l

SAVET BANKARA lSTRANA 19. ZAPO[QAVAWE lSTRANE 22. i 23. INTERVJU: Branko @ivanovi} lSTRANA 24.

BANKE sve vi{e nude gra|a-nima, ali i studentima ko-ji otvore teku}i ra~un kod

wih, razne dodatne usluge u sklo-pu svojih paketa. Odr`avawe ra-~una staje od 149 do 700 dinara, uzavisnosti od izbora paketausluga. Svaki gra|anin mo`e daizabere proizvode koji mu najvi-{e odgovaraju, a uz to dobija idodatne pogodnosti, kao {to suni`e cene kredita ili kreditnihkartica.

Unikredit banka predstavilaje gra|anima jedinstven proizvodna na{em tr`i{tu - paket-ra~un„selektor“. Ovaj inovativni pro-izvod klijentima omogu}ava da, uskladu sa svojim finansijskim

potrebama i `ivotnim navikama,naprave idealnu kombinacijubankarskih proizvoda i usluga, ada pri tome sami odrede cenu me-se~nog odr`avawa paket-ra~una.Klijenti Unikredit banke sadaimaju mogu}nost da osnovni pa-ket-ra~un, ~ija je cena odr`ava-wa 149 dinara mese~no, upotpunesa {est dodatnih usluga i da nataj na~in kreiraju paket-ra~un„selektor“.

KAKO bi klijentima omogu}ilada isprobaju sve dodatne servisepre nego {to naprave svoju ideal-nu kombinaciju, Unikredit ban-ka je obezbedila promotivni pe-riod u kojem }e wihovo kori{}e-we biti besplatno, a koji }e tra-jati do 31. jula ove godine.

Osnovni paket-ra~un „selek-tor“ obuhvata dinarski i de-

vizni teku}i ra~un, dozvo-qeno prekora~ewe po ra-~unu, ra~un oro~enog de-pozita, ra~un {tedwe povi|ewu, debitne kartice,„dinakard“ kreditnukarticu, kao i telefon-ski servis. U okviru po-nude „selektor“, klijen-ti imaju mogu}nost dakao dodatne usluge iza-beru e-banking, m-ban-king, SMS servis,trajni nalog, putnoosigurawe i „SMSkard alarm“. Posle is-teka promotivnog pe-rioda, cena dodatnihusluga }e se kretati od50 do 80 dinara, dok }eza one klijente kojiizaberu ~etiri dodat-ne usluge najskupqabiti besplatna. Tako

}e maksimalna cena mese~nogodr`avawa paket-ra~una „selek-tor“, ukoliko se klijent odlu~iza sve dodatne usluge, iznositi449 dinara.

„GO SMART“ paket-ra~un, uz mi-nimalan tro{ak odr`avawa,klijentu obezbe|uje „dinakardinternacional debit“ ili „vizaelektron“ karticu, trajni nalog,e-banking, dopunu kredita za mo-bilni telefon, uslugu „kard tukard“, prijem novca iz inostran-stva i usluge SMS obave{tewa.

Jednako va`na je i mogu}nostdobijawa pozajmice po teku}emra~unu, kao i dobijawe ~ekova,izdavawe kreditnih kartica bezgodi{we ~lanarine uz uslugupla}awa duga na rate i izdavawefoto-kartice bez pristupne ~la-narine. Posebne pogodnosti suodobrewe kredita po ni`im ka-matnim stopama, bez tro{ka pod-no{ewa zahteva, i dodatno kodstambenih kredita bez tro{ka zaodr`avawe kredita. Klijent mo-`e izabrati sve proizvode ilivi{e wih iz paketa kako bi do-bio kombinaciju koja najvi{e od-govara wegovim potrebama.

DA bi se u potpunosti prilago-dila potrebama studenata, Pire-us banka je omogu}ila kori{}ewe

studentskog paket-ra~una „~istadesetka“ i jedinstvene evropskeomladinske platne kartice name-wene mladima izme|u 18 i 28 go-dina sa statusom studenta. Ovajpaket-ra~un ~ini skup savreme-nih bankarskih proizvoda iusluga i podrazumeva „dinakardinternacional“ debitnu karticuza pla}awe i podizawa novca na{alterima banke i bankomatima,e-banking, aktivni i pasivniSMS, trajni nalog, SMS dopunukredita za mobilni telefon,prijem novca iz inostranstva,kao i uslugu „kard tu kard“ zatransfer novca s jedne na drugu„dina“ karticu. U okviru paketa

u ponudi je i „viza elektron“ kar-tica za onlajn kupovinu. Za otva-rawe ra~una potrebni su indeksi li~na karta, a odr`avawe pa-ket-ra~una je besplatno.

Evropska omladinska platnakartica Pireus banke „dinakardinternacional“ je jedinstvenadebitna kartica namewena mla-dim qudima od 18 do 30 godina.Ova kartica, osim platne funk-cije, korisniku obezbe|uje i mno-

gobrojne popuste prilikom kupo-vine kod trgovaca s kojima orga-nizacija „Evro 26“ ima ugovor osaradwi.

Kartica se mo`e koristitikao platna ili identifikacio-na. Benefit funkcija kartice nu-di mladima pogodnosti kao {tosu: popusti u autobuskom, voznomi avionskom saobra}aju, popustina razli~ite kulturne i sportskesadr`aje, robu i usluge, me|una-rodno putno osigurawe na godi-{wem nivou, kao i mnoge drugepogodnosti. Jedini uslov za do-bijawe kartice jeste otvoren ra-~un u Pireus banci.

