Maja PelevićBeograd-Berlin

Posvećeno Milici i Milanu 

putnici:

ONONA

Radnja se dešava na peronu i u vozovima, ovih dana ili ne…

Specifičnost ove drame je u tome da ona dobija naziv po gradu u kome se drama trenutno postavlja…..uvek od grada izvodjenja do konačne destinacije BERLINA….reditelji menjaju nazive železničkih stanica u odnosu na relaciju koju putnici prelaze da bi došli do odredišta…

…        označava protok vremenaflash     označava početak fantazije

 Na peronu.

ONA(unutrašnji monolog )Neverovatan, eto takav je…nestvaran…ne ne neobičan ali onako istripovan i sve je do jaja i nije dosadan, nikad nije dosadan i jedinstven da da jedinstven i ako mogu sad da se setim još 500000 stereotipnih razloga zašto ga obožavam ne bi bilo dovoljno i na svakom ćošku iznenadjenja…da baš tako i… Kad bi ga opisala u jednoj rečenici to bi bio on koji izgovara…sa mnom nikad nije dosadno, baby…a dosada je najveći smor…skapirala sam da mi je mnogo dosadno i zato moram sad do njega da me probudi, istripuje, dovede do ludila, da me ispuni svojom neverovatno kreativno obeznanjujućom energijom i da… tako me loži…užasno me loži i evo već sad ne znam dal ću izdržati još jedan dan da ga ne vidim, da ga ne dodirnem…da me obuzme… Ne znam da li me i jedan drugi do te mere uzbudjuje, opseda…izludjuje…on je sigurno najlepši u Evropi ako ne i šire…možda na svetu ako izuzmemo Katmandu… Još samo malo i konačno ću ga videti prvi put…a imam osećaj da ga znam još pre nego što je napravljen i uništen…Berlin…odlepiću…

GLAS sa RAZGLASADame i gospodo, obaveštavamo Vas da će voz za Berlin kasniti pet minuta…hvala.

ON      (unutrašnji monolog)Laptop, punjač, mobilni, punjač, brijač, transformataor, fen, transformator, baterije, punjač, rezervne baterije, punjač, rezervni punjač, organajzer, transformator, punjač…jel sam nešto zaboravio…a da pinceta za nos…nema punjač…a sad odeća…pet dana, pet puta košulja, pet puta pantalone, pet  puta cipele, pet puta kaiš, pet puta čarape, deset puta gaće i punjač…ne…pet puta potkošulja…dva puta prugasta pidžama…jedna jastučnica na tufne…dva puta tegovi…jedna prostirka bela, pet puta peškir, dva puta za lice…afteršejv, heftalica, sapun, album, šampon, regenerator, plava šolja, krema za ruke, čačkalica, kaladont, mirišljava sveća, magnet,  brilijantin…sve sam spakovao…valjda…Jel ovaj voz ikad dodje na vreme…

GLAS sa RAZGLASADame i gospodo, obaveštavamo Vas da će voz za Berlin kasniti deset minuta…hvala.      ONAIzvini, jel imaš cigaretu?

ONNe pušim.

ONA(unutrašnji monolog)Glupi strejter.

ON(unutrašnji monolog)Nešto sam sigurno zaboravio…

ONA(unutrašnji monolog)Zikra, zikra…prestala si da pušiš, glupačo, iskuliraj se…ideš u Berlin…

ON(unutrašnji monolog)…laptop, punjač, mobilni, punjač…                ONA(unutrašnji monolog)

Kakva glupost.

ON(unutrašnji monolog)Nešto nije u redu…

ONA(unutašnji monolog)Umreću od dosade, moram nekog da upoznam….

ON(unutrašnji monolog)Samo da me niko ne uznemirava ovaj put…

ONA(unutrašnji monolog)Nemam ni baterije za vokmen, fuck…       ON(unutrašnji monolog)Baterija za laptop puna…mogu da radim...

ONA(unutrašnji monolog)Gde je nestao onaj klinac…gde si…gde si…da mi praviš društvo…la la la la

Ona igra sama sa sobom u mestu, a on je začuđeno gleda.

ON(unutrašnji monolog)Bože…ovim ljudima uopšte nije lako…

Ona ga igrajući slučajno okrzne, on se trgne.

ONAUps… izvini… čekaš ovaj voz?

ONAha.

ONAKasni.

ONUvek.

ONAJa sam mislila da su tačni.

ONJok.                                      ONANi ne pušim, inače.

ONNervoza pred put.

ONANe idem ja nigde.

ONŠto?

ONANe volim da putujem.

ONŠta radiš, onda?

ONAČekam.

ONŠta?

ONADa prodje voz.

       ONZanimljivo.…

ONATi?

ONI ja čekam.

ONAIdeš?

ONAha.

ONAZnaš gde ćeš?

ONNemam pojma.

ONAIdeš sam?

ONNemam pojma.

ONAJa ostajem.

ONI to je OK.

ONANemam pojma.

ONA(unutrašnji monolog)Imaću koga da smaram!

ON(unutrašnji monolog)Što se nisam pravio gluvonem.…

      ONAMisliš da ima više ljudi koji čekaju ili odlaze?

ONGde?

ONAOvde. Na peronu.

ONKoji čekaju. Ti?

ONAKoji odlaze.…

Ona  spusti ranac i počinje histerično da pretura po njemu.

ONASranje!

ONŠta?

ONANešto sam zaboravila!

ONLaptop, punjač…

     ONANebitno.

ONDešava se.

ONAUvek nešto zaboravim.

ONI ja.

ONATi mi ne deluješ kao neko ko zaboravlja stvari.

       ONTrudim se.

ONAPa, da, tako izgledaš.        ONKako?

                           ONAKao da se svaki put preslišavaš petsto puta.

ONNe radim to.

ONANemoj da lažeš!

ON(unutrašnji monolog)Nestani!

ONA(unutrašnji monolog)Kakav frik.…               ONAZnaš, počinješ malo da me nerviraš.

ONŠto?

ONAEto, tako.

       ONI ti mene.

ONAManemoj.

On se diskretno odmakne par koraka od nje, a zatim ode do šina i pravi se da gleda dal dolazi voz. Ona ga prati i stane iza njega, tako da je on ne vidi.…     ONATebi se, vidim, baš putuje.

On se naglo okrene.      ONAJel sam te uplašila?

ONNnnn…ne.

ONAJok, nisam, mislio si da ću da te bacim pod voz.

ONSamo sam gledao…

ONANe brini, ako će neko da završi pod vozom, to ću biti ja...Pruge su kao krvotok...kad ih presečeš svojim telom kao da si presekao vene, zar ne?

On se odmakne.

ONAA ne znaš gde ćeš?

ONObično ne.

ONAA sad?

ONKa Nemačkoj.

         ONAOvaj voz ide u Nemačku?

ONTi, kao, ne znaš?

ONAŠta me briga gde ide.

ONObično ljude to zanima.

      ONAI onako ne idem nigde.

ONNiko te ni ne tera.

ONATo ti misliš.

ONSama si to rekla.

GLAS sa RAZGLASAVoz iz Atine, preko Beograda, za Berlin, stiže na prvi peron. Molimo putnike da se sklone sa šina.

ONAJel čuješ? Molimo putnike da se sklone sa šina! Dolazi!

ONDa…

ONAIdeš?

ON

Aha…

ONAJel mogu s tobom?

ONKako to misliš?

ONAPa, jel OK da idem s tobom?

ONJel si kupila kartu?

ONANaravno da jesam.

ONDaj da vidim.

ONAŠta, ne veruješ mi?

       ONPokaži.

ONAFrka ti da me ne uhvate s tobom?

ONKako mogu da zaključe da si sa mnom?

ONATako što ću im reći.

ONŠta ćeš im reći?

ONADa putujemo zajedno.

ONKakve to veze ima?

ONAUmro bi od blama kad bi me uhvatili bez karte, priznaj!

       ONTo je tvoj problem, ne moj.

ONAMorao bi da platiš kaznu.

ONOdakle ti ta ideja?

ONABilo bi te sramota pošto bi im rekla da putujemo zajedno i da je moja karta bila kod tebe i da si je izgubio.

ONImaš bujnu maštu. Ja sad stvarno moram da idem.

ONAStani! Nisi mi odgovorio na pitanje.

ONRekla si da ne voliš da putuješ.

