46
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ Економски факултет Крагујевац Проф.др. Илија Росић СТУДЕНТ:

Marijana Marinkovic

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Проф.др. Илија Росић СТУДЕНТ:Доц.др. Петар Веселиновић Маријана Маринковић Асистент – Никола Макојевић 5863/2006

Page 2: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Крагујевац, 2007.

Садржај:

- Увод .................................................................................... 3- Опис општине, историја и привреда ........................... 4 – 7- Климатске карактеристике .......................................... 8 – 9

- Хидрографске, хидролошке ихидрогеолошке карактеристике ................................... 10 – 11

- Демографске анализе становништва .......................... 12 – 20- Економски услови реализације плана ........................ 21 – 22- Централни садржаји – терцијалне делатности ......... 23- 1.1. Трговина 23- 1.2. Угоститељство и туризам 24- 1.3. Занатство 24- 1.4. Финансијско техничке услуге 24- Квартарне делатности .................................................... 25 – 27- Закључак ........................................................................... 28- Литература ....................................................................... 29

Page 3: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Увод

Лапово, значајни саобраћајни чвор Србије, лежи у средишњем делу долине Велике Мораве. Положај Лаповског атара одређен је кординатама између 44О08`45`` и 44О13`30`` северне географске ширине и 21О01`20`` источне географске дужине. Лапово је на надморској висини од 107 метара.

Веома значајан чинилац у Лапову на основу којег се стиче представа о конкретном насељу представља број и структура становништва. Становништво као чинилац развоја има двојну улогу у планирању дугорочног развоја. Са једне стране представља фактор због којег треба предвидети просторни и економско физички развој бројних функција и садржаја насеља, а са друге стране економски рационалне услове експлоатација планираних садржаја у том насељу.

У овом семинарском раду објаснићу вам степен развијености привреде Лапова.

__3

Page 4: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

ПОДРУЧЈЕ ПЛАНА И ЊЕГОВО ОКРУЖЕЊЕОПИС ОПШТИНЕ, ИСТОРИЈА И ПРИВРЕДА

Опис општине, историја и привреда.

Лапово представља значајну саобраћајну раскрсницу Србије, лежи у средишњем делу долине Велике Мораве на крајњој југозападној страни доњовеликоморавске котлине. Насеље се локализовало на прелазу алувијалне равни Велике Морави у ниско побрђе крајњих изданака планине Рудник. Ниски део Лапова је у алувијалној равни, са обе стране ранијег корита реке Лепенице која ограничава насеље од лепеничко-моравске инундационе равни. Јужни насељски крај, око главне железничке станице, је на излазу Лепенице у великоморавску равницу, испред ушћа Лепенице у Велику Мораву. Лапово је на надморској висини од 107м1.

Лапово је у Поморављу, области која пружа разнолике природне и привредне могућности. Алувијална раван Велике Мораве, Лепенице и Раче погодни су за ратарску, ливадско-сточарску и повртарску производњу а неогено побрђе, поред ратарства, претежно за виноградарство, воћарство и испашу стоке.

Лапово је на месту где се од великоморавског пута меридијанског правца (С – Ј) одвајају упореднички путеви долинама Лепенице и Раче. Овим природним правцима воде врло значајне комуникације: уздужна железничко-друмска удвојена Балканска магистрала и Лепеничка и Рачанска трансферзала такође железничко-друмска, односно друмска комуникација. Поменуте саобраћајнице пролазе преко атара Лапова са дужина од 8,7км (аутопут) и 8,5км међународна железничка пруга Београд – Ниш.

Подручје плана је ограничено територијама општина Баточина, Рача, Велика Плана и Свилајнац (дуж Велике Мораве). Постојећим саобраћајницама Лапово је повезано са Крагујевцом (31км), Краљевом (82км), Рачом (12км), Јагодином (29км), Београдом (106км), Нишом (129км) и другим местима кроз које оне пролазе. Од значаја су и локални путеви који омогућују везу Лапова са деловима свог атара, као и са суседним насељима. Према томе, на основу изнетих чињеница на положају Лапова у окружење може се закључити да Лапово има веома важан саобраћајни положај, везе и односе са окружењем који чине један од значајних импулса укупног савременог и перспективног привредног односа економског развоја.