SOSIJETE `eneral banka nudipakete ra~una: „klasik“, „prak-tik“, „presti`“ i „lajk“. Svakiod wih napravqen je tako da mo-`e da odgovori na svakodnevnepotrebe klijenata i svaki sadr`i„so`e benk hom“ - elektronskobankarstvo koje omogu}ava uvid ustawe i promene po ra~unima,transakcije i pla}awe bez ~eka-wa u redu, i „vokaliju“, govornisistem uz koji jednostavno, tele-fonskim pozivom, mo`e da se sa-zna stawe na ra~unu, izvr{i pre-nos sredstava po teku}im i {ted-nim ra~unima i obavi kupovinavalute.

Sistem „mobilija“ omogu}avada se proveri stawe na ra~unu pu-tem SMS-a i, ukoliko klijent to`eli, mogu}nost dobijawa obave-{tewa o izvr{enim transakcija-ma platnim karticama. Tako|emo`e da se aktivira trajni nalog,uz koji klijent mo`e da pla}a ra-~une EDB-a, JKP „MedijanaNi{

„, „Infostana“, „Telenora“,

„Telekoma“ i „VIP mobajla“ bez

odlaska u banku. Uz ovaj paket„ide“ i li~ni bankar koji }e od-govoriti na sve potrebe klijenta.

Paket „so`e klasik“, pored na-vedenih usluga, po izuzetno po-voqnoj ceni mese~nog odr`avawanudi i dinarski teku}i ra~un,„dinakard“ debitnu karticu kojaomogu}ava podizawe gotovine nabankomatima i pla}awe robe iusluga na velikom broju prodaj-nih mesta u zemqi... n

[alter dobio „konkurenciju“„INDEKS“ paket-ra~un namewen je mladima od 18 do 27 godina, i zato je mak-simalno prilago|en wihovim potrebama i na~inu `ivota - navode u KrediAgrikol banci. - U sklopu ovog paketa dobija se i niz usluga koje omogu}avajubrzo i samostalno bavqewe finansijama, bez potrebe odlaska do filijalebanke. SMS obave{tewa sti`u na broj telefona za svaku promenu na ra~unu,e-banking omogu}ava upravqawe sredstvima od ku}e sa svog ra~unara, am-banking tu opciju prenosi na mobilni telefon. Pomo}u aplikacije na mo-bilnom telefonu, na potpuno bezbedan na~in, sa bilo kojeg mesta mo`e se pro-veriti stawe na ra~unu, platiti neka obaveza i uraditi sve ono za {ta je bi-lo uobi~ajno da se ode do {altera banke.

[to boqe ocene u indeksuONO {to je naro~ito va`no jeste to da se kroz ovaj paket, a uz vredan rad, zna-~ajno mo`e olak{ati finansirawe studija. Naime, Kredi Agrikol banka rodi-teqima studenta s paket-ra~unom „indeks“ odobrava kredite za pla}awe {ko-larine s kamatnom stopom koja se smawuje ukoliko je prosek ocena u indeksu ve-}i. Na ovaj na~in se studenti koji su postigli dobre rezultate nagra|uju i sti-muli{e se wihovo finansijski odgovorno pona{awe od samog po~etka nezavi-snog `ivota.

Mali tro{ak, velike prednostinn

Foto A. Stevanovi}

18 NOVOSTI • Ponedeqak, 13. maj 2013.

Odli~noposlujuKOMPANIJA „Tetra

Pak“, svetski lider u proi-zvodwi re{ewa za preradu ipakovawe hrane, ostvarila jetokom 2012. godine neto pri-hod od prodaje u iznosu od11,16 milijardi evra. Ovajrezultat predstavqa porastprihoda za 4,3 odsto u odnosuna 2011. godinu u uporedivimokolnostima.

- Prodajom re{ewa za pa-kovawe hrane kompanija jeostvarila neto prihod od9,87 milijardi evra za godi-nu dana, ~ime se prihod uve-}ao za 4,2 odsto u pore|ewu sa2011. godinom. U 2012. „TetraPak“ je nastavio da ula`e uobjekte kako bi boqe podr-`ao aktivnosti svojih klije-nata u razli~itim delovimasveta. U 2012. „Tetra Pak“ jepredao vi{e od 173 milijar-de pojedina~nih paketa kojekoriste vode}i svetski proi-zvo|a~i hrane i pi}a kako biisporu~ili vi{e od 77 mili-jardi litara mleka, sokova,nektara i drugih proizvoda -rekao je Denis Xonson, pred-sednik i izvr{ni direktorkompanije.

Tokom istog perioda od12 meseci, kompanija je is-poru~ila 505 novih ma{i-na za pakovawe, 1.971 jedi-nica za preradu i distri-buciju, 1.721 komada opremeza distribuciju. „TetraPak“ trenutno ima 42 proi-zvodna pogona za ambala`ui zatvara~e, od kojih se je-dan nalazi u Gorwem Mila-novcu, 16 tehni~kih centa-ra za obuku... n D. M.

S TIPENDIJSKOosigurawe je vrsta`ivotnog osigurawa

koje predstavqa kombina-ciju osigurawa i {tedweza budu}e {kolovawe decei mogu}e ga je ugovarati donavr{ene 19. godine dete-ta. Ovu vrstu osigurawamogu ugovarati roditeqi,ro|aci i prijateqi, daklesvi koji `ele da doprinesukvalitetnom obrazovawudeteta.

Osigurawe se mo`e orga-nizovati tako da vi{e oso-ba u~estvuje u upla}ivawupremije osigurawa, a dajedna osoba zakqu~i ugovorsa osiguravaju}im dru-{tvom. Stipendijsko osi-gurawe je posebna vrstaosigurawa kojim }ete, poisteku perioda pla}awapremije u dogovorenom ro-ku, svojoj deci obezbeditisigurne mese~ne prihode ubudu}nosti u dogovorenomiznosu. Pritom sami bira-te koliko dugo }ete upla-

}ivati premiju, a zatim iperiod trajawa isplate.

