развојни коефицијент2

Између група 126.150 1 .000Унутар групе 72.833 58Укупно 198.983 59

Развојни коефицијент Моторика3

Између група 209.067 1 .000Унутар групе 80.933 58Укупно 290.000 59

Укупни развојни коефицијент3

Између група 264.600 1 .000Унутар групе 119.733 58Укупно 384.333 59

Развојни коефицијент Моторика4

Између група 340.817 1 .000Унутар групе 104.167 58Укупно 444.983 59

Укупни развојни коефицијент4

Између група 290.400 1 .000Унутар групе 95.333 58Укупно 385.733 59

Развојни коефицијент Моторика5

Између група 385.067 1 .000Унутар групе 100.267 58Укупно 485.333 59

Укупни развојни коефицијент5

Између група 355.267 1 .000Унутар групе 95.733 58Укупно 451.000 59

Према подацима приказаним у табели 12. видимо да је утврђено

постојање статистички значајне разлике између испитиваних група Центар у

односу на групу из Колевке у смислу значајно бољих постигнућа деце из

Центра. То показују сигнификанте вредности утврђених статистичких разлика

које се увек налазе на нивоу значајности p˂0,001. Оваква ситуација

недвосмислено говори о квалитету примењеног хабилитационог третмана у

Центру, јер се запажа значајно боље постигнуће испитаника из те установе у

63

Page 64: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

односу на испитанике из Колевке.

4.2. Развојни коефицијент испитаника према фреквентности примењеног

третмана

Након испитивања постојања корелативних односа чињенице да

испитаници долазе из Центра односно Колевке и утврђивања статистички

значајних разлика постигнућа испитиваних група, у складу са трећом

постављеном хипотезом која говори да фреквентност примене хабилитационог

третмана доприноси квалитетнијем отклањању сметњи, приступићемо анализи

података по истом моделу и у овом случају.

Табела 13. Развојни коефицијент моторика 1 и фреквентност третмана

Развојни коефицијент моторика1

фреквентност третмана

Укупноједном дневно

три пута дневно

изразито низак Бр 26 6 32% 86.7% 20.0% 53.3%

низак Бр 1 0 1% 3.3% .0% 1.7%

просечно низак Бр 3 8 11% 10.0% 26.7% 18.3%

просечан Бр 0 6 6% .0% 20.0% 10.0%

просечно висок Бр 0 6 6% .0% 20.0% 10.0%

висок Бр 0 2 2% .0% 6.7% 3.3%

изразито висок Бр 0 2 2% .0% 6.7% 3.3%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Посматрајући табелу 13 видимо да се преко половине испитаника

(32 односно 53,3%) налази у категорији изразито ниског коефицијента

моторике 1, док је 11 (18%) има просечно низак коефицијент. Низак

коефицијент на првом мерењу има 1 односно 18,3% испитаник, а по 2 (3,3%) су

у категорији висок и изразито висок развојни коефицијент моторике на првом

мерењу.

Посматрајући дистрибуцију резултата по групама, видимо да у групи

64

Page 65: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

испитаника са третманом 3 пута недељно тј. у групи Центар је највећа

заступљеност у категорији просечно ниског коефицијента моторике 1, где је

евидентирано осморо испитаника (26,7%), док се подједнак број те деце налази

у категоријама висок и изразито висок развојни коефицијент моторике 1 (2

односно 6,7%). Такође, подједнак број испитаника је у категорији изразито

низак и просечан (6 односно 20,0%).

Што се тиче испитаника према којима се третман примењује један пута

недељно, односно у групи Колевка, највише њих има изразито низак

коефицијент (26 односно 86,7%), док низак коефицијент има један испитаник

(3,3%). Просечно низак коефицијент има 3 односно 10,0% испитаника.

Просечан, просечно низак, висок, изразито висок развојни коефицијент

моторика 1 нема ни један испитаник.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна

корекација на нивоу p<0,001 при r=0,682.

Графикон 13. Развојни коефицијент моторика 1 у односу на фреквентност

третмана

Графикон 13. нам јасно указује на неповољну дистрибуцију развојног

коефицијента моторике 1 код испитаника који су третман имали један пута

недељно у односу на оне који су третман имали три пута недељно тј. групе

65

Page 66: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Колевка у односу на групу Центар.

Табела 14. Укупни развојни коефицијент 1 у односу на фреквентност третмана

Укупни развојни коефицијент1

фреквентност третмана

Укупноједном дневно

три пута дневно

изразито низак Бр 29 8 37% 96.7% 26.7% 61.7%

низак Бр 1 4 5% 3.3% 13.3% 8.3%

просечно низак Бр 0 6 6% .0% 20.0% 10.0%

просечан Бр 0 2 2% .0% 6.7% 3.3%

просечно висок Бр 0 10 10% .0% 33.3% 16.7%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 14. нам показује да је од укупно 60 испитаника њих 37 (61,7%) у

категорији изразито ниског укупног развојног коефицијента моторике 1.

Просечно висок има 10 односно 16,7% испитаника, а просечно низак

коефицијент има 6 односно 10,0% испитаника. Низак коефицијент има 5 ( 8,3%),

а два испитаника (3,3%) су у категорији просечног укупног развојног

коефицијента 1.

У групи Центар где се третман примењује три пута недељно просечно

висок коефицијент има 10 односно 33,3%, док изразито низак има 8 (26,7%)

испитаника. Просечно низак има 6 односно 20,0%, а низак коефицијент има 4

(13,3%) испитаника. Два испитаника (6,7%) имају просечан укупни развојни

коефицијент 1.

Што се тиче испитаника према којима се третман примењује један пута

недељно, а то је у групи Колевка, изразито низак коефицијент има 29 односно

96,7%, а један (3,3%) има низак укупни развојни коефицијент 1. Нема

испитаника у категорији просечно низак, просечан, просечно висок, висок,

изразито висок коефицијент.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

66

Page 67: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

на нивоу p<о,оо1 при r=0,664.

Графикон 14. Укупни развојни коефицијент 1 у односу на фреквентност

третмана

Укупни развојни коефицијент 1 у односу на фреквентност третмана

приказује неповољну дистрибуцију групе Колевка у односу на групу Центар.

67

Page 68: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 15. Развојни коефицијент моторика 2 у односу на фреквентност

третмана

Развојни коефицијент моторика 2

фреквентност

третмана

Укупно

једном

дневно

три пута

дневно

изразито низак Бр 26 4 30

% 86.7% 13.3% 50.0%

низак Бр 4 3 7

% 13.3% 10.0% 11.7%

просечно низак Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просечан Бр 0 12 12

% .0% 40.0% 20.0%

просечно висок Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

изразито висок Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 15. нам показује да је од укупно 60 испитаника на другом мерењу

развојног коефицијента моторике, њих 30 односно 50,0% у категорији изразито

ниског коефицијента, док просечан коефицијент има 12 односно 20,0%

испитаника. Просечно висок и изразито висок развојни коефицијент моторике 2

има по пет испитаника (8,3%). Низак коефицијент има 7 односно 11,7%

испитаника. Један испитаник (1,7%) има просечно низак коефицијент.

Што се тиче испитаника према којима се третман примењује три пута

недељно тј. група Центар просечан коефицијент има 12 односно 20,0%)

испитаника. Просечно висок и изразито висок коефицијент има подједнак број

испитаника (5 односно 8,3%). Изразито низак коефицијент има 4 (13,3%), док 3

68

Page 69: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

(10%) има низак развојни коефицијент моторике на другом мерењу.

У групи Колевка изразито низак коефицијент има 26 односно 86,7%

испитаника, док 4 (13,3%) има низак развојни коефицијент моторике на другом

мерењу. Просечно низак, просечан, просечно висок, изразито висок

коефицијент нема ниједан испитаник.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r=0,743.

Графикон 15. Развојни коефицијент моторика 2 у односу на фреквентост

третмана

Графикон 15. још јасније приказује неповољну дистрибуцију развојног

коефицијента моторике 2 групе Колевка у односу на групу Центар.

69

Page 70: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 16. Укупни развојни коефицијент 2 у односу на фреквентност третмана

Укупни развојни коефицијент 2

фреквентност

третмана

Укупно

једном

дневно

три пута

дневно

изразито низак Бр 28 4 32

% 93.3% 13.3% 53.3%

низак Бр 2 1 3

% 6.7% 3.3% 5.0%

просечно низак Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

просечан Бр 0 11 11

% .0% 36.7% 18.3%

просечно висок Бр 0 7 7

% .0% 23.3% 11.7%

висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

изразито висок Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 16. нам показује да је од укупно 60 испитаника њих 32 (53,3%)

имало изразито низак укупни развојни коефицијент на другом мерењу. Низак,

просечно низак и висок коефицијент има има по 3 односно 5,0% испитаника.

Просечан укупни развојни коефицијент 2 има 11 односно 18,3% испитаника.

Просечно висок коефицијент има 7 односно 11,7% испитаника, а један

испитаник (1,7%) је у категорији изразито високог коефицијента.

Што се тиче испитаника код којих се третман проводио три пута

недељно тј. у групи Центар, највише испитаника је у категорији просечног

70

Page 71: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

коефицијента (11 односно 36,7%). Изразито низак укупни развојни коефицијент

на другом мерењу имају 4 односно 13,3% испитаника. Просечно висок

коефицијент имају 7 односно 23,3% испитаника. По 3 (10,0%) испитаника је у

категорији просечно низак и висок укупни развојни коефицијент моторика 2.

Један испитаник (3,3%) има низак коефицијент.

У групи Колевка, где се третман спроводио један пута недељно изразито

низак укупни развојни коефицијент 2 има 28 односно 93,3% испитаника. Низак

коефицијент имају два (6,7%) испитаника. Просечно низак, просечан, просечно

висок, висок укупни развојни коефицијент нема ни један испитаник.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r =0,796.

Графикон 16. Укупни развојни коефицијент 2 у односу на фреквентност

третмана

На графикону 16. јасно се уочава неповољна дистрибуција укупног

развојног коефицијента 2 групе Колевка у односу на групу Центар.

71

Page 72: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 17. Развојни коефицијент моторика 3 у односу на фреквентност

третмана

Развојни коефицијент моторика 3

фреквентност

третмана

Укупно

једном

дневно

три пута

дневно

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просечно низак Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просечан Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

просечно висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

изразито висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 17 нам показује да је укупно 29 (48,3%) испитаника имало

изразито низак развојни коефицијент моторике на трећем мерењу. Просечно

висок и висок коефицијент има по 9 односно 15,0% испитаника. Низак

коефицијент има 4 (6,7%), а изразито висок има 3 односно 5,0% испитаника.

Један испитаник (1,7%) је у категорији просечно ниског коефицијента.

У групи Центар, где је третман примењиван три пута недељно просечно

висок, висок коефицијент има 9 односно 30,0%. Просечан коефицијент има 5

односно 16,7%. Изразито висок и изразио низак развојни коефицијент моторике

72

Page 73: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

на трећем мерењу има по 3 (10,0%) испитаника. Један (3,3%) има просечно

низак коефицијент.

У групи Колевка изразито низак коефицијент моторике 3 има 26 односно

86,7%, док низак има 4 односно 13,3% испитаника. Просечно низак, просечан,

просечно висок, висок, изразито висок коефицијент нема ни један испитаник.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0.001 при r =0,849.

Графикон 17. Развојни коефицијент моторика 3 у односу на

фреквентност третмана

Графикон 17. нам јасно показује неповољну дистрибуцију развојног

коефицијента моторике 3 код испитаника где је третман примењиван један пута

недељно тј. у групи Колевка у односу на групу Центар, где се третмен

примењивао три пута недељно.