Слободна зона обухвата простор између аутопута и ранжирне станице Лапово и ГИК-а “1.мај” и Млаке са укупном површином од око 60ha. Пошто у захват улази и комплекс ГИК-а од којег би и започела реализација СЗ и друге

1 Др. Драгољуб Милановић, др. Милан Станковић, Лапово (монографија) 1991.стр.7-10__4

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
непотребно
Zoran Stanojevic, 01/06/07,
л
Page 5: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

заузете радне површине, величине комплекса у том захвату може да се процени и на око 100ha. Преко 40ha је сада пољопривредно земљиште.

__5

Page 6: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Процењује се да би у СЗ 2003.8. године могло да се формира око 1.200 радних места, до 2010. године око 5 - 7.000 радних места са крајњим капацитетом од око 10.000 радних места у времену иза планског хоризонта. Број и динамика отварања радних места зависи од бројних чинилаца који су изван утицаја Лапова.

Обзиром да Лапово сада има око 10.000 становника (са привремено одсутнима у иностранству) и око 3.000 запослених, потребно је да се сада, кроз ГУП, а касније и кроз детаљни урбанистички план СЗ Лапово, резервишу радне зоне за очекивани број радних места, дат у Елаборату, комплетна инфраструктура за функционисање радних зона, грађевинско земљиште за стамбену изградњу и друге насељске садржаје за око 13.000 становника по нашој процени, до 2010. године.

Приказ планова ширих пространих целина

Просторни план Републике Србије – радна верзија

У децембру месецу 1994. године обављена је јавна расправа о радној верзији Просторног плана Републике Србије (широм Србије) и сада обрађивачи плана своје примедбе и сугестије дата у процесу јавне расправе са циљем да се Нацрт плана са усвојеним и уграђеним примедбама донесе до краја ове године.2007.

Неопходно је констатовати да је осамдесетих година била урађена једна верзија Просторног плана Србије али у тадашњим условима друштвено политичке организованости Републике, када су Аутономне Покрајине (Војводина и Косово) имале своја самоуправна права да планирају, односно доносе просторне планове покрајина. Између осталог и то је био један од разлога зашто није донет Просторни план Републике. Испољени су бројни проблеми везани за физичке границе Покрајина, физичке коридоре за мрежу крупне инфраструктуре које интегришу простор и функције у њему, мрежу и значај насеља у њој, као и бројне еколошке неусаглашености. Ипак, са гледишта положаја и значаја Лапова у просторном систему Републике многе поставке су недискутабилне. Оне су потенциране и појашњене у најновијој радној верзији плана.

Изводи из планова друштвено – економског развоја

Уместо извода из наведених планова, који нису урађени за средњорочни период развоја ове опшине, обрађене су друге улазне информације, као средњорочна и дугорочна оријентација привредног и друштвеног развоја. За сврху којој треба да служи ова информациона основа то се може оценити као квалитетан полазни материјал. Јер по нашој процени, постојећи привредни капацитети снагом сопствених развојних потенцијала (ПИК Лапово, ГИК

__6

Zoran Stanojevic, 01/06/07,
које године
Zoran Stanojevic, 01/06/07,
8
Page 7: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

“1.мај” и други) могу да учествује са око 20% у бројним показатељима који одржавају степен развијености општине., Ппод условом да дође до реализације Слободне зоне Лапово. Уколико не дође до реализације, заоштриће се испољене негативне тенденције развоја.

У сваком случају, као основа за пројекцију дугорочног пораста броја и структуре радним места и потребних површина грађевинског земљишта за радне зоне, становање и остале насељске садржаје, као оријентација до 2010. године, послужиће изводи из:

- Елабората о економској оправданости оснивања Слободне зоне Лапово, - Просторног плана Републике Србије (радна верзија) и - Регионалног просторног плана Шумадије и поморавља.

