Magija snovaPriredila: Ana Cihaber II/8Profesor: Simonida VukobratXV beogradska gimnazija

Svest i svesnostU irem smislu, svest se odnosi na budno stanje, odnosno znai biti budan. U uem smislu predstavlja svesnost o odreenim aspektima realnosti. (Npr. iako smo pri svesti (budni),nismo svesni buke koja dopire sa ulice)

Vrste svesnosti:ulna svesnost (nju ine ulni doivljaji, tj. oseti i opaaji)Unutranja svesnost (nju ine doivljaji kao to su misli, emocije, elje, snovi)

Spavanje i snoviSpavanje i snovi su izmenjena stanja svesti. Spavanje i budno stanje su rezultat razliitog ritma u radu mozga. San je pria u slikama iji je sadraj esto nerealan i iji smisao nam nije jasan.

Pomou elektroencefalografa (EEG) snima se ritam rada mozga koji se menja tokom spavanja. Te promene su prikazane u obliku modanih talasa.U budnom stanju talasi su kratki i brzi i nazivaju se alfa talasi.Prilikom dremanja ritam se usporava i pojavljuju se beta talasi.Postoje 2 faze spavanja:NREM (non-rapid eye movement)- spori oni pokretiREM (rapid eye movement)- brzi oni pokreti

NREM faza se sastoji od 4 stadijuma :Stadijum lakog sna (traje 30-40 min.;na EEG-u se javljaju teta talasi) Stadijum dubljeg spavanja 3.i 4. stadijum predstavljaju duboko spavanje ;na EEG-u se javljaju delta talasiNakon otprilike 90 min. spavanja nastupa REM faza. Za ovu fazu karakteristino je sledee: bri rad srca, bre disanje i bri oni pokreti. Ona traje oko 15 minuta, nakon toga rad mozga ponovo prolazi kroz svih 5 stadijuma. Za vreme REM faze sanjamo. Ako osoba prespava ostalih 4 stadijuma i probudi se u REM stadijumu efekat je isti kao i da uopte ne spava.

Trajanje REM-faze spavanja kod ljudi u odnosu na godine

Vanije karakteristike oveka koje se javljaju tokom budnog stanja, NREM i REM faze

Znaaj spavanjaZa vreme spavanja:organizam se psihiki odmara od napetosti usled svakodnevnih problema i stresovatokom fizikog odmora organizam se oslobaa od toksina koji se gomilaju za vreme pojaanih metabolikih procesa u budnom stanjuspavanje je vano za aktiviranje novih sinapsi u mozgu i za proces rasta.

Trajanje spavanja kod ljudi u odnosu na godine

irafa2 sataimi19 satiVrabac6 satiBabun9 satiovek8 satiDelfin4+4 sataMaka15 satiPriblino proseno trajanje snatokom 24 sata kod razliitih vrsta

Rane ideje tumaenja snovaJedan od najranijih zapisanih primera tumaenja snova se pojavljuje u Epu o Gilgameu. Gilgame je sanjao kako je sekira pala sa neba. Oduevljeni ljudi su se okupili i posmatrali kako Gilgame baca sekiru ispred svoje majke i kasnije je prigrli kao da mu je to orue ena. Gilgameova majka, Ninsun, je protumaila ovaj san i rekla mu da e se neko moan uskoro pojaviti koga e njen sin pokuavati da nadjaa, ali nee uspeti. Konano, oni e postati bliski prijatelji i postii velike stvari. Takoe je rekla, To to si sekiru prigrlio kao roenu enu znai da te on nikada nee napustiti. Ovo je reenje tvog sna. Ovaj primer pokazuje tendenciju da snove shvatamo kao predvianje budunosti.

Ep o Gilgameu na glinenim ploicama

Tumaenje snova od Starog Egipta i Grke pa do moderne EvropeU Starom Egiptu su svetenici bili tumai snova. Snovi su bili od ogromne vanosti za njihovu istoriju.Antika Grka je imala hramove koji su se zvali Asklepioni gde su bolesni ljudi dolazili kako bi se izleili. Prespavali bi jednu no u hramu i potom bi svoj san ispriali sveteniku koji bi im prepisao adekvatan lek.

U 17. veku engleski lekar i pisac Tomas Braun je napisao kratku raspravu o tumaenju snova. Tumaenje snova je uzeto kao deo psihoanalize pred kraj 19. veka. Jedno od prvih dela koja su uraena na ovu temu je Tumaenje snova od Sigmunda Frojda.