73

Page 74: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 18. Укупни развојни коефицијент 3 у односу на фреквентност третмана

Укупни развојни коефицијент 3

фреквентност

третмана

Укупно

једном

дневно

три пута

дневно

изразито низак Бр 28 4 32

% 93.3% 13.3% 53.3%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просечно низак Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просечан Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

просечно висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

изразито висок Бр 0 11 11

% .0% 36.7% 18.3%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 18. нам показује да од укупног броја испитаника њих 32 (53,3%)

има изразито низак укупни развојни коефицијент на трећем мерењу. Изразито

висок коефицијент има 11 односно 18,3%, док просечно висок и висок

коефицијент имају по 6 (10.0%) испитаника. Низак и просечан коефицијент

имају по 2 (3,3%) испитаника. Један (1,7%) је у категорији просечно ниског

коефицијента.

У групи Центар где се третман примењује три пута недељно изразито

висок коефицијент има 11 односно 36,7% испитаника. Просечно висок и висок

коефицијент имају по 6 односно 20,0% испитаника. Изразито низак коефицијент

74

Page 75: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

има 4 (13,3%) испитаника. Просечан коефицијент имају два (6,7%), а просечно

низак један (3,3%) испитаника.

Што се тиче испитаника где се третман примењује један пута недељно тј.

у групи Колевка изразито низак коефицијент има 28 односно 93,3% испитаника,

док низак коефицијент има два (6,7%) испитаника. Просечно низак, просечан,

просечно висок, висок, изразито висок коефицијент нема испитаника на трећем

мерењу укупног развојног коефицијента.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p < 0,001 при r =0,830.

Графикон 18. Укупни развојн коефицијент 3 у односу на фреквентност третмана

Графикон 18. још јасније показује неповољну дистрибуцију нивоа укупног

развојног коефицијента 3 групе Колевка у односу на групу Центар.

75

Page 76: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 19. Развојни коефицијент моторика 4 у односу на фреквентност

третмана

Развојни коефицијент моторика 4

фреквентност

третмана

Укупно

једном

дневно

три пута

дневно

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просечан Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просечно висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

изразито висок Бр 0 18 18

% .0% 60.0% 30.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 19. нам показује да је од укупно 60 испитаника њих 29 (48,3%) у

категорији изразито ниског развојног коефицијента моторике на четвртом

мерењу. Низак, просечно висок и висок коефицијент имају 4 односно 6,7%

испитаника. Изразито висок коефицијент има 18 односно 30,0% испитаника.

Један испитаник (1,7%) је у категорији просечног коефицијента.

Испитаници из групе Центар, где се третман примењује три пута

недељно, изразито висок коефицијент има 18 односно 60% деце. Просечно

висок и висок развојни коефицијент на четвртом мерењу има 4 односно 13,3%

испитаника. Изразито низак коефицијент имају 3 (10.0%), а просечан један

(3,3%) испитаника.

76

Page 77: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

У групи Колевка, где се третман примењује једном недељно, изразито

низак развојни коефицијент моторика 4 има 26 односно 86,7% испитаника, док

низак коефицијент има 4 односно 13,3%. Нема испитаника у категоријама

просечан, просечно висок, висок, изразито висок развојни коефицијент

моторике 4.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p< 0,001 при r = 0,875.

Графикон 19. Развојни коефицијент моторика 4 у односу на фреквентност

третмана

Графикон 19. јасно приказује неповољну дистрибуцију развојног

коефицијента моторике 4 групе Колевка, где се третман примењивао једном

недељно, у односу на групу Центар, где се третман примењивао три пута

недељно.

77

Page 78: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 20. Укупни развојни коефицијент 4 у односу на фреквентност третмана

Укупни развојни коефицијент 4

фреквентност

третмана

Укупно

једном

дневно

три пута

дневно

изразито низак Бр 28 3 31

% 93.3% 10.0% 51.7%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просечан Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

просечно висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

висок Бр 0 12 12

% .0% 40.0% 20.0%

изразито висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 20. нам приказује укупни развојни коефицијент на четвртом

мерењу где видимо да је од укупно 60 испитаника њих 31 (51,7%) у категорији

изразито ниског коефицијента. Висок коефицијент има 12 односно 20,0%, а

изразито висок 9 (15,0%) испитаника. Просечан развојни коефицијент имају 4

(6,7%) испитаника. Низак и просечно висок имају по два (3,3%) испитаника.

Испитаници из групе Центар где се третман примењивао три пута

недељно највише деце је било у категорији високог коефицијента (12, односно

40,0%). Изразито висок укупни развојни коефицијент на четвртом мерењу

имало је 9 (30,0%) испитаника. У категорији просечан је 4 односно 13,3%

испитаника. Изразито низак коефицијент има 3 односно 10,0%, док просечно

висок укупни развојни коефицијент 4 има 2 (6,7%) испитаника.

78

Page 79: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

У групи Колевка изразито низак коефицијент има 28 односно 93,3%, док

низак има 2 (6,7%) испитаника. Просечан, просечно висок, висок, изразито

висок коефицијент на четвртом мерењу нема ни један испитаник.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна

корелација на нивоу p< 0,001 при r = 0,868.

Графикон 20. Укупни развојни коефицијент 4 у односу на фреквентност

третмана

На графикону 20. се јасно види неповољна дистрибуција укупног

развојног коефицијента 4 групе Колевка, где се третман примењивао једном

недељно, у односу на групу Центар, где је примењиван три пута недељно.

79

Page 80: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 21. Развојни коефицијент моторика 5 у односу на

фреквентност третмана

Развојни коефицијент моторика 5фреквентност третмана

Укупноједном дневно три пута дневно

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просечно висок Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

изразито висок Бр 0 22 22

% .0% 73.3% 36.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 21. нам показује да је на петом мерењу развојног коефицијента

моторикек, од укупног броја испитаника њих 29 (48,3%) имало изразито низак

коефицијент. Изразито висок коефицијент има 22 односно 36,7% испитаника. У

категорији низак и висок развојни коефицијент 5 има по 4 (6,7%) испитаника,

један је са просечно високим коефицијентом.

Група Центар има 22, односно 73,3% испитаника са изразито високим

развојним коефицијентом моторике на петом мерењу. Висок коефицијент има 4

(13,3%), док изразито низак има 3 односно 10,0% испитаника. Један (3,3%)

испитаник је у категорији просечно високог коефицијента.

Колевка, где се третман примењује један пута недељно има највише

испитаника са изразито ниским развојним коефицијентом моторике на петом

мерењу (26, односно 86,7%), а низак коефицијент имају 4 (13,3%) испитаника.

Просечно висок, висок, изразито висок коефицијент нема ни један испитаник.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p< 0,001 при r = 0,891.

80

Page 81: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 21. Развојни коефицијент моторика 5 у односу на фреквентност

третмана

Графикон 21. јасно показује неповољну дистрибуцију нивоа развојног

коефицијента моторике на петом мерењу групе Колевка, у односу на групу

Центар.

81

Page 82: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 22. Укупни развојни коефицијент 5 у односу на фреквентност третмана

Укупни развојни коефицијент 5

фреквентност

третмана

Укупно

једном

дневно

три пута

дневно

изразито низак Бр 28 3 31

% 93.3% 10.0% 51.7%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просечно висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

висок Бр 0 8 8

% .0% 26.7% 13.3%

изразито висок Бр 0 16 16

% .0% 53.3% 26.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 22 нам показује да је од укупно 60 испитаника њих 31, односно

51,7% је у категорији изразито ниског укупног развојног коефицијента на

петом мерењу. Изразито висок коефицијент има 16 односно 26,7%, док висок

има 8 (13,3%) испитаника. У категорији просечно висок укупни развојни

коефицијент су 3 (5,0%), а низак коефицијент имају 2 (3,3%) испитаника.

У групи Центар где се третман примењивао три пута недељно највише

испитаника (16 односно 53.3%) је у категорији изразито високог коефицијента,

док висок коефицијент има 8 (26,7%). Три (10,0%) испитаника су у категорији

изразито низак и просечно висок укупни развојни коефицијент.

Група Колевка, где се третман примењује један пута недељно највише

испитаника има у категорији изразито ниског коефицијента (28 односно 93,3%),

док у категорији низак коефицијент има 2 (6,7%) испитаника. Нема испитаника

82

Page 83: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

у категоријама просечно висок, висок, изразито висок укупни развојни

коефицијент моторике на петом мерењу.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивуо p< 0,001 при r = 0888.

Графикон 22. Укупни развојни коефицијент 5 у односу на фреквентност

третмана

Графикон 22. нам јасно показује неповољну дистрибуцију укупног

развојног коефицијента на петом мерењу групе Колевка, где се третман

примењивао један пута недељно, у односу на групу Центар, где се примењивао

три пута недељно.

83

Page 84: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 23. Аритметичке средине постигнућа у односу на фреквентност

хабилитационог третмана

Постигнућа испитаника у односу на фреквентност третмана

N ASStd. Deviation Std. Error

Развојни коефицијент Моторика1

једном дневно 30 1.2333 .62606 .11430три пута дневно

30 3.6667 1.76817 .32282

Укупно 60 2.4500 1.79854 .23219Укупни развојни коефицијент1

једном дневно 30 1.0333 .18257 .03333три пута дневно

30 3.0667 1.63861 .29917

Укупно 60 2.0500 1.54509 .19947Развојни коефицијент Моторика2

једном дневно 30 1.1333 .34575 .06312три пута дневно

30 4.0333 1.84733 .33728

Укупно 60 2.5833 1.96832 .25411Укупни развојни коефицијент2

једном дневно 30 1.0667 .25371 .04632три пута дневно

30 3.9667 1.56433 .28561

Укупно 60 2.5167 1.83646 .23709Развојни коефицијент Моторика3

једном дневно 30 1.1333 .34575 .06312три пута дневно

30 4.8667 1.63440 .29840

Укупно 60 3.0000 2.21704 .28622Укупни развојни коефицијент3

једном дневно 30 1.0667 .25371 .04632три пута дневно

30 5.2667 2.01603 .36807

Укупно 60 3.1667 2.55228 .32950Развојни коефицијент Моторика4

једном дневно 30 1.1333 .34575 .06312три пута дневно

30 5.9000 1.86344 .34022

Укупно 60 3.5167 2.74629 .35454Укупни развојни коефицијент4

једном дневно 30 1.0667 .25371 .04632три пута дневно

30 5.4667 1.79527 .32777

Укупно 60 3.2667 2.55692 .33010Развојни коефицијент Моторика5

једном дневно 30 1.1333 .34575 .06312три пута дневно

30 6.2000 1.82700 .33356

Укупно 60 3.6667 2.86810 .37027Укупни развојни коефицијент5

једном дневно 30 1.0667 .25371 .04632три пута дневно

30 5.9333 1.79911 .32847

84

Page 85: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Постигнућа испитаника у односу на фреквентност третманаУкупно 60 3.5000 2.76479 .35693

85

ANOVA

Sum of

Squares df

Mean

Square F Sig.

