Piter Plas, Gent, Belgija

Piter Plas, Gent, Belgija

Nekoliko aspekata simbolike vujih

usta u srpskim obiajima i

verovanjima

Some aspects of the symbolism of the wolf's mouth in Serbian customs and

beliefs [Summary]

Simboliku vuka u tradicionalnoj kulturi Srba i Hrvata, i uopte svih slovenskih naroda,

uvelike odreuju njegova ambivalentnost i "graninost". Kao karakteristine

semantike opozicije u vezi sa vukom u simbolikom pogledu na svet koji motivie

slovenska narodna verovanja, obrede i obiaje (a to ga oni i odraavaju), obino se

navode svoje - tue, blisko - daleko, pitomo ili domae - divlje, socijalno ili

ljudsko - demonsko, pri emu se simbolika vuka esto opisuje u terminima drugog

lana opozicije. Fundamentalnije obeleje, meutim, koje stoji iza veine tradicionalnih

simbolikih predstava o vuku, naroito junoslovenskih, ine njegova posrednika

(medijatorska) funkcija i status granine ivotinje u simbolici sveta[1]. Ovde e biti re

o vujim ustima (i njihovim sastavnim delovima - eljusti, zubima, "zevu", drelu, a i o

grkljanu) kao nosiocu velikog dela posrednikih znaenja i funkcija vuka u

simbolikom modelu sveta to se odraava u srpskim narodnim obiajima i

verovanjima koja se odnose na vuka. Videe se da narodne predstave o vujim

ustima dalje upuuju na nekoliko drugih domena i kodova tradicionalne kulture, te na

elemente ija se znaenja i funkcije kodiraju na slian nain. Homologije koje se

stvaraju izmeu tih kodova motivisane su optim shvatanjima o kretanjima kroz

telesne otvore kao lokuse - i operatore - za transformisanje simbolikih kvaliteta. Pri

razmatranju simbolike vujih usta govorie se o semantikim dimenzijama ili

kontinuumima radije nego opozicijama, radi boljeg razumevanja dinaminog aspekta

u medijalnoj poziciji vujih usta[2].

Destruktivni aspekt vujih usta i njihovo zatvaranje.

Ve po najtipinijim glagolskim predikatima vuka (u narodnom prianju o vuku, u

usmenoj knjievnosti, u narodnim motivacijama obreda koji se izvode protiv

dejstvovanja vuka itd.) vidi se da se glavna konkretna destruktivna delatnost vuka

deava putem njegovih usta i njihovih sastavnih delova: vuk kolje, davi (zubima),

ujede, pojede, izjede, dere, i zeva/ zine (da bi ujeo). Ovaj zadnji predikat ima

posebno znaenje u simbolici vuka; na njega emo se vie puta vratiti. Koljui i jedui

stoku (najvie ovce), vuk stoku povlai iz kulturne sfere i unitava njenu korist za

oveka. Preko vujih usta, stoka se kree i pomie po semantikim kontinuumima

kulturno ili kontrolisano - prirodno ili nekontrolisano, pitomo ili domae -

divlje, svoje - tue, blisko - daleko prema prirodnome i nekontrolisanome, divljemu,

tuemu, dalekome; i "to vuk sobom ulovi i u eljusti uhvati, a hajduk u kuu unese, to

se ne povre" (Vrevi 1890: 96). Prema tome, obredno-simboliko delovanje na

vuka da bi se spreilo takvo dejstvovanje, prvenstveno i poglavito se deava preko

njegovih usta kao objekta, koji onda metonimijski predstavlja celog vuka.

Celi niz okazionalnih (kad se stoka izgubi, kad vuk napada na stoku) i kalendarskih

(uglavnom u vezi sa "vujim svecima" i graninim periodima kao to su poetak

zimske sezone, Boi - nekrteni dani, "Meudnevica" i dr.) obiaja, obreda, zabrana i

magijsko-simbolikih postupaka ima za cilj da se sprei delovanje vujih usta tako da

se ona zatvore (ili ostave zatvorena), zaveu, zakamene i slino. Zbog ogranienog

opsega teksta ovde ne moemo da ponudimo potpuni opis svih tih raznovrsnih zabrana

i postupaka, nego emo se osvrnuti na nekoliko tipinih elemenata iz njihovih

verbalnih, akcionih i predmetnih kodova, uz pokuaj da malo podrobnije karakteriemo

i interpretiramo njihovu simboliku[3].

Iz etnografske literature dobro su poznate raznorazne zabrane na domau radinost

(osobito na preradu vune) i na rad oko stoke u razliitim - poglavito stoarskim -

krajevima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj, a od kojih je veina

vezana za poetak zimske sezone, odnosno na tzv. vuje svece (Mratu, ora,

Arhanela Mihaila, Savu, Andreju, Ignjatija, Nikolu, Dimitrija, Danila i dr. - za koje se

veruje da upravljaju vukovima i da mogu da im otvore i zatvore usta[4]), i za boini

period (tzv. nekrteni dani[5], Badnji dan, Boi, Bogojavljenje), tj. za "granine" i

opasne periode u kojima ima i najvie napada vukova[6]. Ovim se periodima ponegde

dodaju i "granini" i "nesreni" dani nedelje preko cele godine, kao npr. sreda i

petak[7]. Posebno se zabranjuju rukovanje otrim predmetima, naroito onima koji se

upotrebljavaju u preradi vune i tekstilnoj radinosti, radovi tkalakog ciklusa, i uopte

rad oko stoke i njenih proizvoda. Motivacije tih zabrana u nekim su sluajevima jasnije

iskazane nego u drugima. Upotreba otrih i zupastih predmeta (noeva za rezanje

mesa, grebena za grebenanje vune, eljeva i dr.) smatra se opasnom zbog njihovog

asociranja sa vujim zubima (Tolstaja 1993: 69; Gura 1997: 136); objekat zabrane ine

i predmeti koji podseaju na vuja usta i koji mogu i poput njih da se otvore, kao to su

noevi na rasklapanje, makaze (posebno one za strienje ovaca), grebeni, britve, a i

kovezi, slanice itd. (Gura 1997: 141). Razume se da se na zabranu u vezi njihovog

spoljanjeg izgleda nadovezuje i zabrana na njihovo uobiajeno upotrebljavanje

(zabrana u akcionom kodu). Grebeni i makaze kao predmeti zabrane ovde nisu uzeti

iz predmetnog koda jedino po spoljanjim slinostima sa vujim zubima i ustima, no i

na temelju njihovih funkcija i delovanja u kulturi, koji su homologni ali suprotni

dejstvovanju vujih usta: njihovo je delovanje u tehnikim radovima oko vune

"kontrolisano kulturno-produktivno" (njima se producira isto i dobro vuneno vlakno za

tekstilnu radinost), dok je delovanje vujih usta (na stoku) "nekontrolisano

prirodno-destruktivno". Drugim reima, ovi se predmeti ritualizuju zbog njihovog

potencijalnog destruktivnog dejstvovanja u periodima opasnim zbog vukova, zato to

se metaforino mogu shvatiti kao vuja usta i zato to objekat njihovog uobiajenog

delovanja - vuna - metonimijski moe da predstavlja ovcu (i dalje stoku)[8]. Od njih se,

ini se, zabrana moe iriti na druge otre i zupaste predmete i predmete na

rasklapanje (ije funkcije ne moraju obavezno da stoje u vezi sa vunom), kao i uopte

na radove sa vunom (a to se odatle ponekad proiruje i na radove sa konopljom[9]).

Ukoliko se po oznakama "domae" i "pitomo" na semantikom kontinuumu domae ili

pitomo - divlje mogu poistovetiti ljudi i stoka[10] (a po narodnim shvatanjima vuk zna

pojesti i ljude), zabrana u vezi sa vujim ustima primenjuje se i na eljanje, ianje i

brijanje (SEZ 14/1909: 14; Gura 1997: 140).

Po zabrani na uprezanje volova vidi se da i jaram, u okolnostima opasnim zbog

vukova, moe promeniti svoju semantiku i shvatiti se kao neprijateljska usta koja mogu

da "obzinu" stoku[11]. Slino je shvatanje o sedlu verovatno motivisalo zabranu na

sedlanje konja od Sv. Danila do Sv. Jovana kod Srba u Bukovici u Dalmaciji (ZNO

11/1906: 130; 20/1915: 51). Manje su prozirne motivacije zabrane na rad na opancima

i na razopuivanje ili skidanje opanaka kod obana (SEZ 70/1958: 396; ZNO

20/1915: 51). Ovo se moe svesti na zabranu na to da se ree ili rastavlja materijal iz

kojeg se prave opanci (pogotovu ako se za njih upotrebljava ovja ili govea koa[12]),

ali ima i indicija da se opanak moe shvatiti kao usta, koja u ovim sluajevima ne

smeju da se otvore: u jednoj zagoneci se oputa i on od opanka kodiraju kao ovji tor

i govei gnoj (SEZ 32/1925: 119); a u drugoj - u kojoj se pojavljuje i vuk - (ljudska)

usta kodiraju se kao "tor": Ue kurjak u tor, ovcu uvati, pa kost izjede, a mesa se

ne dotae (crv u zubu) (Karadi 1987: 33, 37). Shvatanje tora kao "usta" moe

igrati ulogu u motivaciji zabrana na premetanje, rastavljanje, ienje i uopte diranje

torova (orevi 1958, 1: 214) kao usta koja u ovim periodima moraju da stoje

nepominim i zatvorenim. Uz to je oita motivacija da se tor sa ovcama nipoto ne

sme izloiti (otvaranjem) opasnosti vukova; u istonoj Hercegovini i kod Srba

Graniara zabeleeno je verovanje da se vilice boine peenice ne smeju razglaviti,

da ne bi vuk doao u tor (Gri Bjelokosi 1985 [1896-1897]: 229; Begovi 1986

[1887]: 119). Ponegde se upotrebljava i naziv "usta" za ulaz u tor (up. GZM 23/1911:

380). I vrata od staje mogu da simbolizuju vuja usta; tako su u Homolju na Badnji

dan staje morale da ostanu zatvorene, "da bi vukovima usta ostala zatvorena" (SEZ

19/1914: 74)[13].

Simbolikim poistoveivanjem vujih i ljudskih usta motivisane su zabrane na

upotrebu mesnih i drugih stoarskih proizvoda u prehrani (pri emu prehrambeno

delovanje ljudskih usta s obzirom na vuka pridobija destruktivnu konotaciju), kao i post

i utanje[14], to se sve moe interpretirati kao "drati usta zatvorena". Tako se u

Imljanima u Bosni na Badnji dan nije smelo nita jesti do navee, a obani ak nisu

otvarali usta, da bi zverima (vukovima i medvedima) usta bila vezana preko cele

godine; isto se nije nita jelo na urevdan, da vuk tokom naredne godine ne bi klao

ovce (GZM n. s. 17/1962: 145, 148). Tome se dodaje i iroko rasprostranjeni opti

tabu na izgovaranje imena vuka[15]; postupci u sluaju naruenja tog tabua, kao i neka

eufemistika imena za vuka, ve spadaju u aktivne zatitne mere protiv delovanja

vujih usta (vidi o tome nie). Ovde su od posebnog znaaja specifine zabrane na

izgovaranje imena vuka za vreme jela, a koje mogu vredeti i van "opasnih"

kalendarskih perioda. Tako kod Srba u Janju u Bosni "ne valja" spominjati vuka

"preko zalogaja" u ustima, jer e inae vuk oveka na putu "napasti" ili "prepasti";

ako se ve na taj nain spomenuo, treba taj zalogaj odmah da se izbaci iz usta (GZM

n. s. 26/1971: 45). Slino kod Hrvata u Otoku u Slavoniji vuk se nije smeo spominjati

za vreme obroka, da ne bi klao stoku (ZNO 7/1902: 143).

