Mala Pocetnica

7/25/2019 Mala Pocetnica

1/108


2/108


3/108

I K

MALATIPOGRAFSKA

POETNICAza amatere*i tudente

tipografije

*Ljubitelj, odlat.amo,amare =voleti

Beograd, 2016.


4/108


5/108

Istorija pisma i[]

Istorija pisma ii[]

Tipografske mere

[]

Font i familija pisma[]

Klasifikacija tipografskih pisama[]

O papiru[]

O tekstu[]

O itkosti i itljivosti[]


6/108


7/108

Now it may be, the flower or me I thi beneath my noe;

How hall I tell, unle I mellTe Carthaginian roe?

E S. V Mo Te Not Impoible Him


8/108


9/108

P razliita miljenja o nastanku pisma. Po jednom odnjih poetak njegovog razvoja moe se nai ve u peinskimcrteima i mnemotehnikim metodima: raboima, kipuima, vam-pumimai drugim sistemima koje su ljudi od davnina smiljali dazabelee neki vaan dogaaj ili vrednost prodatih ili kupljenih do-bara. Drugo pita mogu li peinski crtei i mnemotehniki meto-di biti smatrani poecima pisanja? Po njemu, sutina pisanja sadrana

je u ponavljanju prihvaenih svedenih grafikih oblika. Postupcizapisivanja koji su prethodili pojavi i razvoju prvih pisama bili sukorisni, ali nisu mogli da zabelee i prenesu iri niz pojmova. Isto

vai i za slikovna pisma koja su prethodila pojavi pisma kakvo da-nas koristimo.

Pre utvrivanja promiljeno razvijenih znakova ili simbola ko-ji se mogu aranirati u logikom sledu, to se moe nazvati pisa-

njem, korieni su razliiti postupci koji su pomagali pamenju.Jedan od njih je bio korienje drvenih tapia sa urezanim znaci-ma od kojih je svaki predstavljao dak kukuruza, vola, ili neto dru-go to je zahtevalo beleenje koliine (rabo). Drugi je bio veziva-nje vorova na kanapima, gde su broj vorova i boja kanapa ukazivalina vane injenice (kipu). Ali, nijedan od ovih naina nije omogu-avao iskazivanje proirenog niza pojmova.

Razvojni put pisma moe se pratiti na primeru egipatskih hi-jeroglifa. Mada je teko precizirati datume u dale koj prolosti, po-eci egipatskog pisanja se, po autoritetima iz Britanskog muzeja,sigurno mogu svrstati u trei milenijum p.n.e.


10/108

Rabo

Kipu. Inka, . vek

Hijeroglifsko* pismo je u poetku bilo piktografsko; ponekadje korieno u vidu rebusa, kojima su dodavani znaci za slogove i za

pojedine rei; kasnije je dolo do daljeg pojednostavljivanja ko-rienjem istih simbola za rei koje isto zvue, za homonime. Mo-glo je biti pi sano i horizontalno i vertikalno ponekad i na istojstrani. Vremenom se razvio sistem slogovnog pisma svaki simbol

je predstavljao jedan slog i bio je ponavljan u sloenijim kombi-nacijama.

Uprkos znaajnoj prilagodljivosti egipatskog pisma u belee-

nju i izraavanju pojmova, i bliskosti fonetskom korienju znako-

*Re hijero-glif potieod grkog

prideva,

koji jesloenica od (sveti)

i (reem,

graviram)


11/108

va, Egipani to nikada nisu postigli. Moda zato to u razvoju pis-ma nisu postepeno prelazili na novi oblik, ve su ga koristili uporedosa prethodnim.

esto su hijeroglifi bili tako lepi i interesantni da je njihovoprouavanje i uzbuivalo i nagraivalo. uveni primer vezan zaprouavanje egipatskog pisma je kamen iz Roete, kamena ploakoju je . godine pronaao francuski vojnik Buar kopajui rovu mestu Raid na uu Nila; na njoj se nalazi tekst posveen fara-onu Ptolomeju V, klesan oko . godine p.n.e u tri pisma hije-roglifskom, demotskom i grkom. Danas se nalazi u Britanskom

muzeju u Londonu.

Ptolomejev kartu (oko . godine p.n.e) a prevodom. Slika je ogledalki obrnuta, poto je

original itan zdena na levo.Ovaj sluajni pronalazak je omoguio poetak odgonetanjahijeroglifskih znakova. Uporednom analizom klesanih tekstovaEnglez T. Jang je uspeo . godine da otkrije znaenje izvesnogbroja znakova, a francuski naunik an Fransoa ampolion je po-sle dugogodinjeg prouavanja, . godine, potpuno odgonet-nuo sve znakove hijeroglifa i utvrdio da je ovo pismo znatno starije

od fenianskog.Hijeroglifi su postepeno kroz nekoliko vekova korienja po-jednostavljeni, to je dovelo do pojave hijeratkog oblika pisma(doslovno sveteniko pisanje na kamenu), znatno jednostavni-

jeg i pogodnijeg za bre pisanje.Iz njega e se kasnije (u . ili . veku p.n.e.) razviti jo jednos-

tavnije demotko(narodno) pismo.Sva tri oblika egipatskog pisma ostala su u upotrebi do . veka,

kada ih je potisnulo savremenije koptko pismo. Poslednji namapoznat hijeroglifski natpis nalazi se na grobnici rimsko-egipatskogcara Deciusa iz . godine.


12/108

Hijeratko pimo. Piano je prvo vertikalno, a potom zdena u levo.

Demotko pimo

Uporedni prikaz: 1. red hijerogliko pimo, oko . p.n.e; 2. red hijeratko pimo,oko . p.n.e; 3. red demotko pimo, oko p.n.e.


13/108

Veoma vaan drevni oblik pisanja razvio se u delu srednjeg is-toka, u dolinama Tigra i Eufrata, u junom Vavilonu ili Sumeru.To je bilo takozvano klinasto pismo pisano klinastom pisalj-

kom ili stilom na tablicama od vlane gline, koje su zatim suene ipeene. Peena glina je trajni materijal, koji se, istina, moe slomiti,ali se ne moe lako raspasti. Zbog trajnosti ovih tablica na kojimasu beleeni zapisi znamo vie detalja o dravnim poslovima i o do-maim dogaanjima u svakodnevnom sumerskom ivotu nego obilo kojoj srednjovekovnoj zajednici dve ili tri hiljade godina kas-nije. Najraniji poznati dokumenti pisani klinastim pismom potiu

iz . godine p.n.e. a najpozniji iz . godine nae ere.

Klinato pimo. . p.n.e.

Sauvani su mnogi lepi primeri klinastog pisma, obino na ta-

blicama koje dve ake mogu napraviti ravnanjem pregrti gline, ilina valjcima i estostranim prizmama. Pisari su imali izuzetan smi-sao za teksturu i oblikovanje. Kompozicija nekih primeraka izgle-da iznenaujue moderno i svakako moe da nadahne dananjegumetnika i ljubitelja pisma.

Klinasto pismo prihvatili su Akaani za svoj semitski jezik po-etkom treeg milenijuma p.n.e. i vekovima je ono bilo jedinomeunarodno pismo. Posluilo je i kao osnova za staro persij-sko slogovno i za ugaritsko pismo. Neprekidnim razvojem, pri-lagoavanjem jezicima naroda koji su ga prihvatali i dalje razvijali,ovo pismo je opstalo tri hiljade godina, sve do hrianskog doba.


14/108

Prvi alfabet razvijen je na Bliskom istoku, verovatno izmeu. i . godine p.n.e. Izvor je bilo severno-semitsko pismokoje je korieno kao osnova za feniansko, aramejsko i hebrejsko.

Iz ovog snanog korena izrasli su mnogi oblici, ukljuujui i lati-niko, iriliko i arapsko pismo.

Uprkos mnogim promenama nastalim prilagoavanjem raz-novrsnim jezicima u raznim kulturnim uslovima, neto od opteg

porekla moe se pronai u slinosti imena prva tri slova alfabeta.Vekovima je bilo uobiajeno da se pismo naziva prema prva dva ilitri slova. Danas govorimo o naojABeCeDi. Izvor rei alfabet vidi

se u imenima prvih slova grkog alfabeta Ala, Beta; u hebrej-skom Ale, Bet; u arapskom Ali, Ba.Slinosti nekih znakova egipatskog demotskog pisma i sever-

nosemitskog, fenianskog, navodi na pomisao da se jedno razviloiz drugog, ili je bar bilo pod njegovim uticajem. Feniani su bili

vrsni trgovci, a pismenost je ila putevima trgovine (izgleda da jeveina najranijih primera pisma ponikla u trgovini ili u domaoj

upotrebi), te se smatra da je gr ki alfabet razvijen iz fenianskog.Uoptavanja o njihovom ranom razvoju treba prihvatati uzdrano,ali od uspostavljanja grkog alfabeta, oko . godine p.n.e. modi-fikacije su uglavnom vrlo dobro dokumentovane.

I Feniani u itali zdena u levo

Mada je nekoliko slova fenianskog alfabeta slino grkim, os-taje injenica da su Feniani pisali zdesna ulevo (kao Arapi i Jevre-

ji) a Grci sleva udesno. Postoje grki zapisi u kojima slova idu slevau desno u jednom redu, a zdesna u levo u sledeem, i tako dalje,naizmenino. Ovo se zove butroedonki redoledpisanja, po rei

*Isto vai i

zaAzBukuAz,Buki


15/108

koja znai okretanje vola, poto se vo, kada vue plug, okreena kraju prve brazde i vraa uporedo sa njom.

Arhajki grki natpi a nadgrobnog pomenika na otrvu era (. vek p.n.e) klean ubutroedonkom redoledu.

PEKMANOP/ARKHAETAM///IEYM

Grci su postepeno uveli pravac pisanja sleva u desno i razvilielegantan, jasan, logian i itak oblik slova za natpise u kamenu sa

zadivljujuim razmacima, poloajem i proporcijama.Alfabetom od dvadeset etiri slova utvrdili su pravac razvojapisma zapadne kulture; stvorili su pismo pogodno za sve indoev-ropske jezike egipatska i semitska pisma sastojala su se od suglas-nika, a samoglasnici su se podrazumevali, to nije bilo pogodno zatano beleenje glasova iz govornog jezika.

U Grkoj je u poetku postojalo vie regionalnih alfabeta, ali

je . godine p.n.e. jonska verzija preovladala. Znatno se rairilau doba helenizma, preko makedonskih osvajanja.I u razvoju grkog pisma javljaju se razlike u oblicima zavisno

od materijala koji je korien za pisanje. Sveano, klasino slovo,pogodno za klesanje i urezivanje, korieno je u lapidarnim natpi-sima i nekim manuskriptima, koji su pisani na egipatskom pa-

pirusu i na pergamentu. (Repapirpotie od rei papirus, a nazivpergament potie od imena grada u Maloj Aziji, Pergamona, zakoji legenda kae da je u njemu ovaj materijal prvi put upotrebljenza pisanje, ili da je bio najvei centar proizvodnje pergamenta u

poetku.)


16/108

Posle klasinih slova, ve u treem veku p.n.e. pojavljuju se urukopisima uncijalna slova mnogo slobodnije, tenije pismo ko-rieno za svakodnevne potrebe. Ovo pismo e kasnije imati velikiuticaj na stvaranje irilice. (Danas se irilicom slue Rusi, Bugari,Srbi, Ukrajinci, Belorusi i Makedonci. Rumuni su se sluili irili-com do kraja . veka, kada su preli na latinino pismo).

Klaini grki alabet pole . p.n.e

Grko unijalno pimo iz . veka

Prema danas vladajuem miljenju Rimljani su pismo preuzeliod Grka preko Etruraca. I oni su, preko bustrofedonskog stila, uve-li smer pisanja sleva udesno. Izgleda da su oni, a moda i Etrurci

pre njih, promenili nazive slova izala, betaua, be.Kada se postojee pismo koristi za jezik razliit od onoga za

koji je stvoreno, moraju se oekivati promene koje bi ga prilagodiledrugaijim glasovima govora. Tako su Rimljani uzeli dvanaestslova iz grkog alfabeta: A, B, E, Z, I, K, M, N, O, T, X, Y, neznat-no ih izmenivi, i prihvatili druga grka slova da bi napravili C, G,


17/108

L, S, P, R, D. Za slova V, F i G uzeli su grke znakove koji vie nisubili korieni. Nisu imali slo va U, W i J, ve su ona dodata mnogo

vekova kasnije; U i W su bila zasnovana na V; J je napravljeno do-

davanjem donjeg nastavka slovu I.Pismo rimskih klesanih natpisa dostiglo je naroitu lepotu.

