Roman Mihaila Bulgakova, Majstor i Margarita je pria o zlu kosmikih razmera i o ljub avi koja je u stanju da nadjaa i najvee zlo. Kroz pripovedanje o Sataninoj poseti Moskvi, savr eno je doarano u kakvoj se opasnosti nalazi pojedinac koji dr i do svoje slobode, bio on mesija ili bezimeni umetnik, u jednoj totalitarnoj dr avi. Jasno je da jedno knji evno delo sa takvom temom nije moglo biti prihvaeno u Sovjetskom S avezu zbog toga je Bulgakov, ba kao to e kasnije uiniti i majstor iz njegovog romana , spalio prvu rukopisnu verziju svog dela. Koje ta, rukopisi ne gore, tvrdi Voland , Bulgakovljev Satana. Majstorov rukopis o Pontiju Pilatu vaskrsava u ponovo nap isanom romanu Majstor i Margarita . O napetoj istoriji poku aja objavljivanja ovog dela mo ete itati na Wikipediji. Ipak, nikakve mere vlasti nisu mogle da uni te delo ovakve vrednosti; jednom zavr eno, na stavilo je svoj sopstveni ivot i nakon autorove smrti, zahvaljujui univerzalnosti, veitoj aktuelnosti tema, neponovljivom stilu i autentinom pripovedanju (ako uop te ima smisla nabrajati ove kvalitete, jer ih nesumnjivo ima jo mnogo, a tek zajedno sainjavaju ovo izuzetno delo svetske knji evnosti).Tematske celine Kompoziciona struktura romana Majstor i Margarita se sastoji iz mno tva niti koje su isprepletene, pri emu mo emo da uoimo nekoliko centara ili motivacionih tokova. Pra timo odjednom vi e pria koje tvore skladnu celinu. Glavne tematske celine su: prosl ava Noi punog Meseca, ljubavna pria majstora i Margarite, majstorov sukob sa dru tvo m, korupcija, degradacija vrednosti i morala prikazana kroz sliku Moskve tridese tih godina XX veka, pogubljenje Isusa Hrista i unutra nja drama Pontija Pilata, za tim jo neka dru tvena pitanja s tim u vezi (pilatov tina, preispitivanje vlasti)... teolo ka pitanja, problem zla u svetu i pitanja o ljudskoj prirodi (Isusovo povere nje u oveanstvo, dobri ljudi - paralela sa Velikim Inkvizitorom, Hristov antropolo ki optimizam Vs. Volandovo stanovi te...) No punog Meseca (Valpurgina no, sveanost poznata iz Fausta )

Satana (Voland) se sa svojom svitom obreo u Moskvi kako bi tu proslavili veliki praznik No punog meseca. Jednom godi nje se organizuje bal, uvek u nekom drugom gra du (mada se proslava odvija u irealnom prostoru). Domain je Satana lino, dok domaic a po pravilu treba da je me tanka grada u kom se odr ava sveanost i da se zove Margar ita. Ta okolnost je povezala Volanda i Margaritu. Mnogi drugi Moskovljani takoe i maju prilike da se susretnu sa neistom silom, mnogima se de avaju neprijatnosti ili ak ozbiljne nesree, ali to uvek ima veze sa njihovim linim porocima i zlodelima.Po ku ajmo da razjasnimo ko je tu ta. Moramo imati u vidu aluzivni spektar koji vodi d o Geteovog Fausta , ali se ne smemo previ e oslanjati na tumaenje iz tog ugla. Nemamo posla sa jo jednom obradom faustovskog motiva, jer nema ugovora. Neke aluzije na F austa ak kao da imaju funkciju da nas zavaraju i navedu na pogra an trag. (Margariti je odbojan Alojzije Mogari, kao to je Gretici u Faustu bio odbojan Satana. Dok itamo o ovome jo ne znamo ko je Mogari i, zbog naina na koji majstor govori o njemu, ima mo utisak da u njemu ima neeg demonskog, meutim ispostavlja se da je u pitanju naj obiniji ovek i to, naravno, prevarant.) Nema ni prologa na nebu, nigde se ne susteu Bog i Satana, niti pak Satana i Isus, premda su obojica protagonisti u ovom rom anu. Drukiji je njihov odnos. Obojica su deo venog poretka u kome usklaeno deluju, samo imaju razliite nadle nosti , kako je to pri kraju romana formulisao Voland (Satan a lino). Isus prebiva u svetlosti; sa druge strane, po urili bismo kada bismo ustvr dili da avo prebiva u tami (mada i dalje nosi atribut princa tame) izgleda da je on nadle an i za Zemlju, iju sliku doarava Volandov globus. Pri tom Satanino delovan je nikako nije uzrok zla u svetu. Pre e biti da je njegova glavna misija da odr ava ravnote u izmeu dobra i zla i da se pobrine za ispunjenje poznatog teolo kog aksioma da posledice zla trpe upravo oni koji to zlo i ine. Zato nikakvo zlo nee zadesiti Margaritu, bez obzira na to to sa avolom ima neku vrstu dogovora. Nju ne mogu da ukaljaju hiljade ku nih poljubaca obe enih zlotvora po golom telu. Ona je su tinski pl emenita, ak hristolika figura. Njoj je dato da pra ta (upeatljivi primeri oslobaa Fri du prokletstva, rizikujui da ne dobije drugu priliku da po eli ne to. Ne eli ni da Lat unski - jedan od knji evnih kritiara koji su uni tili majstora i koga ona svim biem mr zi, toliko da mu je demolirala stan kad je postala ve tica bude ubijen, iako joj j