Изводи из Елабората о економској оправданости оснивања Слободне зоне Лапово2

Ефекти привређивања постојећих привредних капацитета у Лапову, као што су: ГИК “1.мај” – индустрија грађевинских материјала, ПИК “Лапово”, приватне пољопривредне делатности, железница, трговинске делатности “Партизан”, “Крајина вино”, “Пољотехна” и бројне занатске делатности заостају у односу на окружење што се негативно одражава на укупан развој Лапова. Испољене тендеције наметнуле су захтева да се траже, дугорочно посматрано, нове привредно – генетичке снаге које би оживеле развојне амбиције Лапова. У том смислу је оцењено да поред развоја постојећих привредних потенцијала треба створити нове иницијалне импулсе развоја.

Полазећи од места, положаја и значаја општине Лапово у непосредном и ширем окружењуи других систематских околности дошло се на идеју оснивања Слободне зоне Лапово. У складу са таквим опредељењем урађен је елаборат о економској оправданости оснивања Слободне зоне са свим релевантним анализама за оснивање исте и потписан уговор.

Као значајне одреднице елабората које битно утичу на димензионисање концепта ГУП-а Лапово до 2010. године, могу се истаћи следеће:

2 Слободна зона Лапово, Елаборат о економској оправданости оснивања СЗ Лапово, Економски институт Београд, јануара 1995.

__7

Zoran Stanojevic, 01/06/07,
Шта следеће?
Zoran Stanojevic, 01/06/07,
Не постоји више
Zoran Stanojevic, 01/06/07,
Не постоји више
Zoran Stanojevic, 01/06/07,
Морава
Zoran Stanojevic, 01/06/07,
Шта?
Page 8: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Достигнути ниво друштвено – економског развоја

Време у којем се врши израда овог Генералног урбанистичког плана веома је неповољно са гледишта формирања серије адекватних вредносних показатеља који би у прихватљивој мери одражавали достигнути степен друштвено – економске и привредне развијености. По нашој оцени два су битна разлога за то: енормно висока инфлација која је обезвредила економске изразе пословања и системска трансформација (посебно власнички односи) привређивања. Посебно што се све то одвија у амбијенту затворене привреде, под ембаргом и санкцијама који ограничају коришћење створених капацитета, где се разним “махирајима” долази до увозних компоненти без којих не би могли да се одвијају процеси производње.

Ипак, уз све проблеме и ограде употребљивости и репрезентативности на основу одређених доступних података могуће је створити слику о основним карактеристикама достигнутог степена развијености Лапова.

Степен запослености у ванпољопривредним делатностима, као један од критерија достигнутог нивоа друштвено економске развијености, имао је узлазни ток до 1981. године. У 1971. години било је запослено 221 радник на 1.000 становника, а 1981. године 291 радник. Исти показатељ за 1994. годину остварен је са 252 радника на 1.000 становника. Очигледно да је степен запослености смањен. Разлози за то су мање-више познати тако да би било сувишно да се више пута истичу.

Остварени доходак по становнику има веома сличан ток претходно израженом. Достигнути ниво доходка по становнику остварен је као и у великој групи општина Србије (од 190 општина) око просека, око 10% испод тог просека.

Инвестиционе активности, вредности основних средстава и коришћење капацитета су на доњој граници просека Србије. Ипак захваљујући привредној структури општине, где доминира приватни сектор пољопривреде, достигнути стандард живљења (егзистенције) је на просеку Србије. Али такав ниво егзистенције не омогућава знатнија издвајања средстава за улагање у пропулзивније развојне програме који би дугорочније генерирали развојне процесе. Пред субјекте који истражују могућности развоја ове општине поставља се задатак да у датим, новим, условима изнађу адекватне производне програме за дугорочни привредни у укупни економски и друштвени просперитет ове општине. За такву развојну оријентацију достигнути ниво привредње развијености ове општине пружа повољне могућности, али треба рачунати и са скромним демографским – радним потенцијалом исте, рачунати на већи број дневних миграната уколико је оријентација на радно интезивне делатности.

__8

Zoran Stanojevic, 01/06/07,
?
Page 9: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

У погледу климатских карактеристика, за подручје општине Лапово постоје следећи подаци:

Температурни режим подручја

Средња годишња температура ваздуха у овом подручју износи 11,4О С. Најтоплији је јул а најхладнији јануар месец. На основу праћења средњих месечних и годишње температуре ваздуха за шире подручје, кретање температуре је следеће:

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Прос.год.

