PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTIPREDAVANJE 2Prof. dr Zoran Milenkovi

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePrivredni sistemPrivredni sistem u osnovi predstavlja materijalno-organizacioni sistem koji obezbeuje proizvodnju ili promet (robini i novani) materijalnih dobara i usluga, namenjenih podmirenju pojedinanih, optih i zajednikih potreba.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeIz reenog, privredni sistem predstavlja drutveno-ekonomsku strukturu, tj. privredne subjekte posredstvom ije aktivnosti i meusobnih odnosa se ostvaruje funkcionisanje privredne strukture, tj. proizvodnja materijalnih dobara i usluga.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeOsnovni pravci razvoja privrednog sistema Srbije Razvoj privrednog sistema u sadanjoj fazi razvoja RS trebalo bi da se zasniva na sledeim osnovama:a) jasnom definisanju uloge drave u privredi, odnosno izgradnji institucija;

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomijeb) trinom karakteru privrede;

c) promenama svojinskih odnosa resursa preko privatizacije- restruktuiranja privrednih subjekata, banaka i javnog sektora;

d) maksimiranju drutvenog blagostanja.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomijea) Jasno definisanje uloge drave u privredi, odnosno izgradnji institucija- Drava se mora povui odande gde joj nije mesto, a mora biti efikasna tamo gde je potrebna. Ona mora voditi:- odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku, - politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvom,- izbor globalne strukture investicija, - odnosno odgovornost za privredni rast i razvoj zemlje u celini, - socijalne politike i transfernih plaanja.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomijeb) Trinom karakteru privrede - Trina privreda je danas ve dominantan oblik privreivanja u svim razvijenim zemljama sveta.- sistem RS mora prihvatiti trinu privredu u svom celovitom obliku koji ukljuuje: trite roba i usluga, trite rada, zemljita, kapitalna dobra i finansijska trita. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomijec) Svojinski odnosi resursa- Dugogodinji koncept drutvene svojine, koji je u osnovi znaio koncept bez jasno definisanog titulara, i koji je sledio logiku svaije i niije obino je dovodio do niske efikasnosti proizvodnje. - Cilj u RS ravnopravan tretman svih svojinskih oblika nad resursima, kao to je to danas u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePrivredni sistem i tranzicija u Srbiji

Tranzicija predstavlja osnovno obeleje privreda zemalja Centralne i Istone Evrope tokom poslednje decenije prolog veka.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije

Proces tranzicije oznaava prelazak sistema koji odlikuju dravna (drutvena) svojina, direktivno planiranje, birokratsko upravljanje i politika kontrola uprave - u sistem koji poiva na privatnoj svojini, pravnim regulativama, preduzetnitvu i trinoj orijentaciji. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeTranzicija postsocijalistikih zemalja je izraz elje i nade da se pree prag siromatva i zakorai u svet razvijenih.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeTranzicijaGlavne karakteristike tranzicionih proces koje su utvrene jesu: a) Liberalizacija, koja predstavlja proces smanjivanja trgovinskih problema i stvaranje uslova da se veina cena formira na slobodnom tritu, odnosno da se otklone dispariteti u cenama;*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomijeb) Makroekonomska stabilizacija, koja dolazi kao druga faza posle visoke inflacije koja je rezultat procesa liberalizacije. Uz budetsku i fiskalnu disciplinu, kao i uz sreivanje prilika na podruju platnog bilansa, dolazi do procesa makroekonomske stabilnosti, uz kontrolu inflacije, rast proizvodnje i zaposlenosti;

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomijec) Resrukturiranje i privatizacija, kao proces reformisanja preduzea za efikasnu proizvodnju, kroz prelazak njihovog vlasnitva u privatne ruke, ukljuujui tu finansijski sistem i javna preduzea;

