BibliotekaG A L I K A

Ova knjiga objavljena je uz podršku Ministarstva za kulturu Francuske - nacionalni Centar za knjigu

Ouvrage publie avec le soutien du Ministere franfais charge de la culture - Centre national du livre

Glavni i odgovorni urednik

JAGOŠ ĐURETIĆ

Urednik

IVANA HADŽI-POPOVIĆ

Naslov originala : Marguerite Duras

EMILY L.Copiright © Les Žditions de Minuit, 1987

Albatros Plus 2012 . za izdanje na srpskom jeziku

MARGERIT DIRAS

EMILIL.

Prevod Ivana Hadži-Popović

Mira Popović

A lbatros £ ^ P lus

Beograd 2012.

N a c/> ?S~ o o“ s>

Na početku, bio je strah.Otišli smo u Kijbef kao i često tog leta.Stigli smo u uobičajeno vreme, krajem

popodneva. Kao i svaki put, hodali smo uz belu ogradu što pruža se duž kejova, od cr- kve, ulaza u luku, pa sve do njenog izlaza, napuštenog puta koji trebalo bi da vodi u Bretonsku šumu.

Gledamo drugu obalu, naftnu luku i, u daljini, visoke strme hridi Avra, nebo. Po- tom i prelazak crvene skele, Ijude koji pro- laze, rečnu vodu. I opet tu ogradu koja sprečava pristup reci, klimavu i belu.

Sešćemo na terasu hotela “Pomorac”, usred trga, naspram rampe za skelu.

U senci hotelskih zgrada razmešteni su stolovi. Vazduh je nepokretan, vetra nema.

Gledam Vas. Vi gledate prema mestu. U vrućinu. U glatku vodu reke. U leto. A on- da, gledate prema drugoj strani. S rukama

9

ispod brade, vrlo belim, vrlo lepim, gledate i ne vidite. I bez ikakvog pokreta, pitate meo čemu je reč. Kao i obično kažem:

- Ni o čemu. Samo vas gledam.Prvo se ne pomerate. Potom, odavde gde

sam, u očima vidim vam smešak.Kažete:- Ovo mesto vam se sviđa. Jednog dana

u nekoj knjizi biće i ovaj trg i ova vrućina, reka.

Ništa ne odgovaram. Ne znam. Kažem da unapred ne znam, da, naprotiv, tako ne- što retko kad i znam.

Trg je pust. Skela prevozi mnoštvo turi- sta. Ovde, završava se dolina Sene i posle one u Žimiežu, to je poslednja skela. Cim se otisne, trg ponovo opusti. I, tako, tu prazni- nu između dva njena pristajanja ispuni strah. Gledam okolo i, evo, dole, u dnu, na izlazu s napuštenog puta, tamo gde nikog ne bi trebalo da bude, stoje neki ljudi. Zau- stavili su se i posmatraju nas. Njih petnae- stak, svi obučeni u belo. Kao jedna jedina osoba, umnožena beskrajno. Prestajem da gledam.

10

Gledam opet. Vidim da sam se prevarila. Još su dole, mada sad su nam se približili. Međusobno razgovaraju. Ne čujemo još ni- šta, ipak znam: oni postoje. Vidim jasnije. Za mene, očito, to su ubice i taj strah umem da prepoznam, ali o onom pređašnjem, o njemu ne znam baš ništa. Čini se da svi ti ljudi imaju isto lice i zato tako su strašni. Kosa im je čekinjasta, oči iskošene, izraz podrugljiv, stas isti, visina ista. Mada, nije reč samo o tome iako je i to, naravno, neu- običajeno, a ipak poznato. Kažem:

- Otkud Korejanci u Kijbefu?Prema meni okrećete se naglo i već sigur-

no ste predosetili, po samoj iznenadnoj pro- meni u mom glasu, da se bojim.

- Gde vidite Korejance?- Okrenuli ste im leđa. Pogledajte iza

vas, pokraj keja.Okrećete se i zastajete da shvatite šta to

za mene znači. Bojite se da one noćne stva- ri ne počnu ponovo da me proganjaju. Pita- te se kako da mi odgovorite i ja to shvatam.

Rekli ste:- To su Azijati. Zašto bi bili baš Korejan-

ci?- Ne znam. Nikada ih nisam videla.

11

Odjednom, smejete se. Smejem se i ja. Kažete:

- I pošto Korejance nikada niste videli, skloni ste da sve Azijate koje ne prepozna- jete, pretvorite u njih, zar ne?

- Tako je.Pogledali ste prema Korejanacima. Po-

tom, okrenuli ste se prema meni i gledali me tako pažljivo i prodorno da vas je to i spre- čilo da me vidite. Odjednom, vaš duh obu- zelo je moje postojanje. Gledali ste me kao da me volite. Ponekad, i to vam se dešava.

Kažem da protiv tog straha ne mogu ni- šta, da ne mogu da ga izbegnem, da ne mo- gu ni da ga prepoznam.

Ne slušate šta govorim. Uvek me gledate tim pogledom koji imate jedino vi

Korejanci su tu, za stolovima oko nas. Posmatraju nas kao što smo maločas mi po- smatrali njih. Osmeh im je surov da bi ga iznenada smenila tuga iz koje, kako se čini, ne mogu da se povrate. Ali, surovi osmeh ponovo im osvaja lica i ostaje tu, skame- njen u očima, u poluotvorenim ustima. Upravo taj osmeh i uliva mi strah, najavlju- je pokolje koje očekujem. Ja, žena ove pri-

12

povesti, ona što je tu, s vama, s čovekom koji me u Kijbefu gleda, ovog popodneva.

I dalje, bilo me strah, čak iako ga više ni- sam pomenula. Znali ste to. To vas je i za- bavljalo. Rekli ste mi: prava ste rasistkinja. Odvraćam da je to tačno i od smeha ne mo- gu da se uzdržim. Kažem:

- Smrt biče japanska. Smrt sveta. Doći ćiz Koreje. Tako ja mislim. A vi, možda ćete uspeti i na delu da je vidite.

Rekli ste da ni to nije nemoguće.

I pošto su Korejanci nastavili da sede za stolovima na terasi, rekli ste mi da je bolje da u kafe uđemo. Uočili ste da njihove po- krete pratim, da me strah ne napušta, da tu nijedna logika ne bi pomogla, a znali ste i da sam, kao što ću kasnije i reći u jednoj knjizi, ja obična, očajna budala. Do kafea, pošla sam za vama. Uvek, ma gde da ste išli, pratila sam vas.

Tog popodneva kafe ,,Pomorac“ bio je gotovo prazan. Bilo je tu redovnih gostiju, mušterija iz oblasti Kijbefa i omladine koja je pristigla skelom. Većinu, poznavali smo iz viđenja. U velikoj sali ,,Pomorca“ smesti-

li su se oko gazdarice i jedne mlade žene, bez sumnje njene kćeri. Mnogo mladih ra- dilo je u naftnoj luci na drugoj obali i svra- ćali su kod ,,Pomorca“, verovatno pre nego što bi se vraćali kućama u okolna sela. Bilo je i turista, rekli ste s Cejlona, a i onih dru- gih, različitih nacionalnosti. Neki su pone- što i razumeli francuski i ljubazno, a neu- verljivo smejali su se šalama mladih. Drugi, očito, nisu znali ni jedne jedine reči i hotel- ske jelovnike, trg, ljude gledali su sa istim izrazom i sa istim odsutnim osmehom. Za- lostan bio je prostački žamor tih prolazni- ka, samima sebi prepuštenim. Inače, kafana hotela ,,Pomorac“ mirno je mesto.

A njih, videli smo ih za šankom „Pomor- ca“, kao što smo videli i goste u sali, kao što smo videli i gazdaricu i tu mladu ženu pored nje, i to potrajalo je izvesno vreme - već bili su tu kad smo u kafe ušli, mada za to razlog nije postojao, a onda, iznenada, morali smo da ih vidimo. Potom, jedino ta- ko i moglo je da bude.

Prvo njih, zatim i one druge. Potom sve zajedno. Stopljene u istu boju, isti oblik, isto godište.

14

Premestili su se za šank određen za pro- laznike. Stalni gosti bili su s druge strane, više prema sali. Sami. Izgubljeni. U leto, sa- mi. U pustinji. Izgubljeni u svetlu kojim ka trgu zrači reka, zidovi, krečne strme obale, dvostruka vrata kafane, otvorena širom. Nisu videli nikog, ništa. Ni tu svetlost leta. Ni tu reku.

Ispred njih, anglosaksonska alkoholna pića: za njega - crni Plzen, za nju - dupli burbon.

Naslonjeni na stolice, gotovo nepomični, glava nagnutih i nekako klimavih, delovali su pomalo i smešno. Reklo bi se biljke, kao stvari, kao nešto između, stabljike, ljudske stabljike, tek rođene, a već umirle, jedva ži- ve, a već mrtve. Da, stvari nevine, a kažnje- ne. Drveće. Drveće bez vode i bez zemlje, kažnjeno. Osuđeno da se pred našim očima sroza onako kao što samo ljudska bića mo- gu da se srozaju.

U trenutku, pomislila sam da ta žena za šankom spava. Sad to ne mislim. Mislim da je oči zatvorila, ali da je, u isti mah, glavu podigla ne bi li bolje čula oko sebe glasove, naročito glasove Ijudi iz sale, među kojima i Engleze. Slušala je zvuk tih glasova i šta su na engleskom govorili.

15

I oni bili su Englezi iz Engleske. Čim bi u sali zavladao tajac, začuo bi se taj engleski jezik kojim su govorili između sebe i koji se razaznavao. Nismo mogli da razumemo baš sve. Govorili su nepovezano, isprekidino i tako tiho da bi bilo šta, pa i udaljen glas, moglo da ih prekrije. Ali, i to malo što smo čuli, odavalo je utisak da ne mogu tek tako odavde da odu zbog brige oko kvara na motoru nekog neodređenog vozila. Osim ako reč nije bila o putovanju koje su plani- rali i koje je taj kvar omeo. Razgovor im je pokatkad bio prepun tehničkih izraza u ko- jima su se i sami pomalo gubili. I, brzo di- zali bi ruke..

U jednom trenutku, međutim, pričali su0 nekom brodu.

U drugom, o moru.U luci, vetar naglo se podigao i isto tako

naglo prohujao. On, rekao je da je to zbog smene plime i oseke. The turn of the tide...1 da bi more moralo biti divno kao ponekad leti. The sea must be marvellously calm. As it is sometimes in summer.

Ona, ona je slušala. I zadovoljno smešila se što je more dobro, mirno.

16

Otkuda ta opčinjenost, ta milina, ta reč trenutka, leta, tih ljudi? Nemoguće je znati. Ne znam. Sasavim sigurno iz snishodljivosti pred smrću. Ali, isto tako i iz nedoličnosti. Radi toga. Radi svega zajedno i radi svega posebno, a da u stanju nismo da kažemo ni kako ni zašto. I radi reke i radi svetlosti u kojoj se kupa sve, i radi beline strme obale. Radi kredaste beline. Beline obale i beline pene. Beline plavetnila posutog belim mor- skim pticama. I radi beline vetra.

Godine, ne možemo da im dokučimo. Ono što je jasno, to je da je ona od njega znatno starija. Ali, i da je on dostigao uspo- renost, samo njenu. I da odbija da ide brže nego što ona to može, i tako već godinama. I da je za nju sve završeno, a da je ipak još tu, u blizini tog čoveka, da joj je telo na do- hvat njegovog, njegovih ruku, svuda, noću i danju.

Videlo se da je to kraj a, isovremeno, bi- la je još tu. I to se videlo. I to da bi umrla da ju je napustio, umrla baš na mestu gde bi je on i ostavio, i to se videlo.

Tako je za nas to počelo, ti ljudi za šan- kom, u toj nepomičnosti u kojoj su stajali.

17

On, koji je prema njoj gledao ili, ponekad, i prema ogledalu iza barske police kad bi crvena skela pristala i kad bi putnici prola- zili ispred hotela. I ona koja je u pod stalno bacala pogled.

Na šanku, ispred njih, prazna flaša ja- kog, crnog Plzena i čaša za viski u kojoj se topio led. Mora biti da su već prilično po- pili pre nego što smo u kafe “Pomorac” mi i stigli.

Ispričala sam vam o tome. Rekla sam vam da sam odlučila da napišem našu pri- ču. Niste se pomerili. Nastavili ste da gleda- te tu ženu kao da ne razumete da se obra- ćam vama.

Ponovila sam to još jednom, da ću našu zajedničku priču da napišem, onu koja je još tu iako uveliko umire.

Gledali ste napolje, prema reci, a niste je videli, dugo, nepoverljivo.

- Ta priča, opet... Nije moguće...- Ne zavisi to od mene... Nije o tome

reč. Ne mogu da ne pišem. Ne mogu. A ta priča, dok je pišem, to je kao da vas pono- vo pronalazim... kao da ponovo otkrivam trenutke u kojim ne znam ni šta je, ni šta će doći... ni ko ste vi, niti šta će s nama biti...

18

U očima vam sen lukavstva, straha i, sa- svim iza, ludačka želja za životom. Kažete:

- Siguran sam da u ovom času upravo to pišete, nemojte da mi protivurečite.

- Ne, ne verujem... Mada o tome mislim tako dugo, barem dve godine... Više ni ne znam. Tako je, uistinu više ne znam... Ali, i ne mislim da pišem našu priču. Četiri go- dine kasnije, ona više nije ista, ne može bi- ti... već u ovom samom času sve se menja. A tek kasnije.. N e... to što sad pišem, nešto je sasvim drugo, nešto u šta bi ona ušla, u čemu bi se izgubila, nešto možda još mno- go, mnogo šire... Ali, baš sama priča ne, to ne, s time je završeno... neću moći...

Niste me pogledali. Povisili ste ton. Pro- dornost vašeg pogleda utopila se u nekoj vrsti nesreće. Kažete:

- Nema tu ničega o čemu bi se pričalo. Ničega. Ničega nikada nije ni bilo.

Odgovaram sa zadrškom:- Nas dvoje, ponekad dok razgovaramo,

teško je kao da umiremo.- To je istina.- Čini mi se da tek kad to bude u knjizi,

patnje biti neće... ničeg biti neće. Sve biće izbrisano. S pričom koju sam s vama imala,

19

otkrivam i to: pisati, znači brisati. Zameni- ti.

- Istina je da smrt ne briše ništa. Kad umrete, tek onda priča postaće bajkovita, očita...

Gledam vas opet. Blago ste pobledeli, tu, oko usana. Vrlo malo. Ali, pobledeli ste.

Tu vas i ostavljam. S vama prestajem za- uvek da govorim iako govorim prvi put:

- Mora da postoji način da se iskaže, da se dokuči šta hoćete da kažete... to vaše ubeđenje da baš nikada ničega nije bilo, baš nikada, koje vam pričinjava tako veliko za- dovoljstvo... Jednom, kad ubeđenje postane načelo, moglo bi da se shvati kako se poja- vljuje i ostalo, kako se prihvata i ono što ljubavnici istovremeno nisu uspeli da uvide. Na primer to da za mnom niste imali nika- kvu želju, pa ipak... ipak.

- U tom trenutku, verovatno, shvatili bi- smo da li može da se učini ili ne učini nešto s tim što je bilo - smeškate se - ili što nije bilo.

Gledam vas. Kažem vam:- Čudno je kako ne razumete. U tom tre-

nutku, ono što ostaje dolazi od onog što bi- lo je ili od onog što verujemo da bilo je, isto

20

je to ... Ništa više ne može da ide bilo kome u prilog - sad se ja smejem - na istom smo.

- Hoćete da kažete... Govorite o onome što sad ostaje... u ovo doba... ovog leta...o onome što smo jednom mogli da izmisli- mo, pre mnogo godina

Gledam vas. Ne znate, kažem vam, oba- veštavam vas:

- Već prvog dana, bilo je nečeg.Oklevate. Potom kažete:- Ne, ništa. Nikada. Nikada ničeg nije

bilo.- Niste umeli da vidite.Zaćutimo.Gledamo reku.Skela je gotovo prazna. Vrućina iznena-

da pada, počinje da pritiska. Vetra nema i i to se podnosi teško. Kažete:

- Kad je o meni reč, sve ste izmislili. S pričom koju ste imali sa mnom, ja nisam povezan.

- Jednom, na početku, rekli ste upravo suprotno.

- Kažem bilo šta i odmah zaboravim. To vam je poznato - smeškate se - ali, uprkos očajanju koje u vama izazivam, nikad vas ne napuštam.

21

- Znam to. Znam i to da, čak i ako ste to rekli samo da me zadovoljite, a niste mi- slili, isto je kao i da je to bilo zauvek. Tu je. Ono što je neko tog dana, rekao, omogući- će da se napiše knjiga. Knjiga koja će biti istinita. Da li smo nešto rekli mi ili smo tek čuli da to kroz zid govori neko ko nije vi nekoj koja nisam ja, bilo bi sve jedno kad je reč o knjizi, od časa kad smo i vi i ja čuli to u isto vreme i na istom mestu. U istom stra- hu.

Ćutimo. Ponovo posmatrate reku, po- tom ponovo salu i tu ženu za šankom što gleda u pod. Kažete:

- Ne treba da mi verujete. Ne pišite više.- Verujem u sve što kažete, u najpogre-

šnije stvari, u vaše laži. Verujem u sve vaše izjave, u sve vaše reči, u vašu zaboravnost, u vaše budalaštine. Čak i u vašu uzvišenu iskrenost usred ove zbrke, i u to verujem.

- Ne pišite više.- Kad pišem, više vas ne volim.Gledamo se. Prestajemo to da činimo.

Kažem:- Reči se plašimo.- Da.- Ludo je kako je očajanje blizu... Hoću

reći, dok razgovaramo.