U SLU^AJU smrti osigura-nika u toku pla}awa premi-je, osiguravaju}e dru{tvopreuzima obavezu pla}awapremije do kraja ugovorenogroka i obezbe|uje isplatustipendije po isteku rokaosigurawa, tako da su va{a

deca u svakom slu~aju fi-nansijski obezbe|ena.

Ovo osigurawe mo`e po-kriti tro{kove {kolarine,kwiga, stanovawa i boravkau drugom gradu ili ino-stranstvu tokom studija,studijska i druga putovawai druge potrebe deteta kadapostane punoletno. Isplata

stipendije ne zavisi oduspeha u {koli niti od iz-bora fakulteta, i ne ukidase ni ako dete odlu~i da na-pusti studije!

PREMIJA se pla}a premaunapred dogovorenoj dinami-ci: mese~no, tromese~no, po-lugodi{we ili godi{we.Pla}awe je uplatnicom, pre-

nosom sredstava sa ra~una,administrativnom zabranomili trajnim nalogom banci.

Raspitajte se koja osigu-ravaju}a dru{tva nude ovuvrstu osigurawa i pod kojimuslovima. Uporedite uslo-ve, a potom odaberite ponu-du koja najvi{e odgovara va-{im potrebama. n

Va`an svaki detaqPRE nego {to potpi{ete ugovor, obavezno pitajte sve {to ne razu-mete. Va`no je da znate koja su va{a prava, ali i obaveze. Prava iobaveze proisti~u iz ugovora koji zakqu~ujete sa osiguravaju}imdru{tvom.

Sigurni prihodi

RAJFAJZEN lizingd.o.o. Beograd osno-vali su zajedni~kim

ulagawem Rajfajzen ban-ka a.d. Beograd i Rajfaj-zen lizing interne{nelGmbH, ~lanice Rajfajzenbank interne{nel, jedneod vode}ih bankarskihgrupacija u sredwoj iisto~noj Evropi. Poslo-vawe u Srbiji zapo~eo je

2003. godine, pro{iriv-{i spektar usluga kojepru`a Rajfajzen grupaci-ja na srpskom tr`i{tu,kako za pravna, tako i zafizi~ka lica. Ove godi-ne, Rajfajzen lizing saponosom proslavqa dece-niju uspe{nog poslovawana srpskom tr`i{tu.

Kao jednu od pionir-skih kompanija na srp-skom tr`i{tu u lizingindustriji, Rajfajzen li-zing odlikuju visoki po-slovni standardi, gra|e-

we dugoro~nih odnosa saklijentima i vrhunskikvalitet proizvoda iusluga. Zahvaquju}i kon-stantnom razvoju koji jebele`io iz godine u go-dinu, Rajfajzen lizing je,uprkos izazovnom eko-nomskom okru`ewu, u-speo da odr`i jednu odvode}ih pozicija na tr-`i{tu.

POSEBNA pa`wa posve-}ena je razvoju partner-skih odnosa sa mre`omnajzna~ajnijih dilera,kao i razvijawu strate-{ke saradwe sa najproda-vanijim automobilskimbrendovima u Srbiji. Za-vidne rezultate Rajfaj-zen lizing posti`e i usegmentu finansirawa{irokog spektra opremesvih vode}ih proizvo|a-~a, prvenstveno u obla-sti gra|evinskih ma{i-na, prerade, prehrane... n

Visokistandardi

NOVOSTI • Ponedeqak, 13. maj 2013. 19

NBS UKAZUJE NA TO KOJI JE KREDIT NAJPOVOQNIJI

PRE nego {to seodlu~ite da li }eteuzeti kredit, pa-

`qivo razmotrite va`nostpotrebe koju `elite da fi-nansirate na ovaj na~in.Brzopleta i nepromi{qe-na odluka o zadu`ivawumo`e dugoro~no da optere-ti va{ ku}ni buxet.

Ukoliko se, ipak, odlu~i-te da uzmete kredit, imajte uvidu da u ponudi banaka po-stoje razli~ite vrste kredi-ta, zbog ~ega treba dobro darazmislite i raspitate se{ta vam se nudi i {ta najvi-{e odgovara va{im potreba-ma. Od svake banke mo`etezatra`iti obrazac „osnovnipodaci o kreditu“ za ̀ eqenuvrstu kredita i wihovim po-re|ewem lak{e odlu~iti{ta je za vas najpovoqnije.l Uporedite uslove pod

kojima razli~ite banke nudekredite.

NAJLAK[I na~in da upore-dite uslove pod kojima ra-zli~ite banke nude kreditei da donesete odluku kojaodgovara va{im potrebamajeste da uporedite efektiv-

ne kamatne stope (EKS).Ukoliko je efektivna ka-matna stopa na godi{wemnivou ni`a, kredit je jefti-niji. Napomiwemo da jeEKS merilo cene kreditasamo ukoliko se upore|uje

zadu`ivawe u istoj valuti.Imajte u vidu da kod kredi-ta s razli~itim periodimaotplate, visina anuiteta(rate) ne predstavqa pravipokazateq cene kredita.

Kredit sa du`im rokom ot-plate mo`e imati ni`i iz-nos mese~nog anuiteta, ali tone zna~i da je i ukupna obave-za po tom kreditu ni`a. Pripore|ewu uslova, uporedite itro{kove u vezi s proizvodi-ma koji se „nude u paketu“, ne-zavisno od toga da li su vampotrebni (npr. platne karti-ce) i {to nisu obuhva}eniefektivnom kamatnom sto-pom. Naro~ito obratite pa-`wu na mogu}nost da bankajednostrano izmeni odredbeugovora, kao i da li su preci-zno utvr|eni uslovi pod ko-jima banka to mo`e da u~ini.l O ~emu treba da vodi-

te ra~una prilikom uzima-wa kredita.

