MALDINI: RECNIK ARHITEKTONSKOG PROJEKTOVANJA

AD HOC PROJEKAT Projekat, esto kola, kod kojeg je svaki deo objekta ili svaki element kompleksa objekata dizajniran sa minimalnim odnosom prema celini. Projekti adhokizma esto ukljuuju elemente preuzete iz kataloga.AGREGACIJA U ARHITEKTURI Pojam agregacije u arhitekturi dao je Manfredo Tafuri (Projekt i utopija), po kojem agregaciju predstavlja nagomilavanje, sakupljanje, zbijanje. Takodje, to je pridruivanje, primanje osobina jednog arhitektonskog stila.AKCIJA U SOCIJALNOM PROSTORU Osetljivo pitanje ljudskih potreba najpre nas upuuje na sve vidove ljudske kooperacije i uzajamnog podsticanja kao i na direktne odnose sa materijalnim objektima - predmetima upotrebe i orudja. U mogunosti smo, da prema filosofskoj definiciji prakse, odredimo i polje interesa: (1) odnos prema predmetima i dejstvovanje u socijalnom prostoru obrazuje niz potreba za razliite oblike prostora - u prvom redu uslove da se potrebe u promenljivom prostoru razvijaju, stvaraju, ukidaju, da se odnosi prema predmetima, osobama ili institucijama ne zatvaraju u idealne sisteme veliina; (2) socijalni prostor je vieznaan, promenljiv, iezljiv, modelira se prema vrstama ljudskih organizacija; (3) socijalni prostor je osobeni znak svakodnevlja, osposobljen i usmeren na ljudsko ponaanje; (4) socijalni prostor orijentie i motivie, pa se ne moe izgradjivati samo na nivou primarnih odnosa korisnika i predmeta; (5) svrsishodno delanje otvara za prostor niz potreba ija se nunost i mogunost ne zatvara u sistem, ona je podsticajna za uvek nove doprinose, novi razvoj oblika potreba za proirivanjem njihovog smisla; (6) saznanje o promenljivim osobinama potreba iziskuju potrebu praenja i organizovanog ispitivanja njihovih razvojnih mogunosti - to sve znai da cilj nije u izgradjivanju zavrnih modela. Sloboda lei u neogranienom linom izboru i sopstvenom izraavanju - su osnovna opredeljenja predstavnika teorije i prakse akcije u socijalnom prostoru, i to od marginalne arh. sveta posebno u SAD-a, a koja zamenjuje tehniku perfekciju, kopenhake komune Kristijanija - planirane za stanovnike sa njima, a za razliku gde to ine iskljuivo strunjaci, do utopijskih projekata i nekih ostvarenja Gaudi-ja, Cheval-a i Soleri-ja. Ove tenje, tj. veze u razliitom obliku ispituju naine kako umetnost novog doba postaje funkcija u odnosu izmedju oveka i njegovog bivstvovanja u svetu; ona prua nacrte, koji, u skladu sa razvojem ovekovog stava prema svojoj okolini i prema sebi samom, tei da iz stvarnosti izvue njena stalna- promenljiva znaenja. Akcije ovakve vrste su samo reakcije na stanja koja nimalo ne tee da poprave situaciju, gde se stalno granica kontrolisanosti pomera na raun spontanosti. Polje susreta odvaja posredno i neposredno uee korisnika, pri emu je ovo prvo, posredno uee korisnika, disciplinarno jasno. U drugom, pak, oekuje se izgradjivanje postupaka, akcija za saodluivanje, pa se grube greke ine, kada se ova vrsta korisnikovog delovanja poistoveuje prihvatanjem njegovog strunog amaterizma. To je jedna bojazan, a druga je u birokratizaciji ove akcije koja ini privid saodluivanju odnosno vri manipulisanje korisnikom.AKSIJALAN PLAN (eng. axial plan). Plan gradjevine isprojektovan longitudinalno ili du aksisa, ose; odnosno, gradjevina koja nije gradjena prema centralnom planu. V. Plan.ALOKACIJA (n.lat. allocatio dodavanje, dodatak) U arhitektonskom i urbanistikom smislu, dodavanje, dodatak uz jedan postojei arhitektonski objekat, koji sa njim gradi kompozicionu i funkcionalnu celinu. Na crkvama, to je narteks priprata, na ostalim objektima to mogu da budu krila gradjevina. Alokacija u urbanistikom smislu predstavlja dodavanje jedne urbane celine bloka, zone, ulice postojeoj urbanoj celini. Alokacija kao metoda u arhitektonskom projektovanju i urbanom planiranju predstavlja nain da se postojei ogranien prostor proiri ili da se u postojeu sredinu uvedu novi prostorni elementi.ALTERNATIVNOPLANIRANJE (eng. alternative planning) Naziv za urbanistiko planiranje i urbanistiko projektovanje koje predstavlja alternativu shvatanjima i urbanistikim koncepcijama koje vladaju u jednom periodu. A.p. najee predstavlja individualan doprinos pojedinaca ukupnoj urbanistikoj misli, u samom nastanku opredeljenom na utopiju, a redje da bi bio realizovan. Mnogi urbanisti su nudili svoje predloge idealnih alternativa, kao na pr. Bruno Taut sa svojim Centrom zajednice iz 1918.g. ili Tony Garnier sa Industrijskimgradom iz 1904.g. Oba projekta predstavljaju veliki opti doprinos urb. teoriji i sadre osnovu utopijskog socijalizma - alternative.AMBIGVITET, ARHITEKTONSKI (lat. ambiguitas dvoznanost, dvosmislenost) Jedan arhitektonski objekat ima ambigvitetno svojstvo ako je njegov karakter, izraz ili znaenje dvosmisleno. U arhitekturi, ambigvitet moe da bude proizvod namere projektanta ili je to posledica protoka vremena ili pogrene upotrebe objekta. Arhitektonski jezik je u osnovi ambigvitetan, dvosmislen, jer daje mnotvo moguih tumaenja, reenja. Prostor je polivalentan, multifunkcionalan, pa prema tome i dvosmislen.ANALITIKA (gr analutikh) Teorija analize; vetina i metoda ralanjavanja misli i pojmova u njihove sastavne delove; elementarna logika koja se bavi pojmovima, sudovima i zakljucima.ANALIZA (gr. analusiz) Ralanjavanje, razlaganje celine na njene delove; prikaz, ocena, ocenjivanje; logika analiza predstavlja razlaganje pojma u njegove oznake, suda u njegove delove; psiholoka analiza predstavlja ralanjavanje jedne psiholoke predstave u njene elemente; suprotan pojam- sintezaU urb. i /ili arh. smislu analiza se moe vriti u odnosu na veoma irok broj aspekata konkretnih formi.Tu spadaju, izmedju ostalih, analize u odnosu na prostor:: okruenje, lokaciju, klimu...; vreme odnosno stil; izabrani konstruktivni sklop; urb. i arh. elemente, njihove odnose i sklopove i td.ANALIZA FORME Naelno, ovde emo obradjivati dva pristupa analizi umetnike/arhitektonske forme: u prvom je to strukturalna analiza, a u drugom istorijska analiza forme. Prva analiza, strukturalna, trai odgovor na tri grupe problema: faktura, formalne karakteristike i princip izgradjivanja celine. Detaljnije, tu spada, to se problema fakture tie, , zbir metoda pomou kojih je izvedena jedna forma, objekat, urb. sklop, popis obrade i gradje; druga grupa problema tretira pitanja oblika, veliine, jaine, boje, intervala, materijala, svetlosti i okruenja; trea grupa analizira grupisanje mase/masa. Uoavajui ovde dva polarna proizvoda, t.zv. male i velike forme, itav niz kombinacija izmedju ovih, doputa nam da se odluimo za odgovarajui nain - onaj koji najbolje odgovara delatnoj strani prostora i sredini, gde novi oblik nastaje. Ova dva profesionalna naziva mala i velika forma, objanjavaju da je mala - nain izgradjivanja sklopa vidljivim grupisanjem jedinica, tako da je njegov sastav lako uoljiv. Spajanjem tih samostalnih tela u odredjenu vrstu sklopa dovelo je, u dosadanjim uoenim postupcima projektovanja do posebnog naglaavanja povrina za kretanje, u oba smera (horizontalni + vertikalni), te one dominiraju celinom. Obrnuto ovom, velika forma je jedinstveno telo iji se delovi ne uoavaju u spoljnjem doivljaju prostora, ve su oni sprovedeni u granicama osnovne mase. Istorijska analiza forme odvija se na trostrukom koloseku, univerzalne istorije oblika, posebne istorije i individualnog razvitka forme, ispitivanjima odakle potie stvarna istorija koncepta, kakvi su pravci njegovog kretanja i njegova eventualna budunost. Osnovna je pretpostavka za ovakvo razmiljanje dobro poznavanje sveukupnog, svetskog iskustva, ime se jedan prostorni koncept uvek moe odredjivati, uporedjivati i predvidjati njegov razvoj. U analizi unverzalne istorije oblika moe se uoiti kao sluaj male ili velike forme i pojava takve koncepcije ustrojavanja prostora, na Bliskom Istoku ili na Balkanu na pr., i uporedjivati sa slinim strukturalistikim projektima. Stoga se ne bi mogao prihvatiti naziv za ovakav postupak samo prema oblicima u naem vremenu, jer prava njihova istorija poinje mnogo ranije. Slian je sluaj i sa veinom nacionalnih istorija prostornih oblika, gde se svaki rezultat odredjuje u sloenom istraivanju njihovog razvoja i izvan granica odredjene racionalnosti. U treem delu - individualnog razvoja forme - uzimajui bilo koji deo strukture, vri se njeno analiziranje, vrednovanje i uporedjivanje. To je veoma est sluaj, koji odvodi ka pogrenim zakljucima o potrebi imitacije nekih oblika prolosti. Osim mogunosti da se koncept prostora odredjuje svojom delatnom stranom - ta ini, ili formom - kako ini, ovaj se koncept po svome sveukupnom delovanju, uvrtavanjem u iru prostornu celinu, analizira u smislu njegovog znaenja. Tako se utvrdjuju njegova bitna svojstva, pa se smisao ponudjenog koncepta oznaava kao lan porodice jednoprostora ili vieprostora u najirem zahvatu, utvrdjuje se njegovo individualno ili drutveno znaenje. Analiza forme, na primeru sluaja Mies van der Rohe-a, utvrdjuje postupak sa velikom formom, iji je smisao (analiza smisla) stalno dogradjivanje koncepta kutije; tako ovaj iskaz u delu analize smisla obuhvata sve bitne oblike rada ovog arhitekte. Za ovu vrstu analize forme, posebno u kritiko istorijskom delovanju, imamo i velike razlike u tumaenjima pojava. Takav je sluaj neslaganje u miljenjima o proceni moderne arh. filozofa Ernst-a Bloch-a (1885-1977) i Siegfrid-a Giedion-a (1888-1968). Poznato je da su pioniri moderne arh. jo od dvadesetih godina XX v. isticali brod kao metaforu za prasimbol kue - Nojevog kovega. S. Giedion vidi u pokretnoj kui vezu prostora i vremena - prostor-vreme-kontinuum, dok E. Bloch kae: Danas kue mnogo gde izgledaju kao da su spremne za put....iznutra su svetle i gole poput bolesnikih soba, izvana deluju poput kutija na pominim nogarima, ali i poput brodova... U svemu tome ima neko znaenje jedino smeranje tih pojava da otputuju same, iz sebe, ima upravo kua kao brod. Ova dva ispoljena miljenja, Bloch - ovo razjedinjenje i Giedion - ovo ujedinjenje nauke i umetnosti u delu prostora, pokazuju koja su znaenja dobila, sa ovim miljenjima, primat. Oigledno isticanje socijalnog udela, uz sva njegova iskustva preivljenog faizma, stavila je za Bloch-a u drugi plan i neke konceptualne odlike ije se teorijsko znaenje ne moe, u ovom sluaju, zaobii. Ima isuvie sluajeva ije bi navodjenje govorilo o manipulacijama u oblasti ove analize, pri emu su na prvom mestu sve prakse totalitarnih reima.ANALIZA KONFORA OBJEKTA Prilikom arhitektonskog projektovanja vri se analiza konfora objekta, i to: upotrebnog konfora, vizuelnog konfora, vazdunog konfora, akustinog konfora i dr.ANALIZA KVALITETA KOMUNIKACIJA Prilikom arhitektonskog projektovanja, vri se analiza kvaliteta: horizontalnih., vertikalnih, primarnih i sekundarnih komunikacija; komunikacija i veza u i izvan objekta i td.ANALIZA MERA I DIMENZIJA Vri se kao: analiza veliine prostorije, analiza odnosa prostorija, analiza veliina prostorija, analiza odnosa medju prostorijama stambeni/ radni/ servisni/ komunikacioni.ANALIZA MOGUEG PONAANJA KORISNIKA Predstavlja tip socioloke i piholoke analize, gde je potrebno utvrditi sheme ponaanja korisnika u jednom prostoru i medjuzavisnost promena ponaanja u odnosu na promene u datom prostoru.ANALIZA PROSTORA, FORMALISTIKA V. Formalikstika analiza