22

- Da.Smešite se. Pobledeli ste ponovo, jedva

tu malo, iznad usana, ali pobledeli ste. Ka- žem vam:

- Više vas ne volim. Vi volite mene. A to ne znate.

Odlazimo do ograde. Gledamo reku.- Ovo je zamršeno.- Da.

Vraćamo se u kafanu. Gazdarica ,,Po- morca“ upravo engleskim putnicima poslu- žuje crni Plzen i dupli burbon. Ostajemo na ulazu u salu, od njih daleko, odjednom, da- leko od svega.

Čitavog tog leta, tri ili četiri puta nedelj- no, odlazili smo u Kijbef. Svakog dana izla- zili smo napolje. Ljubav bila je preblizu ili predaleko, više ni znali nismo. I to trebalo je jednom da se desi - da ne znamo. U Kij- bef odlazili smo i zato da nas, u kući zatvo- rene, ne obuzme očajanje.

U početku, za odlazak u Kijbef bilo je vi- še puteva, četiri ili pet. Potom, ostao je sa- mo jedan, onaj kroz Pont-Odmer. Prelazili smo preko trgova tog grada a, na izlasku,

umesto da se penjemo kroz dolinu, skretali smo levo, ka zapadu. Bila je to stazica koja se potezana uz Rilu i zaobilazila dolinu. Čim bismo izašli iz Pont-Odmera, za nas, počinjalo je leto. Svuda okolo voda, reka, kanali, razvodnjene livade, ribari koji love jegulje, garaže i barake i, daleko pred na- ma, široko ušće Rile, mesečeve boje. Kad bismo vodu napustili, na brdo stizali smo jednim mračnim, gotovo zastrašujućim pu- tem, zbog guste šume. Ponekad, na kolima palili bismo svetla.

Kad se na krečnjačku zaravan popnemo, već smo u Kijbefu. Na svakoj okuci na ko- joj bismo izašli iz mračne šume, prolazili bi- smo kroz područja gde sunce bije. I preko delova s posečenim stablima, prilagođenim posebno za napajanje stoke u sušnim godi- nama. Potom, napuštamo svetlost i vraća- mo se u noć. Od sreće urlamo, jer, i tu, po- čelo je leto. U smeni noći i svetla. U otica- nju vode. U močvarama okupanim izvori- ma. Plodnim poput vrtova. Tu gde voda plavi svakodnevno polja, brestove. I vrtloge na ušćima. Tu je i rečica. I more što sve gu- ta, slanu i slatku vodu, zidove glača, talase na vetru.

24

I onda te vode bile su istovetne. Površin- ske i vidljive. Ipak, neretko i podzemne. Dok kroz crnu zemlju nadiru i svoje hladne njuške okreću prema suncu.

Po izlasku iz šume, stizali bismo na ispo- šćenu zemlju, na vetrometinu velike zarav- ni, na golu, osušenu livadu, bez rastinja do- kle god nam pogled dopire. Amerika, govo- rili smo. Južna strana zaravni pošumljena je, ali drveća tu skoro i da nema. Sela su mala, pusta, po jedna kafana na tri imanja, zadružna mlekara i crkva, visoka i moćna kao tvrđava. Okolo, groblje, tri veka onih koji su umirali. Samo ono pola sela zauzi- ma. Drveća nema, osim nekoliko malih, za- puštenih stabala kruške, po obodu polja. Na krasu ne raste ništa. Livada isušena, po- lja. To je krečnjak, vodu ne zadržava.

Možda je vetar s mora na istoku zbrisao krečnjačku udolinu. Na taj brisan prostor sižemo, silazimo prema močvarama oiviče- nim kanalima za navodnjavanje, glinenim nasipima, poređanim usecima za odvod vo- de, redovima stabala sa sivkastim krošnja- ma. Pri svakom naletu, vetar ih zahvati i podigne. Na Seni, na kraju močvare, među

strmim obalama, tu, u njihovom podnožju, tu je Kijbef, naftna luka.

Spaziili smo ih. Ti Ijudi, odjednom, pred nama su. Dolaze iz daleka, ko zna odakle. Ovde pristigli na kraju svog putovanja, na kraju života. Jasno je to, očigledno. Pred smrću ponizni, ti putnici nama pripadaju.

Ne znamo kako možemo da ih ne vidi- mo, niti šta bismo s tim što ih vidimo, sa umorom, sa stalnom, prigušenom sporošću propadanja, s neprekidnim čudom. Ne zna- mo ni zašto toliko želimo da ih gledamo, ni- ti kako da ih u sebi zadržimo. Više ne zna- mo ni da kažamo šta je to. Ne znamo ni ka- ko u njima da nazovemo to što je kroz vre- me proputovalo.

Mogli smo jedino da se prema tom delu sale okrenemo, pogledom ne nagoveštava- jući ništa, kao da ničeg vrednog pažnje ni nema i kao da smo se predali sopstvenim mislima.

Gazdarica “Pomorca” ide pravo ka nje- mu, engleskom putniku. Govori mu na en- gleskom. Pita ga kako je putovanje prote- klo. Zove ga “Kapetan”. Glad to see you, Captain. Rekao je da je sve proteklo dobro.

26

Yes, ive had quite a good trip. On, smeši se gazdarici “Pomorca”, poznaju se odavno. Glad to see you too, Madame...

Tad smo i primetili da Kapetan nosi belo pomorsko odelo. Pored njega, preko barske stolice, prebačene su kabanica i kapa.

Ona, Kapetanova žena, neprestano u pod gleda. Telo koje skriva postaje očigled- no. Očigledno da je smrtno. Telo odeveno mladalački, u krpe mladalački iznošene. Pr- sti okićeni dijamantima i zlatom predaka iz Devona. Pod haljinama - smrt ogoljena i koža. Kao i pod pogledom, divljim i bi- strim. S vremena na vreme, gleda i nasmeje se, a onda, prestane, kao da se od sopstve- nog osmeha prepadne. I da bi ga shvatila, u Kapetana pogleda, osećajući izgubljenost što navodi na razmišljanje.

Gazdarica u salu ne ulazi. I dalje oslonje- na je na barski stočić, kao da se odmara. Prema reci oko joj luta, prema dubokoj provaliji plave i crne vode.

Još je lepa ona, gazdarica « Pomorca », s tamnim očima i belom porecelanskom ko- žom, rozikastom na obrazima i oko usana. I dok povremeno na Kapetana ona i baci pogled, njegovu ženu očito izbegava. Okle- va, s njim još bi i popričala. A on, Kapetan,

27

reklo bi se da ne želi da mu se obraća, ma- da se na to ona ne obazire. Sa izvesnom sti- dljivom odvažnošću, kaže: I want to tell you... iduće godine nećemo se videti. Kad ovo leto prođe, u septembru, odlazim... to sam želela da vam saopštim.

Kapetan ispušta bolni uzdah. Kao gluvi, tragični krik. Kaže: O b...lt’s too sad... too much... Ka svojoj ženi okrene se i zavapi ti- ho: She’s leaving in September... Ona glavu podigne, odmahne i uzdahne . Oh, no... no...

U gazdaričinim očima suze. Kaže: i sa mnom tako je... nesvesno za ljude vezuje- mo se... i to ne za one koje viđamo najče- šće... Kapetan kaže: Znate, Gospođo, ne- sreća našeg života na moru, to su upravo ljudi iz kafea i restorana koje poznajemo ta- ko dobro, naši prijatelji što nas napuštaju, što odlaze ili umiru, yes... istina je ... ku- nem vam se... umiru... that happens too... to je nepodnošljivo... Izvinite.

Potom, izvinio joj se ponovo. Onda, je- dan trenutak, bez reči ostaju sve troje. Za- tim Kapetan gazdaricu pita šta će raditi kad napusti « Pomorac ». Odlazi u Crnu Afri- ku, s mužem. Nedaleko od Abidžana, preu-

28

zeće veliki dansing s restoranom. Čini se da taj posao nije nezanimljiv. Pokušaće tako iednu godinu. A, u iščekivanju konačne od- luke, zamenjivaće je ćerka. Pozvala ju je. Maločas, videli smo je u sali. Mlada gazda- rica stigla je, od majke lepša, na isti način kao i ona, sa istim upadljivo blagim pogle- dom.

Gazdarica ćerku upoznaje s Kapetanom i njegovom ženom, koja njenoj lepoti odmah uputi kompliment. Uz smešak podigla je glavu i rekla da joj je ćerka zaista jako lepa. Kapetan će na to:

- Mnogo volimo vašu gospođa majku.

U salu gazdarica ponovo odlazi i tek kad mlada žena s nama sama na tren ostane uči- ni nam se da je od majke ipak mnogo dru- gačija. Manje tanana, manje kadra da dušu Ijudi sagleda, mada joj, izvesno, za to nedo- staje sasvim, sasvim malo. Iako je ono što bi kod nje i bilo najlepše njena majka zau- vek odnela. Evo šta se dogodilo. Ne samo što je mlada gazdarica s Kapetanom odmah zapodenula razgovor, kao da je s njim raz- govor zapodenuti lako, rekla mu je i da ga

29

oduvek poznaje kao da njega zanima da li ga ona poznaje. Rekla je :

- Viđala sam vas svakog leta, kad god bi- ste se vraćali s puta. When I tvas little... Every year, every summer... I used to see you...

Kapetan ljubazno smeši se mladoj gazda- rici « Pomorca ». Izgleda čak malo začu- đen, a ona, ubeđena je da ima pravo da mu već i svojim sopstvenim postojanjem dosa- đuje. Očito, želela je da sazna o Kapetanu i njegovoj ženi više nego što i sama njena majka zna. I evo, postavila mu je pitanje koje mu njena majka nikad ne bi postavila:

- Onda, tako, sve vreme na putu ste?

Za sve nas, trenutak veoma mučan.Između Kapetana i mlade žene zavlada

tišina. Kapetan zatečen je, ali i dalje osme- huje se ljubazno ćerki svoje prijateljice ga- zdarice. A ona, ona ne može da zna otkuda njegova zatečenost. Ipak, kao da baš u tom času shvata kako trebalo je da pretpostavi da putovanje tih ljudi ne može da liči ni na jedno koje bi ona mogla i da zamisli, i da je njeno pitanje sasvim neumesno. Zena po- red Kapetana, ona što u pod gleda, glavu prema mladoj gazdarici podigne iznenada i

30

mlada gazdarica baš u tom trenu shvati ne- što i zbunjeno pocrveni.

- Excuse me.Kapetan mladoj gazdarici nasmeši se. Svi

se uplaše da bi još neko neumesno pitanje ona mogla da mu postavi. Međutim, vre- mena za to ona nema i kriza je prošla.

Kapetan kaže da su putovali mnogo, da su na moru mnogo živeli.

Crveneći i kao izvinjavajući se mlada ga- zdarica saopštava kako nju putovanja zani- maju poprilično. I kako, u stvari, ona nika- da i nije putovala.

I dok ona još čeka, još ne odlazi, nama postaje jasno: ona je neko ko od svoje na- mere ne odustaje nikada. Kuda su sve to oni plovili, raspituje se. Na koju stranu sveta, kojim okeanima. I to čini kao neko detence, jogunasta devojčica, mala nespretnjaković- ka. Baš kao da je dužna da to sazna. Potom, od svoje smelosti prestrašena, naglo se zau- stavlja. Kapetan to uviđa, ali odmah pomi- sli da to možda i jeste njena dužnost. Mla- da žena počela je da mu se dopada kao što mu se dopadala i njena majka. Kapetan, na- smejao se. Rekao je: God... How can Ipos- sibly tell you... Ona što u pod gleda opet

31

glavu podigne i kao i njen muž, osmehne se. I mi osmehujemo se.

Kapetan priča o nedavnim putovanjima, onim poslednjim. Govori o Maleziji, o Ma- laki, o Sundskim ostrvima. Sonda Islands. Da li je za njih čula? Rekla je da su joj ime- na poznata, Java, Sumatra, Singapur, ali da bi teško mogla da odredi gde se ta ostrva nalaze. Izuzev, možda, Malake, zbog tesna- ca, videla ga je na mapi. Nije li, zapravo, Malezija deo sveta s toliko mnogo ostrva da bi se, gledajući kartu, reklo da je reč o kontinentu... kako objasniti?... raštrkan usled ekplozije? Kapetan složi se: Tako je. To je prava reč. That’s it. Delo je to pod- morskih vulkana... Primetili ste u the Paci- fic ostrvca kao posejana... Tako je, the Pa- cific, to je okean pun vulkana i ajkula... eto š ta je to ...

Mlada gazdarica kaže da njegov brod koji čitav Kijbef poznaje po neprestanim odlascima i dolascima, da je on zapravo jedna ogromna jahta. Kapetan objašnjava da se na duga putovanja ide samo velikim i jakim brodovima, na te duge plovidbe pre- ko mora bez zaustavljanja, for instance the sea o f Oman, ili pak the bay o f Bengal, ili dok se, na primer, prema Manili penjemo

32

ili, naprotiv, ka Australia silazimo... Po- tom, Kapetan završi:

- Eto... to je to, ta priča...I reč više ne progovori.

Mlada gazdarica na drugi kraj kafane odlazi da goste usluži. A mi, mi smo se ma- lo premestili i ka reci okrenuli, ka vodi glat- koj, plavoj.

Iznenada, začuli smo Kapetana kako pe- vuši sasvim tiho neku tužnu melodiju koju nismo prepoznali, verovatno neki stari bri- tanski fokstrot. A ona, njegova žena, u pod ponovo gleda.

Posmatram ih i kažem vam:- Ljubav živeti kao beznađe.Smešite se i ja se smešim.- Odasvud bežati, poput zločinaca.

Pitate me o dubini malih malajskih mo- ra. Rekla sam vam da su plitka, sto pedeset do dvesta metara, mada u tim oblastima može se naići i na neizmerne vodene prova- lije, čak i od desetak kilometara. Reč je, bez sumnje, o kraterima vulkana što su još onaj prvi kontinent raskomadali. Ja sam, pak, verovala da se najdublji ponori nalaze oko

Koreje, oko arhipelaga u vidu ogrlice koji se proteže do oboda polova. Rekla sam da su ta duga brodska putovanja koja traju ne- deljama, mesecima, najizuzetniji trenuci za one koji su ih proživeli. O tome govorila sam i u knjigama i to stalno ponavljala. Ali, s tim nepovratno gotovo je. Kao što gotovo je i sa živim bićima i stvarima kad im vek trajanja istekne.

Posmatramo ih opet. A njih dvoje, u pod gledaju tako nepomično da to deluje skoro vrtoglavo. Za njih, živeti, znači morem pu- tovati beskrajno. To im piše na licima opa- ljenim odblescima sunca, vetrom.

Ovde, večeras, pristigli su kao na kraju svih odlazaka i povrataka, kao na kraju pu- tovanja što završava se upravo i uoči onog koje tek treba da otpočne. Jesu, tu pred na- ma su, ali u svom svetu - svojom ljubavlju čudesno zaokupljeni.

Kažete da im se nešto dogodilo. Neka okolnost izvan njihove priče, neka nesreća, strah, nešto što ih je iznenada navelo da se zapitaju kada su to oni, u stvari, svoju Iju- bav i živeli? Nije li to odlagano uvek za ka-

34

snije? Vreme koje je nada oskrnavila. To vreme što ga upravo u Kijbefu provode, tu, pred nama, u kafeu ,,Pomorac“, ogromno vreme, prazno, da se u njemu ništa ne čini, ono koje su najzad pronašli da svoju priču prožive konačno.

- Vreme.- Da.Da se Kapetan ovde možda samo ne skri-

va? Posle nekog ubistva? A ona, skriva li se i ona od neke iluzije ili straha koji u viskiju utapa svakog dana, čim mrak padne.

Predosećali smo da su oni zajednički mo- rali da prožive neku nesreću i da ih je ona do zajedništva u dobru i u zlu i zbližila, u nevinosti i u zločinu, sve do smrti u dvoje koju su, nije važno ni kako ni zašto, uspe- vali uvek da izbegnu.

Nismo znali koliko daleko čin takve lju- bavi može da ide, koje je dubine božanska laž dosegla pre nego što je iko od ljubavni- ka shvatio da je prva izdaja među njima bi- lo šta izmenila.

Ona, Kapetanova žena, u pod gleda, u smrt već zaglibljena. To vas ushićuje, imate

želju da njene ruke u svoje uzmete, to lice i da u tim očima vidite plavetnilo što se raz- liva u vrsti svetle izmaglice.

Glavu je podigla i u gazdaricu “Pomor- ca” pogledala, u onu što u Obalu slonova- če odlazi i kao za poslednje zbogom, rukom joj znak dala, smešeći se. Potom, ponovo, u pod pogled je skrenula.

Sve opet utihnulo je i postalo nepomič- no, osim raštrkanog žamora iz sale. Kape- tan tiho pevušio je neku jednostavnu melo- diju, a nas sve proželo je osećanje zebnje da mlada gazdarica još jednom ne pogreši i te ponovo moreplovce ne upita o prirodi nji- hovih putovanja.

Ipak, mlada gazdarica drži se po strani i od svoje majke i od svih ostalih i tek pone- kad baci na Kapetana pogled. Ne, tog po- podneva na izmaku, s njim više ne zapode- va razgovor.

Na keju, neko počinje da viče.Na trg izašli smo. I svi drugi izašli su iz

kafea. S pogledom prema reci zautavilo se i nekoliko prolaznika.

36

Sa sva četiri podignuta kraka Senom prolazi jarko crvena skela baš u času kad se s morske strane pojavljuje jedan ogromni tanker.

On se na nju, udaljenu samo dvadesetak metara, prosto ustremio i zbog razlike u ve- lični sigurno je ne vidi. A ona, prema njemu hrli nezadrživo.