Pre podno{ewa zahtevaza dobijawe kredita, u ban-ci treba proveriti:

n Kolika je efektivna ka-matna stopa i koje su sve nak-nade ukqu~ene u obra~unEKS.n Naknade koje su ukqu~e-

ne u obra~un EKS, izuzev no-minalne kamatne stope, pla-}ate banci uglavnom u peri-odu do odobravawa kredita,odnosno zakqu~ivawa-pot-pisivawa ugovora o kreditu.n Da li je nominalna ka-

matna stopa fiksna ilipromenqiva.n Da li banka obra~una-

va interkalarnu kamatu, iu kom procentu.n Utvrditi ukupan iz-

nos kamata i naknada koje}ete platiti banci.n Da li je, i u kojoj valu-

ti, kredit indeksiran.n Koje devizne kurseve

banka koristi prilikom

odobravawa kredita, a kojeprilikom vra}awa kredi-ta, odnosno pla}awa anui-teta (rate).n Kakva sredstva obezbe-

|ewa (hipoteka, zalog, meni-ca...) su potrebna za dobija-we kredita, i koliki su tro-{kovi po osnovu dobijawaneophodne dokumentacijekoju banka tra`i, kao {to sutro{kovi procene vredno-sti nepokretnosti i pokret-nih stvari, premije osigura-wa ili druge naknade u vezisa sredstvima obezbe|ewakredita, upisa u registarkod nadle`nog organa, pri-bavqawa izvoda iz zemqi-{nih kwiga, pribavqawauverewa, potvrda, dozvola ire{ewa nadle`nih organa,Kreditnog biroa...n Da li je kredit sa u~e-

{}em ili depozitom.n Da li banka zadr`ava

pravo da uradi izmenuodre|enih uslova kreditanezavisno od voqe klijenta,kao i koje uslove mo`e damewa i u kojim situacijama.n Da li je ugovorom

predvi|ena prevremena ot-plata kredita, odnosnosmawewe glavnice, i kakvisu uslovi u tim slu~ajevima(kada se ona mo`e izvr{i-ti, da li se vr{i prera~unredovne kamate zbog prome-ne perioda otplate kreditai da li i u kom procentu senapla}uje naknada za pre-vremenu otplatu, odnosnoobra~un ostatka duga). n

Sve zavisi od prihodaPOTREBNO je da razmislite o tome koliko iznose va{i ukupniprihodi a koliko rashodi na mese~nom nivou, i da procenite dali }ete i kasnije biti u mogu}nosti redovno da izmirujete svojeobaveze, naro~ito kod ugovora kod kojih mo`e do}i do promeneuslova otplate kredita (npr. varijabilna kamatna stopa).

Mnogo razmi{qaj, jednom odlu~iOdmah

na ra~unKAO zvani~ni agent

Vlade Republike Srbije,Eurobank a.d. Beograd oba-vi}e isplatu obveznica poosnovu stare devizne {ted-we koja dospeva od 31. maja2013. godine.

U `eqi da procedururaspolagawa sredstvimadospelih obveznica Repu-blike Srbije po osnovustare devizne {tedweu~ini {to jednostavni-jom i br`om, ova bankavlasnicima obveznicapru`a i specijalnu po-godnost - davawe nalogaza prenos dospelih obve-znica na {tedni ra~un,~ime klijenti {tede vre-me i ostvaruju dodatniprihod.

[tedni ra~un predsta-vqa odli~an izbor za kli-jente koji `ele da im je no-vac uvek na raspolagawu,~ime ujedno mogu da ostva-re dodatni prihod poosnovu kamate na polo`e-nu {tedwu.

Svim zainteresovanimgra|anima Eurobank pru-`a mogu}nost da posred-stvom specijalne opcijeinternet stranicewww.eurobank.rs ili bes-platnim pozivom na 0800-111-144 dobiju odgovorena sva pitawa. Sve dodat-ne informacije koje se od-nose na isplatu stare de-vizne {tedwe gra|ani mo-gu da dobiju od svog li~-nog bankara. n

S. M.

INFOERSTE BANKA

REZULTATIERSTE banka je svoju bilan-snu sumu uve}ala za 13,5 od-sto, sa 80,7 milijardi dina-ra na kraju 2012. godine na91,6 milijardi dinara nakraju prvog kvartala 2013.godine.Ukupni krediti u odnosu nakraj 2012. pove}ani su za 1,4odsto, i iznose 56,4 mili-jarde dinara, dok su ukupnidepoziti pove}ani za 15,84odsto, i iznose 71,8 mili-jardi dinara. Neto dobit nakraju prvog kvartala 2013.godine iznosi 296,8 milio-na dinara, {to je za 15,1 od-sto vi{e nego u istom peri-odu prethodne godine, kadaje iznosila 257,9 milionadinara.- Erste banka nastavqa da nasveobuhvatan na~in podr`avapotrebe stanovni{tva i pri-vrede Srbije, da ostvaruje sta-bilan i zdrav rast portfoli-ja i poboq{ava finansijskirezultat - saop{tio je SlavkoCari}, predsednik Izvr{nogodbora ove banke. S. M.

„MEGLE SRBIJA“

USPEHOTKAKO je u martu 2011. godinepreuzela mlekaru u Kragujevcu,nema~ka kompanija „Megle“ be-le`i stalan rast proizvodwe uSrbiji. Kroz ulagawa u infra-strukturu i tehnologiju proi-zvodwe i tr`i{ta u iznosu odosam i po miliona evra, proi-zvodwa je za godinu dana udvo-stru~ena, izjavio je BranimirBogdan, generalni direktor„Megle Srbije“.