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomijed) Promene u politikom, pravnom i privrednom sistemu, sa stanovita njihovog razvoja. Otuda se u procesu tranzicije RS mora poi od pretpostavke da se celovito i konzistentno na dugi rok izgrade institucionalna reenja koja e poi od savremenih iskustava razvijenih zemalja.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeElementi privrednog sistema 1. Inputi i autputi u privredi. 2. Privredni (trini) subjekti. 3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu. 4. Institucije privrednog sistema. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije1. Inputi u privrediINPUTI su robe i usluge koje koriste preduzea u procesima proizvodnje. Privreda koristi postojeu tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autpute.Inputi su inioci proizvodnje, a to su:- zemlja, - rad i - kapital. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije1. Inputi u privrediPrimer:Zamislite da ste gladni i da teko moete pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u piceriju i naruujete picu. Testo, unka, peurke, sir i razni zaini, elektrina penica i ivi rad oveka (kuvara), odnosno njegovo znanje u spremanju pice su inputi, a pica je autput. Posle konzumiranja nastavljate da pratite predavanja, a usput ste nauili ta su inputi, a ta su autputi. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeAutputi u privrediAUTPUTI su razliite proizvodne robe i usluge koje se ili troe ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi. (Na primer, kukuruz kao autput, slui kao input u prehrambenoj industriji za vie od 100 proizvoda).

Autputi i proizvodnja su sinonimi. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije2. Privredni (trini) subjekti. Potroai ne mogu sami da odreuju ta e se proizvoditi od dobara i usluga. Trite spaja interese potroaa i proizvoaa s tehnolokim mogunostima.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeTranja potroaa se usklauje s ponudom dobara od strane kompanije. Dakle, odluke kompanije su uslovljene trokovima i cenama roba i usluga, odnosno ponudom, i zajedno s tranjom potroaa (njihovim dohotkom i cenama roba i usluga) odreuju ta e se proizvoditi.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije2. Privredni (trini) subjekti. Pored stanovnitva (domainstava) i preduzea, bitno je funkcionisanje finansijskog trita (banke, berze i druge finansijske institucije) i drave.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije

Banke su finansijsko-kreditne ustanove preko kojih cirkuliu novana sredstva potrebna za normalno funkcionisanje privrede. Posebno su znaajne berze kao jedan od oblika funkcionisanja finansijskog trita, jer obezbeuju najpovoljniju alokaciju resursa.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije

Drava, kao privredni subjekt, obezbeuje politiku i pravnu vlast, usmerava i kontrolie tokove roba, usluga i novca radi postizanja optih interesa drutva, odnosno funkcionisanja privrednog sistema.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeMeusobno delovanje privrednih subjekata*

Osnovi Ekonomije

STANOVNITVO -DOMAINSTVA

PRIVREDA -KOMPANIJE

FINANSIJSKO TRITE

DRAVA

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu Osnovne ekonomske aktivnosti u privrednom ivotu svakog drutva odvijaju se u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potronji.

Centralno mesto zauzima proizvodnja namenjena potroaima. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu

Proizvodne kompanije proizvode robe i usluge i to je njihova osnovna delatnost, mada mogu biti angaovana u prometu svojih proizvoda ili trgovini drugih roba i usluga.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeFinansijske kompanije, kao to su banke, berze, dilersko-brokerske firme, finansijski, investicioni, penzioni i drugi fondovi, osiguravajua drutva i druge institucije, obavljaju finansijske aktivnosti koje se odnodse na monetarnu privredu. Ove aktivnosti se odnose na poslove sa novcem i kapitalom. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije

Investicione aktivnosti su posebna vrsta aktivnosti na tritu novca i kapitala radi prikupljanja, raspodele sredstava u sadanjosti, da bi se, kroz poveanje proizvodnje, imala viestruka korist u budunosti. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeRazmena roba, novanog kapitala, tehnologije, znanja, informacija i drugog odvija se ne samo na unutranjem, ve i na spoljnom (ino) tritu to podrazumeva aktivnosti vezane za bilans tekuih i bilans kapitalnih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji i niz drugih - aktivnosti koje se odnose na raspodelu dohotka, formiranje cena, - politiku zapoljavanja i problem nezaposlenosti, - akumulaciju, odnosno, tednju, - veliinu zaliha, - deviznih rezervi, - koliinu izvezenih i uvezenih roba, usluga, tehnologije itd. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije4. Institucije privrednog sistema Klasian primer ekonomske institucije je trite.