To ogromno čelično biće, poput bele zgrade, jezivo nas sve preplaši i strah nam utera u kosti. Tako sporo on napreduje da se spram drveća na obali vide još samo rav- ne linije naftnih pumpi. Palube su mu nato- varene crvenim i plavim kontejnerima. Mo- žda i žutim.

Ipak, skela pramac tankera mirno preti- če i iza njega još mirnije nestaje.

A ni tanker sa svog puta ne skreće.Skela, sada već na tragu broda, odvažna

kao i obično, polako zaokreće prema pri- staništu na desnoj obali reke. Opasnost je prošla i oni koji su se na trgu zaustavili, na- stavljaju prema trgovačkoj ulici luke.

Korejanci mimoilaženje skele i naftnog broda nisu ni posmatrali. Kažem vam:

- Vidite kako su ravnodušni.

37

Odgovarate da za njih sigurno nije neo- bično da se skela na Seni tako s tim naftnim mastodontom poigrava. Ovde su dugo i na- vikli su na nezgode što bi, zapravo, jedino ljude u prolazu mogle da uplaše.

Odjednom više ništa od vas ne želim da čujem.

U kafe vraćamo se, u salu, na isto mesto iza leđa gostiju što tu stalno sede. Ljude za barom, engleske putnike, želimo njima sa- mima da prepustimo. Potrebu da čujem bi- lo šta o bilo čemu više nemam. I meni to se desilo. Rekla sam da nema smisla skretati razgovor. Smejali ste se i to mi je bilo sve jedno. Rekla sam da Azijate poznajem, da su surovi, da se na putevima zabavljaju ta- ko što u dolini Kampo automobilima gaze iznemogle pse. Govorila sam o surom trop- skom moru, mirnom. Potom i o Sijamu, iza planine. Kao i svaki put kad mi te uspome- ne naviru, od svih me udaljavaju, kao što bi me udaljilo i sećanje na čitanje rukopisa iz jednog perioda moje mladosti, čitanje od kojeg uvek postajem neutešna. Mislila sam da i vas treba da napustim da bih o Sijamu još pisala i o drugim stvarima koje niko me-

38

đu vama ne poznaje i da se, pre svega i ne- umorno, Sijamu vratim, nebu nad plani- nom i drugim stvarima o kojima, tada mi- slila sam da treba da ćutim, a sada, napro- tiv, da u njima treba da bude sav moj život.

Na pomisao šta je moj život nekada bio i kako se pored vas dosađujem, trne mi či- tavo telo, tuga me prožima. Znala sam da kad god ćutim predugo i trudim se da vam se obratim ponovo, vi se zabrinete. A nika- da ni najmanji napor niste učinili da vam se vratim.

Više ne možemo da se zavaravamo o tom osećanju koje nas je spojilo i koje nas, bez sumnje, još spaja, ali o kojem prestali smo i da govorimo. Šta ga sad čini, ne znamo, ni- ti od kakve je vrste. I to nas ne zanima.

Ipak, mom osećanju prepuštate se već predugo, uprkos želji da njegov uzrok sa- znate.

Gledali ste Korejance. Činilo se da njiho- vo prisustvo ne primećuje niko iako je na toj terasi hotela “Pomorac”, bilo više nego upadljivo.

Neki među njima počeli su da trče, da igraju šuge, drugi su pristigli s napuštenog puta uz reku, istovetni kao i oni prvi. Bili su to ljudi punački, gojazni pre vremena. Dok

39

su trčali, kao loptice su odskakivali, kao de- bele bebe. Palo mi je na pamet da će u salu “Pomorca” da nas zatvore i da će trg da op- kole. Mada vam o tome nisam ništa rekla. Ne iz straha, već samo zbog podnošljive strepnje. Pitala sam vas ko su ti ljudi? Neka škola? Versko bratstvo? Vojnici? Policajci? Ili avijatičari? Ni godine im nije bilo mogu- će odrediti. Nekako negde između petnaest i četrdeset. Rekla sam vam da se sve to ne uklapa u ono što o životu već znamo. Tako, da li ste to primetili... da među njima nema nijedne žene, i da je to odsustvo gotovo pra- vilo.

Rekla sam vam da pomišljam da je to možda društvo mladih evnuha, iako njiho- va odeća i sportsko držanje više ukazuje na moreplovce. Smejali ste se mnogo, mnogo. Kažem:

- Možda je to posada nekog tankera? Ali, zašto sportska odeća?

Uporno me gledate- Zašto se jedino vi, u čitavoj luci, tih

ljudi plašite?Smeškam se. Kažem vam:- Rekli su mi da je to verovatno zbog ko-

lonija, detinjstva provedenog tamo i aklo-

hola. Nije to tako strašno, mada nikada sa- svim proći neće.

- Prvi put o tome pričate kao o nečemu što može da se vrati.

- Mislila sam da je bolje da to znam sa- mo ja. Da vas tog užasa poštedim.

Smejete se sa mnom zajedno. Kažem vam:

- 1 od vas, strah me je.To vas gotovo i ne začudi, samo dobijete

želju da se smejete.- Od čega u meni?- Od vas.Još vam pričam o strahu. Pokušavam da

vam objasnim. Ne uspeva mi to baš najbo- lje. Kažem: nešto je u meni. To izlučujem. Nešto što živi životom u isti mah paradok- salnim, i duhovnim i organskim. Ovde je to. Neizrecivo. Sasvim blizu, sušta suro- vost, bezglasna, od mene ka meni, u mojoj glavi, u tamnici uma. Nepropusna. S povre- menim uvidima zdrave pameti, verovatno- će, jasnoće.

Gledate me, pa pogled sklanjate. Gleda- te u daljinu. Kažete:

- To je strah. To što ste upravo rekli, strah je to. Samo tako to može da se obja- sni.

41

- Una cosa mentale.Ne odgovarate mi. A potom kažete da je

sa svim strahovima isto.Kažem da se kod mene sve oko straha

vrti. Izazivati strah nije dobro. Tako ja mi- slim. Uostalom, tako misle i mnogi mladi.

Kažem da je strah od noći i strah od Bo- ga i strah od smrti, da su stvoreni da zastra- še neposlušnu decu. Kažem i da ponekad vi- dim gradove kao predmete užasa, opasane debelim, dobro čuvanim bedemima. Na isti način vidim i vlade. I novac. Bogate porodi- ce. U meni rat još odjekuje, kao i kolonijal- na okupacija. Katkad, dok slušam kad ne- ko na nemačkom naređuje, dođe mi da poč- nem da ubijam.

To što o strahu govorim vi ne slušate za- to što se i sami plašite i zato što verujete da u taj vaš strah niko da prodre ne može. O svom strahu vi nikada i ne govorite.

Ne slušate me, mislite da to što od mene čujete, nije sasvim razumljivo. Zato i ne slu- šate. Za vas, od objašnjenja ništa nije do- sadnije.

Pitate me zašto se bojim tih ljudi kad su oni samo posada tankera u sportskoj odeći. Kažem da je to stoga što su i sami nesvesni uzroka straha što ga u sebi nose. Kad su, u

42

dolini Kampo, udarcima štapova pse ubija- li, bili sunasmejani, kao deca. Ozareni, gle- dali su kako psi umiru, zabavljajući se neo- pisivo trzajima i samrtnim ropcima tih ko- stura. Kažem da posle tog detinjstva nikada više nisam mogla da budem ista kao Fran- cuzi iz Francuske.

Na Ijude za šankom, s vremena na vre- me, bacimo pogied. Da ga posmatramo, Kapetan sigurno vidi u ogledalu barskog kredenca. Potom, okrećemo se u pravcu re- ke. A onda, ponovo ka njima. Odjednom, zaćutim. Rekli ste mi još samo i kako je strašno koliko rat ljude može da obeleži.

Kao i obično, plakala sam.

Bilo je o njima reči, o ljudima za šan- kom. Rekli smo: ona, blizu je smrti. I on, ostaće sam. Gazdarica uputila se prema nji- ma. Poslužila im je crni Plzen i burbon. Jed- no drugom nešto su prozborili i nasmešili se, gledajući u salu gde se nalazila gazdari- čina kći.

Kažete da je i tu, kad je o tim Ijudima reč, u mladosti moralo da se dogodi nešto što im je odredilo život. Gazdarica govori

43

koliko je sati. Pet. Kapetan obraća se svojoj ženi: I fs five o ’clock. Tiho, ona mu odvra- ti: Alreadj. I pita ga kada će poći. Kapetan ćuti.

Ona, Kapetanova žena, večito čeka, ov- de kao i drugde. Kažete da je čitavog živo- ta morala nešto da čeka, kao što je u ovoj kafani čekala da se oslobodi nečeg nepod- nošljivog. Kažete:

- Odluka da se morem plovi mora da je povezana s tim nestrepljenjem o kojem govorite, nespornim.

Kažete i ovo:- Kad je čovek vidi, čak i uprkos njenim

neverovatnim godinama, može da shvati zbog čega su je voleli.

- Kapetan, on je nešto sasvim drugo.Kažete da je on, u stvari, od nje mlađi,

da u sebi nosi manje večnosti.Pokazala sam na Korejance.- Pogledajte ih. Malopre, pomislila sam

da će kafe opkoliti i početi da nas istreblju- ju. Kao što sam vam rekla i da su ti Ijudi vr-lo surovi. Na čitavom svetu, najsuroviji.

Korejanci gledali su automobile, točko- ve, komandne table, marke, brojeve tablica.

44

Pogledom pratili ste ih mada vas više nisu zanimali. U mene, gledali ste i zapitali me:

- Zašto uopšte tu priču pišete?- Nemam Šta drugo. Mislim da me naša

priča sprečava da pišem druge stvari. Ali, ni to nije najtačnije. Nikada i nigde naša priča neće biti sasvim napisana.

Pitate me da li je to i inače sudbina izve- snih priča.

Ne znam. Ne razumem šta želite od me- ne da saznate. Kažem ono što znam, da su neke priče neuhvatljive, da su sazdane od naizmeničnih stanja među kojima veza ne postoji. Da su to najstrašnije priče, one ko- je se ne priznaju nikada, a koje se uvek, bez ikakve izvesnosti, žive.

Obaramo oči. Da se pogledamo, možda bismo i zaplakali. Kad govorimo o pisanju, uvek ste beskrajno pažljivi.

- Da pišem, sprečavate me upravo vi. Zbog toga, vrlo ste nesrećni. Zato što vi ne pišete. A ne pišete zato što o toj stvari sve znate, o toj tragičnoj stvari, o pisanju, kad se to čini ili kad se to ne čini, kad se ne pi- še, kad ne može da se piše, sve vam je po- znatato. Baš zato što ste pisac, vi ne pišete. I to može da se dogodi.

Smejete se pomalo nelagodno, uzbuđeni ste. Mora da sam govorila na rubu plača. Ne gledam vas.

- Vi to znate. To o čemu govorim, to sve vi već dobro znate.

- Ne, ne znam. Ali, znao sam, i vi zna- te da... - smejete se - ako tako nastavite, to može da potraje. Ne, zaista ništa ne znam. Izgledam tako, ali ne znam.

- Može vam se dogoditi i da zauvek, dok ste živi, više ne pišete.

- Mislite da je to strah?- Ne znam. Bilo bi to kao da verujete da

vam je zabranjeno da to činite. I ja tako iz- gledam, ali ni ja ne znam, ne znam.

Ponovo gledamo s onu stranu razgovora, s onu stranu trenutka. Gledamo reku, trg, leto koje spava. Pitate me:

- A vama, šta se vama dogodilo?- Glupost, bez sumnje... Potrebna je glu-

post da bi se poverovalo da je to moguće. Ali, to nije odgovor. Ne znam ni kako se to postiže, niti zašto. Znate, niko ne zna raz- log. Prvo se počne. Potom, to samo od sebe dolazi, piše se, nastavlja se. I onda, eto, na- pisano je.

46

- Bili ste vrlo mladi, to je sigurno utica-lo.

- Da, bez sumnje... Još bila sam u školi, mora da je s tim već bilo gotovo u mojoj dvanaestoj. Pustila sam da teče... do sada. Ipak, ne znam... kako do toga dolazi, i u školi i van škole, ili kako do toga ne dolazi, nemam predstavu.

- To je pitanje taštine.- Kad je o prvoj knjizi reČ, bez sumnje,

to je tačno. Kod nekih pisaca, kod muška- raca, samo to i postoji. Aii, posle prve knji- ge, više to nije tek taština, kasnije, kad vam je pisanje život, to je zapanjujuće, tu posto- ji i strah, nesumnjivo... pisanje trebalo bi zapravo od straha da štiti... konačno, hoću da kažem... moguće je to. Ne znam.

- Biti pisac, znači ne znati to?- Ne, to nije dovoljno, mada svi o tome

toliko govore da tu mora da ima neke isti- ne. Pisati, to je i i ne znati šta činiš, ne biti u stanju o tome da sudiš, u piscu sigurno postoji neki delić toga, blesak koji zasle- pljuje. Potom, to je i rad koji uzima mnogo vremena, traži mnogo napora, a u tome i je- ste draž. Jedno od vrlo retkih zanimanja koja ostaju zanimljiva. Ovde, mogli bismo da se zauzavimo.

47

Smejemo se, a onda, tu se i zaustavljamo. Rekli ste: Kakav život. Opet ste pogledali na drugu stranu i počeli ponovo:

- Zašto mi stalno govorite da ćete tu pri- ču da napišete?

- Zato. Zato što vam inače sve govorim. Ako to više ne možete da podnosite, može- te otići kad god zaželite, večeras, sutra izju- tra. Vratite se u Pariz i iselite iz sobe. Otidi- te.

Jedan za drugim, Senom promicali su trajekti, vraćali su se iz Ruana, more je bilo mirno. Vrlo visoki, prazni, nekako odjed- nom krhki, laki.

- Ne znate kuda biste otišli i zato ne ide-te.

- Ne samo to. Mnogo mi se dopada stan, moja soba. Ne vidim zašto bih otišao iz so- be u kojoj stanujem.

- Uistinu, nemate nikakvog razloga da to učinite.

Čitav jedan dugi trenutak ništa ne govo- rite. Okrenuli ste se prema reci. Na suncu, kosa vam je vrlo plava. Pomislila sam da ste plavi. Kažem vam: vi ste muškarac plave kose; tako ispada kad je reč o vama, ta pla- va boja, to je prvo što se na vama uočava.

48

Potrebno vam je vreme da mi odgovori- te. Ljuti ste. Potom, smejete se.

- Savršeno mi je svejedno za vaše pisa- nje, to je samo vaša stvar.

- Da, to je moja stvar, samo moja. U sva- kom slučaju, učiniću šta budem htela.

- Da, u svakom slučaju. Ioanako radite samo što hoćete, to je vaša mana.

- Nemam izbora. Ništa drugo mi ne do- puštate. Kao ni ja vama.

- Manje. Dopuštate mi još mnogo ma- nje.

- 1 to je tačno.Nastavili smo tako da pričamo. Potom,

rekli ste:- Ono što nam je najdraže, to je da jedan

o drugome pišemo knjige - i smejali smo se.Rekla sam vam da verujem da toj priči

možemo ponovo da se vratimo. I da je to ono što i treba da učinimo. I da ćemo upra- vo otuda, iz otpora koji nam ona bude pru- žila, da ćemo upravo otuda saznati šta će- mo s njom dalje.

Ne gledamo ni u šta. Naručili ste čaj. Ka- žem:

- Ponekad, mislim da je sve tu. Ponekad, mislim da je došao kraj. Mnogo više kraj

49

nego što i možemo da zamislimo. Jedino pomisao na smrt ima moć da nas razbudi.

- Tako je. Smrt. Ne možemo da je pod- nesemo. Mada, za vas to nije ništa. Stavite se na moje mesto.

Smrti se opet smejemo. Gledamo most koji vodi u Tankarvil, rumenilo nad mo- rem.

Kažete:- Ovog leta mnogo smo u Kijbef dolazi-

li.- Mnogo. Znate li zašto nam se toliko

dopada? Ja ne znam.- Znam samo donekle, znati sasvim

ionako nije moguće.- Istina, nemoguće je. Ima tu nešto što

zaslepljuje, a ne vidimo šta je.

Odjednom, pogledali ste u trg i rekli:- Korejanci su otišli.Trg, ponovo pust je, osim dva dečaka na

biciklu koji su, i oni, napuštenim putem pri- stigli. Senka je na drugu obalu pala. Na se- veru, deo neba poprimio je olovnu boju. Još nije veče. To je oluja. Prelazi iznad zaliva. Vrlo visoko, sporo. Postaje tmurno i ljudi govore da je oluja na pomolu. A onda, sa-

50

svim neočekivano, pod olovnim nebom, sunce se povrati. I zaiskri sve: naftna opre- ma, čelik, sve.

Potom, kao i da, nekoliko sekundi, sve prekrije tajna. Tražimo sunce.

Vrlo je nisko, u čistom delu neba. Osve- tljava polje i luku pod olujom. Sve do mora blista široko ušće. I to olovno nebo nosi svetlosni talas. Nad nama, oluja još se nad- nosi, ali niti se širi niti besni, nebo je nepro- menjeno tmurno, plašt od crnog kamena. Nastavili smo da posmatramo.

Gledali smo belu ogradu duž strme oba- le Sene, kako je smešno uzana obzirom na svoju namenu da spreči prilaz reci. Rekla šam da je njena belina duž vode za merie problem bez kraja, bez dna. Rekli ste da re- šetka te ograde reku oivičava i zadržava - mlečno belasanje plavocrnkaste vode - po- put beličastog plavetnila na poslednjim sli- kama Nikole de Stala.