ONAOvo nije bilo koje putovanje.

ONNego?

ONAIdem u Berlin!

ONPa?

ONATi ništa ne kapiraš!

On ulazi u voz.Ona ulazi za njim.On se smešta u kupe. Ona gleda za  njim,  ali ipak sedne u susedni kupe, okrenuti su tako da im se ledja dodiruju, kad ne bi bilo zida. Ona zatvori vrata i namakne zavese.

     ONA     (ona, sama u kupeu,unutrašnji monolog)Kad sam bila mala tata i ja smo uvek putovali zajedno vozom sa mora i obično smo bili sami u kupeu al jednom se desilo da je sa nama bio jedan plavi mladić otprilike mojih godina a ja sam tad imala deset i sedela sam prekoputa njega tačno se sećam da je imao na sebi neku plavu kariranu košulju i braon pantalone a kosa mu je bila onako razbacana kao da je duvao jak vetar na putu do stanice i imao je neke užasno čudne žućkaste oči jedno oko mu je bilo veće od drugog i kao da je stalno gledalo gore i dok je on čitao novine i pravio se da ne postojim ja sam ga sve vreme gledala i nije me bilo sramota a bila sam stidljiva kad sam bila mala posebno kad je tata bio sa mnom ali sada se nisam ustručavala i gledala sam ga pravo u novine i povremeno u oči kad bi okretao stranice pa bih mu videla gornji deo lica i sve vreme sam imala potrebu da stiskam butine nisam ni sama znala zašto i posle nekog vremena sam skapirala da me je obuzelo neko potpuno nepoznato osećanje izmedju nogu i da traje i da se pojačava i da me prepavljuje i golica i stiskala sam butine najjače što sam mogla a tako da niko ne primeti a posebno ne tata i u jednom trenutku je sve počelo da dobija neku potpuno drugu dimenziju i bila sam sluđena a on je bio razmrljan i još lepši nego ikad i tata mi je nešto govorio al ja sam čula samo neko nedefinisano mumlanje i bila sam koncentrisana samo na tu jednu stvar koja je trajala neko vreme i onda  iznenada prestala…Više ga nisam gledala, a on je sišao na sledećoj stanici, verovatno me nije ni primetio, a ne verujem ni da je osetio moje prisustvo… Kasnije sam skapirala da sam se taj dan, u tom vozu, na putu za Beograd, prvi put uzbudila…pored nepoznatog muškarca… I zato sam takve posle i najviše volela, jer nepoznato je uvek najuzbudljivije… Tako bar kažu moje prepone…

GLAS sa RAZGLASABeograd – poslednja stanica.

Ona ustaje i ulazi u njegov kupe.

ONAJel’ sam te zbunila ,a?      

       ONNisi.

ONAJok, nisam.

ONZnao sam da ćeš doći.

      ONAOtkud si znao?

ONMora da sam vidovit.…

ONANeću da pričam o tome.

ONO čemu?

ONAO tome gde idemo.

ONOkej.

ONAŠta ćemo tamo da radimo?

ONKako to misliš?

ONAIdemo zajedno.

ONNe idemo mi nigde zajedno.

ONA

Što si u lošem fazonu?

ONTi ideš, i ja idem, al’ MI ne idemo nigde.

ONATo ti misliš.                   ONTo ja znam.

ONAŠta ti misliš, da sam ja neka glupača?

ONNe mislim ništa.

ONASad ćeš da me zlostavljaš i možda i siluješ i ko zna šta ćeš da mi radiš.

ONKo zna.

ONAEto, znala sam.

ONNisam ni sumnjao.

ONAAko sam ti toliko dosadna, ne kapiram zašto si ovde.…On krene da izvadi laptop iz torbe.       ONAŠta uopšte radiš na tom kompu, gledaš porno sajtove?

ONRadim.

ONAA šta radiš?

ONSvoj posao.

ONATi si baš nedruželjubiv tip.

ONA ti si baš komunikativna devojčica.

ONAJa nisam devojčica.

ONNego šta si?

ONAŽena.

        ONDobro, onda brbljiva žena.

ONAMisliš da sam brbljiva?

ONNe znam, al ja moram da radim.…

ONAJel možeš da se konektuješ na internet?

ONMogu.

ONAJel znaš da možeš da iznajmiš kurvu preko neta da ti dodje u kupe?

ONNe zanima me.

ONANe, ozbiljno, to mi je rekao jedan ortak.

ONOkej.

ONAI onda ti ona uleti u nekom gradu, zavisi gde naručiš. One valjda čekaju porudžbine na stanici,otkud znam.

ONImaću to u vidu.

ONAPa, verujem da hoćeš.

ONŠta ti to znači?

ONATi si izgubio nevinost sa kurvom.

ONOtkud znaš?

ONAPa, sad si mi rekao.

ONTo si sama iskonstruisala.

ONAKurvaš se u ljubavi, kurvaš se na poslu kako god okreneš uvek neka prostitucija zar ne?

       ONA šta si ti?

ONAKako to misliš?

ONTebe je neko naručio preko neta da mi dosadjuješ.

ONAMožda ti.

ONJa, sigurno nisam.

ONAAko sam ti dosadna, ti pređi u drugi kupe.

ONAl ja sam ovde prvi seo.

ONAKakve to sad ima veze?

ONJa polažem pravo na ovaj kupe.

ONAA gde to piše?

ONNa rezervaciji, ispred kupea, pročitaj ako mi ne veruješ.

Ona izađe, izvadi to parče papira i baci ga kroz prozor.

ONAZnaš da su raskinuli Dolče i Gabana?

On spakuje laptop i pređe u kupe u kom je ona bila, izvadi novine i počne da ih čita.

ONAZaboravio si kofer!

On se vrati po kofer, uđe u kupe, namakne zavese, sedne i počne da čita novine…u jednom trenutku utone u polusan…

      Flash:

ONA(obučena kao jeftina kurva)Sto evra.

ONDa nije malo skupo?

ONASkupo? Ha, ti onda nađi jeftiniju.

ONPedeset evra unapred, pedeset kad završiš.

ONANisam ti ja detektiv.

ONNego, šta si?

      ONAMali, nemam ja vremena za ovo.

ONManemoj.

ONAIma ovde još kupea.               ONSve sami parovi.

ONATu je i WC.

ONPrljav, nemaš šanse.

ONANe budi tako siguran.

ONProbaj.

ONASedamdeset na ruke, odmah.

ONOsamdeset, i da mi pričaš o sebi.

ONAŠta da ti radim?

       ONDa mi pričaš o sebi.

ONAJesi ti neki uvrnuti?

ONI ja ću tebi.

ONAMali, nisam ti ja pop.

ONZnam ja vrlo dobro šta si.

ONANemam vremena.

ONImaš, imaš…

ONADaj da to obavimo, pa da mogu da idem dalje.

ON

S koliko godina si pobegla od kuće?

ONAŠta te briga.

ONZnači, pogodio sam.

ONANisi, pusti me.

ONJa sam imao devetnaest.

ONAPa, šta?

ONSve ti se smučilo.

ONAMožda.

ONNikakve preterane komplikacije. Dobila vizu i otišla preko.

ONABilo je jutro.

       ONNe, bio je već dan.

ONASpakovala sam samo…

ONDve majice…

ONAJednu haljinu...

ON...cipele

ONAi knjigu…

ONTrčala si do stanice...

         ONABila je kiša...

ON...i magla...

ONA...i ništa nisam videla

ON...osim ceste

ONA...kroz zamagljeno staklo.

ONPara ti je išla iz usta.

ONABilo je užasno hladno,

ONi toplo, u isto vreme.

ONATresla sam se

ONi stiskala dlanove...

ONANisam znala zašto...

ON... ni kako

ONA... ni gde.                  ONTaksi se zaustavio.

ONAIzvadila sam poslednje pare.

ON...rekla doviđenja

ONAi krenula ka stanici.

ONOnda si ga videla.

ONABio je mlad...

       ONi zapušten.

ONAPrišla sam mu bojažljivo...

ONPružio ti je novac...

ONAuzela sam.

ON

Onda si kleknula.

ONAprešla rukom preko…

ONotkopčala mu pantalone.

ONAizvadila ga…

ONuzela njegov debeli penis u ruku.

ONAdrkala…

ONstavila ga u usta.

ONAgurala napred-nazad.

ONBio je brz. Pljunula u travu.