SAVET BANKARA

ZA skromnije letova-we u Srbiji ili ne-koj od obli`wih ze-

maqa, ~etvoro~lana po-rodica treba da izdvojioko dve prose~ne plate.Ipak, odlazak na dugo ~e-kani godi{wi odmor ne-{to je ~ega se te{koodri~emo, pa je izuzetnova`no da u banci prona-|emo pravo finansijskore{ewe koje }e nam pomo-}i da sebi i svojim naj-milijima priu{timoovaj predah, bez naglihpritisaka na ku}ni bu-xet.

Kako bi klijentimaomogu}ile finansiraweturisti~kih usluga ponajpovoqnijim uslovima,banke sa svim zaintere-sovanim agencijama u ze-mqi uspostavqaju po-slovnu saradwu, koja mo-`e ukqu~iti i pla}awekreditnim karticama najednake mese~ne rate, bezkamate i dodatnih nakna-da. Broj rata defini{eturisti~ka agencija, awihov raspon mo`e bitiod dve do 12. Ipak, gra|a-nima koji ne `ele da bri-nu o vremenu dospe}a me-se~ne rate omogu}eno je ida turisti~ke usluge pla-}aju posredstvom revol-ving kredita koji se vezu-je za veliki broj kredit-

nih kartica, a podrazu-meva izmirivawe pret-hodno ugovorene mini-malne mese~ne obaveze, uzobra~un kamate na preo-stali iznos duga.

Tako|e, u ponudi doma-}ih banaka nalaze se ipotro{a~ki krediti do-stupni u dinarima ievrima, podesni za fi-nansirawe turisti~kiharan`mana i drugihusluga, ali i gotovinskizajmovi koji se mogu ko-ristiti i u ove svrhe. n

Odgovara: Milo{ Nedeqkovi}, direktor Sektora za platne karticei direktne kanale Banka Inteze

22NOVOSTI • Ponedeqak, 13. maj 2013.

PosloviNAJBR@I PUT DO RADNOG MESTA

BEOGRAD

Poslodavac: Agencija za dizajn„Smart art“Tra`i se: Agent prodaje veb pake-taUslovi:l Sredwa {kola - ~etvrti ste-penl Po`eqno radno iskustvo umarketingu i prodajil Broj izvr{ilaca: 5l Anga`ovawe na odre|eno vre-mel Terenski radRok za konkurisawe 9. jun

Poslodavac: STR „Vip promet“Tra`i se: prodavacUslovi:l Sredwa {kola - tre}i stepenl Radno iskustvo u zanimawudu`e od 6 mesecil Broj izvr{ilaca: 2l Vrsta radnog odnosa na odre-|enol Rad u smenamal Rok za konkurisawe: 17. maj

Poslodavac: Dom za stare i negustarih lica „Elizabeta“Tra`i se: medicinska se-stra/tehni~arUslovi:

l Sredwa {kola - ~etvrti stepenl Minimum godinu dana radnogiskustval Broj izvr{ilaca: 1l Anga`ovawe na neodre|enovremel Voza~ka dozvola B kategorijel Rad u smenamal Obezbe|ena ishranal Po`eqan stru~ni ispit ililicencal Rok za konkurisawe: 5. jun

VAQEVO

Poslodavac: Dom zdravqa VaqevoTra`i se: medicinska sestra op-{teg smeraUslovi:l Sredwa {kola - ~etvrti stepenl Radno iskustvo u zanimawunije neophodnol Broj izvr{ilaca: 15l Vrsta anga`ovawa: volonti-rawel PripravnikRok za konkurisawe: 15. maj

Tra`i se: Medicinska sestra pe-dijatrijskog smeraUslovi:l Sredwa {kola - ~etvrti ste-penl Broj izvr{ilaca: 5l Pripravnik volonter

Tra`i se: medicinska sestraaku{erskog smeraUslovi:l Sredwa {kola - ~etvrti ste-penl Broj izvr{ilaca: 3l Pripravnik volonter

Tra`i se: medicinska sestra sto-matolo{kog smera

Uslovi:l Sredwa {kola - ~etvrti ste-penl Broj izvr{ilaca: 2l Pripravnik

Tra`i se: medicinska sestra sto-matolo{kog smeraUslovi:l Sredwa {kola - ~etvrti ste-penl Broj izvr{ilaca: 2l Pripravnik volonter

Tra`i se: medicinska sestrazubni tehni~arUslovi:l Sredwa {kola - ~etvrti stepenl Broj izvr{ilaca: 1l Pripravnik

SUBOTICA

Poslodavac: „Feni travel 024“Tra`i se: Referent u turisti~kojagencijiUslovi:l Sredwa {kola - ~etvrti stepenl Ugostiteqstvo i turizaml Radno iskustvo u zanimawu-minimum godinu dana u turi-sti~koj agencijil Broj izvr{ilaca: 1l Anga`ovawe na odre|eno vreme

Ostali uslovi:l Kandidati mogu imati od IVdo VII stepena stru~ne spreme tu-risti~kog, ekonomskog ili dru-{tvenog smera.l Rok za konkurisawe: 15. maj.