Za šank vratili smo se, uzeli smo piće s vodom razblaženo i opet posmatrali goste. Šaljivdžije, domaće ljude. Gazdaricu. I nje- nu kći, divnu, tako šarmantnu. I njih, te en- gleske putnike. Ponovo pričala sam vam o Azijatima. Rekla sam da su surovi i karta- roši i lopovi i licemeri, i ludi, da se dobro

51

sećam životinja u Indokini, mršavih poput kostura i šugavih kao na jugu Španije ili u crnoj Africi. Rekla sam da su te uspomene na životinje najbolnije, zato što deca patnje životinja ne podnose, više vole da umesto njih umiru ljudi, umesto pasa, slonova, ko- šuta, tigrova, majmuna.

Govorim vam, a gledam dve čaše što po- red naših na šanku stoje. U jednoj, jako pi- vo, crni Plzen, u drugoj, dupli burbon on tbe rocks kao i trenutak ranije. Mada, upra- vo te čaše su pune. Dok smo gledali napo- Ije, neko je došao da ih napuni.

Prema vama sam se okrenula i sasvim ti- ho izgovorila ime jednog američkog pisca. Smrt. Samoubistvo. Dali ste mi znak: Da. To je to.

Sada, čini se, kao da putnici vode razgo- vor. Izgovaraju nedovršene rečenice, u veli- kim razmacima, s vremena na vreme, reči iza kojih ne sledi ništa. Malo-pomalo, ipak, uspevamo da saznamo o čemu govore.

- What a shame... I was longing to go home...

- Don’t think about it, dear... please...

52

- Oh, dear, I ’m so tired. Exhausted... Such a pity... Especially now, just when...

- Yes, yes, my dear. Don’t think about it. There’s nothing to be done.

- No... I ’m not... It’s just that...- No, don’t. Please...- All right, darling... You’re so sweet...

Do forgive me.O brodu kojim su plovili, eto o čemu pri-

čaju. O tom brodu što trebalo je da ih čeka na keju, u maloj luci na Seni. A isto tako i0 carinskim potvrdama, dozvolama za iskr- cavanje, dozvolama boravka. Bez sumnje, nisu mogli odmah da odu pošto nisu imali sve potrebne dozvole da napuste Francusku1 u Englesku se vrate. Moguće je da je i o to- me bilo reči. Nismo jedino znali da li su go- vorili o dozvolama za njih ili za brod. Mo- ra da su često sve i svašta zaboravljali. Kaoi to da neophodne dozvole zatraže. Ona, htela je da pređe preko u Englesku, govori- la je kako je moguće da se tamo vrate kad god zažele, pa, Englezi su. I s tim, on se ni- je složio. Kod nje, izgledalo je kao da je to njena poslednja želja, surova, nagla. I kao da on o tome ne zna ništa. Htela je Francu- sku da napusti i to baš te iste večeri.

Neizmernost njihove ljubavi ispoljavala se najsnažnije ili kad su ćutali i gnev suzdr- žavali ili kad su od pijanstva tupi postajali. Večeras, među njima, očigledna je razmiri- ca koju mi niti shvatamo, niti možemo da razjasnimo. Gledaju se, nekako Ijuti, neka- ko puni bola. Zatim pogled upiru u pod, ni u šta, ljudi prolaze trgom, crvena skela sti- že i potom odlazi.

U Ijubavi koja se rađa, ogledaju se pono- vo.

Gledate reku. U kafe prodire zalazak sunca. U vaše nasmejane oči. Kažete:

- Oni su putnici između najvećih zemalj-skih razdaljina. A najduža od svih, sam je njihov život.

Ono što može da vas očara, to su reči.Kažem vam da bez sumnje oni imaju so-

bu u Veneciji, s te strane sigurno dolaze kaoi svi putnici na svetu koji se vraćaju u svoju rodnu zemlju. Kažem takođe i da su u Kij- befu nesumnjivo oni samo u prolazu, pre povratka u Englesku. Jer, drugačije nije ni moguće. U Englesku, gde? Ne zna se.

Ove godine, datumi trebalo bi da se po- dudaraju sa onim koje su predvideli.

54

Ove godine, vreme kasni, a oni, oni su tačni.

Smešim vam se, kažem: juni je, za povra- tak, pravi mesec.

Gazdarica “Pomorca” ponovo šanku prilazi i obraća se Kapetanu. I ona kaže da je to dobar mesec, juni, za povratak u Evro- pu. Ove godine, leto biće lepo. Pita ga da li će opet putovati. Kapetana ona uvek može da pita sve što zaželi. Cak pravo ima da mu postavi i ona pitanja zabranjena, ona o raz- lozima koja on ne podnosi. Ipak, ona to ne čini nikada. Are you going away again, Captain? Kapetan odvraća da to od nje za- visi, od njegove žene. Gazdarici “Pomorca” objašnjava: It depends on her. Sometimes she wants to go, sometimes she doesen’t... It’s a long way, you see, a very long way in- deed. Kaže da su sad upravo na poslednjim od tih dugih putovanja, da ih je još sasvim malo ostalo, i to onih kraćih, mada ni to ni- je sigurno.

Potom, Kapetan zaćuti.A ona, zbog toga što mora umreti, ona

se postidi i ponovo pogled upre u pod.

Kapetan zažmuri. Traži francuske reči koje je jednom sigurno znao. Ali, zaboravio ih je. Kaže: She’s just like a child... Zastanei okom traži gazdaricu, hoće da ga sasluša. Ali, ona više nije tu i on nastavlja da se obraća nama i drugim gostima. Ponekad, da, htela bi da se u Englesku vrati. Ponekado Engleskoj neće ni da čuje. Ostrvo Vajt vr-lo blizu je, rukom može da se dotakne. Jed- na noć brodom i tu je. Tu. Yes... yes... Ka- petanov glas isprekidan je, tih. Tamo je po- rodična kuća, yes... Ne obraća se on nama, već maloj iguani. Tu je još i čuvar kuće. Da. Pitanje je šta on to uopšte čuva, pa, ipak, tamo je. Prvi čuvar kuće doživeo je duboku starost, gotovo sto godina. Tu je i umro. Zamenio ga je jedan vrlo mlad, koji je po- sle tri ili četiri godine napustio posao. Sad tu je i treći, srednjih godina. Inače, svi tu već su pomrli, susedi, rođaci. Više nikog ne- ma osim njih i tog čuvara kuće. Ostali su tek neki komadi nameštaja, oni koje kami- oni u selidbama nisu mogli da odnesu ili koji nisu ukradeni. Ostala je i kuća, i to dr- veće, ogromno, duž mora. Mala iguana kapke je podigla. Sluša nabrajanje činjeni- ca. Otac bio je protiv njihovog venčanja. Da bi se venčali, sačekali su da umre. Prvo

56

umrla je majka, a potom i otac. Mora da su čekali dugo. Yes ... Deset godina. On, Ka- petan, o brodu starao se. Taj posao započeo s dvadeset i dve godine. A ona, ona tad imala je dvadeset i šest i bila je prelepa... my God... so amusing... so witty... my God... my God... How far away it all se- ems... Kad je umro otac, imali su preko tri- deset godina, on trideset dve, ona trideset šest. Jedina naslednica. Ubrzo pošto su se venčali, na put su krenuli. Po njenoj želji. Yes... Yes... Eto. Cuti. Gleda je. K njemu ona neznatno okreće glavu, a on, malo ton podigne.

Zna da ona njegovu priču sluša pomno.I tako, svake večeri, nema mu druge, on pri- ča pomalo umesto nje.

Kažem kako Kapetan, po svoj pfilici, tu devojku sa ostrva Vajt nikada nije sasvim razumeo. Zenu koju je voleo. A ona, mora- la je to da zna.

Sigurno bio je u toku njenih povremenih kriza u vezi s brodom i putovanjima iako o tome od nje ni reč nije čuo. Objašnjavao je to njenim neraspoloženjem i da je to uvek posle povratka. A ona, bila je uverena da bi na putovanjima i kuću sasvim zaboravila, i

izgled salona, i njene sobe, i puta koji vodi do mora, i vrta, kao i šumice uz obalu, eukaliptuse, posađene na dan njenog rođe- nja. Cak se i o stanu iznad spremišta za čamce raspitivala. Zato je i želela da se vra- ti, da vidi, da proveri. O tim stvarima Ka- petan nije hteo ni da čuje. Pustio bi je da kaže, ali slušao nije. Zadovoljavao se samo onim najopŠtijim i detalje lošeg raspolože- nja zanemarivao je.

Kad god bi se u ovaj kraj vraćali straho- vao je nesumnjivo od onog najgoreg, da je to poslednji put, da je svršeno.

Sad nam je to očigledno. Znamo i da nam o prvim godinama njihove ljubavi go- vore. Obično bi se jedan sat zaustavili pred kućom na ostrvu Vajt. Gledala je park i, s vrata, u prostorije u koje često ni nogom ni- je kročila. A potom, s večeri, zaželela je po- novo da ode: pobeći pre noći, govorila je. Obično, odsedali su u jednom hotelu u Nju- portu. Tom gradu, vraćala se uvek s jedna- kim zadovoljstvom. Ali, ne znači da ju je to sprečavalao da mu već narednog jutra kaže kako na more više neće ići, kako je to jed- nom, za svagda, gotovo.

Kapetan, večeras, više nego ikada stra- huje. Ovog puta ona ne kaže zašto u kući

58

na ostrvu Vajt želi da spava. Toj želji on da udovolji ne namerava, smatra je pretera- nom, bezumnom. Gotovo da ga i vređa što ona, tako pristojna, tako šarmantna, sad toliko navaljuje. She carries things to extre- mes... Kapetan kaže. She goes too far... Planove stalno menja. She’s always chan- ging her mind...

A ona, na to što on o njoj govori, ona se uopšte ne obazire.

- Za tih deset godina dok im roditelji ni- su umrli, izvesno je da se dogodilo nešto zbog čega su odlučili da ljubavno vreme provode ploveći, da s tom ljubavlju ne čine ništa i da je tako šačuvaju.

Ona, u Kapetanu, pronašla je svog prvog ljubavnika. Dogodilo se to ubrzo pošto se on tu, da brine o brodu, zaposlio.

Pokušali su i da se rastave. Bezuspešno. Kad su uvideli da ne mogu da prestanu da se vole, roditeljima ona je saopštila da žele da se venčaju. Roditelji odbili su. Ne. Dok smo mi živi, ne. S njima, proživela je čitavu svoju mladost. Nije mogla ni da zamisli da bi oni u stanju bili da sreću svog deteta tek tako odbace. Da svoje dete unesreće, dan za danom, doslovno.

Roditelji nikada nisu popustili. Nikada zažalili. Cak ni na samrti. A ni oni, deca, ni- ti su popustili, niti zažalili.

Kapetana da otpuste nisu hteli, jer ona, njihova kći, pratila ga je u stopu, kud god da krene. Svoje dete, dobro su poznavali, znali su da bi se i ubila da su joj uskratili tog ljubavnika. Otac, naročito on, svoje de- te poznavao je onoliko koliko je, na ovoj zemaljskoj kugli, jedno ljudsko biće uopšte moguće poznavati. To poznavanje poticalo je od poznavanja sopstvene žene, majke njegovog deteta, i u tome, učestvovala je i ona, pridružila mu se. Bile su to žene što se od tela svog ljubavnika ne odvajaju nikada, ni noću, ni danju, ni duhom ni stvarno. A ta ženska zavisnost uticala je da i oni njih više ne mogu napuste. Otac, znao je da su njiho- va kći i Kapetan baš u takvoj vezi. To što su ih svih deset godina u svojoj blizini zadrža-li bilo je - u to bio je siguran - zbog brige da ih od njihovog sopstvenog ludila sačuva- ju. Ne samo da su Kapetanu njeni roditelji dozvolili da tu ostane, već su mu i platu da-li da bi u kapetanskom stanu, u parku vile, u najbližem susedstvu, oni mogli život da nastave. Na taj način i dalje svoje dete su

60

viđali, kejovima ili plažom ponekad kako prolazi, moru okrenuto.

Punih deset godina to je potrajalo.I sve to vreme proživeli su u dvosobnom

stanu, iznad spremišta za čamce.Tu počeli su i da piju, s poslugom iz su-

sednih vila karte da igraju, s turistima iz let- njih kampova. Malo-pomalo, ona, prestala je i u crkvu da ide, engleski protestanizam napustila je iako je vaspitana u tom duhu.

Inače, sva njena druga osećanja ostala su ista.

I prema ocu i prema majci gajila je veli- ku ljubav. Ubrzo, ni ona, ni Kapetan ni na koji način na njih više nisu bili ljuti. Na tu priču niko od njih dvoje nije se ni vraćao. Zločin roditelja, toliko je bio strašan da ih je krivice oslobodio kao da su i sami njego- ve žrtve. Sopstveno poimanje onoga što bi za njihovo dete bilo dobro prevazilazilo ih je i sve trebalo je da se zaboravi. Na ostrvu, ta stvar postala je poznata i ljudi su učinili isto, zaboravili su. Govorili su da su rodite- lji svoj dug patnjom odužili. A ona, njihova kći, bila je ljuta na sudbinu, na to loše ustrojstvo za koje verovala je da je božan- ska ravnoteža života. Kapetan, pak, nikada

61

nije pomisiio da bi ova ili ona stvar mogla da bude razlog za ljutnju prema bilo kome, ikada.

Jednog dana, četiri godine pošto je s Ka- petanom počela da živi u stanu nad spremi- štem, napisala je pesme. Nije joj to bilo pr- vi put. I ranije pisala ih je, mada ne i od kad je srela Kapetana. I, evo, tada, počela je po- novo.

Trajalo je to godinu dana.Njih petnaest.Dogodilo se da je jedna objavljena u

Njuportu, u časopisu za poeziju.Kapetanu ona govorila je da u svoje pe-

sme svu strast prema njemu unosi, kao i či- tavo očajanje jednog živog bića.

A Kapetan, mislio je da to što o svojim pesmama ona goivori nije, zapravo, ono što je u njima. A šta je to, Kapetan nije znao. Eto kakav bio je njegov odnos prema pe- smama koje je pisala njegova žena.

Kapetan patio je. Pravo prokletstvo. Baš kao da ga je izdala, kao da je imala život paralelan sa onim za koji je on verovao da je njen. U tom stanu nad spremištem za čamce. Zivot tajan, skriven, nerazumljiv, možda i sraman, za Kapetana još bolniji ne-

62

go da mu je fizički bila neverna. Pre tih pe- sama, njeno telo bilo je jedino što bio je ka- dar da uništi samo da se slučajno ona ne- kom drugom podala.

I o tome jednom joj je pričao, o patnji u koju su ga te pesme bacile zato što ih nije razumeo. Mora da ni ona nije dobro shva- tila smisao njegovog priznanja. Rekla mu je da tek kad je zbog njenih pesama počeo da pati, da je tek tada i počeo i da ih razume.

Potom, jednom na rubu očajanja, Kape- tan potražio je njenog oca. Nikada on i ni- je prestao te ljude da viđa, roditelje. S vre- mena na vreme, posećivao ih je u njihovoj raskošnoj vili. Otac i Kapetan uvek su je- dan drugog veoma poštovali. Za svoju ćer- ku otac nikada nije pitao, ali znao je da će od Kapetana sve novosti da sazna i to do tančina. Tokom tih poseta razgovarali su io parku, i o popravkama kuće, i o životu u mestu.

Tog puta, Kapetan ocu je preneo zabri- nutost zbog pesama. I svoju patnju. A čini-lo se da to, naprotiv, oca usrećuje. Na licu, pojavio mu se tajanstveni osmeh, koji to- kom čitave Kapetanove posete nije skinuo.

U razmatranje njegove patnje ili zabrinuto- sti, otac se nije upuštao. Zamolio ga je sa- mo da mu te pesme prepiše i da ih donese. Kapetan mu je obećao.

Učinio je to bez njenog znanja. Sve pre- pisao ih je brižljivo, one koje su u tom ča- su, na komodi, u crnoj fascikli, stajale.

Otac, pročiato ih je u prisustvu Kapeta- na. Potom, pročitao ih je i još jednom. Pla- kao je. Nije rekao nijednu reč, osim što se zbog plakanja izvinio. Rekao je: od sreće. Plače od sreće. I rekao je da je tako nešto i očekivao još otkako je ona bila sasvim ma- la.

Kapetan se vratio. Našao se potpuno sam.

Bilo je to kratko vreme pošto se jedna od pesama u Njuportu pojavila, u časopisu za poeziju.

Ona, pokušavala je nekako da shvati ka- ko je do objavljivanja uopšte došlo. A po- tom, čudno, sve to više je nije zanimalo. Ta- ko, pomirila se s nepoznatom okolnošću. Neumitnost pesme, njen prodor u dušu, ta- janstven je bio koliko i ta okolnost. Verova- la je da pesme, čim se u nekoj zemlji napi- šu, veoma brzo dopiru i na druge strane. Već samom svojom neumitnošću, zato što

64

jednostavno postoje, s onu stranu razdalji- na, neba, mora, kontinenata, političkih re- žima, zabrana. Bila je tako sklona da veru- je da se svuda, baš svuda, piše jedna te ista pesma, mada na različite načine. Da je po- trebno samo da se do nje dopre, kroz sve je- zike, kroz sve civiiizacije.

U tom trenutku - napisala ih je devetna- est. A posle jeseni - više ni jednu.

Potom, prošli su kroz strašan period.U jednoj klinici u Njuportu, na porođa-

ju, izgubila je devojčicu. Zelela je da umre. Želela je da ode. Očev brod da ukrade i da ode u nepoznatom pravcu. Noću je nera- zumno vrištala i u pomoć imena poznatih i imena nepožnatih dozivala. I ocu i majci, ljubav i mržnju urlala je. A zatim, da urla, prestala je. Samo je plakala, noćima i dani- ma. A i to, prestalo je, baš kao i pesme. Od Kapetana natražila je da njihovu mrtvu ćer- ku osmotri dobro i da je opiše njenim rodi- teljima. Ako mogu u njoj možda da prepo- znaju nešto njeno. Kapetan, to je i učinio. Kod roditelja otišao je i opisao im oči uga- šene, sive i ogromne i kosu irsku, kao zift crnu.