Razvojni koeficijent

Motorika1

Između grupa 88.817 1 88.817 50.487 .000

Unutar grupe 102.033 58 1.759

Ukupno 190.850 59

Ukupni razvojni

koeficijent1

Između grupa 62.017 1 62.017 45.627 .000

Unutar grupe 78.833 58 1.359

Ukupno 140.850 59

Razvojni koeficijent

Motorika2

Između grupa 126.150 1 126.150 71.429 .000

Unutar grupe 102.433 58 1.766

Ukupno 228.583 59

Ukupni razvojni

koeficijent2

Između grupa 126.150 1 126.150 100.458 .000

Unutar grupe 72.833 58 1.256

Ukupno 198.983 59

Razvojni koeficijent

Motorika3

Između grupa 209.067 1 209.067 149.825 .000

Unutar grupe 80.933 58 1.395

Ukupno 290.000 59

Ukupni razvojni

koeficijent3

Između grupa 264.600 1 264.600 128.175 .000

Unutar grupe 119.733 58 2.064

Ukupno 384.333 59

Razvojni koeficijent

Motorika4

Između grupa 340.817 1 340.817 189.767 .000

Unutar grupe 104.167 58 1.796

Ukupno 444.983 59

Ukupni razvojni

koeficijent4

Između grupa 290.400 1 290.400 176.677 .000

Unutar grupe 95.333 58 1.644

Ukupno 385.733 59

Razvojni koeficijent Između grupa 385.067 1 385.067 222.745 .000

Page 86: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

4.3. Развојни коефицијент испитаника према врсти примењеног третмана

У складу са другом постављеном хипотезом, према којој смо

претпоставили да ће тимски, мултидисциплинарни, интегрални, интегративни

приступ допринети успешнијем и квалитетнијем отклањању сметњи у

моторичком развоју, применићемо исти модел обраде и анализе података, као и

код припадности групи и фреквентности третмана.

Табела 25. Развојни коефицијент моторика 1 у односу на врсту примењеног

третмана

Развојни коефицијент моторика 1врста третман

Укупнонема имаизразито низак Бр 26 6 32

% 86.7% 20.0% 53.3%низак Бр 1 0 1

% 3.3% .0% 1.7%просецно низак Бр 3 8 11

% 10.0% 26.7% 18.3%просецна Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%просецно висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%изразито висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 25 нам показује да је од укупно 60 испитаника њих 32 (53,3%)

има изразито низак развојни коефицијент моторике на првом мерењу, док

просечно низак коефицијент има 11 односно 18,3% испитаника. У категорији

просечан и просечно висок је по 6 (10,0%) испитаника. Висок и изразито висок

развојни коефицијент моторике 1 има по 2 (3,3%) испитаника. Један ( 1,7%) је у

категорији ниског коефицијента.

Када је реч о групи Центар где постоји сарадник у третману, просечно

86

Page 87: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

низак коефицијент има 8 односно 26,7% испитаника. Подједнак број испитаника

6 (20,0%) је у категоријама изразито низак, просечан, просечно висок развојни

коефицијент моторике на првом мерењу. Висок и изразито висок коефицијент

имају по 2 (6,7%) испитаника.

У групи Колевка где нема сарадника у третману највише испитаника је у

категорији изразито низак развојни коефицијет моторике на првом мерењу (26

односно 86,7%). Просечно низак коефицијент има 3 односно 10,0%, а један

(3,3%) испитаник има низак развојни коефицијент моторике на првом мерењу.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r = 0,682.

Графикон 25. Развојни коефицијент моторике 1 у односу на врсту примењеног

третмана

Графикон 25 нам јасно приказује негативну дистрибуцију нивоа

развојног коефицијента моторике 1 у групи Колевка, где не постоји сарадник у

третману, у односу на групу Центар, где постоје сарадници у третману.

87

Page 88: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 26. Укупни развојни коефицијент 1 у односу на врсту

примењеног третмана

Укупни развојни коефицијент 1 врсте третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 29 8 37

% 96.7% 26.7% 61.7%

низак Бр 1 4 5

% 3.3% 13.3% 8.3%

просецно низак Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

просецна Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

просецно висок Бр 0 10 10

% .0% 33.3% 16.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 26 нам показује ниво укупног развојног коефицијента на првом

мерењу, где видимо да од 60 испитаника изразито низак коефицијент има 37

односно 61 7%, док просечно висок има 10 (16,7%), а просечно низак има 6

(10%) испитаника. У категорији ниског коефицијента је 5 (8,3%), а просечан

коефицијент има 2 (3,3%) испитаника.

Што се тиче групе Центар, где постоји сарадник у третману, просечно

висок укупни развојни коефицијент на првом мерењу има 10, односно 16,7%

испитаника, док изразито низак коефицијент има 8, односно 26,7% испитаника.

Просечно низак коефицијент има 6, односно 20,0%, а низак 4 односно 13,3%

испитаника. Два испитаника (3,3%) је у категорији просечног укупног развојног

коефицијента 1.

У групи Колевка где нема сарадника у третману највише испитаника њих

29 (96,7%) има изразито низак, а један (3,3%) испитаник низак укупни развојни

коефицијент на првом мерењу. Нема испитаника у категорији просечно низак,

88

Page 89: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

просечан, просечно висок укупни развојни коефицијент на првом мерењу.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p< 0,001 при r = 0,664.

Графикон 26. Укупни развојни коефицијент 1 у односу на врсту примењеног

третмана

На графикону 26. можемо још јасније уочити негативну дистрибуцију

укупног развојног коефицијента на првом мерењу групе Колевка, у односу на

групу Центар.

89

Page 90: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 27. Развојни коефицијент моторика 2 у односу на врсту примењеног

третманa

Развојни коефицијент моторика 2врсте третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 26 4 30

% 86.7% 13.3% 50.0%

низак Бр 4 3 7

% 13.3% 10.0% 11.7%

просецно низак Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просецна Бр 0 12 12

% .0% 40.0% 20.0%

просецно висок Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

изразито висок Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 27 нам приказује да је од укупно 60 испитаника, изразито низак

развојни коефицијент моторике на другом мерењу има 30, односно 50%

испитаника, док просечан има 12 (20,0%). У категорији низак развојни

коефицијент је 7 (11,7%), а просечно висок и изразито висок коефицијент има

по 5, односно 8,3% испитаника. Један (1,7%) испитаник има просечно низак

развојни коефицијент моторика 2

Што се тиче групе Центар, где постоји сарадник у третману, просечан

развојни коефицијент моторике на другом мерењу има 12, односно 40,0%

90

Page 91: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

испитаника. У категорији просечно висок и изразито висок коефицијент је по 5

(16,7%) испитаника. Изразито низак коефицијент има 4, односно 13,3%

испитаник, а низак 3 (10%). Један (3,3%) испитаник је у категорији просечно

ниског развојног коефицијента моторике 2.

У групи Колевка, где нема сарадника у третману, највише испитаника има

изразито низак (26 односно 86,7%), док низак развојни коефицијент моторике

на другом мерењу има 4, односно 13,3% испитаника. У категорији просечно

низак, просечан, просечно висок, изразито висок развојни коефицијент

моторика 2, нема испитаника.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p< 0,001 при r = 0,743.

Графикон 27. Развојни коефицијент моторика 2 у односу на врсту примењеног

третмана

91

Page 92: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 27 нам још јасније показује неповољну дистрибуцију нивоа

развојног коефицијента моторике 2 код групе Колевка, где нема сарадника у

третману, у односу на групу Центар, где постоји сарадник у третману.

Табела 28. Укупни развојни коефицијент 2 у односу на врсту примењеног

третмана

Укупни развојни коефицијен 2врсте третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 28 4 32

92

Page 93: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Укупни развојни коефицијен 2 врсте третмана Укупно

% 93.3% 13.3% 53.3%

низак Бр 2 1 3

% 6.7% 3.3% 5.0%

просецно низак Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

просецна Бр 0 11 11

% .0% 36.7% 18.3%

просецно висок Бр 0 7 7

% .0% 23.3% 11.7%

висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

изразито висок Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 28 нам показује да изразито низак укупни развојни коефицијент

на другом мерењу има 32 односно 53,3%, а просечан коефицијент има 11

(18,3%) испитаника. У категоријама низак просечно низак и висок коефицијент

има по 3 (5,0%) испитаника. Просечно висок коефицијент има 7, односно 11,7%

и један испитаник (1,7%) је у категорији изразито високог укупног развојног

коефицијента 2.

Ова табела нам такође показује да у групи Центар, где постоји сарадник у

третману, просечан укупни развојни коефицијент на другом мерењу има 11

(36,7%), а просечно висок коефицијент има 7 односно 23,3%. Изразито низак

коефицијент имају 4 (13,3%) испитаника. По три (10%) испитаника су у

категорији просечно низак и висок коефицијент. Низак и изразито висок

коефицијент на другом мерењу има један (3,3%) испитаника.

У групи Колевка где нема сарадника у третману највише испитаника има

28 односно 93,3%, изразито низак коефицијент има 2 (6,7%) испитаника на

другом мерењу укупног развојног коефицијента. У категоријама просечно

93

Page 94: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

низак, просечан, просечно висок, висок, изразито висок коефицијент нема

испитаника.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r = 0,796.

Графикон 28. Укупни развојни коефицијент 2 у односу на врсту

примењеног третмана

Графикон 28 нам показује нам јасно показује неповољну дистрибуцију

нивоа укупног развојног коефицијента 2 испитаника из групе Колевка, у односу

на групу Центар.

94

Page 95: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 29. Развојни коефицијент моторика 3 у односу на врсту примењеног

третмана

Развојни коефицијент моторика 3врсте третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просецно низак Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просецна Бр 0 5 5

% .0% 16.7% 8.3%

просецно висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

изразито висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 29. нам показује да од укупно 60 испитаника изразито низак

развојни коефицијент моторике на трећем мерењу има 29, односно 48,3%

испитаника. Просечно висок и висок коефицијент има по 9 (15%) испитаника. У

категорији просечног коефицијента има 5, односно 8,3%, док низак

коефицијент има 4 односно 6,7% испитаника. Изразито висок коефицијент

имају 3 (5,0%), а просечно низак 1, односно 1,7% испитаник.

Када се погледају резултати у групи Центар, просечно висок и висок

коефицијент има 9, односно 30,0% испитаника. Просечни ниво развојног

коефицијента моторике на трећем мерењу има 5 (16,7%) испитаника, а по три

(10,0%) је у категорији изразито низак и изразито висок коефицијент. Просечно

95

Page 96: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

низак коефицијент има 1 (3,3%) испитаник, а у категорији низак коефицијент

нема испитаника.

Група Колевка где не постоји сарадник у третману у категорији изразито

низак развојни коефицијент моторика 3 има 26, односно 86,7%, а низак

коефицијент 4 (13,3%) испитаника. У категоријама просечно низак, просечан,

просечно висок, висок, изразито висок ниво развојног коефицијента моторике 3.

нема испитаника.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација на

нивоу p< 0,01 при r = 0,849.

Графикон 29. Развојни коефицијент моторика 3 у односу на врсту

примењеног третмана

Графикон 29. се јасно уочава неповољна дистрибуција нивоа развојног

коефицијента моторике 3 у групи Колевка у односу на групу Центар.

96

Page 97: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 30. Укупни развојни коефицијент 3 у односу на врсту примењеног

третмана

Укупни развојни коефицијент 3врсте третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 28 4 32

% 93.3% 13.3% 53.3%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просецно низак Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просецна Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

просецно висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

изразито висок Бр 0 11 11

% .0% 36.7% 18.3%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 30. нам показује да је од укупно 60 испитаника изразито низак

укупни развојни коефицијент на трећем мерењу имало 32 (53,3%) испитаника.

Изразито висок коефицијент има 11, односно 18,3% испитаника. У категорији

просечно висок и висок коефицијент је 6, односно 10,0% испитаника. Низак и

просецан коефицијент има 2, односно 3,3% испитаника, а просечно низак

коефицијент има 1 (1,7%) испитаник.

97

Page 98: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

У групи Центар, где постоји сарадник у третману, највише испитаника је

у категорији изразито висок укупни развојни коефицијент на трећем мерењу 11

(36,7%). Просечно висок и висок коефицијент има 6, односно 20,0% испитаника.