Danas najpoznatiji primer je natpis na Trajanovom stubu u Rimu(. godine), ali se obilje izvrsnih primera moe nai i na svimteritorijama gde je Rimsko carstvo uspostavilo svoju vlast: u Italiji,Francuskoj, paniji i delovima severne Afrike.

Detalj natpia na rajanoom tubu u Rimu

*J.R. Biggs,Letter-Form& Lettering,str.

Rimljani su u najboljim primerima postigli jasnou, istou

oblika i eleganciju, kao i ozbiljnost kompozicije i izvoenja koji suveni. Uz obilje dokumentovanih dokaza o radu rimskih zanatlija,moramo prihvatiti miljenje mnogih dananjih kaligrafa, da sunajbolji od njih prvo ispisani na kamenu irokom pljosnatom et-kom koja je ostavljala trag kao rezano pero, dajui debele i tanke

poteze, zavisno od pravca ispisivanja. Poto bi pisanje bilo zavreno,slova bi dletom klesao veti kamenorezac.

Neki strunjaci smatraju da su serifi posledica potrebe za jas-nim poinjanjem i zavravanjem poteza irokom etkom, peromili dletom. (Ili su se serifi pojavili i opstali zato to su se ljudimadopadali?)* Mada mi danas povezujemo klasine serifne oblike sarimskim natpisima, postoji iznenaujui broj drugih stilova koji su

postojali u to vreme.Brojne promene slovnih formi mogu se slediti bez veih te-

koa od vrhunca klasinog rimskog perioda do dananjeg dana. Nanjih su uticali alat ili instrument (etka, pero, dleto, itd.), materijal(kamen, drvo, metal, papirus, pergament), i, naravno, opta umet-nika klima vremena. Ispisivanje slova uvek je bilo povezano sa sa-


18/108

vremenom arhitekturom, slikarstvom i dekorativnim umetnosti-ma. Danas esto analiza pisma pomae u datiranju umetnikih

predmeta.

Rimsko kapitalno pismo javlja se u najsavrenijim oblicimaklesano u kamenu kao lapidarna*, odnosno monumentalna kapi-tala (riptura monumentali), i gravirano u metalu (riptura atu-

ali). Kao knjino pismo, ispisivano rezanim perom na papirusu ilipergamentu, postaje poznato kao kvadratna kapitala (apitali qua-drata); naziv je dobilo po proporcijama slova, od kojih su mnogamogla biti upisana u kvadrat. Koriena je za znaajne rukopise,

poput Vergilijaiz etvrtog veka.

*Lapis, -idis,m. lat. kamen

Kvadratna kapitala iz . veka

Rutika, . vek

Iako po izrazu rukopisno pismo, kvadratna kapitala je zahte-vala veliki rad na svakom slovu, pa je izrada manuskripta teklasporo; zbog praktinih potreba, brzine i ekonominosti, bilo je

prirodno da je vremenom zameni stil koji je lake tekao iz pera izauzimao manje prostora na skupom pergamentu. To je bila rus-

tina kapitala (apitali rutia), koja je zamenila kvadratnu kapi-talu u rukopisima u . veku. Od tada je kvadrata koriena samo zaisticanje u rukopisu i za naslove i inicijale.


19/108

*Small caps

Poreklo imenarutikaza ova slobodno pisana i elegantna slovado danas nije razjanjeno ovaj stil svakako nije seoski. etkom

pisani stihovi izvedeni rustikom naeni su na zidovima zgrada u

Pompejima; ali, manuskripti su pisani ravno rezanim perom dra-nim izmeu kaiprsta i srednjeg prsta desne ruke, skoro pod pra-

vim uglom prema osnovnoj liniji pisma, tako da su slova imala tan-ke vertikale i debele horizontale.

Rustika e kasnije u rukopisu biti zamenjena unijalom; u upo-trebi ostaje u manuskriptima sve do jedanaestog veka za inicijalei naglaavanje u redu teksta, kao to se danas koriste italik i kapi-

telhen* u tampi.Rimljani su za svakodnevnu prepisku, raune, oglase i nefor-malne dokumente koristili kurzivno pimo. Ono je kroz istorijuodluujue uticalo na razvoj novih i jednostavnijih stilova. Zaslu-no je i za razvoj minuskule, iz koje e se kasnije razviti kurentnotipografsko pismo.

Vaniji dokumenti pisani su perom od trske na papirusu; ma-

nje vani zapisi su pravljeni pisaljkom na olovnim i votanim tabli-cama. Oblici slova su brzim pisanjem deformisani; da bi se po-boljala itljivost, ili u brzini, neka slova su dobijala produetkekoji su probijali osnovne linije pisma. To je bio poetak nastankakasnijih malih slova. Ovo pismo je esto bilo veoma slobodno,slova su se produavala na gore i na dole u dekorativnim bravura-ma i produecima.

Moe se podeliti na tarije (. vek) i mlae (. vek). Ustarijem rimskom kurzivnom pismu zadrani su osnovni oblici

Stariji rimki kurziv


20/108

kvadratne kapitale, ali su brzim pisanjem razvueni i deformisani;promena svrhe i materijala izmenila je i izgled pisma. Ono je do-bilo novi kvalitet, a zavisno od temperamenta pisara i linu notu,

to je predstavljalo prijatnu protivteu strogim oblicima kvadratnei rustine kapitale.

Mlae rimsko kurzivno pismo je tee itljiv oblik, ali je vanozato to se u njemu pojavljuju poetni oblici gornjih i donjih pro-duetaka zaetnici minuskule.

Sledei putokaz u razvoju latininog pisma je pojava unijala,

kao posledice daljeg razvoja oblikovanja pisma, uslovljenog potre-bama rastue proizvodnje knjiga u Rimu. Rimljani su bili vrloplodni izdavai umnoavali su drame i pesme i objavljivali filo-zofske rasprave, a kada je hrianstvo postalo zvanina religija, bilesu neophodne Biblije i komentari za uenjake i misionare.

Uncijalno pismo je nastalo uporedo sa arhitekturom krunihlukova u doba kasnog rimskog carstva (Dioklecijan). Ostae u upo-trebi od . do . veka. Ovo je velianstveno pismo sa samo neko-liko blagih gornjih i donjih produetaka, ali sa obiljem irokih kri-

vina u slovima poput D, E, H, U, M. Uncijalno pismo je u dananjeponovo oivljeno i pojavljuje se u razliitim oblicima; Viktor Ha-

Mlai rimki kurziv


21/108

Poluunijal. Fragment iz Concilia minora Galliae, . vek

mer* je oblikovao uncijalna tipografska pisma koja zasluuju euupotrebu.

Uncijal je postepeno sticao gornje i donje produetke, dok se

nije pojavio stil koji danas zovemo poluuncijal.Poluunijalpotie iz . veka, meutim, dug period izmeu tog

doba i estog veka ne prua nam nikakav primer pisanja ovim sti-lom. Pokazuje znaajan uticaj razvijenijeg stila kurzivnog pisanjakoji se tada koristio, i novi je korak na putu prema principu kurent-nog pisma (minuskuli); ranija pisma su mogla biti planirana ismetena izmeu dve zamiljene linije, ali poluuncijalu su bile neo-

phodne etiri zamiljene vodee linije, ili bar dovoljan prostor iz-meu redova za gornje i donje produetke.

*Amerikitipografaustrijskogporekla.

Projektovaoje vietipografskihuncijala:

Pindar,AmerianUnialidruge.

Istorija uncijala i poluuncijala neodvojiva je od istorije hri-anske crkve od etvrtog do devetog veka pa bi se moglo rei da suu osnovi to bila crkvena pisma.

Postoje miljenja da poluuncijal predstavlja prvi oblik kurent-

nog pisma kakvo je nama danas poznato. Istina je da je njime us-postavljen krajnji oblik latininog pisma, izuzev znakova J, U i W,ali e, zbog istorijskih dogaanja, proi dosta vremena do opte iujednaene upotrebe malih slova.

Posle propasti Zapadnog rimskog carstva () dolo je do po-stepenog razvoja nacionalnih pisama, nastalih na osnovu rimskogkurzivnog pisma. Ona su nastajala u brojnim centrima za prepisi-

vanje knjiga koji su usred najezde varvara osnivani u utvrenimgradovima i manastirima. Tako su nastala mnoga pisma specifinihkarakteristika u okviru pojedinih drava koje su se pojavile nakonraspada carstva.


22/108


23/108

ipografija je vetinakoja obdaruje ljudki jezik

trajnom vizuelnomormom

R B


24/108


25/108

M Zapadnog rimskog carstva dugo je opadala, i ono se ko-nano raspalo sredinom . veka. Vizigoti su osvojili Rim iopljakali ga . godine. Druga germanska plemena su svrgnulaposlednjeg cara u Rimu, Romula Augustusa, . godine. Za vla-dara je imenovan ostrogotski voa Odoakar, a njega je porazioTeodorik Veliki ().

Tokom propadanja carstva posustajala je i njegova kultura. Pis-

menost, sastavni deo opte kulture, kojom se sluio svaki proseangraanin Rima, povukla se iz svakodnevnog ivota. Beei predstrahotama varvarske najezde, ueni ljudi su se snali na dva naina jedni su se odselili, a drugi su se povukli u sve brojnije utvrenemanastire. U njima su sauvani i rimski rukopisni stilovi.

Istovremeno, osvajai su zadrali jedan deo kulturnog nasleaRimljana. Teodorik je imenovao rimskog patricija Kasiodora za svog

savetnika i za uvara svih preostalih kulturnih dobara, naroitoknjiga i dokumenata. Kada su pripadnici drugog germanskog ple-mena, Lombardi, osvojili ostrogotsko kraljevstvo . godine, pri-hvatili su pismo koje su zatekli. Franci su u Galiji, koja je od .godine pre n.e. bila rimska provincija, usvojili mnoge elemente rim-ske kulture, ukljuujui i stilove pisma. Svi ovi osvajai su vremenommenjali zateeno i prilagoavali ga svojim potrebama; tako su nas-tala nacionalna pisma na teritorijama pojedinih kraljevina. Ve-liki broj njih se, izolovan od spoljnih uticaja, iskvario i nestao, ali jeostalo nekoliko, povezujui rimske stilove sa daljim razvojem pismaiji e rezultat biti pismo kojim se danas sluimo.


26/108

M Nazvano je po dinastiji Merovinga, iji je osniva bio prvi franakikralj Klovis (). Do kraja . veka postalo je franako nacio-

nalno pismo. Nastalo je pod uticajem rimskog poluuncijala i kurzivnihpisama, a krajnji izgled dobilo je pod galskim i franakim uticajem.Prilino nam je neitko zbog izoblienja nama poznatih formislova i velikog broja zbunjujuih ligatura*. Dugi donji produeci,*Ligature

nastaju spa-janjem dvaili vie slova

u jednu

celinu.

Potoji vie vrta ligatura: litterae implexae loa u prepletena (), litterae insertaeloa u umetnuta jedno u drugo (), litterae contiguae dva loa pojena zajednikimpotezom () i litterae columnatae kada jedno loo toji na drugom ()

Meroinko pimo

tipini za ovo pismo, davali su mu izvesnu eleganciju; to je vero-

vatno bio razlog da ga vladari Svetog rimskog carstva izaberu zadvorsko pismo i koriste skoro do . godine, dugo poto je ka-rolinka reforma prekinula njegovo korienje u knjinom tekstu.

I- Poznato je kaoriptura germaniai nastalo je na tromei, podlom bardskim, anglosaksonskim i mero vinkim uticajem. To je mir-no i jasno pismo, sa malim brojem ligatura i jasnim razmakom izmeurei.


27/108

Znaajno je uticalo na stil rukopisa raenih u skriptorijima uAhenu, Otunu, Lionu i Turu. Zahvaljujui jasnoi i jednostavnos-ti, poelo je da zamenjuje teko itljivi merovinki rukopis ve u

prvoj polovini osmog veka. Smatra se da je posluilo kao neposred-no nadahnue za nastanak karolinkog pisma.