Leto je došlo i ona je, jednog jutra kad se probudila, gotovo potpuno svoj razum po-

65

vratila. I Kapetan, to je prepoznao. A po- tom, evo šta se dogodilo:

Iako čitavog tog leta i čitave jeseni pesme nije pisala, jednog januarskog dana, počela je to da radi ponovo. Poemu o svetlu kakvo se pojavljuje nekih popodneva za vreme vr-lo hladnih, vrlo tmurnih zima. Kapetanu o tome ništa nije rekla.

I jednog dana, kad je izašla, došlo je do toga. Kapetan čekao ju je. Pesmu je opazio slučajno. Nije je tražio. Nije bila uredno složena u crnu fasciklu na komodi u sobi u kojoj su spavali. Iz crne fascikle virio je tek krajičak belog lista. I Kapetan ga je izvu- kao. U njegovoj ruci, pesma bila je tu, kao zločin očigledna. Posle dugog vremena, u kojem nije pisala ništa, bila je to posmrtna pesma za njihovu ćerkicu, u Njuportu one strašne noći napisana.

A on, Kapetan, mislio je da je s tim svr- šeno, s hirovima mladosti.

Kao da ga je ubola istina da to i nije ona, da s nekom sasvim napoznatom osobom ži- vi. A u pesmi ni o njihovoj mrtvoj ćerkici, ni o njemu, nije bilo reči. Niti o njihovom životu, o njihovoj ljubavi, o njihovoj sreći.

66

Bio je to najhladniji dan zime. Krajem ja- nuara. Šest meseci otkako je ona s tim pre- stala, s tim budalaštinama.

Pesma nije bila dovršena. Zato se u crnoj fascikli i nije nalazila. Naročito njena sredi- na. Mada, početak bio je tu, završen. Ruko- pis sigurniji nego na drugim mestima. A na čitavoj polovini stranice, samo sredina pe- sme u različitim verzijama. Sve prepravka do prepravke. Početak zapravo opisivao je svetlost nekih zimskih popodneva, užasnu. Tog dana, upravo, bila je takva. Svetlost žu- ta kao jod, krvava. Parkove ostrva Vajt obasjavala je, horizonte zimske i brodove ledom morskih basena okovane. Kao da ju je baš u tom času napisala.

Pesma kao stvorena da Kapetanu zlo na- nese. Cak i gore od toga: u toj pesmi Kape- tan nije ni postojao. Našao se na mukama. Tog dana još pokušavao je da sazna šta je on to mogao da učini da ga njegova žena toliko prezre - iz kog razloga u toj pesmi nije postojao čak ni u nagoveštaju, onom najdaijem. A potom, otkrio je istinu, u nje- govim očima grozomornu, da u svetu te že- ne niti njega ima, niti ga je bilo, niti će ga

Kapetan pesmu čitao je i kroz redove precrtane i kroz one, potpuno čiste. Ovi po- slednji, činili su mu se od onih prvih još čudnijim, a iz njih proizilazilo je da zraci sunca izvesnih zimskih popodneva, dok u brod katedrale prodiru, pritiskaju sve po- put odjeka velikih orgulja.

Cisti stihovi poručivali su da rane koje ti sunčevi mačevi nanose, nebo ih svima dosu- đuje. I da ni na našem telu, ni u našim mi- slima ne ostavljaju ni trag, ni vidljivi oži- ljak. Niti nas ranjavaju, niti nam donose olakšanje. Reč je o nečem drugom. O sa- svim drugom mestu. Drugačijem i mnogo udaljenijem nego što bismo mogli i da za- mislimo. Te rane rlišta ne nagoveštavaju, ni- šta ne potvrđuju, ništa što bi moglo da bu- de pouka ili izazov božjeg cartstva. Jedino što iza njih ostaje jeste poimanje konačne razlike - one što postoji unutra, u središtu značenja.

Pri kraju pesme, pisanje bilo je sve nera- zumljivije, nejasnije. Rečeno je ili gotovo rečeno, da ta unutarnja razlika nastaje iz vrhunskog očajanja čiji je ona, zapravo, pe- čat. Poema se zatim gubila u vazdušnim vi- sinama, u poslednjim udolinama pre vrho- va, u hladnoj noći leta, u aveti smrti.

68

Kapetan, pesmu u peć bacio je. Da više ne pati. Tako je barem sebi obrazložio. Po- tom, čekao je iako nije znao šta, baš u pro- storiji u kojoj se i peć nalazila. Tu gde je na putu prema svojoj sobi, njegova žena mora- la da prođe. I samo taj dugi trenutak dok je osluškivao kako ona dolazi spolja, nije pa- tio.

A slika njegove žene koja mu se pred oči- ma pomaljala otkako je ta pesma nastala, bila je sasvim drugačija. Tek kad je u vatri ta pesma nestala, shvatio je šta je učinio i prepao se.

Kroz to koliko ga nije poznavala on, Ka- petan, otkrio je i koliko je njegova žena na- ivna. I za njega, u trenu, postala je neko ko snagu svoje moći nad njim ne može da spo- zna. Ta naivnost bila je utkana i u pisanje pesama, ali bez i najmanjeg uvida da njiho- va vrednost potiče upravo od mraka koji je u njima. I da od tog mraka on svoju ženu da zaštiti treba, mraka vidljivog kao i sama suština.

Iz šetnje vratila se putićima oko vile. Re- kla je da je napolju tako hladno da to strah

69

uliva. Zatim, popili su po šolju čaja i ona se u svoju sobu uputila. Vrata nije zatvorila. Prošlo je sigurno mnogo vremena dok nije primetila da pesme nema. Prvo ju je svuda tražila, potom je i Kapetana pitala da na komodi slučajno nije video neku ispisanu stranicu.

Kapetan odgovorio je odrično.Čitave te večeri i jedan deo noći, tražila

ju je bez prestanka. Sve fijoke iz komode iz- vukla je i ispraznila. On, Kapetan, ostao u predvorju, puštajući je da traži. S vremena na vreme samo upitao bi je da li ju je pro- našla. Odgovarala bi mu da nije. Na kraju, dve prve fioke prosto je izgazila i polomila samo da se uveri da pesma nije možda za- pala u okvir tog komada nameštaja. Bez uspeha. Onda, ušla je u prostoriju u kojoj Kapetan bio je, ispred njega sela, gledala ga i rekla:

- Svuda sam je tražila. Svršeno je. Nigdje nema. Ta pesma, bila je sasvim dugačija- dodala je - želela sam da vam je pokažem. Samo, znajte, to što vam moje pesme poka- zujem, ne znači i da mislim da vam se svi- đaju. Naprotiv, tek ta mogla bi da vas upla- ši - da se zbog smrti naše ćerkice ozbiljno

70

nisam razbolela. Onda, možda, ipak ovako je bolje.

Kapetan, svoju ženu gledao je i potvrdio joj je da ni tu pesmu ne bi razumeo kao ni sve ostale.

Ona, rekla mu je da je imala nameru da je završi, ali da sada to više nije važno. Oboje zaćutali su, potom otišli su da spava- ju. Bilo je hladno, uzeo ju je u naručje da je zagreje. Rekao joj je da je voli na svetu naj- više, a ona njemu - da mu veruje.

Priču ste odslušali. Onda, zaključili ste da uopšte nije loše to što im se dogodilo. Da ste i pesmu i zimsku svetlost tog dana prepoznali. I taj nagli upad pesme u istinu koju da spozna ne može niko.

Još dugo ćutali smo.Potom, razgovarali smo o vremenu koje

je proteklo od tog zimskog dana do ovog trenutka, večeras, u ovoj francuskoj luci.

Mora da se putovanju morem ona i okrenula kad je tu pesmu izgubila. Tada je i odličila da svoj život tako potroši, da ni od pesama ni od ljubavi ne čini ništa, osim da plovi.

71

Kasnije, među njima sigurno nije bilo ni- čeg, nikakve druge spone, nikakvog drugog razrešenja, nikada, osim prostog protoka vremena. Svako drugačije ispoljavanje lju- bavi bilo je odbačeno. Sreća, bila je odbače- na. Pisanje - proterano.

Već bilo nam je teško da ih u istom sve- tlu vidimo, kao trenutak ranije, kao prvi put. Previše blizu, gušili su nas. Trebalo je da se malo udaljimo da ih sagledamo zajed- no, da ih prihvatimo. Napustili smo tu stra- nu šanka. Stali ste pored mene.

Korejanci se nisu vraćali. Trg, bio je još prazan. Veče počelo je da se spušta. Krečne obale više nisu bile iste. Delovale su razgo- lićeno, i ne tako čisto belo.

Da ih ne zaboravimo nikada, gledamo ih iz daljine. Teško je da ih slušamo, gotovo nemoguće. Razumemo tek početak rečenice i poneku reč. To je sve. Četiri crna Plzena, za Kapetana i za nju, tri burbona. O čemu pričaju više ni ne znaju. Bez sumnje, o sve- mu, i to istovremeno. Počnu da razgovara- ju, zatim to zaborave. Onda, ubrzo presta- nu. Jedno drugom se obraćaju, žale se. On,

72

ponekad malo i zaplače. Šta kažu, da čuje- mo, nema ni potrebe. Znamo da je opet rečo brodovima, o noći koja prekriva divlju dolinu. O reci pustih obala. O ovom kraju,o ovom francuskom predelu koji moguć- nost nema da brodove u nevolji ozbiljno prihvati i putnike s velikih kopnenih dalji- na. Kao i o njihovoj vezanosti za taj brod, jakoj kao verovanje da bi jedno drugo zau- vek izgubili ako bi ostali bez njega.

Gledali smo ih još dugo. Ni na koga i ni na šta pažnju nisu obraćali. I čitavu noć mogli smo da ih gledamo, niti bi oni to pri- metili, niti osetili. Na svetu bili su tako sa- mi, da samoće nisu bili ni svesni.

Njihova tela sad osvojila su veliku salu kafea ,,Pomorac“. U njih gledamo, uprkos njima, uprkos sebi. Pitamo se kako je takva čednost uopšte moguća. Nosi ih, štiti ih kao odeća.

Zaćute. Zaborave, zadremaju, razbude se. Potom, sve počinje ponovo. Razgovara- ju. Prvo progovori ona. On, odmah joj od- govori. Zatim ona dugo ćuti pre nego što drugu rečenicu, drugu reč izgovori, na šta on klone duhom, eto.

A brod i stvar koja je Kapetana toliko plašila, ne znajući da li je ona odluku done- la, ta zajednička briga između njih i svih ostaiih ljudi na svetu isprečila se mnogo vi- še nego njihov strani jezik.

S tom pomisli na brod u glavi bila je ta- ko sama. Od njega usamljenija. Pila je du- pli burbon veoma, veoma sporo. On, spre- čavao ju je da pije koliko je htela. A svoj cr- ni Plzen, on gutao je kao vodu. Nadgledao ju je dok bi čašu s burbonom usnama pri- nosila. I posle jednog gutljaja, svoju ruku stavljao bi na njenu i ona bi čašu odložila.

Gazdarica rekla je da, kad padne noć, po njih doći će mornari s njihovog broda. Ne- ka ne brinu.

Nije mogia da prihvati da tu još ostane, prosto to nije mogla. Ali, brodom se više ne bavi ona, već on, i tim mornarima koji će doći, komandovao je on, samo on. Mora da se ranije njima bavila ona. S vremena na vreme, u mirnim vodama duž obala, bila je čak i za kormiiom i to joj se mnogo dopa- dalo. Međutim, sad u nju nisu imali povere- nja ni on, ni moranari. Niko o tome nije go-

74

vorio, ipak ona je znala da joj nedostaje snaga. Novac bio je nešto drugo, bio je njen i još u početku on se od njega ogradio. I ta- ko, na sebe ona je to preuzela, dugo, godi- nama. I, o toj proveri upravo bilo je reči, mada ne tako detaljnoj, jer to bi moglo da je uspava.

A dremuckanje na palubama, ona je vo- lela.

Mi, žalili smo ipak što je on, Kapetan, prema njoj uvek preterano obziran i to zbog razlike u korenima. Dešavalo se to previše često i razdraživalo ju je. Ali, Kape- tan bio je ponosan na poreklo svoje žene, tako čisto, govorio je, tako daleko. Čak su neki njeni preci, pričalo se, na grobijima en- gleskih katedrala sahranjivani.

Za šankom Kapetan kapke drži dugo spuštene, potom odjednom pogleda je, ona- ko kako se gleda neki potresan i nerazu- mljiv prizor, praznina mora ili praznina ne- ba.

Mora da je sebi postavljao pitanje o vre- menu koje mu je još preostalo. I tome nije nedostajao ni nijedan jedini dan, ni nijedan jedini sat, ni jedna jedina rečenica.

Vi kažete:- Pitamo se da li nestvarnost njihovog

prisustva ne potiče od praznine putovanja kao takvog, jedine slabe strane tog savršen- stva koje se tako naziva.

Strašću prema njoj Kapetan veoma je sputan, strašću jednako tajanstvenoj kao i prvog leta. Sputan je i zgušnjavanjem svoje krvi. Zbog dejstva alkohola, krv mu je sve sporija.

Gazdarica s Kapetanom opet došla je da zapodene razgovor. Tiho pita ga za novostio psu, i to na engleskom: Captain, tell me... What happened to your little black dog? Kapetan kaže da je mrtav. Dead. An acci- dent. Yes... a month ago... yes... It’s very sad for her. Pokazuje na nju što prema po- du gleda. A ona, čuje gazdaricu kafea i sti- di se svog mrtvog kučenceta.

Gledam nju, ženu za šankom. Mislim da sam mogla da uzmem taj burbon i da ga popijem. Ona ili ne bi ništa videla ili bi, pak, videla i, kako bi joj se to činilo prirod- nim, tako bi ostala da me, dok pijem, gleda, poluzaspala na barskoj stoiici, s blagim osmehom na usnama. On, Kapetan, prime-

76

tio bi možda mnogo više, i u odnosu na nju i u odnosu za sebe. Možda bi mi se onda najpre nasmešio, a potom rekao mi: Hvala što umesto nje pijete viski, toliko joj škodi da ne možete ni da zamislite... It’s difficult to explain... I možda bi i zaplakao.

Biie su to stvari o kojima sam tek kasni- je razmišljala: u tom času, za to, bilo je već prekasno. Teško je reći zašto bih uradila to što bi za mene bilo opasno. Možda iz želje za slanom kožom, mirisom mora i, na čaši, ispucalim usnama.

Čašu nisam uzela. Nisam imala u ustima gutljaj burbona, okus laka za čamce, u gru- dima žestoko pečenje od alkohola. I po te- lu, njegovo vrelo razlivanje.

On, Kapetan, neprekidno u nju gleda; a ona više ne gleda ni u koga. Ni za tren ne gubi je iz vida. Njegova seksualna strast ista je kao i ranije. Njena ne; ona, uplela se u nešto drugo, malo u smrt, malo u smeh i bog zna u šta još. Da sebi odabere muškar- ca, više snage nema. Ipak, svake večeri, po- daje mu se. Da se do mile volje u njenoj utrobi zadovoljava i da uživa u pornograf- skim slikama ostrvskih devojaka. U časopi- sima koje kupuje u singapurskoj luci.

77

Kad god bi negde drugde pogledao, po- du bi se odmah vraćao da proveri da li na barskoj stolici ona još čvrsto sedi i blago se, u tišini, smeška. Čemu, kojoj slici, teško je reći. Ili možda svog mrtvog psa nežnim re- čima doziva dok mu na oči suze naviru. My little one... little Brotvnie...

Jednom, i to biće vrlo skoro, dobro mu je poznato, Kapetan prema njoj okrenuće se i videće da je na pod skliznula. Darling... Darling...

Da mu je ta scena sve bliža, poput kop- na što ga pri noćnoj plovidbi po okeanu ne vidi, Kapetan jasno zna. Darling... My po- or little girl...

Sunce na drugoj obali zalazi i crveni od- sjaj u salu kafea „Pomorac" ulazi. Na zido- ve pada, na ogledalo. Na te ljude, na njiho- ve nepomične figure, na one koji ne gledaju nigde, ni u vas, ni u sunce.

Iznenada, u čitavom telu Kapetana, oča- janje. Uspravio se, udahnuo i klonuo pono- vo. Sve to kratko je, vrlo kratko, osim klo- nulosti što ne prestaje. Francuze gleda sa odbojnošću. Reklo bi se, više im ništa ne za-

78

mera. Gunđa. S Francuzima, šta bi on s nji- ma? Ne zanimaju ga. Šta oko šanka oni go- vore, da razume ni ne pokušava. Tu, među njima, tela zgrčenog, oseća se sputano. Jedi- no ona, iguana, može da ga vidi. Glavu k njemu okrenula je, oči otvorila i gleda ga: What’s the matter?

Čuli smo je jedva. Podu se ponovo vraća. Mrmlja, ali jedva, kao za Braunija. Opet u istu nežnost utonula u kojoj se dave sve lju- bavi prema nestalim psima i stvarima iz de- tinjstva, njene strasti... naročito strasti bez osude... My God... poput krvi sva ta leta iz- gubljena... i to mrtvo dete... I te pesme... taj ubitačni bol... ta svetlost krvavocrvenkasta, ta mesta u koja ušla je sama, nevina i bol- na. My God, sva ta nevinost i sav taj bol oko nje... kad se na to samo pomisli... Na sve te opasnosti... na to grozno sećanje, sr- ce Kapetana još podrhtava.

Niz zidove silaze zraci zalazećeg sunca. Ogledalo su napustili.

Nad rekom, niz vetar lete galebovi. Bez- umno. Pod krilima im belina krečnih obala.