Planiranje je sastavni deo strategije preduzea i drugih privrednih subjekata u okviru koga se prognozira, odnosno predvidja alokacija resursa-inputa na razliite korisnike da bi se dostigao najvii stepen efikasnosti privredjivanja. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije

Svojinski odnosi, odnosno svojina (privatna, dravna, meovita i sl.) je institucija koja odreuje nain korienja, upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i dr.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeOsnovna pitanja ekonomije1. ta e proizvoditi i u kojim koliinama?

2. Kako e se dobra proizvoditi?

3. Za koga e se dobra proizvoditi? *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeGranica proizvodnih mogunosti Svaka privreda raspolae s odreenom koliinom rada, tehnolokog znanja, fabrika, alata, zemlje, vodenog potencijala i prirodnih resursa.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeOdluka o tome ta e se i kako proizvoditi pordrazumeva reavanje pitanja kako alocirati resurse izmeu razliitih moguih dobara. Odnosno koliko zemlje e se koristiti za gajenje penice, a koliko za druge poljoprivredne kulture ili koliko uloiti raspoloivih resursa za izgradnju stanova i/ili privrednih objekata sl.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeGranica proizvodnih mogunosti Pretpostavka je da se proizvode dva materijalna dobra i da je to alociranje raspoloivih resursa.

Pretpostavimo da privreda proizvodi- automobile i - hranu.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeLegenda:- PPF Granica proizvodnih mogunosti- PPC Kriva proizvodnih mogunosti- MRT Granina stopa transformacije- MRS Granina stopa supstitucije- Q kriva proizvodnje- A, B, C obim proizvodnje*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije

Zato se kriva proizvodnih mogunosti drutva drugaije zove granicom proizvodnih mogunosti ?*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeKriva proizvodnih mogunosti ukazuje na vaoma vaan zakljuak: Postoji samo odreena koliina sredstava i ljudi kojima se, i uz najvia tehnoloka znanja, moe proizvesti samo odreena, ograniena koliina dobara kojima se sistem potreba ne moe u potpunosi zadovoljiti. Odatle se ona naziva jo i granicom proizvodnih mogunosti drutva.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeZato kriva proizvodnih mogunosti drutva ima konkavan (povijen unutra) oblik ?Konkavnost krive proizvodnih mogunosti drutva implicira zakon rastuih (relativnih) trokova koji vai kada se poveanje koliine jednog dobra moe oekivati samo poveanim odricanjem od drugog dobra. (Pereto optimum!)*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeNa sledeoj slici, kombinacija F prikazuje ekstremnu situaciju u kojoj se proizvodi samo hrana i nijedan automobil, dok situacija A prikzauje drugu ekstremnu situaciju gde svi proizvodni resursi idu u proizvodnju automobila. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeGranica proizvodnih mogunosti (PPF Production possibility frontier)*

Alternativne mogunosti proizvodnjeMogunostiHrana(hiljade tona)Automobili(hiljade komada)A0150B1140C2120D390E450F50

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeProizvodne mogunosti moemo prikazati i pomou PPC krive proizvodnih mogunosti, gde je hrana prikazana na horizontalnoj, a automobili na vertikalnoj osi. U taki F uoavamo brojku 5, to govori o 5 hiljada jedinica hrane (na desno), a po vertikalnoj osi 0 jedinica automobila.U taki E moe se proizvesti 4 hiljade jedinice hrane (udesno) i 50 hiljada jedinica automobila (prema gore).*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeSpajanjem prostora izmeu pobrojanih taaka koje predstavljaju razliite kombinacije automobila i hrane dobijamo krivu koja pokazuje granicu proizvodnih mogunosti (PPF).Znai, granica proizvodnih mogunosti (PPF) prikazuje kombinacije autputa koje je privreda u stanju da proizvede pri raspoloivim iniocima proizvodnje i raspoloivom tehnologijom.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeGranica proizvodnih mogunosti PPF Neefikasna taka UNemogua taka I*

Osnovi Ekonomije

1

2

3

5

A

H

0

PPF posle ekonomskog rasta

PPF pre ekonomskog rasta

Automobili (u hiladama)

50

120

Hrana (u hiljadama tona)