Itono-anako pimo

Beneventana

L Lombardi su, tokom vladavine duge oko dva veka, bili pod primet-

nim anglosaksonskim uticajem, naroito u okolini manastira Bobio.Pismo se vremenom izobliavalo, i na kraju postalo poznato kaobeneventana, koja se koristila samo u junoj Italiji i Dalmaciji, sacentrima u manastirima Monte Kasino i La Kava. Poetkom .

veka car Fridrih II zabranio je korienje beneventane, smatrajuije iskvarenim i neitkim stilom.

I- Hrianstvo su u paganskim zemljama irili misionari, koji su u

potrazi za narodima koje treba preobratiti u pravu veru stizalivrlo daleko od Rima, i osnivali kole i manastire. Jedna od najjaih

*Sv. Kolum-ban ()


28/108

hrianskih zajednica na severu Evrope nastala je u Irskoj. Irski mo-nasi e po propasti Carstva, krenuti u suprotnom pravcu, ireihrianstvo meu varvarima koji su zauzeli bive teritorije Rima.

Tada e na kontinentu nai i sauvane rimske rukopise.

Irki poluunijal

Angloakonko pimo

Sa druge strane, uzmiui pred varvarima, ljudi sa juga posveenikulturi krenuli su na sever; neki od njih su se naselili u Marseju i

Turu, ali su, gonjeni opasnou, nastavili i dalje, i stigli ak do ne-pristupanih predela Kornvola, Irske i Hebrida. Osnivali su zajed-nice na skrovitim mestima, kako bi mogli na miru da se posvetenauci i prepisivanju knjiga. Jedno od ovih mesta bio je i manastir

Jona u zapadnoj kotskoj, koji je . godine osnovao monahKolumba*. U njemu su nastali keltski rukopisi koji su dospeli donas; drugo uveno mesto nalazilo se na nortambrijskom ostrvu Lin-

disfarn. Pretpostavlja se da je u Joni ispisan i najlepi spomenik irskogpisma Knjiga iz Kela(Book of Kells).

*Sv. Kolumba().


29/108

Kraljevstva Angla, Sasa i Juta na teritoriji dananje Engleske po-stepeno su preobraana u hrianstvo tokom sedmog veka. Irskikalueri, koji su u najveoj meri uticali na ovaj proces, doneli su u

Englesku i pismo iz Irske; mnogi se slau u miljenju da Engleskaza svoj nacionalni rukopis anglosaksonsko pismo najvie dugujeIrskoj. Uobiajeni naziv za ova pisma je inularna (ostrvska). Unjima se prvi put u latinici pojavljuje taka kao dijakritiki znak*za pojedine glasove; taj se obiaj kasnije, u . veku, preneo i u dru-ge delove Evrope.

Insularna pisma su imala izuzetan znaaj za dalji razvoj pi sma i

slova u Evropi. Neke od najvanijih manastira na kontinentu os-novali su irski i anglosaksonski kalueri, iji je rukopis ostavio peatna manuskripte koji su tamo pravljeni. Irski kaluer Kolumban() osnovao je manastir u mestu Bobio u Italiji . godine.Putovanja kaluera i uenih ljudi bila su toliko esta i duga, da bise moglo rei da je u evropskoj kulturi tog vremena vladao praviinternacionalizam. (Takvo e stanje potrajati i kroz celu gotiku i

renesansu). Uticaji ovih pisama obuhvatali su granice dananje vaj-carske, Italije, Francuske i Nemake. Karolinka reforma pisma po-stepeno je ukinula njihovo korienje na kontinentu; insularnistilovi su na britanskim ostrvima bili u upotrebi sve do trinaestog

veka, kada su uzmaknuli pred gotikim pismom.

K

Nazvano je po franakoj dinastiji Karolinga, iji je najvaniji pred-stavnik bio Karlo Veliki (Carolus Magnus, ).Karolinko pismo predstavlja prvi pokuaj uspostavljanja stan-

dardnog pisma u celoj Evropi posle pada Zapadnog rimskog carst-va. Karlo Veliki je osvojio veliki deo bive teritorije rimskog carstvau Evropi. Papa ga je . godine krunisao za cara vladara Svetogrimskog carstva. Odravao je kontakte sa Vizantijom i sa bagdad-skim kalifima.

U velikoj dravi koju je stvorio nametnula se potreba za jedin-stvenim stilom pisanja koji bi pomogao uspostavljanju reda i zako-na, i razvoju privrede, obrazovanja i kulture. Da li je ideja potekla

*Dijakritikiznaci sudodacislovima uobliku taki,

zareza, cr-tica, kapicaitd. kojimase menjafonetska

vrednostslova. Trebaih razli-kovati odakcenatskih

znakova.

*Od Haruna

al Raidadobio je islona, AbuAbasa.


30/108

od samog Karla, ili od uenih ljudi koje je okupljao na dvoru uAhenu tek, prema dekretu koji je Karlo Veliki izdao . godinesva postojea knjievna dela, pravne i verske knjige i ostali ruko-

pisi morali su biti prepisani standardnim karolinkim rukopisom.

Karolinka minukula

Veliku pomo u razvijanju kulture i u reformama pruio mu jeAlkuin iz Jorka, pomalo tajnovita linost. Zna se da je roen .godine u Engleskoj; pretpostavlja se da je zbog stalnih sukoba izmeu

velikaa, u potrazi za sigurnijim mestom za rad, napustio rodni kraj

i preao na kontinent. Izgleda da se sa Karlom Velikim sreo na putuza Rim; otiao je sa njim u Ahen, tadanje sredite franake drave,i postao njegov uitelj i upravnik dvorske kole. Nema sumnje da jeu doba izdavanja dekreta kao Karlov savetnik mogao u velikoj merida utie na izbor pisma koje e biti standardno. Ali ustaljeni stil

pisanja se ve dugo razvijao kroz istono-franake i druge rukopiseu Ahenu i drugim centrima. Najverovatnije je da je Alkuin, zajednosa drugim uenim ljudima i pisarima na dvoru postepeno proistio

postojee oblike dok se nije pojavio rukopis koji je nama poznatkao karolinka minukula. Mogue je i da su vrline ovog stila bile

povod za objavljivanje dekreta o reformi.


31/108

Sam Karlo Veliki je, uz tolike uene ljude, bio polupismen znaoje da ita, ali nikada nije uspeo da savlada vetinu pisanja. Zahvaljujuinjegovim reformama sakupljane su i prepisivane knjige klasinih

autora. Najvei deo dananjeg znanja o antikoj knjievnosti moemozahvaliti ovom velikom poduhvatu, i gotovo svi klasini tekstovikoji su bili poznati u osmom veku opstali su do danas. Tokom prepisi-

vanja knjiga, nastala su veoma lepa slova, koja su postala model iosnova za pismo kakvim se mi danas sluimo.

Slova karoline jasno su definisana i strogo se pridravaju linijskogsistema; rei su meusobno jasno odvojene belinom, a rastavljanje

rei na kraju reda obeleeno je crticom (divizom). Slova su dobilauzlazne i silazne poteze i stvorene su karakteristine arabeskerei, to je, uz povezivanje slova, omoguilo teno itanje. Verzalno

pismo je dobilo novu ulogu kao sredstvo za obeleavanje ranga vanije rei su pisane verzalima ili bar sa verzalom na poetku. To

je poetak nastajanja bikameralnihalfabeta grkog, latinikog iirilikog. Druga pisma ne razlikuju mala i velika slova.

G Od devetog do jedanaestog veka karolinko pismo je bilo domi-nantni evropski rukopis. Tokom desetog veka severni deo franakogcarstva je bio najvaniji njegovi saksonski vladari su preuzeli titu-lu rimskog cara. Tokom njihove vladavine cvetali su kultura i obra-zovanje; nastavljeno je prepisivanje knjiga karolinkim pismom

poznato je da je veliki broj knjiga, naroito klasika, donet iz Italije udananju Nemaku i tu prepisan standardnim pismom. U poznomjedanaestom veku dolo je do primetnih promena u oblicima karo-linkog pisma; zapravo, pojavila se tenja za razvojem novih nacio-nalnih pisama poveao se broj manastira i kola i pojavio se skorobeskrajan broj regionalnih i linih stilskih varijacija. Najvanija

promena bilo je nastajanje izvesne uglatosti u zaobljenim potezima,koji su u karolinkom pismu bili puni i ravnomerni. Do trinaestogveka ova je promena postala uoljivija; krajnje go tike karakteristikeslova, meutim, dodate su od . nadalje, pod uticajem gotikogstila u arhitekturi.


32/108

Ime gotiki nastalo je kao izraz nipodatavanja meu huma-nistima renesansne Italije; bilo je sinonim za grubost i varvarizam.Oni nisu potovali nita napravljeno severno od Alpa, jer je celo-

kupno njihovo interesovanje lealo u oivljavanju svih elemenataklasine starine. Ali, gotiki stil nema nita zajedniko sa Gotima,

ve gotski znai germanski ili tevtonski. Ovo predstavlja jedan kljuza ceo period: gotiki stil je takoe poticao sa severa. Bio je to, me-utim, stil pod velikim uticajem saracenske umetnosti kao posle-dica krstakih ratova; takoe je bio kulminirajui izraz srednjeg

veka moglo bi se rei da je gotiki period trajao od . do .

godine.

Gotiko pimo (rotunda)

Duh gotikog stila se izraavao kroz nezaustavljivo stremljenjenavie; vertikale su postepeno zamenjivale horizontale kao domi-nantne linije u arhitekturi; zailjeni luk je zamenio zaobljeni lukRimljana; bio je vrlo popularan specifini ba demasti oblik, man-dorla. Rani vertikalni efekti u pismu pojavili su se u dvorskim ru-kopisima koji su bili nastavak razvoja merovinkog pisma do ap-surda. Pretpostavlja se da je ova tenja zapoela u dananjoj severnojFrancuskoj, junoj Nemakoj i Engleskoj gde su slova postala tipinigotiki oblici, u kojima su sve krivine, i vrhovi i stope svih vertikal-nih poteza bili prelomljeni. Da bi se znaaj horizontala to vie


33/108

umanjio, razmak izmeu redova je postepeno smanjivan, pa je kraj-nji odnos izmeu meurednih belina i osnovne vi sine pisma postao

oko :. Gornji i donji produeci su zbog toga svedeni na minimum.Dolazi do opteg suavanja svih slova, to pojaava utisak vertikal-nosti; razdvajanje slova svedeno je na ispisivanje podjednako udaljenih

vertikalnih po teza. Ove se promene mogu slediti od dvanaestog dopetnaestog veka, koji moe biti prihvaen kao vrhunac specifinoggotikog perioda oblikovanja ilustruje sve stilske zahteve zavrnefaze ovog perioda. Vertikale dominiraju stranom a tekstura je olakana

samo inicijalima i ukrasima.Najbolje ime za ovaj stil je tekstur ili tekstura, od latinskogtextum, to znai tkanina ili izgled tkanja; ono odgovara stilu. In-teresantno je pomenuti da je gotiko pismo, u svoje vreme, bilo

poznato kaolittera moderna.Kada je smanjen razmak izmeu slova u rukopisu, slova i, m, n

i uesto su se dodirivala, do vodei do zabune, te je bilo neophodno

uvesti potez za identifikaciju iznad slova i. Ovaj potez se vremenompretvorio u taku; postepeno je dolo do razlike u oblicima u, kaosamoglasnika, i v, kao suglasnika; tri slova, w,yiz koja su latinskomuvek bila strana postala su najzad trajni deo pisma. Naposletku je

zpreoblikovano, dobijajui donji produetak i, esto, popreni potezna sredini.

Tokom gotikog perioda najzad se odomailo bikameralno pi-smo, mada je i u poznom karolinkom periodu mogue u nekolikoretkih sluajeva otkriti ustaljeno kombinovanje jednog stila velikihslova sa malim slovima, za koje bi se moglo rei da predstavljajukorienje dvojnog alfabeta.

Gotiki kurziv, . vek


34/108

Gotiko pismo se vremenom, naroito po pojavi tampe, raz-vilo u etiri najvanije familije. to su tektura,aktur,vabaher(ilibatarda) i rotunda. Ni jedna od ovih familija nije ograniena na

odreeni vremenski period. Sve etiri su ostale, kao i uspravna iitalik antikva, kroz mnoge varijacije. Razlike izmeu njih su mnogei sloene, ali ih lako moemo prepoznati i samim poreenjem kurent-nih slova o. Mada se pie iz samo dva poteza pera, ou teksturi izgle-da uglavnom estougaono; u frakturi je obino ravno na levoj stra-ni, ispupeno na desnoj; u vabaheru je zailjeno i gore i dole, itrbuasto na bokovima; u rotundi je ovalno ili okruglo.