Kažem vam:

- On neće da ona umre, to joj nekako za-branjuje, zato što njenu smrt u svom životu on ne želi, to nikako, nikada.

Prirodno je da on, Kapetan, smisao svog života u njenom životu traži, na tom brodu, s njim ona živi odavno, godine više i ne broji.

Kapetan mora da se ponekad pita kako je sve teškoće njenog karaktera uopšte i preživeo, ali i razliku u poreklu. Kapetan tu razliku smatrao je odgovornom za sve što kod svoje žene nije razumeo, njena čitanja, ludilo i njene pogreške, te užasne pesme na koje ni ona više nije mislila, bio je u to sigu- ran i Bogu zahvalan. Nikada Kapetan nije zaboravio razliku u poreklu, koju je video kao ogromnu, konačnu. Radi toga što je sklopila brak koji joj na čast nije, mora da je on umesto nje neprestano patio. Mada, ko će ga znati? Možda je u životu prvi put to pitanje sebi i postavio baš sad dok je pri- nuđen da sedi u ovoj lučici na Seni. Tako su Francuzi oko šanka u njega gledali da nije nemoguće da su ga baš oni na tu pomisao i naveli. O tome s njom da razgovara nikada nije mogao, odbijala je. U početku, to ju je zabavljalo, potom više nije.

80

S vremena na vreme, Kapetan nam se blago nasmeši i na nju pokaže očima, jedva primetno. Taj znak uočljiv je teško, gotovo nikako, tek laki treptaj, uz nagoveštaj ru- kom: Pogledajte je... Look at her... She’s my wife... yes... My wife... moja žena, tako se na francuskom kaže?... Tako je?... She’s a caracter... Yes... Smeje se. But she dosen’t know what she wants...

Ne.Zaćuti.Nije važno.Više ni ne pokušava da čuje o čemu se za

šankom tiho govori. To ničemu ne služi. Osim patnji.

Verovatno mu, s vremena na vreme, ona ispriča kako bi na put oko sveta još jednom krenula. Da ponovo moreuz Malaku vidi, Isčailiju, kejove duž kanala. A on, naprotiv, možda baš on smatrao je da tako nešto vi- še nije moguće, da je s tim završeno, da je za nekog njenih godina brod veoma opasan i to uvek onim istim smirenim tonom, uvek istom zbunjujućom nežnošću s kojom se prema njoj inače ophodi. Ona, puštala ga je da govori o putovanjima, barem je izgleda-

81

lo da ga pušta. Ali, ko bi znao šta je uistinu mislila.

Vreme je prolazilo. Proteklo je toliko da ponekad sigurno nisu ni znali koliko. Kaže- te:

- A potom, postojao je i alkohol koji će, kad kraj nastupi, sve stvari da pobrka, bez- umlje i pijanstvo.

A možda i neće, možda smo se prevarili. Možda je, ma gde bili, svake večeri, ona po- novo Njuport htela da vidi i to ostrvo. Mo- žda tako, naročito poslednjih godina, svake večeri, na kraju dana, s tom umirućom bla- gošću, s tom neverovatnom engleskom uči- tivošću, da umre ona traži.

Jedni gosti su otišli. Drugi su došli.

Sumrak. Svetlost sumraka, sve je prepla- vila. Ulice, lučke zgrade. Sale ,,Pomorca“. Svetlost zlatasta, ružičasta i zlatna što pre- sijava odsjaje naftne luke s druge obale.

Za šankom ti Ijudi, te pijanice niti sve- tlost niti luku ni ne pogledaju, za njih ne že- le ni da znaju. A onda razbude se.

U jednom trenutku, Kapetan na ljude pokazuje. Na reku. Na trg. Na nebo. Nje-

82

gova ruka neku vrstu kružnice kao da ispi- suje, pretrpanu u donjem delu ljudima, bo- govima, rekama, nebom.

U izražavanju Kapetan pomalo čak je i pogrdan. Ne želi da vidi ništa, ni leto, ni ovaj predeo, ni ovo vreme, ni ove Ijude. Ni- šta, osim nje na celom svetu, my darling.

Za njih sad to je preveliko, to letnje ve- če, od obala reka predaleko, od broda, ta- ko da postaje nemoguće. Trebalo je to na- pustiti ozbiljno, i morska kupanja i šetnje šumom i zaustavljanja u kafanama. Napu- stiti. Ona sad preumorna je, snagu da ide i da se vraća, da to izdrži - više nema. Uosta- lom, nema ni cipele. One njene, stare deset godina, istrošene su. Cipele kakve želi i ka- kve uvek nosila je, u radnjama bilo ih je sve manje, a oni, to su iz vida potpuno izgubi- li. Čak, viŠe ih nigde nije ni bilo. Pre tih običnih cipela koje su, u trgovinama, po- slednjih deset godina još i mogle da se na- đu, nosila je one, napravljene po meri u Sa- utemptonu, najbolje koje je ikada imala. Ali, ta kuća je bankrotirala. Takve su bile prilike. Sad su po meri mogli da ih naprave drugde, ne više u Sautemptonu, samo treba-lo je to da sačekaju. Gde čekati godinu da- na, koliko je potrebno za njihovu izradu?

Odeća, bilo je to nešto sasvim drugo, mada na isto se svodilo. Više joj ništa nije prista- jalo, a ona, u radnje nije htela ni da ulazi, više nikako. I onda? Onda šta? Ništa. Osim toga, nove cipele bi joj nažuljale stopala, s godinama postala su veoma osetljiva. Zato sad nosi dečje sandale. Kapetan se smirio i smeši se.

S njim, s Kapetanom, kaže on, nije isto. Snage ima, a i na pretek cipela. Međutim, s njim nešto je drugo. Bez nje, svoje žene, bez nje, više mu do života nije stalo. Pored sebe želi je uvek, čak i u Bakingemskoj palati.

Ona, iguanica, smeje se dok u pod gleda, smeje se mnogo. Kaže nešto što on čuje i što ga zasmejava, šala samo njima poznata. A mi, smejemo se s njima. Ka meni saginjete se, u kosu mi se smejete.

Potom, ponovo, ona Braunija počinje da pominje. Braunija koji je pobegao s broda i udavio se.

Kapetan, više se ne smeje.U hrpe tkanina gleda, u kose farbane i

prefarbane, nokte izlomljene, zube slomlje- ne dok noću po brodu ona baulja i pokuša- va da pronađe viski koji je sklonio. Glavu je okrenuo i više je ne gleda.

84

Na tim barskim stolicama bilo im je ne- udobno, ali uspevali su svakog dana da iz- drže po tri sata, ili u brodskom baru, ili u kafanama na ostrvima, tamo, na vlažnoj vrućini, pod sivim nebom tropa.

Vi, čovek nasmešenih očiju, rekli ste: Ona želi da umre. That’s the point. To ona traži, hirovito.

Rekla sam da je želeti smrt svakako stvar hirovita ako, pri tom, niste bolesni već, na- protiv, srećni.

Još nešto mrmljala je, o psu opet je pri- čala i jasno izjavila da na tog mrtvog psa misli sve više i viŠe... Fm thinking o f him... poor little boy... Govorila je Kapetanu. Ali, Kapetan vikao je da ga ostavi na miru. Da ona sebe ubija.

Kažete da je ponekad želela Kapetana da napusti baš stoga što ga je toliko volela.

Kapetan nas gleda. Zna kad se o njego- voj ženi priča. Smeši se, postideo se. Fran- cuskinja daje mu znak. Pita ga tiho kako mu se žena zove, kako joj je ime. I Kapetan, vrlo tihim glasom to ime izgovara - kao sa izvesnim razumevanjem. Cula je, podiže glavu i gleda ga. Pita tiho. What’s the mat-

ter? On a Francuskinju pokazuje. Not- hing... This lady wants to know your na- me...

U ženu koja za njeno ime pita pogleda. Nasmeje se kratko, živo, podrugljivo. Još ime ona ima. Potom, ponovo u pod se za- gleda.

Opet o onoj ženi za šankom pričate.Kažete da je ta Kapetanova žena pronic-

ljiva.

Na trgu, jedna kola odu, druga se poja- ve. U kafe ljudi ulaze, u veliku salu, čujemo ih kako večernja pića naručuju.

Kažem Vam:- Ono što se nije povratilo nikada, to je

vera u Boga.

Otac umro je, a da nije ni saznao da po- ema o zimskoj svetlosti uopšte postoji.

Svih devetnaest pesama objavio je on. Prvo u jednom časopisu za poeziju iz Lon- dona, a potom u jednoj knjižici pod njenim devojačkim prezimenom. Nikada ona to ni- je saznala. Kapetan mislio je da se to nika- da neće ni dogoditi. Da je prekasno.

86

Novi čuvar vile rekao je Kapetanu da je na njeno ime stigla pošta, na ime the lady, i da ju je nazad, na adresu londonskog izda- vača, otpremio kao što mu je njen otac, pre nego što je umro, u amanet i ostavio. Rekao je i da su neki mladi ljudi dolazili da je vi- de, nju, the lady, još prve godine kad je knjiga objavljena. I da ih je sve više i više svake godine.

Tog čuvara otac zaposlio je neposredno pre svoje smrti. I kao glavnu stvar priču o svojoj ćerci ispričao mu.

Kad je Lady dolazila, nikada ništa nije pitala. Jednog dana, čuvar vile upitao je Ka- petana čemu sve te skrivalice oko njene knjige. Kapetan odgovorio je da pesme ko- je je u mladosti pisala, ne samo da više ne piše nego je i ne zanimaju.

v

Cuvar primio je jedan stampani prime- rak knjižice koji je greškom poslat tokom preštampavanja. Tako je pročitao svih de- vetnaest pesama. Kapetanu rekao je da ni- šta nije razumeo. Ali, da je u njima ipak ot- krio veliku i potresnu lepotu. Kapetan mla- dom čuvaru na to ništa nije odgovorio. Ne razmiŠljajući, čuvar knjižicu je u svoju sobi- cu sakrio, iznad spremišta za čamce.

87

Pesme bile su prevedene u dve ili tri evropske zemlje. Mada, na ostrva malezij- skih mora, kuda su oni išli, još nisu stigle.

Jednog leta, kad su došli u godišnju po- setu, mlad i odvažan čuvar vile iskoristio je Kapetanovo trenutno odsustvo - verovatno bio je u parku da pregleda nove sadnice - i Lady je knjižicu s pesmama pokazao. Naj- pre, ona ništa nije razumela, a potom upita- la je kad je ta knjižica objavljena. - Pre če- tiri godine.

Bila je još mlada, i ona. Bila je lepa. Njen ugašen pogled bio je veliki i vrlo dubok. Od sunca preplanula, u haljini letnjoj, belopla- voj. U knjigu gledala je, a čak ni ruku da je uzme pružila nije. I nije je uzela. Kao da to i nije potrebno, iako joj za to razlozi nisu bili najjasniji.

- Kako se to dogodilo?- Vaš otac. Sve je na sebe preuzeo.Nije razumela:- Kako to moj otac? Pa, on ništa nije

znao?Ali, čuvar je znao: upravo Kapetan ocu

pesme da ih objavi odneo je. Lady se sme- ška. Kaže da je Kapetan zaista prema njoj divan: He is so good to me. Gleda čuvara,

88

njenih je godina i upravo je obožava. Sme- ška se, glas spušta, pita ga:

- Koliko pesama ima?- Devetnaest.Razmišlja. Okleva. Potom ga pita:- Postoji li jedna o zimskim popodnevi-

ma?Čuvar traži.- Ne. Mislim da ne... To je naslov?- Da. Trebalo bi da joj je to naslov. Da,

sigurno je...Čuvar ponavlja: Zimska popodneva.Gleda ga, a on kaže:- Ne. Nema je.Njegove reči da pesme nema, ona pona-

vlja.Gleda park. Potom čuvara koji je posma-

tra. Kaže:- Nisam bila sigurna...- Kako?- Mislila sam da sam je na komodu sta-

vila... sećam se. Ubeđena... vidite kako... ubeđena da sam je ispod jedne crne sveske stavila. Otišla sam da prošetam i, kad sam se vratila, više je nije bilo. Nikada je nisam pronašla.

On kaže:- Verujete li da ste je napisali?

89

- A vi, da sam je samo zamislila?- Ne znam. Sećate li se o čemu ste želeli

da pričate?- O sunčevim zracima. Zimi, oni svuda

gde mogu prolaze, kroz najmanje pukotine svodova, kroz male otvore na brodu kate- drale što su ih Ijudi namerno za svetlost na- pravili, da ona može da prodre i do crnih podova noći. Zimi, sunce ima boju jodnog žutila, krvavu... Rekla sam da ti sunčevi zraci ranjavaju poput nebeskih mačeva, da se u srce zabadaju... da nikakav trag ne ostavljaju, ništa, nikakve ožiljke... osim... zaboravila sam, a to je glavno... osim...

Priseća se i kaže u dahu:- Osim suštinske razlike u srcu značenja.I dodaje:- Posle više ne znam. Ostatak pesme da

pišem nisam ni počela.Oboje pogled spuštaju. On kaže:- Možda ste dobro znali to što ste želeli

da napišete... što ste da ste napisali umislili.Ne odgovara mu. On stih na engleskom

ponavlja:- But internal difference, Where the Me-

anings are.Ne mrda i kaže:

90

- Ne mogu sebe da sprečim da verujem da sam je napisala. Čini mi se da se sećam trenutka kada se to dogodilo, kad oči za- tvorim napor ruke još osećam, da pišem br- zo, da ne zaboravim, papir je klizio i dru- gom rukom pokušavala sam da ga zadržim, ali bilo je previše žustro i cepao se... Sta mi- slite?

Gleda na dole i kaže:- Niste je napisali. Mislim da je niste na-

pisali... U snovima ima tih poteškoća o ko- jim pričate... gubimo... svakog časa... Ni- kad nemamo sve što nam je potrebno...

Plače, a da toga nije ni svesna:- Nemoguće je da se s time suočite, ali

niste je napisali.I plače što mora da laže.U fotelji u kojoj sedi, klone. Zadrhti i

uplaši se svega što u tom malom salonu na prvom spratu vidi. Kaže:

- Izvinite... Ovo je prvi put da mi neko o onom što pišem govori.

Približi joj se i svojim dahom greje joj ru- ke.

I potom sve prestaje, strah, hladnoća, pod pritiskom njegovih kapaka spram nje- nih očiju, jedan dugi trenutak. Potom, po- novo pogleda ga i progovori:

91

- Verovatno glava mi je tad bila još bo- lesna... Bila sam sigurna da sam radila ovo ili ono, mada, u stvari, nisam... Nismo sve- sni... svega... Mislimo da smo nešto rekli ili doživeli, a, zapravo nije tako... Ne možete ni da zamislite do koje mere je čovek sluđen kad to shvati...

Uzima knjižicu i gleda je.Pita je:- Zimska popodneva, trebalo bi da je to

naslov pesme?- Da. Winter Afternoons. I naslov knji-

ge-Pogledaju se. Ona kaže:- U pravu ste, ne ide sa ostalim. Ni jed-

na nije kao ona.Ustaje, salon prelazi. Ništa ne dodiruje,

knjigu odlaže i kaže:- Tek sam danas sigurna da je nisam na-

pisala. Danas i vas upoznajem. Treba da vas zaboravim, vas i pesmu - smeši se. Mi- slila sam da sam tog dana, s moje dvadeseti četiri godine, umrla. Ne, prevarila sam se. Iznenada, vaše usne sam poželela kao da ste moj prvi ljubavnik.

On, kao da se brani, spram lica ruke po- digao je.

Pita ga:

92

- Koliko vam je godina?- Isto koliko i vama - neprekidno je po-

smatra i njoj, pod tim pogledom, neprijatno je. - Želeo bih da uzmete ovaj primerak va- še knjige.

- Ne. Jedina istinska pesma samo je ona što je nestala. Za mene, ova knjiga ne po- stoji.

Oko sebe sve razgleda, park, travnjake, kroz otvorene prozore. Kaže:

- Želela bih da vam kažem nesto i iz se- be to izbacim... ali, ne mogu...

- Nešto što do sada niste izgovorili nika- da?

- Nikada. Iako, to nije važno. Znate to jednako dobro kao i ja.

- I verujem da potrebe nema.Smeši mu se. Zaboravlja.- S mojim ocem bili ste prijatelj?- Da - on okleva - ispričao mi je vašu

priču. Znao je sve.Mladom čuvaru ona se smeši.- Ne. Nije on sve znao.- A j a ?Opet ona razmišlja.- Ne znam. Mislim da je sve znati nemo-

guće, čak ni ja sve ne znam. Ne znam ni šta Kapetan zna. Znate, kad govorim o nekim

93

stvarima ja lažem, o stvarima o kojima se ne govori nikada... to je gotovo obavezno...

Približava mu se, usne na njegove zatvo- rene oči spušta. Kaže:

- Volela bih s vama ovde da ostanem dok noć ne padne.

Ispravlja se, saginje i svojim usnama nje- gove dodiruje. Dugo tako nepomični ostaju- dovoljno da se za sva vremena upoznaju. Potom, svoje usne s njegovih ona sklanja. A on, on ostaje onakav kakvog ga je i ostavi- la, s rukama preko lica i očima zatvorenim. Kaže mu:

- Pomislila sam da je u sobi nad spremi- štem još jednom potražim, mada ne veru- jem da bi to bilo pametno.

Podseća je da je soba u kojoj on sad živi, upravo ta soba. I da je sve obnovljeno godi- nama pre njenog dolaska, zidovi, pod. I da ništa slično nije pronađeno.

- Hoćete da kažete da, čak i ako vam ta priča nije bila poznata i da ste je kojim slu- čajem pronašli pre ili posle smrti mog oca, da bi se u toj zbirci i ona našla? I tako ne- dovršena?