Ovde bismo mogli da spomenemo i veoma raireno verovanje da vuk moe oveku da

oduzme glas (tj. moe mu zatvoriti usta da ne moe vikati na njega) ako ga kao prvi

ugleda ili obzine (otvori usta na njega); obrnuto se veruje da ovek vuku moe da

zatvori usta ako ga kao prvi ugleda (i pone vikati na njega)[16]. Prema opoziciji

ovek - vuk, motivacija ovog verovanja mogla bi se interpretirati po principu "ne

mogu dvoja suprotna usta istovremeno biti otvorena", ili pak po principu da ne idu

zajedno govoriti (produktivna aktivnost ljudskih usta koja se ovde moe primeniti

protiv vuka) i jesti (destruktivna aktivnost vujih usta), to moe vredeti i kao

motivacija zabrane na to da se govori o vuku za vreme jela[17]. Sem toga veruje se

jo da vuk, ako ne zine pre izlaska sunca[18], toga dana nee moi da otvara usta da

ujede stoku (ZNO 6/1901: 123; GZM n. s. 26/1971: 70).

Poseban znaaj u periodima i danima opasnim zbog vukova imaju zabrane na

(enske) radove tkalakog ciklusa, osobito ako je vuna materijal kojim se radi:

pripremanje vune (o makazama i grebenima vidi gore), predenje vune u ice, snovanje

(tj. pravljenje osnove za tkanje), navijanje ica osnove na vratilo (koje se onda stavlja

na razboj), uvoenje u niti i u brdo, i samo tkanje[19]. Ove se zabrane ponegde

proiruju i na pletenje, ivenje i druge radove vezane za pravljenje odee, kao i na

upotrebljavanje odgovarajuih nastalih predmeta (Gura 1997: 137-140). Kao opta

njihova motivacija ovde moe vredeti strah da e svako rukovanje vunom

(metonimijski shvaenom kao ovcom) dovesti do napada vukova na ovce, to jest do

njihove "negativne prerade". Predmeti i radnje u vezi sa predenjem i tkanjem inae

preobraavaju prirodno u kulturno, ime dobijaju obeleje medijatora, to ih ini

pogodnim za obavljanje magijskih funkcija, npr. u bajanjima (Radenkovi 1996a: 144).

Uopte se ini da takvi predmeti i radnje vezane za produktivni kulturni rad u ovim

opasnim periodima dobijaju kontraproduktivno, destruktivno znaenje i funkciju, kao

to smo ve sugerisali za grebene i makaze. Narodna shvatanja o vuku u takvim

trenucima kodiraju nain na koji se ti predmeti i radnje ritualizuju. A kod nekih

pojedinih radova tkalakog ciklusa motivacija njihove zabrane stoji u vezi ba sa

delovanjem vujih usta. Tako se zabrana na samo tkanje u sutini svodi na zabranu

na pravljenje tkalakog "zeva" (otvora koji se pri tkanju pomou podnoaka i niti pravi

izmeu parnih i neparnih ica osnove, i kroz koji se naizmence protura ili provlai

unak sa namotanom icom potke), iji naziv odmah podsjea na "vuji" predikat

zinuti/zevati. Koliko je nama poznato, ova se motivacija u etnografskoj literaturi

eksplicitno iskazuje samo jednom, i to kod Srba na Kosovu: tamo se od Boia do

Vodice (Bogojavljenja) nije tkalo, odnosno nije se otvarao zev da se vukovima ne

bi otvorila usta (SEZ 7/1907: 255)[20]. O tome da unak sa icom od potke, koji se

pri tkanju protura kroz zev, moe da simbolizira ovcu, svedoi jedna zagonetka koju je

zabeleio Vuk Karadi: Skoi ovca preko doca i preskoi trista i tri koca

("unak preko pree, a jedni vele i zec kad tri kroz enicu") (SEZ 50/1934: v).

Uostalom nije teko zamisliti pokrete zeva, koji se stalno otvara i zatvara dok se

unak sleva nadesno i zdesna nalevo provlai kroz njega, kao "vakanje" ili "jedenje"

usta[21]. Uz to, tkanje s obzirom na kretanje unka dvosmeran je proces te se tako

moe shvatiti kao ambivalentno. Dvosmerno kretanje unka neproizvoljno izaziva

asocijacije i na kretanja po semantikim kontinuumima kulturno - prirodno,

produktivno - destruktivno, domae - divlje, svoje - tue. Dakle, zabrana na

tkanje se odnosi na potencijalno destruktivno (kontraproduktivno) kretanje unka/ovce

kroz tkalakog zeva/vujih usta.

Simbolika tkalakog zeva u vezi sa vujim ustima otvara lepezu asocijacija na koje

emo se kasnije podrobnije osvrnuti. Zabrana na tkanje moe da se odnosi i na brdo

(okvir sa zupcima u koji su uvedene ice osnove, i kojim se pri tkanje redovno sabija

izatkano platno), koji zbog svog izgleda i delovanja moe podseati na vuje zube i

usta[22]; tovie, brdila ili nabrdila (daske izmeu kojih se uvruje brdo) mogu

simbolizovati usta (sa dve eljusti)[23]. Na taj nain, "usta" na razboju na ice (iz

perspektive tkalje) mogu da deluju viesmerno: sleva nadesno i obratno (zev), i

odzada napred ili po kontinuumu blisko - daleko (brdo i brdila). Sem toga, u ovom su

kontekstu mogue i negativne konotacije naziva pojedinih delova razboja, izvedenih iz

glagola vui, koji se paretimoloki - a moda i etimoloki - moe dovesti u vezu sa

vukom[24]. Za brdila je npr. poznat i termin vuilo (GZM n. s. 33/1979: 28), dok vuk

u Srednjoj Dalmaciji moe biti naziv za "gornju stranu brda"; za zapinjau (kojom se

zapinje vratilo razboja) u Crnoj Gori zabeleen je naziv vualja, i vuerak (sa

sinonimima vuer, vueri, vuilo) u Grui znai jednu od dve daice na kojima vise

brdila (RJAZU, pod vuk; RSANU, pod vualja i vuerak).

Ostale se zabrane u vezi sa tkalakim ciklusom specifino ne odnose na vuja usta,

nego esto imaju latentnu ili eksplicitnu puko-etimoloku ili etimoloko-magijsku

motivaciju[25]. Tako u leskovakom kraju "ene ne e da navijaju tkanje od Sv.

Paraskeve do Martinaca [...] zato, da ne bi kurjaci vili (urlikali) oko sela" (ZNO

5/1900: 268). U Grui se od Sv. Andreje do Sv. Save nije motao konac niti se

upotrebljavao motovilo, da se vukovi ne motaju oko torova (SEZ 58/1948: 255). U

zabrani na motanje pree, meutim, dodatnu ulogu moe igrati i terminologija za dve

polovine poliice na motovilu preko kojih se pri motanju pruaju vuneni konci, a koje

se mogu zvati eljuske (SEZ 32/1925: 131)[26]. Karakteristine radnje "viti",

"okretati", "vrteti" verovatno motiviu i zabranu na predenje (sa preslicom i

vretenom)[27]. Sem toga, kretanje vune sa preslice na vreteno, dok se upreda u

konac, moe se shvatiti kao kretanje od divljeg do domaeg; na Kosovu npr. u

nedelji pre Sv. Save ene nisu prele "da se ne bi zverovi dovlaili iz ume i nalazili oko

obora" (SEZ 7/1907: 255). A nije ni iskljuena mogunost da se otrina vretena

dovodi u vezu sa vujim zubima[28]. Zabrana na svakojako pletenje (i bez pletaih

igala) kod mukih i enskih (npr. pletiva, plota, koara itd.) u vezi sa vukom po svoj

prilici ima motivaciju slinu onoj po kojoj se zabranjuje pletenje zbog zmija[29]: u Bosni

npr. "na Vramije-dne i dva dana poslije ne smije se nita plesti, kao plot ili pletivo, jer

e se, vele, oko kue splesti guje i ukuane ujesti" (GZM 32/1920: 201).

Kod zabrane na snovanje verovatno ne moe biti re o etimoloko-magijskoj

motivaciji; ovde se skoro sigurno radi o preventivnoj zatitnoj meri protiv pravljenja

tkalakog zeva i njegovog potencijalnog destruktivnog delovanja (v. o tome gore),

budui da se ve pri snovanju ice osnove tano slau tako da bi pri tkanju mogle

napraviti zev[30]. Vanost ove zabrane vidi se po tome da u mnogim sluajevima -

naroito u Bosni i Hercegovini - periodi u kojima je zbog vukova zabranjen svaki rad

oko vune i stoke dobili naziv nesnovanice (GZM 34/1980: 111).

Uz sve navedene pasivne zatitne mere - usmerene na to da se vuja usta ostave

zatvorene[31] - idu i mnogobrojni aktivni magijsko-obredni postupci u cilju da se

vuja usta na razne naine simboliki zatvore ili uine nepominim; njihov cilj i

funkcija u veini sluajeva jasno su iskazani u narodnim motivacijama ili u verbalnim

formulama koje ih prate, te ih prema tome nije problematino interpretirati. U

predmetno-akcionom kodu se pri tome u simbolikoj ulozi pojavljuju predmeti koji su

- to se tie njihove uobiajene praktine funkcije - objekti zabrana: tako se npr.

zatvaraju makaze, noevi, sklapaju se grebeni, tor se zakljuava lancem i katancem

itd. da bi se isto tako vuja usta sklopila ili zatvorila[32]. Kao karakteristian motiv u

simbolikom zatvaranju vujih usta pojavljuju se i kamen i vatra (Gura 1997: 145). U

akcionom kodu tipine su radnje: zatvaranje, zakljuavanje, zavezivanje,

"kamenjenje", sklapanje zuba, zaivanje, krpljenje, zapuavanje, spaljivanje itd. (isto:

144). Ove radnje sa predmetima prate i verbalne formule ili obredni dijalozi koji

objanjavaju njihovo znaenje, iznose njihov cilj i "aktiviraju njihove metafore"[33], ili

pak magijsko-obredne postupke ine pravi dijaloki obredi. O obrednim dijalozima i

dijalokim obredima izvedenim protiv vuka i drugih tetnih ivotinja, karakteristinim

uglavnom za june Slovene, pisao je Nikita Tolstoj, te im je posvetio sistematski

pregled (Tolstoj 1984: 37-45; 1993: 89-92). Zajednika je motivacija pasivnih i aktivnih

mera koje se preduzimaju protiv delovanja vujih usta, ini se, nunost da se u

graninim i opasnim razdobljima na semantikim kontinuumima domae - divlje,

svoje - tue, blisko - daleko itd. onemogui prelaz ili kretanje prema lanovima sa

kojima se asocira vuk, tj. nekontrolisano pretvaranje domaega, svojega, bliskoga (i

kulturno-korisnoga) u divlje, tue, daleko itd., tako da se taj prelaz (vuja usta)

zatvori, preprei ili da se njegova aktivnost "zamrzne".