ONAobrisala usta.

ONpotražila maramicu.

ONANisam je našla.

ONDržeći pare u lepljivoj ruci...

ONAuputila sam se ka stanici i kupila kartu.

ONA ja sam te gledao.

ONAA ja sam ogledalo.

Glas sa razglasaRuma. Prošle godine u ovom gradu pronadjeno je beživotno telo maloletne ukrajinke J.M. za koju se pretpostavlja da je držana četiri meseca u stanu bez prozora i grejanja u Zmaj Jovinoj ulici i da je svakodnevno opsluživala i po deset do dvadeset mušterija. Smatra se da je umrla od posledica polnih bolesti i gladi.

ONJa sad odlazim.

ONAZnam. Nisi me platio.

On odlazi, izlazi iz voza.

ON(unutrašnji monolog)Seks je kao poezija. Kada bih mogao jedan dan da budem kurva, da joj uđem u glavu, da znam sve, da ne može da bude jača od mene, da ne mora ništa da mi priča, jer ja već sve znam, i ne moramo ni da se jebemo, dovoljno je da se gledamo, i znamo sve jedno o drugom…Ako bih voleo da bilo ko zna sve o meni, voleo bih da to bude jedna prljava kurva, jedna prljava, odvratna kurvetina, koju ću naručiti preko interneta i koja se jebala sa najmanje hiljadu muškaraca, jer ako nije, onda nije prava kurva, nije dovoljno razglavljena da može sve iz mene da primi…Kurva i ja smo isto…Pričamo istu poeziju…A sad moram da idem…da radim…Mi smo isto…to je sigurno…jedino u šta verujem…kurva i ja…ista stvar…voleo bih da je tako…

Glas sa razlasaBeograd-poslednja stanica.

On se trgne iz polusna, spakuje novine u torbu, uzima kofer i dolazi u njen kupe.

ONU mom kupeu nema grejanja.

ONAPa si došao kod mene.

On izvadi laptop.

ONNema ni struje.

ONAMrzim tunele. Osećam se kao u nečijim crevima.

ON(promrmlja)Sa fekalijama.…

ONAŠta ćeš da radiš u Nemačkoj?

ONDa radim.…       ONTi?

ONADa se probudim.

            ONRužan san?

ONAOtkud znaš?

ONNemam pojma.

ONAŠto te to zanima?

ONOnako, pitam.

ONACeo život u pitanjima.

ONI podpitanjima.…

ONAMogu da te pitam nešto?

ONMožeš.

ONAJel ti misliš da sam ja kurva?

ONOdakle ti ta ideja?

     ONAJedan tip mi je rekao da ne bi mogao da bude sa mnom, jer sam spavala sa suviše muškaraca.

ONPa, jel jesi?

ONANemam pojma.

ONSa koliko?

ONAMožda deset.

ON

Onda, nisi.      ONALažem, oko dvadeset.

ONJel spavaš s muškacima za pare?

ONANe, valjda… ne bi trebalo.

ONKako to misliš?

ONAJednom sam popušila nekom tipu u WC-u kluba, da bi mi plaćao koktele, nešto nisam bila pri kešu.

ONTo nije za pare.

      ONAJednom sam se uvalila nekom tipu na moru u gajbu, bila je mnogo gotivna, sa pogledom i šankom i tako to, i morala sam par puta da se kresnem sa njim, čisto reda radi…al ni to nije bilo za pare.

ONOnda je OK. Nisi prostitutka.

ONAAli, da li sam kurva to je već pitanje.

ONZar to nije isto?

ONANije.…

ONA

Jel možemo ti i ja nešto da se dogovorimo?

ONŠta?

ONADa više ne postavljamo nikakva pitanja.

ONŠto?

ONANe zanima nas ništa, osim onoga što će biti.

ONA šta će biti?

ONATo ćemo da vidimo.

       ONKako god.…

ONAJel često putuješ?

ONNema pitanja.

ONAReci mi!

ONSama si rekla.

ONANisam na to mislila.

ONNego na šta?

ONAZnaš…

ONNe znam, reci mi.

ONAZnam da znaš.…

ONAŠto ti stalno ćutiš?

ONČini ti se.

ONAI ćutiš bez zareza.              ONTi stalno pričaš i pričaš bez zareza.   Idem po kafu. Hoćeš nešto?

ONALjubav.

On odlazi. Ona zatvori vrata za njim, namakne zavese sedne i...

Flash:

ONANe mogu ovde, prljavo je.

ONAjde, sami smo...

ONAMrzim vozove.

ONObožavaš vozove.

ONADanas ih mrzim. Ne mogu da ih smislim.

ONŠta ti je?

ONANije mi ništa.…

ONTrebalo je da uzmemo spavaća kola.

ONAPa da dobijemo šugu?

ONBar bismo spavali.

ONAJa ne bih.

ONOvako ćemo sedeti do Berlina.

ONAMeni to odgovara.

ONDođi ovamo.     On je privuče ka sebi.

ONANemoj.                  ON

Što?      ONANe osećam se dobro.

ONŠto?

ONAŠto?! Što?!

ONPa, reci mi zašto.

ONAZato što me smara cela ova situacija.

ONKoja situacija?      ONAŠto moramo svaki put negde da idemo.

ONTi si htela da idemo.

ONAMuka mi je.

ONSama si rekla da hoćeš.

ONAKad si samo o tome pričao.

ONJa pričao?!

ONADa, i šta sam mogla?

ONDa mi kažeš da ti se ne ide, pre nego što smo ušli u voz.

ONAKao da bi to nešto promenilo?

ONNe bismo krenuli.

ONAJa ne mogu više.

ONŠta ne možeš?`                                    ONAOvako da živim.

ONKako da živiš?

ONAPo vozovima.

ONOvo nam je prvi put da zajedno idemo negde.

ONASvejedno. Kao da svaki dan putujemo.

ONŠta tu ima loše?

ONAImam putnu groznicu.

ONkoja se ima pred put.

ONA

Ja je imam stalno.

ONE, pa, ja je nemam nikad.…

ONASad mi se i povraća.

ONImaš i morsku bolest, vidim.

ONAHoću da stane.

ONKo da stane?

ONAHoću sve da stane.

ONMožeš samo ti da staneš.

ONAEto. Uvek ja. Kad god nešto fali, ja sam kriva i uvek je tako bilo.

ONZato što je uvek tako, ako nisi primetila.

ONAJa ću se ubiti.                   ONTipično.

ONATo ću na kraju i da uradim.

ONNišta ti drugo ne preostaje.

ONAEto, sad hoćeš da se ubijem. To si smislio.

ONNe, to si ti sama smislila.

ONAStalno mi daješ do znanja da želiš da me nema.

ONVidiš kako si to lepo shvatila.

ONAJa sad idem u drugi kupe.

ONIdi, slobodno.            ONAA ti možeš da se vratiš svojoj ženi.

ONČim izađem.

ONA...da joj sisaš palac

ONi da joj seckam nokte...

ONA...da joj grickaš bradavice

ONi da je štipam za listove...

ONA...i da joj napraviš još jedno dete

ONi da joj…

Ona skoči na njega i počinju strasno da vode ljubav. Kad završe, zaspu. Voz neko vreme ide.

GLAS sa razglasaSubotica. Dugogodišnji rekorder po broju samoubistava; u Subotici se dogodi preko pedeset samoubistava godišnje, a ovaj fenomen je već u medicini označen kao bolest pod nazivom “morbus panonicus”.

Ona pokupi stvari. On i dalje spava. Ona izadje iz voza.

ONA(unutrašnji monolog)Uvek sebe zamišljam u beloj satenskoj venčanici sa velom dugačkim pet metara i svi su tu i mama i tata i stric i tetka i prijatelji i sve je tako lepo čisto belo i besprekorno i svi se smeju i neki plaču od sreće i nema nijedne fleke nikome se taj dan ništa loše nije desilo i vreme je divno nebo je plavo samo par oblaka koji ne najavljuju kišu i kad malo bolje pogledaš sve je tako prozirno i ceo svet je obojen u belo kao kad gledaš kroz veo a što je najbitnije ona je mrtva. Dan pre toga su je sahranili na obližnjem groblju i niko nije došao jer je padala kiša i stavili su veliki drveni krst koji je potonuo u blato i sve je bilo dosta odvratno. Ona je umrla. Sada ja mogu da počnem da živim.