I

C

E

4

F

A

U

Take C i E su efikasne

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije

Taka izvan granice kao to je taka I je nemogue postii uz raspoloive resurse. Bilo koja taka unutar krive, kao to je U pokazuje da su neki od resursa nezaposleni ili nisu iskorieni na najbolji nain.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeKoliina automobilaKoliina raunara30001000AGRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI (PPF) OPORTUNITETNI TROAK02200600B2000700+100 automobila-200 raunara200 raunara / 100 automobila = 2 raunara za 1 automobil*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeKoliina automobilaKoliina raunara30001000AGRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI (PPF) OPORTUNITETNI TROAK02200600B2000700Troak 100 automobila = 200 raunara2.200 2.000 = 200 raunara 700 600 = 100 automobila*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeZato je vano poznavanje graninog proizvoda ?Granini proizvod nekog od proizvodnih faktora jeste dodatni proizvod koji se dobija dodavanjem jedinice tog faktora uz fiksirani nivo ulaganja drugog proizvodnog faktora. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeZa svaki nivo fiksirane vrednosti konstantnog faktora moe se nacrtati drugaija kriva opadajuih prinosa varijabilnog faktora. Granini proizvod se definie kao odnos promene obima proizvodnje i promene ulaganja varijabilnog inputa.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeNa osnovu funkcije prosenog i graninog proizvoda i na osnovu funkcije elastinosti proizvodnje moe se dokazati da je elastinost proizvodnje odnos graninog i prosenog proizvoda.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePPF i granina stopa tansformacije (MRT) PPF ima negativan nagib. Da bi se efikasno proizvela dodatna koliina hrane, potrebno je uzeti inpute iz proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom sluaju re je o graninoj stopi transformacije (MRT) automobila hranom. MRT meri koliko se automobila moralo odrei da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePPF i granina stopa tansformacije

Pomerajui se niz granicu proizvodnih mogunosti, poveava se i MRT (granina stopa supstitucije)*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeAko se kreemo od take A gde se samo proizvode automobili, te deo rada i kapitala iz proizvodnje automobila, gde su granini proizvodi niski, usmerimo u proizvodnju hrane, gde su granini proizvodi visoki vidimo da bi smo dobili dodatnu jedinicu hrane, izgubili veoma malu koliinu automobila.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeKako se pomeramo niz PPC (granica proizvodnih mogunosti) i proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala raste u proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i kapitala u proizvodnji hrane opada. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeU taki C' produktivnosti su jednake, te je tu MRT jednaka 1. Naime, u taki C', MRT jednaka je 1, jer se trebamo odrei jedne jedinice u proizvodnji automobila, da bismo proizveli dodatnu jednu jedinicu hrane.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeNastavljajui niz PPC (granica proizvodnih mogunosti) produktivnost inputa u proizvodnji automobila raste, dok u proizvodnji hrane opada, tako da MRT (granina stopa transformacije) postaje manje od 1 kao to je sluaj u taki E gde je MRT jednaka 2. U taki E se moramo odrei 2 jedinice inputa u proizvodnji automobila da bismo proizveli jednu dodatnu jedinicu hrane.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePPF i granina stopa tansformacije *

Osnovi Ekonomije

1

2

3

5

A

H

0

PPF posle ekonomskog rasta

PPF pre ekonomskog rasta

Automobili (u hiladama)

50

120

Hrana (u hiljadama tona)

I

C

E

4

F

A

U

C'

2A

H

A

B

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeTakoe, kada postoje nezaposleni resursi, privreda se ne nalazi na svojoj granici proizvodnih mogunosti, ve negde unutar nje, kod nas to je taka U. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePPF i granina stopa tansformacije Kada je MRT niska, tada je odnos-srazmera graninog troka proizvodnje hrane (MCH) i graninog troka proizvodnje automobila (MCA) nizak. Nagib PPF meri granini troak proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj taki niz granicu proizvodnih mogunosti (B, C', C:D', D:E) vai sledea relacija:MRT = MCA/ MCH *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePPF i efikasnost privreda Dobra moraju biti proizvedena u onim koliinama koje e potroai biti volji da kupe. MRS koja nam govori koju koliinu jednog dobra je potroa voljan rtvovati da bi dobio vie drugog dobra. *(MRS Granina stopa supstitucije)*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeEfikasnost proizvodnje se ogleda u ostvarenju poveanja proizvodnje jednog dobra, a bez smanjenja proizvodnje nekog drugog dobra.Ekonomija jedne zemlje je efiksana na njenoj granici proizvodnih mogunosti.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeJedan od najvanijih kriterijuma za vrednovanje posledica u smislu efikasnosti je delo osnivaa teorije socijalnog izbora, Vilfreda Pareta.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije

Kada bi svaki lan drutva davao prednost stanju X prema Y ili barem ostao indiferentan prema stanju Y, reenje bi bilo jednostavno i izabrano stanje bi u svakom sluaju bilo stanje X. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeAli, ako bi barem jedan lan drutva stanje X preferirao, a ostali bili indiferentni prema obema stanjima, treba uzeti stanje X kao socijalno poeljno za dato drutvo. Odluke, koje ove uslove ispunjavaju, smatraju se jakim (superiornim) Pareto poboljanjima, a stanje Pareto optimumom.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePrivredno stanje je Pareto efikasno kada ne postoji mogunost da se jedna osoba izdigne i to tako da ostali ne dou u gori poloaj. A Pareto neefikasan sluaj je kada postoji mogunost za preferiranje jedne osobe, pod uslovom da drugi zbog toga ne ispataju.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeParetov optimum opisuje situaciju u kojoj nijedan pojedinac ne moe poboljati svoj poloaj, a da neki drugi pojedinac ne doivi pogoranje svog poloaja. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeOvo znai da su proizvodnja, razmena i potronja tako efikasno organizovane da nikakva organizacija ovih aktivnosti ne bi donela koristi nekom od aktera, a da se pri tom ne pogora poloaj drugih.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePPF i efikasnost privreda U naem sluaju granina stopa supstitucije hrane za automobile jeste koliina automobila koju su pojedinci spremni rtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane. U isto vreme granina stopa supstitucije meri troak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePPF i efikasnost privreda Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca vai sledea relacija:MRS = MRT. Granina stopa supstitucije = Granina stopa transformacije *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePPF i efikasnost privreda *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePre nego to postane razvijena, zemlja je siromana. Ona mora potroiti gotovo sva svoja sredstva na hranu, a vrlo malo na luksuzna dobra.Rast utroaka i tehnolokih promena pokree krivu proizvodnih mogunosti (PPF) dalje od centra. Ekonomskim rastom, zemlja prelazi iz A u B, poveavajui potronju hrane vrlo malo u poreenju sa poveanjem luksuznih dobara.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeGranica proizvodnih mogunosti, ekonomski rast i granina stopa sustitucije. (a) Siromana zemlja (b) Razvijena zemlja

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeTri zemlje kreu izjednaeno (1, 2 i 3). One imaju istu granicu proizvodnih mogunosti (PPF). Meutim one imaju razliitu stopu ulaganja. Zemlja 1 ne ulae (samo zamenjuje maine) i ostaje u A1. Zemlja 2 umereno se uzdrava potronje i ulae u A2. Zemlja 3 rtvuje veliki deo tekue potronje i obilno ulae u budunost A3.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije(b) Kasnije, zemlje koje ulau vie kreu sa napred. S toga je tedljiva zemlja 3 pomakla svoju granicu proizvodnih mogunosti (PPF) vrlo daleko, dok se zemlja 1 uopte nije pomakla svoju granicu proizvodnih mogunosti (PPF). U budunosti zemlja 3 nastavlja sa veim ulaganjima i s toga ona poste i veu tekuu potronju.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeGranica proizvodnih mogunosti, ekonomski rast i granina stopa sustitucije. (a)Pre investiranja (b) Nakon investiranja

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeZakon opadajuih graninih prinosa

pokazuje da svaki dodatni radnik poveava proizvodnju manje nego to je poveava predhodno dodati radnik.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomijeta je osnovna pretpostavka zakona opadajuih prinosa ?U uslovima definisane tehnologije, ako se nivo upotrebe proizvodnih faktora ne menja za sve proizvodne faktore ve samo za jedan od njih (ako su mogue razliite kombinacije faktora), varijacije samo jednog od njih (ostali, dakle, ostaju fiksni) mogu vremenom da rezultiraju opadajuim prinosima.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeDa li je zakon o opadajuim prinosima apsolutan ?Zakon opadajuih prinosa nije univerzalan, jer esto poinje da deluje tek iza odreene take, poto se doda znatan broj jednakih doza promenljivog inioca. Do te take moe se desiti da promenljivi inilac daje konstantni ili, ak, rastui prinos.