Osvrnimo se tek na nekoliko zanimljivih primera aktivnih postupaka "zatvaranja vujih

usta" koji mogu biti od koristi za daljnji tok rasprave. U valjevskom bi okrugu jedan od

obana na Badnji dan od jutra do navee drao kameni ispod jezika; navee bi se

onda izveo obred zajedno sa stanarom (enom iz kue koja se brine za mlene

proizvode) pri kojem je on uterao ovce u tor meu rastavljene grebene na struzi i

preko svog pojasa na zemlji (koji je on bio ispruio izmeu grebena), posle ega bi se

razvio sledei obredni dijalog izmeu stanare i obanina: "ta uva pod jezikom?" -

"Kamen!" - "Zato uva kamen pod jezikom?" - "uvam ga da vucima zakamenim

usta i noge te da ne idu u nau stoku". obanin bi onda izvadio kameni iz usta i

bacio ga preko sebe, uzeo bi pojas i vratio ga na sebe, dok bi stanara sklopila grebene

i tako ih ostavila povie vrata od tora do Nove godine (SEZ 50/1934: 238). Motiv

kamena u aktivnoj zatiti protiv dejstvovanja vujih usta iroko je rasprostranjen i van

opasnih kalendarskih perioda; esto se pojavljuje u verbalnim formulama (kletvama)

to se izgovaraju pri naruenju zabrane na spominjanje imena vuka, i u samim

eufemistikim nazivima za vuka. Tako se npr. u Levu i Temniu navee nije smeo

spominjati vuk (da ne bi doao i davio stoku), a kad se ve trebao spomenuti, govorilo

se kamenik - usta mu se okamenila (SEZ 13/1909: 433). Kod stoara u

Vasojeviima u Crnoj Gori, kad se spomenuo vuk, trebalo se kucnuti neim u

kamen, da bi mu se vilice okamenile te da ne bi mogao initi tetu u blagu (GEM

6/1931: 71); dobro su poznati i eufemistiki nazivi za vuka tipa kamen mu u vilice,

kamen mu u usta, kami mu u nji i dr. (orevi 1958, 1: 206)[34]. Na motiv kamena

nadovezuje se jo i motiv vatre (da se spale vuja usta)[35]. Odbacivanje kamenia

(koji predstavlja "skamenjena" vuja usta - zato ga je oito obanin ceo dan drao u

ustima) simboliki bi odgovaralo udaljavanju vujih usta po spomenutim semantikim

kontinuumima tako da se udalji i mogunost prelaza izmeu tuega, dalekoga,

divljega i svoga, bliskoga, domaega u obim pravcima; ovim je verovatno

semantiki motivisana i verbalna formula zabeleena u Bosni, koja se izgovara kad se

kod tora spomene vuk: "Usta mu za morem, nalet ga bilo od ovoga tora" (GZM

14/1902: 156).

Na vie mesta zabeleen je i postupak da se stoka protera meu rastavljene grebene

ili brdila razboja, posle ega se grebeni ili brdila sklapaju[36]; u Bosni, nakon to su

proterali ovce, pri sklapanju grebena triput su govorili "Grebeni se sklopie, vuku se

usta zatvorie", i verovalo se da tada vuk nee moi otvoriti usta da kolje stoku (GZM

14/1902: 157). S time je u vezi i opti magijski postupak kod Popovaca u Hercegovini

pri kojem obanin, kad primeti vuka kod stoke, to pre iznad glave sklopi ruke i kae

"Sklopi, baba, grebeni!"; verovalo se da vuk ne moe rasklopiti vilice dok su u

obanina sklopljene ruke (SEZ 65/1952: 252)[37]. Zanimljivo je, meutim, bez obzira

na pravac u kojem se stoka tera kroz grebene (u tor ili iz tora), da se stoka simboliki

tera iz vujih usta pre nego to se ona zatvore. Tako kretanje stoke kroz "vuja usta"

ovde na neki nain pridobija produktivnu konotaciju. S ovim se moe dovesti u vezu

verovanje sa Kosova da e, ako vuk pojede jednu ovcu, "da napreduje mal"

(Vukanovi 1986: 68)[38].

U gore spomenutom obredu iz valjevskog okruga i pojas preko kojeg se tera stoka po

svoj prilici simbolizuje vuja usta; na Kosovu je zabeleen postupak da obanin, kad

se izgubi neka ovca, zavezuje svoj pojas verujui da time zavezuje i vuja usta

(Vukanovi 1986: 68)[39].

U vezi sa tkanjem zanimljiv je jo i magijski postupak koji se vrio u leskovakoj

okolini za vreme Martinaca (vujih praznika): tamo bi, ako se za vreme tih praznika

moralo dotkati neko platno, prvo otvorili tkalaki zev pa ugurali unak u njega (SEZ

70/1958: 396), oito u nameri da se time vuja usta zapue.

Interesantan je postupak sa polaznikom na Mali Boi koji je zabeleen u Grui.

Tamo su se kod polaznika jednim povesmom (povesmo je koliina pree koja se mota

oko preslice) svezali teme i donja vilica, a drugim elo i zatiljak, da "zverovi" ne bi

napali stoku (SEZ 58/1948: 234). Simboliko poistoveivanje polaznika i vuka

nesumnjivo je vezano za "tuom" oznakom polaznika - kao "gosta" i predstavnika

drugog sveta[40]; uz to u Grui su za vuka poznata i eufemistika imena "zao pas"[41] i

"nezvan gost" (isto: 330). Sem toga, nain na koji se svezuje polaznikova glava

podsea i na vezanje vilica kod mrtvaca da bi mu usta ostala zatvorena (up. GZM

15/1903: 398)[42], kao i na vezanje lobanje novoroenetu da bi imalo okruglu glavu

(v. nie).

Dosad smo razmotrili samo magijske akcije preduzetih protiv vujih usta u

horizontalnom rasporedu u simbolici sveta; meutim, u vezi sa vujim ustima ima i

obrednih radnji - i odgovarajuih simbolikih shvatanja - koncipiranih po vertikalnoj

osi. Najkarakteristiniji je u tom pogledu vezanje veriga nad ognjitem u kui, u

kalendarskim periodima opasnim zbog vukova ili okazionalno - kad se izgubi stoka. U

vie sluajeva ovu radnju prati verbalna formula (ponekad obredni dijalog) koja jasno

ukazuje na simboliku asocijacija izmeu veriga i vujih usta, tipa "Kako su verige

svezane, tako se vuku usta svezala, da ne moe stoku pojes'" (Metohija:

Vukanovi 1986: 69), "Vezujem usta onom/ zatvorenih usta/, onom skamenjenih

vilica" (Kosovo: isto), "Ne veem verige, ve usta dumanima [vukovima - P. P.],

da mi ne nahude malu" (kod Karavlaha u Bosni: GZM 19/1907: 235) i dr.[43] Na to

da se verige (zajedno sa dimnjakom) mogu shvatiti kao usta, grla ili drela, ili da se

dovode u vezi sa probavom, ukazuju i neka druga verovanja; uz to, kotao ili lonac

koji visi na verigama (i u kojem se preobraa sirovo u kuvano ili prirodno u

kulturno) moe simbolizovati usta[44]. Drugi postupak simbolikog vezanja vujih

usta po vertikalnoj osi zabeleen je u Hrvatskoj, kod Hrvata-katolika u Lici i kod

dalmatinskih stoara na Velebitu: tamo bi na Boi ujutro obanin uzeo tri slamke iz

razliitih stogova sena te ih stavio iza ronika iznad ognjita, verujui da time vuku

zavezuje vilice i noge (Heimovi-Seselja 1985: 137; ZNO 48/1980: 105), a to

ukazuje na to da se i ronici (krovne kose grede koje formiraju obrnuto "V") mogu

asocirati sa (otvorenim) ustima[45]. U tom pogledu zanimljivo je da se ponegde krovne

kose grede koje svojim gornjim krajevima ine ralje (na koje se stavlja greda

slemenjaa) zovu makaze (u nekadanjoj Litici: GZM n. s. 24-25/1970: 154), s

obzirom na to da makaze kao orue mogu simbolizovati vuja usta. Sem toga u Crnoj

Gori za ronik jo je zabeleen naziv vuk (RJAZU, pod vuk). Ovi su podaci indicije

da u vezi sa vujim ustima semantiki kontinuumi svoje - tue, domae ili pitomo -

divlje, blisko - daleko (a i unutra - napolju) mogu slediti os nisko - visoko, pri

emu se mogua destruktivna aktivnost usta deava od visokog prema niskom[46].

Sem magijskih postupaka u "kodu kune arhitekture" mogli bismo da spomenemo jo i

zabranu u agrarnom kodu po kojoj se u graninim periodima zbog vukova ne sme

orati (npr. u Semberiji u Bosni: GZM n. s. 29/1974: 51), oito zato to se rad sa ralom

na zemlji, u razdobljima kada kulturno-produktivni rad dobija prirodno-destruktivnu

konotaciju, po vertikalnoj osi moe shvatiti kao tetno dejstvovanje vujih zuba[47].

Najzad ima i obredno-magijskih postupaka protiv opteg "jedenja" vuka, usmerenih na

to da se kulturno regulie odnos sa vukom tako da mu se obredno nudi ljudska hrana u

zamenu za stoku; njima se ovde zbog ogranienog obima teksta neemo posebno

baviti[48]. Posebnu bi raspravu isto trebalo posvetiti tome da se vuk uvrsti u

kulturno-simboliku paradigmu ivotinja, likova i bia ija se tetna aktivnost shvata

kao "destruktivno dejstvovanje usta", a protiv kojih se esto preduzimaju sline

zatitne mere; u tom pogledu spomenimo barem: druge tetne ivotinje (zmiju,

medveda, mia, jastreba i dr.); korov; grad (tuu); demonske likove (vetice,

personifikovane bolesti, ale/ vrkolake koji "jedu" sunce ili mesec i dr.); "zle ljude" i

uopte "dumane"; mrtvaca i "smrt"[49].

Destruktivni aspekt: okret protiv neiste sile

Zbog svoje medijalne pozicije na horizontalnom planu u simbolici sveta, i simbolikog

statusa uvara granice izmeu tueg (neljudskog) i svog (ljudskog) prostora

(slian status uiva pas, ali iz perspektive domaeg prostora), vuk po narodnim

shvatanjima moe biti najljui neprijatelj neistoj sili, esto otelotvorenim bolestima,

koja naruava granicu dva prostora. O ulozi vuka u narodnim bajanjima i magiji protiv

neiste sile i bolesti iz takve perspektive pisao je Ljubinko Radenkovi (1996b: 91-97).