Glas sa razglasaBeograd-poslednja stanica

On se vraća sa kafom.

ONAKad sam bila u Subotici i vozim se taksijem i kao anegdotu ispričam taksisti da sam čula da se u Subotici dešava neki nenormalan broj samoubistava i on mi tu onako usput kaže kako mu se ortak ubio pre neki dan u šumi samo otišao i upucao se u glavu i ja se tu smorim mislim baš mi je bio bedak što sam to spomenula al taksista ništa...kaže mi kako je to kod njih toliko normalno da više ne piše ni u dnevnoj štampi...

ONU Nemačkoj kada u U-banu mašinovodja zgrazi nekog ko se bacio pod voz dobije od firme odmor za psihičko opuštanje.

ONA

O tome se radi. A  ovaj taksista je bio skroz kul kao da se ništa nije desilo.

ONLjudi drugačije kapiraju smrt.

ONAJedan tip mi je jednom rekao da bi svi mi mnogo kvalitetnije živeli kada bi u svakom trenutku svog života bili svesni svoje smrtnosti.

Ona naglo ustane, sedne pored njega. On se trgne i ustane.

ONHoćeš kafu?

ONAGde češ sad? Plašiš se?Hoću kafu.

On odlazi i vraća se sa kafom.

ONASetila sam se.

ONJoš neke morbidne priče.

ONAJebala sam se jednom za pare.                        ONPa, dobro.

ONAPa, dobro?!

ONDešava se.

      ONA

Ne dešava se. To je strašno, kapiraš?

ONMožda tebi.

ONAA tebi, kao, nije?

ONNe.

ONANe verujem ti.

ONŠto?

ONANamerno se praviš liberalan.                  ONA ti uporno hoćeš da me šokiraš.

ONAJebala sam se u prljavom javnom WC-u sa crncem, sidašem.

ONJel si bar koristila zaštitu?

ONANaravno da jesam.

ONPa, onda je sve OK.

ONAKako?

ONPa, lepo. Zar nije?

ONAAl, to je bilo za pare!

ONKoliko?

ONA…sto evra.

ONNisi baš jeftina, al ipak je bio hiv pozitivan.

ONAJel ti mene zajebavaš?

ONA ti mene?

ONAMožda malo.

ONI ja tebe…malo…moram sad malo da radim.

On uključi laptop.

ONAPogledaj kroz prozor!

ONMrzi me da ustanem.

ONAZnaš kako je lepo!

ONVerujem ti.

          ONASuncokreti! Vidi koliko ih je!

ONSuncokreti lažu, znaš.

ONAKako?

ONTrebalo bi da se okreću ka suncu, a oni se okreću kako im dune.            ONANije istina!

ONJeste.

ONAPogledaj ih!

ONNeću.

ONAA šta misliš koliko se nesrećnih ljubavnika bacilo pod ovaj voz u poslednjih par godina?

ONOpet ti!

ONAKoliko je pokušalo, koliko je uspelo, koliko je sprečeno, koliko je preživelo...

ONTo ti je baš interesantno.

ONAOvo je možda voz duhova u kome putuju svi ti nesrećni ljubavnici...

ON(cinično)Možda smo i mi jedni od njih.

ONA Samoubistvo je zarazno.

ONSidji sa prozora.

Ona sidje.

ONAJel bi me ti jebao za pare?

ONŠta misliš?

ONAIdem da užickam cigaru. Jel ti treba nešto?

ONNe, hvala.

Ona odlazi. On se nasmeši. Ona se vraća.

      ONAA za koliko?

On se nasmeje. Ona odlazi. On zatvori vrata za njom.

Flash:

ONANiste mi rekli gde putujete.

ONU Nepal. A Vi?

ONAJa u Kongo.

ONBaš čudno da smo u istom vozu.

…ONImate jako lep zglob.

ONADopada mi se što primećujete detalje.

On je čvrsto stegne za zglob.

ONJel vas ovo boli?

ONAMađarska je tako prijatna zemlja.

ONA ovo?

ONASuncokreti ne lažu, zaista se okreću ka suncu.

ONVidim da vam se dopada.

On je pritiska sve više.

ONAI ljudi…ljudi su neobično lepi.

ONVrlo ste žilavi.

ONAI prijatni…

ONKoža vam je tako glatka.

ONAUvek se ljubazno jave na ulici.

ONImate sitne kosti.

ONAUlice su čiste.

ONAko bi malo jače stisnuo...

ONAŽene sveže ofarbane.

ONPolomio bih vam zglob.

Ona vrisne on podigne ruku. Krvava je.

ONNisam hteo da vas povredim.

      ONANego, šta ste hteli?

On joj pređe krvavom rukom preko lica.

ONDelujete kao da ste tako jaki.

ONAZar nisam?

ONA u stvari ste tako krhki.

ONAŠta Vi hoćete od mene?

ONSamo sam hteo malo da vas stegnem.

ONA

Zašto?

ONDa vidim da li može da vas boli.

On joj poliže malo krvi sa lica.

GLAS sa razglasaBudimpešta. Grad u kome 99,9 odsto turista ne razume jezik koji čuje na ulicama dok škljoca skupocenim digitalnim fotoaparatima nove generacije pokušavajući da ovekoveči kamene lavove na mostu koji spaja Budim i Peštu a čiji se arhitekta ubio jer mu je na otvaranju jedan gradjanin skrenuo pažnju da je zaboravio da iskleše jezike razgoropadjenim životinjama kamenih čeljusti. Bacio se sa litice u pravcu reke, pošto se oprostio sa svojom dugogodišnjom dragom. I dan danas se sa istog tog mesta smeši uveličan i skamenjen poput svojih lavova i pravi društvo mnogobrojnim posetiocima koji smatraju da upravo ovo mesto daje najlepšu panoramu grada.

Ona ustaje. Izlazi iz voza.

ON(unutrašnji monolog)Čaršav s balonima, anatomski jastuk, perjani jorgan, lampa na tufne, parče izgrebanog parketa, figura crnca s televizora, dva goblena s cvećem, jedan meksikanski tepih, deset ploča-sve izgrebane, neupotrebljive, gramofon bez igle, četiri prljave maramice, dve olovke, sedam knijga-ne znam koje, plavi tanjir, stare novine, pet pepeljara, ružna slika, sedam sijalica, dva pokrivača, jedna skulptura, porculanski slonovi, šest sivih i jedan polomljene surle, afrička maska za plašenje male dece, tegla džema od šljiva…Konačno sam otišao, noseći ceo svoj život u dve kartonske kutije i ne znam da li sam zaista otišao, ali deluje tako…Malo smo se drali, malo je ona plakala, sedeo sam sam u sobi, ne znam da li želim da odem, ali to je već sve rešeno i suviše rešeno…Razume me, možda se i ona nekada zaljubila, al je ćutala, ja nisam mogao, ja sam tiho cičao i čula me je i rekla mi da moram da odem…što pre…Razumem je…Razumem je u hodniku, razumem je u liftu, razumem je do izlaznih vrata…Izlazim iz zgrade i ne mogu više ničega da se setim…Osim jedne rečenice koja mi se vrti već danima u glavi… Valjda ću uspeti sve da ponesem...

Glas sa razglasaBeograd – poslednja stanica.

Ona se vraća sa cigaretom, on sedi i bulji u laptop.

ONJel možeš da ne pušiš ovde?

ONAA jel ti možeš da pušiš ovde?

ONJa ne pušim.

ONAE, pa ja pušim. Šta ćemo sad?

On nastavi da kuca i pravi se da je ignoriše.

ONAPravila sam spisak muškaraca sa kojima sam spavala.

ONNe zanima me.

ONAU poslednjih pet godina stigla sam do pedeset, znači da ih ima više.

ONOko deset godišnje. To nije strašno.

ONAPa i nije.

ONKurva je žena koja je spavala sa najmanje hiljadu muškaraca.

ONAPreteruješ!

ONU odnosu na savremenu ženu, to je definicija kurve.                ONASad mi je lakše.

ONNe moraš više da brineš…

       ONASve žene bi da budu kurve…nekada… Tako da one to, u dubini duše, u stvari jesu.

ONBilo ko može da bude bilo šta, u dubini duše.

ONAAl neki ne mogu ni to.…

ONAI skapirala sam još jednu stvar!

ONŠta?

ONAJa rasturam veze!