e to ponueno....) Moskva tridesetih Da vidimo kako stoje stvari na zemlji. Vidimo Moskvu, dakle jednu metropolu, i n jene graane. Na humoristian nain, uz prisustvo fantastike, prikazani su poroci, pod lost i zloba ljudi koji se ne ustruavaju da, zarad sitne line koristi, nekome potp uno uni te ivot, sitnih i bednih du a koje dominiraju svuda i po ijoj je meri sainjen c elokupan dru tveni poredak u kom nadareni, samosvesni pojedinac, kakav je bezimeni majstor iz ovog romana, mo e jedino biti uljez. Interesantno je da dok prelazimo preko stranica romana Majstor i Margarita ne sreem o ba esto politiare, bankare, zelena e, niti pripadnike drugih tradicionalno neasnih z animanja. Ne vidimo ni kriminalce, ubice osim na Volandovom balu u Valpurginoj n oi. Umesto njih, pred nama iskrsavaju pesnici, knji evnici, dramaturzi, taj kultura n i uzvi en svet, i drugi ljudi koji sa tim svetom imaju najte nje veze. Ne to tu nije kako treba, zbog ega u dru inu knji evnika ne primaju ljude poput majstora. U pitanj u je grupa osrednjih, ali poslu nih, podobnih i integrisanih ljudi kojima su zapal a tako lepa name tenja. Oni ive lagodno, imaju komforne stanove, lepo se hrane i ob lae, putuju u svetu, u ivaju ugled u zajednici. Ne to i pi u, pa itaju i ocenjuju jedni druge u tom samozadovoljnom svetu. Elementi bildungsromana Setimo se prvog pesnika kog sreemo u romanu Majstor i Margarita - Ivan Bezdomni je neznalica i pozer, sasvim netalentovan, ali poslu an pesnik koji pi e ono to se od nj ega oekuje. Interesantno je da ba ovaj lik do kraja romana do ivljava razvoj i trans formaciju koja je sasvim pozitivna, iako je sve promene inicirao susret sa neisto silom. Radi se o tome da je u njemu bilo potencijala, bio je mladi spreman da ui i da se menja i nije ogrezao u pokvarenosti kao to je bio sluaj kod drugih moskovs kih literata. Njegov sluaj uvodi i elemente obrazovnog romana u Bulgakovljevo del o. Ivan ima dva uitelja prvi je Mihail Berlioz kome je na poetku romana otkinuta g lava, koji ga je usmeravao ka pisanju socijalistiki podobne poezije; drugi je sam majstor, sa kojim se susree u ludnici, koji ga je naveo da prizna da njegova sop stvena poezija nema nikakvu vrednost i da treba da se okane pisanja. Na kraju ro mana, Ivan je cenjeni doktor nauka. Majstor umetnik izgnan iz dru tva

Junak iz naslova romana Majstor i Margarita nema imena, a ovek bez imena ne postoji . Graanski status ovog junaka je problematian njegova pozicija u dru tvu je sru ena, i dentitet uni ten, jer se nije uklapao u postojei poredak. Siroma ni umetnik je nekako do ao do svote novca koja mu je omoguila da neko vreme ivi bez brige o elementarnoj egzistenciji (moglo bi se zakljuiti da izvesne sile ima ju udela u tome, ta da je sve deo nekakvog plana, ali to nije nigde eksplicirano ). Ta okolnost je dobro do la, umetnik je koristi kako bi napisao roman o Pontiju Pilatu, u koji ula e svu svoju energiju. Problem nastaje u momentu kad poku ava da i zda svoj roman. Budui da se radnja Majstora i Margarite odvija u komunistikoj totali tarnoj dr avi u kojoj se ka njava ak i misao o kakvoj religioznoj temi, majstora krit iari uni tavaju i on zavr ava u ludnici. Ljubavna pria Ljubav majstora i Margarite je najjednostavnija, ali i najuzvi enija tema ovog rom ana. Ljubav izmeu istinski srodnih du a ne poznaje prepreke. Margarita ostaje odana

majstoru nakon nesree koja ga je sna la, iako ne zna ta se zapravo sa njim desilo n i da li je jo uvek iv. Spremna je na sve kako bi ga vratila, ak i na to da postane ve tica. Pokazuje ogromnu hrabrost, uzvi enost i snagu duha. Nakon svega, majstor i Margarita, kao nagradu za aktivnu ljubav, dobijaju zajedniku venost u spokoju. Roman u romanu: Pontije Pilat

