MAREKOVA BOLEST – MORBUS MAREC –MAREK’S DISEASE

JE LIMFOPROLIFERATIVNA, KONTAGIOZNA BOLEST DOMAĆIH KOKOŠI IZAZVANA VIRUSOM IZ GRUPE HERPES.BOLEST JE RAŠIRENA U SVETSKIM RAZMERAMA, POGOTOVU U ZEMLJAMA SA RAZVIJENIM ŽIVINARSTVOM.ETIOLOGIJA – UZROČNIK JE HERPES VIRUS ( DNK ). OZPORAN JE NA NISKE TEM., A SLABO OTPORAN NA VISOKE TEM. ( 60C GA UNIŠTAVA ZA 10 MINUTA ).INAKTIVIŠE GA ZA 10 MINUTA pH ISPOD 4 I IZNAD 10. PRAŠINA IZ ZARAŽENOG ŽIVINARNIKA MOŽE ZADRŽATI VIRUS NA SOBNOJ TEMPERATURI 177 DANA. VIRUS JE OSETLJIV NA FORMALIN.EPIZOOTIOLOGIJA – IZVOR INFEKCIJE JE KOKOŠ, MOŽE OBOLETI ĆURKA, LABUD, GUSKA, GOLUB, PAPAGAJ, FAZAN I PREPELICA ALI ZNATNO REĐE. BOLEST SE PRENOSI DIREKTNIM KONTAKTOM ILI INDIREKTNO. AEROGENA INFEKCIJA JE NAJČEŠĆA. UZROČNIK SE MEHANIČKI PRENOSI PRAŠINOM, PROSTIRKOM, HRANOM, VODOM, IZMETOM, OPREMOM I TRANSPORTNIM SREDSTVIMA. NA POJAVU BOLESTI I MORTALITET UTIČU SOJ VIRUSA, DOB I POL ŽIVOTINJE I NJENA GENETSKA KONSTITUCIJA. SOJEVI KOJI IZAZIVAJU AKUTNU MAREKOVU BOLEST SU PATOGENIJI OD ONIH KOJI IZAZIVAJU KLASIČNU MAREKOVU BOLEST. ZA INFEKCIJU SU NAJPRIJEMČIVIJI PILIĆI DO 2 NEDELJE ŽIVOTA. KOKICE SU ZNATNO PRIJEMČIVIJE OD PETLIĆA ( 3X ČEŠĆE OBOLE ŽENKE ). PLEMENITE RASE KOJE JAKO REAGUJU NA STRES SU PRIJEMČIVIJE.PATOGENEZA – INFEKCIJA POČINJE U EPITELU RESPIRATORNIH ORGANA. VIRUS SE ŠIRI I PREKO KRVI I PREKO LIMFE. 5 – 7 DANA NAKON INFEKCIJE DOLAZI DO TRAJNIH DEGENERATIVNIH PROMENA NA FABRICIJEVOJ BURZI I TIMUSU. OVE PROMENE IZAZIVAJU POREMEĆAJ IMUNOG SISTEMA. KAO POSLEDICA JAVLJA SE PREOSETLJIVOST ŽIVOTINJA NA DRUGE BOLESTI. VIRUS SE IZ ORGANIZMA IZLUČUJE 2 NEDELJE NAKON INFEKCIJE.KL. SLIKA – RAZLIKUJU SE 2 OSNOVNA OBLIKA BOLESTI :

1. KLASIČNI – HRONIČNI 2. AKUTNI – TUMOROZNI

1.KLASIČNI OBLIK MOŽE BITI NERVNI I OČNI : A. NERVNI OBLIK – ZNACI SE MOGU VIDETI NAJČEŠĆE U 10 – 12 NEDELJI ŽIVOTA.JAVLJA SE NESIGURAN, UKOČEN HOD I POREMEĆAJ RAVNOTEŽE. KASNIJE, ŽIVOTINJE KLECAJU I ISPRUŽE NOGE, A PRSTI SU IM SAVIJENI KAO KANDŽE. JAVLJA SE KARAKTERISTIČNA RAŠIRENOST NOGU ( JEDNA NAPRED, DRUGA NAZAD ). ŽIVOTINJE ČUČE, OBESE KRILA, TETURAJU I NA KRAJU NE MOGU SE KRETATI. AKO SE PODIGNU, NOGE IM VISE OPUŠTENO. ZBOG NEPOKRETNOSTI NE MOGU DOĆI DO HRANE I VODE PA UGINU. U KOLIKO SE BOLEST JAVI NA DRUGIM NERVIMA MOŽE SE JAVITI TORTIKOLIS, PROMENE NA VOLJKI ( PROŠIRENA I VISI).ŠTO SU ŽIVOTINJE MLAĐE TO JE VEĆI BROJ OBOLELIH I UGINULIH. B. OČNI OBLIK – PROMENE SU U JEDNOM ILI OBA OKA I JAVLJAJU SE NAJČEŠĆE IZMEĐU 6 I 9 MESECA ŽIVOTA. NAJČEŠĆE SE JAVLJAJU ZAJEDNO SA NERVNIM POREMEĆAJIMA. ZAHVAĆENI SU OČNI NERV I DUŽICA. USLED UPALE DUŽICE DOLAZI DO NJENE DEPIGMENTACIJE ( UMESTO NARANDŽASTE POSTAJE

- 70 –- 71 –

SIVA ILI SIVO-ZELENA ). ZENICA JE NEPRAVILNOG OBLIKA, OVALNA, ISKRZANA, A U KASNIJEM STADIJUMU BOLESTI POPUT PUKOTINE. ZBOG PRIRASLICA JE NEPOKRETNA. KONAČNA POSLEDICA OVIH POJAVA JE SLEPILO.