0,1 0,7 5,2 11,7 16,3 19,9 22,2 21,2 17,6 12 7,4 1,8 11,4

У вегетацијском периоду овог подручја просечна температура износи 18,3О С. У априлу и мају износи од 12 – 20О С, у јулу и августу око 22О С, да би се у септембру спустиле на 18О С. Апсолутно максималне температуре забележене на овом подручју, износиле су 38,2 до 39,3О С. Максимум достижу у јулу и августу а могу се јавити и у јуну и септембру. Максималне температуре у најхладнијем месецу у године, могу достићи вредност од 16 – 17,6О С.

Најдужи кишни период, чији низови обухватају по најмање 10 узастопних дана са падавинама од најмање 0,1mm, забележен на овом подручју, за период осматрања на кишомерној станици у Лапову, је од 4. јануара – 16. јануара 1953. години са 13 кишних дана. Најдужи сушни период, у посматраном интервалу, је од 9. марта до 14. априла 1957. године, тј. 37 дана.

Релативна влажност ваздуха је највећа у зимским месецима, када су и температуре ниске. За шире подручје, релативна влажност ваздуха се креће у границама од 63 до 73%. Најнижа влажност је у јуну, августу и септембру, а највиша у новембру, децембру, јануару и фебруару. Недостатак влажности ваздуха има за последицу велику евапотранспирацију и знатно исушивање земљишта.

Највећу облачност у овом подручју имају зимски месеци: јануар, фебруар и децембар. Најведрији су: јул, август и септембар. Осунчавање је најкраће у зимском периоду а најдуже када су дани дуги, температура висока, а релативна влажност ваздуха мала. Стварна дужина осунчавања, према подацима метеоролошке станице Крагујевац, а која се може применити и на ово подручје износи 2.090,7 часова. Најсунчанији месец је јул са 292,2 часа а најкраће осунчавање има јануар са 70,1 час. Све ово указује на велике температурне

__9

Page 10: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

амплитуде, што се може негативно одразити на развој неких култура. Апсолутне минималне температуре на овом подручју имају вредности: у јануару од -19 до -24,1О С, у фебруару од -18 до -26О C, а у децембру од -17 до -22,6О C.

Анализом температурних података за ово подручје, види се да су најниже температуре у фебруару иако је према средњим месечним температурама најхладнији јануар. Осим зимских месеци, негативне температуре се могу јавити и у априлу, октобру па чак и у мају и септембру, што може негативно утицати на сетву и бербу пољопривредних култура.

Падавине

Количина падавина у сливу Мораве износи просечно од 600-650 mm, а креће се у границама од 580-820 mm.

Средње висине падавина у овом подручју, на основу вишегодишњег осматрања на кишомерној станици у Лапову износе:

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Пр.г. Z P L J

43,2 53,4 36,9 58,0 79,9 71,5 58,1 38,0 38,9 47,4 64,2 58,8 646,3 155,4 174,8 167,6 148,5

За вегетациони период просечна вредност падавина износи:

IV V VI VII VIII IXУкупно

mnm%

58,0 79,9 71,5 58,1 38,0 36,9 342,4 53

Ваздушна струјања

У овом подручју јављају се локални ветрови као стална ваздушна струјања и повремени, који продиру из суседних области, као што је кошава. Изразити ветрови се, у овом делу Поморавља, јављају у касну јесен, зиму и у пролеће када се смењују са северо-истока, севера и југа. Кошава у касну јесен, зиму и пролеће знатно расхлађује ваздух и појачава исушивање. Северац, такође, појачава сушу нарочито у току лета кад у овом подручју често дува. Јужни ветар у рано пролеће изазива топљење снега што доводи до честих плављења.

Средња јачина ветрова у овом подручју процењује се на 2-3 бофора, што би одговарало 2-5 m/sec, односно 7-8 km/h.

__10

Page 11: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

ХИДРОГРАФСКЕ, ХИДРОЛОШКЕ И ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Подручје Лапова је ограничено са источне стране реком Великом Моравом, са северне стране реком Рачом а са југа Лепеницом. Кроз само насеље протичу Казански и Липарски поток.