Dve ideje iz majstorovog romana o Pilatu su naroito opasne: apologija Hrista (na poetku Majstora i Margarite vidimo da je glavni zadatak pisaca da doka u da Isus Hris t nikada nije ni postojao) i ono to kritiari nazivaju pilatov tinom - evo o emu je zap avo re. Roman majstora iz Bulgakovljevog romana se bavi biblijskom i istorijskom temom o sude i razapinjanja Isusa Hrista i ulogom koju je u tome imao Pontije Pilat, tad a nji prokurator Judeje. Glavni junak je upravo Pilat, a glavna tama njegov unutra n ji konflikt. Pontije Pilat je bio najvi i predstavnik rimske vlasti u Judeji, njegova re je bila poslednja kada su se donosile va ne odluke, nijedno pogubljenje nije izvr avano bez njegovog formalnog odobrenja. Pilat je mogao da spase Je uu Ha-Nocrija (Isusa Hri sta), ali to nije uinio zbog jednostavnog principa administracija Rimskog carstva je izbegavala da se me a u unutra nje i verske razmirice na pokorenim teritorijama, kako bi se izbegao bezrazlo an gnev stanovni tva. Pilat je, prema Bulgakovljevoj ve rziji, eleo da spase Isusa, ak je poku ao na suptilan nain da utie na odluku jevrejski h vlasti, kojima je meutim bilo veoma stalo da uklone mesiju za kojim bi po le mase . Pilatu je te ko palo pogubljenje Ha-Nocrija, oseao se lo e zbog svog udela u tome. Gr i a savesti jednog predstavnika vlasti koji je samo postupao onako kako se od njeg a oekivalo nije naivna stvar ona predstavlja osnov za duboko preispitivanje princ ipa na kojima ta vlast poiva. To je ta opasna ideja koja je dovela do propasti ma jstora, a umalo i samog Bulgakova, ije delo takoe nije bilo prihvaeno, a prva verzi ja cenzurisana. Majstorov roman o Pontiju Pilatu je bio osuen zbog pilatov tine i apologije Hrista, dok Bulgakovljev roman Majstor i Margarita u celini mo e biti vien i kao apologija S atane, to je jednoj grupi vandala koji sebe smatraju valjanim Hri anima poslu ilo kao izgovor da, pre par godina, spale Bulgakovljev muzej u Moskvi. Apologija Hrista

Apologija Hrista u romanu Majstor i Margarita , tanije unutar romana o Pilatu, vezan a je za pitanja o ljudskoj prirodi i oslanja se na ideju i priu ve poznatu u rusko j i svetskoj knji evnosti. Radi se o jo jednoj umetnutoj prii junak romana Braa Karam zovi Fjodora Dostojevskog, Ivan Karamazov, zamislio je poemu pod imenom Veliki Ink vizitor .* Kod Dostojevskog, Hrist dolazi da poseti katoliku Sevilju u doba naj e e tiranije pansk e Inkvizicije (paralela: kod Bulgakova, Satana poseuje ateistiku Moskvu). Mase pre poznaju mesiju, polaze za njim, a zatim ga se, pod uticajem vlasti, iznova odriu i on biva pogubljen po drugi put. Razlog za oba pogubljenja le i u tome to je, prema mi ljenju koje mo emo nai u delima Do stojevskog i Bulgakova, Isus Hrist verovao u ljude vi e nego to su oni verovali u n jega, to je idealizovao ljudski rod i time mu postavio previsoke zahteve da bude u stanju da se odrekne svega zarad slobode. Problem je u tome to ljudima sloboda, kao i odgovornost koju ona nosi, predstavlja u stvari ogroman teret. Ljudi vi e v ole da im neko postavi pravila po kojima treba da ive, pa da budu nagraeni za posl

u nost. Njima dominiraju sitni interesi, pohlepni su, poroni i slabi. Bulgakov u ro manu Majstor i Margarita stavlja akcenat na kosmiki potencijal tih klica zla koje s e nalaze u obinim ljudima, koje Je ua/Isus, uprkos svemu, i dalje zove dobrim ljudim a . Zlo je ipak u oveku. avo tu nije ni ta kriv.

*U planu je interpretacija romana Braa Karamazovi , ali i zaseban tekst o vizitoru Valentina orevi

Velikom Ink