Uz optu upotrebu delova vujeg tela u narodnoj magiji i medicini (ime se

metonimijski ukazuje na njegovu prisutnost, npr. u hamajlijama, u kaenju vujim

dlakama itd.) i esto pojavljivanje vuka u sieima basmi kao aktivnog progonitelja

bolesti (Radenkovi 1996b: 92-95), u mnogim se sluajevima protiv neiste sile i

bolesti potencira ba destruktivno delovanje vujih usta ili njihovih sastavnih delova.

Tome bi odgovarala kulturno-simbolika strategija da se destruktivni aspekt vujih

usta (koja su inae otvorena prema domaemu i kulturnome) na horizontalnoj osi

okrene u zatitu protiv demona i bolesti, i u korist oveku; time ona iz perspektive

kulture dobijaju apotropejsku funkciju i znaaj. Rezultat je da se neistoj sili spreava

prelaz od tuega prema svojemu, ili da se u procesu prelaza unite njene tue

karakteristike.

Sem iroko rasprostranjenog verovanja da vuk kolje i pojede avole[50], vampire ili

vukodlake[51] i neke epidemijske bolesti kao to je kolera[52], vuk se pojavljuje i u

mnogim basmama, gde udavi, ugrabi, pojede i rastrgne bolesti[53]. Poseban znaaj

ima jedna basma iz Kragujevake Jasenice koja vredi protiv svake bolesti; u njoj se

verbalno opisuje vuk, a osobito se ukazuje na njegova usta ("zev"): U kurjaka etir'

noge,/ dva uva, rep i zev./ U kurjaka straan zev:/ boljku e zazenut!/ Ustupi i

bei! (SEZ 22/1921: 144; Radenkovi 1996b: 95).

Asocijacija vuka sa zatitom protiv bolesti i zlih uticaja ima posebno znaenje u vezi

sa poroajem i brigom za malu - osobito muku - decu te u prilikama visoke smrtnosti

dece[54]. Ovde, meutim, vanu ulogu igra i opta asocijacija vuka sa zdravljem i

snagom, to za dete koje se na razne naine poistoveuje sa vukom pored zatitnog

znaenja nosi i produktivnu konotaciju. Tako su u irokoj upotrebi u hamajlijama za

decu, i meu predmetima koji se nakon poroaja stavljaju oko porodilje i deteta, vuji

zubi[55]; sem zatitne funkcije (da vetice ne bi pojele dete - Vukanovi 1986: 200),

motivacija tome moe biti i da dete bude jako kao vuk (GZM 19/1907: 491). Poznata

je i praksa da se detetovi prvi zubi zovu vuii (ili vuine) da bi imalo jake i zdrave

zube (SEZ 50/1934: 19; 86/1974: 425), ili da se detetu oko vrata obesi vuji zub protiv

zubobolje (SEZ 50/1934: 13)[56]. Zanimljivo je da se meu uobiajenim zatitnim

predmetima (protiv vetica, poroajnih demona i uroka) oko novoroenog deteta i

porodilje pojavljuju i predmeti koji u periodima opasnim zbog vukova mogu da

simbolizuju vuje zube i usta: tako se kod deteta - pored belog luka i dr. - redovno

nalaze otvoreni noevi, eljevi, britve, kao i otvorene makaze i grebeni (meu koje

se stavlja detetova glava)[57]. Oni izazivaju asocijaciju na otre zube i usta koja su

otvorena prema neistoj sili, te se tako suprotstavljaju negativnom dejstvovanju

neprijateljskih usta[58]; njihova mogua veza sa vujim zubima i ustima jo pojaavaju

tu simboliku. Dovoljno je poznata i praksa da se deci kao profilaktina i apotropejska

mera, i kao jamstvo za zdravlje, daju imena tipa Vuk, Vuko, Vukadin i dr.[59] U

kontekstu simbolike vujih usta u tom pogledu svakako je zanimljivo prezime Zjajvuk,

zabeleeno u Lici (RJAZU, kod Zjajvuk), koje ima izrazito akcionu konotaciju i pored

elementa vuk sadri i vuji glagolski predikat zjati (zevati/ zinuti).

Provlaenje slabe, bolesne ili plaljive dece kroz kou odranu sa vujih eljusti,

najee zvanu "vuji zev" (a zove se jo i "vuje vilice" ili "vuja eljust")[60] ve

preteno predstavlja drugi, produktivni aspekt vujih usta na koji emo se podrobnije

osvrnuti kasnije. Konkretne motivacije ovog postupka mogu da budu razliite; dete se

provlai kroz vuji zev: da bi ostalo ivo (u sluaju kad se "deca ne dre"); protiv

svakog zla i protiv svake bolesti; da bi bilo "zdravo kao vuk"; da bi se lako othranio

"kako se kurjak lako othranio"; ili da bi imalo dobar apetit (tj. da bi jelo kao vuk)

(orevi 1958, 1: 232-233). Glavni je njegov cilj, ini se, ipak da se dete poistoveti sa

vukom te da tako bude zatieno od bolesti i zlih uticaja. Sem toga, kao lek protiv

raznih bolesti ponegde se pije voda koja je prelivena kroz vuju eljust (SEZ 17/1911:

46; orevi 1958, 1: 233). U hrvatskom Zagorju "nekoji vele, da, koi bi ez poirak

[drelo - P. P.] vuji jel, dober tek za jesti bi dobil" (Stoljetni kolendar: 166); isto

tamo, vuja glava ili koa od vuje glave na vratima vredila je kao dobra zatita protiv

vetica i "emera" (isto: 166). Na Kosovu su kupali decu u vodi prelivenoj kroz vuji

grkljan ako je postojala opasnost da e se udaviti od plaa (Vukanovi 1986: 490), tj.

ako im se grlo toliko stiskalo da nisu mogla da diu; ovaj postupak oito motivie

narodno shvatanje o "otvorenosti" vujeg drela i grkljana i o "lakoi prolaza" kroz njih

(a to inae u okolnostima opasnim zbog vukova vodi do simbolikog zatvaranja vujih

usta). U vezi sa gore razmotrenim asocijacijama veriga sa ustima ili grlom

spomenimo jo da se na istom podruju protiv guobolje deci davala voda prelivena

kroz alku veriga (isto: 486)[61].

Vuji je grkljan takoe vezan za neke magijske postupke "progledavanja": u Timokoj

krajini, da bi se ovek osvetio osobi koja je na njegovu kuu "bacila svau", trebalo je

da tu osobu pogleda kroz vuji grkljan govorei "Vikao svet na tebe kao na vuka!"

(Milievi 1984 [1894]: 21); na Kosovu su kroz vuji grkljan pogledali na familiju koju

su hteli podstai na svau - da bi se "pojeli kao vuci" (Vukanovi 1986: 458)[62].

Posve je interesantna dalje upotreba grkljana i drugih delova vuka u magijskom

leenju padavice. U Suvoj Reci na Kosovu padaviari su pili vodu kroz skuvani vuji

grkljan te su ga posle toga pojeli, dok su u Kosovskoj Kamenici pojeli vuje srce

(Vukanovi 1986: 472); u Podrimi bolesnici od padavice nosili su tri dana vuji zev

oko vrata (Nikoli 1953-1954: 576)[63]. Na Junom Kuaju, ako je dete bolovalo od

padavice - ali i ako se deca pre njega "nisu drala" -, ene bi ga stavile u krug

napravljen od ice od vujih dlaka, posle ega bi zapalile icu; dete bi moralo da

ostane u krugu dok sve dlake ne izgore (Divljanovi i dr. 1980: 157-158). Po jednoj

staroj kajkavskoj lekarui protiv padavice ("velikog betega") vredelo je nositi pojas od

vuje koe (ZNO 42/1964: 491). Sem opte asocijacije vuka sa zdravljem i zatitom

protiv bolesti i zlih uticaja, ovi postupci protiv padavice sugeriu jo da se svojstva

vujeg grkljana i zeva simboliki ele preneti na odgovarajue delove tela kod

bolesnika (da bi se tako mogao braniti protiv bolesti), ili pak kao da vuk simboliki

obzine bolesnika. Prema tome bi ovi postupci po smislu mogli da budu slini postupku

provlaenja kroz vuji zev (v. nie); uz to mogua je i posebna povezanost vuka i

njegovih usta sa padavicom po nekim mitolokim shvatanjima na koja emo se kasnije

nakratko osvrnuti.

Da spomenemo jo i neke obiaje iz narodnog pelarstva i veterinarstva. Dobro je

poznat obiaj da se kod pela dri vuja lobanja (ili lobanja neke druge ivotinje) kao

zatita protiv uroka[64]. Kod Srba Graniara u tu svrhu kod pela su drali i vuji zub

ili vuji zev; verovali su i da je dobro kod pela drati konjsku glavu, osobito od konja

kojeg je vuk pojeo (Begovi 1986 [1887]: 271, 284)[65]. Ponegde je zabeleen i

postupak da se, kao zatita protiv opinjavanja pela, roj iz pelinjaka pusti kroz vuju

glavu (GZM 1/4/1889: 108), to podsea na verovanje kod Poljaka da su pele koje

prou kroz vuje drelo, neobino jake (Kaji 1943: 72). Takvi postupci oito imaju

produktivan karakter, i donekle bi se mogli uporediti sa gore spomenutim obredom

proputanja stoke kroz grebene (tj. iz vujih usta), kao i sa postupkom provlaenja

kroz vuji zev. Na kraju ima jedan zanimljiv podatak iz etnoveterine u Drenovcu na

Junom Kuaju. Tamo se, kad lipsava stoka, uzima trava vuja jabuica

(Aristolochia clematitis), osui i stue u stupi, mea se sa vinskim siretom,

natrijum-bikarbonatom i vodom, te se tom meavinom stoci prelivaju usta (Divljanovi

i dr. 1980: 140). Ovde je po svoj prilici nain leenja motivisan nazivom biljke, tako da

se prelivanjem na stona usta prenose vuja svojstva kako bi se stoka branila od

smrti[66].

Produktivni aspekt: vuja usta i polni organi

Ve smo u nekoliko navrata naili na produktivni aspekt u simbolici vujih usta u

obredima i verovanjima. Provlaenje novoroenadi ili male dece kroz vuji zev -

kao poseban sluaj irokog kompleksa "provlaenja" - naroit je obredno-simboliki

postupak ija nas semantika odvodi od destruktivnog aspekta vujih usta, i preko

asocijacija sa drugim kodovima u simbolici sveta dovodi do obrnute, produktivne

karakterizacije; pri tome glavni je pravac kretanja kroz vuja usta - od tueg, divljeg,

demonskog, nekontrolisanog prema svojem, domaem, socijalnom,

kontrolisanom. Postupak provlaenja u narodnoj magiji smatra se jednim od naina

uklanjanja suprotnosti ovek - demon pri emu ovek za osloboenje od zlih uticaja

prividno ulazi u demonski svet, prelazei neku granicu koja se shvata kao simbolika

granica izmeu ljudskog i neljudskog sveta; s obzirom na "granino" obeleje vuka, i

"vuji zev" ini estu "granicu" pri ritualnom provlaenju (Radenkovi 1996a: 78-79,

81)[67]. Provlaenje se , meutim, moe videti i kao vid simbolikog umiranja i

ponovnog raanja; za najei graninik (medijator) izmeu dva sveta pri tome

smatra se uplji kamen ili drvo (Radenkovi 1996b: 93). O simbolici upljeg kamena u

narodnoj magiji Ljubinko Radenkovi m. o. pie: "Otvor u kamenu moe se tumaiti i

kao enski polni organ, ali i kao usta. Da je ovo drugo tumaenje blie, ukazuje i

mogunost zamene u magijskom provlaenju deteta: osim to ga provlae kroz uplji

kamen, provlae ga i kroz usta vuka, odnosno kroz njegove vilice koje se za takvu

priliku ostavljaju od ubijenog vuka, tzv. "zev", itd." (Radenkovi 1996a: 116).