prostoraANALIZA PROSTORNE JEDINICE Vri se kao: studija jedinice, studija komunikacije, analiza medjusobnih elemenata prostorne jedinice. Analiza struktura prostorne jedinice vri se kao analiza inicijalne fleksibilnosti strukture, analiza primarne fleksibilnosti strukture.ANALIZA SKLOPA Prilikom arhitektonskog projektovanja, vri se analiza sklopa arhitektonskog objekta. Analiza sklopa se vri kao: saobraajna analiza sklopa, funkcionalna analiza sklopa, analiza odnosa povrina sklopa, analiza medjuzavisnosti elemenata sklopa. Analiza zona sklopa obuhvata: analizu ulazne zone sklopa, analizu javne zone sklopa, analizu privatne zone sklopa, analizu servisne zone sklopa, analiza komunikacione zone.ANALIZA UTICAJA NA OKRUENJE (AUO) AUO su studije koje se preduzimaju sa ciljem utvrdjivanja i ocene uticaja koje predloene aktivnosti/projekat moe imati na ivotnu sredinu tokom eksploatacionog veka. AUO je sastavni deo procesa planiranja, odnosno procedure donoenja odluka o razvoju; provera kojoj podlee predlog na ovaj nain omoguava bolje i ekoloki odgovorno odluivanje. Na osnovu nalaza i zakljuaka AUO studije predloeni projekat/plan se odobrava ili ne, odnosno, utvrdjuju se uslovi pod kojima se odobrava izgradnja i eksploatacija. Studijom se utvrdjuju i ocenjuju uticaji na ivotnu sredinu, ljudsko zdravlje i ukupnu dobrobit u ekolokom smislu, za razliite vremenske horizonte i prostorni obuhvat. Takodje, predlau se alternativna reenja, ukoliko je potrebno, mere za ublaavanje negativnih uticaja kao i nain i instrumenti za uspostavljanje kontrole nad uticajima. AUO spada u grupu optih instrumenata za uspostavljanje kontrole nad prostornim razvojem, ouvanjem i zatitom ivotne sredine. U zemljama koje kvalitet ivotne sredine i ouvanje ivotne sredine stavljaju u rang razvojnih prioriteta (na pr. u Holandiji je to trei po vanosti razvojni cilj), AUO je takodje instrument za realizaciju razvojnih ciljeva. U dosadanjoj praksi niza zemalja AUO je radjena uglavnom za projekte objekata, sa irokom tendencijom proirivanja obaveznosti i na programe, planove i politike ukupnog urbanog razvoja.ANALIZA UTICAJA Predstavlja jednu od prvih arhitektonskih analiza koje je potrebno izvriti na poetku arhitektonskog projektovanja. Analiza uticaja ukljuuje: prirodne uticaje, ekoloke uticaje, socijalne uticaje, kulturne uticaje, ekonomske uticaje, politike uticaje, tehnike uticaje, tehnoloke uticaje.ANALIZA, ARHITEKTONSKA V. ArhitektonskaanalizaANALIZA, MEHANIKA V. GranulometrijaANALIZA, URBANA V. Urbana analizaANALIZA, URBANISTIKA V. Urbanistika analizaANALIZE KVALITETA PROSTORNIH JEDINICA Prilikom arhitektonskog projektovanja vre se sledee karakteristine analize kvaliteta prostornih jedinica: pojedinane analize kvaliteta za svaku jedinicu, funkcionalne analize kvaliteta, postignuti standard, likovni kvalitet, saobraajni kvalitet, kvalitet veza i medjurelacija prostornih jedinica, kvalitet veza unutar jedinice.ANALIZE PROJEKTA U ODNOSU NA LOKACIJU U odnosu na lokaciju na kojoj se postavlja jedan arhitektonski objekat, vre se sledee analize: analiza prirodnih uticaja, analiza stvorenih uticaja, analiza kolskog saobraaja, analiza peakog saobraaja, ekonomski prilaz, snabdevanje, analiza orijentacije objekta, analiza dispozicije delova objekta, analiza pristupa objektu, analiza urbanistikog gabarita objekta, analiza urbanistikih vizura, analiza kretanja, analiza zelenih povrina.ANALOGIJAMESTA Prema Jung-u, logika misao je misao koja se izraava reima, koja se obraa spoljanjem svetu u vidu govora. Analoka ili fantastina misao je osetljiva, slikovita i nema. Ona nije govor, ve razmiljanje o stvarima iz prolosti, in okrenut ka unutra. Logika misao je razmiljanje pomou rei. Analoka misao je arhaina, nesvesna i neizraena. Gotovo da ju je nemogue izraziti reima. Pojam a.m. povezuje se sa misaonom arhitekturom pojedinih predstavnika razliitih arhitektonskih perioda. A.m. su ve same po sebi projekat: one predstavljaju esto klju za razumevanje metoda projektovanja, one su umetnost seanja i oslukivanje specifinosti jednog mesta koje se pretvara u neprestano prianje o sopstvenim korenima. Kao metod projektovanja, a.m. je primenjivao Aldo Rossi u svojoj arhitekturi. Ovaj metod je za njega bio istovremeno logiki i analoki.. Racionalna teorija umetnosti ne eli tvrdio je on sam - da ogranii znaenje onoga to treba sagraditi; obzirom da znamo, a to je jasno, ono to smo hteli da kaemo, mi jo uvek ne znamo da li je to samo to to smo rekli. Medjutim, ovako shvaena analogija mesta, za Rossi-ja postaje ne samo nain na koji e svoje slike da napuni mnemotikim referencama i nesvesnim dejstvom; ona se vezuje za tipologiju i postaje nain saznanja i izgradnje urbane stvarnosti.ANALOGIJA, VIZUELNA V. VizuelnaanalogijaANALOGIJSKAARHITEKTURA Pojam Alda Rossi-ja kojim je on opisivao sopstvenu arhitekturu u Italiji 1970.-tih, u kojoj je on video analogiju sa istorijskim gradjevinama, vernakularnomarhitekturom, gradjevinarstvom i jednostavnim formama.ANAMORFOZA (gr. ana-morgwsiz preobraaj, preinaenje) Preobraaj; fiz.- po optikim zakonima unakaeno nacrtana slika nekog predmeta, ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne take (optika anamorfoza), ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrika anamorfoza) i kroz bruena stakla (dioptrika anamorfoza); bot.- nenormalno preobraavanje usled izopaenja ili promene u navikama biljke.ANATOMIJAARHITEKTONSKIHOBLIKA (gr.anatomla,) Naziv za disciplinu u arhitekturi koja se bavi prouavanjem i analizom gradje, sastava, sklopa, medjusobnih odnosa arh. oblika unutar jednog ili vie arh. objekataANATOMSKAFUNKCIONALNOST Funkcionalnost dizajna jednog objekta za ljudsku upotrebu koja je direktno povezana sa ovekovom anatomijom. A.f. stolice ogleda se u prilagodjenosti stolice ovekovoj anatomiji, odnosno, u njenoj udobnosti za oveka.ANCESTRALNAFORMA(eng. ancestral form predaki, praotaki) Naziv za praformu, prvobitnu, prauzornu formu.ANIMOMORFNISTVARALAKIPROCES Spoljni organi ula fiziki su posrednici izmeu spoljanjeg, zbiljskog i unutranjeg sveta. to su oni precizniji, bolje obavljaju u oba pravca ulogu posrednika. Meutim, unutranje kretanje duhovnih stvaralakih estica i senzibilnost kojom se te estice kao nekom silom - koja se naziva i emotivnom - pomeraju, svrstavaju, usmeravaju i spajaju u neke predstave kao rezultante prethodnih duhovnih odluka, prednacrta i nacrta, ne zbiva se u spoljnjem svetu niti u njegovoj infarstrukturi, ve ispod njih, u skrivenim dubinama. U tom svetu unutranjeg vienja ne moe biti nereda ni bezvlaa. Za njegov nastanak preduslov je raspolaganje nadulnim organom unutranjeg opaaja. Bez te moi unutranjeg opaaja ljudsko bie nije u stanju da upravlja unutranjim kretanjem duhovnih stvaralakih estica i da ih povee u snopove delotvornih rezultanti, a jo manje da odluuje o kvalitetivnim pojavama kompozicije, ukoliko ih je i sagledao. Animomorfni inioci u svojoj pokrenutosti izazivaju stvaralake procese, a to e rei unutranju preokupaciju linosti zanesenu reavanjem nekog problema. U tom procesu uestvuju sile koje predstavljaju stvaraoeve umne sposobnosti i obilje oseajnosti - po dubini i po koloritu - kao i misaoni domet. U svakom umetnikom delu bezuslovne treba ostvariti duhovni otisak umnog lika u datom momentu stvaraoevog umetnikog razvitka, a on e, shodno duhu vremena, biti n dimenzionalan. Antropomorfne - ovekomerne - tenje i predstave, kao i svako raspravljenje o njima, savetno je jednom za uvek iskljuiti iz stvaraoeve duhovne strukture. ANONIMNAARHITEKTURA Naziv za arhitekturu kod koje nije mogue utvrditi njenog stvaraoca ili graditelja, odnosno, oni su nepoznati ili nebitni. Takoe, naziv za bezimenu arh. nepoznatog stvaraoca. A.a. je esto tradicionalna ili narodna arh., ali moe da bude veoma karakteristina, znaajna pa i monumntalna. A.a. monumentalnog karaktera, nepoznata podjednako laicima i naunicima, nalazi se , na pr. u Peruu, na pola puta izmeu Kuska i Mau Piua, gde lei drevni kompleks pozorita, kome nema ravna nigde u svetu. Ovaj kompleks, iji su graditelji bili pripadnici plemena Maras, obuhvata pet pozorita, izvanredne akustike.ANONIMNIDIZAJN(eng. anonimous design) Pojam koji obuhvata mas proizvedene artikle kod kojih je dizajner ostao nepoznat. Objekti dizajna se istiu svojim dobrim karakteristikama: jedinstvenim karakterom, dobrom formom, izuzetnim osobinama i znalakom upotrebom materijala. Pojam je naroito uao u upotrebu nakon istoimene izlozbe koja je odrzana 1974.g. u Louisiana Muzeju, blizu Kopenhagena. Godine 1991. Design Museum u Londonu napravio je preporod a.d. izlozbom ne-dizajniranog dizajna, pod nazivom Designing Yourself. ANSAMBL, ARHITEKTONSKI V. Kompozicija u arhitekturiANTAGONIZAM U ARHITEKTURI (gr. antagonismos opreka) Naziv za oprenost, suparnitvo, suprotnu tenju, delanje u suprotnom smislu, suprotnost, protivnost dva arhitektonska elementa ili konstruktivna elementa na jednom arh. objektu. Primer antagonizma u arh. predstavlja stilska upotreba ravnog krova u planinskim predelima, gradnja kua sa velikim staklenim povrinama u mediteranskim podrujima, korienje kamena (umesto opeke) u ravniarskim podrujima i dr. U urbanistikom smislu, osnovni antagonizam se sadri na relacijama urbano-ruralno, grad-selo, centar-periferija, izgraeno-neizgraeno i sl.ANTI FUNKCIONALIZAM V. Funkcionalizam, Archizoom, Studio ArchizoomANTI ART (engl. anti art movement). Ovaj se termin vezuje za ime Marcel Duchamp-a, koji ga je 1914.g. upotrebio da bi opisao rad koji ima karakter umetnikog dela, a u isto vreme izaziva sve predrasude o prirodi umetnosti. Tipian primer predstavlja njegovo dodavanje brkova reprodukciji Monalisa-e, gde je poenta bila u tome da je taj in izvrio priznati umetnik. Dada je bio prvi pokret a-a. Anti art pokret je imao veliki uticaj na Bauhaus, posebno je to bila grupa berlinskih dadaista, koja je nastala 1922.g. koji su bili pod jakim utiskom i uticajem asopisa De Stijl i Esprit Nouveau sa svojom kontinualnim izlozbama a.a., koje su predstavljale novu machine art sloganom: Umetnost je mrtva, zivela nova umetnost maina Tatlina!ANTI DIZAJN Predstavlja naziv pokreta u dizajnu koji je odbacio praksu opte struje oblikovanja. Proirio se i uao je u masovnu upotrebu u drugoj polovini 1960-tih godina, pre svega u Italiji. Razvijen je prvenstveno kao reakcija i odbijanje spektakularnog razvoja konzumerizma iz perioda 1950-tih i ranih 1960-tih godina, koji nije uspeo da dostigne prvobitne zahteve modernog pokreta i njegovo verovanje u dobar dizajn, ve ga je pretvorio u pojednostavljeni trini objekt. Drugim reima, dizajn je korien kao sredstvo za stvaranje lanih ovekovih potreba, a kao rezultat toga, bilo je ostvarenje poveanja prodaje, pre nego to je to bilo unapreenje ovekovog ivotnog prostora. U isto vreme, formalistika estetika modernizma je odvojila predmete od njihovog socio ekonomskog konteksta (o emu pie Gio Ponti i predstavnici realizma 1950-tih) i udenula ih u okvire kapitalizma i konzumerizma. Kao rezultat svega, jedna grupa italijanskih arhitekata-dizajnera, koju je predvodio Ettore Sottsass, postavila je 1060-tih godina cilj da redefinie italijanski dizajn i obnovi njegovu prethodnu kulturnu i politiku ulogu. Ovo je trebalo da bude inicijalno sprovedeno ponitavanjem i obezvreivanjem tzv. dobrog ukusa mnogih italijanskih