2. AKUTNI OBLIK – ODLIKUJE SE ISTOVREMENOM I IZNENADNOM POJAVOM BOLESTI KOD MNOGIH ŽIVOTINJA U JATU.VEĆINOM OBOLE PTICE U STAROSTI OD 4 – 6 NEDLJA. NAJRANIJI ZNAK BOLESTI JE DEPRESIJA I OPUŠTENA KRILA. PAREZA I PARALIZA JAVLJAJU SEBRŽE NEGO U HRONIČNOM TOKU. NEKE ŽIVOTINJE UGINU I PRE POJAVE SIMPTOMA. BOLEST SA LETALNIM ISHODOM POTRAJE SAMO NEKOLIKO DANA.PATO-ANATOMSKE PROMENE – KOD KLASIČNE MAREKOVE BOLESTI NAJČEŠĆE SE NAĐU ZADEBLJANJA JEDNOG ILI VIŠE PERIFERNIH NERAVA ( NERVUS ISHIADICUS I NERVUS FEMORALIS ). PROMENJENI NERVI SU 2 – 3X DEBLJI OD ZDRAVIH. TUMORI SE RETKO JAVLJAJU I TO NA OVARIUMU, REĐE NA PLUĆIMA, BUBREZIMA, SRCU I JETRI. TIPIČAN NALAZ KOD AKUTNE MAREKOVE BOLESTI SU TUMOROZNE PROMENE NA OVARIJUMU, JETRI, BUBREZIMA, ŽLEZDANOM ŽELUCU, SLEZINI, SRCU, PLUĆIMA, TESTISIMA. PROMENJENI ORGANI SU UVEĆANI NEKOLIKO PUTA. TUMOROZNI SIVKASTI ČVOROVI SU RAZLIČITE VELIČINE I OBLIKA. SMEŠTENI SU U PARENHIMU I VEZIVNOM TKIVU NAPADNUTIH ORGANA. DIFUNDUJU U OKOLNA TKIVA. NAJRAZVIJENIJE SU PROMENE NA PERIFERNIM NERVIMA KOJI SU DEGENERISANI ( DELIMIČNO UPALJENI I DELIMIČNO NEOPLASTIČNO PROMENJENI ).DG – KLINIČKI NIJE MOGUĆE DIJAGNOSTIKOVATI MAREKOVU BOLEST. OPRAVDANA SUMNJA SE POSTAVLJA AKO OBOLE ŽIVOTINJE U STAROSTI OD 8 – 24 NEDELJE SA IZRAŽENIM ZNACIMA PARALIZE. OBDUKCIJOM SE SUMNJA MOŽE POTVRDITI NALAZOM ZADEBLJALIH PERIFERNIH NERAVA, PROMENOM BOJE DUŽICE, NALAZOM TUMOROZNIH PROMENA NA SVIM ORGANIMA OSIM NA FABRICIJEVOJ BURZI. LABORATORIJSKE METODE ( PRECIPITACIJA ) DAJE POUZDAN NALAZ.TH – NE SPROVODI SE.PROFILAKSA – PRIMENJUJU SE 3 VRSTE MERA – HIGIJENSKO-TEHNOLOŠKI POSTUPCI, SELEKCIJA I UZGOJ REZISTENTNIH LINIJA KOKOŠI, VAKCINACIJA.

1. HIGIJENSKO-TEHNOLOŠKI POSTUPCI – PILIĆE ZA RASPLOD ILI ZA TOV TREBA DRŽATI POTPUNO ODVOJENO OD MATIČNOG JATA I JATA NOSILJA. PRE SVAKOG NOVOG NASELJAVANJA TREBA ŽIVINARNIKE TEMELJNO OČISTITI, DEZINFIKOVATI I OSTAVITI 10 DANA PRAZNE.

2. SELEKCIJA I UZGOJ REZISTENTNIH LINIJA KOKOŠI – USTANOVLJENA JE GENETSKA OTPORNOST NA MAREKOVU BOLEST ŠTO SE KORISTI ZA SELEKCIJU REZISTENTNIH LINIJA ( REZISTENCIJA SE LABORATORISKI USTANOVLJAVA )

3. VAKCINACIJA – POSTOJE 2 VRSTE VAKCINA. JEDNE SE PRIPREMAJU OD ATENUIRANIH VIRUSA MAREKOVE BOLESTI, A DRUGE OD ĆUREĆEG HERPES VIRUSA KOJI JE ANTIGENO SRODAN VIRUSU MAREKOVE BOLESTI. DANAS SE OVA DRUGA VAKCINA SKORO ISKLJUČIVO KORISTI. PILIĆI SE VAKCINIŠU PRVOG DANA ŽIVOTA, A NAJKASNIJE U STAROSTI OD 7 DANA.