Mi bismo sugerisali da je simbolici vujih usta u postupku provlaenja kroz vuji zev

blie prvo tumaenje. Provlaenje kroz vuji zev u kontekstu obiaja oko poroaja i

brige za malu decu ukazuje na promenu u semantici vujih usta od obeleja gornjeg,

destruktivnog (i mukog) telesnog otvora (usta i zuba u vezi sa jedenjem) do

obeleja donjeg, produktivnog, enskog telesnog otvora (enskog polnog organa u

vezi sa raanjem). Ovo bi sasvim odgovaralo ambivalentnoj i graninoj/ medijatorskoj

simbolici vujih usta i uopte vuka, kao i interpretaciji provlaenja kao umiranja i

ponovnog raanja[68]. Argumentaciju za takvu pretpostavku, tavie, ine simbolike

karakteristike predmeta, postupaka i verovanja iz drugih domena i kodova

tradicionalne kulture, od kojih smo neke ve razmotrili u vezi sa destruktivnim

aspektom vujih usta. Sem toga osvrnuemo se ovde i na (muku) erotsku simboliku

vujih zuba.

Specijalni, nazovimo obredno-terminoloki naziv "vuji zev" izaziva skoro oitu

asocijaciju na tkalaki zev, koji u periodima opasnim zbog vukova moe da

simbolizuje vuja usta (v. gore). Tkalaki zev u kontekstu enske domae radinosti

inae ima izrazitu produktivnu simboliku i dovodi se u vezu sa enskim polnim

organom. Na opscenu konotaciju zeva i zinuti/ zevati u vezi sa tkanjem ukazala je m.

o. Biljana Sikimi; dobro su poznate verbalne magijske formule blagosiljanja tipa

Ovoliki ti zev! ili Ovoliko ti zinulo! koje prolaznice ili prolaznici upuuju enama pri

tkanju, snovanju ili navijanju, a pri emu govornik podie nogu (Sikimi 1998: 173-174;

up. Pavlova 1993: 178)[69]. U narodnim zagonetkama nalaze se jo penis i vagina kao

metafore za unak i zev (Sikimi 1998: 175, fusnota 34). Videli smo da unak u vezi

sa zabranom na tkanje zbog vukova moe simbolizovati ovcu koja prolazi kroz vuja

usta. unak, meutim, moe biti metafora i za glavu novoroeneta. U epi u

Bosni npr. detetu su u prvim danima posle roenja vezali glavu da bi ona bila "lepa"

(okrugla), a ne da mu bude "k'o unak"; tamo - i u mnogim drugim krajevima od

Slavonije do Makedonije - detetova se lobanja oblikuje tako da se krpama vezuje od

temena do brade i oko ela i potiljka (GZM n. s. 19/1964: 214)[70]. Shvatanje unka

kao detetove glave po svoj prilici motivie i verovanje da e dete imati dugaku ili

iljastu glavu ako je njegova majka tkala za vreme trudnoe; ovo je verovanje

zabeleeno u Bosni, kao i u Srbiji (m. o. u Homolju i umadiji) i Crnoj Gori (GZM n. s.

8/1953: 184; Filipovi 1935: 21, 24). U Levu i Temniu su pak verovali da e dete

bolovati od "sklopnice" (bolesti koja detetu stiska grlo) ako mu je majka za vreme

trudnoe jela dok je tkala (SEZ 13/1909: 390), to ukazuje na to da se kraj ice od

potke blizu unka (a koji tkalaki zev "stiska" kad se zatvara nakon provlaenja

unka) moe shvatiti kao detetovo grlo - i unak kao detetova glava. Stoga bismo

postupak provlaenja deteta kroz vuji zev mogli uvrstiti u paradigmu raznih kodiranja

procesa raanja kroz enski polni organ, a koja su meusobno homologna: dete se

raa kroz vaginu :: unak se provlai kroz tkalaki zev :: dete se provlai kroz

vuji zev[71]. O istovetnoj semantici vujeg i tkalakog zeva u ovom kontekstu,

meutim, najjasnije govori podatak iz uikog kraja da su ene, kad im pri ruci nije bio

vuji zev, proturale novoroenad kroz "zijev osnove i potke na natri (razboju)"

(Blagojevi 1978: 388). Ovim bismo postupcima, s obzirom na njihovu produktivnu

semantiku, mogli da dodamo jo i proputanje stoke kroz grebene (koji simbolizuju

vuja usta) i proputanje pela kroz vuju glavu ili drelo (v. gore). Asocijacija vujeg

zeva sa enskim polnim organom moe objasniti i izofunkcionalnost provlaenja kroz

vuji zev i drugih postupaka: u Grui npr. bolesno dete, da bi ozdravilo, trebalo je

ogledati na majinu mokrau ili provui kroz vuji zev (SEZ 58/1948: 325);

ukoliko se ovde majina mokraa moe dovesti u vezu sa otvorenim majinim polnim

organom (tj. metonimijski, kao njegov proizvod), dete bi se postupkom ogledavanja

simboliki ponovo nalo na izlazu iz njega.

Spomenuli smo da se tkalaki unak (u zagonetkama) moe asocirati i sa mukim

polnim organom, to ne sme iznenaditi s obzirom na dva aspekta njegovog kretanja

pri tkanju: unak sa potkom s jedne strane ulazi u zev - i tako simbolizuje penetraciju

pri polnom inu -, a s druge strane izlazi iz njega - simbolizujui glavu novoroeneta.

U kontekstu zaea i poroaja ove dve njegove asocijacije su ak metonimijski

povezane kao uzrok i posledica. Na moguu asocijaciju unka sa mukim principom i

zeva sa enskim ukazuju i igre "tkanja" (npr. u Srednjoj Bosni i Istonoj Hercegovini,

up. Sikimi 1998: 169), gde poreani parovi igraica predstavljaju ice od potke, a

igrai koji se provlae ispod njihovih ruku - unak koji se provlai kroz zev[72].

Zanimljivo je da se i vuji zubi metaforiki mogu shvatiti kao muki polni organ, i da

se grizenje vujih zuba moe asocirati sa koitusom. Ova se muka erotska simbolika

vuka uglavnom pojavljuje u svadbenom kontekstu, gde se mlada nevesta esto

poistoveuje sa ovcom[73]. O asocijaciji vujeg zuba i mukog polnog organa moda

najbolje svedoi opis igre "Vukova" sa sela u Hercegovini: tamo igrai "vukovi" meu

seldijama obino vrebaju, grabe i otimaju snau; "obani" onda spasavaju "ukradenu

ovcu" i vode je natrag, a jedan od njih kae: "Evo gare [ime ovce - P. P.]! Otesmo je,

ali je zvjerka veoma dofatila, ovoliko joj zub dolje naturala", pri emu toboe meri

"ranu" rukom do lakta. Posle toga drugi "oban" meu seldijama trai njenog mua i

prividno mu odsee polni organ da se snai kao lek "tisne u ranu" (GZM 17/1905:

75-76). Sem toga dobro je poznat obiaj "vukova" o svadbi kod svih veroispovesti u

Bosni, gde se mladi momci "vukovi" pojavljuju upravo posle svoenja mladenaca, tj. u

momentu polnog ina[74]; kod Srba-pravoslavaca u Janju "vukovi" u lancu obilaze

kuu i viu Okolo, vue, uvaj mladu mome; uvaj ovcu da ti je vuci ne iziju

(kalji 1953: 217). Kod Hrvata-katolika u Bosni zabeleeno je i to da "vukovi", kad

se uhvate u lanac, "proguraju" triput kroz kuu "tamo 'vamo" i pri tome obore sve

to im se nae na putu (isto: 217), to se moe interpretirati kao imitacija polnog ina,

pri emu vrata i unutranjost kue oito predstavljaju enski polni organ i utrobu, a

lanac "vukova" muki polni organ[75]. Na to da se kua moe shvatiti kao materica

ukazuje jedna zagonetka u kojoj se kua kodira kao "Iz mrtve kobile drebad izlaze"

(SEZ 61/1949: 270).

Tako se vuja usta i njihovi sastavni delovi na vie naina dovode u vezu sa

raanjem i plodnou[76]. Ukoliko vuja usta stoji u vezi i sa umiranjem - a to je

implicitno u njihovom destruktivnom aspektu[77] -, njihovo se delovanje asocira sa

svim glavnim prelaznim momentima ljudskog ivota, koji se pomou njih kodiraju kao

kretanja kroz telesne otvore. Provlaenje deteta kroz vuji zev zato se moe

interpretirati kao umiranje (kroz vuja usta - up. unak kao ovcu) i ponovno raanje

(kroz enski polni organ). Zanimljivo je i to da gore spomenuti postupak vezanja vilica

i glave kod polaznika u Grui - da vukovi ne bi napali stoku - na neki nain ujedinjuje i

saima sve razliite aspekte simbolike vujih usta: motivacija postupka ukazuje na

destruktivni aspekt vujih usta, dok nain na koji se vee polaznikova glava

istovremeno podsea na vezanje vilica kod mrtvaca i na vezanje lobanje kod

novoroeneta; inae dovoljno je poznata i polaznikova veza sa plodnou, napretkom

i obiljem[78].

Spomenimo jo neke postupke "provlaenja" koji se s obzirom na produktivnu

simboliku vujih usta takoe mogu interpretirati kao "ponovno raanje kroz enski

polni organ". Naime, pojedini predmeti koji u opasnim periodima mogu da simbolizuju

vuja usta, u kontekstu poroaja i brige za malu decu opet se koriste kao pogodni

otvori za provlaenje. Tako npr. i verige mogu da funkcioniu kao prolaz za

provlaenje novoroeneta[79], kao i drka bakrenog lonca i nabrdila razboja (npr.

SEZ 14/1909: 108). Sem toga u kontekstu raanja pojavljuju se m. o. jo i makaze i

grebeni, koji se otvaraju da bi se olakao poroaj, tj. da bi se otvorio "enski prolaz"

(npr. SEZ 70/1958: 409)[80]. S druge strane takvi se predmeti mogu koristiti i za

simboliko zatvaranje prolaza za raanje, npr. ako porodilja na izvesno vreme ne eli

vie raati; zato je kod Hrvata u Otoku u Slavoniji babica, nakon to je vrpcom

novoroenetu svezala pupak i britvom ga presekla, komadi te vrpce stavila u britvu

te ga zajedno s njome sklopila, "da bi se sklopio poroaj" (ZNO 2/1897: 415)[81].