Изразито низак коефицијент има 4 односно 13,3% испитаника. Просечан

коефицијент имају 2 (3,3%), а просечно низак 1 (1,7%) испитаника, док у

категорији низак коефицијент нема испитаника.

У групи Колевка, где нема сарадника у третману, изразито низак

коефицијент на трећем мерењу укупног развојног коефицијента има 28 (93,3%)

испитаника, док низак коефицијент имају 2 (6,7%) испитаника. Испитаници

немају просечно низак, просечан, просечно висок, висок, изразито висок

коефицијент .

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p<0,001 при r =0,830.

.

Графикон 30. Укупни развојни коефицијент 3 у односу на врсту примењеног

третмана

98

Page 99: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 30 нам још јасније приказује неповољну дистрибуцију

укупног развојног коефицијента 3, у групи Колевка, у односу на групу Центар.

Табела 31. Развојни коефицијент моторика 4 у односу на врсту примењеног

третмана

Развојни коефицијент моторика 4врсте третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просецна Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

просецно висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

изразито висок Бр 0 18 18

% .0% 60.0% 30.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 31 нам показује да, од укупног броја испитаника, њих 29 (48,3%)

има изразито низак развојни коефицијент моторике на четвртом мерењу, док

изразито висок коефицијент има 18 ( 30,0%) испитаника. Низак, просечно висок

и висок коефицијент има 4 односно 6,7% испитаника, док је 1 (1,7%) у

катагорији просечног развојног коефицијента моторика 4.

99

Page 100: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

У групи Центар, где постоји сарадник у третману, изразито висок

коефицијент има 18 односно 60,0% испитаника. Просечно висок и висок

коефицијент има 4, односно 13,3%, док изразито низак коефицијент има 3

односно 10,0% испитаника. Просечан развојни коефицијент моторике 4 има 1

(3,3%) испитаник.

У групи Колевка, где нема сарадника у третману, изразито низак

развојни коефицијент моторике на четвртом мерењу има 26 односно 86,7%

испитаника, а низак коефицијент има 4 односно 13,3% испитаника. Нема

испитаника у категоријама просечан, просечно висок, висок, изразито висок

развојни коефицијент моторика 4.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна

корелација на нивоу p<0,001 при r =0,875 .

Графикон 31. Развојни коефицијент моторика 4 у односу на врсту примењеног

третмана

100

Page 101: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 31 нам показује неповољан развојни коефицијент моторике на

четвртом мерењу у групи Колевка, где не постоји сарадник у третману, у односу

на групу Центар, у којој има сарадника у третману.

Табела 32. Укупни развојни коефицијент 4 у односу на врсту примењеног

третмана

101

Page 102: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Укупни развојни коефицијент 4врста третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 28 3 31

% 93.3% 10.0% 51.7%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просецна Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

просецно висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

висок Бр 0 12 12

% .0% 40.0% 20.0%

изразито висок Бр 0 9 9

% .0% 30.0% 15.0%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 32 нам показује да од укупно 60 испитаника, изразито низак

укупни развојни коефицијент 4 има 31 односно 51,7%. Висок коефицијент има

12 (20,0%) испитаника, док изразито висок коефицијент има 9 (15,0%)

испитаника. У категорији просечног коефицијента је 4, односно 6,7%, а по 2

(3,3%) испитаника имају низак и просечно висок коефицијент,

Када погледамо групу Центар, где постоји сарадник у третману, висок

коефицијент има 12 односно 20,0%, док изразито висок коефицијент има 9

односно 30,0% испитаника. Просечан укупни развојни коефицијент 4 има 4,

односно 13,3%, а просечно висок коефицијент имају 2 (6,7%) испитаника.

Изразито низак коефицијент има 3 односно 10,0% испитаника.

У групи Колевка, где нема сарадника у третману, изразито низак укупни

развојни коефицијент моторике на четвртом мерењу има 28 односно 93,3%, док

низак коефицијент има 2 односно 6,7% испитаника. Нема испитаника у

категоријама просечан, просечно висок, висок, изразито висок укупни развојни

коефицијент моторика 4.

102

Page 103: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p< 0,001 при r = 0,868.

Графикон 32. Укупни развојни коефицијент моторика 4 у односу на

врсту примењеног третмана

На графикону 32. јасно видимо неповољну дистрибуцију укупног

развојног коефицијента 4 у групи Колевка, где не постоји сарадник у третману,

у односу на групу Центар, где постоји сарадник.

103

Page 104: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 33. Развојни коефицијент моторика 5 у односу на врсту

примењеног третмана

Развојни коефицијент моторика 5врста третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 26 3 29

% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4

% 13.3% .0% 6.7%

просецно висок Бр 0 1 1

% .0% 3.3% 1.7%

висок Бр 0 4 4

% .0% 13.3% 6.7%

изразито висок Бр 0 22 22

% .0% 73.3% 36.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 33. нам показује да од укупног броја испитаника, изразито низак

развојни коефицијент моторике на петом мерењу има 29 односно 48,3%

испитаника, док изразито висок коефицијент има 22 односно 36,7% испитаника.

У категоријама низак и висок коефицијент, има подједнак број испитаника (4

или 6,7%), а просечно висок коефицијент има 1 односно 1,7% испитаник.

У групи Центар где постоји сарадник у третману највише испитаника

има изразито висок развојни коефицијент моторике на петом мерењу (22

односно 73,3%). Висок коефицијент има 4 односно 13,3%, док просечно висок

има 1 (3,3%) испитаник. У категорији низак развојни коефицијент моторике 5

има 3 односно 10,0% испитаника.

Група Колевка највише испитаника има у категорији изразито

ниског развојног коефицијента моторике на петом мерењу (26 односно 86,7%),

док низак коефицијент има 4 односно 13,3% испитаника. Нема испитаника у

категоријама просечно висок, висок, изразито висок развојни коефицијент

104

Page 105: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

моторика 5.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна

корелација на нивоу p < 0,001 при r = 0,891.

Графикон 33. Развојни коефицијент моторика 5 у односу на врсту примењеног

третмана

Графикон 33. још јасније видимо неповољну дистрибуцију развојног

коефицијента моторике 5 у групи Колевка, где нема сарадника у третману у

односу на групу Центар, где постоји сарадник у третману.

105

Page 106: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 34. Укупни развојни коефицијент 5 у односу на врсту примењеног

третмана

Укупни развојни коефицијент 5врста третмана

Укупнонема има

изразито низак Бр 28 3 31

% 93.3% 10.0% 51.7%

низак Бр 2 0 2

% 6.7% .0% 3.3%

просецно висок Бр 0 3 3

% .0% 10.0% 5.0%

висок Бр 0 8 8

% .0% 26.7% 13.3%

изразито висок Бр 0 16 16

% .0% 53.3% 26.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 34. нам показује да је од укупног броја испитаника, изразито

низак коефицијент има 31 односно 51,7% испитаник. Изразито висок укупни

развојни коефицијент 5 има 16 односно 26,7%, док висок коефицијент има 8

односно 13,3% испитаника. Просечно висок коефицијент има 3 односно 5,0%, а

низак коефицијент има 2 односно 3,3% испитаника.

У групи Центар где постоји сарадник у третману највише испитаника

има изразито висок укупни развојни коефицијент моторике на петом мерењу 16

(53,3%), док висок коефицијент има 8 односно 26,7% испитаника. Једнак број

испитаника 3 (10,0%) је у категорији изразито низак и просечно висок

коефицијент.

У групи Колевка где не постоји сарадник у третману највише

106

Page 107: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

испитаника има изразито низак укупни развојни коефицијент моторике на

петом мерењу 28 (93,3%), док низак коефицијент има 2 односно 6,7%

испитаника. Нема испитаника у категоријама просечно висок, висок, изразито

висок укупни развојни коефицијент моторике на петом мерењу.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p< 0,001 при r = 0,888.

Графикон 34. Укупни развојни коефицијент 5 у односу на врсту примењеног

третмана

107

Page 108: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

На графикону 34. још јасније видимо неповољну дистрибуцију укупног

развојног коефицијента моторике 5 у групи Колевка, где нема сарадника у

третману, у односу на групу Центар, где постоји сарадник у третману.

Табела 35. Испитивање разлика аритметичких средина постигнућа у односу у

односу на врсту примењеног третмана

108

Page 109: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

АНОВА

Sum of

Squares df

Mean

Square F Sig.

Развојни

коефицијент

Моторика1

Између група 88.817 1 88.817 50.487 .000

Унутар групе 102.033 58 1.759

Укупно 190.850 59

Укупни развојни

коефицијент1

Између група 62.017 1 62.017 45.627 .000

Унутар групе 78.833 58 1.359

Укупно 140.850 59

Развојни

коефицијент

Моторика2

Између група 126.150 1 126.150 71.429 .000

Унутар групе 102.433 58 1.766

Укупно 228.583 59

Укупни развојни

коефицијент2

Између група 126.150 1 126.150 100.458 .000

Унутар групе 72.833 58 1.256

Укупно 198.983 59

Развојни

коефицијент

Моторика3

Између група 209.067 1 209.067 149.825 .000

Унутар групе 80.933 58 1.395

Укупно 290.000 59

Укупни развојни

коефицијент3

Између група 264.600 1 264.600 128.175 .000

Унутар групе 119.733 58 2.064

Укупно 384.333 59

Развојни

коефицијент

Моторика4

Између група 340.817 1 340.817 189.767 .000

Унутар групе 104.167 58 1.796

Укупно 444.983 59

Укупни развојни

коефицијент4

Између група 290.400 1 290.400 176.677 .000

Унутар групе 95.333 58 1.644

Укупно 385.733 59

Развојни

коефицијент

Моторика5

Између група 385.067 1 385.067 222.745 .000

Унутар групе 100.267 58 1.73

Укупно 485.333 59

Укупни развојни

коефицијент5

Између група 355.267 1 355.267 215.238 .000

Унутар групе 95.733 58 1.651

Укупно 451.000 59

109

Page 110: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

4.4. Развојни коефицијент испитаника према укључености родитеља у третман

У нашем истраживању поставили смо хипотезу бр. 3 којом

претпостављамо да ће чињеница да дете живи са родитељима/стараоцима

утицати на квалитетнију примену хабилитационог третмана, односно да ће

отклањање моторичких сметњи бити квалитетније и брже у односу на децу која

живе у колективном смештају. Применом идентичне статистичке обраде

података, сагледаћемо у којој мери је одржива та хипотеза.

Табела 36. Развојни коефицијент моторика 1 према укључености родитеља у

третман

Развојни коефицијент моторика 1

живи са

Укупно

колективни

сместај

родитељ

стараоц

изразито низак Бр 26 6 32

% 86.7% 20.0% 53.3%

низак Бр 1 0 1

% 3.3% .0% 1.7%

просецно низак Бр 3 8 11

% 10.0% 26.7% 18.3%

просецна Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

просецно висок Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

изразито висок Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

Укупно Бр 30 30 60

110

Page 111: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Развојни коефицијент моторика 1 живи са Укупно

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 36 нам приказује да је од укупно 60 испитаника, изразито низак

укупни развојни коефицијент моторике на првом мерењу има 32 односно 53,3%

испитаника, а просечно низак коефицијент има 11 односно 18,3% испитаника.

У категоријама просечан и просечно висок развојни коефицијент је по 6 (10,0%)

испитаника. Висок и изразито висок коефицијент има 2 односно3,3% док низак

коефицијент има 1 (1,7%) испитаник.