Gotiko pismo se dugo koristilo, i koristi se i danas, ne samo zaglave novina ili naslove verskih rasprava. U Nemakoj se koristilo

kao nacionalno pismo sve dok Hitler . januara . nije izdaodekret kojim su gotiko pismo op tuuje da je jevrejski izum(Shwabaher-Judenlettern) i zamenio ga antikvom. Pretpostavljase da je razlog za ovakvu odluku bila elja za brim i lakim irenjemnacistike propagande u Evropi.

H

Ovo se pismo razvilo u renesansnoj Italiji. Tada nije bilo nacional-nih podela kakve danas poznajemo brojni umetnici i ueni ljudi,meu kojima su se mnogi bavili pismom, dolazili su u Italiju izraznih krajeva Evrope. Jakob Burkhart u svojoj knjizi o renesansibelei da su mnogi pisari, kopisti, zaposleni u Rimu tokom ranog

petnaestog veka, bili Francuzi ili Nemci; videemo da su prvi tam-pari i umetnici pisma bili istog porekla. Bilo je mnogo vi e razmeneljudi i ideja preko Alpa nego to je zabeleeno u naim knjigama oistoriji.

Italija je bila jedino vano podruje zapadne Evrope u komezavrne faze gotikog razvoja nisu dole do izraaja. ak i kada je


35/108

gotiki duh dosegao svoj vrhunac u drugim delovima zapadne Evrope,Italija je polako razvijala ono to je esto smatrano oivljavanjemantike renesansu. Pretpostavlja se da je blizina sedita drevne grke

i rimske kulture omoguavala umetnicima i uenim ljudima da nepadnu pod snani uticaj severnjake kulture i njenih umetnikihformi. Posledica je bila pojava velike zainteresovanosti za sve os-tatke rimskog doba; zainteresovanosti koja je najzad dovela do otkriatakvih umetnikih dela kao to suApolon BelederskiiLaokoon. Ista

vrsta interesovanja u oblasti knji evnosti dovela je do knjievnogpreporoda dugo izgubljene rukopise irom Evrope su pronala-

zili, kupovali ili kopirali knjievni agenti, poput uvenog Poa. Grkestarine naroito klasinu knjievnost doneli su u Italiju ueniGrci, koji su beali od turskih osvajaa; dobar deo naeg znanja ogrkoj knjievnosti treba zahvaliti ovakvom razvoju dogaaja. Nemoe, naravno, biti potpunog oivljavanja staro se uvek mea sanovim.

Pod pokroviteljstvom crkvenih velikodostojnika naklonjenih

njihovom delovanju, i raznih gradova i drava, humanistima kojisu bili pokretaka snaga renesanse nije bilo teko da prevladajuposlednje tragove gotikog uticaja. Oi veli su mnoge antike princi-pe u umetnosti, posebno horizontalni princip u arhitekturi. Ovajprincip su primenili i u svojim rukopisima. Prvi koraci u ovom pravcupojavili su se u rastuem interesu za rimska klesana slova; prouavanisu oblici slova i pisane su rasprave o njima prvu je, koliko znamo,

nainio Felie Feliano; izdata je u rukopisu . godine. U istovreme humanistiki pisari su traili nain da zamene gotiku i po-lugotiku minuskulu antikim oblikom. U potrazi za antikomminuskulom ija potpuna odsutnost izgleda da nikome nije bilasumnjiva doli su do karolinkog pisma. Ovo je bilo prirodno ilogino. Pored jaza od nekih tri stotine godina od irokog korienjaovog pisma, injenica da su praktino svi rukopisi klasinih autorakoje su otkrili bili pisani ovim slovima bila je dovoljno ubedljiva.Verovatno ne znajui mnogo o prepisivanju celokupne postojeeknjievnosti posle Karlovog dekreta iz . godine i o prepisivanjurukopisa karolinkim pismom tokom sledeih dve stotine godina,


36/108

humanisti su spremno prihvatili ovaj rukopis kao originalno antikopismo i nazvali galettera antia.

U poetku je karolinki rukopis kopiran skoro do detalja. Ve

. godine humanista Nikolo Nikoli je drao kolu u Firenci ukojoj su pisari ueni da piu preciznim, oblim pismom, koje je za-

pravo bilo oivljavanje ovog dugo zapostavljenog rukopisa. Klasiniverzali su kombinovani sa kurentnim slovima u stvaranju dvostru-kog alfabeta. Novi alfabet je, zapravo, bio zasnovan na zabludi. Poz-nato je da verzali i minuskulna slova nisu homogeni elementi verzali su bili klesani slovni oblici a karolinka minuskula je poticala

iskljuivo iz pera. Poto su zapazili da se verzali i mala slova ne sla-u najbolje, prihvatili su se po sla stilizacije malih slova dodajui imserife i zavrne poteze, da bi ih pribliili verzalima. Do dolaska vetinetampanja u Italiju, humanistiko pismo je postalo potpuno razvi-

jena osnova za oblikovanje tipografskog pisma koje danas zovemoroman ili antikva.

Humanitika

Humanistiki rukopisi bili su meu najfinijima koji su ikadauraeni. Bili su potpuno razliiti od onih sa poetka sred njevekovnogperioda: posedovali su impresivnu jasnou i preciznost strana; orna-ment je korien tedljivo i sa puno ukusa; celokupni estetski efektesto je postizan jednostavno kroz elegantna slova, briljivo aranira-na u redove koji su bili smeteni na strani tako da ine delikatni tonna njoj. Kao knjino pismo, humanistika se zadrala do , kada

ju je najzad zamenila uspena upotreba tamparske antikve.


37/108

I u renesansi, ba kao i u prethodnoj istoriji pisma, pojavio sekurentni oblik formalnog rukopisa uriva humanitia. Najupe-atljivije karakteristike rukopisa su nagib i suavanje oblih slova;

okrugla slova postala su ovalna, i sva su pisana blizu jedno drugom,esto povezana. Gornji produeci su izuzetno dugaki, esto duiod osnovne visine pisma. Krajem petna estog veka, kada je humanistikaminuskula istisnuta iz upotrebe tampanom knjigom, uriva hu-manisticaje postala izuzetno vana kao rukopisni oblik. Naj vanijaza nas na ovom prelomu istorije slova je uloga humanistikog kur-ziva u stvaranju osnove za kurzivno ili italiko tipografsko pismo.


38/108


39/108

ipografija jedvodimenzionalna arhitektura,zanoana na ikutvu i mati,

a oena pravilimai itljivouH C


40/108


41/108

U doba tamparstva nije postojalo odreeno pravilo upogledu podele tipografskog materijala po veliini. Svakatamparija je lila slova u proizvoljnim veliinama, kao i potrebanbezlini materijal za svaku novu vrstu pisma. Tako se radilo svedok livenje slova nije prelo na slovolivce kao posebne majstore.Ve na samom poetku samostalne slovolivake proizvodnje za-

paene su tekoe uslovljene nepostojanjem odreene mere za ve-

liinu i visinu pisma.Do prve sistematizacije materijala za slaganje dolo je oko. u Engleskoj. Tih godina Englezi su uveli u upotrebu jednoo-brazno livenje pisma po ustanovljenoj osnovnoj meri za deset veli-ina pisma. Nova mera je bila zasnovana na engleskoj zvaninojmeri za duinu stopa, a podeljena je na etverce* pojedinih ve-liina. Tako je jedna stopa sadravala etverca Pearl (perla),

Ruby(nonparela), Brevier(petita), Long Primer(gar-monda), Pia(cicera), Englih(tercija), Great Primer(cicera), Double Pia( cicera), wo Lined Pia(dupla terci-

ja), Great-Canon ( cicera). Prilino komplikovano.Prvi sistem merenja blizak dananjem ustanovio je Pjer Simon

Furnije, slovolivac iz Pariza.Bio je jedan od velikih majstora u istoriji tipografije umetnik

u oblikovanju pisma, rezanju peata i livenju, kao i ugledni tampar,izdava i obdareni istoriar. Njegovo monumentalno deloManuelypographiqueizdato je u dva toma izmeu . i . godine uParizu.

*etverac jekvadrat ija

je stranica

jednakaveliinipisma(em-kvad-rat).


42/108

Furnije je . godine objavio knjigu able de proportionquil aut oberver entre le aratre, najavljujui uvoenje svogmernog sistema. Za osnov nove mere uzeo je dva cola zvaninefrancuske merepied de roi(kraljevska stopa) i podelio ih na je-dinica, nazvavi tu duinu prototip. Svaki col je opet podelio na linija, a svaku liniju na jedinica. Jedinice je nazvao poen tipogra-fik = tipografska taka. Njena veliina bila je , mm. Veliinu

pojedinih stepena materijala za slaganje ustanovio je po broju taa-ka. U strunim tamparskim krugovima novi sistem merenja bio je

Nazivi veliina tipografskog materijala u Evropi . veka*

E

French Canon

-line Double Pica-line Great Primer-line English-line PicaDouble Pica

Paragon

Great Primer(Large English)EnglishPicaSmall PicaLong PrimerBourgeois

BrevierMinionNonpareil

Pearl

(Diamond)

F

Double Canon

Gros CanonTrismegistePetit CanonPalestineGros Parangon

Petit Parangon

Gros RomainGros TexteSt. AugustinCiceroPhilosophiePetit RomainGaillarde

Petit TexteMignoneNonpareilleParisienneiliSedanPerle

Diamant

N

Kleine Missal

Groe CanonKleine CanonDoppel MittelRomanText ili Secunda

Parangon

TertiaGroe MittelKleine MittelCiceroBrevierCorpus ili Garmond(Borgis)

Petit iliJungferColonelNonpareille

Perl

Diamant

*Iz knjigeA Hitoryo the Old

Englih Let-ter Found-rie,


43/108

dobro primljen, ali se ubrzo pokazalo da je u praksi teko primen-ljiv. Tipografska taka je samo po definiciji bila zasnovana na zva-ninoj meri, ali se nije s njom tano slagala.

Godine . pariski slovolivac Fransoa Ambroaz Dido i nje-gov sin Fermen, u nameri da poboljaju Furnijeov merni sistem,ustanovljuju tipografsku meru zaista odreenu zvaninom fran-cuskom merom za duinu. Jedan francuski col ima linija, a onisvaku liniju dele na jo est tipografskih taaka. Iako je ova mera,

veliine , mm zasnovana na tano odreenom prototipu,

N

Parys Kanon

Groote KanonKanonDubbelde AugustynDubbelde MediaanDubbelde Descendiaan(iliAscendonica)Parangon

TextAugustynMediaanDescendiaanGarmondBurgeois iliGaljart

BrevierColonelNonparel

JolyPeerlRobijnDiamand

I

Reale

CoraleCanoneSopracanoncinoCanoncinoAscendonica

Parangone

TestoSoprasilvioSilvioLettura(Filosofia)GaramoneGaramoncino

TestinoMignonaNompariglia

Parmigianina

Canon GrandeCanonPeticanoMisal

Parangona

TextoAtanasiaLecturaEntredos

BreviarioGlosillaNompareli


44/108

dugo je nailazila na tekoe u primeni. U svim zemljama toga dobavaila je druga zvanina mera za duinu, razliita od francuske.Nekoliko nemakih pokrajina imalo je meusobno razliite vred-

nosti cola, a i Austrija je imala svoju meru. Zbog toga je svuda ti-pografska mera odreivana na osnovu lokalne vrednosti cola.

U drugoj polovini . veka, kada su mnoge evropske draveuvele metar kao zvaninu duinsku meru, u maju . godine,sve francuske i nemake slovolivnice usvajaju tipometar kao zajed-niku meru, po projektu Hermana Bertolda. On je za osnov tipo-metra uzeo duinu od cm, podelio ju je na nonparela, a

svaki nonparel je podelio na taaka, to ukupno ini taaka.Ceo duinski metar sadri taaka, tako da je jedna taka, mm.

N Prema broju tipometrikih taaka sav lini i bezlini materijal zaslaganje imao je svoje pojedinane nazive:

brilijant( take), dijamant( take),perl ( taaka),nonparel( taaka), inerio( taaka),kolonel( taaka),petit ( taaka), borgi( taaka),

garmond( taaka), deendian( taaka),iero( taaka),rednjak( taaka),terija( taaka),tekt ( taaka),dupli iero( take), dupli rednjak( taaka),

dupli terija( take), kanon/ cicera/ ( taaka),veliki kanon/ cicera/ ( take),mial/ cicera/ ( taaka),abon/ cicera/ ( take).Za veliine pisma i bezlinog materijala od tri cicera navie u

praksi su se retko koristili navedeni nazivi, ve se samo govorilo obroju u njima sadranih cicera ili taaka.