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePrimer: Kakav je uticaj dodatnog radnika na proizvodnju. Ako imamo proporcionalne prinose s dodatnim autputom od 4.000 mtc pridodatog poetnom autputu od 4.00 mtc?Na sledeoj tabeli prikazaemo prisustvo opadajuih graninih prinosa. Druga jedinica rada doprinosi samo 2.000 mtc dodatnog autputa, to je 50% manje od doprinosa prve jedinice rada.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeTrea jedinica rada doprinosi jo manje nego druga, 1.000 mtc, a etvrta doprinosi jo manje, 500 mtc.Dakle radi se o zakonu opadajuih prinosa.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije*

Osnovi Ekonomije

Jedinice rada

(osobe-godine)

Ukupni autput

(mtc)

Dodatni autput postignut

dodatnim jedinicama rada

(mtc po osobi-godini)

0

0

1

4.000

4.000

2

6.000

2.000

3

7.000

1.000

4

7.500

500

5

7.800

300

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeZakon opadajuih graninih prinosa vai za postojeu proizvodnu tehnologiju. Meutim, vremenom dolazi do poboljanja tehnologije (genetski modifikovano seme, kvalitetnije ubrivo, savremenija oprema za farme itd.) vremenom moe preduprediti zakon opadajuih graninih prinosa. Kako? *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeReeno, ilustrovaemo na sledeem grafikonu. Poetnu krivu proizvodnje oznaiti sa Q1, ali poboljanja tehnologije mogu dozvoliti pomeranje krive navie, najpre na Q2, a zatim na Q3. Dakle vremenom se poveava broj zaposlenih, a uvodi se i nova tehnologija.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijePosledica ovoga je promena obima proizvodnje sa A (uz input od 6 jedinica na krivoj Q1) na B (uz input od 7 jedinica na krivoj Q2), pa na C (uz input od 8 jedinica na krivoj Q3).

*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeProduktivnost radaUinak tehnologije naspram zakona opadajuih pinosa *

Osnovi Ekonomije

Proizvodnja u nekom razdoblju

50

100

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeProduktivnost rada Produktivnost je princip poslovanja kojim se ostvaruju maksimalni rezultati poslovanja preduzea uz minimalno troenje radne snage.Prosean proizvod koji pokazuje obim i koliliinu proizvodnje po jedinici inputa rada. *

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeU emu je razlika izmeu ukupnog i prosenog proizvoda ?Angaovanjem proizvodnih faktora po zavretku proizvodnog procesa dobija se odreeni kvantum proizvoda koji se moe nazvati ukupnim proizvodom. Ukupni proizvod je funkcija utroaka proizvodnih faktora. Ako se ukupan proizvod stavi u odnos sa nekim od varijabilnih utroaka dobija se proseni proizvod po tom utroku.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi EkonomijeProduktivnost rada Produktivnost rada se poveava po osnovu: rasta fonda kapitala ili tehnolokih promena.Veza izmeu produktivnosti rada i ivotnog standarda.Efikasnost drutva i svakog ljudskog rada meri se nivoom njihove produktivnosti.*

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije*Znaaj produktivnosti rada-mera privredne razvijenosti privrede-mera efikasnosti korienja utroenog rada-indikator neefikasnosti nekog dela proizvodnog procesa

Rast produktivnosti rada uzrokuje-rast bruto domaeg proizvoda-potpunije zadovoljenje drutvenih potreba

Osnovi Ekonomije

Prof.dr Zoran MilenkoviOsnovi Ekonomije*Pokazatelji nivoa produktivnosti radaodnos koliine ostvarene proizvodnje i jedinice radnog vremena-samo za jedan proizvod ili uslugu-za vie razliitih proizvoda i/ili usluga-za pojedine faze proizvodnjejedinina koliina potrebnog rada

Osnovi Ekonomije

HVALA NA PANJI !

Osnovi Ekonomije