Велика Морава је типична равничарска река коју карактерише меандрирање и честа промена речног корита. Корито је усечено у алувион реке, са просечном висином страна 3 до 4м. Величина сливног подручја Велике Мораве на потезу Лапова је око 34.000 km2 а просечни вишегодишњи протицај је око 234,0 m3/s. Осцилације протицаја Велике Мораве су изузетно велике (1:140, у профилу Марковачког моста).

Лепеница, лева притока Велике Мораве, је једна од највећих река у Шумадији. Величина сливног подручја на ушћу износи 594,0 km2, а средњи годишњи протицај је 1,79 m3/s. Протицај Лепенице се мери на водомерној станици “Рогот”. Колебања протицаја Лепенице, као и код већине других водотокова у Шумадији, су знатно изражена, па се може рећи да има бујични карактер.

Река Рача при ушћу у Велику Мораву има сливно подручје величине 348,0 km2. Протицај на Рачи се не мери, али се процењује на основу модула просечног отицаја на око 1,0 m3/s. Река Рача такође има изражен бујучни карактер. У сушним годинама преко лета обично пресуши.

Казански и Липарски поток извиру у побрђу вишег дела атара, спајају се у самом насељу и као Казански поток, кроз алувијалну раван Велике Мораве, току у правцу североистока до улива у реку Рачу. Потоци су активни само после пљусковитих или дуготрајних падавина и после отапања снега.

За све водотокове важи да су највећи протицаји углавном у фебруару, марту и априлу, а најмањи у августу, септембру и октобру.

Од стенских маса заступљених на овим теренима од битног хидрогеолошког значаја су алувијалне наслаге Велике Мораве. Хидрогеолошке функције осталих стенских маса не пружају могућност формирања аквифера битнијег значаја.

Алувијални седименти се састоје од слаб водопропусних до добро водопропусних јединица.

Аквифер представља типичну двослојну средину са слабо водопропусним повлатним песковито-прашинастим, више или мање заглињеним слојем и основним водоносним шљунковито-песковитим слојем. Подину аквифера изграђују неогене глине и суглине или кристаласти шкриљци.

Просечна дебљина слабо водопропусног повлатног слоја износи око 5,3m, а дебљина основног водоносног слоја износи око 7,9 m. Издашност подземне

__11

Zoran Stanojevic, 01/06/07,
Шта је ово
Zoran Stanojevic, 01/06/07,
Откад
Page 12: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

воде се креће од 15-35 l/s/km. У погледу квалитета воде Велика Морава обично припада III категорији а

Лепеница IV категорији.

Хидрогеолошке карактеристике

Геолошки састав и морфологија терена подручја ГУП-а Лапова 2010. условљавају специфичне хидрогеолошке особине стена и терена. Но и клима вегетација и деловање људи условљавају разноврсне хидрогеолошке одлике. Генерално посматрано на овом подручју могу се издвојити два реона: равничарски и брежуљкасти.

У равничарском делу урезана су корита река Велике Мораве, Лепенице и Раче. У удубљивањима у којима је вршена експлоатација песка и шљунка формирала су се језера, од којих је највеће недалеко од ранжирне железничке станице Лапово а мање код варошице Лапово. С обзиром на геолошки састав овог равничарског дела терена и створена језера може се закључити да, у хидрогеолошком смислу, постоје услови за нормирање простране издани. Детаљнијим истраживањима 1965.г. и доцније у водообилном реону Брзан-Лапово дошло је до развијања низа бунара и израде хоризонталних дренажа дуж приобаља река јер се могу експлоатисати велике количине воде, пошто је прихрањивање саме издани речном водом врло брзо и практично неограничено. Због тога је Лапово као и други градови упућено да се снабдева водом из алувијалне равни реке Велике Мораве. Максимална утврђена дебљина алувијона, утврђена је у близини ушћа реке Лепенице у Велику Мораву у износу од 19 m. Водоносну средину чине песковити шљункови и различите гранулације дебљине 2,4 – 8,3 m преко којих леже ситнозрни и прашинасти пескови, а издан се налази на 4,5 – 5,7 m.