Zatvaranje enskog polnog organa po svoj prilici ini i cilj nekih negativnih magijskih

postupaka opinjavanja mlade da ne bi imala poroda; u tu svrhu npr. zakljuava se

katanac (D. orevi 1985: 78) i sklapaju se grebeni (SEZ 70/1958: 478).

Ambivalentnost svih ovih predmeta, koji ujedno mogu da simbolizuju i usta i enski

polni organ, objanjavaju neki obredni propisi i verovanja koja motivie opte shvatanje

da ljudska usta mogu simbolizovati enski polni organ. Poznato je npr. verovanje

da e ena roditi ensko dete ako je njen mu za vreme polnog odnosa drao usta

otvorena; zato ako mukarac eli zaeti muko dete, treba za vreme odnosa da

stisne zube (SEZ 54/1939: 132; 13/1909: 419). Tome bi se mogla dodati i zabrana na

polne odnose izmeu mua i ene za vreme posta (npr. SEZ 61/1949: 147), ukoliko

ovde "zatvorenost usta" implicira i "zatvorenost enskog polnog organa". Sem toga, u

vezi sa plodnou i raanjem ima magijskih postupaka u kojima se putem usta

simboliki prenose plodna svojstva enskog polnog organa. Tako bi u Vlasenici u

Bosni nerotkinja zamolila trudnu enu da joj kroz plot iz usta u usta preda zalogaj

hleba, koji bi ona pojela (GZM 19/1907: 490). Ovde zalogaj u ustima oito simbolizuje

plod u utrobi; uz to, otvor u plotu kao da funkcionie kao medijator za simboliko

transformisanje "zalogaja u ustima" u "plod u utrobi". Uostalom i otvor u plotu, kao

vuji zev, moe biti pogodno mesto za postupak provlaenja (Radenkovi 1996a: 81),

to mu ovde pridaje konotaciju enskog polnog organa.

Videli smo da simbolika vujih usta moe imati destruktivan aspekt (koji se moe

karakterisati kao "muki" i stoji u vezi sa jedenjem i grizenjem vujih zuba) i

produktivan aspekt (koji je "enski" i stoji u vezi sa enskim polnim organom i

raanjem), i da se ona dalje dovode u vezu sa plodnou (i mukom i enskom). Sada

moemo sagledati kako se destruktivni i produktivni aspekt vujih usta u nekim

verovanjima i magijskim postupcima postavljaju zajedno i kako se nalaze u odnosu

alternacije jedan s drugim, to ukazuje na tendenciju - u verovanjima i magiji - ka

semantikoj atrakciji izmeu ova dva suprotna "pola" s obzirom na ukupnu simboliku

vujih usta. Konkretno to znai da se destruktivno dejstvovanje vujih usta ponekad

eksplicitno dovodi u vezu sa enskim polnim organom i raanjem, i obrnuto da enski

polni organ u nekim sluajevima moe pridobiti destruktivna svojstva vujih usta[82].

Meu mnogobrojnim propisima za ponaanje trudnih ena, u kulinarskom kodu

poznata je i stroga zabrana da trudnica jede meso od ovce koju je vuk zaklao, da

njenom detetu na telu ne bi izale rane koje se zovu vukojedine ili vukokoljine;

takve se rane lee pepelom od kosti te zaklane ivotinje ili jo od izmeeta

(mladuneta koje se ivo izvadi iz utrobe zaklane ovce)[83]. Motivacija ove zabrane

mogla bi se interpretirati po optem principu da "ono to ulazi u usta prenosi svoja

svojstva na ono to izlazi iz "donjih usta""; ovde je, meutim, znaajnije da se ono to

je obeleeno destruktivnim dejstvovanjem vujih usta (meso od brava kojeg je zaklao

vuk) dovodi u metonimijsko-kauzalnu vezu sa onim to pri raanju izlazi iz enskog

polnog organa (novoroenetom). tovie, sem interpretacije da se dete u utrobi

poistoveuje sa bravom kojeg je ugrizao vuk - i da se zato lei pepelom od izmeeta

koje vuk nije dirao (up. Mareti 1882 [Rad 62]: 34) -, moglo bi se isto rei da enski

polni organ jedenjem mesa koje je vuk ujeo stie destruktivno obeleje vujih usta, i da

zato dete koje pri raanju izlazi iz njega zadobija vukojedine. Sem toga, asocijacija

izmeu vuka kao "granine" ivotinje i trudnoe moe se objasniti i time da se

trudnoa shvata kao granino i prelazno stanje (up. Sedakova 1997: 30). Dalje, u

ovom je kontekstu veoma zanimljivo i verovanje da vuk, kad udavi skotnu ovcu, kozu

ili kravu, izvadi plod iz utrobe da bi njime hranio svoju tenad (Milievi 1984

[1894]: 192). U Levu i Temniu zabeleeno je verovanje da vuk napada i jede

trudne ene (SEZ 13/1909: 419)[84]. Destruktivno se delovanje vujih usta dovodi u

vezu sa plodnou u crnogorskom predanju o "Zakopavanju temelja Manastira

Morakog": tamo ena od Nie (posvojenog sina Stevana Vukanova, unuka Stevana

Nemanje) sanja da joj vukovi rastrgnu matericu, a Kneevo je tumaenje tog sna da

e Nia imati veliko potomstvo (ZNO 28/1932: 138). Zajedniko je u svim ovim

verovanjima, dakle, da se pored motiva destruktivnog dejstvovanja vujih usta

pojavljuje i motiv plodnosti enskog polnog organa i raanja, s kojim je u vezi

produktivni aspekt vujih usta. Nekontrolisanost u destruktivnom aspektu simbolike

vujih usta lako se dovodi u vezu i sa neregulisanim polnim odnosom[85]: tako se

verovalo da e vukovi pojesti onoga kojeg je rodila neudata ena (orevi 1958, 1:

209).

Vuja usta pojavljuju se i u magijskim postupcima i verovanjima vezanim za muku

polnu nemo. U Sirinikoj upi na Kosovu zabeleeno je verovanje da zle ene kod

mladoenje mogu prouzrokovati polnu nemo ako na njega za vreme mladog meseca

pogledaju kroz drelo vuka (Kneevi 1962: 114; Radenkovi 1996b: 94). Ovde se,

ini se, muka polna nemo izaziva tako da se na enski polni organ simboliki prenosi

destruktivno obeleje vujeg drela; postupkom progledavanja muki se polni organ

simboliki "uhvati" u negativno obeleeni enski polni organ te se tako uini

nesposobnim. U tom je pogledu zanimljivo da se u istu svrhu mogu upotrebljavati i

nabrdila (SEZ 70/1958: 478), koja, kao to smo videli, mogu da simbolizuju i vuja

usta i enski polni organ[86]. Dalje, u vezi sa prvom branom noi smatralo se da nije

dobro preutati da mlada nije bila devica ili da je mladoenja bio polno nemoan; u

tom je kontekstu interesantan sledei zapis razgovora izmeu svadbenog gajdara i

tupandije sa podruja Lunice i Niave: "Polanjske godine, ej, N. N. drt mu

dvadeset pet godine pa se bee zabaknul, te nita ne naprajil, a mi udri lai, i tog leta

izedoe mi vlci u planinu kobilu sa sve drebe" (SEZ 16/1910: 232 - kurziv P.

P.)[87].

Meu dosta retkim priama o vukodlacima u "izvornom" smislu rei (tj. o ivim

ljudima koji privremeno primaju oblik vuka)[88] u kontekstu ove rasprave izuzetno je

zanimljiv jo manji broj pria, poglavito iz Hercegovine, o tome kako se ene

pretvaraju u vukove da bi klale ovce. U okolini Trebinja npr. zabeleena je pria

kako se ena pretvorila u vuka i zaklala 40 ovaca. Znaajan je pri tome nain na koji

se pretvorila: uzela je ue i stavila ga u krug, svukla se, izvrnula je svu odeu naopako

i tako je stavila u krug, te se onda "triput s glave na glavu prevrnula"; na isti se

nain opet pretvorila u enu (GZM 11/1899: 705; up. SEZ 80/1967: 270; Palavestra

1963: 32-33)[89]. Ovde, izgleda, imamo magijski postupak pri kojem se postie

semantika inverzija obeleja donjeg, produktivnog, enskog telesnog otvora u

obeleje gornjeg, destruktivnog, mukog i vujeg usnog otvora; obrnuti pravac

semantike promene sugerisali smo za produktivni aspekt vujih usta (v. gore o

provlaenju kroz vuji zev). Na inverziju kvaliteta ukazuje izvrtanje odee, a uz to

krug u koji se stavlja izvrnuta odea moe predstavljati telesni otvor ija se semantika

magijski treba da promeni od "enskog polnog organa" do "vujih usta". Na kraju,

kotrljanje predstavlja postupak pri kojem se enski polni organ prebacuje u poziciju

glave i usta.

Kao to smo videli, u vujim ustima kao simbolu spajaju se razliiti i suprotni aspekti.

U njima se istovremeno kondenziraju razliiti kodovi kulture meu kojima se vre

metaforika i homologna upuivanja ukoliko se oni veu za opta simbolika shvatanja

o usnim i drugim telesnim otvorima i o kretanjima kroz njih. "Polivektoralnost" i

posebnu ambivalentnost simbolike vujih usta donekle bismo mogli karakterisati

poznatim - a inae mitoloki i psihoanalitiki ve dosta optereenim - terminom

"vagina dentata". U tom pogledu moglo bi se rei da ona po kontinuumima svoje -

tue, domae ili pitomo - divlje, socijalno - demonsko itd. u oba pravca "raaju":

u jednom pravcu jedui, a u drugom - ponaajui se kao enski polni organ. Na taj

nain ona funkcioniu kao medijator i transformator simbolikih kvaliteta. Vuja

usta, ini se, na najbolji nain zastupaju posredniko znaenje i funkciju vuka na

razliitim semantikim kontinuumima u simbolici sveta. Na osnovu simbolike njegovih

usta, izgleda, vuk se pojavljuje u najznaajnijim prelaznim momentima ivotnog ciklusa

i povezuje se sa graninim periodima i stanjima uopte. Uz to, niz raznih asocijacija

koje se povezuju sa delovanjem vujih usta ukazuje na izuzetno vanu funkciju tela

kao "analogijskog operatora" za kodiranje, "itanje", poznavanje i praktikovanje

simbolikog pogleda na svet[90]. Ovde smo donekle pokuali da "proitamo" neke

delove tog pogleda na svet, polazei od simbolike vujih usta.