- Čini mi se da je baš tako, i nedovršena- razmišlja - ipak, nisam siguran... ni u šta

94

nisam siguran... mada, možda bih je ipak londonskom izdavaču poslao.

U prizemlju vile, Kapetan ženu doziva. Hteo bi da prošeta severnom stranom ostr- va i pita je da li bi i ona s njim pošla. Kaže mu da ne bi, da će ostati tu, u vili, u parku.

Izlazi na sporedna vrata. Mladi čuvar je na prozoru. Evo je, pojavljuje se. Preko travnjaka prelazi i već je u središtu parka. Prema prvom spratu ona glavu okrene i spazi mladog čuvara. Nasmeši mu se i odla- zi. Bez sumnje, uputila se ka drveću euka- liptusa. Gde bi mogao da joj se pridruži, ona ni ne pokušava da sazna. Na tako ne- što i ne pomišlja. A on, hteo bi jedino da se osami - da može da shvati, da može na nju da misli, da je voli.

Sutradan izjutra, ostrvo su napustili i mladi čuvar više nije video onu koju otad naziva imenom što mu je, jedne noći tog istog leta, zadrhtalo na usnama, Emili L.

Veče padalo je lagano, kao posle jako sunčanih dana. Svežina se od reke pela, na ribu mirisala, na ikru i na mrešćenje, kao

95

što je to često slučaj u rečnim vodama blizu ušča.

Novi gosti pristigli su i uputili se pravo u salu hotelskog restorana. Kažete:

- Snaga koju ona u sebi nosi, mora da je oseća kao vrstu izgubljenog dara koji joj vi- še ničemu ne služi.

- Hoćete da kažete, poput strašne mane koju je izvan života stekla, ne znajući ni ka- da, ni kako, ni od koga, ni od čega...?

- Mane koja se u dubini njenog tela ne- gde ugnezdila.... i koju neprestano sputava tu gde želi i da je ostavi, u jadnim predeli- ma ljubavi prema Kapetanu.

Kažem:Posle te scene u malom zimskom salonu

tri godine na ostrvo Vajt nisu dolazili. On- da kad je mladog čuvara ona Ijubila baš onoliko koliko jedna ljubav i može da tra- je. Tri godine mladi čuvar vile čekao je po- vratak one koju je nazvao imenom što ga je izmislio da zavara sve koji bi mogli da je prepoznaju.

Iznenadna vest o strasti mladog čuvara prema Emili L. ostrvom Vajt odjeknula je najpre među stanovnicima u blizini vile, po- tom sve do Njuporta, u izvesnim aristokrat-

96

skim krugovima kojima pripadao je i po- slovni čovek iz porodice Emili L., u tom gradu notar. Bio je to upravo onaj koji je mladog čuvara zaposlio kad je porodični čuvar umro. Viđali su se dva ili tri puta u sezoni radi posla i radi plate. Mada, i o Emili L. koju reč da progovore.

Notar bio je jedina osoba kojoj mladi ču- var mogao je da poveri priču o susretu u zimskom salonu vile. Otkako su o mladoj ženi razgovarali, mladom čuvaru notar uvek bi pokazivao razglednice Kapetana i one koju je nazivao Emili L..

A i o sve većoj slavi njenih pesama samo su jedan s drugim mogli da razgovaraju iako je niko od njih dvojice sasvim nije raz- umeo. U isti mah, bili su i srećni i nesrećni. Srećni stoga što su svake godine te pesme imale sve više ljubitelja, nesrećni što ona o tome ništa ne zna. Pitali su se kad će Emili L. da sazna da je poznata. Obojica bili su ubeđeni da je Kapetan malezijska mora iza- brao upravo stoga što tamo vest o tome si- gurno još nije stigia.

Manje su same pesme pominjali, a mno- go više taj njihov tajanstveni, nezaustavivi odjek među ljudima od njih drugačijim,

97

stručnijim kako je notar imao običaj da go- vori. I o toj drugoj misteriji, o toj nemoguć- nosti da Emili L. više išta napiše od časa kad je ona pesma nestala, ona o zimskoj svetlosti u parku ostrva Vajt.

Pričali su takođe i o tom nestanku. Mla- di čuvar smatrao je da je Emili L. trebalo da zna kako se to dogodilo. Bio je isto tako si- guran i da je baš ona, Emili L., u toj sobi bi- la kad je ta pesma nastala. Kao što je bila tu ili na nekom drugom mestu, danju ili noću, čitave te sezone, kad su nastale i ostale pe- sme. Drugačije mladi čuvar i nije mogao da priča o pesmama koje je pisala kad su mla- di bili oboje. I on, kao i ona, video je njenu ruku dok crno nalivpero drži i da, čak iako se to samo u njenom snu dogodilo, kao štoo tome ona svedoči, autor te pesme jedino može da bude ona. Notar nije tako mislio ili se barem drugačije izrazio. Zbog načina na koji je mladi čuvar govorio, smeškao se. Rekao je da, u svakom slučaju, sve pesme moraju autora da imaju. Da niko pesme ne piše više ili manje. One se pišu sasvim i to uvek. Ali, mladi čuvar nije hteo svoje stano- vište da menja. Jednog dana, kad mu je no- tar nabacio da treba pogled na stvari da po- jednostavi, bio je veoma grub. Vikao je da

98

bi, u slučaju Emili L. i njenog ludila, ta jed- nostavnost bila zločinačka. Vikao je i ovo: da je ubica Emili L. - lično Kapetan. Mla- dom čuvaru na njegovom gnevu notar nije zamerio.

U polutami kancelarije dugo su ćutali. Potom, notar ga je upitao kako je saznao? Na to, mladi čuvar izvinio se da zapravo pouzdano on nikada ni saznao nije ništa. Do tog zaključka došao je sam: Kapetan na savršen način uništio je pesmu o zimskoj svetlosti kad ju je u vatru bacio. Rekao je da su za nestanak pesme postojala samo dva objašnjenja, ono o Kapetanovom po- stupku i ono o ludilu Emili L. koja je umi- slila da ju je napisala. Ako je pesma materi- jalno i postojala, ako je i bila na papiru, pre bi se reklo da je time Kapetanov zločin još očigledniji.

Notar pitao je mladog čuvara da li veru- je da je i ona tako mislila. Neizbežno, ma- da ubrzo potom sigurno je otkrila da o nje- govom postupku da sudi ne treba. Ukazi- vao je on mnogo više na granice zemaljskog uma, nego na smrt samu.

Dvojicu prijatelja Emili L. mučilo je naj- više to što posle te drame ona više nije pisa- la. Notar u to sumnjao je. Mislio je da ona

99

piše i dalje samo da te zločinačke predmete skriva. Mladi čuvar pak, smatrao je da je to zauvek završeno i da više nikada ona neće da napiše ništa. Ponekad, mladi čuvar, bez ikakvog srama, pred notarom plakao je. Bio je gotovo siguran da je on jedini koji je sa Emili L. o njenoj poeziji pričao, a da je nimalo nije shvatio. Za njega, bila je to po- tmula, nepodnošljiva pomisao. Isto kao i pomisao na tu knjigu - znao je to dobro - jedinu koju je ikada ona napisala.

Tri godine kasnije, krajem trećeg leta, mladi čuvar bio je ubeđen da ga je zabora- vila. Isto tako, verovao je da otuda i potvr- da njegove zamisli o životu koji ona na Sundskim ostrvima vodi.

Kratko pre odlaska mladog čuvara, ostr- vom pročulo se da je u oblasti Sundskih ostrva ona umrla.

Mladom čuvaru kao da je to čak ulilo i neku nadu.

Novost je opovrgnuta.Krajem trećeg leta mladi čuvar ostrvo

Vajt napustio je, kako je i odlučio. A Emili L. voleo je još beznadežno.

Svih godina posle odlaska miadog čuva- ra Kapetan i njegova žena vraćali su se na

100

ostrvo Vajt redovno, baš kao i letos, kad smo u Kijbefu bili zajedno, oni i mi.

Veče se uvek spušta sporo, u sve tamni- jim bojama, iza niza uličnih lampi, duž pu- teva od Avra prema drugoj obali. I ka reci koja se zacrni.

Bio je to predah između turista. Oni iz okoline već su tu. A one, po francuskom vremenu, uvek u zakašnjenju, tek iščekuju. Iz nepoznatih razloga, izvesni gosti odlučili su se za druge restorane u okolini. Možda i stoga što je trpezarija u kojoj se jede ispu- njena do poslednjeg mesta. Sve njih gazda- ričina kći moraće sama da namiri. Kuhinju gazdarica nadgleda glasom koji odzvanja. Tako glasno ona svoje narudžbine uzvikuje.

S tim ljudima smo i dalje. S njima ne raz- govaramo, osim da saznamo njeno ime. To ni ne pokušavamo. Tišinu između njih i ostalih ljudi i onako niko ne može da prekine.

Za šankom sedeli su sami, gazdarica ih je nesumnjivo od svih pridošlica izdvojila da ih niko ne uznemirava dok im mornari ne stignu s broda. On, naručio je opet crni Plzen i iskapio ga. Poslednji, kazao je: The last one. Ona, još jedan burbon nije uzela.

101

Pričam vam o njoj ponovo. Kažem da je volje za životom puna. A uz to, i njena du- hovna snaga od Kapetanove životnija je, u razumevanju ona je hitrija, u smehu, u za- boravljanju. I sve te nevelike razlike između njih dvoje konačno dovode do one, najzna- čajnije - do opšteg utiska.

V

Covek s nasmejanim očima i plavom ko- som gleda u ženu za šankom uz beskrajni smešak. Posmatram ga. Kažem mu da će ga ona pamtiti kao plavokosog čoveka sa oči- ma koje se smeju, kao što je to bilo i s lju- bavnikom iz Njuporta. Možda će glasom raspevanim iz tog poslednjeg utočišta Ka- petanu, bez imalo nostalgije, ona da saopšti da je s njom završeno: „ ...moguće da je on moj ljubavnik iz Njuporta, još mlada kad sam bila...“

Kažete:- O vama, neće reći ništa.- Pogled joj je tako oštar dok ljude po-

smatra... Možda... ne može se znati... mo- žda je sve još pre sto godina shvatila.

- Možda.

Opet pričate o toj ženi koja u pod gleda. Ne možete da odolite. Kažete: To je kao da ste mi je vi lično udelili. Kažete i ovo:

102

- Slepu logiku putovanja oko sveta ot- krila je ona.

Gledate je. Mora da je zaspala. Budi se, ponovo spava. Kažete:

- Od njega, svakako krhkija je. Manje razumna, mada mnogo zabavnija, zanimlji- vija da se s njom bude i, pred životom, što je čudno, od njega manje je uplašena. Pesi- mista što se smrti ne boji koliko se boji on.

Kažem vam da ih pogledate: ovde su kao na brodu. Govore o vremenu koje prolazi,o plovidbi morima. U ovo doba dana, kao i obično, pijani su.

Kažete da im je preostalo još samo pro- blem smrti da razreše. I da će se to dogodi- ti jedne večeri nalik na ovu. I mesto za to odabraće i držaće se te odluke. Mesto, zna- te li možda koje? Kažete: moreuz Malaka. To je iznenada. Jedne večeri. Dakle, ona bi još putovala? Smešite se: - Tako izgleda.

Gledamo kako napolju dan kopni. Po moru tankeri klize u konvoju, koristeći ose- ku. Kažete:

- Vas dve, vi i ona, ličite - gledate reku, ne smejete se. - Sličnost među ženama što jedna na drugu ne liče, uvek dirljiva je.

103

Kažem da prema njoj osećam vrstu želje. Kažete da i vi nekako želite da je uz sebe privijete, uz svoju kožu, tu njenu tanjušnost ptice.

Ne polazimo. Kapetan svoj crni Plzen is- pio je i sad priča sam sa sobom. A ona, još traži Braunija i sasvim tiho ga doziva. He- re, boy. Plače. Potom zaboravlja, smeje se stvarima što joj prolaze kroz glavu. Onda, počinje ponovo da doziva. Ponekad vikne tako da u sali svi glasovi utihnu. A ona, ni- šta ne primećuje. Pogledom bez dna u pod uranja.

Pitate me da li je Emili L. ponovo videla mladog čuvara sa ostrva Vajt.

Mislim da ga nije ponovo videla. Samo je notara iz Njuporta pitala s njim šta je. No- tar nije znao. Jedino to da je napustio ostr- vo.

Od notara tražila je da sazna kako da dođe do njega. Jer mu je, pre gotovo četiri godine, pismo napisala. Da ga susretne ni- kako nije mogla i to pismo, neprestano, no- sila je neotvoreno. To je notaru ispričala. Mladom čuvaru napisala je da bi mogla da ga voli i da želi da on to zna. Njegova ose- ćanja prema njoj nisu joj bila poznata, a i kako bi? Ali, ono što je sigurno znala jeste

104

da ga je još u zimskom salonu ona zavole- la. A notar, da li je to znao?

Zapravo, znao je. Cak joj je kazao i ime koje joj je mladi čuvar nadenuo: Emili L. Ponovila je to tiho, potom još jednom: Emi- li L., yes.

Pismo da uzme, notar prvo je odbio. Ka- petonov je prijatelj, a i prijatelj je mladog čuvara. Da, pre svega prijatelj je mladog ču- vara koji je tako čisto biće da u tako nešto teško i može da se poveruje. Da, saznao je za Ijubavnu priču između Emili L. i njega. Priču koja je u malom salonu vile samo sat potrajala. Kao i za onu drugu koja potraja- la je tri godine, sve dok je mladi čuvar Emi-li L. čekao.

Notar bio je voljan da pokuša da mu u trag uđe, ali samo ako to njeno pismo koje bude pročitao u njegovo prijatelju ne pro- budi nikakvu nadu.

Emili L. razmislila je i onda notaru rekla da mu prepušta odluku da li je to pismo za mladog čuvara dobro ili nije. Kad ona nje- govu kancelariju napusti neka ga pročita i neka po svom nahođenju postupi. Ni malo na njega nije ljuta i biće to za nju velika usluga. Naprotiv, biće mu zahvalna. Okle- vala je, a potom mu rekla da je samopou-

105

zdanje izgubila. Pogrešila je što je pesme ikada pisala, odvelo ju je to u opasne vode u kojima nikada nije trebalo da bude. Mo- že li notar da joj kaže da li se to i u pismu oseća.

Preplavila su ga osećanja, oči su mu se napunile suzama. O tome više nisu rekli ni reč, ni on, ni ona.

Notar prihvatio je da pokuša da prona- đe mladog čuvara i da mu uruči njeno pi- smo. A šta ako ga ne pronađe, šta s pismom da učini? Neka ga spali, rekla je Emili L, je- dini način da ono iščezne zauvek.

Notar obećanje održao je i pismo upuće- no mladom čuvaru odmah pročitao. Bezo- pasno je, zaključio je kad je u njemu prona- šao:

„ Reči da vam to iskažem, zaboravila sam. Jednom, znala sam ih, ali više ih se ne sećam. U zaboravu tih reči sad vam i pišem. Možda tako ne izgleda, ipak nisam žena koja se telom i dušom predaje samo jednom muškarcu, makar joj on bio i najdraži na svetu. Neverna sam. Volela bih da prona- đem sve one reči koje sam zaboravila. Ma- da, da, evo, nešto mi se od toga vraća. U sr- cu, tako verujem, uvek bi trebalo sačuvati neko mestašce koje pripada samo nama,

106

baš tako, mali prostor za ljubav i za osa- mljivanje. Za ljubav, ne zna se ni prema ko- me, ni prema čemu, niti kakvu, niti koliko će da traje. Evo, najednom, prisetila sam se svega... neko večito mesto za ljubav možda još nikom poklonjenu, za takvu ljubav i sa- mo za nju. Želela bih da vam kažem da ste to mesto upravo vi. Postali ste spoljna stra- na mog života, ona koju ne vidim nikada i to ćete ostati sve do moje smrti, ono što o sebi ne znam, a pripada samo vama. Samo vama i nikom drugom. Nikada nemojte da mi odgovorite. Nikakvu nadu ne gajite da ćete me ikada videti ponovo, molim vas.

. Emili L .“

U Južnoj Americi notar je pronašao jed- nu adresu i na nju poslao pismo. Ono se vratilo. Poslao ga je i svim britanskim am- basadama na američkom kontinentu. Ali, iako se uvek vraćalo, spalio ga nije.

Dan koji zamire posmatramo još dugo.Kažete:- Sadržaj tog pisma čitalac da shvati si-

gurno nije mogao. I sam autor, verovatno, samo jednom ga je pročitao i, uveren da ga

107

je razumeo, u knjigu ga odložio. Zatim, na njega je zaboravio.

- Da, mislim da takve stvari postoje, po- put tih pisama, u knjigama nekih pisaca, mimo njihovog znanja i htenja, s knjigom poistovećene i potpuno zanemarene.

Kažem vam ovo:- Strašno sam vas volela.U vašim očima ponovo nepoverenje.

Gledate preko strmih obala. Kažete:- To reći jednako netačno je kao i da vas

ne volim.Gledam vas. Pokušavam da vas vidim. I

to ne uspevam.- Opet mi na pamet pada da vas možda

i ne volim. I tome, u ovom trenu, ne proti- vureči ništa. Iskreno mislim da bih mogla i da vas ne volim. Onda, to mi se vraća. Va- rate se na isti način, ali u obrnutom smeru. Pokatkad, sigurno, na pamet vam padne i da me volite. Ili bi, u vašim osećanjima pre- ma meni, mogli da se pojave i tragovi ljuba- vi, ma kako to izgledalo nemoguće. Mislim da govorim iako ne kažem ništa. Kad vam se to bude dogodilo, ako vam se ikada do- godi, mislim da vi to shvatiti nećete.

- Shvatiću ovako ili onako.