У реону садашњег изворишта за водоток града Крагујевца дебљина водоносног слоја је најчешће 4-5 m на делу реона Брзан-Лапово са повећањем мочности на 6-8 m према Лапову. Дебљина павлатног слоја се креће од 2-5 m. У овом делу терена су изграђени водозахвати типа рени бунара који треба да обезбеде 450 l/sec воде.

За равничарски део терена карактеристична су “дивља” усецајућа нова и напуштена стара користа речних токова и потока те плављења нижих делова насеља и обрадивих површина.

__12

Page 13: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

ДЕМОГРАФСКЕ АНАЛИЗЕ СТАНОВНИШТВА

ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ

Природно кретање становништва

Веома значајан чинилац на основу којег се стиче представа о конкратном насељу представља број и структура становника. Становништво као чинилац развоја има двојну улогу у планирању дугорочног развоја. Са једне стране представља фактор због којег треба предвидети просторни и економско - физички развој бројних функција и садржаја насеља, а са друге стране економски рационалне услове експлоатације (коришћења) планираних садржаја у том насељу. Због тога је веома битно реално проценити дефицитарност тих садржаја у стању и потребу за истима у дугорочном развоју, планска компонента развоја.

Теоријски и практично је уобичајено да се полази од развојних токова – процеса у базном периоду (уз услов да базни период буде једнак планском) и да се на основу тога праве пројекције развоја потреба у планском периоду. Првенствено се полази, са аспекта демографске анализе, од природних карактеристика дате популације. Због тога се у овој анализи посматрају: наталитет (број новорођених), морталитет (број умрлих) и природни прираштај као разлика између два претходно означена тока.

На основу података о двадесетогодишњем кретању природних токова популације у Лапову3 могу се извући следећи закључци:

Наталитет становништва Лапова кретао се између 13,5 и 9,1 промила. Просечне стопе наталитета износиле су највише 11,9 промила са најмање 10,6 промила. Значи да је колебање наталитета било незнатно и уједначено али са благом тенденцијом опадања. Описана појава је израженија на делу сеоског подручја Лапова.

Морталитет становништва Лапова у поменутом периоду кретао се између 7,7 и 13,2 промила. Просечна стопа морталитета становништва износила је 14,7 промила на сеоском подручју и 10,4 промила у варошици, односно 10,8 промила просечно у целом Лапову. Промене у просечној стопи смртности показују тенденцију повећања, што се може приписати већ увелико испољеном процесу старења становништва, поред осталих утицаја.

Природни прираштај као разлика између наталитета и морталитета, у посматраном периоду, веома је низак. До 1983. године просечно остварена стопа природног прираштаја износила је 0,4 промила на сеоском подручју Лапова и 0,5 промила у варошици. Међутим, у последњем петогодишту Лапово 3 Извор података: Лапово (монографија) – Лапово 1991.г. и Попис становништва 1991. Савезни завод за статистику

__13

Page 14: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

као целина остварује негативан природни прираштај у распону од 1,6 до 1,8 промила. Што је индикативно и врло алармантно јер и природни прираштај има тенденцију негативног раста.

Претходно описана природна обележја лаповске популације не пружају могућност да се у планском периоду изражени негативни токови преокрену у позитивне без значајних планско развојних интервенција. Редослед потеза, које треба учинити да би демографска структура Лапова попримила позитивна развојна обележја, може бити различит али по нашој оцени неопходно је:

- отварати нова радна места у ванпољопривредним делатностима на којима би се запошљавала радна снага од постојећег радно способног становништва,

- привлачити и прихватити (запошљавати) радну снагу из окружења, младо – репрудуктивно становништво, са тенденцијом настањивања у Лапову,

- радна места отварати у делатностима друштвеног – државног или приватног сектора, а то подржавати стимулативном економском политиком општине.