Tragom nekih mitskih slika

Na kraju bismo se nakratko osvrnuli i na moguu vezu vujih usta sa gorom (u

znaenju planine kao i ume) kao vanim lokusom u slovenskoj mitskoj

topografiji[91]. Pri tome bismo samo izneli nekoliko zanimljivih podataka i ukazali na

neke pravce za eventualno dalje istraivanje; uostalom, svesni smo da se ovde

nalazimo na vie-manje hipotetikom nivou. Vuk je intimno povezan sa gorom kao

tuim, divljim lokusom suprotstavljenim domaem i pitomom svetu (up. Radenkovi

1996b: 53-59); uz to, granica izmeu socijalnog i divljeg prostora nekad se shvata kao

poetak gore (ume) (Radenkovi 1996b: 99). O vezi vuka sa gorom svedoe i

eufemistika imena za vuka onaj iz gore (u Bosni: GZM 14/1902: 156)[92] i umnjak

(na Kosovu: Vukanovi 1986: 69, 380), kao i poslovice tipa Krsti vuka, a vuk u goru

i Ne pokazuj kurjaku puta u umu (orevi 1958, 1: 211-212). S obzirom na sve

to smo rekli o vujim ustima, meutim, zanimljivo je da je, etimoloki, indoevropski

koren *gwor- "gora" vezan sa korenom *gwer- "gutati", "drelo", "grlo" (Radenkovi

1996b: 74; Slavjanskie drevnosti 1: 521); iz ovog su zadnjeg korena i izvedene rei

grlo, grkljan, dreti/derati i drelo (Skok 1, pod grkljan, grlo; 3, pod drijeti). Po

drevnim indoevropskim predstavama, gora je isputala vodu, a kroz njeno drelo, grlo

(izvore i peine) moglo se ui u svet mrtvih; s time je u vezi obiaj da su stare ljude

pri kraju ivota odvodili u goru (Radenkovi 1996b: 74). U tom pogledu interesantno je

da se u nekim predanjima o ubijanju staraca starci ostavljaju na brdu ili u umi da bi

ih vukovi pojeli (GZM n. s. 20-21/1966: 159; SEZ 84/1972: 167)[93]. Asocijacija

vuka sa gorom kao "ustima" nalazi se i u narodnim pripovetkama gde car upita starca

"Jesu li ti svi vuci u gori?" pri emu misli na zube u ustima (u Bukovici i u

Livanjskom polju: ZNO 19/1914: 352; GZM n. s. 15-16/1961: 279 - kurziv P. P.).

Dalje, u kontekstu raanja izvedenicama iz korena *gwer- mogli bismo dodati i

drebe, od indoevropskog *gwer(e)bh-, u izvornom znaenju "plod utrobe, dete,

mlado" (up. Skok 3, pod drijebe). drebljenje se dovodi u vezu i sa isputanjem

vode: u okolini Viegrada postojao je kamen za koji se verovalo da je "okamenjena

baba", a kad bi neko tom kamenu rekao "drijebi baba", odmah bi voda iz kamena

trcnula (GZM 6/1894: 276). Posebno u vezi sa simbolikom vujih usta znaajna moe

biti magijska formula protiv "naboja" (rana ili uljeva na nogama) zabeleena u Bosni:

tamo kad se u prolee prvi put videlo drebe, trebalo je triput rei Kobili naboj, vuku

drijebe, meni zdravlje (GZM 19/1907: 476); ovde treba uoiti da se vuk i drebe, u

kovarijaciji strukture i semantike teksta, zajedno nalaze u medijalnoj poziciji izmeu

bolesti (tue) i zdravlja (svoje)[94]. Najzad, asocijacija vuka sa gorom (planinom,

umom) takoe ima znaenje u vezi sa predstavama o padavici, koja se esto vee

sa lokalitetom "gora" a ponegde i sa mitskim likom Gorske majke ili umske majke;

za padavicu dobro su poznati i iroko rasprostranjeni nazivi gorska bolest,

goropatina, padati s gore i sl. (Radenkovi 1996b: 62-63; Kneevi 1970:

101-103)[95]. U okolini planine Borja u Bosni zabeleeno je verovanje da se vuk ne

sme muiti, jer "ko kurjaka pati taj e padati s gore", tj. dobie padavicu (Duani

1954: 169-170)[96]. A videli smo gore da se u magijskim postupcima za leenje

padavice mogu upotrebljavati i vuji grkljan i zev[97].

Beleke

[1] Za sistematski pregled simbolike vuka u slovenskoj narodnoj tradiciji vidi

Slavjanskie drevnosti 1: 411-418 i Gura 1997: 122-159; posebno o simbolici vuka u

narodnoj magiji junih Slovena vidi Radenkovi 1996b: 91-97. Gura oznaku "tue"

smatra odlunom za karakterisanje simbolike vuka u slovenskoj narodnoj tradiciji, ali

takoe ukazuje na njegove inherentne posrednike funkcije (vuk moe biti posrednik

izmeu ovoga i onoga sveta, izmeu ljudi i Boga, izmeu ljudi i neiste sile); uz to, vuk

je povezan sa prelazom i prodiranjem granica i sa raznim graninim i prelomnim

periodima (Slavjanskie drevnosti 1: 411; Gura 1997: 157-159). Radenkovi naglaava

znaenje vuka kao uvara granice izmeu dvaju svetova (karakterisanih u terminima

spomenutih semantikih opozicija), to proizlazi iz njegove medijalne pozicije u

rasporedu ivotinja po obeleju blisko - daleko u simbolikom modelu sveta

(Radenkovi 1994: 23; 1996: 91, 187).

[2] U tome sledimo kulturno-kognitivno-antropoloku teoriju tropa i metafore Jamesa

Fernandeza. U takvoj se perspektivi kultura promatra kao kvalitativan prostor

definisan brojem n semantikih dimenzija ili kontinuuma (koji se u mnogome

podudaraju sa nizom binarnih opozicija i semantikih paradigmi to se upotrebljavaju

za opisivanje kulturnih simbola i kodova u semiotikom i etnolingvistikom okviru), a

po kojima se kretanje kulturnih subjekata ostvaruje metaforikom predikacijom u

najirem smislu rei (verbalno kao i akciono, od isto figurativnog govora sve do

kompleksnih simbolikih izjava i radnji u ritualu). Vidi o tome Fernandez 1986: 1-62;

Plas 1999a.

[3] Za saet pregled kalendarskih i drugih zatitnih mera protiv delovanja vujih usta

kod junih Slovena, vidi Gura 1997: 136-141, 144-148. Videti i orevi 1958, 1:

213-219; Nedeljkovi 1990: 15, 17, 30, 38, 150-151, 164, 169.

[4] Vujim svecima i mitskim likom vujeg pastira ne mislimo se ovde posebno baviti;

videti o tome doktorsku disertaciju Mirjam Mencej koja bi uskoro trebala da se

odbrani: M. Mencej, Mitina oseba Volji pastir pri slovanskih narodih

(doktorska disertacija), Oddelek za etnologijo in kulturno antropologijo, Filozofska

fakulteta, Univerza v Ljubljani.

[5] Nekrteni dani (vreme od Boia do Krstovdana) asociraju se, naravno, i sa

poveanom aktivnou demonskih, neistih sila koje mogu nahuditi oveku

(Radenkovi 1996a: 164). O vezi vuka sa neistom silom, vidi Gura 1997: 128-129.

[6] Za pojedine krajeve u Srbiji, vidi m. o. SEZ 7/1907: 255-256; 14/1909: 10-11, 24,

32, 65, 73, 75, 87; 15/1911: 312; 16/1910: 141; 19/1914: 14, 66, 74, 338; 20/1913: 39,

41; 54/1939: 97; 58/1948: 233-235, 255; 70/1958: 393-399; 73/1958: 111; 83/1971:

165-166; 84/1972: 188; 86/1974: 95, 203; Milievi 1984 [1894]: 119, 151; Vukanovi

1986: 379-380, 382, 386, 410, 416; Divljanovi i dr. 1980: 134; u Bosni i

Hercegovini, vidi GZM 1/4/1889: 98, 116; 18/1906: 391-392, 395; 6/1894: 367, 660;

n. s. 10/1955: 126; n. s. 17/1962: 53, 144-145, 152; n. s. 19/1964: 205; n. s. 26/1971:

57, 70; n. s. 29/1974: 51, 95, 99; n. s. 30-31/1978: 86; n. s. 34/1980: 111; SEZ

32/1925: 377; LXI/1949: 124-125, 129, 131, 141; 65/1952: 141, 154; Gri Bjelokosi

1985 [1896-1897]: 93, 102; u Crnoj Gori, vidi SEZ 80/1967: 190; Pavievi 1937:

175, 178-181; ZNO 40/1962: 170; GEM 5/1930: 110; u Hrvatskoj, vidi ZNO

11/1906: 130; 20/1915: 51; kod Hrvata, vidi ZNO 2/1897: 394; Heimovi 1985:

178.

[7] U Hercegovini su se npr. "varovali" sreda i petak, da vukovi ne bi klali ovce i da ih

zmije ne bi ujele, tako da se tih dana nisu smele strii ovce, niti se uoi srede i petka -

i na samu sredu i petak - smela eljati ili grebenati vuna, niti se smelo presti vunu

uoi tih dana; tih je dana i snovanje bilo strogo zabranjeno (GZM 18/1906: 392, 395).

O srenim i nesrenim danima u organizaciji nedelje, vidi m. o. Radenkovi 1996a:

167-174.

[8] Uporedi npr. produktivna znaenja koja tkalaki predmeti (na koje emo se jo

vratiti) mogu imati u kontekstu obreda na urevdan u Boljevakom srezu, gde brdo

znai "onoliko ovaca koliko ima u njemu zubaca", soveljka "puno vune" i ealj "iste

ovce": SEZ 14/1909: 63. Asocijacija makaza sa vujim ustima (a i sa pasjim ustima)

nalazi se, izgleda, i u nekim hrvatskim zagonetkama, npr.: Vuk - Zakovelja

koveljaa, zakudilja kudiljaa, da ne bude par noica, bili bi se pogrebali, i

Ovca (pas) - Zakovelja koveljaa, zakudilja kudiljaa, da ne bude par noica,

bili bi se pogrebali (ZNO 16/1911: 151-152).

[9] Tako npr. u Homolju u sredu i petak: SEZ 19/1914: 371.

[10] Up. Deteli 1997: 106 (u fusnoti).

[11] U Lepenici na Sv. Mratu mukarci bi upregnuli volove tek nakon to su kroz

jaram proturili eravicu iz vatre, da bi "vukovi pobegli od volova kao od vatre" (SEZ

15/1911: 312). O motivu vatre u postupcima protiv delovanja vujih usta videti dalje u

tekstu.

[12] O pravljenju opanaka vidi m. o. SEZ 32/1925: 88-90.

[13] Up. zagonetku u kojoj se ljudska usta kodiraju kao "Puna tala beli' konja" (SEZ

54/1939: 218).

[14] Up. Gura 1997: 136. Davanje mlenih i drugih stoarskih proizvoda iz kue - to

se zabranjivalo npr. petkom u Boljevakom srezu da vukovi ne bi klali stoku (SEZ

14/1909: 14) - moe se interpretirati kao kretanje stoke (metonimijski predstavljene

njenim proizvodima) po kontinuumima domae ili unutranje - divlje ili vanjsko,

blisko - daleko, svoje - tue prema drugim polovima tih kontinuuma, sa kojima se

tipino asocira i vuk.

[15] Videti o tome Gura 1997: 142-143.