P U prvim vekovima tamparstva svaka je tamparija lila veliinu itip slova prema vetini gravera koji je rezao eline peate. Tada su

veliine tipografskih pisama dobijale nazive ili po redosledu ras-


45/108

poloivih veliina u tampariji, ili po delu koje je bilo tampanoodreenom veliinom. Kasnije su slovolivnice, izlazei iz haoti-nog stanja koje je nastalo kao posledica nesistematinog livenja i po

visini i po veliini pisma, poele uvoditi i odreenije nazive pojedi-nih veliina. Zbog njihove praktinosti brzo su prihvaeni, pa su sezadrali i do danas.

Najsitnija ikada livena slova nazvana su non-plu ultra. Potiuiz livnice Enede u Harlemu, u Holandiji. Njihov lik je zapremaosamo tipotake, a livena su na telu od take.

Godine . pariski slovolivac Anri Dido je u svojoj sedmoj

deceniji rezao eline peate i izlio pismo veliine tipotake.Ovo pismo nazvano je mikrokopik. Rezanje i livenje ovako sitnogpisma sluilo je kao primer vanredno velike tehnike sposobnostigravera i slovolivca.

Brilijant ( take) potie iz jedne od slovolivnica u Americi.Dijamant( take) potie iz slovolivnice Voskens u Amsterda-

mu, iz doba oko . godine. Neto vei lik pisma rezao je .

godine Van Dajk, rezbar slovolivnice Danijela Elzevira u Amsterda-mu, ali je to pismo liveno na telu od take. Ovaj stepen pisma uFrancuskoj se nazivaedanoa, u paniji i Italijiperla.

Perl, znai: biser ( taaka); prvi ga je oko . godine rezaoi lio anon u Sedanu (Francuska). U Nemakoj se naziva perl, uFrancuskoj i panijiparizjen, u Italijipariin.

Stepeni brilijant, dijamant i bier (perl) dobili su imena po

ovim dragocenostima zato to je bila potrebna velika vetina i strp-ljenje u obraivanju elinih peata za tako male veliine pisma.Za skromna sredstva onog doba, kojima su ti veliki majstori raspo-lagali, mi bismo danas rekli nita manje nego da su primitivna.

Nonparel, znai: neuporediv ( taaka); potie od tamparaJohana Frobena iz Bazela. On je ovom veliinom . godinetampaoBiblijuu oktavu, a ve . godine i u Veneciji se tam-

paju knjige tom veliinom. U Francuskoj nonparel uvodi .godine pariski slovolivac Klod Garamon.

Veliine pisama od do taaka malo su koriene. Rezane sui livene samo radi ugleda i isticanja visoke nadarenosti majstora.


46/108

Inerio( taaka) uvedeno je kod nekih amerikih i engle-skih dnevnih listova za slaganje malih oglasa. Dobilo je ime ba pooglasima (inseratima) kojima je bilo namenjeno.

Minjon, znai: miljenik ( taaka); pojavljuje se tek u . vekuu Francuskoj, odakle pod istim imenom brzo prelazi u paniju,Italiju, Englesku i Ameriku, a samo u Holandiji i Nemakoj menjaime ukolonel.

Petit, znai: mali ( taaka). Ova veliina pisma dobila je tajnaziv zato to je sve do . veka u tamparijama bila najmanja odraspoloivih veliina. U Francuskoj se nazivagajar, u Holandijiga-

ljard, u panijigaljarda, u Italiji tetina.Borgi (buroa), znai: graanski ( taaka). Pismom ove veli-

ine najpre je . godine tampana jedna knjiga u nepoznatojvenecijanskoj tampariji. Naziv borgipotie otuda to je za fran-cuski graanski stale tampar ofroa Tori, nasuprot skupim luk-suznim izdanjima, ovom veliinom tampao ljupka jeina izdanjaknjiga. Po drugim izvorima, Tori je toj veliini pisma dao naziv po

svom rodnom mestu Buru. U Holandiji se ova veliina pismanazivagarmond, u Italijigaljarda, a u paniji breviario.Garmond( taaka). Ovoj veliini pisma dato je ime u ast

uvenog francuskog majstora pisma iz . veka Kloda Garamona.Naziva se jo ikorpu, jer je pismom te veliine najpre tampanodelo Corpu iuri. U Francuskoj ga nazivaju filozofi, u Holandijideendinan, u Engleskoj long primer, u paniji entredo, u Italijiga-

ramona, u vajcarskoj, Austriji i kod nasgarmond.Ciero ( taaka) potie iz . veka. Pismom priblino isteveliine tampao je Peter efer u Majncu . godine Ciceronovapisma. Isto delo i istom veliinom pisma tampao je Ulrih Han. godine u Rimu. Ova veliina naziva se u Francuskoj i Holan-diji Sent Ogiten, jer su njom . godine tampana dela sv. Av-gustina. u Italiji se nazivaletura, u Engleskojpajk.

Srednjak( taaka). U prvim poecima tamparstva korienoje sedam veliina pisma, priblino dananjim veliinama: petit,garmond, iero,rednjak, terija, tekti iera. Srednji po veliiniod tih sedam stepena imao je oko taaka, i nazvan je media. U


47/108

Holandiji se ta veliina naziva dupli kolonel, u Nemakoj mitl, uItalijiilio, u EngleskojEnglih, u Francuskojgro-tekt, u panijiteto.

erija( taaka) dobio je ime na isti nain, jer je taj stepenpisma bio po veliini trei odozgo. U Holandiji se naziva tekst, uEngleskoj-line brevier, u paniji romana, u Americi kolumbian.

ekt ( taaka) imao je i naziv ekunda, a dobio ga je kaodrugi po redu stepen pisma odozgo. Naziv tektje dobio poto jeovom veliinom tampan tekst Svetog pima. U Francuskoj se na-ziva pti paranjon, u Italiji aendonika, a u Engleskoj -line long

primer.Dupli rednjak( taaka), u prvo vreme je u Nemakoj nazi-

vanroman, a sada ga nazivaju doplmitl; u Francuskoj se nazivaptikanon, u Italiji kanonino, u Engleskoj-line Englih.

Kanon( taaka) je dobio naziv po tome to je tom veliinompisma najpre tampana knjiga crkvenih kanona.

Mial( taaka) dobio je to ime poto su tom veliinom pis-

ma tampani naslovi u knjiziMial.Sabon( take). Ime ovoj veliini pisma dato je po JakobuSabonu, prvom samostalnom slovolivcu u Nemakoj.

(Dosadanji tekst ovog poglavlja je u celini preuzet iz knjige Nikole Pijukoviatampartvo u teoriji i praki, Beograd, ).

Sa druge strane Okeana, u Americi, bilo je drugaije. tamparskaoprema, koju je kupio i u Novi svet dopremio Bendamin Frenklin. godine, sadravala je mnoge matrice sina Pjera Simona Fur-nijea, autora prve tipografske take. Frenklinova slovolivnica pro-data je . godine kompaniji Bini&Ronaldson, koja se pojavlji-

vala na tritu pod raznim imenima do . godine, kada jepostala jedan od prvih uesnika integracije u novoosnovanuAme-rian ype Founder Company. Tako je postao vlasnik zanim-ljivih istorijskih dokumenata, meu kojima su se nalazila i dvadosta pohabana toma FurnijeovogManuel typographique.


48/108

Za uvoenje jedinstvenog mernog sistema u ameriku tipogra-fiju zasluan je i odgovoran Nelson C. Houks (), izAlamede u Kaliforniji. Krajem devetnaestog veka Houks se bavio

tamparstvom, i s vremena na vreme je bezuspeno pokuavao daubedi nekoliko kompanija da preu na njegov tipografski mernisistem. Kada se zaposlio u kompaniji Marder&Luz, najzad je na-govorio vlasnike da prihvate i podre ovaj sistem. Furnijeova takaiznosila je , mm, Didoova , mm, a Houksova taka senala na , mm.

Ameriki sistem meusobno zamenljivih veliina slova ob-

narodovan je u zimu . godine i postigao je ogroman uspeh.Skoro svi ameriki tampari prihvatili su novi merni sistem zapa-njujuom brzinom. Nonparel, pajk, grejt prajmer, i sve druge uni-katne meusobno neusaglaene veliine preselile su se u istoriju.

Houksov sistem je na skupu Saveza slovolivaca SjedinjenihDrava u Saratogi, . godine, zvanino prihvaen kao naciona-lni standard. Do , kada je osnovana kompanija, skoro je

u potpunosti prekinuto sa proizvodnjom sloga u starim, nestan-dardnim veliinama.Britanci su prihvatili Houksov sistem kao standard tipograf-

ske mere . godine; u Evropi je na snazi ostao Didoov sistem.Anglosaksonska tipografska taka iznosila je oko ina, a kroz i-roko korienje u kompjuterskim programima za tipografsko obli-kovanje i uvoenjemPotSriptjezika za opis strane dobila je vred-

nost od tano ina, tako da je pajk (Pia) = pt = ina.Veliina tipografskog pisma je rastojanje izmeu dve osnovne li-nije pisma sloenog bez proreda, a ne veliina lika slova.

AdfpxAdfpx

osnovna visina

veliina pisma


49/108

MU tipografskoj praksi ve dugo postoji jedna relativna mera, kojase zove em*.Emje veliine pisma, tako da je kod pisma od pt em

taaka, a kod pisma od pt emje taaka. Ova vezanost zaveliinu pisma je vrlo zgodna: ako negde napiete da se prvi redpasusa uvlai jedan em, ta e belina uvek biti proporcionalna ve-liini teksta. Manja mera jeen, koji je jednak polovini ema.

Veliine razmaka izmeu karaktera (kerning i traking*) se ugrafikim programima izraavaju u delovima ema uarkXpresskoristi em, a InDesign em.

Dobro je znati da emi enimaju svoje beline i svoje crte (povla-ke). Beline su vrlo korisne kada se eli izdvojiti jedan deo u nabra-janju, na primer odvojiti broj od nastavka teksta:

1. Poetak teksta se ne istie (razmak)1. Poetak teksta se istie (enbelina)

Enpovlaka se u tipografiji koristi za odreivanje perioda od doi za izdvajanje dela reenice evo primera:

Johan Gutenberg ()U istu svrhu Englezi znaju da koristeempovlaku ovako sa ili bez razmaka pre i posle, ali se ini da je to preterano. Kod nasse triempovlake koriste ponekad u bibliografiji kada se jedno zadrugim javljaju dela istog autora:

P, Alfred W.,Italian Book Illutration, London andChicago,

,Old Piture Book, London, ,An Eay on Colophon, Chicago, Postoji i trea, najkraa povlaka (crta) koja se koristi za deljenje

rei na kraju reda (zato je zovemo diviz) i za sloenice kao to bibila tampar-izdava, na primer. Ona je, zavisno od dizajnerove za-misli, oko em, i moe biti horizontalna (-) ili pod izvesnim uglom(-).Nikada e ne koritiumesto en povlake - evo primera: (-). To je u tipografiji veliki greh zaostatak iz doba pisaihmaina, koje nisu imale druge crte sem diviza.

*To je na

etveracsa poetkaovogpoglavlja

*Kerning jepodeavanjerazmakaizmeu dva

karaktera, atreking jepodeavanjerazmakaizmeukaraktera urei, redu ilipasusu.