       ONBlago tebi.

ONAOzbiljno, sad sam razmišljala i poslednjih nekoliko veza koje sam imala su bile sa muškarcima, koji imaju devojke.

ONSamo se tako potrefilo.

ONANije slučajno, veruj mi.

ONParanoična si.

ONAMožda, ali sa razlogom. Ja sam zla.

ONTo bi ti želela da budeš.

      ONAA ti si užasno dosadan.

ONOtkud znaš?

ONAZato što sam te odmah pročitala. Sediš tu sam, buljiš u taj laptop, niko te ne zanima…voleo bi da je voz prazan…

ONTu si u pravu.

ONANije ti drago što ti pravim društvo?

ONNemam neku preteranu potrebu za društvom, trenutno.            ONANi inače.

ONMolim?

ONAPa, ni inače sigurno nemaš neku preteranu potrebu.

ONSlušaj… ja sad stvarno, ali zaista, moram da radim, i zamolio bih te za malo mira.

ONAOK.…ONAJel prvi put ideš u Berlin?

ON

Ne.

      ONAKoliko puta si bio?

ONNe sećam se.

ONANemoj da lažeš.

ONOzbiljno.

ONAKako možeš da se ne sećaš koliko si puta bio u Beeerliiiiinuuuu, kako možeš da se ne sećaš?

ONMnogo puta.                                 ONAViše od deset?

ONViše od deset.

ONAViše od pedeset?                  ONMoguće.

      ONAAaaaaaaa! Blago tebi! Da sam ja bila toliko puta, ja ne znam…ja bih sigurno odlepila…ne znam kako bih se odvojila…kako bi me vratili posle…

ONKad si zadnji put bila?

ONA

Gde?

      ONPa, u Berlinu.

ONANikad. Nikad nisam bila.

ONPrvi put?

ONAAha…devica.

ONOK je Berlin.

ONAOK? Berlin ne može da bude OK. On je čaroban!

ONOtkud znaš?

ONAZato što znam.

ONNisi nikad bila.

ONANekad ne moraš negde da ideš, da bi znao šta te čeka.

ONNe bih baš rekao.

ONAPre nego što popiješ votku, ti znaš kog je ukusa.

ONTo nema nikakve veze, a i ne pijem…votku.

ONAZnala sam da si strejter.

       ONTi sve znaš.

ONANije ni čudo što ne voliš Berlin.

ONNe kažem da ga ne volim.

ONAAl ga ne poznaješ.

ONRadim tamo već deset godina.

ONATo je onda još gore.

ONPoznajem ga sigurno bolje nego ti.

ONASamo se ti teši.

On ustaje.

Flash:

ONGde ćeš?

ONAIdem do WC-a.

ONJel mogu ja s tobom?

ONA…Ne.

Ona odlazi. On  zatvara vrata za njom.Vraća se. Otvara veliku mapu.

ONAJel možeš da mi pokažeš kojim putem idemo.

ONOvuda.I nemoj mnogo da veruješ mapama.

ONAŠto?

ONZato što ponekad lažu.

ONAKako to?

ONIstorija se igra.

ONAImam i mapu Berlina. Njoj sve verujem.

ONMapa Berlina je poseban prevarant.

ONAManemoj!

ONNa mapama en/de/era je na mestu zapadnog Berlina bila bela fleka. Kao rupa.

Flash:

ONA

Ovo nam je prvi put.

ONKako misliš?

ONABez laži. Samo ti i ja.

ONPa, i ranije smo bili samo mi.

ONAMislim u životu. Ranije je tu bila i ona.

ONAli, ona nikada nije bila izmedju nas.

Ona ga poljubi.

ONASećaš se…

ONČega?

ONAJa sam slikarka…

ONi stalno mirišeš na boje.

      ONAA ti si lučki radnik i stalno mirišeš na reku…

ONHoćeš da slikaš po meni?

          ONATi si moje jedino platno…

ONNe budi patetična!

ONAŠto, kad ti to tako voliš?

ONNije istina!            ONAJeste, jeste!

ONNije!

Ona ga skida i počinje da slika po njemu jezikom.

ONAŠta da slikam?

ONSlikaj gradove.

      ONANe, samo jedan grad…                  ONKoji?

ONABerlin….                                   Oni vode ljubav. Kad završe, on zaspi.

Glas sa razglasaBeč. Alles was waagrecht ist unter freiem himmel gehort der natur.

Ona ustaje, polako se oblači da ga ne probudi. Izlazi iz voza.

ONA(unutrašnji monolog)

… Posle orgazma sklupčana sa osobom do koje ti je stalo je verovatno jedini trenutak spokoja u životu i sve je lepo i svetlo i misliš da je sve u redu i verovatno i jeste tada…kao da ti odjekuje tišina u ušima i gubiš se jer jedino osećaš energiju iz njegovih prstiju…Osećaš se kao fetus, ali nemaš apsolutno nikakvu potrebu da se rodiš…Želiš samo da upijaš i upijaš i upijaš i posle možeš i da umreš…više ti ništa nije potrebno…Al taj trenutak spokoja je lažan i posle njega će uskoro uslediti bol i rađanje i obmotana pupčana vrpca oko vrata, pokušavaš uporno da je skineš, al ne možeš, sve te jače i jače steže i vrti ti se u glavi, nije ti dobro, stezanje je sve gore i uskoro nemaš više vazduha i počinješ da umireš…polako…bolno…A jedino što si mogla da uradiš je da presečeš vrpcu dok je bilo vreme, dok si još uvek bila ušuškana u stomaku, i tako izbegneš sve gore navedene posledice…

Glas sa razglasaBeograd-poslednja stanica.

On se vraća iz WC-a.           

ONAHorizontalno pripada prirodi a vertikalno čoveku.

ONOdakle ti sad to?

ONAHundertvaser. Pogledaj kroz prozor.

ONVodotoranj? Svidja ti se jer je šaren. Žene vole šareno. Kao uskršnje jaje.

ONAPriznaj da nikad nisi obratio pažnju.

ONJesam par puta al sam se već navikao.

ONAAli ti nikad nije bilo fascinantno kako jedan čovek može kompletno da promeni opis svog grada time što nije verovao u pravu liniju, time što je mozaicima ukrašavao zgrade koje su po pravilu ruglo...kao što je vodovod...

ONOn je prosto bio umetnik. Igrao se malo...kao što se svi umetnici uostalom igraju, zar ne?

ONAJel misliš da sam ja umetnik?

ONOtkud znam.Jel jesi?

ONAPa šta misliš?

ONNe mislim ništa. Ne znam.

ONAZato nisam htela da pričamo o svojoj prošlosti. Jer u ovom vozu ja mogu da budem šta god hoću.

ONŠto se mene tiče možeš.

ONAI pod je u vozu kriv kao kod Hundertvasera. Osećaš?

Ona ustane i njiše se jer ne može da održi ravnotežu.   

ONAProbaj!

On izvadi iz dzepa i pruža joj razglednicu.

ONABerlin!

ONNašao sam u WC-u. Besplatne su.

ONAHvala ti!

ONMislim da ih ima još.

ONAAleksanderplac!

ONAko hoćeš, možemo da odemo tamo na kafu.

ONAGde?

ONU bife.            ONAJa sam mislila, na Aleksanderplac.

ONNikako.Tamo je dosta ružno.

ONAŠta si ti kao neki zapadnjak pa po difoltu mrziš sve s one strane zida.

ONZa tvoju informaciju zid je srušen još 9.novembra 1989.

ONAZa tebe očigledno nije.

ONVerovatno znaš i par propratnih detalja koje si pročitala u nekom turističkom vodiču.

ONA(skače i rukama opisuje)Podignut 13. avgusta 1961, podelivši dotada jedinstveni grad pregradom od betona i bodljikave žice, dugačom 155 kilometara, sa prosečnom visinom od 3, 6 metara. Mogao

se preći samo na strogo kontrolisanim mestima: na kontrolnom punktu Helmštet  na zapadnonemačko-istočnonemačkoj granici koji je nazvan – u skladu sa fonetskim alfabetom – «Alfa», punktu Drajlinden izmedju Zapadnog Berlina i Istočne Nemačke koji je dobio ime «Bravo», i punktu u berlinskoj ulici Fridrihštrase koji je dobio ime «Čarli». Uklonjen 9. novembra 1989. godine, a ubrzo i potpuno srušen. 31. oktobra 2004. obnovljen je deo Zida u dužini od 140 metara, kao znak sećanja na vreme podeljenog Berlina, a u blizu njega se nalazi polje sa 1065 krstova koje simbolizuje sve žrtve  istočnonemačkog graničnog sistema.