108

- Poput junaka Henrija Džemsa, i vi će- te priču saznati tek na kraju. A da postoje osećanja, to ćete saznati izvan vašeg života. Puno vremena biće potrebno da vam to do- pre do svesti. Oko vas sve biće izmenjeno, a vi, još nećete prestati da se pitate zašto. Sve biće vam nepoznato i više nećete znati ništa. Do dana kad ovo u neku knjigu budete pre- tvorili ili u neku vašu ličnu vezu.

- Da li ste uvereni da to pismo Emili L. ni ja ne bih razumeo?

- Nepodnošljivo bi vam bilo da razume- te da postoji ljubav drugačija od one koju sam gajila prema vama.

- A vama, nedostajala bi vam ta protivu- rečnost između ljubavi koja vas ispunjava i one druge, koju prizivate u pomoć.

- Ne sasvim... ni da je prizivam, ni da joj se nadam. Samo da o njoj pišem.

- Mogu da razumem.- To mogu svi pisci.Gledam vas. Pitate me zašto sam uvek

pomalo uzrujana dok me gledate. Kažem vam da nije ništa, gledam vas zato što u va- ma uživam:

- Ne znam da li je ljubav osećanje. Pone- kad mislim da voleti znači gledati. Gledati vas.

109

Buka se prekida, svetlost, ne čuju se više kola ni kako dolaze ni kako odlaze. Skela je promenila ritam. Uveče, prelasci su ređi. Gotovo svi su u restoranu. Vlasnica kafane došla je da i njima i nama naplati račun. Rekla nam je i da ne žurimo, ona ima još posla u kuhinji.

Posle njenog odlaska, sve osvoji duga ti- šina. A ona, žena za šankom, ponovo raz- govor o Brauniju zapodeva. I da je šteta što je mrtav, taj pas. Kapetan viče, preklinje da Braunija zaboravi. Please, forget about Brownie. Rekla mu je da ga nije ona, već gazdarica „Pomorca" prva pomenula. O njemu iie prestaje da govori, kako je Brau- ni bio divan, najljupkiji pas kojeg su imali, barem njoj. The nicest one we ever have. Tražila je čak da i on, Kapetan, kaže: iiaj- ljupkiji u čitavoj Engleskoj. Kapetan crveni: My God... A ona, o Brauniju opet. Šteta što bi uvek bežao, čim bi se spustili na kej. Mo- ra se priznati, Brauni je vrlo loše čuvao brod. He was no good at guarding the bo- at, poor Brownie. Kapetan se nasmejao. Kaže da je Brauni bio previše mali da bi ču- vao bilo šta. Oboje smeju se mnogo. Zatim Kapetanu ona prigovara da bi trebalo da je

110

pusti da povremeno Braunija pomene, tako će za njim manje da tuguje.

Oči zatvara i plač guši.Gledam njeno nepomično telo. Noge su

joj još lepe... Stopala, ne toliko, prekratka su, oduzeta. Na pod ispustila je male, dečje sandale od rozikastog platna, ravne. Nosi iznošenu, mladlačku odeću od veštačkog satena ili japanske svile. Pomalo zaprljanu. Kosa joj je pepeljasta, koren sed. Cim stig- ne u neku luku, oboji je kanom.

Na prstima leve ruke nosi sve prstenje koje ima, zlato i dijamante roditelja iz De- vona. Tom rukom uzima i burbon, tek gu- tljaj.

Kapetanu se približava spuštenih veđa. Ćutke. On, prav kao sveća stoji, tela im se dodiruju. Ona, ukočila se, on, crni Plzen pi- je i više ka nama ne gleda. Ona, gutljaj bur- bona otpije i odloži čašu. On, pivo uzme i isprazni kriglu. Ovog puta burbon ostaje netaknut. Još im je alkohol potreban radi bliskosti. On, pomalo se ponavlja i možda mu je čak nekako i krivo što ona toliko na- valjuje oko broda, a i zbog te neznatne ne- pristojnosti što im u tim godinama, pred svetom, telo uz telo stoji.

Kažete: njen život sasvim je na izmaku.

l l l

Kad smo se sutradan vratili, više ih nije bilo. O njima kod ljudi u kafani, nismo se više raspitivali.

Bili smo već u kolima, kad ste rekli:- Korejanci, to je naslov knjige.Kazala sam vam da vas volim. Na takvu

vrstu ludosti nikada niste odgovarali.

I kasnije o njima sam vam pričala. Ondakad smo Kijbef napustili, ali, u kojem tre- nutku, ne znam. Samo znam da je to bilo dok smo se vraćali. Pričala sam o ponov- nom susretu s njima. Da je moguće da ćemo ih videti ponovo, da će se, možda, opet u Kijbef vratiti, poslednji put, i da ćemo na njih nabasati ili u kafeu ,,Pomorac“ ili na trgu. Dakle, povratak u Kijbef čekao nas je u svakom slučaju, makar samo da se uveri- mo da oni više nisu tu. Rekla sam vam i da imam utisak da ne bismo smeli da odemo, a da ih ne vidimo kad bismo znali da će oni kroz Kijbef da prođu, kao što prolaze kroz Veneciju ili ponekad svrate na ostrvo Vajt. Osim, ako ona baš te večeri ne umre.

Rekla sam vam i da uopšte nije jasno šta ti Korejanci u Kijbefu traže. Objasnila sam vam: jedva da se u turističkim vodičima to

112

mesto i pominje, teško mu je i prići, treba poznavati puteve, velikih hotela nema, ni bazena, ni kazina, pa radi čega mogu da bu- du tu, ako ne iz zle namere. I pošto me ni- ste ni slušali, prestala sam o tome i da vam govorim. Tako se to s Korejancima završi- lo. I za vas i za mene, prestali su da posto- je-

Pričali smo o ljudima uopšte. Rekli smo da su oni koje smo u kafanama viđali, bro- dovi, vozovi, nezaboravni, čak iako smo ih posle zaboravili. Ne ljudi na fotografijama u novinama, niti u filmovima, već oni sami u autobusima ili u kafanama, uveče, radni- ci i svi ostali, svejedno je to, proteklim da- nom izmoreni, svi jednako u svoj uriutrašnji život utonuli.

U to vreme, niste me više voleli. Mada, nikada vi mene i niste voleli. Mislili ste da me napustite, za vas bilo je to pitanje nov- ca, da zaradite novac, jer nikada zarađiva- nje za život i niste pominjali. A ja, već bila sam na putu ostvarenja zamisli o kojoj sam vam tog dana pričala, da napišem knjigu. Bila sam tu, već prisutna, radi ljubavi koju sam prema vama osećala i rešena da jednog dana, svoju zamisao ostvarim. A vi, koji ste

113

o toj zamisli i o tom osećanju sve znali, ni u jednom trenutku ni reč niste izgovorili.

Kao i uvek kad bismo se iz Kijbefa vra- ćali, pričali smo o svetlosti na zaravni. Da shavtimo otkud ta lepota nismo uspevali, ta posebnost. U tom času već je svu jačinu iz- gubila, od senke neodvojiva, natprirodna.

Odatle bili smo se prilično udaljili i ume- sto da se ka autoputu za Pon-Odme uputi- mo, skrenuli smo ka Fulbeku i Bervilu. Že- leli smo zalivom da prođemo. Iz Bervila, spustili smo se ka staroj ruanskoj luci. Pri- laz zalivu nagao je. Kroz gustu šumu prola- zimo i izbijamo na pusto mesto koje naziva- mo nemačkom fabrikom. Ogromna je, pra- zna, stakla su joj polupana. Večeras vetar kroz nju ne fijuče. Zaustavljamo se.

Odmah posle fabrike, počinje Sena. Tu su i tri puta, dva kanala i, u sredini, rečni tok.

Mesto je to na kojem, inače, često zau- stanemo. Pod je prekriven krhotinama sta- kla. Odlazimo do ruševina pontonskog mo- sta, do hrpe izlomljenog starog gvožđa, gra- nitnih blokova i crvenih cigala, tamo gde su se nemački brodovi opskrbljivali materija-

114

lom za nasipe i utvrđenja. U daljini, kroz letnju tminu povremeno zasvetli svetionik iz Sent-Adresa. Prema svetlima Avra ste se okrenuli. Ćutite. Možda plačete, ne znam. I to vam se možda dešava. Kažete da biste o ljudima sa ostrva Vajt još nešto želeli da sa- znate. Odvraćam da je to sve što ja znam. Ni vi uistinu ne znate ništa više, kažete. Is- pred nas prolazi poslednji trajekt. Osvetljen je kao da je noć najmrklija. Kažete da je na mesto morskog putovanja došla Ijubavna priča.

Jednog dana, mladi čuvar pojavio se kod njuportškog notara Bili su srećni što se po- novo vide. Mladom čuvaru notar predao je pismo koje mu je još pre osam godina Emi-li L. napisala i koje je obe Amerike obišlo više puta pre nego što se u Njuport vratilo. U vatru ga ipak nije bacio, uprkos njenom uputstvu da to učini ako mladog čuvara ne bude pronašao. Notar zamolio ga je da za njim pođe u salon do njegove kancelarije, tamo gde ljudi dolaze da čitaju testamente svojih pokojnika.

Dugo je s tim pismom mladi čuvar ostao zatvoren.

Oko vile Emili L. potom otišli su da pro- šetaju. O pismu nisu govorili. Bila je jesen,

115

lepo vreme i stazama mlade Emili L. hoda-li su i hodali. Notar rekao je mladom čuva- ru da Kapetan i njegova žena svake godine na ostrvo Vajt više ne svraćaju. Njemu do- palo se saznanje da je ostrvo Vajt napustilai ona kad i on, gotovo istovremeno. U kuću ušli su da mali zimski salon ponovo vide. Posetioci su ga ili pokrali ili prosto odneli predmete. Ta pljačka privatnog života Emi-li L. dopala se i notaru i mladom čuvaru.

Mladi čuvar pričao je o svom životu. Osam godina ranije, bilo je to iste one go- dine kad mu je ona pismo i napisala, puto- vao je malim malezijskim morima da joj u trag uđe, da je ukrade i sa sobom povede, da je više ne vrati nikada, možda i da je ubi- je. Iznajmio je jedan ugodan brod s dvoji- com mornara s Jave i oplovio sve luke Bor- nea, Jave i Malake. Rekao je da traži Engle- skinju što čitave godine s mužem živi na britanskoj jahti u tim tropskim krajevima. Tri meseca vrzmao se po malim morima Ju- žnog Pacifika, oko ostrva i indokinesku obalu obišao od špica malezijskog poluo- strva do Sumatre. Pre svega, tražio ju je tu, na moru oko Jave, po vijugama indonežan- skih Kiklada, potom i prema Pontianaku

116

kao i u arhipelagu Natuna, na obodima Ki- neskog mora. Bila je to oblast u kojoj su ljudi i danju i noću živeli neredovno. Mno- gi u tom arhipelagu noću bili su budni, na svojim barkama, na jahtama, na džunka- ma, kao i na putničkim brodovima. Ekva- tor je blizu i svi 'su na putničkim brodovima taj prelazak slavili. Te zabave u nepomič- nim tropskim noćima često i on je poseći- vao, mladi čuvar. Zvuke, muziku, obavijala je magla u dosluhu s morem od kojeg se te- ško oprašta svako ko samo jednom oseti njegov miris. Na nekom teretnom brodu što plovio je ka Koreji, mladi čuvar spazio je Emili L. među dvadesetak parova koji su na gornjoj palubi plesali. Ona, plesala je s jednim brodskim oficirom. Na sebi imala je staru beloplavu haljinu. Kapetana mladi čuvar nije želeo da vidi. Gledao je samo nju. Prepoznao je njene duge noge od sunca pre- planule, veliku biagost u kojoj joj se osmeh gubio, oči do pola zatvorene, njen način po- stojanja, samoćom zaštićen. Mladi čuvar ostao je nepomičan sve do prve svetlosti da- na, tu, pred podijumom na kojem je plesa- la. Tog trenutka, orkestar presato je da svi- ra i on je pobegao. Na svoj iznajmljen brod

117

vratio se i tu, pod njegovom slamnatom strehom, danima ostao je skriven. Mislio je da Emili L. sačeka i da joj onda, na lučkom keju, priđe. Ali, kad je odlučio da izađe, vi- še nije bilo ni tog velikog broda, niti svih ostalih. Luka ostala je prazna. Potom je na palubu iznajmljenog broda legao i zatražio da mu telo odnesu u Singapur. Tu, na palu- bi, nekoliko dana mrtav je ostao. Ukrali su mu i dokumneta i novac. Singapurska poli- cija pronašla ga je na napuštenom brodu i vratila ga u latinoamerički grad čije je ime u snu buncao. I baš u tom gradu obreo se živ, tu ostao, oženio se, razvio trgovački po- sao, decu izrodio. Posle tog buđenja duže od godinu dana Emili L. za njega nije po- stojala. Ni priče više nije bilo. Ni njenih oči- ju, glasa, zatvorenih nad njegovim usnama, niti njenih usana na njegovim, ni njenih ru- ku, ali, pre svega, tih njenih zatvorenih oči- ju. A oči Emili L. ostale su otvorene i pra- zne još mesecima i mesecima. Onda, jedne noći, probudio se i priča ponovo je rođena. Opet našla se između nje i njega iako ni jed- nom od njih više nije pripadala. Kao pismo propadanju podložna, od smrti bila je jača kao i ona koja ga je napisala.

118

Čudnovato, više nismo bili sigurni da li je noć pala. Nad Senom nebo se rasvetlilo kao da je sumrak novu snagu zadobio.

Rekli smo da će ove godine leto biti bli- stavo.

Sva voda bila je mirna, i ona morska i ona rečna. Ona rečna što u svom toku ka moru zna da uspori poput velikih užadi od talasa, kako ja to ponekad umem da ka- žem. I koja spreče prilaz moru, od jedne do druge obale. Večeras nije tako. U nedogled, reka u more utiče kao da san vodu nosi. Bez sumnje, nismo se prevarili, još bio je dan. Svetlost neba dolazila je od sunca, ne od noći. A noć, što se potom spustila, ličila je na one s početka leta.

Pred zoru, još sveža. Noć juna.

Više se ne sećam da li smo večerali.Više se ne sećam ni šta smo radili, od tre-

nutka kad smo kanal napustili do trenutka kad smo pošli na počinak.

Sećam se samo izvesnog spokoja koji je zavladao svuda, i morem i nama.

Da obiđete velike hotele i brežuljke u okolini te noći niste izašli. Tu ste ostali. A ja, pošla sam na spavanje.

119

U istom prostoru, vaše telo i moje. Uvek biste zaspali pre mene i dobar san ste imali. To me je umirivalo. Noć bi vam donosila zaborav, onaj u kojem naš odnos, kojeg ste želeli da se rešite, nije postojao.

A potom, probudila sam se. Pozvala sam vas, niste mi odgovorili. Ustala sam. Pred vašim vratima vikala sam, možda ste još spavali, ne znam, o tome nisam mislila. Ko- načno, čula sam kako kažete: Šta se dešava? Odvratila sam da sam htela da vam kažem da nije dovoljno dobro ili loše pisati, pisati lepo ili vrlo lepo, to više nije dovoljno za knjigu koju ćemo s požudom čitati ne za- jedno već odvojeno. Nije dovoljno ni da se piše tako, da se zavarava da ne postoji ni- kakva promisao, da to čini sama ruka, kao što je preteranO pisati isključivo da bi se nadziralo ludilo. A opet, i promisao i mo- ral, premalo je kao, na primer, i sva ta ljud- ska bića sa psima, sve to premalo je, jer te- lo koje čita i koje priču želi da sazna od po- četka teško da to može i da primi, a da pri svakom čitanju i dalje ne zna ono što ni pre nije znalo.

Rekla sam vam i da treba pisati bez is- pravljanja, ni prebrzo, ni presporo, već

120

osluškujući sebe i čas u kojem smo. Ruko- pis treba napolje da se izbaci, mukama go- tovo da se podvrgne, da, baš mukama, ni- šta, baš ništa da se ne ukloni, pa i reči koje nemaju smisla, sve tako treba da ostane, bez uzdržavanja ni od brzine, ni od sporo- sti, da ostane sve baš onako kako je i nasta- lo.

121

U ediciji GALIKA do sada objavljene su knjige:

Mihael de Sen Simon Razgovori s Levinasom

Anri de Monterlan Ljubavnici i Besmrtnici

Alen Badiju Sveti Pavle

Dimitrije Tadić Kabineti kurioziteta,

promenade i drugi divertismani

Pan Bujukas Ana, zaštof

KoletOkovana

Katrin Kleman Martin i Hana

Margerit Diras Emili L.

IM PRESSU M

BibliotekaGALIKA

Izdavač Albatros Plus

Beograd, Ustanička 2 5

Redaktura prevoda i lektura Ivana H adži-Popović

Tehnički urednik Caslav Bjelica

Štampa “D raslar partner” , Beograd

ISBN 9 7 8 -8 6 -6 0 8 1 -0 9 3 -1

Tiraž5 0 0

Ovaj roman slavne francuske spisateljice, dramaturga i scenariste mnogobrojnih filmova, autorke čuvenog romana Ljubavnik, sav od moneovskih prizora govori o ljubavi i rastanku, lepoti, poeziji, pisanju, smrti, tuzi i sreći, razume- vanju i nesporazumu, moru i plovidbi. To je, na izvestan način, autobiografija Margerit Diras utkana u biografiju poznate američke pesnikinje Emili Dikinson iz ugla veze koju je francuska spisateljica pod kraj života imala sa mnogo mlađim muškarcem.

Kao i svi romani Dirasove, i Emili L. osvaja, pre svega, tananim, poetizovanim jezikom i stilom. Cita se u dahu kao da se stoji pred nekom od poznatih impresionističkih slika, modernizovanih New Age-om.