proizvoda putem iskrivljenja njihovih oblika i dimenzija, okantnom upotrebom boja, vizuelne igre, koje su slabile funkcionalnu vrednost objekata. Meu razilitim primerima, moemo da predstavimo sofu koju su dizajnirali Pop de Pas, DUrbino i Lomazzi za Zanottu 1971.g., koja je bila inspirisana Claes Oldenburgovim mekim skulpturama i predstavljala je gigantsku bejzbol rukavicu nainjenu od poliuretanske pene presvuene koom ili stolicu Sit Down, koju je dizajnirao Gaetano Pesce 1970.g. za Cassinu, a koja je takoe bila inspirisana Oldenburgom. Revitalizaciju italijanskog modernog dizajna nastavila je grupa Memphis, ranih 1980-tih godina. Sottsass, meu ostalima, dizajnirao je prototipove nametaja koji nisu bili izvedeni, koji su predstavljali istraivanja predmeta masovne kulture i postavljali pitanja odnosa koncepta ukusa. Radei ovo, on je proizvodio dizajn o dizajnu ili meta-dizajn. Drugi studiji, poput firentinskih arh. grupa Superstudio i Archizoom, projektovali su svoje radijalne arh. planove, uticajui na britansku arh. grupu Archigram. ANTIMODERNIZAM Pojam opisuje Juergen Habermas prilikom kritike Modernizma, oznaujui ga kao arhitektonski stav protivljenja modernizmu, njegovu kritiku i kritiku mederne tradicije uopte. Prema Habermasu mladi konzervativci usvajaju osnovno iskustvo estetskog modela, otkrie izmetene subjektivnosti, osloboene od svih radnih i utilitarnih imperativa, i sa njom bee iz modernog sveta. Zauzimajui modernistiki stav oni odreuju jedan antimodernizam. Oni pomeraju spontane snage mate, sopstvenog znanja i afektivnosti, u daleko i arhaino, i manihejski suprotstavljaju instrumentalnom razumu princip koji je otvoren jedino za evokaciju, bilo da se radi o volji za mo, suverenosti, biu ili dionizijskoj snazi poetskog. U Francuskoj ta linija ide od Bataillea, preko Foucaulta, sve do Derride.ANTINOMIJA U URBANIZMU (gr. antinomia) Antinomija kao opti pojam predstavlja protivrenost jednog zakona sa samim sobom, protivrenost, suprotnost dvaju sudova ili zakona. U urbanistikom smislu, antinomiju pronalazimo na relaciji selo-grad, gotovo u svim periodima razvoja grada. Koliko god je grad centar kulturne radijacije, toliko je selo arite retencija i rezistencije. Meutim, otpori sela prema stranoj civilizaciji grada oituju se u prikupljanju vlastitih snaga, u uvanju vlastitih tradicija i ustanov: imena, obiaja, nonje, kultova i drugih podruja duhovne kulture.ANTIRACIONALNA ARHITEKTURA V. Iracionalna arhitektura. naziv za arhitekturu ija se reenja kose sa recionalnim stavom. Antiracionalna arhitektura je sadrana unutar mnogih istorijskih pokreta i stilova. Karakteristini periodi istorije arhitekture u kojima je antiracionalna arhitektura dola do izraaja su: gotika, renesansa i barok. U gotici, a naroito u periodu baroka, antiracionalna arhitektura se oitava u estoj upotrebi konstruktivnih elemenata, ornamenata ili pojedinih delova gradjevine koji se suprostavljaju racionalnom smislu ili racionalnoj upotrebi. Antiracionalna arhitektura je esto proizvod hira, elje za isticanjem pojedinca investitora i njegovog znaaja u drutvu. U periodu renesanse, poznati su kompleksi vrtova imaginarnog karaktera. Najznaajnij primer iz ovog perioda predstavlja park vile Orsini ( Demidof ) u Bomarzu, pored Fiesole-a, u okolini Firence. U savremenoj arhitekturi SAD-a karakteristini su mnogobrojni primeri antiracionalne arhitekture. Najistaknutiji stvaraoci antiracionalne arhitekture su Gaudi u paniji ( Palata Guel i park Guel ) i, naroito Hundertwaser u Austriji.ANTROPOLOGIJA (gr. anthropoz anthropos ovek i logoz logos nauka) Nauka koja prouava oveka na osnovu anatomije, fiziologije, psihologije, istorije, sociologije, filozofije, arheologije i nauke o jeziku. Takodje, nauka o oveku, koja ispituje prirodne zakone, po kojima se oblikuje telo i razvija svest kod oveka. U arh. su a. istrazivanja vana u vezi sa prvim arh. ostvarenjima u dobu paleolita.ANTROPOMETRIJA (gr.) Naziv za naunu disciplinu koja se bavi prouavanjem ovekovih telesnih mera i njihovim izvoenjem u merne jedinice i standarde za gradnju objekata. A. je imala veoma vanu ulogu prilikom odreivanja osnovnih arhitektonskih mera i prilikom odreivanja idealnih proporcija jednog. arh objekta. Primena rezultata a. na dizajn savremenih objekata, naroito nametaja, danas predstavlja standardnu praksu mnogih proizvoa i dizjnera. V. Mere u arhitekturi. ANTROPOMORFAN (gr. anthrwpo-morjoz) Slian oveku, koji ima oveji oblik.APROKSIMACIJA (Mat.). Postepeno izraunavanje neke veliine koja se pribliuje tanoj vrednosti ali je ne dostie. Postupak za izraunavanje vrednosti funkcije za datu vrednost nezavisno promenljive u blizini date vrednosti ili u datom intervalu nezavisno promenljive. Primenjuje se kod funkcija, uglavnom transcedentnih, kod kojih je neposredno izraunavanje nepodesno. Za proksimaciju se najee koriste polinomi (npr. Tejlorov, Maklorenov polinom) kao najprostije funkcije.APSTRAKCIJA (lat. abstractio izvlaenje, izdvajanje, od abs od i trahere vui) je misaona operacija u procesu spoznaje objektivnog sveta, kod koje se-radi naglaavanja bitnog-odvajaju i isputaju sva nebitna svojstva i odnosi. A. (nefigurativna, neobjektivna) arh. je ona koja ne sadrava nikakvo podseanje, a i nikakvu evokaciju realnosti, bez obzira na to da li je realnost polazna taka arhitekte ili nije. A. je ona arh. koja ne predstavlja nita drugo osim istih elemenata kompozicije: forme, masa, povrina i boja.APSTRAKCIJA U ARHITEKTURI Izostavljanje ili znatna simplifikacija, pojednostavljenje detalja crtea jednog arhitektonskog objekta ili njegovog dela, ostavljajui u prvom planu sutinu forme i strukture, na taj nain da je mogue izraavanje sutine arhitektonskog crtea ili arhitektonske kompozicije.APSTRAKTNI PLAN 1. Naziv za arhitektonski i urbanistiki plan koji predstavlja zamiljeni plan, ideju jedne graevine ili jednog grada, koja nije povezana sa konkretnim primerom grada ili stvarnim terenom. A.p. predstavljaju idealni planovi, utopijski planovi ili koncepcije arh. objekata i urban. prostora. 2. Naziv za arhitektonski ili urbanistiki plan koji je nainjen na bazi apstraktnih elemenata, bez programa, urbanistikih uslova i drugih moguih ogranienja. Apstraktni plan ima za cilj predstavljanje ideje na najbolji mogui nain, kao najbitnijeg elementa plana. Apstraktno planiranje je inicijalno, idejno planiranje, a apstraktni arhitektonski plan predstavlja idejnu skicu, ideju jednog arhitektonskog objekta. Apstraktni plan moe se izraditi i nekonvencionalnim metodama: putem videop rezentacije, kompjuterske animacije, teksta, skice, slike, kolaa i dr. Karakteristini protagonisti apstraktnog plana su predstavnici grupe Archigram.APSTRAKTNI PROSTOR Predstavlja zamiljen prostor, koji postoji ili je zamiljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. To je misaoni prostor, koji postoji samo kao pojam. A.p. je prostor isto loginih odnosa. Apstraktni prostor se spoznaje pomou shema elementarne geometrije.ARANIRATI (fr. arranger) Urediti, ureivati, srediti, sreivati, rasporediti; udesiti, udeavati; spremiti, prirediti, prireivati; spremiti, prirediti, prireivati; izravnati, verovnike zadovoljiti, poravnati; sloiti, napraviti sporazum.ARANMAN (franc. arrangement), rasporeivanje, ureenje. Aranirati: urediti, udesiti, pripremiti. U arh., a. ima znaenje za raspored detalja, usklaivanje arh. elemenata sa arh. celinom.ARANMAN, ENTERIJERSKI U enterijerskom smislu, predstavlja kompoziciju nametaja i drugih elemenata enterijera postavljenu prema odredjenim kompozicionim zakonitostimai pravilima. Aranmani se koriste da bi se ostvarila odredjena kompozicija arhitektonskih elemenata u jednom prosotru. Postoje zidni, podni i drugi aranmani.ARCHITECTURE PARLANTE (franc.) Arhitektura izraajne svrhe. Pojam je prvi put upotrebljen napisan od strane L. Vaudoyer-a u poast francuskim neoklasicistima XVIII veka, posebno u poast Ledoux-u.AREAL (nlat. Areale) Oblast na zemlji, podruje na kojem je zastupljena jedna ljudska zajednica. Pojam se takodje odnosi i na podruje zastupljenosti jedne biljne ili ivotinjske zajednice.ARHETIP (gr. arcetupon, prauzorak). Praslika, prauzor prapismo; naroito: prvi otisak; original; arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja; arhitip. A. pronalazimo u arhitekturi, urbanizmu, graditeljstvu, slikarstvu, vajarstvu, primenjenim umetnostima i dr. Prostorni arhetipovi su po pravilu univerzalne elementarne strukture prostora.ARHETIP, ARHITEKTONSKI U arhitekturi, naziv za uzor ili prauzor neke forme ili stila gradnje. Arhetipove imaju svi stilovi u arhitekturi. Tako, u antikoj grkoj arhitekturi, arhetipove pronalazimo u tradicionalnoj folklornoj gradnji drvetom. Iz konstrukcije drvenih greda nastale su osnovne forme klasine grke arhitekture. Pored arhetipa u konstruktivnoj smislu, arhetipove pronalazimo u tipologiji arhitektonskih objekata ( kua, vila, palata ). U urbanistikom smislu, arhetipove pronalazimo gotovo u svim urbanistikim elementima: ulici, trgu, pjaceti, pijaci i dr. ARHITEKTONIKA (gr. arcitektwn, nem. Architektonik) Graevinska umetnost, nauka o graevinarstvu, neimarstvu. Vetina izraivanja jednog naunog sistema, nauka o sistemu. U teoriji arhitekture, prouena i uspostavljena tumaenja pravila gradnje, prema kojima se projektuju i podiu arhitektonski ili graevinski objekti (v. Tektonika) kao njene tvorevine. Uopteno naznaeno, pod pojmom a. se podrazumeva takoe arhitektonska teorija, a retko arhitektura.ARHITEKTONSKA ANALIZA Arhitektonska analiza u svom uvodnom delu istrauje i utvruje rasporede meu jedinicama koje obrazuju organizacije - prostor. Ona sistematizuje sredinu i ne bavi se ispitivanjem pojava, otkriva meusobnu zavisnost u jedinicama imajui uvek u vidu totalitet pojave. U konkretnom sluaju pojava se samo prema totalitetu i meusobnom odnosu jedinica utvruje pa je potrebno objasniti samo taj raspored, a ne pojavu kao zaseban i svojstven fenomen prostorne organizacije. Time se mnotvo moguih rasporeda u organizaciji prostora sistematie u jedinice i skupove odreenih svojstava a koji u tim rasporedima, u meusobnim akcijama omoguavaju pojavu novih struktura. U ovom pravcu uinjeni su pokuaji da se organizacije objasne kao mogui pojavni nivoi stvarnosti. Tako je Doxiadis predlozio tzv. ekistike jedinice: ovek, soba boravite, boravina grupa, malo susedstvo, susedstvo, mali grad, grad, itd., dok Norberg Shulz daje tabelu nivoa prostora i to: predmeti, jedinice, kua, grad, pejsa i geografija. Ovakav nain klasifikovanja nivoa je mogu kao jedan od brojnih sistema, ali sadri u sebi uvek opasnost da se mogue pojave struktura ne poklapaju sa predvienim klasifikacijama. Vreme i faktori sredine u irem smislu ne moraju biti izraeni, obuhvaeni, predloenim klasifikacijama. Iz tih razloga korisnije se moe pokazati definisanje izgradnje sredine - ivotne sredine - pokuajem utvrivanja metoda da se uoi koje su znaajne osobine koje se ne mogu osporiti u okviru jedne porodice. Tako je meusobna akcija korisnika - upotrebnog predmeta - dogaaja i kretanja, osnovnih uesnika u svakoj prostornoj organizaciji a uz ve navedene uticaje (uticaj prirodne, urbane - ivotne sredine, nacionalnih normi za higijenu) su osnova za razvijanje pojavnih vrednosti prostora tj. jedinica, skupova i sklopova.ARHITEKTONSKA ARTIKULACIJA (lat. articulatio) Naziv