У групи Центар, где дете живи са родитељима, односно старатељима, на

првом мерењу развојног коефицијента моторике просечно низак коефицијент

има 8 односно 26,7% испитаника. Подједнак број испитаника је у категоријама

изразито низак, просечан, просечно висок коефицијент (6 односно 20,0%).

Висок и изразито висок коефицијент има 2, односно 6,7% испитаника.

У групи Колевка, где се деца налазе у колективном смештају, на првом

мерењу развојног коефицијента моторике, највише испитаника је у категорији

са изразито ниским коефицијентом (26 односно 86,7%). Низак коефицијент има

1 ( 3,3%), а просечно низак има 3 односно 10,0% испитаника. У категоријама

просечан, просечно висок, висок, изразито висок коефицијент нема испитаника.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p< 0,001 при r = 0,682.

Графикон 36. Развојни коефицијент моторика 1 према укључености

родитеља у третман

111

Page 112: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 36 нам јасно показује неповољну дистрибуцију нивоа

развојног коефицијент моторике 1 у групи Колевка, где се деца налазе у

колективном смештају, у односу на групу Центар, где дете живи са родитељима.

Табела 37. Укупни развојни коефицијент 1 према укључености родитеља

у третман

Укупни развојни коефицијент 1

живи са

Укупно

колективни

сместај

родитељ

стараоц

изразито низак Бр 29 8 37

% 96.7% 26.7% 61.7%

низак Бр 1 4 5

% 3.3% 13.3% 8.3%

просецно низак Бр 0 6 6

% .0% 20.0% 10.0%

просецна Бр 0 2 2

% .0% 6.7% 3.3%

112

Page 113: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Укупни развојни коефицијент 1 живи са Укупно

просецно висок Бр 0 10 10

% .0% 33.3% 16.7%

Укупно Бр 30 30 60

% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 37. нам показује да је од укупно 60 испитаника, изразито низак

укупни развојни коефицијент на првом мерењу има 37 односно 61,7%, док

низак има 5, односно 8,3% испитаника. Просечно низак коефицијент има 6

(10,0%) испитаника. Просечно висок коефицијент има 10 односно 16,7%, а

просечан укупни развојни коефицијент 1 има 2 односно 3,3%.

У групи Центар где су присутни родитељи приликом третмана просечно

висок укупни развојни коефицијент на првом мерењу има 10 односно 33,3%,

док изразито низак коефицијент има 8, односно 26,7% испитаника. Просечно

низак коефицијент има 6 односно 20,0%, а низак 4 (13,3%) испитаника.

У групи Колевка, где се деца налазе на колективном смештају, највише

испитаника је у категорији изразито низак укупни развојни коефицијент на

првом мерењу (29 односно 96,7%), а низак коефицијент има 1 (3,3%)

испитаника. Просечно низак, просечан, просечно висок укупни развојни

коефицијент 1 нема ни један испитаник.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација

на нивоу p< 0,001 при r = 0,664.

Графикон 37. Укупни развојни коефицијент 1 према укључености родитеља у

третман

113

Page 114: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 37 још јасније показује неповољну дистрибуцију укупног развојног коефицијента 1 у групи Колевка, где се деца налазе у колективном смештају, у односу на групу Центар, где деца живе са родитељима.

Табела 38. Развојни коефицијент моторика 2 према укључености родитеља у

третман

114

Page 115: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Развојни коефицијент моторика 2живи са

Укупноколективни сместај

родитељ стараоц

изразито низак Бр 26 4 30% 86.7% 13.3% 50.0%

низак Бр 4 3 7% 13.3% 10.0% 11.7%

просецно низак Бр 0 1 1% .0% 3.3% 1.7%

просецна Бр 0 12 12% .0% 40.0% 20.0%

просецно висок Бр 0 5 5% .0% 16.7% 8.3%

изразито висок Бр 0 5 5% .0% 16.7% 8.3%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 38. нам показује да 30 испитаника (или 50%) има изразито низак развојни коефицијент моторике 2, док просечан коефицијент има 12, односно 20,0% испитаника. Низак коефицијент има 7 (11,7%), а просечно низак 1 (1,7%) испитаник. Исти број испитаника (5 односно 8,3%) имају категорије просечно висок, изразито висок развојни коефицијент моторика 2.

У групи Центар, где деца живе са родитељима, просечан развојни коефицијент моторика 2 има 12, односно 40,0%, док у категоријама просечно висок, изразито висок коефицијент је 5 (16,7%) испитаника. Изразито низак коефицијент има 4 (13,3%), а низак 3 (10,0%) испитаника. Један (3,3%) испитаник има просечно низак коефицијент. Група Колевка највише испитаника има са изразито ниским развојним коефицијентом моторике на другом мерењу (26 односно 86,7 %), док низак коефицијент има 4, односно 13,3% испитаника. Нема испитаника у категоријама просечно низак, просечан, просечно висок, изразито висок развојни коефицијент моторике на другом мерењу.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација на нивоу p< 0,001 при r = 0,743.

Графикон 38. Развојни коефицијент моторика 2 према укључености родитеља

115

Page 116: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

у третман

Графикон 38 нам јасно показује неповољну дистрибуцију развојног коефицијента моторике 2 у групи Колевка, где се деца налазе у колективном смештају у односу на групу Центар, где су деца у породицном окружењу.

116

Page 117: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 39. Укупни развојни коефицијент 2 према укључености родитеља у третман

Укупни развојни коефицијент 2живи са

Укупноколективни сместај

родитељ стараоц

изразито низак Бр 28 4 32% 93.3% 13.3% 53.3%

низак Бр 2 1 3% 6.7% 3.3% 5.0%

просецно низак Бр 0 3 3% .0% 10.0% 5.0%

просецна Бр 0 11 11% .0% 36.7% 18.3%

просецно висок Бр 0 7 7% .0% 23.3% 11.7%

висок Бр 0 3 3% .0% 10.0% 5.0%

изразито висок Бр 0 1 1% .0% 3.3% 1.7%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 39 нам показује укупни развојни коефицијент 2 где је највише испитаника у категорији изразито низак коефицијент (32 односно 53,3%), док се подједнак број налази у категоријама низак, просечно низак, висок коефицијент (3 односно 5,0%). У категорији просечан коефицијент је 11, односно 18,3%, а просечно висок коефицијент има 7, односно 11,7% испитаника. Један испитаик (1,7%) има изразито висок коефицијент. У групи Центар, где деца живе у својој породици, просечан укупни развојни коефицијент на другом мерењу има 11, односно 36,7%, а просечно висок коефицијент има 7, односно 23,3% испитаника. Изразито низак коефицијент има 4 (13,3%), а просечно низак и висок коефицијент имају једнак број испитаника 3, односно 10,0%. Низак и изразито висок коефицијент има по један (3,3%) испитаник.

У Колевци где се деца налазе у колективном смештају највише има изразито низак укупни развојни коефицијент на другом мерењу (28 односно 93,3%), док низак коефицијент имају 2 (6,7%) исптаника. Просечно низак, просечан, просечно висок, висок, изразито висок коефицијент немају испитаници. Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација на нивои p< 0,001 при r = 0,796.

117

Page 118: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 39. Укупни развојни коефицијент 2 према укључености родитеља у

третман

Графикон 39. нам приказује неповољну дистрибуцију укупног развојног коефицијента 2 у групи Колевка, где се деца налазе у колективном смештају у односу на групу Центар, где деца живе са родитељима.

118

Page 119: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 40. Развојни коефицијент моторика 3 према укључености родитеља у

третман

Развојни коефицијент моторика 3живи са

Укупноколективни сместај

родитељ стараоц

изразито низак Бр 26 3 29% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4% 13.3% .0% 6.7%

просецно низак Бр 0 1 1% .0% 3.3% 1.7%

просецна Бр 0 5 5% .0% 16.7% 8.3%

просецно висок Бр 0 9 9% .0% 30.0% 15.0%

висок Бр 0 9 9% .0% 30.0% 15.0%

изразито висок Бр 0 3 3% .0% 10.0% 5.0%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 40. нам показује да је од укупно 60 испитаника њих 29 (48,3%) има изразито низак развојни коефицијент моторике 3, док је по 9 испитаника (15%) у категоријама просечно висок и висок коефицијент. Просечан коефицијент има 5 (8,3%), док низак коефицијент има 4, односно 6,7% испитаника. Изразито висок коефицијент има 3 (5,0%), а просечно низак 1 (1,7%) испитаник. У групи Центар, где испитаници живе са родитељима, просечно висок и висок развојни коефицијент моторика 3 има по 9 (30,0%) испитаника, док просечан коефицијент има 5, односно 16,7% испитаника. Исти број 3 или 10,0% је у категоријама изразито низак и изразито висок коефицијент. Један (3,3%) испитаник је са просечно ниским развојним коефицијентом моторике 3.

У групи Колевка, изразито низак коефицијент има 26, односно 86,7%, а низак 4, односно 13,3% испитаник. Просечно низак, просечан, просечно висок, висок, изразито висок развојни коефицијент моторике 3 нема нико од испитаника. Корелационом анализом установљена је статистички значајна

119

Page 120: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

корелација на нивоу p< 0,001 при r = 0,849.

Графикон 40. Развојни коефицијент моторика 3 према укључености родитеља у

третман

Графикон 40 нам још јасније показује негативну дистрибуцију развојног коефицијента моторике 3 у групи Колевка, где деца живе у колективном смештају, у односу на групу Центар, где деца живе са родитељима.

120

Page 121: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 41. Укупни развојни коефицијент 3 према укључености родитеља у

третман

Укупни развојни коефицијент 3живи са

Укупноколективни сместај

родитељ стараоц

изразито низак Бр 28 4 32% 93.3% 13.3% 53.3%

низак Бр 2 0 2% 6.7% .0% 3.3%

просецно низак Бр 0 1 1% .0% 3.3% 1.7%

просецна Бр 0 2 2% .0% 6.7% 3.3%

просецно висок Бр 0 6 6% .0% 20.0% 10.0%

висок Бр 0 6 6% .0% 20.0% 10.0%

изразито висок Бр 0 11 11% .0% 36.7% 18.3%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 41. нам показује да је од укупног броја испитаника изразито низак укупни развојни коефицијент на трећем мерењу има 32, односно 53,3%, док просечно висок и висок коефицијент има по 6 (10,9%) испитаника. Низак и просечан коефицијент имају 2 (3,3%) испитаника. Изразито висок коефицијент има 11, односно 18,3 %, а један испитаник (1,7%) је у категорији просечно низак коефицијент. У групи Центар, где су испитаници у породичном окружењу, изразито висок коефицијент има 11, односно 36,7%, док просечно висок и висок има 6 (20,0%) испитаника. Изразито низак укупни развојни коефицијент има 4, односно 13,3%, а просечно низак 1, односно 3,3% и просечан коефицијент има 2 или 6,7% испитаника.

У групи Колевка, где не постоји подршка родитеља, јер су деца у колективном смештају, изразито низак укупни развојни коефицијент на трећем мерењу има 28, односно 93,3%, док низак коефицијент има 2 односно 6,7% испитаника. Нема испитаника у категоријама просечно низак, просечан, просечно висок, висок, изразито висок коефицијент.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација на нивоу p< 0,001 при r = 0,830.

121

Page 122: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 41. Укупни развојни коефицијент 3 према укључености родитеља у

третман

Графикон 41 нам још јасније показује неповољну дистрибуцију укупног развојног коефицијента 3 у групи Колевка, у односу на групу Центар.