Poslodavac: „Al Pack“Tra`i se: poslovno-tehni~ki sekretarUslovi:l Vi{a ili visoka stru~na spremal Radno iskustvo u zanimawunije neophodnol znawe rada na ra~unaru i po-znavawe engleskog jezikal komunikativnost, odgovornost,urednost, preciznost u radul Broj izvr{ilaca: 1l Posao na odre|eno vreme, uzmogu}nost prelaska na drugoradno mestoRok za konkurisawe: 22. maj

ARAN\ELOVAC

Poslodavac: „Stublina“Tra`i se: Konstruktor proizvodaUslovi:l Diplomirani in`ewer ma-{inske strukel Radno iskustvo u zanimawuminimum godinu danal Broj izvr{ilaca: 1l Posao na odre|eno vremel Znawe rada u 3D programskimpaketima Pro-Engineer iliCatial Aktivno znawe engleskog jezikal Voza~ka dozvola B kategorijePrednost:l Znawe ruskog jezikal Mesto stanovawa Aran|elo-vac ili Mladenovacl Radno iskustvoRok za konkurisawe: 22. maj

BERZA RADA

DO kraja {kolske go-dine ostalo je jo{malo vremena: neki

}e ga iskoristiti da dobrozagreju stolicu, drugi dasa~uvaju prosek, dok je za-jedni~ki zadatak svih - iz-bor budu}eg zanimawa.

Svejedno da li }e ispu-niti roditeqske ili svoje`eqe, ili }e ih usmeravatitalenat i qubav premaodre|enoj profesiji, osma-cima i maturantima pridono{ewu odluke mogu dapomognu i u Odseku za pro-

fesionalnu orijentaciju ubeogradskoj filijali Na-cionalne slu`be za zapo-{qavawe.

PREMA wihovim podaci-ma, maturanti sredwih{kola prethodnih godina unajve}oj meri su se oprede-qivali za fakultete na ko-jima se izu~avaju infor-macione tehnologije iekonomske i pravne nauke,a interesantno je da je navrh lestvice popularno-

sti izbio i Fakultet be-zbednosti.

Gordana Lazi}, psiho-log u Odeqewu za profe-sionalnu orijentaciju iplanirawe karijere u beo-gradskoj filijali Nacio-nalne slu`be za zapo{qa-vawe, isti~e da iskustvastru~waka potvr|uju da seve}ina maturanata ve}opredelila za izbor fa-kulteta, dok za osmake ni-je kasno da do|u sve dok ne

ispi{u liste `eqa, jersvi pola`u ispite iz srp-skog i matematike.

- Interesovawe je ve}ekako se bli`e prijemniispiti, iako programprofesionalne orijen-

tacije radimo od krajaseptembra pa sve do juna -ka`e Lazi}eva. - Na{program obuhvata psiho-lo{ko testirawe u~eni-ka, testove sposobnosti,li~nosti i profesional-

Informacije: nsz.gov.rs

Saveti

1. Detaqno informisawe ovrstama sredwih {kola i

fakulteta, kao i o smerovimakoji se izu~avaju i zanimawi-ma za koja se pripremaju.

2. Razmisliti o interesova-wima i sklonostima u po-

gledu {kolskog uspeha iz poje-dinih predmeta

3. Sagledati mogu}nosti za-poslewa

4. Neodlu~ni mogu da seobrate za pomo} {kolskom

psihologu i savetnicima u NSZ

U nadnici „uberu“ 1.000 evrann

U SRBIJI niko ne znakoliko na{ih radni-ca radi na planta`a-

ma u Italiji, naj~e{}e naseveru zemqe, u okoliniMilana, Verone i Padove.Prema procenama agencijakoje rade sa italijanskimfirmama, taj broj bi mogaoda bude izme|u 5.000 i10.000.

Me|utim, ni ta evidenci-ja nije vi{e validna, jer ve-}ina radnica, posle prvogili drugog odlaska u Ita-liju posredstvom neke odagencija, sama pronalaziposlove i tako u{tedi ~akdo 40 odsto svoje zarade ko-ju su im ranije uzimali po-srednici.

U POJEDINIM firmama za-jedno sa `enama iz Rumuni-je, Senegala, Maroka, Slo-va~ke, Poqske i drugih ze-maqa ~esto radi i vi{estotina `ena iz Srbije, anajvi{e je Ba~vanki. U svo-joj zemqi one su ~esto pot-cewene, a u Italiji ih sma-traju najboqim radnicama.

Poslodavci sat rada uvo}wacima pla}aju od osamdo 10 evra, ali radnice ka-`u da agencije ponekad uzmui polovinu tog novca. Radnovreme je sedam sati, a sme-{taj je u privatnim ku}ama.

U firmi „Bawaka Valo“blizu Ravene ve} trinaestugodinu zaposlena je i Dragi-ca Peni}, iz Oxaka. Ovo

preduze}e ima veliki brojhladwa~a {irom Italije, aosim {to poseduje planta`evo}a, bavi se i wegovim ot-kupom. Dragica radi na sor-tirawu i pakovawu, a mese~-no zaradi oko 1.250 evra.

OD toga, pola mo`e dau{tedi, jer, kako ka`e, cene

hrane u Srbiji i Italijipotpuno su izjedna~ene. Ovavredna `ena ka`e da je dopre nekoliko godina firmau kojoj radi zapo{qavalaoko 300 `ena iz Srbije, alije kriza u~inila svoje, pa jebroj na{ih `ena smawen naoko stotinu.

- Na nama su maksimalnozara|ivale na{e agencije,a italijanski poslodavcisu veoma korektni - obja-{wava Dragica Peni}. - Upo~etku je na{ `ivot biovrlo te`ak, ali smo u me-|uvremenu stekle u{te|e-vine, kupile automobile,tako da, ako zatreba, mo`e-mo brzo da do|emo ku}i uSrbiju. Tako|e, sad kom-fornije stanujemo, nau~i-le smo italijanski i, uop-{te, pristojnije se `ivi.Istovremeno uspevamo dau{tedimo i pomognemo na-{im porodicama. Re{enoje i pitawe osigurawa,radnih dozvola i boravkau toj zemqi, jer su kod wihkarabinijeri i inspekto-ri vrlo strogi. n

Testovi za sve one nn

ISKUSTVO Dragica Peni} (desno)

Najvrednije RADNICA u Italiji Radica Mi-lutonov, iz Derowa, ka`e da seu ovoj zemqi ne ka`e da nekoradi kao crnac, nego kao Srp-kiwa.- Kao tek pristigle, novope~e-ne radnice, mnogo smo „zapi-wale“ da {to vi{e uradimo izaradimo, pa su nam se qudiprosto ~udili na izdr`qivo-sti - ka`e Radica. - Posle smoshvatile da se ne isplati pre-kovremeni rad, jer to dr`avaoporezuje visokim stopama.Ipak, ostale smo na glasu kaonajvrednije.