za jasno arh izraavanje putem snanih izraajnih elemenata kod fasade jedne graevine, odnosa masa graevine ili meusobnog odnosa vie graevina. Urbanistika artikulacija predstavlja sistem jasnog urbanistikog izraza, svojstven urbanistima lanovima CIAM-a ( lr Corbusierov plan za Alir, Jose Luis Sert, Boston University tower), gde su upotrebljeni jasni arhitektonski elementi: vertikalni akcenti - soliteri, horizontalni akcenti - duge stambene lamele. V. Artikulacija u arhitekturiARHITEKTONSKA DENOTACIJA Naziv za arhitektonsko oznaavanje, obeleavanje. Sa stanovita komunikacije, predmet koji se upotrebljava je oznaka onog tano i po konvenciji denotiranog znaenja koje predstavlja njegovu funkciju. Ovo u irem smislu znai da primarno znaenje neke zgrade predstavljaju radnje koje treba izvriti kako bi se u njoj stanovalo (arhitektonski predmet denotira formu stanovanja). Jasno je , meutim, da ta denotacija postoji i onda kada tu mogunost stanovanja (odnosno mogunost korienja predmeta uopte) ne koristimo. Kada gledamo prozor na fasadi neke zgrade, najee i ne mislimo na njegovu funkciju; mislimo na znaenje prozor koje se zasniva na njegovoj funkciji, ali je ta funkcija u njemu toliko apsorbovana da je mozemo i zaboraviti i prozor posmatrati u odnosu na druge prozore kao elemente nekog arh. ritma. Zato arhitekta moze da napravi i lazne prozore koji nemaju nikakvu funkciju, pa ipak i ti prozori (denotirajui funkciju koja ne postoji, ve je samo saoptena) u arh. kontekstu funkcioniu kao prozori, dok ih sa komunikacionog stanovita (ukoliko poruka otkriva svoju estetsku funkciju) takoe posmatramo kao prozore. Meutim, oblik ovih prozora, njihov broj, njihov raspored na fasadi, ne denotiraju samo funkciju ve ukazuju na izvesnu koncepciju stanovanja i korienja objekta, konotiraju jednu globalnu ideologiju koja je prethodila samoj delatnosti arhitekte.ARHITEKTONSKA DISTOPIJA V. Distopija u arhitekturi. Najgori mogui primer koji je pronaen da bi bila prikazana jedna arh. ideja.ARHITEKTONSKA INFORMACIJA Onoga koji pazljivo posmatra arhitekturu obuzima oseaj da je ona neto vie od pojave masovne komunikacije. Arh. se javlja kao ubeivaka i nedvosmisleno konsolatorna poruka, ali istovremeno poseduje heuristike i inventivne vidove. Polazi od premisa drutva u kome zivi, ali zato da bi ih podvrgla kritici, i svako pravo arh. delo donosi neto novo, ne samo kada predstavlja graevinu pogodnu za stanovanje ili konotira izvesnu ideologiju stanovanja, ve i onda kada, samim svojim postojanjem, kritikuje naine i ideologije stanovanja koji su joj prethodili. Arhitektonska informacija, kao tehnika koja slui ubeivanju, ukoliko denotira izvesne funkcije i ukoliko forme poruke zavise od materijala od koga je sainjena, samu sebe oznaava prema zakonima estetske poruke. Oznaavajui samu sebe, ona istovremeno prua informaciju ne samo o funkcijama koje podstie i denotira, ve i o nainu na koji je odluila da ih podstakne i denotira.ARHITEKTONSKA KOMUNIKACIJA (engl. architectural communication) Nain komuniciranja izmau arhitektonskog plana i itaoca, odnosno, rhitektonskog dela i posmatraa. U a.k. su ukljuena mnogobrojna sredstva arhitektonskog izraza, kao to su: mase, povrine, odnosi, proporcije, vizuelni identitet, materijali, tekstura, boja, broj, mere, konstruktivni sistemi, konstruktivni elementi, arhitektonski redovi, stilske karakteristike, arhitektonsko naslee, slika, crte, reljef, simbol, znak, sadraj i dr.ARHITEKTONSKA KONOTACIJA Naziv za arhitektonsko saoznaavanje, saobeleavanje. Jedan arhitektonski objekt moze da denotira neku funkciju ili da konotira izvesnu ideologiju funkcije. Ali, on bez sumnje, moe da konotira i druge stvari. Prostor jedne peine, tako, oznaava funkciju u smislu zaklona, ali je vremenom poeo da konotira i porodicu, centar zajednice, bezbednost, i t.d. Teko bi bilo rei da je ova konotativna priroda peine, ova njena simbolika funkcija, manje funkcionalna od one prve. Drugim reima, ako peina denotira jednu utilitas (lat. korist, korisna ustanova), moramo se upitati da li je, za ciljeve udruenog ivota, manje korisna konotacija intimnosti i familijarnosti, povezana sa svojim simbolinim vrednostima. Konotacija bezbednost i zaklon zasnovana je na primarnoj denotaciji utilitas, ali ne izgleda manje vazna od nje. Treba razjasniti da se simboline konotacije shvataju kao funkcionalne ne samo u metaforskom smislu, ve i po tome to saoptavaju mogunost drutvenog korienja predmeta koji se neposredno ne poistoveuje sa funkcijom u uskom smislu te rei. Jasno je da je funkcija prestola na pr. simbolina, kao to je jasno da je u odnosu na svakodnevno odelo veernje odelo funkcionalno jer, zahvaljujui kompleksu konvencija koje konotira, omoguava izvesne drutvene odnose, potvruje ih, pokazuje njihovo prihvatanje od strane onoga koji njime saoptava sopstveni rang, sopstvenu odluku da potuje izvesna pravila, itd.ARHITEKTONSKA KONSTRUKCIJA Konkretizacija arhitektonskog prostora kao primarnog elementa arhitekture postie se izgradnjom odredjenog arhitektonskog korpusa, tj. specifinog sistema konstrukcija koje, povezane u celinu, formiraju ukupni prostorni organizam arhitektonskog objekta. Definisanje arhitektonskih konstrukcija u osnovnom kvantitativnom pogledu (vrstoa, dimenzije, izrada, materijal) spada u podruje tehnike delatnosti. U sutini je razvoj arhitektonskih konstrukcija najue povezan sa stupnjem razvoja materijalne kulture ljudskoga drutva i stvarnim mogunostima za izbor dostupnog materijala u odredjenom podruju. Tehniki razvoj arhitektonskih konstrukcija zavisan je u sutini o svojstvima i vrstoi materijala od kojih se konstrukcija izvodi. Sa druge strane, sa razvojem arhitektonskih konstrukcija i njihovim usavravanjem povezan je velikim delom stupanj slobode u koncepciji arhitektonskog prostora. U osnovi postoje dve glavne grupe gradjevinskih materijala od kojih se izvode bitni delovi arhitektonskih konstrukcija. U prvu grupu ulaze gradjevinski materijali koje ovek nalazi u prirodi, a to su drvo, zemlja i kamen, a u drugu grupu materijali koje je ovek u fazi vieg tehnikog razvoja poeo proizvoditi ili ih je pronaao, a to su elik, beton i armirani beton.ARHITEKTONSKA KRITIKA (nem. Architekturkritik) Poput arhitektonske teorije, a.k. rezi da uspostavi pravila i zakonitosti unutar arhitekture kao umetnosti. A.k. analizira i vrednuje arhitektonske primere uporeujui ih sa opte prihvaenim pravilima arhitektonskih dostignua i iznalazi u njima nove vrednosti ili kritikuje sva negativna odstupanja od onih opte prihvaenih i opte uspostavljenih. A. k. se razvijala nezavisno od razvoja arh. stilova i uvek je teila da bude aktuelna. Najznaajniji majstori a.k., izmeu ostalih, bili su: Adolf Loos, Walter Gropius i Le Corbusier.ARHITEKTONSKA MERA Mere gotove graevine, na pr. mere zavrne obrade materijala, kao ploica, ploa od perovanog drveta, stolarskih ploa; mere za delove instalacija i tehnikih ureaja; iste mere obloenih prostorija; mere doteranih povrina; spratne visine.ARHITEKTONSKA PROBLEMATIKA, ELEMENTI ARHITEKTONSKE PROBLEMATIKE Ukupna problematika sa podruja kompleksne arhitektonske delatnosti moe se podeliti prema razliitim kriterijima. U odnosu na osnovne elemente materijalne egzistencije arhitektonskoga objekta, analizom se obuhvataju problemi arhitektonskoga prostora i problemi arhitektonske konstrukcije (povezane sa svojstvima materijala). U odnosu na proces nastajanja arhitektonskog dela, analizom se obuhvata problem arhitektonskog projektovanja (u kompleksnom smislu, njegove naune i umetnike komponente) i problem realizacije projekta (izvodjenja gradjevine). Sa uoptenoga stajalita teorije arhitekture, ukupna problematika arhitektonskoga stvaralatva analizira se kao vid specifine drutvene delatnosti, dijalektiki povezane sa optim procesom razvoja i aktivnosti ljudskoga drutva. Na temelju analize procesa istorijskog razvoja arhitekture teorija arhitekture fiksira opte zakonitosti kretanja arhitektonskog stvaralatva kao specifinog izraza i oblika drutvene aktivnosti i na taj nain odredjuje opte elemente realizacije savremenog arhitektonskog stvaranja.ARHITEKTONSKA RAZMERA U naem decimalnom sistemu mera opte su uobiajena ona merila koja nastaju jednostavnim prepolavljenjem ili udvostruavanjem neke potencije od deset (10n) kao: 1001, 101=10, 102=100, 103=1000, 104=10.000, itd. Tako brzo i lako dobijamo predstavu: 1:2 prema 1:1, 1:5 i 1:20 prema 1:10, 1:50 i 1:200 prema 1:100, 1:500 i 1:2000 prema 1:1000. Suprotno tome nedostaje nam jednostavan odnos izmeu 1:2 i 1:5 1:20 i 1:50 i 1:200 i 1:500 itd. Ovde je razlika u razmeri svaki put 2 puta vea od prethodne razmere, pa nije mogue jednostavno preraunavanje napamet ako kod napred opisanih razmera, kod kojih je smanjenje svaki put iznosilo , a poveanje je svaki put znailo udvostruenje. ARHITEKTONSKA RAZMERA NA OSNOVU PREPOLOVLJENJA I ovde bi bilo samo po sebi razumljivo prepolavljanje, odnosno udvostruavanje merila, na osnovu potencija desetice, a po ovom nizu: 1 :1; 1 :2,5; 1 : 25; 1 : 250; 1 : 2.500; 1 : 25.000; 1 :5; 1 :50; 1 :500; 1 :5.000; 1 :50.000; 1 :10; 1 :100; 1 :1.000; 1 :10.000; 1 :100.000; itd. Ova bi merila bila meusobno u vrlo preglednom odnosu. Ali, poto nije tako jednostavno izvriti napamaet deljenje sa etiri ili mnoenje s 2,5, upotrebljavaju se za crtanje u merilu 1:2,5, 1:25, 1:250 itd. specijalna crtaka merila kod kojih je svako preraunavanje nepotrebno. Ali ona nisu uvek pri ruci, i tako ostaje potreba nespretnog preraunavanja pri crtanju s obinim centimetarskim merilom.ARHITEKTONSKA SADRAJNOST Inicijator a.s. bio je August Welby Northmore Pugin (1812-52.), koji za svoju arhitektonsku religioznost bira gotiku i preobraa se u katolianstvo, jer je ta veroispovest najusklaenija sa njegovim stilom; zatim pokuava da, zajedno sa stilskim oblicima, obnovi i uslove rada pod kojima su nastajale katedrale. Uveren je da je za ozivljavanje jednog stila potrebno oziveti proizvodne procese, pa za sedite londonskog Parlamenta organizuje gradilite po uzoru na srednjovekovna. Istorija za njega postaje instrument suda o graanskom drutvu, i da bi svoje blinje uverio da treba da poboljaju svoje navike on u svom poznatom delu Contrasts uporeuje srednjovekovni sa industrijskim gradom. U srednjovekovnom gradu, urbani organizam ima jasnu hijerarhiju podreenu dominantnoj ulozi katedrale koja pod sobom okuplja itavu naseobinu zatvorenu u ozidan krug. A u dananjem gradu sve je konfuzija, fabrike zgrade se takmie u visini jedna s drugom i sa verskim graevinama, dok kue siromanih dobijaju oblik lazareta.ARHITEKTONSKA SIMBOLIKA, SIMBOLIKA GRADNJE (nem. Bausymbolik) Naziv koji pre svega predstavlja pojam za simbolino znaenje koje sadri neki arh. oblik, prostor ili element. A.s. je naroto prisutna kod sakralnih graevina: hramova, crkava i sl. A.s. pronalazimo u gotovo svim planovima arhitekture, poev od urbanistikih prostornih koncepcija (trgovi, ulice), preko osnova arh. objekata (osnove sakralnih objekata, palata) pa seve do elemenata i detalja arhitektonskih objekata (ornamenti, dekoracija i sl.). A.s. je sadrzana u oblicima (oblik krsta), dispoziciji i rasporedu arhitektonskih elemenata, proporcijama (zlatni presek), brojevima (na pr. simbolika broja tri u crkvenoj ikonografiji), predstavama, dogaajima unutar odreenih prostora, itd. A.s. je