50/108


51/108

ipografija je poput vazduha:potrebna nam je za ivot

i ne primeujemo je,dok neko ne prdne

F M


52/108


53/108

P font izveden je odound(eng. liti u kalup), kao u type-oundry(slovolivnica). U doba runog (olovnog) sloga ozna-avao je komplet slova i drugih znakova u kome je svaki bio zas-tupljen u koliini proporcionalnoj njegovoj uestalosti upotrebe;svi su bili liveni na istoj veliini tela istog oblika. Font uspravnog

pisma sastojao se od VERZALA, *, kurenta, akcen-tovanih slova, ligatura (poputfiiff, izlivenih na istom telu), zna-

kova interpunkcije, cifara, i nekih posebnih simbola, poput &, *, ,%, $,, itd; ukupno je obino bilo oko pojedinanih znakova,a tu se nalazio i dodatni slepi materijal veliine pisma, koji sedodavao izmeu rei, i za popunjavanje belina do kraja reda. Fon-tovi italika, koji su bili bez kapitelhena, imali su otprilike istukoliinu znakova, zbog dodatnih ligatura i ukraenih (wah) ver-zala.*

U digitalnom slogu pojam font ima ire znaenje, jer suosnovnom izboru znakova dodate mogunosti poveanja, smanje-nja, kondenzovanja, proirenja i drugih promena, ali je potrebnoda dizajner zna koji se znaci nalaze u fontu, jer nije svaki komple-tan. Dananji proizvoai su poeli za pojedine fontove da rade iekspertske i alternativne komplete. U njima se nalaze dodatne li-gature i varijante nekih slova (c s itd), vei broj razlomaka,eksponentne i indeksne cifre i slova i kurentne cifre. Neki fontoviimaju dodatne komplete alternativnih ukrasnih slova i poteza. Na

primer, Poetia Chaneryobuhvata komplet znakova od kojihjedan sadri samo et ligature amperende.

*P. Gaskell,A New

Introdutionto Bibliog-raphy

*Small Caps


54/108

Krajem . veka pojavio se novi format fonta Open ype, kojije nastao u saradnji firmi Majkroso i Adobi. On moe da sadrido . karaktera.

123456ABCDFGHIJKLMNOPTUVWXYZabcfghijklmnopqrstuvwxyz

QRSSadraj onta Poetica Supplemental Ampersands

R Prve knjige bile su tampane gotikim pismom, poto su se Guten-berg i njegovi saradnici trudili da oponaaju savremene rukopisneknjige.

Detalj stranice GutenbergoveBiblijesa reda,


55/108

Kako se nova vetina irila Evropom (petnaest godina poGutenbergovoj smrti . godine tamparije su postojale u svimzemljama zapadnog hrianstva, od vedske do Sicilije i od panije

do Poljske i Maarske)*, tako se prilagoavala lokalnim ukusimai potrebama; tamparstvo je i tada bilo usko vezano za trite, i ranitampari su selili svoj pribor tamo gde je bilo vie izgleda za zaradu.

Jedna od zemalja koje su najvie obeavale u tom pogledu bila jeItalija, koja je tada vladala evropskom trgovinom.

*S.H. Stein-berg,

Five Hun-dred Yearo Printing

Antikva Svajnhajma i Panarca Laktanije, Subiako,

Prva knjiga u Italiji tampana je . godine u tamparijinemakih majstora Svajnhajma i Panarca u Subiaku, blizu Rima.

Bilo je to Ciceronovo deloDe oratore. Kao to je Gutenberg tam-pao pismom koje je bilo prihvaeno kao standard u njegovoj oko-lini, tako su se i prvi tampari u Italiji prilagoavali ukusu lokalne

publike, sastavljene uglavnom od uenih humanista koji su se,itajui rukopisne knjige, navikli na humanistiko pismo. Tako se. godine po prvi put pojavila tamparskaantikva, danas poz-natija kao romanpismo. Istini za volju, pismo ovih vrednih ljudi idalje je zadralo neke osobine gotice, pa ga nazivamo i protoan-tikva ili gotiko-antikva. Prvu pravu antikvu prikazae .godine Francuz Nikolas Jenson, uveni venecijanski tampar, u de-luDe evangelia praeparatione.


56/108

Verzali ovog pisma rezani su po uzoru na slova natpisa rimskog

carstva, dok je predak kurenta bila karolinka minuskula, pismokoje su koristili pisari na dvoru Karla Velikog. Karlo Veliki je biovladar Svetog rimskog carstva. Dakle rimsko pismo ili roman.Roman pismo se razvijalo postepeno. U poetku je imalo verzal,kurent i kapitelhen, kao i kurentne cifre (). Do kraja. veka zavladalo je tamparskom scenom Evrope.

Zahvaljujui uglednom venecijanskom izdavau Aldusu Ma-

nuciusu () poetkom . veka pojavio se novi stil pis-ma za tampu italik. Nazvan prema zemlji porekla, bio je zasno-van na rukopisu savremenih humanista. Prve italike rezao je zaAldusa Manuciusa zlatar Franesko Grifo. Njemu u ast, i danas seu paniji italik naziva letra gria. Prva knjiga tampana novim pis-mom bila su VergilijevaDela().

U poetku je italik rezan posebno, nezavisno od roman pisma.Imao je samo kurent, a slaga je verzale uzimao iz sanduka roman

pisma. Koristio se odvojeno od roman pisma, ili za celu knjigu, iliza pojedine celine u njoj, kada je obino roman korien za glavnitekst, a italik za predgovor, napomene, citate i stihove.

Euzebius,De evangelia praeparatione. Nikolas Jenson, Venecija,


57/108

Ravnopravniji poloaj italik e dostii sredinom . veka.Francuskom slovolivcu Klodu Garamonu () pripisujese rezanje prvih italik verzala i roman i italik oblika istog pisma. U

tom periodu je poelo i njihovo korienje u istom delu knjige.Ovaj novi obiaj e svoj procvat doiveti u sedamnaestom veku, iostae uprkos smenjivanju stilova i moda do danas, kao najprihva-eniji nain isticanja pojedinih delova teksta.

Roman i italik, sa kapitelhenom i kurentnim ciframa, bili sutipografima dovoljni za pravljenje divnih knjiga sve do . veka,kada je industrijska revolucija, sa njenim ogromnim potrebama za

prodajom i reklamom, promenila pristup tampanju i unela mnogenovine i veliki nemir u do tada spokojnu zajednicu roman i italikpisma.

U . veku pojavila su se sanserif i eipsijen pisma, bold oblicipostojeih pisama i verzalne cifre (1234567890). U trci za rekla-mom i zaradom pravljene su najudnije varijante starih i novih

pisama, tekih i lakih, suenih i proirenih, sa ukrasima ili senkom,

ili bez njih. Ovom periodu pripada i varijanta eipsijena, pismodivljeg zapada, suenih slova sa izuzetno debelim serifima, estoukraena, koja se zove italijen.

Stalno takmienje u izmiljanju novih i preoblikovanju idekorisanju postojeih pisama moralo je jednom dovesti do optezbrke. To se i desilo krajem . veka.

Da bi se racionalizovalo poslovanje sve brojnijih slovolivnica i

tamparija, u Americi je . godine osnovana kompanija (American Type Founders), koja je obuhvatila male slovolivni-ce. Svaka od njih je imala stotine kompleta pisama, od kojih su semnoga ponavljala u inventaru drugih slovolivnica, te se nametnula

potreba za standardizovanjem i objedinjavanjem obimnog tam-parskog materijala.

Ovaj posao je poveren Morisu Faleru Bentonu, uglednom ti-pografu. On je grupisao pisma sa slinim karakteristikama podisto ime; tako su Old Style Antique i Catalog Antique, dva pismaistog oblika iz razliitih slovolivnica postaliBookman, a Torn Fat

Faeje postaoBodoni Ultra, zbog mnogih slinosti sa Bodoni fa-


58/108

milijom. Potom je poeo da proizvodi nova pisma u okvirunovih familija. Dok su neke od njih bile brzo kompletirane, drugesu nastavile da rastu, prema interesovanju poruilaca. Dobar pri-mer je familija pisma Cheltenham, koja je porasla od dva pisma. godine na dvadeset pisama osam godina kasnije.

F Familija pisma se sastoji od izvesnog broja pisama koja imaju izra-zitu slinost, ali se razlikuju po varijacijama u formi. Osnovni obli-ci ovih varijacija su: teina,proporije, ugaoi tektura.

Plakat iz . godine


59/108

einaje najea i najoiglednija varijacija u familiji. Stilovipisma se po teini mogu kretati od veoma svetlih i nenih do onihsa izuzetno tekim i tamnim potezima, zadravajui pri tome sve

karakteristike familije. Britanski standard klasifikuje promene te-ine pisma u osam gradacija: extra light, light, emilight, medium(obino osnovna teina u familiji),emibold, bold, extra bold, i ul-tra bold. Postoje i dve u praksi uobiajene teine koje nisu obuhva-ene ovim standardom; to su book, koji se nalazi izmeu light imedium, i blak, koji se smatra teim od ultra bold. Kod nekih sefamilija (Univerje bila jedna od prvih) koristi numeriki kod za

obeleavanje razliitih teina i proporcija.Nimbus sans ultra light

Nimbus sans light

Nimbus sans light italic

Nimbus sans regular

Nimbus sans regular italic

Nimbus sans boldNimbus sans bold italic

Nimbus sans black

Nimbus sans black italic

Nimbus sans light condensed

Nimbus sans light condensed italic

Nimbus sans regular condensed

Nimbus sans regular condensed italic

Nimbus sans bold condensed

Nimbus sans bold condensed italic

Nimbus sans black condensed

Nimbus sans black condensed italic

Nimbus sans light extended

Nimbus sans regular extended

Nimbus sans bold extended

Nimbus sans black extended

Familija pisma URW Nimbus D


60/108

Za kompjuterski slog vano je znati sledee. Ako se u sistemunalazi samo jedan oblik pisma (normal), programi za slaganje i

prelom teksta (kao to su Microso Word, Adobe InDesign ili

uarkXPress) ukljuivanjem bold opcije (B) podebljavaju po-stojea slova dodajui im konturu, ime se remete meusobni od-nosi izmeu slova kao i proporcije poteza u samom slovu. Meutim,ako se u sistemu nalaze etiri osnovne varijante pisma, biranjembold opcije dobie se prava bold varijanta pisma.

Proporije znakoa su jo jedna varijacija u familiji. Pisma ufamiliji mogu biti u raznim stepenima proporcionalno suena ili

proirena u odnosu na osnovno pismo (pismo roditelja).Standardni stepeni u proporcijama irine pisma poznati su kaoultra ondened, extra ondened, ondened, normal, expanded, ex-tra expandedi ultra expanded. U upotrebi su i drugi termini, po-sebno za displej pisma. Proporcionalno sueno pismo ponekad senaziva ompreed, elongated ili narrow, dok se proporcionalno

proireno pismo ponekad naziva i wide, extended ili trethed. U

veini familija stepen promene proporcija je ogranien, i vie je su-enih nego proirenih oblika.Nagibje sledei vid varijacije. Oblik pisma koji je nastao pro-

menom nagiba vertikalne ose slova naziva se italik, po zemlji pore-kla. Italik ima dve varijante kurzivi oblique. Kurziv je baziran narukopisnim pismima, i ima ulazne i izlazne poteze; oblique je nag-nuto roman pismo. Oblique forme obino se javljaju kao italik

kod sanserif i eipsijen pisama.a-kurziv a-oblique

Vrlo je vano razlikovati projektovani oblik italika od naknad-no ukoenog roman pisma. Postojei italici sanserifa, poputAvantGarde Oblique ili Heletia Oblique, projektovani su kao italici.Korienje mogunosti kompjuterskih programa da bilo kom ob-

jektu (a slovo je objekt) daju bilo koji nagib u potpunosti unitavaunutranju strukturu slova, poto samo horizontalni potezi zadr-avaju pravu vrednost, s vertikalni i kosi potezi je menjaju, ime seugroava celokupna slika karaktera.


61/108

ektura porinetakoe utie na mesto u familiji. Postoje kon-turne (outline) varijante pisma, trodimenzionalne varijante,klesane i ablon varijante, slova sa senkom, itd. Varijacijama

nema kraja, a korist od ovih pisama je uglavnom nikakavaSvi lanovi familije pisma, mada se razlikuju u veoj ili manjoj

meri, zadravaju osnovne crte roditeljskog oblika, slino nainu nakoji braa i sestre lie na svoje roditelje.

@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~

1234567890!#$%&()*+,-./:;?


1234567890!#$%&()*+,-./:;?


1234567890!#$%&()*+,-./:;?

Adobe JensonNormal, Itali i SmallCap (kapitelhen)


62/108


63/108

Beline u najvaniji apekttipograkog pima

A F


64/108


65/108

D su pojedine vrste tipografskih pisama razliito naziva-ne u raznim zemljama. U jednom periodu razvoja tipografije,kada je dolo do meunarodne razmene tamparskih usluga, po-

javila se potreba za pronalaenjem sistema klasifikacije tipografskihpisama koji bi bio razumljiv u vie zemalja istovremeno.