NOVOSTI • Ponedeqak, 13. maj 2013. 23

NEMCI TRA@E PRAKTIKANTEPRVI sajam karijere pod nazivom „German-Serbian Carrier Fair“ odr-`a}e se 16. i 17. maja u Beogradu u prostoru „Jugoslovenske kino-teke“. Organizatori, Delegacija nema~ke privrede u Srbiji i Ne-ma~ko-srpsko privredno udru`ewe obe}avaju da }e to biti od-li~na prilika da mladi {kolovani qudi koji su zainteresovaniza radnu praksu, unapre|ivawe svoje karijere i poslovnih ve{ti-na, ostvare di-rektan kontakt spoznatim nema~-kim i doma}imposlodavcima iinstitucijama.Milan Vu~kovi},predstavnik De-legacije nema~keprivrede i ujed-no koordinatorovog doga|aja, na-pomiwe da sajammladim {kolo-vanim kadrovima `eli da ponudi nove perspektive. Pojedinekompanije, kao {to su „Simens“, „Robert Bo{„, „Mercedes-Benc“,„Geze“, fabrika „Proleter“ i „Falke“ iz Leskovca, na sajmu }e po-nuditi posao i po~etnicima.- Svi zainteresovani koji `ele tokom nekoliko meseci da seuvere kako iznutra funkcioni{u ove poznate firme mo}i }e dase prijave za obavqawe radne prakse direktno na wihovim{tandovima - ka`e Vu~kovi}. - Kompanija „Sitel“ ima potrebeza zapo{qavawem kadrova koji dobro govore nema~ki jezik,ali i praktikantima, a isti kadar tra`i i prevodila~ka agen-cija „Neven“. J. @. S.

PET [ANSI ZA POSAOTOKOM maja, u gradovima u Srbiji odr`a}e se pet sajmova za-po{qavawa. Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe uSmederevu organizuje 15. maja sajam zapo{qavawa u Centruza kulturu u Velikoj Plani. Beogra|ani }e ve} 18. maja imatipriliku da potra`e posao na Sajmu zapo{qavawa i izlo`bipreduzetni{tva, koji se odr`ava u holu {alter sale op{tineRakovica.Poslodavci koji tra`e radnike }e se 22. maja okupiti i nasajmu u Hali sportova „Medison“ u Zrewaninu. Nezaposleni izKwa`evca i okoline }e imati {ansu da dobiju radnu kwi`i-cu 28. maja, kada se odr`ava sajam u ovom gradu, dok je za 31.maj zakazan skup poslodavaca zainteresovanih za prijem no-vih radnika u Zaje~aru.

VEST PO VEST

nih interesovawa, i nakraju imaju individual-ni razgovor sa na{imstru~wacima.

De{ava se da deca u NSZdo|u sa jednom idejom, a da

se posle raznih provera isavetovawa preusmere. Ne-ko je pre nego {to do|e ve}napravio izbor zanimawa,pa ga proverava, neko jeizabrao, ali misli da se

ne}e upisati, pa tra`i al-ternativu.

- NIKO od wih ne iza|e izna{ih prostorija razo~a-ran - ka`e na{a sagovor-nica. - Na{i stru~waciprilikom usmeravawa kan-didata vode ra~una o poje-dina~nim karakteristika-ma, uspehu u {koli, o oce-nama iz pojedinih predme-ta i radnim navikama.

Primera radi, budu}iu~enici ekonomskih {ko-la i fakulteta trebalo bidobro da barataju matema-tikom, da vole da rade sabrojevima, dok su za medi-cinare neophodni strpqe-we i stalo`enost, ali istotako i dobro predznawe izbiologije i hemije. Zauspeh u oblasti elektro-tehnike potrebne su razvi-

jene op{te intelektualne inumeri~ke sposobnosti,kao i interesovawe za teh-niku i informatiku.

PREMA podacima Nacio-nalne slu`be za zapo{qa-vawe, godinama su mawe za-nimqiva trogodi{wa za-nimawa, naro~ito ma{in-ske struke, a ni tr`i{terada nema potrebe za ovimprofilima. Fakultet be-zbednosti ima smerove za-{tite `ivotne sredine iza{tite uslova rada, pa jeverovatno zato i dobro po-zicioniran me|u maturan-tima.

Ve}ina {kolaraca `elida nastavi obrazovawe ugimnazijama, a popularnesu elektrotehni~ke, medi-cinske, ekonomske i ugo-stiteqske {kole. n

Vodi~ za izbor zanimawaDOBAR izvor informacija za budu}e sredwo{kolce mo`e da bu-de i „Vodi~ za izbor zanimawa“, koji se nalazi na sajtu Nacio-nalne slu`be za zapo{qavawe. Zanimawa su grupisana u 10 obla-sti, uz wihov detaqan opis, procenu profesionalnih intereso-vawa i proveru sposobnosti.[kolarci mogu da se informi{i i o uslovima u kojima se poslo-vi obavqaju, kao i da saznaju koje sposobnosti i osobine dete mo-ra posedovati da bi bilo uspe{no u odre|enoj profesiji. Sva za-nimawa navedena su s ta~nim nazivima i obrazovnim profili-ma u trogodi{wim i ~etvorogodi{wim {kolama.

e koji su neodlu~ni

24NOVOSTI • Ponedeqak, 13. maj 2013.