takoe sadrana unutar materijala koji se koriste za gradnju arhitektonskih objekata (kamen, pozlata, poludrago kamenje i dr.). A.s. je sadrana i u upotrebi boja u enterijeru graevine (plava nebo, zlatna sunce). A.s. pronalazimo unutar konstruktivnih prostornih elemenata: stubova, kupola, svodova, vevnaca i dr.ARHITEKTONSKA SKICA Naziv koji se koristi da bi se oznaio laki, brzi idejni crte nekog arhitektonskog objekta ili detalja, izradjen najee na licu mesta. Arhitektonska skica sadri samo one elemente najneophodnije za razumevanje prikazanog arhitektonskog objekta ili detalja. U konstruktivnom smislu, skica moe da predstavlja jedan arhitektonski detalj ili detalj jednog konstruktivnog sklopa. Arhitektonske skice se esto koriste da bi se na licu mesta pokazala ili definisala ideja jednog objekta ili sklopa.ARHITEKTONSKA SLIKA(nem. Architekturbild) Oslikana ili nacrtana arhitektonska tvorevina, slobodne forme i izbora, u prirodnom okruzenju ili upotpunjena ljudskim figurama. A.s. sadri tkoe esto i detalje koji upotpunjuju njen smisao. A.s. je nariito razvijena tokom XVIIv. u Flandriji i Holandiji, gde je nastalo prvo, najznaajnije arhitektonsko slikarstvo, pre svega u radovima holandskog arhitekte i slikara Hans Vredeman de Vries-a, koji je svoje arhitektonske fantazije slikao pod uticajem renesansnog stila. Znaajni predstavnici ovog pravca svakako su Emanuel de Witte i Jan van der Heyden. U XVIIIv. a.s. doivljava novi procvat u Italiji u radovima Antonio Canale-a i njegovog sestria Bernardo Belotto Canaletto-a, koji su slikali trgove i ulice posmatrane sa odreenih taaka (vedute). Najznaajnije arh. fantazije crtao je Giovanni Battista Piranesi.ARHITEKTONSKA STUDIJA Predstavlja studiju jednog arhitektonskog objekta ili sklopa sa ciljem njegove detaljne analize, prikaza i obrazloenja. Arhitektonska studija se radi u sluajevima kada je predmet neki naroito karakteristian arhitektonski objekt ili sklop. uvene su arhitektonske studije koje potiu iz perioda renesanse, kao na primer arhitektonske studije Leonarda i Michelangela. U periodu razvoja baroka, arhitektonske studije su sastavni deo jednog arhitektonskog projekta. Arhitektonske studije su esto imale karakter celovitih likovnih dela ( Carceri, Piranesija ).ARHITEKTONSKA TEORIJA (od gr. theorien, posmatrati, promiljati, nem. Architekturtheorie). Nastojanje da se u umetnosti gradnje postave u osnovi zakonitosti prema najznaajnijim delima, da bi se ona vrednovala i na taj nain poveao njen domet ili da bi se kao takva a priori predstavila. Meu retkima koji se u antiko vreme bavio pisanom a.t., bio je rimski arhitekt Vitruvius Pollio, koji je ziveo u vremenu Augustusa, kad je napisao svoje delo Deset knjiga o umetnosti gradnje (Deset knjiga o arhitekturi). Njih je kasnije ponovo otkrio godine 1415. jedan italijanski humanista (u jednom prepisu iz Ixv.), kada postaju od sutinskog znaaja za novi preporod antike graditeljske umetnosti u umetnosti gradnje za vreme perioda renesanse. Kroz celi period srednjeg veka, istraivanja a.t. nisu prestajala, dok su graevinske radionice primenjivale sopstvena pravila i zakone gradnje i prenosile ih samo putem usmenih kazivanja i praktinim prenoenjem iskustava. Za utemeljivaa nove a.t. smatra se humanista Leon Battista Alberti, koji je 1452.g. takoe izdao Deset knjiga o umetnosti gradnje. Ostali znaajni arhitekti italijanske renesanse su mu se pridruili, utrkujui se, pa je tako na pr. Antonio Averlino Filarete dao u svom delu Traktat o arhitekturi (1460-64.), izmeu ostalog dao nacrt za njegov idealni grad Sforzinda. Andrea Palladio je napisao svoje poznato delo Quattro libri dell architettura iz a537.g., Sebastiano Serlio Regole Generali di Architettura iz 1537.g., a Giacomo Barozzi Vignola 1542.g. postaje rukovodilac Vitruvijanske Akademije u Rimu. Takoe, arhitektonski teoretiari iz zemalja severno od Alpa bili su pod snanim uticajem vitruvijanskih pravila i zakonitosti u arhitekturi i proporcijama u arhitekturi, koji su proisticali iz antikih formi. Utemeljiva renesanse u Francuskoj, Philibert Delorme, bavio se u svojim spisima (1561-67.g.) konstruktivnim i tehnikim pitanjima, a Jackues Ducerceau izdaje knjige iz oblasti a.t. U Nemakoj je izdata Architectura Wendel Dietterleins-a (1593-94.), od izuzetnog znaaja za irenje maniristikih ornamentalnih formi. Znaajan za prelazak na stil baroka, bio je Josef Furttenbach sa svojom knjigom Architectura universalis iz 1635.g. Na kraju razvoja a.t. nalaze se klasicista Friedrich Weibrenner sa svojim vietomnim delom Architektonisches Lehrbuch iz 1810-20.g., Gottfried Semper sa Die vier Elemente in der Baukunst iz 1851.g. i Theodor Fischer. Dalja a.t. postaje sve vie kritina, da bi se lagano pretvorila u arhitektonsku kritiku.ARHITEKTONSKA VISINSKA ARTIKULACIJA Naziv za treu dimenziju, odnosno kompoziciju visina graevina jednog grada, koja odreuje njegov karakter. Takoe, naziv za lokaciju jednog grada na uzvisini, poput castelluma ili castruma.ARHITEKTONSKE FANTAZIJE Predstavljaju likovne izraze pojedinih arhitekata ili laika, esto ispunjene najneverovatnijim likovnim elementima, ornamentima i plastinim motivima. Celokupnu istoriju arhitekture prate dela sa odlikama arhitektonskih fantazija. U Starom Egiptu, arhitektonske fantazije su nastale kao plod religioznih verovanja, kao relacije arhitektonskog dela sa verovanjima tadanjeg oveka. U doba antike Grke i Staroga Rima, arhitektonske fantazije su povezane direktno sa karakteristikama mitolokih motiva. Tokom perioda gotike, arhitektonske fantazije su povezane sa eljama stanovnika da se suprotstave eventualnom napadau i da odbrane svoj grad ili tvrdjavu. Tipini primeri arhitektonskih fantazija tog perioda su garguje, fantazmagorina bia u vidu reptila, zmajeva i dr., postavljena nafasadama gotikih crkava i dvoraca, ija je funkcija, pored odvodnjavanja vode, bila zastraivanje i odvraanje eventualnog napadaa. Moderna epoha takodje poznaje arhitektonske fantazije, koje predstavljaju razliite, karakteristine izraze pojedinih arhitekata ili amatera. U Francuskoj je poznat potar Ferdinand Cheval, koji je podigao svoju fantazmagorinu kuu u mestu Hautrires u departmanu Drome. V. Iracionalna arhitektura, v. Nadrealna arhitektura.ARHITEKTONSKE KONSTRUKCIJE Konstrukcija zahvata prostor, diferencira ga i definie. Konstrukcija je u stvari poseban vid konstitucije materijala prema utvrenim zakonima statikei otpornosti. Karakter konstrukcije i mo njenog noenja ili premoenja zavisi, pre svega, od upotrebljanog materijala za konstitucije, a zatim od sistema, principa i veliine elemenata sklopa. Odreeni materijali nose u sebi predodreene kvalifikacije za odreene konstruktivne zahteve prostornog oblikovanja. Necelishodno je materijale sabijati u oblike i forme koje ne odgovaraju njihovim unutarnjim silama otpora. Ponekad samo udrueni materijali (kao u sluaju armiranog betona) mogu na najbolji nain izvriti statiki zadatak. U tom sluaju dolazo do neke vrste podele rada gde svaki materijal prima i obavlja svoj deo posla da bi udruenim snagama savladali uticaje spoljnih sila koje na njih deluju. Konstrukcija predstavlja strukturalno sredstvo a nikako cilj prostornog oblikovanja. Konstruktivizam ne moe sam po sebi znaiti estetiku odreenost jer prostor ostaje esencija arhitekture, sadrzaj i smisao objekta, a sama konstrukcija predstavlja neku vrstu ambalaze prostora. Nain formiranja elemenata i sistema konstrukcija u istoriji razvoja tehnike i nauke o materijalu ini jedan poseban i svojstven aspekt istorije arhitekture.ARHITEKTONSKI CRTE V. Graevinski crte. Arhitektonski crte je najneposrednije sredstvo izraavanja arhitektonskih ideja prostora. Ma kakva bila receptivna i induktivna mo duha, prema Focillonu, ona bez pomoi ruku dovodi samo do jednog unutranjeg vrtloga...ovek koji sanja razlikuje se od stvarnosti po tome to, kada spava, ne moze stvoriti umetnost: - njegove ruke dremaju. Umetnost je proizvod ruku. Za razliku od Adolfa Loosa, koji smatra da i najvei arhitekta moe biti najgori crta i obrnuto, Diderot, naprotiv, poruuje: Ja vama savetujem da sa nepoverenjem gledate na talenat jednog arhitekte koji nije veliki crta. Govorei svojim saradnicima o tome kako lino shvata proces projektovanja, Alvar Aalto kae: Crtam i dozvoljavam da me vodi instinkt i sluajno se raa majka ideja, polazna taka koja sjedinjuje razliite i esto protivrene elemente dovodei ih u celine... Pomou crtea, grafikih simbola, arhitekta saoptava svoje prostorne ideje. Grafikim sredstvima se vri geometrijsko projektovanje prostornih vrednosti. Crteom samo oznaavamo omot - uobliavamo sredstvo da bismo stvorili iluziju cilja, a cilj je sama prostorna praznina koja se ne moe grafiki definisati. Da bismo doiveli prostor, moramo sami u njega ui, postati njegov deo, kaze Bruno Zevi.ARHITEKTONSKI CRTE, RAZMERA CRTEA Razmera crtea je odnos izmeu duina na crteu i odgovarajuih veliina u prirodi, npr. 1:25, 1:100, to znai da su veliine u prirodi 25, odnosno 100 puta vee od duina na hartiji. Na ovaj nain mogu, osim duina, da se predstave i druge koliine, kao npr. sile u planovima sila.ARHITEKTONSKI DETALJ Predstavlja crte dela jednog arhitektonskog objekta ili sklopa, u veoj razmeri ( 1:20 do 1:1). Arhitektonski detalj prikazuje izvodjaku i funkcionlanu emu dela jednog arhitektonskog objekta. Arhitektonski detalji su sastavni deo svakog arhitektonskog objekta.ARHITEKTONSKI DETERMINIZAM (engl. architectural dterminism) V. takoe Determinizam. Pojam kojim su urbani sociolozi kao to su Webber i Broady ukazali, odnosno, postavili pitanje pretenzija arhitekata da ree socijalne probleme putem fizikih planova. Unutar a.d. postoji situacija socijalnog i fizikog spora, u kojem ova dva aspekta deluju u odvojenim sferama, povezujui se nepredvidljivo isto kao to su nepredvidljive veze izmeu sadraja i forme kod svih znakovnih sistema u arhitekturi. Savremeni arhitekt je vie nego ikad zavisan od kolektivnog patronata, bilo da je to drava, lokalna uprava ili poslovni odbor investitora. On mora da sprovede odreene poslovne odluke investitora, prihvatajui pri tom uslove koje mu postavlja jedna takva grupa. Izbor ili odluka o tome da li e jedan arhitektonski objekat biti sagraen, nadasve je odluka politike prirode, a ne arhitektonske. Takoe, arhitektura u veoma malom stepenu utie na ivot stanovnika ili korisnika izgraenog arhitektonskog objekta. Tako, ne moe se rei da je arhitektura ta koja moze da promeni drutvo, to predstavlja osnovu danas diskreditovane ideje arhitektonskog determinizma, pre bi se moglo rei da arh. ima mali ali znaajan uticaj na stanovnike.ARHITEKTONSKI DIZAJN (engl. architectural design) Naziv za elemente, karakteristike, sadraj jednog arhitektonskog projekta ili arhitektonskog objekta koji ini artistiku osobitost njegovih formi, odnosno, njegov dizajn. A.d. je karakteristian za pojedine stilske epohe, a savremeni a.d. je prisutan u savremenoj arhitekturi, sadravajui karakteristine oblikovne elemente savremene arhitektonske koncepcije.ARHITEKTONSKI GEOMETRIJSKI PLAN Naziv za arhitektonski plan koji je izradjen prema pravilima i principima geometrijskog komponovanja arhitektonskih elemenata. Arhitektonski elementi su dati tako to su postavljeni u medjusobnim odnosima koji predstavljaju ili su proistekli iz zakona