122

Page 123: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 42. Развојни коефицијент моторика 4 према укључености родитеља у третман

Развојни коефицијент моторика 4живи са

Укупноколективни сместај

родитељ стараоц

изразито низак Бр 26 3 29% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4% 13.3% .0% 6.7%

просецна Бр 0 1 1% .0% 3.3% 1.7%

просецно висок Бр 0 4 4% .0% 13.3% 6.7%

висок Бр 0 4 4% .0% 13.3% 6.7%

изразито висок Бр 0 18 18% .0% 60.0% 30.0%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 42 нам показује да, од укупно 60 испитаника, изразито низак развојни коефицијент моторике на четвртом мерењу има 29, односно 48,3 % испитаника. Низак, просечно висок, висок коефицијент имају 4 (6,7%) испитаника. Један (1,7%) испитаник има просечан коефицијент, док изразито висок има 18, односно 30,0% испитаника.

У групи Центар, где деца живе са родитељима, изразито висок развојни коефицијент моторике 4 има 18, односно 60,0% испитаника, док просечно висок и висок коефицијент имају 4 (13,3%) испитаника. Изразито низак коефицијент има 3, односно 10,0%, а један (3,3%) је у категорији просечан развојни коефицијент моторика 4. У групи Колевка, где су деца у колективном смештају, највише испитаника има изразито низак развојни коефицијент моторике на четвртом мерењу (26 односно 86,7%), док низак коефицијент има 4 (13,3%) испитаника. Нема испитаника у категоријама просечан, просечно висок, висок, изразито висок коефицијент. Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација на нивоу p < 0,001 при r = 0,875.

123

Page 124: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 42. Развојни коефицијент моторика 4 према укључености родитеља

у третман

Графикон 42. нам још јасније показује неповољну дистрибуцију развојног коефицијента моторике 4 у групи Колевка, где су деца у колективном смештају у односу на групу Центар, где деца живе са родитељима.

124

Page 125: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 43. Укупни развојни коефицијент 4 према укључености родитеља у третман

Укупни развојни коефицијент 4живи са

Укупноколективни сместај

родитељ стараоц

изразито низак Бр 28 3 31% 93.3% 10.0% 51.7%

низак Бр 2 0 2% 6.7% .0% 3.3%

просецна Бр 0 4 4% .0% 13.3% 6.7%

просецно висок Бр 0 2 2% .0% 6.7% 3.3%

висок Бр 0 12 12% .0% 40.0% 20.0%

изразито висок Бр 0 9 9% .0% 30.0% 15.0%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 43 нам показује да од укупног броја испитаника, изразито низак укупни развојни коефицијент на четвртом мерењу има 31 односно 51,7%. Висок има 12 (20,0%), а изразито висок коефицијент има 9 (15%) испитаника. Просечан укупни развојни коефицијент има 4, односно 6,7%, а низак и просечно висок коефицијент имају 2 (3,3%) испитаника.

У групи Центар, где деца живе са родитељима, највише испитаника тј.12 (40,0%) има висок укупни развојни коефицијент 4, док изразито висок има 9 (30,0%) испитаника. Просечан коефицијент има 4, односно 13,3%, а просечно висок коефицијент има 2 (6,7%) испитаника. Изразито низак коефицијент има 3 односно 10,0% испитаника. У групи Колевка где деца живе без родитеља, највише испитаника има изразито низак коефицијент (28 односно 93,3%), док низак коефицијент има 2 односно 6,7% испитаника. Нема испитаника у категоријама просечан, просечно висок, висок, изразито висок укупни развојни коефицијент 4.

Корелацоином анализом установљена је статистички значајна корелација на нивоу p <0,001 при r = 0,868.

125

Page 126: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 43. Укупни развојни коефицијент 4 према укључености родитеља у третман

На графикон 43. можемо још јасније уочити неповољну дистрибуцију укупног развојног коефицијента 4 у групи Колевка, где су деца у колективном смештају, у односу на групу Центар, где деца живе с родитељима.

126

Page 127: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 44. Развојни коефицијент моторика 5 према укључености родитеља у третман

Развојни коефицијент моторика 5живи са

Укупноколективни сместај

родитељ стараоц

изразито низак Бр 26 3 29% 86.7% 10.0% 48.3%

низак Бр 4 0 4% 13.3% .0% 6.7%

просецно висок Бр 0 1 1% .0% 3.3% 1.7%

висок Бр 0 4 4% .0% 13.3% 6.7%

изразито висок Бр 0 22 22% .0% 73.3% 36.7%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 44. нам приказује резултате тестирања развојног коефицијента моторике 5, где изразито низак коефицијент има 29, односно 48,3% испитаника, док изразито висок коефицијент има 22, односно 36,7% испитаника. Једнак број 4 или 6,7% има у категоријама низак и висок коефицијент, а један испитаник (1,7%) је у категорији просечно висок развојни коефицијент моторика 5.

У групи Центар, где деца живе са родитељима, највише испитаника има изразито висок коефицијент (22 односно 73,3 %), а висок коефицијент има 4 (13,3%) испитаника. Изразито низак коефицијент има 3, односно 10,0%, док просечно висок развојни коефицијент моторике 5 има један (3,3%) испитаник.

У групи Колевка, где деца живе у колективном смештају, највише испитаника има изразито низак коефицијент (26 односно 86,7%), док низак развојни коефицијент моторике 5 има 4, односно 13,3% испитаника. Нема испитаника у категоријама просечно висок, висок, изразито висок коефицијент.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација на нивоу p < 0,001 при r = 0,891.

127

Page 128: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 44. Развојни коефицијент моторика 5 према укључености родитеља у третман

На графикону 44. још јасније видимо неповољну дистрибуцију развојног

коефицијента моторике 5 у групи Колевка, где деца живе у колективном

смештају у односу на групу Центар, где деца живе у породичном окружењу.

128

Page 129: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 45. Укупни развојни коефицијент 5 према укључености родитеља у

третман

Укупни развојни коефицијент 5живи са

Укупноколективни сместај

родитељ стараоц

изразито низак Бр 28 3 31% 93.3% 10.0% 51.7%

низак Бр 2 0 2% 6.7% .0% 3.3%

просецно висок Бр 0 3 3% .0% 10.0% 5.0%

висок Бр 0 8 8% .0% 26.7% 13.3%

изразито висок Бр 0 16 16% .0% 53.3% 26.7%

Укупно Бр 30 30 60% 100.0% 100.0% 100.0%

Табела 45. нам показује да је од укупно 60 испитаника изразито низак укупни развојни коефицијент на петом мерењу имало 31, односно 51,7%, док је изразито висок коефицијент имало 16 односно 26,7% испитаника. У категорији висок укупни развојни коефицијент 5 има 8, односно 13,3%, а просечно низак коефицијент има 3, односно 5,0% испитаника. Низак коефицијент имају 2 (3,3%) испитаника. У групи Центар где деца живе у породици са родитељима највише испитаника има изразито висок укупни развојни коефицијент 5, 16 односно 53,3%, а висок коефицијент има 8, односно 26,7% испитаника. Изразито низак и просечно висок коефицијент има подједнак број испитаника 3 ( 10,0%) испитаника. У групи Колевка, где су деца у колективном смештају изразито низак укупни развојни коефицијент 5 има 28, односно 93,3 % док низак коефицијент имају 2 (6,7%) испитаника. У категоријама просечно висок, висок, изразито висок укупни развојни коефицијент 5 нема испитаника.

Корелационом анализом установљена је статистички значајна корелација на нивоу p< 0,001 при r = 0,888.

129

Page 130: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Графикон 45. Укупни развојни коефицијент 5 према укључености родитеља у

третман

Графикон 45 нам још јасније показује неповољну дистрибуцију укупног развојног коефицијента 5 у групи Колевка, где деца живе у колективном смештају у односу на групу Центар, где живе у породици са родитељима.

130

Page 131: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 46. Испитивање разлика аритметичких средина постигнућа према

укључености родитеља у третман

АНОВА – с ким живи

Sum of Squares df Mean Square F Sig.

Развојни коефицијент Моторика1

Између група 88.817 1 88.817 50.487 .000Унутар групе 102.033 58 1.759Укупно 190.850 59

Укупни развојни коефицијент1

Између група 62.017 1 62.017 45.627 .000Унутар групе 78.833 58 1.359Укупно 140.850 59

Развојни коефицијент Моторика2

Између група 126.150 1 126.150 71.429 .000Унутар групе 102.433 58 1.766Укупно 228.583 59

Укупни развојни коефицијент2

Између група 126.150 1 126.150 100.458 .000Унутар групе 72.833 58 1.256Укупно 198.983 59

Развојни коефицијент Моторика3

Између група 209.067 1 209.067 149.825 .000Унутар групе 80.933 58 1.395Укупно 290.000 59

Укупни развојни коефицијент3

Између група 264.600 1 264.600 128.175 .000Унутар групе 119.733 58 2.064Укупно 384.333 59

Развојни коефицијент Моторика4

Између група 340.817 1 340.817 189.767 .000Унутар групе 104.167 58 1.796Укупно 444.983 59

Укупни развојни коефицијент4

Између група 290.400 1 290.400 176.677 .000Унутар групе 95.333 58 1.644Укупно 385.733 59

Развојни коефицијент Моторика5

Између група 385.067 1 385.067 222.745 .000Унутар групе 100.267 58 1.729Укупно 485.333 59

Укупни развојни коефицијент5

Између група 355.267 1 355.267 215.238 .000Унутар групе 95.733 58 1.651Укупно 451.000 59

131

Page 132: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

4.5.Групни развојни коефицијенти испитаника

Додатној анализи података прибегли смо у намери да сагледамо у којој мери и да ли је уопште дошло до квалитетних помака услед примене хабилитационог третмана унутар сваке посматране групе, односно у групи Колевка и у групи Центар понаособ.

Mean N Std. Deviation Std. Error Mean

Пар 1 Укупни развојни коефицијент5

50.4000а 30 13.02147 2.37738

Укупни развојни коефицијент4

50.4000а 30 13.02147 2.37738

Пар 2 Укупни развојни коефицијент5

50.4000а 30 13.02147 2.37738

Укупни развојни коефицијент3

50.4000а 30 13.02147 2.37738

Пар 3 Укупни развојни коефицијент5

50.4000а 30 13.02147 2.37738

Укупни развојни коефицијент2

50.4000а 30 13.02147 2.37738

Пар 4 Укупни развојни коефицијент5

50.4000 30 13.02147 2.37738

Укупни развојни коефицијент1

50.0500 30 12.67794 2.31466

Пар 5 Развојни коефицијент Моторика5

54.6500а 30 11.59753 2.11741

Развојни коефицијент Моторика4

54.6500а 30 11.59753 2.11741

Пар 6 Развојни коефицијент Моторика5

54.6500а 30 11.59753 2.11741

Развојни коефицијент Моторика3

54.6500а 30 11.59753 2.11741

Пар 7 Развојни коефицијент Моторика5

54.6500а 30 11.59753 2.11741

Развојни коефицијент Моторика2

54.6500а 30 11.59753 2.11741

Пар 8 Развојни коефицијент Моторика5

54.6500 30 11.59753 2.11741

Развојни коефицијент Моторика1

54.2167 30 11.37502 2.07679

Није утврђено постојање разлика аритметичких средина у групи Колевка, како у односу завршног, петог мерења у односу на четврто, тако и у односу на сва остала пређашња.

То потрвђује чињеницу да није дошло до квалитетног помака и отклањања моторичких сметњи код те деце. Она и даље имају потребу за

132

Page 133: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

хабилитационим третманом, који би ваљало применити по узору на третман који се примењује у Центру. Графички приказ постигнућа деце из Колевке, још јасније дају слику о присуству потреба за третманом испитиване деце.