Urednik Miroslav Stefanovi} l Redakcija Specijalnih dodatakaTehni~ka priprema Ivan @ilovi} l Telefon 011/3028-065

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“Manojlo Mawo Vukoti}

SVE ~e{}e se, u po-sledwe vreme, speku-li{e sa isplativo-

{}u dinarske {tedwe. Tu sui preporuke da se napusti{tedwa u evrima i da se{tedi u dinarima. Kao ra-zlozi navode se visoke ka-mate na dinarsku {tedwu ija~awe nacionalne valute.

Gra|ani su do sada ipakvi{e poverewa imali uevro i gotovo celokupniulozi su u ovoj valuti. Pre-ma podacima Narodne ban-ke Srbije, {tedwa je oko 8,4milijardi evra, a u dinari-ma oko 18 milijardi dinaraili oko 160 miliona evra.

BANKE su ranijih godinanudile veoma visoke kama-te i na deviznu {tedwu ko-je su u jednom trenutku do-stizale i do 11 odsto, ali ina dinarske depozite koji

su mogli da se oro~e i sa 18odsto godi{we. Ipak, go-tovo svi su se odlu~ivaliza {tedwu u evrima, jer susmatrali da je, zbog veli-kih oscilacija kursa, tosigurnije.l Stanovni{tvo godinama

dominantno {tedi u

evrima - da li je vreme zapreusmeravawe {tedwe?- Dinar je trenutno no-

minalno stabilan, sa po-vremenim vidqivim ja~a-wima. Ovakvo stawe je re-zultat restriktivnije mo-netarne politike NBS ivisoke referentne kamatne

stope, vo|enih politikomobuzdavawa inflatornihudara: devizne likvidno-sti doma}eg tr`i{ta(usled deviznog zadu`iva-wa dr`ave) i iznenadne li-kvidnosti me|unarodnogfinansijskog tr`i{ta ko-ja je pove}ala atraktivnostdoma}ih obveznica.l Da li }e se ovo stawe

zadr`ati?- Stawe }e biti zadr`a-

no dovoqnim deviznim re-zervama i striktno{}u po-litike NBS, ~ak i poja~a-no politi~kom stabilno-{}u i o~ekivawima u prav-cu rearan`irawa sporazu-ma sa MMF-om, u nared-nom kvartalu. S toga jeoportuno da institucio-nalni investitori ulaze udinarske pozicije na kra-tak rok i zara|uju na kur-

sno-kamatnoj arbitra`i.To tako|e treba da rade igra|ani koji imaju vi{aksredstava, odnosno neegzi-stencijalnu {tedwu.l[ta savetujete

gra|anima?- Neprikladno je saveto-

vati da to radi obi~an svetiz rezervi {tedwe kojuostavqa za „ruzmarin, sne-gove i {a{„. Stanovni-{tvo nema mogu}nost in-formisawa unapred i izla-ska iz pozicija dinarske{tedwe u hiperkratkim ro-kovima. Tako da, bez obzirana inspirativne kamatnestope, treba da bude opre-zno sa egzistencijalnom{tedwom, {to ne zna~i dauop{te ne treba da {tedi udinarima - samo ne treba daigra na poqu kursno-kamat-ne arbitra`e... n

Dobit i inflacijal DA li su kamate na dinarsku {tedwu visoke?- Istina je da su kamate na dinarsku {tedwu od 9 do 11 odsto, alije i inflacija u prethodnom periodu prema{ivala 10 odsto, a na-cionalna valuta gubila vrednost prose~no oko 10 odsto godi{wesa vrlo retkim izuzecima. Izostanak poreza na dobit u slu~ajuevrodepozita i minimalna realna dobit od jedan do dva odsto go-di{we u dinarima nedovoqna su kompenzacija za devizno-kursnirizik - sama ponovna konverzija zarade u evro }e je „pojesti“.

Evro i daqe dominirann

INFOOTP BANKA

KREDITOTP banka ponudila je svojimklijentima otvoreni ke{ kre-dit, gotovinski kredit sa slo-bodnom namenom i sa mogu}no-{}u refinansirawa kredita,kreditnih kartica, lizinga idozvoqenog minusa. Ukolikokreditna sposobnost klijentato dozvoqava, mogu}e je da ko-risnik kredita istovremenodobije novac na ra~un i da re-finansira svoje obaveze.Gra|ani mogu da podnesu zahtevza kredit u iznosu od 20.000 dopet miliona dinara, uz nomi-nalnu kamatnu stopu na godi-{wem nivou: od 6,7 odsto + {e-stomese~ni belibor. S. M.

„RUBIN“

AMBALA@ANOVA, potpuno druga~ija bocaviwaka od dosada{we o~ekujese ve} slede}eg meseca, kada }eprve koli~ine ovog pi}a u iz-mewenom pakovawu biti ispo-ru~ene Francuskoj. Na tome in-sistiraju francuski stru~waciiz destilerije „De la Tur“.- Svi znaju da je viwak jedan odnacionalnih brendova Srbije,da je prepoznatqiv na tr`i{tuu znanom pakovawu i da redi-zajn ambala`e zahteva na{u iz-uzetnu opreznost. Ako po kvali-tetu mo`emo da budemo rame uzrame s najboqim svetskimbrendovima, za{to ne bismomogli da to budemo i po amba-la`i i pakovawu? - smatra Zo-ran Bekri}, direktor „Rubina“iz Kru{evca. D. M.