geometrije.ARHITEKTONSKI HARDWARE Naziv za materijalne pojavne arhitektonske objekte, pojedinosti koje su opipljive i vizuelno isto kao i ulno dostupne korisnicima i posmatraima.ARHITEKTONSKI KOD Kod u arh. predstavlja arh. znak kao denotant i konotant; a.k. mogu da budu posmatrani kao mogunosti razliitih tumaenja u razliitim vremenima; delatnost arhitekte kao suoavanje sa promenljivou tumaenja, sa procesima komunikacije, da bi se unapred rasporedile promenljive primarne funkcije i otvorene sekundarne funkcije, otvorene prema nepredvidljivim kodovima. Posmatranje arh. kodova omoguava nam da uvidimo da li je re o sintaksikim kodovima ili o semantikim kodovima, odnosno o zakonima artikulacije oznaka nezavisno od znaenja koja im se mogu pripisati ili o zakonima artikulacije izvesnih struktura kojima se ve po konvenciji pripisuje jedno a ne neko drugo znaenje. Takoe, u arh. treba razlikovati kodove tumaenja (i konstruisanja) arh. objekta od kodova tumaenja i ispitivanja projekta arh. objekta. Poto se utvrde pravila tumaenja arh. objekta, iz njih izlaze i pravila beleenja projekta, kao pravila beleenja odreenog jezika, ne pisanog, prema modusima koji su konvencijom odreeni na nivou pisma. Onaj koji govori o a.k. uglavnom se ograniava na tipoloke kodove (koji su izrazito semantiki), podseajui da u arh. postoje konfiguracije koje jasno ukazuju na crkvu, stanicu ili viljuku. Ako je arh. umetnost artikulacije prostora, onda bi enkodiranje artikulacije prostora moglo da bude ono koje daje Euklid u svojoj geometriji. Tada e elementi primarne artikulacije biti prostorne jedinice li choreme, iji su elementi sekundarne artikulacije Euklidova stoicheia (elementi klasine geometrije), koja e se komponovati u manje - vie sloene sintagme. Elementi sekundarne artikulacije, jo uvek bez ikakvog znaenja ali sa diferencijalnom vrednou bie, na primer, ugao, prava linija, taka, a elementi primarne artikulacije bie kvadrat, trougao, paralelopiped, elipsa, sve do granica najneodreenijih nepravilnih figura koje se ipak mogu izraziti pomou nekakve jednaine. injenica je ipak, da ovaj geometrijski kod ne pripada samo arhitekturi: pomou njega se opisuju i slikarski fenomeni, ne samo u sluaju geometrijskog slikarstva (Mondrian), ve i u sluajevima figurativnog slikarstva u kome bi se, u krajnjoj liniji, svaka konfiguracija mogla svesti na neku artikulaciju osnovnih geometrijskih elemenata. Moemo izvesti sledeu tabelu kodova: 1. Sintaksiki kodovi; 2. Semantiki kodovi: a) Artikulacija arhitektonskih elemenata: 2.a.1. elementi koji denotiraju primarne funkcije (krov, terasa, kupola, stepenice, prozor), 2.a.2. elementi koji konotiraju sekundarne funkcije, simbolike (metope, zabat, stub, timpan), 2.a.3. elementi koji denotiraju distributivne osobine a konotiraju ideologije stanovanja (zajednika sala, nona i dnevna zona, trpezarija); b) Artikulacija u tipoloke vrste: 2.b.1. socijalni tipovi (bolnica, vila, kola, zamak, palata...); 2.b.2. prostorni tipovi (hram sa okruglom osnovom, sa osnovom u obliku grkog krsta, otvorenom osnovom, lavirint...).ARHITEKTONSKI KONCEPT Premisa arhitektonskog koncepta lezi u funkciji objekta. Funkcija je ozivotvoreni krvotok prostora a strukturalni sklop je njegovo okotavanje. Organsko shvatanje arhitekture bazira na identifikaciji dela sa ivim organizmom. Kua nije maina, mrtva suma mehanikih funkcija, ona je iva sila prostora, mobilna i promenljiva. Osnovni koncepr objekta sublimie arhitektonsku misao - prostornu ideju dela. U konceptu je data, ili bar nagovetena, sva snaga i sutina reenja. U analizi arhitektonskog koncepta, Louis Kahn nalazi sam duh poetka, najradosniji trenutak svake namere. U poetku, kae Kahn, lei koren svega to jo treba da sledimo. Ne moe se nijedna namera poeti a da u njoj nije ve sadrano sve ti treba da sledi. To je karakteristika poetka, inae to nije poetak ili je samo pogrean poetak...Praoblik je arhaian oblik, u poetku ima vie ivota, vie onog to posle iz njega nastaje; u praobliku, na poetku, prvom konceptu lei vea mo nego u svemu to sledi... Prostorni aspekt koncepta je takozvani gabarit objekta, osnovna masa volumena, silueta ili skulptoralni lik dela. Gabarit, kao rezultat koncepcije, proistie iz nekoliko dominantnih uslova: karaktera objekta, kvantuma prostora, konkretnih uslova lokacije, principa prostornog uobliavanja i idejne prostorne koncepcije reenja problema. Sa gledita prostornog uobliavanja programa od odliujueg uticaja n gabarit objekta ima usvojen sistem organizacije povrina kao bitnog preduslova same koncepcije reenja. U tom smislu, mogu se uoiti tri osnovna principa uobliavanja: a) princip koncentracije, b) princip diferencijacije, c) princip prozimanja. U prvom sluaju, kada se vri maksimalno saimanje elemenata i pojedinih delova u jedan zatvoren sklop oblika jedinstvenog prostornog dejstva kompozicije, prostor je zahvaen jednim, euklidovski shvaenim, oblikom, iskazan tako rei jednom jedinom likovnom frazom. Meutim, kod sloenijih prostornih zahvata, kada je re o viestruko sloenoj funkciji, princip totalne koncentracije nije adekvatan metod kod prostorne organizacije i uobliavanja koncepcije. Ovde je, naprotiv, mnogo prikladnije poi od principa diferencijacije prostornih elemenata kao autonomnih funkcionalnih celina u okviru ireg prostornog jedinstva objekta. Pri ovakvim reenjima kompozicije sa vrlo razuenim osnovama, od posebnog znaaja su tzv. vezni elementi koji objedinjuju prostornu i likovnu sliku kompleksa. Kao neka vrsta kompromisa izmeu ovih ekstremnih principa kompozicije vrlo esto se primenjuje sistem meusobnog proimanja prostornih elemenata. Bez obzira na usvojeni sistem organizacije prostornih vrednosti, bilo da je re o dva ili vie osnovnih elemenata kompozicije sa svoje tri bitne karakteristike (spajanje, odvajanje i proimanje), od posebnog znaaja za kvalitet kompozicije mogu biti tzv. kritini sluajevi, kada se intervali svode na nulte vrednosti. To su one karakteristine pozicije odnosa dvaju ili vie elemenata kada se vri promena vrednosti na prelazu iz jednog u drugo polje koordinatnog sistema.To su, dakle, one kritine situacije kada se u nerazreivim dilemama gubi dominanta kao faktor jedinstva.ARHITEKTONSKI KREDO, ARHITEKTONSKI CREDO Arhitektonski stav, misao, ideja vodilja, osnovna ideja nekog arhitektonskog projekta, objekta ili jednog arhitektonskog pokreta. Poznati kredo moderne arhitekture "im manje tim vie" znaio je ienje arhitekture od nepotrebnih detalja, ukrasa ili ornamenata, da bi se dobila ista, funkcionalna i jednostavna arhitektura. Kredo "budunost arhitekture je u prolosti" predstavlja stav teoretiara postmoderne arhitekture, koji smatraju savremenu arhitekturu za predstavnika istorijskog kontinuuma arhitekture prolosti. ARHITEKTONSKI MEDIJUMI Naziv za prenosnike arhitektonske misli, ideja i saznanja. Nekad us to bila predanja, zapisi u kamenu ili na pergamentu ( u Starom Egiptu ). U periodu gotike, arhitektonski medijumi su bili zapisi, tajne koje su prenoene sa uitelja na uenika i koje nisu bile dostupne irem krugu ljudi. U smislu prenosioca arhitektonske misli, dobar arhitektonski medijum bila je maketa, koja se koristila u svim epohama. Knjiga kao arhitektonski medijum naroito je znaajna u periodu renesanse ( Palladio, Il Quattro libri dell architectura ). Savremeni arhitektonski medijumi su kompjuterske animacije arhitektonskih objekata, 3D prikazi, perspektive i dr.ARHITEKTONSKI MODEL - OBRAZAC V. Graevinski model. Predstavlja modelni prikaz jednog arhitektonskog objekta ( maketa ) ili je to programski model programska studija jednog arhitektonskog objekta ili neka urbane celine. Arhitektonski model se primenjuje u sluaju potrebe za celovitim prikazom jednog objekta ili neke strukture. U konstruktivnom smislu, arhitektonski model, predstavlja model konstruktivnog sklopa jednog objekta ili model koji prikazuje jedan konstruktivni sistem. ARHITEKTONSKI OBJEKTI Arhitektonski objekti su osnov graene sredine i fizikih struktura. Oni su po svojim domenzijama, obliku i karakteru jednovremeno najizrazitiji i uz reljef najstatiniji deo fizikih formi naselja i graevina uopte. Arhitektura ini osnov grada, a pod njom podrazumevamo odvojene objekte i njihove komplekse, kao i delove prirodnog pejzaa pretvorene u organizovane prostore. Sa vie patetike istu ideju donosi Atinska povelja: Arhitektura je klju svega! Saarinen daje veliki znaaj objektima, ali pre svega njihovim odnosima, traei da se podvrgnu principu izraajnosti, principu korelativnosti i principu organskog reda. Kao tri velike teme urbanistikog plana Giberg smatra osim pejzaa i saobraaja - graevinske objekte. Jednom reju, arh. u velikoj meri stvara sveukupnu graenu sredinu. Grupisanje objekata, organizovanje pojedinih gradskih prostora i ambijenata, oblikovanje slobodnih prostora i jedinica grada, izgradnja posebnih celina i jedinica grada, formiranje saobraajnih pravaca - arhitekturi obezbeuje osnovnu ulogu u planiranju i graenju fizikih elemenata naselja. Arh. naselja bi se mogla diferencirati i po svom uticaju, odnosno, karakteru arhitektonskih objekata: jednu esto nazivaju unikatna, posebna, akcentska, markirajua, izuzetne, drugu ambijentalna, ambijentska, kada vie svojom celovitou i ritmom, kareakterom i jedinstvom, znaenjem i oblikovanjem, nego arhitektonskim kvalitetima, daje ton i formu gradskih prosotra.ARHITEKTONSKI OBLICI Materijalno izraavanje arh. spomenika vri se pomou razliitih arhitektonskih oblika. Pre svega, esto e se naii na izraze kao to su: osnova, fasada, presek. Ovi izrazi oznaavaju predstavu jednog arhitektonskog objekta na crteu ili slici. Osnova ili plan objekta je horizontalan presek kroz objekt iznad temelja ili u visini prozora. Moze biti vie osnova jednog istog arh. objekta, na pr. osnova temelja, osnova prizemlja, sprata itd. Iz osnove vidimo horizontalnu povrinsku figuru objekta, debljinu zidova, polozaj stubova, vrata, prozora, stepenica i t.sl. Ali iz osnove objekta ne mozemo proceniti prostor objekta niti imati ideju o njegovoj unutranjoj ili spoljnjoj arh. Tome pomazu fasade i preseci. Fasade su ortogonalne projekcije objekta, tj. njegovih spoljnjih vertikalnih povrina. U njima vidimo izglede objekta, njegovu spoljnu arh. sa svim arhitektonskim elementima. Preseci nam pokazuju konstrukciju i unutranjost objekta. Oni pretpostavljaju vertikalno preseen objekat u glavnim pravcima (poduni, popreni preseci) Ove tri predsteve: osnove, fasade i preseci omoguuju nam da ceo objekat tano zamislimo u prostoru, ili obrnuto, zamisao jednog arh. objekta, preneena na hartiju pomou osnova, preseka i fasada, omoguuje njegovo materijalno izvoenje u prostoru. Napomenuto je u glavnom delu arhitektonskog objekta, u delu izmeu temelja i krova, esto pojavljuju stubovik koji nose tavanicu, a njihovo oblikovanje je od izuzetnog znaaja za razvoj arhitekture. Stubovi su u svojoj osnovi esto okrugli, a njihova visina u odnosu na veliinu prenika, raznolika je prema arhitekturama i stilovima. Klasian stub je sastavljen u veini sluajeva iz tri dela: stope, tj. baze, manje ili vie profilisane ili ukraene, na kojoj poiva stablo, glavni vertikalni deo stuba, gladak ili izbrazdan vertikalnim kanelurama razliitog preseka, a koji se zavrava kapitelom koji neposredno podupire donje delove tavanice. Kapitel je deo stuba koji se najvie