Графикон 46. Развојни коефицијент моторике испитаника из Колевке током годину дана третмана

133

Page 134: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 48. Т-тест испитивања разлика аритметичких средина мерења код испитаника из Колевке

Није установљено постојање статистички значајне разлике аритметичких средина код испитаника из Колевке, услед истоветности резултата на различитим мерењима укупног развојног коефицијента и развојног коефицијента моторике.

По истом моделу испитивања разлика постигнућа кроз 5 мерења, сагледавали смо квалитет промена насталих код деце из групе Центар. Податке приказујемо у табели 49.

134

Paired Samples Test

MeanStd. Deviation

Std. Error Mean t df Sig. (2-tailed)

Пар 4

Укупни развојни коефицијент5 - Укупни развојни коефицијент1

.35000 1.40902 .25725 1.361 29 .184

Пар 8

Развојни коефицијент Моторика5 - Развојни коефицијент Моторика1

.43333 1.73072 .31599 1.371 29 .181

Page 135: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 49. Дескрипција аритметичких средина кроз упоређења финалног мерења са претходним мерењима групе Центар.

Упоређивани парови мерења Aritm.sred. br Std. Deviation

Пар 1 Укупни развојни коефицијент5 122.4900 30 23.75011

Укупни развојни коефицијент4 116.2800 30 23.66361Пар 2 Укупни развојни коефицијент5 122.4900 30 23.75011

Укупни развојни коефицијент3 113.6667 30 28.10921Пар 3 Укупни развојни коефицијент5 122.4900 30 23.75011

Укупни развојни коефицијент2 96.1100 30 24.92949Пар 4 Укупни развојни коефицијент5 122.4900 30 23.75011

Укупни развојни коефицијент1 80.2000 30 24.56276Пар 5 Развојни коефицијент Моторика5 129.8200 30 25.44086

Развојни коефицијент Моторика4 124.3033 30 26.18969Пар 6 Развојни коефицијент Моторика5 129.8200 30 25.44086

Развојни коефицијент Моторика3 110.8067 30 23.65976Пар 7 Развојни коефицијент Моторика5 129.8200 30 25.44086

Развојни коефицијент Моторика2 101.9033 30 30.88820Пар 8 Развојни коефицијент Моторика5 129.8200 30 25.44086

Развојни коефицијент Моторика1 84.4200 30 28.58260

Значајност разлика аритметичких средина тоталног развојног коефицијента финалног мерења, у односу на претходна мерења испитаника из Центра

135

Page 136: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

Табела 50. Т-тест у испитивању значајности разлика аритметичких средина

Paired Samples Test

MeanStd. Deviation

Std. Error Mean t df Sig. (2-tailed)

Пар 1 Укупни развојни коефицијент5 - Укупни развојни коефицијент4

6.21000 4.07434 .74387 8.348 29 .000

Пар 2 Укупни развојни коефицијент5 - Укупни развојни коефицијент3

8.82333 16.91720 3.08864 2.857 29 .008

Пар 3 Укупни развојни коефицијент5 - Укупни развојни коефицијент2

26.38000 15.76361 2.87803 9.166 29 .000

Пар 4 Укупни развојни коефицијент5 - Укупни развојни коефицијент1

42.29000 17.48081 3.19155 13.251 29 .000

Пар 5 Развојни коефицијент Моторика5 - Развојни коефицијент Моторика4

5.51667 5.29704 .96710 5.704 29 .000

Пар 6 Развојни коефицијент Моторика5 - Развојни коефицијент Моторика3

19.01333 8.42925 1.53896 12.355 29 .000

Пар 7 Развојни коефицијент Моторика5 - Развојни коефицијент Моторика2

27.91667 20.79596 3.79680 7.353 29 .000

Пар 8 Развојни коефицијент Моторика5 - Развојни коефицијент Моторика1

45.40000 23.88605 4.36098 10.411 29 .000

Из табеле бр. 50 видимо да је квалитетан напредак деце присутан и код петог, завршног мерења у односу на четврто, као и у случају упоређења резултата завршног, петог мерења у односу на треће, друго и почетно мерење. Тиме се потврђују све досадашње хипотезе које говоре да се хабилитациони

136

Page 137: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

третман успешније примењује у Центру у односу на Колевку. Кумулативни услови који су томе допринели су такође и фреквентност у примени тог третмана, као и постојање сарадника, односно чињеница да та деца живе са родитељима. Све заједно узевши, то је резултирало квалитетом у отклањању моторичких сметњи на вишем нивоу у односу на примену хабилитационог третмана према деци из Колевке. Потврду ових тврдњи видимо и на графикону 47.

Графикон 47. Развојни коефицијент моторике испитаника из Центра током годину дана третмана

137

Page 138: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

V ЗАКЉУЧАК

Дете које је рођењем крочило у нови живот са неким проблемом који би могао да спута његов развој и напредовање, и на рођењу оцењено ниском оценом - скором је дете које заокупља нашу истраживачку пажњу. Описан је развој новорођенчета и одојчета у нормалним околностима, да би направили паралеле и описали у којим ће правцима тећи процес хабилитације детета са ниским Апгар скором.

Циљ овог истраживања је процена ефеката раног, синхроног, мултидисциплинарног, интегралног и интегративног приступа у дефектолошком хабилитационом третману популације деце са ниским Апгар скором и компарација групе деце која су подвргнута таквом третману одмах по рођењу са групом деце која су била лишена таквог третмана, односно која су детектована тек након прве године живота.

Пратећи резултате истраживања, извели смо следеће закључке:У складу са првом постављеном хипотезом која се односи на смештај и

време започињања третмана, резултати истраживања недвосмислено потврђују да деца обухваћена раним хабилитацијским третманом у првом месецу по рођењу у установи Центар за здраво потомство показују већи напредак у психомоторном развоју у односу на децу која су укључена у третман после прве године по рођењу, а налазе се колективном смештају у Дому за смештај деце и омладине “Колевка”.

Друга постављена хипотеза према којој ће тимски, мултидисциплинарни, интегрални и интегративни приступ који је примењиван у групи Центар, допринети успешнијем умањењу и отклањању сметњи у моторичком развоју, у односу на третман појединачних сметњи поремећаја (моторике, слуха, вида, говора) који се примењује у групи Колевка се потврдила у истраживању. Након испитивања постојања корелационих односа, потврђена је трећа хипотеза која говори да већа фреквентност примене хабилитационог третмана доприноси успешнијем умањењу и отклањању сметњи. Деца из групе Центар, која су имала интензиван третман, у току нашег истраживања показују мањи број преосталих сметњи у психомоторном развоју у односу на децу из групе Колевка, где се констатује много већи број сметњи и поремећаја психомоторног развоја на свим мерењима.

Чињеница да дете живи са родитељима/стараоцима утиче на

138

Page 139: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

квалитетнију примену хабилитационог третмана, у односу на децу која живе у колективном смештају (четврта хипотеза): резултати у групи Центар неоспорно показују већи напредак деце која су имала подршку родитеља/стараоца.

139

Page 140: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

VI ЛИТЕРАТУРА

11 Амерички колеџ за акушерство и гинекологију, америчка педијатријска академија (2003): Неонатална енцефалопатија и церебрална парализа: дефинисање патогенезе и патофизиологије.

11 Assiante, C. (1998). Development of locomotor balance control in healthy children, in Neuroscience & Biobehavioral reviews, (pp. 527-532), Great Britain.

11 Bojanin S. (1985). Neuropsiholoдija razvojnoд doba i opšti reedukativni metod, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

11 Bower, G. H., Gilligan, S. G., & Monteiro, K. P. Selectivity of learning caused by affective states. Journal of Experimental Psychology: General, 1981, 110, 451-473.

11 Bobath B., Bobath K. (1983): "Die motorische Entwicklunд bei Zerebralparesen", G Thieme, Stuttgart.

11 Bobath B. (1986): "Abnorme Haltunдsreflexe bei Gehirnschaden" G Thieme, Aufl 4, Stuttgart.

11 Vojta V. ( 1970): "Reflexumdrehen als Bahnunдsystem in der menschlichen Fortbeweдunд" , Z Orthop. 108:446-452.

11 Vojta V. (1968): "Reflexkriechen und seine Bedeutunд/fur Krankenдymnastische Fruhbehandlunд", Z Kinderheilkunde.

11 Vojta V. (1988): "Die zerebralen Beweдunдsstorunдen im Saulinдsalter" F Enke Verlag Stutgart.

111 Vojta V. (1970): Reflexumdrehen als Bahnungsystemin der menschlochen Fortbewegung. Z Orthop 108:446-452

111 Willie K. Dong and William T. Greenough (2004): Plasticity of Nonneuronal Brain Tissue: Roles in Developmental Disorders, Mental Retardation and Developmental Disabilities Research Reviews. 10: 85- 90.

111 Goodman, R., Scott, S. (2005): Child psychiatry, Oxford, Blackwell Publishing, 43 -52.

140

Page 141: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

111 Gassell A. (1954): The ontoдenesis of infant behavior chadmichel, New York.

111 Ganzberg H.C. (1973): Procjena sposobnosti kod umjereno i teže retardirane djece, Zagreb.

111 Dixon L. et al. (1989): "Manaдement of neuroleptic induced movement dis-orders: Effect of physician traininд", Am J Psychiatry 146:104.

111 Ђорђевић С., Николић С., Илић Д. (1999): Мала порођајна тежина као фактор ризика за успешност едукације, Интернационални научни скуп: “Говор и језик на прагу III миленијума”, Београд,.

111 Ешкировић Б., Вучинић В., Јаблан Б., Димић Н., и др. (2005): Сметње и поремећаји у развоју код деце оштећеног вида; у Голубовић С и др.: Сметње и поремећаји код деце ометене у развоју, монографија, Дефектолошки факултет, Београд.

111 Ешкировић Б., Јаблан Б., Вучинић В., Голубовић С. (2005): Визуелне способности деце млађег школског узраста; у Голубовић С. и сар.: Сметње у развоју код деце млађег школског узраста; Дефектолошки факултет, Београд.

111 Иланковић В. и сар. (1996): Новине у терапијском приступу у третману церебрално парализоване деце, Јубиларни сусрети здравствених радника Југославије са међународним учешћем, абстр. 347., Будва.

111 Иланковић В. и сар. (1998): Протокол за процену психомоторног статуса новорођенчета, Дефектолошки дани, Београд,.

111 Иланковић В. и сар. (1999): Протокол за процену психомоторног статуса новорођенчета и његов значај у раној соматопедској рехабилитацији, Дефектолошки дани, Нови Сад.

111 Ilankovic V., Ilankovic N. (2003): New approach in diaдnostic and treat-ment of psychomotor deficits in schizophrenia: The VILAN Method, New Re-search, APA, San Francisco.

111 Иланковић В., Иланковић Н. (2004): Психомоторни развој детета, водич за процену и стимулацију развоја, Медицински факултет, Београд

111 Иланковић В., Николић С., Илић-Стошовић Д. (2005): Моторичке способности деце млађег школског узраста; у Голубовић С. и сар.: Сметње у развоју код деце млађег школског узраста; Дефектолошки факултет, Београд.

141

Page 142: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

111 Иланковић В, Иланковић Н. (2004): ”Рестауративна кинезитерапија”, Београд.

111 Ilanković V., Ilanković N. (1997): ”The Vilan Method”, Belgrade.

111 Иланковић В. (2005): Континуирана рехабилитација као предуслов за адекватно школовање деце са моторичким поремецајима. У монографији: Школовање деце са моторичким поремећајима, Катедра за соматопедију Дефектолошког факултета, Универзитета у Београду.

111 Kostelnik J.M, Onaga E, Rohde B, Whiren A. (2003): Djeca sa posebnim potrebama, Priručnik za odgajatelje, učitelje i roditelje, EDUCA d.o.o. Za-greb.