ON(tapše)Bravo!

ONAA, prema jednoj anketi danas, 15 godina od njegovog pada, četvrtina zapadnih i 12 posto istočnih Nemaca želi da se ponovo podigne berlinski Zid kao i ti negde u dubini, zar ne?

ONVidim da si upućena u politička dešavanja.

ONAOvo nema nikakve veze sa politikom.

ONSve ima veze sa politikom.

ONAJel si ikada pogledao Berlin sa tv/tornja? Sigurno se i dalje vide te granice ako malo bolje obratiš pažnju.

ONNisam imao vremena.

ONAZa šta?

ON… A i plašim se visine.

ONAA ja sam se pitala zašto ne ideš avionom.

ONNikad nisam seo u avion, niti ću.

ONAA kad bi morao do Amerike ili Australije ili Japana…

ONPostoje brodovi.

ONAAvion je najsigurnije prevozno sredstvo, najmanje nesreća se desi u avionu.

ONProcentualno.

ONAPa, zar ti to nije dovoljan razlog da prevaziđeš svoj strah?

ONJa bih vrlo rado, al to nije tako lako kao što misliš.

ONAMa, daj, avion je super! Ja obožavam da letim. Kad bi išao sa mnom, ne bi te bio strah, veruj mi!

ONTi si stvarno ubeđena u to?

ONADa, sto posto sigurna! Ajde da probamo. Zamisli da si u avionu.

           ONNe mogu da zamislim da sam u avionu, kad sam u vozu, koji se pritom i trucka.

ONAAjde! Zatvori oči, biće ti lakše.

ON

Nema potrebe.

ONAAjde. Nisi valjda tolika kukavica?

ONSamo mislim da je glupo.      ONATvoj strah je mnogo gluplji, veruj mi, videćeš, samo zatvori oči.

ONNeću da zatvorim oči kad nema smisla.

ONAOtkud znaš, kad nisi ni pokušao!

           ONZato što znam. Znaću i sve vreme da sam u vozu, a ne u avionu, tako da nema svrhe da umišljam.

ONATo nije umišljanje, to je igra koja može da ti pomogne.

ONTi stvarno misliš da to može da mi pomogne?

ONADa. Probaj, pa ćeš da vidiš.

ONEvo, zatvorio sam oči.

ONASad zamišljaj da si iznad zemlje…visoko…visoko…sve više.                   ONOvo je besmisleno.                ONANe otvaraj oči!

       ONSlušaj da ti kažem nešto… To što je tebi sve tako jednostavno i slatko i lepo i cvetići, leptirići…to ne znači da je i drugima tako…Drugi ljudi imaju strahove, koji se ne prevazilaze tako što zatvore oči i nestanu, već moraju mesecima, nekad i godinama da rade na njima, i neki ljudi su kompleksniji od drugih, i život im je time i teži, i ne ide im sve glatko kao u američkim melodramama i češće im padaju saksije na glavu, nego što uspeju da urade nešto što su zamislili, jer se gube u svojim razmišljanjima i strahovima, i moraju da rešavaju razna pitanja, za razliku od drugih, manje komplikovanih ljudi, koji provode život u iskonstruisanim fantazijama i bajkama.

Ona ustaje,  baca razglednicu kod prozor i odlazi.

ONAHvala ti.

ONStani! Nisam mislio… na tebe.

ONAJa jesam.

Ona prelazi u susedni kupe.  Stavlja glavu u krilo i počinje da plače, tiho i bolno. On za to vreme ustaje, krene da izađe iz kupea, dvoumi se, pa se vrati. Zatvara laptop i spakuje ga u torbu. Sedne. Nasloni glavu na sedište i zatvori oči.

Flash:

Sede jedan pored drugog.ONAJel ti prvi put?

ONAha.

ONANije ništa strašno, videćeš.

ON

Da…

ONAMožda samo poletanje.

ONToga se najviše plašim.

ONAAl brzo prođe.

       ONBez obzira.

ONAVidećeš, posle je OK…

ONVerujem…

ONABaš se plašiš…

ONAha.

ONAHladne su ti ruke.

ONUvek.

ONAUvek, ili samo kad se plašiš?

ONUvek.

ONAMeni su hladne ruke samo kad se baš mnogo uplašim.

ONBlago tebi.

ONAHoćeš da te držim za ruku?

ONNema potrebe.

ONABiće ti lakše.

ONOK, onda.… ONAKrenuli smo.

ONŠto ide ovako sporo?

ONAMora da sačeka red…pa će onda naglo da poleti… Nemoj da se plašiš, to je normalno.ONOvo nije normalno.

ONAJeste, veruj mi, sto puta sam letela…Evo, izlazimo na pistu.…

ONHoće sad?

ONAUskoro mora da se zaleti... Zatvori oči, ako ti je lakše.

ONGore je kad zatvorim oči.

ONAJoš bolje, da vidiš kako je lepo… Sve se vidi…pre nego što se popnemo iznad oblaka.

ONŠta se dešava?

ONASve je OK, polećemo.

ONŠto je ovako naglo ubrzao?

ONAMora tako…da bi mogao da poleti.…

ONAJel si OK?

ONOnako.

ONAPogledaj dole.

ONNe smem.

ONAZnaš kako je lepo.

ONŠto se ovako nakrivio?

ONADa uhvati ravnotežu.…ONŠto se sad trucka?

ONAUšli smo u oblak. To je normalno.

ONJel ima nešto što nije normalno?               ONAKad letiš, sve je normalno, veruj mi.

ONA kad nešto nije?

ONAOnda sve brzo prođe. Bar tako kažu.…

ONImao sam ovakvu igračku kad sam bio mali.

ONAKakvu?

ONKao ovo dole. Male poljane, brda i onaj voz na struju.

ONAJel vidiš da je sve OK. Sad je mirno.

ONTo mi je bila omiljena igračka, i sad me ovo dole, ovako umanjeno, podseća na nju.

ONAMene podseća na neku pravilnu sliku.…

ONBaš smo visoko.

      ONAJesmo.

ONSad kad bi htela, ne bio mogla da izađeš.

ONAMogla bih…

ONJel si ikada skakala iz aviona?

ONANe.

ONJa mislim da ću posle ovoga da skočim iz aviona…

ONATo bi bilo hrabro...

ONI kada bi se sad srušili, ne bi mi bilo žao da umrem.      ONANećemo se srušiti…

ONPrvi put u svom životu se ne brinem šta će se desiti… A i ne možemo da izađemo napolje.

ONAI da hoćemo.

ONLepo mi je……

ONAJa sad moram da idem.              ONGde ćeš?

ONA

Moram da idem…Vratiću se.

ONNemoj.

ONAStvarno moram…

Ona odlazi. Izlazi iz voza.

Glas sa razglasaMinhen. Willkommen! Horen und sprechen Sie. Guten Morgen. Guten Tag. Guten Abend und Gut Nacht. Wie heisst du? Ich weiss nicht. Und woher kommst du? Ich komme aus Belgrade. Ja,ja. Aus Belgrade...Ich komme aus Belgrade...was, wer, wo, wohin, wann, wie, woher, wen, wem...familienname, vorname, gebortsdatum, gebortsort, staatsangehorigheit...serbien...wo wohnen sie...ich wohne im belgrade...ah so...

ON(unutrašnji monolog)Prvi put sam video svet sa te visine…Poljane, šume, reke, kuće, gradovi koji bi mogli da stanu u tanjir, planine koje izgledaju kao kolači sa šlagom…Ja, koji sam bespomoćan i nemam nikakvu kontrolu nad svojim životom, a osećam se po prvi put tako moćno i sigurno…i naopačke…perspektiva poremećena…Navikao sam da gledam stvari ispred ili ispod sebe…Ja sam od onih koji ne veruju u vasionu…Samo naša planeta postoji…Ništa me drugo ne zanima…I ako je okrugla, to je samo metafora, kao Biblija…A sada je sve drugačije…Mislim da će mi posle ovoga život biti mnogo drugačiji…Mislim da sam konačno naučio da letim…I ne znam da li ću više ikada umeti da se vratim dole…Valjda hoću…

Glas sa razglasaBeograd-poslednja stanica.