dekorie. Njegov oblik i dekoracija uglavnom odreuju stil i arh. stuba. Stubac igra slinu konstruktivnu ulogu kao i stub, ali u umetnikom pogledu ree dolazi do izraaja u arh. Starog veka. Njegova osova je etvrtasta, najee kvadratna, katkad i poligonalna. Stubac takoe moe imati svoju stopu i kapitel. Pilaster je deo stupca koji nije slobodan, ve je u konstruktivnoj vezi sa zidom ispred koga malo ispada. U pravolinijskom sistemu zavretka objekta nailazimo na horizontalnu gredu koja premoava otvore izmeu stubova ili zidova. Ta greda se zove arhitrav i njena je uloga da stvori podlogu tavanici, da primi teret od tavanice i da ga prenese na podupirae: stubove i zidove. U najstarijim arh. preko kamenih arhitrava lee kamene grede ili ploe jedna uz drugu i obrazuju tavanicu; docnije u gr. arh., preko arhitrava je porean niz poprenih greda na izvesnom razmaku i tek one nose ploe tavanice. Tada su ela ovih greda na spoljnim stranama zaklonjena ploama, koje du fasada, iznad arhitrava obrazuju friz. Iznad friza, kao zavrni element arh. pojavljuje se venac, manje ili vie ukraen razliitim arhitektonskim lanovima: gejzonom, simom, konzolama, zupcima, itd. U lunom sistemu pokrivanja arh. objekata, umesto arhitrava pojavljuju se luci izvedeni od lomljenog ili tesanog kamena ili vetakog gradiva (erpi, opeka). Spojnice pojedinih kamenova u tome sluaju su zrakaste prema centrima luka. Umesto sistema horizontalnih kamenih greda i ploa koje po prvom nainu obrazuju tavanicu, kod lunog sistema prostor je pokriven svodom, slino izvedenim kao i sam luk. Najei oblici svodova koji se pojavljuju su: poluobliast, kupolast i krstat svod. Meutim, do rimske arh., sem u Mesopotamiji, svoenje je vreno na primitivan nain isputanjem horizontalnih slojeva ploastog kamena, kao kod luka. Od najstarijih vremena ovek je rado ukravao svoje arhitektonske konstrukcije; dekoracija je uostalom roena pre arh. Bilo je epoha, kad su razliiti arh. oblici bili prenatrpani razliitim ukrasima. U tim ukrasima - ornamentima - Ovek je najradije podraavao prirodu koju je imao za ugled u svojoj okolini. Postali su tzv. biljni ornamenti koji predstavljaju na razliite naine stilizovane pojedine biljke, stabljike, lie, cvee - naroito: lotos, papirus, palma u Egiptu, akantus u Grkoj, hrastov i lovorov list kod Rimljana. Jo pre stilizovanja biljke pojavljuju se geometrijski oblici kao ukrasi pojedinih arh. delova: crte, krugovi, spirale, cik-cak linije itd. Zatim je lik ivotinje impresionirao umetnikovu uobrazilju i pojavljuju se prvo gravure a zatim bareljefi pa najzad i puni reljefi razliitih ivotinja, pa potom i oveka. Dekoracija i plastina umetnost najee su u slubi same arh., njoj su podreene i stvorene jedino da arh. oblike i mase iive i ukrase. Isto tako i boja je u svima starim arh. imala svoju odreenu funkciju. Stari umetnici rano su ve opazili da pod jakim junjakim suncem, kamen, pa ni gravirani ukrasi na njemu, ne daju dovoljno izraza arh. oblicima. Bojenjem tih oblika, a naroito ukrasa, postizani su eljeni efekti pogotovo tamo, gde je trebalo pojedine delove istai ili odvojiti od pozadine. Ali najvie je bojenje dolazilo do izrazaja u arhitektonskoj obradi enterijera, unutranjosti prostorija.ARHITEKTONSKI PARAMETRI Naziv za veliine, mere veliine, jedinice ili merne karakteristike koje se nalaze unutar jedneog sloenog arh. ili urban. oblika i koje ga odreuju, nezavisno od drugih uticaja. U arh. , posebno u urbanizmu, osnovni parametri koji odreuju jedan sistem pre svega su funkcionalni parametri: saobraajni (eme kretanja), istorijski (istorijsko graditeljsko naslee), geografski, ekonomski, socioloki i dr.ARHITEKTONSKI PRIKAZ (nem. Architekturdarstellung) Prikaz graevine ili delova graevine i unutranjeg prostora putem sredstva arhitektonske slike i grafike (v. arhitektonska slika, arhitektonsko slikanje), pomou arhitektonskog plana ili u obliku plastinog modela (maketa).ARHITEKTONSKI PROGRAM, PROJEKTNI PROGRAM Predstavlja osnovu za projektovanje jednog arhitektonskog objekta. Arhitektonski program sadri: osnovne podatke o lokaciji i samom objektu ( orijentacija, veliina, hidrometeoroloke karakteristike lokacije, geomehanike karakteristike tla itd. ), sadraj i funkcije prostornih celina novog objekta ( ulaz, hol, dnevni boravak, spavanje itd. ) sa traenim nivoom obrade prostora i potrebnim povrinama. Arhitektonski program sadri i osnovne konstruktivne karakteristike novoprojektovanog objekta. U urbanistikom smislu, program predstavlja osnovne smernice prostornog razvoja i planiranja razvoja jedne urbane celine. ARHITEKTONSKI PROSTOR Od vremena najstarije afirmacije ljudskog drutva pa do dananjeg dana ovek se slui na razliite naine definisanim prostorom kao okvirom za veinu manifestacija svoje ivotne aktivnosti. Zbog naina proizvodnje (lov) i retke naseljenosti u najstarijoj fazi razvoja ljudskog drutva, ovek se zadovoljava prirodnim zaklonjenim prostorima. Prelazom na vii oblik proizvodnje stoarskog a potom i ratarskog tipa pojavljuje se prva potreba stvaranja zatienog prostora na odredjenom, veim delom otvorenom nizinskom podruju. Daljnji razvoj dovodi do potrebe izgradnje stabilnijih prostora za obitavanje, koji su osigurani od naglih poplava. Tako nastaju razliiti tipovi normalnih nadzemnih prostora nastamba. Poveanje gustoe naseljenosti kao i nastala nesigurnost uslovili su organizaciju izgradnje naselja na prirodno zatienom terenu, kao i zatitu naselja izgradnjom odbrambenog bedema. Time nastaje vii oblik formiranja zatvorenog urbanog prostora unutar odbrambenih kontura naselja. Velika je panja posveivana problemu prostora u arh. teoriji. A.p. pre svega treba shvatiti kao pojam koji se odnosi na sve aspekte i manifestacije prostora unutar arhitektonskog oblika. Bruno Zevi, tako, definie arhitekturu kao umetnost prostora, ali on zaboravlja da definie stvarnu prirodu tog prostora, o kome govori. Za njega je prostor jedan ravnomerno rasprostranjemi materijal koji se moe modelovati na razne naine. Mnoga istraivanja bila su obavljena ba na takvoj postavci; kao dokaz za to mogu se navesti na pr. dela Paula Frankla, A.E. Brinkmanna i Paula Zuckera. Siegfried Giedion je verovatno teoretiar koji je najvie doprineo aktuelizovanju koncepcije prostora. On u svojoj knjizi Prostor, vreme i arhitektura stavlja problem prostora u samo sredite razvoja savremene arh., a u svojim kasnijim delima on predstavlja istoriju arh. kao niz uzastopnih razliitih prostornih koncepcija. On u stvari razlikuje tri osnovne koncepcije. Prva koncepcija a.p. se bavi emanacionom snagom volumena, njihovim meusobnim odnosima i njihovim uzajamnim delovanjem. Ovim se obuhvata i egipatski i grki arhitektonski razvoj. Obe ove arh. razvijaju se u polje, iz volumena. Druga koncepcija a.p. nastaje poetkom Iiv., zajedno sa kupolom Hadrijanovog Panteona. Od tog doba pa nadalje, koncept a.p. se skoro nije mogao odvojiti od koncepcije izdubljenog unutarnjeg prostora. Trea koncepcija a.p., jo uvek u povoju, bavi se pre svega odnosom i uzajamnim delovanjem unutarnjeg i spoljanjeg prostora. Juergen Joedicke raspravnla o a.p. koji polazi po njemu od aksioma da se zgrada sastoji od prostora, to je dokaz da arhitektonski prostor postoji (!). Ali on ipak neto kasnije kaze: Mi mozemo govoriti o arh. prostoru kao iskustvenom prostoru, dalje arhitektonski prostor je vezan za oveka i za njegovo opaanje. Iz toga sledi i njegov logini zakljuak: Prostor je zbir uzastopnih opaanja mesta.ARHITEKTONSKI SISTEMI Naini grupisanja arh. elemenata, prostornih jedinica, elija i dr. unutar celina koje su odreene pravilima grupisanja: kompozicionim, konstruktivnim, funkcio,alnim, vizuelnim i dr.ARHITEKTONSKI SOFTWARE Naziv za nematerijalne elemente jednog arhitektonskog objekta ili arh. uopte, koji nisu neposredno vidni ili dostupni. A.s. predstavlja onaj segment jednog objekta koji nije mogue videti golim okom, ali ga je mogue sagledati u okviru nematerijalnih karakteristika objekta. Ova strana arh. objekta praktino nikad i ne moe izai izvan okvira mitolokog miljenja, ak ni u najmodernijim arhitektonskim poduhvatima dananjice. Primera radi:svaka paljivo proporcionisana fasada podrazumeva izvesnu imanentnu aritmloku sadrinu pitagorejskog, to e rei numeriko-mitolokog tipa, a to vai i za svaki detalj. ak i najbedniji arhitektonski rezultat naeg savremenog sveta, uvek u sebi sarzi jednu ma i najprimitivniju aritmoloku ili pseudoaritmoloku shematu.ARHITEKTONSKI STILOVI Ako posmatramo posledice oveijeg opteg i drutvenog razoja, kao njegove borbe kroz ceo tok istorije oveanstva, opaziemo u svima njegovim manifestacijama: u drutvenim odnosima, u privrednoj radinosti, u optoj kulturi, u umetnosti, stalan uspon, progresivno kretanje koje e tu i tamo trenutno biti zaustavljeno, da se zatim nastavi, esto, sa jaim poletom. U arh. ovo stalno i progresivno kretanje izraeno je meusobnom povezanou nicanja, razvoja i umiranja pojedinih stilova. Ove se pojave stalno nadovezuju i kroz ceo tok istorije pouavaju nas na najizrazitiji nain osvima karakteristikama jednog drutva jedne odreene epohe i odreenog podneblja. Jasno je, ukoliko su ti stilovi originalni, da se u istim epohama a kod razliitih naroda oni pojavljuju razliiti i u oblicima i u jaini svoga umetnikog izraavanja. Ova razlika je uvek u odnosu na bitne karakteristike tih naroda i u odnosu na ostale uticaje koji deluju na arh., a o kojima smo ranije govorili. Najvee epohalne promene u kulturi oveanstva koje se u umetnostima karakteriu stilovima, nastaju najee posle velikih dogaaja, koji ostavljaju jasan trag u istoriji itavih delova sveta. Istorija nam u tome pogledu prua dosta dokaza: sve epohe od umetnikog znaaja tesno su vezane sa raanjem novih civilizacija ili novih religija, sa epohama velikih drutvenih evolucija i tehnikih pronalazaka, sa stvaranjem novih drava, posle znaajnih revolucija itd. Ako stilove u arh. posmatramo sa umetnike take gledita, zakljuiemo da istorija arh. ne poznaje stvaraoce stilova, jer stil nije delo jednog umetnika. Pojedini umetnici modu imati svojstven nain izraavanja umetnosti. manir, ili, ako grupa umetnika izraava jednu umetnost na isti nain i ako je taj nain izraavanja prihvaen ukusom epohe, pojavljuje se kola; ali sve to jo nije stil. Katkad su, meutim, manir i kola etape kojima prolazi umetnost do svoje kristalizacije u stil. U svojoj sutini, manir u arh. je plod razraivanja jednog, ve postojeeg stila na svojstven nain umetnika, ija je umetnost pod nekim posebnim uticajem, a najee pod uticajem mode. Moda je obino izraz ukusa drutva u relativno kratkom periodu vremena. Ukus generacije se menja i sve to je stvoreno u arh. jedino pod uticajem ukusa jedne kratke epohe, a nije proeto pravom umetnou uslovljenom materijalnim i kulturnim razvojem drutva, ne sadrzi dovoljno izrazajnih komponenata koje bi takvom delu mogle dati virtalnost jednog stila. Ako obuhvatimo pogledom arh. itavog doba oeanstva, prolazne mode se gube i ustupaju mesto samo iskristalisanim stilovima koji su u svojim epohama u potpunoj meusobnoj harmoniji u umetnosti, u muzici, knjievnosti i uvek u odnosu i ravnotei sa istorijskim i materijalnim uslovima. U Starom veku pojedine civilizacije su nam ostavile znaajne arh. sa snanim umetnikim karakterom. Neke od tih arh. su pod razlim uslovima evoluirale u vie disparatnih