111 Kendall, C.P. ( 2000): Childhood disorders, Psychology press, UK, 65 -81.

111 Milošević S. (2002): Percepcija, pažnja i motorna aktivnost, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

111 Mcguire i Turkevity (1962, 1982) http://www.psiholog.co.rs/

111 Мeltzoff А, Borton R (1979) Intermodal matching by human neonates. Nature 282, 403 - 404 (22 November 1979)

111 Nikolić S.: Uticaj defektološkoд tretmana na psihomotorni razvoj dece, doktorska disertacija, Defektološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1996.;

111 Nikolić S., Ilanković V., Ilić D. (2002): Detekcija i dijagnostika smetnji motorike kod učenika redovnih osnovnih škola, Beoдradska defektološka škola, 3, 193-199.

111 Nikolić S., Ilić D., Đorđević S.: Rizično dete – značaj prospektivnih studija, Dani defektologa Jugoslavije, Herceg Novi, 2000.

111 Rogers D. et al. (1991): "The motor disorder of mental handicap : an overlap with motor disorders of severe psychiatric illnesses", British Journal of Psy-chiatry, 158:97-102.

111 Riddoh M. J., Humphers G. V. (1994). Coдnitive Neuropsycholoдy and Coдnitive Rehabilitation, Lawrence Erlbaum Associates, Publishers Hore (UK) Hillsdale USA.

111 Stošljević L., Rapaić D., Stošljević M., Nikolić S. (1997): Somatopedija, Naučna knjiga, Beograd.

142

Page 143: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

111 Сelnes, 1984. Mechanisms of recovery from aphasia : evidence from serial xenon 133 cerebral blood flow studies . Annals of Neurology

Volume 15, Issue 6, pages 530–535, June 1984

111 Стошљевић, Л. (1979): Методика рада са хендикепираном дјецом, Савез друштава дефектолога СР БИХ и ИГТРО „Универзал“, Тузла

111 Smyth M. M. , Morris E. P. , Levy P. , Ellis W. A. (1993). Coдnition in Action, Lawrence Erlbaum Associates, Publishers, London.

111 Svetska zdravstvena organizacija (1993). ICD-10 Klasifikacija mentalnih pormećaja i poremećaja ponašanja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

111 Stojčević-Polovina M. (1978): Rana i super-rana rehabilitacija djece s uočenim odstupanjima u motornom razvoju, doktorska disertacija, Medicinski fakultet, Sveučilište u Zagrebu.

111 Sugden D., Koegh J. (1990): Problems in Movement Skill Development, University of South Carolina.

111 Urošević J. (2001): Defektološki tretman kao značajna podrška psihomo-tornom razvoju učenika sa blaдim smetnjama, Мagistarska teza, Defek-tološki fakultet u Beogradu.

111 Hellbrugge. T., Lajosi, F., Menara, D., Schamberger, R., Rautenstrauch, T., (1983): Minhenska funkcionalna razvojna dijaдnostika, Zavod za psihofiziološke i govorne poremećaje, Beograd.

111 Hennenberg Z. i sar.: Kompleksna rehabilitacija telesno invalidne dece, SDDJ, Sekcija za telesne invalide, Zadružna štampa, Zagreb, 1968.

111 .Hales, R.E.,Yudofsky, S. ( 2004): Essentials of Clinical Psychiatry, London., American psychiatric Publishing,592 -624.

111 Hille T.M.E. et al.: School performance at nine years of age in very prema-ture and very low birth weight infants: Perinatal risk factors and predictors at five years of age,The Journal of Pediatrics, 125:426/434, 1994.

111 Čuturić, N. (1973): Lestvica psihičkoд razvoja rane dečje dobi Brunet-Lezine, Zavod SR Slovenije za produktivnost dela, ljubljana.

111 CHusid J.G. (1979): "Korelativna neuroanatomija i funkciona neuroloдija", Savremena administracija, Beograd.

143

Page 144: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

ПРИЛОГ

ПРОТОКОЛ ЗА ПРОЦЕНУПСИХОМОТОРНОГ СТАТУСА

НОВОРОЂЕНЧЕТА-стандардизован-

(Вера ИЛАНКОВИЋ, 1998)

ПОДАЦИ О РОДИТЕЉИМА, ТРУДНОЋИ И ПОРОЂАЈУ

I

Презиме и име мајке:

Година рођења мајке:

Лична анамнеза мајке:

Породична анамнеза мајке:

Крвна група мајке:

ОЦЕНА СТАЊА МАЈКЕ: без ризика (2) ризично (1) високо ризично (0)

II

Презиме и име оца:

Година рођења оца:

Лична анамнеза оца:

Породична анамнеза оца:

Крвна група оца:

ОЦЕНА СТАЊА ОЦА: без ризика (2) ризично (1) високо ризично (0)

IIIТРУДНОЋА: нормална (2) ризична (1) високо ризична (0)

IV

ПОРОЂАЈ: спонтан (2) индукован (1) епидурална анестезија (1) царски рез (0) форцепс, вакум (0)

Интервенције у току порођаја:

Време трајања порођаја:

Положај плода:ОЦЕНА ПОРОЂАЈА: нормалан (2) ризичан (1) високо ризичан (0)

144

Page 145: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

НОВОРОЂЕНЧЕ

V

Датум и време рођења:

Пол:

Телесна тежина:

Телесна дужина:

Обим главе:

Аномалије:

Крвна група:ОЦЕНА НОВОРОЂЕНЧЕТА : здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)

VI

АПГАР скор

Респирација одсутна (0) са напором (1) правилна, крепак плач (2)

Срчана фреквенција 0 (0) <100 (1) >100 (2)

Боја коже бела (0) плава (1) ружичаста (2)

Тонус мускулатуре атонија (0) хипотонија (1) еутонија (2)

Одговор на

фарингеални катетер ништа (0) гримаса (1) рефлексни одговор (2)

Укупна оцена: здраво (10 и 9) ризично (8) високо ризично (7,6 и 5)

ОЦЕНА НОВОРОЂЕНЧЕТА : здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)

VIIПрви плач детета

заплакало после (мин) спонтано стимулисано

јачина плача (дцб)

карактеристике плача: снажан, слаб, пискав, испрекидан, болан.

ОЦЕНА НОВОРОЂЕНЧЕТА здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)

VIIIПроцена плача после 24ч

плаче спонтано стимулисано

јачина плача (дцб)

карактеристике плача: снажан, слаб, пискав, испрекидан, болан.

ОЦЕНА НОВОРОЂЕНЧЕТА здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)

145

Page 146: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

IX

ПРОЦЕНА МИШИЋНОГ ТОНУСА

Квалитет тонуса: флексиони ДА НЕ

Интензитет: јасно изражен ДА НЕ

Дистрибуција: равномерна, симетрична ДА НЕ

ОЦЕНА НОВОРОЂЕНЧЕТА здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)

X

ПРОЦЕНА ПРИМАРНЕ РЕФЛЕКСНЕ АКТИВНОСТ ДЕТЕТА НА РОЂЕЊУ

РЕФЛЕКСИ: здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)Рефлекс кијања:Рефлекс кашљања:Рефлекс тражења:Рефлекс пућења:Рефлекс сисања:Рефлекс гутања:Моро:Рефлекс хватања:Аутоматски ход:Рефлекс магнета:Галантова реакција:Бауерова реакција:Одбранбено окретање главе:Глабеларни рефлекс:Феномен луткиних очијуФлексионо повлачење:Екстензионо гурање:Унакрсна екстензија:Укрштена екстензија:

Напомена: Рачуна се оцена са највећом учесталошћу.

ОЦЕНА НОВОРОЂЕНЧЕТА здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)

XI

146

Page 147: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

ОСТАЛЕ ЗНАЧАЈНЕ РЕАКЦИЈЕ У ПРВОМ МЕСЕЦУ

У ТРЕЋОЈ НЕДЕЉИ НОВОРОЂЕНЧЕ:

Ишчекује подој: нестрпљиво (2), стрпљиво (1), не ишчекује (0)

Сиса: без тешкоћа (2), са тешкоћама при сисању (1), не сиса (0)

Реагује на јако светло: да не

– како: жмиркањем (2), ширећи руке (1), снажним плачем (0)

Реагује на звук: да не

– како: трзајем (2), ширећи руке (1) снажним плачем (0)

ОЦЕНА НОВОРОЂЕНЧЕТА : здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)

XII

У ЧЕТВРТОЈ НЕДЕЉИ НОВОРОЂЕНЧЕ:

Погледом фиксира предмета у медијалној позицији неколико секунди:

ДА НЕ

Узнемирено умири се у мајчином наручју: ДА НЕ

ОЦЕНА НОВОРОЂЕНЧЕТА : здраво (2) ризично (1) високо ризично (0)

КАТЕГОРИЗАЦИЈА СТАТУСА НОВОРОЂЕНЧЕТА:

ЗДРАВО (24 - 18), РИЗИЧНО (17 - 12), ВИСОКО РИЗИЧНО (11 - 1)

Категорије деце у даљем праћењу психомоторног развоја детета су:

0. Психомоторни развој у складу са узрастом (од 22 бодова и више)1. Развојне сметње (од 18 до 21 бодова )2. Развојни поремећаји (од 12 до 17 бодова )3. Хендикеп (од 1 до 11 бодова)

147

Page 148: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

ПРОТОКОЛ ЗА ФУНКЦИОНАЛНУ ПРОЦЕНУ МОТОРНОГ СТАТУСА ОДОЈЧЕТА У ПРВОЈ ГОДИНИ ЖИВОТА (ОД 1 ДО 12 МЕСЕЦИ)

(Иланковић В., 2000)

Д1 Базична рефлексна активност

0 Одсутна / патолошка реакција1 Слабо присутна реакција2 Присутна реакција3 Реакција приближна за узраст4 Оптимална (зрела) реакција адекватна за узраст

Д2 Тонусна активност активност

0 Одсутна / патолошка реакција1 Слабо присутна реакција2 Присутна реакција3 Реакција приближна за узраст4 Оптимална (зрела) реакција адекватна за узраст

Д3 Постуралне рефлексне активности

0 Одсутна / патолошка реакција1 Слабо присутна реакција2 Присутна реакција3 Реакција приближна за узраст4 Оптимална (зрела) реакција адекватна за узраст

Д4 Базични моторни обрасци

0 Одсутна / патолошка реакција1 Слабо присутна реакција2 Присутна реакција3 Реакција приближна за узраст4 Оптимална (зрела) реакција адекватна за узраст

Д5 Диференцирани моторни обрасци

0 Одсутна / патолошка реакција1 Слабо присутна реакција2 Присутна реакција3 Реакција приближна за узраст4 Оптимална (зрела) реакција адекватна за узраст

Д6 Сензомоторна активност

0 Одсутна / патолошка реакција1 Слабо присутна реакција2 Присутна реакција3 Реакција приближна за узраст4 Оптимална (зрела) реакција адекватна за узраст

Д7 Стање свести

148

Page 149: Magi Star Ski RAD - Ispravak 2 ivan

0 Одсутна / патолошка реакција1 Слабо присутна реакција2 Присутна реакција3 Реакција приближна за узраст4 Оптимална (зрела) реакција адекватна за узраст

На основу укупног броја бодова добијених сабирањем вредности параметра (Д1 до Д7) спроводи се разврставање деце са вишеструким сметњама

Број бодова Категорије деце 22+ Психомоторни развој у складу са узрастом

18 – 21 Развојне сметње12 – 17 Развојни поремећаји1 – 11 Хендикеп

149