    On ustaje i odlazi do njenog kupea.Ona leži na prozoru, oči su joj zatvorene.

ONAvion nema stanice.

ONATi si.

ONNema stanice.

ONAKo?

ONAvion.

ONAPa?

ONNe možeš da izađeš.

ONAKakve to sad ima veze?

ONZato me plaši.

ONAA iz voza možeš da izađeš, pa šta?

ONSiguran si.

ONANigde nisi siguran. Jel vidiš onaj tamo tunel?

ONDa.

ONAE, pa, moglo bi da nam se desi da uđemo unutra i da se sudarimo sa drugim vozom i da ostanemo na mestu mrtvi.

ONAl to se neće desiti.

ONAKao što se ni avion neće srušiti, ako o tome stalno razmišljaš. Najgore stvari se dešavaju nepredviđeno.…

ONProšli smo kroz tunel.

      ONAJel sam ti rekla? Kad misliš o najgorim stvarima, smanjuješ mogućnost da se one stvarno dese.

ONVidiš, o tome nisam razmišljao.

ONATo mi, manje kompleksni mozgovi, obično znamo.

ONNisam mislio na tebe.

      ONANije ni bitno.

ONBitno je.

ONANije bitno.…

ONHoćeš u bife… na kafu…da ti uzmemo razglednicu?

ONADovoljna mi je bilo ona jedna… Na kojoj je Berlin ružan.

ONIma sigurno neka lepša.

ONA

Ti ništa ne kapiraš.

ONPokušavam.

ONANi ne pokušavaš.…

ONAjde, idemo.

ONANema potrebe.

ONZa čim?

ONAZa svim ovim… Idi slobodno… Ja ću ostati ovde.        ONŠto nećeš sa mnom?

ONAIdi…molim te.

ONŠta ako neću?

ONAJa stvarno ne želim da ostaneš…

ONNe želiš?

ONANe.                  ONOK… Onda idem.

ONAZatvori vrata kad budeš izlazio, da mi ne ulazi dim.

ONOkej.

ONASrećan put.

ONDrago mi je što smo se upoznali.

ONAJel istina da se u nemačkom glagol deli na dva dela?

ONDa, sa razdvojnim prefiksom.

ONAOk.

ON(izvadi vizit kartu, pocepa je na dva dela, da joj jedan deo)Evo ti moj mail i telefon...iscepio sam ime i zanimanje...kao što smo se dogovorili.

ONA(uzima)Hvala.

On odlazi.

Flash:

ONI?

ONAŠta?

ONKako ti se dopao Berlin?

ONAOK je.

ONNisi nešto preterano oduševljena.

ONAJesam, nego sam malo umorna.…

ONMožeš da legneš ovde, ako ti se spava.

ONANe spava mi se, samo sam iscrpljena.…

ONAj mi dodaj knjigu.               ONAGde je?

ONTu je, u kesi sa suvenirima.

     ONADrži.…       ONNe mogu da verujem da si sve pare potrošila na suvenire.

ONANe mogu ni ja.

ONJa sam mislio da ti mrziš suvenire.

ONAI ja.

ONObišla si sve turističke odrednice, to je bitno.

ONADa, sve sam ih obišla, kao što piše u knjizi.

ONAl to ti je pametno, pošto si ipak bila kratko, drugačije nikako ne bi stigla sve da vidiš.

ONADa…Hvala ti na vodiču…

ONZnao sam da će ti se dopasti.

ONAJuče sam bila na TV tornju.

ONI, jel se vidi ceo grad?

ONADa, baš ceo.

ONI, kako ti se dopada?

      ONAPljosnat je i sivkasto-zelenkast, ja sam uvek mislila da je plavkasto-crven.

ONA šta kažeš na novi stadion?

ONABožanstven je.

ON

Brandenburška kapija?

ONANešto najlepše što sam videla.                 ONDrago mi je da ti se sve dopalo. Bilo bi šteta da nije.…

ONANisam uspela da vidim zid.

On čita knjigu.

       ONŠta?

ONAZid nisam uspela da vidim.

ONKako to?

ONAPropustila sam jedan dan, kad smo bili u šopingu, a taj dan mi je u vodiču bio za zid.

ONAl zid je pao.

ONANisam videla ni pad.…Ona izvadi časopise, krene da ih lista. Posle izvesnog vremena ustane i sedne pored njega. On i dalje čita knjigu. Ona mu stavlja ruku na nogu. On ne reaguje. Ona ga pomazi po kosi, on je poljubi u čelo. Ona ga poljubi u usta. Opet ga poljubi u usta.

     ONAJa sam mislila da ćemo da vodimo ljubav.

ONMolim?

ONAMislila sam da ćemo da vodimo ljubav.

ONMožemo, ako hoćeš.

ONAAko ti hoćeš.              ONJa hoću.

ONAPa, i ja.

ONJel si ponela kondome?

Ona pretura po torbi.

ONAZaboravila sam.

On pretura po torbi.

       ONI ja.

ONAŠta ćemo sad?

ONPa, možeš uvek…

ONAMogu, ako hoćeš.

ONJa hoću.

ONAOK, onda.

Ona mu izdrka kurac.

Glas sa razglasaVajmar. U ovom gradu je Johan Volfgang Gete umetnički direktor pozorišta i, dvorski savetnik vojvode Karla Avgusta, 1790. godine objavio knjigu “Metamorfoza biljaka”: u njoj se tvrdi da boje nastaju iz spajanja svetlosti i tame, a ne iz svetlosti, kako je tvrdio Njutn.

      ONAImaš maramicu?

ONNemam.

ONAIdem da operem ruku.

Ona odlazi. Izlazi iz voza.

ONA(unutrašnji monolog)Ima jedna igra koja se obično igra u dvoje i sastoji se u tome da predješ iz tačke A do u tačku B i obično se u toj igri desi da neko ispadne pre nego što dodje u tačku B. A kad bi te dve tačke bile neka dva grada ispadanje bi bilo izlaženje na stanicama i kad jedan od igrača jednom prestane da igra igru i hoće da ovaj put ide do kraja bez stajanja, bez izlaženja na stanicama onda se baš tada desi da udje u voz koji ne ide direktno nego mora da  preseda. I kad izađe iz tog voza ne može da uđe odmah u drugi jer mora da ga sačeka i onda ima dovoljno vremena da istripuje da mu se ustvari ni ne ide tamo, da može neki drugi put kad bude bio direktni voz…Jer presedanje ubija čaroliju… Taman se zagledaš u onu razmrljanu ubrzanu sliku kroz prozor taman se navikneš na nju i onda te nešto prekine da ti kaže da moraš da izađeš napolje al samo na kratko i da možeš posle da se vratiš ali vidiš…to nije isti voz…taj voz u kome sam ja sedela se vratio za Beograd… Tako da se ja uvek vraćam za Beograd, kapiraš, iako bi ponekad želela da idem dalje…

Glas sa razglasaBeograd-poslednja stanica.

Ona izvadi mobilni telefon, uzima parče papira i počinje da piše poruku.

ONA(sms)Hoću sama da pronadjem deo zida.

ON(sms)Kako misliš?ONA(sms)Neću da pročitam gde je pa da idem da ga tražim.

ON(sms)Nemoj. Sama ćeš ga naći.

ONA(sms)Šta ako ga ne nadjem?

ON(sms)Hoćeš. Dok se budeš vraćala iz kluba,noću.

ONA(sms)Sigurno?

ON(sms)Da. 

Ona uzima kofer, koji stoji iznad sedišta u kupeu, i izlazi iz kupea. Prolazi sa koferom kroz bife u kome sedi on.

ONGde ćeš?

ONAIzlazim na sledećoj.              ONNismo još stigli.

ONAJa jesam. I vraćam se nazad.

ONGde?

ONAU Beograd.

ONSad, kad si tako blizu?

ONAMnogo si patetičan.

ONSedi da popijemo kafu. Imaš još vremena.

ONANe pije mi se.

ONSedi…

Ona sedne na kofer.

ONASela sam.…

ONNe ideš u Berlin?

ONANe.

ONŠto?

ONAZato što mislim da sad nije vreme.                  ONA pre dvadesetčetiri sata si mislila da jeste?

ONATo je samo jedan dan.