stilova koji su, u topografskom i u vremenskom prostoru zraili na mnoge druge arh. raznih pokrajina sveta. Iz takvih stilova su se razvile i osnovne teorije arh. sa svima njenim pravilima i zakonima. Najistaknutija meu arh. Starog veka, nesumnjivo je grka, koja raa tri specifina i originalna stila, gde su koncentrisane sve odlike arh.: izrazitost oblikovanja prostora, loginost konstrukcije, harmonija masa, obrada detalja, stilizacija ukrasa. Rimska arh. takoe zauzima zavidno mesto u istoriji, ali se ne moe porei njen eklektian karakter, naroito u razvoju njenih stilova. Egipatskoj arh. esto se takoe pripisuje stvaranje vie stilova usled nekoliko razliitih oblika egipatskih stubova. Ali, iako je obrada stubova vaan element u odreivnju stila, ona nije i jedini. Osnovne karakteristike raznih stilova u egipatskoj arh. se ne mogu dokazati. Meutim, dorski, jonski i korintski stilovi u grkoj arh. obeleeni su jasnim granicama. Kod njih oseamo, vidimo i divimo se uvek jednoj jedinstvenoj - grkoj arh., koja nam jasno ispoljava staru jelinsku naprednu kulturu, izraenu u savrenim proporcijama i harmoniji. Sva tri grka stila poivaju na vrstim temeljima koje su sagradili novi drutveni odnosi ove epohe, gde je pokuano da se sloboda oveka i podreenost jedinke celini, smatra kao osnovni uslov razvoja drutva. Sva tri grka stila nikla su iz nove konstrukcije koja se razvila, kako u pogledu radno sposobnih snaga, tako i samog gradiva; a u pogledu same umetnosti, u svima gr. stilovima provejava oseaj starih Grka za muziku i poeziju, oseaj ritma, oseaj lepoga. Kod Rimljana originalnost umetnosti u samom poetku trpi usled njihovog neposrednog dodira sa svima narodima tada poznatog sveta. Stare kulture i stare umetnosti morale su impresionirati nove osvajae, a pogotovu je grka arh. bila toliko jaka, da je nadivela politiku nezavisnost Jelade. No, iako su rimske graevine stilski sline grkim, novi drutveni odnosi i nove potrebe stvorile su nove metode rada koj, potpomognute ekonomskim usponom drave, ostvaruju nov i zavidan napredak u istoriji arh. Starog veka. Rimski stilovi nam govore o osobinama drutva koje je, u uzvitlanom periodu oveanstva, proeto idejama politike i vojnike nadmonosti i zavojevanja svetom. Rimska arh. u sistemu svoje konstrukcije nosi jasan ig robovlasnikog drutvenog sistema, a u svome oblikovanju i zadacima jasno ispoljava svoju potpunu zavisnost vladajuim klasama i dravi. Hram kod Rimljana ustupa mesto profanoj arh. koja ostvaruje nove i velianstvene programe i izgrauje raznovrsne arh. spomenike, koji e, mnogo vekova docnije, znatno doprineti novom usponu arh. umetnosti u Renesansu. Ma koliko da su znaajne i originalne arh. koje e se stvarati na razvalinama Starog veka, ipak je neosporno da je Stari vek poloio temelje razvoju svih arh. sveta. U narednim epohama naroito je izrazit Srednji vek u poreenju drutvene strukture i obiaja, predrasuda, materijalnog i duhovnog ivota oveka sa umetnou i arh. tog doba. Nova religija u poetku potpuno vlada ovekom; svakanjegova delatnost je pod nadzorom crkve. Atinska sloboda duha nepostoji; u pojedinim epohama ona je bila zabranjena pod kaznom smrti na lomai. Pored religije i zajedno sa njom feudalni drutveni sistem namee svoje zakone i potrebe i daje opti pravac razvoja celokupnog materijalnog i kulturnog razvitka epohe, pa i razvitka umetnosti ovoga doba. ovek je pvuen u sebe, narod je jo uvek poluroblje, no teko i vlastelinu ako se usprotivi crkvi. Ovakvi uslovi ivota morali su imati uticaja na sve grane umetnosti pa i na arh. Ali, materijalne potrebe i nove drutvene suprotnosti, zahtevaju i nove metode rada i raaju nove arh. programe. Tradicija je odbaena i u hrianskom drutvu nema mesta ni jelinskom hramu ni rimskom amfiteatru. Grade se hramovi prema potrebama nove religije, podiu se zamkovi i kule, tvrave sa opkopima i pokretnim mostovima, a te tvrave, zbog slabe bezbednosti, nagomilavaju unutar svojih zidina gusto izgraene viespratne stambene zgrade u tesnim i mranim ulicama. Profana arh. evoluira na temeljima nove drvene konstrukcije, dok crkvena, sa kamenom i opekom oblikuje velianstvene monumente sa ciljem da svojom privlanou obezbedi novoj religiji vostvo i prevlast. Svi arh. stilovi koje nam je Srednji vek ostavio: staro-hrianski i vizantijski, romanski i gotski, pa i islamski, verno karakteriu svoje doba i narode, pruajui nam nov dokaz da je stil u arhitekturi odraz zivota jedne epohe, ili skup karakteristika materijalne i duhovne kulture jednog doba. Ako bacimo pogled na Novi vek, opaamo potpuno razliitu sliku: ovek je osloboen mnogih ranijih predrasuda; dogme religije nisu vie toliko stroge; drave su ureenije, bezbednost vea, duh slobodniji, feudalizam se postepeno gasi ustupajui mesto novim klasnim suprotnostima. Razvijaju se gradovi i takmie meu sobom: gradsko zanatstvo postaje znaajan faktor u ekonomskom razvoju drutva. Otkrie Amerike prua nove mogunosti trgovini i bogaenju; pronalazak tamparije pomae intenzivnijem rasprostiranju kulture. Svi ti uslovi menjaju fizionomiju drutva u kome se kristalie jedan nov, burzoaski sistem. Meutim, nova arh. buroazije u povoju, nije mogla da se razvije u potpuno originalnu umetnost. Za svoje nove koncepcije u odnosu na tenje graanskog drutva, koje su u izvesnoj meri sline onima kod Rimljana, buroaska arh. prihvata stilske elemente iz rimske umetnosti. Nastupa nova epoha u arh. obelezena stilom Renesansa , koja oivljuje posle hiljadu godina oblike rimske arh. Ipak se ne moe smatrati da epoha Renesansa oznaava doba dekadencije niti ak doba zastoja u evoluciji arh. Naprotiv, iako su arh. elementi rimski, koncepcija oblikovanja je nova, u skladu sa steenim iskustvom i u odnosu na nove potrebe drutva i na njegove materijalne mogunosti. Graanske kue, vile, palate i crkve, prihvatajui rimske oblike, poivaju na temeljima nove kompozicije, koja, u progresivnom toku razvoja svih delatnosti ovoga doba, sadri sva preimustva koja je arh. stekla u toku Srednjeg veka. Bri napredak civilizacije, otrije suprotnosti u drutvenim odnosima i njihova borba, predstavljaju jae strujanje u evoluciji arh. Pojavljuju se nove epohe u graanskoj arh. obeleene stilom baroka u Italiji i Nemakoj i rokokoa u Francuskoj. Ali ukoliko ee dolazi do promena u umetnosti, a naroito u arh., to je ona vie sputana u svome usavravanju: epoha postaje kratka za kristalizaciju jednog stila. Promene u drutvenom ureenju ili ukusu pojedinih naroda odrazavaju se u arh., ona ih izrazava i obelezava. Ne ukoliko nema materijalnih komponenata za ostvarenje originalne umetnosti, utoliko lake, u tim epohama, arh. podleze podrazavanju prolosti. To opravdava pojavu neoklasinih stilova u kojima se pokuava obnova grke i egipatske arh. a zatim nove gotike, novog baroka, nonog renesansa, koji kroz ceo XIXv. pokazuje lutanje arh. stvaralatva. Usavravanje pozitivnih nauka i epohalni pronalasci na polju tehnike stvaraju revoluciju u kulturi oveanstva. Pod impulsom progresivne evolucije tehnike i razvoja industrije nastupaju nove drutvene suprotnosti koje u svojoj znaajnoj borbi nameu arh. nove zadatke. Arh. kapitalistikog drutva od poetka Xxv. pokuava, u konstruktivnom pogledu, da raskine sa svim tradicijama prolosti. Pojavljuju se nove konstrukcije i nove mogunosti u odnosu na novi gra. materijal, armirani beton i elik. Iskoriavajui preimustva nove konstrukcije a u tenji za to veom eksploatacijom zemljita u gradovima, podiu se oblakoderi i visoki blokovi zgrada, poglavito za stanovanje i za industriju. U umetnikom pogledu, u odnosu na samu konstrukciju i materijal, arh. pokuava da ravnim povrinama i masama postigne nove harmonijske efekte i da ostvari nove arh. stilove. Preterano iskoriavanje zemljita u gradovima ubrzo je pokazalo negativne rezultate kako u higijenskom pogledu tako i u estetskom i umetnikom. Ovo je doprinelo, da se ve krajem prve etvrtine Xxv. pokuava povezivanje arhitektonskog stvaranja sa modernim urbanistikim principima, tako da savremeno doba obeleava nov pravac arh. delatnosti nerazdvojan od projektovanja samih gradova. Iz svega se moe zakljuiti, da je stil u arh. skup razliitih karakteristika itave epohe, kroz koju se kao nit provlai jedna ista umetnika zamisao. Ukoliko je umetnost jedne epohe u boljoj ravnotei sa optim materijalnim razvojem drutva, utoliko e arh. te epohe biti savrenija i njen stil istiji i snaniji. Takav stil due ivi jer snagom svoje umetnosti jae impresionira oveka i titi ga od prolaznih senzacija mode. Da bi se kritiki posmatrali arh. spomenici i da bi se mogli razumeti razliiti stilovi u arh., potrebno je, pored poznavanja kulture drutva i drutvenih odnosa u pojedinim epohama koje se podudaraju sa razvojem jednog stila, poznavati i pokrajinu, podneblje gde je stil stvoren. Mesyto i klima utiu na ovekove potrebe, na arh. kompoziciju i konstrukciju, a oni su komponente umetnikog stvaranja. Moe se zapaziti da se kroz itava stolea istovremeno, a pod razliitim podnebljima, razvijaju potpuno disparatne umetnosti. Na pr. oko 1000. do 200.g.p.n.e. razvijaju se arh. u Egiptu, Indiji, Kini, Grkoj i dr. i svaka stvara potpuno razliite oblike. Nesumnjivo je da je ova raznolikost u najveem delu plod razliitih kultura i drutvenih odnosa, o ijim je uticajima na arh. ve bilo govora, ali u velikoj meri na tu raznolikost utie i sama pokrajina i njeno podneblje, naroito u samoj koncepciji arh. Ukoliko meu ovim savremenim arh. i ima dodirnih taaka, ukoliko bi se naslutila ili ak opazila neka nit koja povezuje ove razne arh., ta nit je protkana jedino spoljnim uticajima jedne umetnosti na drugu. Istina je da taj uticaj moe da bude od kapitalnog znaaja za pojedine arh. koje nemaju dovoljno vitalnosti u svojoj sopstvenoj umetnosti. U Novom veku, kada su narodi imali mnogo vie dodira i u vezi sa tim i meusobnog uticaja, ipak se opaaju znatne razlike u arh. stilovima istoga doba, a u raznim pokrajinama. O ovome jasno svedoi stil renesansa u Italiji i Nemakoj, ili na pr. stil baroka u Italiji, Francuskoj i Nemakoj. Moe se govoriti o istorijskom arh. stilovima da manje ili vie odgovaraju naem dananjem ukusu, ali se ne moe kategoriki tvrditi da du pojedini stilovi lepi ili ne. Arh. se ne sme nikad ocenjivati apsolutnom merom ve jedino u odnosu na kulturu drutva u kome je stvorena. Samo na ovaj nain posmatrani, arh. spomenici prolosti mogu nam biti razumljivi i samo tako njihova umetnost moe doi do potpunog izrazaja.ARHITEKTONSKI USLOVI Arhitektura je rezultat odreenih uslova: drutva, vremena i prostora. To su, pre svega, svi oni objektivni i konkretni drutveno - ekonomski uslovi koji utiu na formiranje drutvene svesti, odnosa izmeu ljudi, nivoa i rasporeda ekonomskog potencijala, proizvodnih snaga, institucija itd. Svako drutvo ima arh. kakvu eli, moe i zasluuje da ima. Arhitektonsko delo je proizvod odreenih uslova, odreenog drutvenog programa i ugovora. Nema arhitekture van neposredne sfere drutva kao istorijske kategorije. Konfiguracija terena, vegetacija i mikroklima, prirodni uslovi i izvori energije, materijal, tradicija, mentalitet ljudi, obiaji i kultura sredine - sve su to uslovi koji uveliko odreuju lik arhitekture. Kua je kao istorijski fenomen vrlo vrsto vezana za teren na kojem je sagraena. Ona je duboko utemeljena u rodno tlo oveka koji je stvara. Ako budua dela arhitekture, osloboena