Bitnije teorije tumaenja snova

Teorija Sigmunda FrojdaSan je ispunjenje (skrivene, zabranjene) elje: dakle, san je kraljevski put u nesvesnoDa se ne bismo probudili, san nae delikatne elje preoblikuje u simbole: san je uvar spavanjaSan ima skriveni sadraj: ono ega se osoba prisea i ono to iznosi kao vlastiti san (manifestovan san) zapravo je distorzija (iskrivljenje koje se manifestuje kao preobraaj u simbole) skrivenog sadraja strahova, nagona, elja, ideja, kao nereenih nedostataka dnevne psihike aktivnostiNajvaniji procesi kojima snovi podleu: kondenzacija (snovi su kratki u poreenju sa mislima koje su dovele do njihovog nastanka); zamena (neki elementi u manifestovanom sadraju su prenaglaeni, drugi su potpuno istisnuti u odnosu na skriveni sadraj)

Simbolika snova (po Frojdu)

Simbol(javno ispoljen sadraj sna)Tumaenje(Skriveni sadraj sna)Uspinjanje stepenicama, prelaenje mosta, letenje avionom, hodanje niz dugi hodnik, ulazak u sobu, voz koji putuje kroz tunel

Seksualni odnosJabuke, breskve, grejpfrutGrudiMeci, vatra, zmije, tapovi, kiobrani, puke, noeviMuki polni organiPei, kutije, tuneli, ormari, peine, boce, brodovienski polni organi

Teorija obrnutog uenja

Snovi nemaju znaenja, ve im je funkcija da nas oslobode nepotrebnih informacija koje smo nakupili tokom prethodnog perioda budnosti.

Karl Gustav JungSnovi su diktirani arhetipovima (drevnim oblicima) kao svevremenskim i sveprostornim proizvodima kolektivnog nesvesnog.Snovi mogu, dakle, sadravati univerzalne percepcije i imaginacije, ponekad i mistine elemente, ali i odraavati individualno nesvesno.Arhetipski snovi mogu proiriti individualnu percepciju i posluiti kao izvor reavanja problema.

Mandala (sastav krugova i linija koji bi, po tibetanskom budizmu, ematski predstavljao unutranji i spoljanji svemir).

K. G. Jung je verovao da je mandala kao motiv prisutna u kulturama itavog sveta i da se, kao jedan od arhetipova kolektivnog nesvesnog, pojavljuje esto u snovima (posebno u snovima izofreniara).

Teorija aktivacije i sintezeU REM-fazi spavanja aktiviraju se skupovi neurona u modanom stablu i uzrokuju impulse elektrine energije koji sluajno nadrae neke elemente iz pamenja, to mi kasnije, probueni, nastojimo oblikovati u priu, popunjavajui u njoj rupe.Uprkos poetnoj sluajnosti snova, pria koja iz njih nastaje ipak odraava elje i brige pojedinca.

Sadraj snovaOd oko 150000 snova koje osoba proivi do svoje 70. godine, najvei broj otpada na vrlo obine snove bez naroite dinamike (odlazak na posao ili u prodavnicu, pripremanje ruka, studenti sanjaju dolazak u predavaonicu a profesori predavanje i sl.), dok e otprilike 1% snova otpasti na none more.

Dvadeset najeih studentskih snova

None moreNone more predstavljaju snove ispunjene anksioznou ili strahom ijih sadraja se osoba do detalja sea.Karakteristike:Snovi su veoma jasni i obino ukljuuju teme koje se odnose na pretnje ivotu, sigurnosti ili samopotovanja.Mogu se javiti u bilo kom periodu spavanja.Kada se osoba probudi posle doivljavanja zastraujuih snova brzo postaje svesna i orijentisana.None more kod dece su obino povezane sa specifinim fazama emocionalnog razvoja.Upotreba odreenih psihotropnih lekova doprinosi javljanju nonih mora.

Noni strahoviNoni strahovi su none epizode ekstremnog straha i panike povezane sa intenzivnom vokalizacijom i motalitetom, kao i visokim nivoima autonomnog pranjenja.Karakteristike:Osoba tokom prve polovine nonog spavanja ustaje iz kreveta sa paninim vriskom. Epizode naglog buenja iz sna traju od 1 do 10 minutaKad drugi pokuavaju da pomau esto je bezuspeno i osoba sa nonim strahovima postaje dezorijentisana.Osobe se obino ne seaju epizoda nonih strahova.

Polne razlike u snivanjuene: snovi su ee locirani u kui i na bliskim, poznatim mestima; snovi su uglavnom verbalni i odnose se na bliske, poznate osobe; manje su agresivni, areniji i ree seksualnog sadraja nego kod mukaraca; esto su obeleeni emotivnim nabojem.

Mukarci: ee erotskog sadraja nego kod ena (uz prisustvo nepoznatih enskih osoba); emotivne su reakcije oskudnije, prisutnija je agresivnost (i prema nepoznatim osobama); teme koje se pojavljuju su i posao, karijera, uspeh i neuspeh.

Kako na kraju tumaiti snove?Umesto nastojanja da se shvate simboli (individualni ili univerzalni), fokusirati se na doslovan sadraj snova.Obratiti panju na emocije koje se javljaju u snu i njihovu ispravnost (ispravnost emotivnih reakcija).

Hvala na panji! Lepo sanjajte!