[16] Za primere ovog verovanja videti m. o. orevi 1958, 1: 236-237; SEZ 61/1949:

198; 70/1958: 583; ZNO 5/1900: 173; GZM 6/1894: 659.

[17] Suprotstavljanje govorenja i jedenja motivie i smisao poslovice Ne pogani

oveka ono to ulazi u usta, ve ono to iz usta izlazi iz Leva i Temnia (SEZ

10/1908: 55). O simbolici govorenja i glasa vidi Radenkovi 1996a: 88; 1996b: 27-36;

Slavjanskie drevnosti 1: 510-513.

[18] O vezi vuka sa mrakom, noi i pomraenjima vidi Gura 1997: 124.

[19] Za podroban opis domaih tekstilnih radova m. o. vidi ZNO 2/1897: 292-306;

SEZ 32/1925: 123-145; Markovi 1958: 137-142.

[20] Isti izvor navodi Tatomir Vukanovi (Vukanovi 1986: 380).

[21] U Makedoniji i Bugarskoj poznat je naziv "usta" za tkalaki zev: up. Pavlova

1993: 178; Sikimi 1998: 174.

[22] Up. Slavjanskie drevnosti 1: 155; Sikimi 1998: 165 (u fusnoti).

[23] Up. Gri Bjelokoi 1985 [1896-1897]: 292: "Donja eljust od brdila zove se

podbrdnjaa, a gornja nadbrdnjaa".

[24] O mogunosti da se veu praslovenski koreni *v' lk' i *velk-, vidi Skok 3: 636

(pod vuk). Asocijacija ovih leksema kao stilska figura nalazi se u srpskoj poslovici Na

vuka vika, a iza vuka i lisice vuku (Vlajinac 1923: 377) i u ruskoj poslovici Voloil

volk ovec, povolokli i volka (Ermolov 1905: 258). U vezi sa slinom ekom

poslovicom, Roman Jakobson postavlja pitanje da li se kod takve paronomazije u

poslovicama radi o "sluajnom uskrsnuu" stare povezanosti dveju rei, ili pak o

preivelom paregmenonu (spoju rei koje su izvedene jedna iz druge) iz vremena

kada se jo oseala njihova etimoloka povezanost (Jakobson 1966: 19).

[25] O pukoj etimologiji i etimolokoj magiji u slovenskim folklornim i

obredno-magijskim tekstovima i njenoj koristi za interpretiranje obreda, vidi Tolstoj

1995 [Tolstoj, Tolstaja 1988]: 317-332.

[26] U okolini Leskovca motovilo posle motanja ima osam "pasmia" (punih vretena

pree), od kojih etiri zajedno ine jednu "eljus" (SEZ 70/1958: 67).

[27] Na Kosovu na Sv. Trifuna nisu preli kuinu ni vunu sa vretenom, da se vrapci i

druge tetne ivotinje ne bi vrtele po njivama i baama (SEZ 7/1907: 257); isto tamo

zabranjivalo se predenje kuine izmeu Boia i Bogojavljenja, da se ovce ne bi

vrtoglavile (isto: 255).

[28] U mnogim se krajevima predenje zabranjuje ba zato da vukovi ne bi klali ili

ujeli ovce: videti npr. GZM n. s. 8/1953: 182. U Duvnu u Bosni verovalo se da e

domaa ivotinja uginuti ako je neko udari preslicom, i da e je vuk ujesti ako se

udari vretenom; u Foi su pak verovali da e vukovi pojesti ljude koje je neko udario

preslicom (isto: 183).

[29] O htonskim svojstvima vuka i njegovoj vezi sa zmijom, videti Gura 1997: 157;

Radenkovi 1996b: 96, 158.

[30] Up. opis snovanja u Levu i Temniu (SEZ 32/1925: 134-135): ice za osnovu

ukrtavaju se izmeu dve ini "da bi snovutak imao zev"; posle snovanja se osnova

jo vea na vrata "da bi tkanje bilo lako kao otvaranje i zatvaranje vrata". Razume se

da se to potencijalno "lako otvaranje i zatvaranje" zeva mora zabraniti u periodima kad

tkalaki zev moe da simbolizuje vuja usta. Tolstoj i Tolstaja kao primer mogunosti

etimoloko-magijske interakcije izmeu prvobitnog specijalistikog i sekundarnog

generalnog znaenja jedne te iste rei navode kalendarsku zabranu na snovanje u

Poljesju sa motivacijom da "volki budut snovat' u sela" - sa glagolom snovat' u

sekundarnom znaenju "kretanja u raznim pravcima" (Tolstoj 1995 [Tolstoj, Tolstaja

1988]: 326). Iako je to znaenje u ruskom, ini se, dosta raireno (dok je u srpskom i

hrvatskom retko zabeleeno: vidi RJAZU, pod snovati), verovatno se ovde radi o

sekundarnoj motivaciji zabrane s obzirom na to da je i u ruskom tkalaki termin "zev"

uobiajen (npr. u magijskim verbalnim formulama pri tkanju: vidi Pavlova 1993: 171,

173 i d.). O odnosima narodnih tzv. "motivirovki" prema obredima, obredno-magijskim

postupcima i zabranama (isto u vezi sa pukom etimologijom), vidi Vinogradova 1993:

217-220. Snovati je inae u prvobitnom - i praslovenskom - znaenju specijalistiki

tkalaki termin, a iz njega je u srpskom i hrvatskom jo izvedeno apstraktno znaenje

"nameravati" (Skok 3: 298). Zabrane na snovanje kod Srba mogu biti motivisane i po

znaenju prefiksalne sloenice "osnovati": tako se u pojedinim krajevima nije snovalo u

etvrtak "jer je tada svet osnovan" (Radenkovi 1980: 32).

[31] Neemo govoriti o zabrani pranja odee ili sua i kuvanja (npr. SEZ 19/1914:

7; 86/1974: 203), koja takoe stoji u vezi sa vujim ustima: up. zabranu pranja kod

Bugara, da se vukovima usta ne bi zapenila tj. da vukovi ne bi pobesneli (Tolstoj

1984: 43).

[32] Za opti pregled zatitnih mera protiv vuka - ne samo protiv delovanja njegovih

usta - vidi Gura 1997: 144-145, 147-148.

[33] Za primer etnopoetike analize jednog obrednog teksta u kojem se - u kontekstu

obiaja oko poroaja - vuja metafora pomou stilskih sredstava aktivira na zdravlje

novoroenom detetu, vidi Plas 1999a.

[34] Primeri postupaka i verbalnih formula sa kamenom protiv vuka mnogobrojni su.

U Toplikom je okrugu npr. jo zabeleen lovaki obiaj da se, kad se ubije vuk, u

njegova usta stavlja kamen uz rei "Ovako bio svima vukovima kamen u ustima!"

(orevi 1958, 1: 221).

[35] Kod Cigana "ergaa" u ajniu u Bosni pri spominjanje vuka, zmije ili mia

trebalo je odmah rei "Kamen i drvo u njihova usta! Vatra u njihova usta!" (GZM n.

s. 13/1958: 207). Ve smo spomenuli obiaj u Lepenici da se pre uprezanja volova

kroz jaram proturi eravica iz vatre (v. gore, u fusnoti). Po nekim drugim postupcima

vidi se da eravice mogu predstavljati simboliki nadomestak za stoku; tako su se npr.

kod Popovaca u Hercegovini kad se izgubila stoka stavljale tri eravice iz vatre pod

sa ili crepulju uz rei "Ja vas svoj hajvan zatvori" (SEZ 65/1952: 252-253).

[36] Za primere videti m. o. SEZ 7/1907: 267; GZM 8/1896: 537; n. s. 7/1952: 367;

Vukmanovi 1988: 224.

[37] Up. opis igre "Vukova i ovaca" u Livanjskom polju (kod Hrvata u Podgradini),

gde "vukovi" "ujedu" "ovce" tako da ih ugrabe rukama: GZM n. s. 15-16/1961: 261. U

Hercegovini je zabeleeno verovanje da vuk "ne moe nita" ako ovek koji ga vidi

"klapne zubima" (ZNO 6/1901: 124).

[38] Isto je verovanje zabeleeno u Kragujevakoj Jasenici u umadiji: SEZ 22/1921:

136. Ovde je naravno - na mitolokom nivou - prisutan i motiv rtve koju vuk pojede

po naredbi Boga ili vujih svetaca, koji se ujedno smatraju pokroviteljima stoke: videti

Gura 1997: 130 i d., 143. O produktivnom aspektu vujih usta videti nie u tekstu.

[39] O medijalnoj simbolici pojasa, vidi Radenkovi 1996b: 14-18.

[40] Up. o tome Slavjanskie drevnosti 1: 531-533. Prilino je nerazumljiva

interpretacija koju za spomenuti postupak u Grui daje piro Kulii, i po kojoj bi

polaznik simbolizovao zver, a radnja - zavezivanje "rtve" (Kulii 1965: 56).

[41] O slinom ali suprotnom simbolikom statusu psa i vuka, vidi Radenkovi 1994:

23.

[42] Znaajna je u tom pogledu svakako praksa u Donjem Ostrau na Kosovu, da se

krpe kojima se veu ruke i vilice mrtvaca sauvaju kao hamajlija protiv vuka, da ne bi

klao stoku (Vukanovi 1986: 322). O vezi vuka sa mrtvima vidi Gura 1997: 125.

[43] U drugim sluajevima narodna "motivacija" ukazuje na asocijaciju veriga i vujih

usta, ili je pak motivacija postupka posve implicitna; vezanje veriga esto se vri u

sklopu drugih postupaka protiv delovanja vujih usta; ponekad se verige veu murei

ili iza lea. Za primere videti m. o. Begovi 1986 [1887]: 264; SEZ 14/1909: 11;

54/1939: 89-90; 58/1948: 236; 65/1952: 252; 73/1958: 115; 83/1971: 176; GEM 6/1931:

71; Vukanovi 1986: 69; Nedeljkovi 1990: 38.

[44] Na Kosovo su na Boi ujutro kroz zavezane verige nad ognjitem prelivali so i

rakiju, pa su od toga pili da ne bi imali guobolju; ova se meavina uvala tokom cele

godine i koristila protiv guobolje (Vukanovi 1986: 361). U jednoj zagoneci iz

Homolja verige se kodiraju kao "crno crevo koje visi iz nebesa" (SEZ 19/1914: 374).

Dalje na Kosovu su se ujutro uoi Sv. Save vezale verige, a neki su na vatri grejali

prazan kotli, u koji bi se onda stavio kamen "da se umnjaku (vuku) zakamene

vilice"; taj bi se kamen kasnije bacio iz kue (Vukanovi 1986: 380). O graninoj/

medijalnoj i drugoj simbolici kotla i veriga videti jo Radenkovi 1996a: 79, 129-131.

Up. i poslovicu Rugao se kotao loncu: velika mu usta iz Leva i Temnia (SEZ

10/1908: 57); u vezi sa gore spomenutom zabranom na govorenje o vuku za vreme

jela i verovanjem da vuk oveku moe da oduzme glas, up. verovanje iz istih mesta da

"ne valja" jesti iz povezanog lonca, jer e onaj koji iz njega jede posle biti zavezan u

govor