           ONŠto si se predomislila?…

ONUzeo sam ti još razglednica…Vidi…

On joj poslaže razglednice po stolu.

ONOvo ti je Unter den Linden…Pa, Krojcberg…Pa, stanica ZOO...

ONAPrekini!

ONŠta ti je?

ONANije tu Berlin, na koji ja mislim.

ONNego gde?

ONA

Nego ovde…u mojoj glavi…Mene ne zanima Berlin sa razglednica, ni turistički vodiči, ni dosadne odvratne ustaljene ispeglane veze koje izgledaju kao da su savršene a ustvari se iznutra raspadaju…ja znam da Berlin nije  lep…Cela soba mi je izlepljena razglednicama iz Berlina ali taj Berlin nije isti kao onaj koji sam ja napravila u mojoj glavi i koji nije savršen daleko od toga on ima ružne posleratne zgrade i prljave ulice ali on priča priče on priča čudesne priče koje ti ne možeš ni da zamisliš i ja znam da on negde postoji sigurno i jednog dana ću biti u stanju to da osetim ali sada… Posle ovog pređenog puta ja ne želim da odem tamo i da vidim da to nije ono što sam ja mislila…

ONPlašiš se da te ne razočara?

ONAJa sam krenula da vidim da li to stvarno postoji.

ONTa čarolija.

ONAI dal ću umeti da je prepoznam.

ONHoćeš.

ONANiko neće moći, jer ne postoji. Kapiraš? Ne postoji. Jednostavno je tako.

On uzima sve razglednice i iscepka ih na sitne komadiće.On zalepi iscepkane parčiće Berlina na prozorsko staklo.

ONOvde se nalazi moja omiljena prodavnica sveća, u jednoj maloj slepoj ulici, sa desne strane. Jedna crna gospođa ručno izrađuje sveće raznih oblika i boja i to je prva prodavnica na koju sam naišao kad sam izašao iz taksija, mog prvog dana u Berlinu i shvatio da ne znam ni reč nemačkog…Ovde se nalazi moj prvi stan u Ebervalderštrase br. 7, a ovde u oranienplacu, ispod koga su zazidane žrtve fosfornih bombi koje su saveznici bacali na krojcberg,  u meksičkom restoranu upoznao sam svoju prvu berlinsku ljubav, Klaudiju, sa kojom sam bio tri godine, i ostavila me je zbog nekog engleskog fudbalera u penziji, i naterala me da se iselim iz stana…Onda sam se preselio blizu Štatmitea, centra grada, kad sam počeo da radim u banci i zarađujem

ogromne pare koje nisam imao na šta da trošim, jer mi je radno vreme bilo osamnaest sati, ali sam zato vrlo često odlazio na pecanje na Hajlingenze i jeo mini pice na Šlezišes toru, kupovao čarape u Kurfustendamu, i povremeno pio kafu sa prijateljem na trgu, na Hakešermarktu…Poslednje čarobno iskustvo u Berlinu sam imao kad smo Klaudija i ja otkrili ogromno jezero sa vodoskokom blizu Krojcberga, u turskoj četvrti, izmedju četiri ružne stambene zgrade… Tada sam pomislio da je Berlin zaista čudesan i bio je taj jedan trenutak, dok nije pala kiša, pa smo morali kući. Tri dana posle toga se pokupila i otišla, i ostavila bambus koji sam joj ubrao na jezeru i upropastio pritom svoje nove cipele da bi došao do njega…Valjda je bilo kasno da joj to tad kažem…A ovo ovde je stanica ZOO…

ONAVozna stanica.

ONDa. Prva i poslednja stanica...nekada je bila čuveno okupljalište kurvi i narkomana a danas je sterilno sedište supermarketa, prodavnica i crvenog krsta za beskućnike i ovisnike gde se izmedju ostalog snabdevaju i čistim špricevima...

Ona uzima komadiće Berlina i napravi pravu liniju.

ONAOvde mi je bilo muka od života i nisam sigurna da bih uopšte mogla i da hoću da prepričam sva ta agonična raspoloženja koja su se smenjivala u pravilnim, surovo pravilnim, talasima, ali ono što znam je da uvek postoji neki kraj ka kome moraš da težiš i neki početak koji moraš da istripuješ da bi išao dalje, i taj početak je za mene ovo…A kraj je obično seks… Jel sam suviše iskomplikovala?

ONNe, nisi.

ONAOvde sam pokušala da raskrstim sa svim nedefinisanim šizofrenim odnosima u mom životu i da stavim tačku na to.

ONNa početku?

       ONADa. Ovde sam pokušala da osetim iskrenu emociju…Ovde sam bila jako zbunjena, a

ovde odbačena, a ovde sam se osećala kao da nikad nisam umela da volim.

ONŠta to uopšte znači?

ONANe znam, ali neki ljudi uporno trvde da znaju šta to znači…Ja im ne verujem.

ONNi ja.

ONAOvde sam shvatila da jedino prijateljstvo ima smisla i da je ono jedino konstantno…I ovde sam se vrlo brzo zaljubila u svog prijatelja…Bar mislim da jesam…

ONA ovde?

ONATu sam počela da se plašim, a ovde sam suviše često slušala reč zaljubljenost.       ONOd koga?

ONAOd njega.

ONPrijatelja?

ONADa… I ovde sam shvatila da je sve besmisleno….I ovde je opet seks…I ovde se ja svaki put oblačim i imam osećaj da bi bilo bolje da izađem gola, da bi bar nešto izgledalo drugačije….

ONŠta?

ONANe znam… A ovde me jebe osoba koju volim, a on to ne zna.

ON

Što mu nisi rekla?

ONANe znam… A ovde mu kažem da se samo tucamo.

ONZašto?

ONAZato što me boli…I ovde on jebe neku Amerikanku, i ovde se plašim da ga ne izgubim…I ovde znam da moram da odem…I ovde sam opet otišla… I ovde mi je na trenutak lakše, a već ovde mi je bilo muka od života i nisam sigurna da bih uopšte mogla i da hoću da prepričam sva ta agonična raspoloženja koja su se smenjivala u pravilnim, surovo pravilnim, talasima, ali ono što znam je da uvek postoji neki kraj ka kome moraš da težiš i neki početak koji moraš da istripuješ da bi išao dalje, i taj početak je za mene ovo…

ONA ovde?

ONATu je Berlin.

ONI?

ONAKo još veruje u Berlin?

ONJa.

ONANe verujem ti.

ONTo je grad koji je rascepan stranama sveta a on hoće da ponovo bude jedan veliki grad u kome su jedina brda nastala od ruševina i zato ima dušu. Zato neko ko nije preživeo ruševine nema te brežuljke koji ga čine privlačnim.   

ONAJel istina da su kad su gradili zid da su presekli linije metroa na dva dela jer su to žile grada?...

ONČupali su šine i zazidali ulaze al sada se brzi u-ban koji ide ispod zemlje i spori s-ban koji ide kroz iznad zemlje prepliću kao dva bića...

ONAKao krvni sudovi...i srce...je berlin…

ONHoćeš da izađemo ovde?

ONASad?

ONI da idemo peške do Berlina?…ONAHoću da ostanem.

ONU vozu?

ONADa.…On je uzima za ruku.

ONAŠta je?              ONAjmo ovamo.

On je odvodi u kupe.

ON

Ovde si ti zbunjena… A ovde ja pokušavam da uradim nešto, a da to ne bude smešno…

ONA Šta?

On joj polako skida džemper.

ONAŠta radiš to?

ONOvde priznajem da sve vreme želim ovo da uradim…

ONANeko će da vidi...                  ONOvde ti nisi više toliko hrabra kao što se predstavljaš…

ONAZatvori bar vrata...

On zatvori vrata i namakne zavese.

ONOvde ti polako skidam majicu…

ONATi nisi normalan…

ONOvde ti razmišljaš o tome kako ovo nisi očekivala, a meni je lakše nego na početku.             ONAVerujem…

ONA ovde ti dodirujem kožu i meka je, a ja sam zamišljao da je tvrdja i grublja.

ONA

Što?

ONA ovde…       On je poljubi. Oni vode ljubav.Neko vreme voz ide. Oni leže jedan pored drugog i ne progovaraju ni reč. Voz se zaustavi.      Glas sa razglasaBeograd-poslednja stanica.

ONAJel smo stigli?

ONStigli smo.

KRAJ