Posle brojnih pokuaja klasifikacije, prihvaen je sistem ko ji jerazvio francuski dizajner Maksimilijen Voks (); on jeza pojedine kategorije pisama izmislio imena koja ne podseaju naranije nazive, da ne bi izazivala zabunu. Ovaj sistem klasifikacije

prihvatila je i ATypI (Aoiation ypographique Internationale).Treba naglasiti da u svakoj od ovih grupa ima malo istih

primera mnoga pisma po karakteristikama pripadaju i susednoj

grupi ali Voksov sistem je dragocena pomo u komunikaciji iopisu pisama.

aneboG I:Humanitika (veneijanka) pimaNajranije antikve, zasnovane na humanistikom rukopisu, nastajuu Veneciji u . veku. Humanistiko pismo prvi put je u tampiupotrebljeno . godine. Lik slova pokazuje da su pravljena pre-ma uzorcima pisanim irokim perom.


66/108

Osovina slova je primetno nagnuta u levo (pogledajte o i b).Prelazi izmeu glavnih poteza i serifa su zaobljeni. Kontrast izme-u debelih i tankih poteza nije veliki. Popreni potez kurentnog e

je kos.P:Jenon*, Verona, Venetian 300, Golden ype(V. Mo-

ris), rajanu, Centaur(B. Roders),Kennerley(F. Gaudi), Shnei-dler Medival.

aneboG II: Garald pima (ime je natalo od Garamond i Aldu)Ove antikve izvedene su od pisama koja je rezao Franesko Grifoza venecijanskog izdavaa i tampara Aldusa Manuciusa u . veku.

Jedan od najpoznatijih kasnijih primera iz ove grupe pisama je u-veni Garamond, koji predstavlja najvanije pismo renesanse i ra-

nog baroka.Osovina slova je nagnuta u levo (pogedajte o i b). Prelazi iz-meu glavnih poteza i serifa su zaobljeni. Pojavljuje se vei kon-trast izmeu debelih i tankih poteza u odnosu na venecijansko

pismo, a serifi su finiji. Popreni potez kod kurentnog eje horizon-talan.

U engleskoj terminologiji uobiajeni naziv za ove dve grupe je

Old ae; nije dovoljno precizan poto ne pravi razliku izmeu gru-pa. Kod nas se za obe grupe (opet neprecizno) koristi naziv klai-na (reneanna) antikva.

P: Garamond* (K. Garamon), Bembo (F. Grifo), Ca-lon(V. Kaslon),Vendme,Dante(. Mardertajg), Garaldu(A.Novareze), Sabon(J. ihold),Palatino(H. Capf ),Wei-Antiqua,rump Medival, Goudy Catalog.


67/108

aneboG III:Prelazna (barokna) pimaPrelazni oblik izmeu klasine i klasicistike antikve. Na pojavuovih pisama uticalo je irenje tehnike bakroreza u . veku. Potezisu postali finiji i bogatiji u kontrastu. Prototip ovog pisma jeRo-main du Roi () francuskog rezaa peata Granana, koje je

bilo projektovano prema izvetaju Akademije nauka. U njemu jebila geometrijski napravljena detaljna konstrukcija svakog slovnogznaka. Svako je slovo bilo ucrtano u kvadrat podeljen na ma-la kvadrata, to je prva anticipacija digitalizovane slovne forme.Odjek ovog pisma, vlasnitva Kraljevske tamparije, pojavio se ez-deset godina kasnije u projektima Dona Baskervila; ova su pismasadravala duh, istovremeno racionalan i realistian, epohe enci-

klopedista*. Kod prelaznih pisama vea je razlika u debljini po-teza nego kod Garald antikve. Osovina slova je vertikalna, ili veo-ma malo nagnuta. Serifi su ravni i tanji, jo uvek imaju prelaze.

Primeri: Fournier, Bakerville* (D. Baskervil), Janon, Im-primatur,Bell, ime(S. Morison), Caledonia(V.A. Dvigins).

anebo IV:Didone (klaiitika antikva, ime izvedeno od Didoi Bodoni).Klasicistika antikva nastupa sa irenjem gravure u bakru i e liku,tehnikama . i . veka. Pojavila se sredinom . veka, kada su po-boljanja u tehnologiji izrade papira i u tampi omoguila repro-dukovanje veoma finih poteza.

Osnovni naglasak i osovina slova su vertikalni. Obla slova sesuavaju. Kontrast izmeu debelih i tankih poteza je izrazit, a pre-

*La hoeimprime,Paris, ,str.


68/108

laz izmeu njih je kratak. Serifi su horizontalni, sa blagim pre la-zima ili bez njih.

P: Didot (F. Dido), Bodoni* (. Bodoni), Walbaum,

Faltaff,Pergamon, Corvinu.

anebo V:Mehanitika (eipijen) pima

Naziv mehanistika, koji nenamerno zvui podrugljivo oset-ljivom uhu, ukazuje na to da ova pisma potiu iz najboljih danaindustrijske revolucije, kojoj su bila neophodna sredstva za pri vla-enje panje, za reklame, plakate, letke i druge tampane materi-

jale. Veliki deo ovih pisama bio je pogodan za ukraavanje, u emuse esto preterivalo. Bila su poznata i kao eipijen; ovo ime navod-no je izvedeno iz njihovog prisustva u publikaciji o Napoleono-

vom pohodu na Egipat.Razlikuju se tri podgrupe ovih pisama: obini eipsijeni imaju etvrtaste serife bez prelaza; klarendoni (novinske antikve) imaju etvrtaste serife sa pre-

lazom; slova za pisae maine (typewriter) imaju skoro jednake de-

bljine poteza i serifa; neki od ovih fontova imaju i ujednaenu

irinu slova (monopaed ont).Kod eipsijen pisama kontrast debelih i tankih poteza svedenje na minimum, to jest, svi potezi i serifi su skoro jednake debljine.Upadljivi serifi su pravougaoni. Oblik slova je geometrijski sve-den.

P: Courier, Clarendon, Memphi* (Vajs, ), Rok-well, Seria (A. Frutiger, ), Volta, Neutra, Egizio, Beton (H.

Jost, ), Ioni, Melior (H. Capf), Shadow, Pro Arte, ype-writer.


69/108

aneboG VI:Linearna (aneri, grotek) pimaI eipsijen i sanserif su se razvili iz klasicistikog pisma; prvi je nas-tao pojaavanjem serifa do debljine osnovnog poteza, a drugi sta-njivanjem serifa do njegovog nestanka.

Prvi sanserif se pojavio . u Engleskoj, iz Kaslon slovoliv-

nice. U poetku su ova pisma smatrana runim i neprivlanim, po-to im je nedostajao dobro poznati serif. Zbog toga su nazvanagrotesk (ital.grotteo, fr.groteque= udan, preteran, neprirodan,smean, nastran). Vek i po kasnije sanserif e biti osnov tipografskerevolucije Bauhausa.

Imaju relativno ujednaene poteze, bez znaajnog kontrasta.U nekim podgrupama slova se zasnivaju na osnovnim geometrij-

skim oblicima. Uklonjeni su svi ukrasi i serifi.British Standards navodi etiri podgrupe ovih pisama: Grotekobuhvata sanserif pisma poreklom iz . veka.P:Monotype ,Headline Boldi Grot N(S. Blejk).Neo-grotek, moderni sans, poput Frutigerovog Univera i

MidingeroveHeletike. Ova su pisma vrlo suptilno projek-tovana.

P:Franklin Gothi(M.F. Benton, ),Heletia (M.Midinger, ), Univer*(A. Frutiger, ),Swi ,Arial. Geometrijki grotek. Ovo su teoretska pisma, konstrui-

sana na osnovnim geometrijskim oblicima, obino jednakihdebljina poteza (monoline). Poto su namerno koriene iste

prave i krive forme u to je mogue vie slovnih znakova, ta-ko da je meu njima minimalna razlika, vrlo su neitka.

P:Futura(P. Rener),Erbar(Erbar),Avant Garde(H.Lubalin), Century Gothi,Eurotyle.

Humanitiki grotekobuhvata sva sanserif pisma zasnovanana proporcijama klesane rimske kapitale i humanistikog ili


70/108

Garald kurenta. Pojavljuje se kontrast izmeu debelih i tan-kih poteza.

P:Gill San (E. Gil, ), Optima(H. Capf, ),

Frutiger(A. Frutiger, ),Paal(Mendoza), Shannon(Holms iP. Fiman, ),Myriad (K. Tvombli i R. Slimbah).

aneboG VII:Kleana (epigraka) pima.Ova pisma su inspirisana slovima klesanim u kamenu, zbog egaobino sadre samo verzale.

P: Columna(M. Kafli), Open Roman(Van Krimpen),Hadriano(F. Gaudi),Albertu* (B. Volpe).

aneboG VIII: Skript pimaObuhvata pisma koja oponaaju rukompianaslova, za razliku odsledee grupe, manuelna pima, u kojoj se nalaze pisma kopije ru-komrtanih slova. Razliku nije uvek lako definisati. Pismo je raz-

vijeno iz rukopisa zadravajui, za razliku od italika ili kurziva,vezne poteze izmeu slova.P: Mitral (R. Ekskofon), Rondo, Reiner Sript (Raj-

ner),rafon Sript(Traon),Legend(najdler),Balza(Beland),Bernhard Curive(Bernhard),Ahley Sript(E. Hevinden),Hype-rion (B. Volpe), Shelley* (M. Karter, ), Coronet (Midlton,), Snell Roundhand (M. Karter, ), Park Avenue(Smit, ),Preent Sript(Selovej, ).


71/108

aneboG IX:Manuelna pimaU ovoj grupi su pisma za koja je jasno da su nastala na osnovu ru-kom crtanog predloka, raenog etkom, perom, olovkom ili bilokojim drugim instrumentom bez namere za oponaanje rukopisa.Nepodesna su za slaganje dueg teksta uglavnom se koriste u re-

klamne svrhe.P:Klang* (V. Karter),Bano(R. Ekskofon),Jano(M.akno),Matura(Rajner),Libra(De Ros), Cartoon(Traon).

aneboG X: GoticaPismo kojim je tamparstvo u Evropi poelo u osnovi je pismo pi-sano irokim perom, a poteklo je, i ostalo, severno od Alpa. Nazivgotsko pismo dali su mu prezrivi italijanski humanisti. Jo uvekse koristi u Nemakoj i nekim drugim evropskim zemljama.

Gotica je podeljena u etiri glavne grupe*:1. ektura (Gotih). Pismo suenih i uglastih slova koja sesastoje skoro iskljuivo od vertikalnih i kosih poteza. Uza-na je i deluje uzvieno. Verzali su ukraeni. Kurentna slovase i gore i dole zavravaju kosim pravougaonicima.

P:Hupp-Gotih, rump-Deuth, Wei-Gotih, Wil-helm Klingpor (R. Koh), Cloiter Blak, Goudy ext*, Minter

Blak, Old Englih ext(Monotajp), Shwaben-Alt.2. Rotunda (Rundgotih). Ovo je bila italijanizovana verzija

Teksture, prelaz prema vabaheru. Slova se zaobljavaju, kra-jevi vie nisu pravougaoni.

*G.K. Schau-er,Klai-

fikation:Bemhun-gen um eineOrdnungim Druk-

hrifen-betand,Darmstadt,


72/108

P: Wallau(R. Koh), Wei-Rundgotih.3. vabaher. Bio je narodno, popularno pismo; poreklo imena

nije poznato. Aleksander Nezbit kae da se moe koristiti

kada se eli izbegavanje religiozne note.* Bilo je zasnovanona kurzivnom rukopisu; francuski varijetet se zove lettrebtarde. Ovoj grupi su pripadala prva Kekstonova pisma.Ima dinamine verzale i iljasto o.

P:Renata,Ehmke-Shwabaher.4. Fraktura. Danas u Nemakoj najee upotrebljavana goti-

ca. Nezbit kae: Ono je rezultat uticaja renesanse na go-

tika pisma, da budemo odreeniji uticaj baroknog ele-menta renesanse treba samo pregledati neke od naslovnihstrana Albrehta Direra da bi se konstatovalo uvoenje ba-roknih ukrasa i tokova.* . Kurentna slova sa gornjim pro-duecima razvila su ravaste zavretke; kurentno a nema

petlju na vrhu, agima otvoreni, zakrivljeni rep. Celo pismoima prefinjeniju formu nego vabaher. Pojavljuje se smena

krivina i uglova; verzali imaju zakrivljene stubove.P: Unger-Fraktur,Fette Gotih, Gilgenart(Capf ),Breit-kop-Fraktur.

4a Fraktur varijante. Obuhvata gotice koje se ne uklapaju u e-tiri osnovne grupe.P: Klaudiu (R. Koh), Koh-Kurent, Wei-Fraktur,

annhuer,Heinrihen-Kanzlei.

G XI:Nelatinka pimaObuhvata grko, sva irilina, arapska i orijentalna pisma.

P:Reavka* (O. Stojadinovi)

*A. Nesbitt,Lettering,

New York,

*A. Nesbitt,isto


73/108

Ko paionira kurentmogao bi i da

krade oveF G


74/108


75/108

P knjige, inkunabule,* tampane su na papiru i na pergamen-tu. Vremenom e papir kao jeiniji i dostupniji materijal biti svevie korien, pa e na pergamentu na kraju biti tampana samo na-roita, luksuzna izdanja.

Pergament je materijal ivotinjskog porekla. Ime mu potie odnaziva maloazijskog grada Pergama, gde je navodno prvi put upo-trebljen. Legenda kae da je kralj Pergama Eumenes II (

pre n. e), eljan da njegova biblioteka nadmai Aleksandrijsku, bioprimoran da razvije proizvodnju novog materijala za pisanje kadaje ljubomorni faraon Ptolomej Epifan zabranio izvoz papirusa izEgipta. Istini za volju, Herodot je pisao o korienju ivotinjskekoe za pisanje jo u . veku pre n. e, a najstariji sauvani egipatskispis na pergamentu potie iz . veka pre n. e i nalazi se u Muzejuu Kairu. Pergament je svakako rano postao podloga za pisanje.

Papirus je u Italiji korien za pisanje sve do . veka, uz per-gament. Od . do . veka, kada je papir postao opte poznat,pergament je i dalje bio uobiajeni materijal za rukopise. Kau daje i Crkva uticala na njegovo ustolienje kao glavne podloge za pi-sanje. Zbog velike izdrljivosti korien je za nove spise, kao i zazamenu oteenih delova teksta na papirusu. Kada je car Konstan-tin naruio primerke Svetog Pisma za svoje nove crkve, naredio jeda budu ispisani na pergamentu.

Pergament je koa pripremljena tako da se na obe strane moepisati. Obian pergament je uglavnom pravljen od ovije ili kozijekoe, mada postoje primeri korienja koa drugih ivotinja.

*Naziv zaknjigetampanedo .godine,nastao odlatinskog inunabiliu kolevci, u

pelenama.


76/108

Uz manje razlike, sve se koe pripremaju na isti nain. Prvo sepotope u vodu a potom u kreno mleko da bi se uklonila dlaka.Zatim bi koa bila razapeta na drveni ram i stanjivana struganjem

otrim alatom koji je imao seivo u obliku polumeseca. Na ovajnain uklanjane su i nepravilnosti u strukturi koe. Kada bi se koastanjila na otprilike polovinu prvobitne debljine, suena je i bilaspremna za korienje. Da bi se dobila fina, ujednaena povrinakarakteristina za najbolji pergament, bilo je potrebno napraitikou kredom i trljati je i polirati najfinijim plovucem, to je semglaanja i omekavanja koe poboljavalo i njenu boju.

Najfiniji pergament, velum*, pravljen je od telee koe. Bioje znatno skuplji, ali omiljena podloga za tampu skupih izdanjanamenjenih uglednim i monim ljudima ija je pomo uvek biladragocena tamparima.

Papir je brzo preuzeo glavnu ulogu u tampi knjiga. Proizvod-nja papira je znatno ubrzala razvoj tipografije, a sve vei zahtevi za

papirom su pomogli razvoj njegove proizvodnje. Bio je jeiniji od

pergamenta i lake ga je bilo nabaviti u velikim koliinama. U po-etku su ljudi od ukusa i kolekcionari govorili kako knjige tampanena papiru nee trajati ni sto godina, za razliku od onih na pergamen-tu, venih, ali je danas jasno da to nije ba tako.

Prvi papir u Evropi pravili su Mavari u paniji. U mestu Hativau Valensiji postojao je papirni mlin . Arapi su preneli vetinu

pravljenja papira na Siciliju, odakle je prela u Italiju, gde postoji

dokaz o trgovini ovim materijalom u enovi ve . Prvi pa-pirni mlin u italijanskom mestu Fabriano osnovan je , a u Tre-vizu . Potom se vetina brzo irila Evropom. Proizvodnja papiraje poela u Troju u Francuskoj , u Holandiji izmeu . i, a u Nemakoj , u Nirnbergu.

Proizvodnja papira u Evropi doivela je procvat pronalaskomtampe pokretnim slovima i tokom . veka razvila se u zna ajnuindustriju.

Tani postupci koje su koristili proizvoai papira u vremeprvih tampara nisu nam nita poznatiji od postupaka prvih slovo-livaca. Najstariji prikaz unutranjosti papirnog mlina potie od Jost

*Naziv velumpotie odlatinskogprideva

vitulinu,telei.


77/108

Amana (), ali ni iz njega ne saznajemo mnogo o postupku. Starimajstori su ljubomorno uvali tajne vetine proizvodnje papira isamo korienjem raznih i razliitih izvora moemo doi do sazna-

nja o njihovim metodama.Papir je pravljen od starih lanenih i pamunih krpa, i to e u

Evropi biti sirovina za pravljenje papira sve do . veka.

Sortiranje i usitnjavanje krpa

Krpe bi pokvasili i slagali u gomile gde bi bile ostavljene iz-vesno vreme da fermentiraju. Duina procesa je zavisila od kvaliteta

krpa, poto je finijem lanu trebalo vie vremena nego grubom, atkaninama koje su noene bilo je potrebno vie vremena nego no-vim. Kada bi se pojavili poetni tragovi gljivica smatrano je da jeproces dobro odmakao. U nekim mlinovima krpe su posipane kre-om da bi se ubrzala dezintegracija, ali papir napravljen od takotretiranih sirovina nikada nije bio jak i tajan poput onog od prirod-no fermentiranih krpa. (U . veku u Francuskoj je bilo zabranjeno

korienje krea). Posle fermentacije krpe su prane i runo ribane,poto bi tokom fermentacije materijal dobio ukasti ton koji suradnici pokuavali da uklone. Bilo je to vrlo teko postii, i zato ve-ina papira iz ranih mlinova ima fini krem ton, to je u velikoj merirezultat procesa fermentacije.

Krpe bi posle ovog tretmana bile spremne za preradu u pulpuza pravljenje papira. To se postizalo velikim drvenim maljevimakoje je preko jedne vrste bregaste osovine pokretao vodenini toak(otuda i naziv papirni mlin). U prvom delu ovog postupka materi-

jal je ispiran tekuom vodom, koja je uklanjala prljavtinu i ostatkefermentacije. Na kraju bi vodu zaustavili, da ne bi sa njom otila i


78/108

fina, ve usitnjena vlakna. Pulpa dobijena ovim usitnjavanjem bila

je spremna za formiranje u listove papira.U starim evropskim papirnim mlinovima koriena su etirialata: posuda za pulpu, sita, filcevi i presa. U . veku posuda zatenost sa vlaknima bila je jednostavna cilindrina ili pravougaonakada, prenika oko , m, visoka do struka radnika i uvezana jakimobruima. Te su posude verovatno pravljene od vinskih bavi pre-seenih na pola, poto izgleda da nije bilo posebnih ra dionica za

proizvodnju alata za pravljenje papira. U poetku nije bilo dodat-aka posudi za pulpu, ali tokom . veka pojavile su se inovacije kojesu u velikoj meri olakale rad. Najvanije je uvoenje pei na ugaljmontirane uz zadnju stranu posude, za grejanje materijala. Uz breisparavanje radnici su mogli da naprave vei broj listova dnevno.

Tokom procesa pravljenja papira bilo je neophodno spreitivlakna da padnu na dno posude. U poetku se o tome brinuo radnik

sa motkom koji je meao sadrinu u posudi. Kasnije je na kraj ovemotke dodat drveni disk sa rupama, to je pojaalo efekat meanja.Tek krajem . veka poelo se sa korienjem mehanike mealice.

Poto bi posuda bila napunjena skoro do vrha materijalom do-bijenim u mlinu za krpe, moglo se poeti sa pravljenjem papira.Radnik je stajao na platformi ispred posude drei vrsto sito zadve ue stranice. Na situ se nalazio plitak ram koji se malo uzdizaoiznad povrine sita. Potopio bi sito, skoro vertikalno, u tenost sa

vlaknima i kada bi ono dolo dovoljno duboko okrenuo bi ga licemnagore i podigao iz posude. Na taj nain je povrina sita bila pokrive-na usitnjenim vlaknima, a koliina koja nije bila potrebna za odre-

Mlin za krpe i proizvodnja papira


79/108

enu teinu ili debljinu papira bi se odlila preko ivice sita nazad u

posudu. Radnik bi tada protresao novoformirani list na situ prvosleva nadesno, a zatim napred nazad. Ovi pokreti bi upleli vlaknau svim pravcima i stvorili list papira, i u isto vreme bi jo malo vodeoteklo u posudu. ice na situ su zadravale vlakna ali su proputale

vodu. Zatim bi radnik uklonio ram i na situ bi ostao list papira saravnim ivicama. Potom bi dodao sito sledeem majstoru i nastavioda formira novi list sa drugim sitom, koristei isti ram. Drugi rad-

nik bi sito sa vlanim listom stavio na kosu podlogu da se jo vodeocedi u posudu. Kada bi ocenio da je list dovoljno oceen, okrenuobi celo sito i prebacio list na komad filca, neto vei od papira. To

je morao uiniti veto i spretno da bi list dospeo na filc ravan, beznabora. Ovi su postupci ponavljani sve dok ne bi dobili sveanj od lista papira sa filcom izmeu njih. Sledilo je stavljanje ovogsvenja u presu da bi se istisnula suvina voda. Zvonjavom ili du-

vanjem u rog bi se pozvali svi radnici da dou i pomognu u prite-zanju zavrtnja kako bi pritisak bio to jai.Pod pritiskom bi obilje vode bilo istisnuto iz svenja i ovaj bi

postao skoro pet puta tanji. Teina papira i filceva bila bi deset putamanja, a vlakna su bila tako isprepletena da se list mogao odvojitiod filca bez cepanja, kao celina, mada daleko od toga da je bio pot-

puno suv. Trei radnik u procesu bi odvajao listove od filca i slagaoih uredno jedan na drugi na sto pod nagibom. Filcevi bi bili vraeniza pravljenje novog svenja. Oni su bili skupi i stari mlinovi suimali samo po jedan komplet za svaku veliinu papira koju su pra-

vili. Tokom dugog radnog vremena i marljivim radom bilo je mo-

Suenje i glaanje papira


80/108

gue da tri radnika naprave dvadeset svenjeva, ili oko pet i po risovapapira dnevno.

Potom su listovi stavljani direktno jedan na drugi, i onda bi svi

zajedno ponovo bili izloeni pritisku. Iako je ovaj put pritisak bioslabiji, izalo bi jo malo vode koja bi se pojavila u kapljicama naivici listova. Zatim bi listovi bili razdvojeni i opet stavljeni jedan nadrugi ali drugaije okrenuti, i ponovo izloeni neto jaem pritisku.Ovo bi se ponavljalo dok papir ne bi dobio eljenu glatkost.

Sledilo je suenje papira. Po pet-est listova zajedno je uzimanosa gomile i posebnom alatkom stavljano na konopce od kravlje ili

konjske dlake namazane voskom koji su se nalazili u gornjem deluradionice, gde je bilo manje praine.Po zavretku suenja potapali bi listove u tutkalo ivotinjskog

porekla napravljeno od otpadaka koe (kojim su se snabdevali kodproizvoaa pergamenta!). Ovo je bilo neophodno da bi se papiruinio nepropustljivim za mastilo, mada je to bilo potrebnije za

pisanje nego za tampu. Mnoge su knjige u . veku tampane na

papiru koji nije proao kroz ovaj postupak.Po suenju lepka papir je prenoen u sledeu prostoriju gde jeruno glaan ahatom. Tek poetkom . veka ovaj e postupak bitizamenjen mehanikim presovanjem. Potom bi papir bio pakovanza transport. Papir za pakovanje, braon ili sive boje, bio je pravljenod taloga iz posude za pulpu.

Povrina starog papira nikad nije bila iste boje zbog odsustva

hemikalija u proizvodnji papiri su se

Documents

Mala Pocetnica