Миграциона кретања становништва

Лапово, као и многа друга насеља овог подручја, представљају привлачне просторе за досељавање становништва са простора ближег и ширег окружења. С обзиром на повољан географски положај Лапова, природне услове, привредну и друштвену развијеност процес досељавања, који непрекидно траје, није посебно изражен у последње две деценије. Разлози за то су бројни али се као најизраженији, по нашој оцени, могу истаћи: динамичнији развој подручја са којих се становништво досељава од развоја Лапова и системски положај железничко-транспортне делатности у Лапову која је дуго година представљала основни економски мотив досељавања у Лапово, са низом бенефиција за рад на железници. Упропашћено говорећи “неки други центри” у Републици привлачили су становништво које се досељавало у Лапово, па и активно становништво самог Лапова.

Миграциони салдо Лапова за период 1971 – 1991. године

Пописне године

Укупан број становништва

Апсолутни пораст-смањ.

Апсол.прир. прир. за 10 г.

Миграциони салдо за 10 г.

1971. 9156 306 203 1031981. 9631 475 366 1091991. 9480 -151 -172 21

Извор података: Лапово (монографија) и пописни материјали Савезног завода за статистику за 1991. годину.

Статистички подаци показују да је миграциони салдо, као разлика између

__14

Page 15: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

броја досељених и одсељених становника у Лапово, позитиван. Већи број становника се досељавао у Лапово него што се одсељавао за преко 100 становника између пописних десетогодишта. Изузетак представља, и опомиње, попис између 1981. и 1991. године када се уочава депопулације – више становника умире него што се рађа, тако да ни позитиван миграциони салдо који се такође смањио на 21 становника, није могао да компензира негативан природни прираштај.

За одређена социолошка истраживања било би значајно истаћи и нека друга обележја популације Лапово али за израду Генералног урбанистичког плана она немају примарни значај. Ипак, на основу наведених извора може се констатовати да око 60% од укупног становништва Лапова представља аутохтоно становништво и да око 80% досељеног становништва потиче са територија других општина исте Републике – Србије.

Планске активности, пре свег делатности привредног развоја, треба усмерити и развијати тако да у дужем времену измене демографску слику Лапова кроз повећање броја младих репродуктивних становника и повећање природног прираштаја. С обзиром на старосну (биолошку) структуру популације Лапова тај проблем би могао да се реши знатнијим механичким приливом репродуктивног становништва.

Вероватно да се први потези у овом смислу могу учинити преко дневних миграната, јер око 10% од укупног броја запослених становника који раде у Лапову станује у насељима изван Лапова, апсолутно изражено то је око 270 становника. Осим тога, на привременом раду у иностранству запослено је 816 становника (1991. год.) које на одређен, стимулативан, начин треба привући да се врате у Лапово и зарађеним средствима развијају делатности мале привреде, односно увећавају број запослених у Лапову.

Кретање укупног броја становника

Укупно становништво Лапова бројно се увећавало кроз дуги низ година, од када постоје писани подаци о становништву. Није то нека висока стопа раста али је константно позитивна све до пописа становништва 1991. године. Први пут тада је пописано мање становника него у попису пре десет година (1981. год.). Утицаји на такве резултате демографских токова су бројни, а међу најзначајније свакако спадају:

- ниска стопа наталитета постојећег становништва,- висока стопа морталитета, такође, постојећег становништва

узрокована, пре свега, старосном структуром постојећег становништва,

- емиграција младог репродуктивног становништва из Лапова према развијенијим срединама и иностранству (око 10% од укупног 1991. године) и други мање значајни фактори.

__15

Zoran Stanojevic, 01/06/07,
?
Page 16: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Промене укупног броја становника

НасељеБрој становника према попису Индекси

1971. 1981. 1991. 1981/71. 1991/81. 1991/71.

Лапово В. 8307 8837 8655 106,4 97,9 104,2

Лапово С. 849 794 825 93,5 103,9 97,2

Лапово свега

9156 9631 9480 105,2 98,4 103,5

Извор података: исти као и у претходној табели

На основу приказаних података уочава се да се број становника увећава у протеклих 20 година, укупно посматрано, да се број становника на сеоском подручју смањио али има тенденцију пораста између 1981. и 1991. године. У истом периоду у Лапово вароши смањио се број становника за 182 што је утицало да се укупни број становника Лапова смањи за 151 лице. По нашој оцени процес се наставља у истом смеру, јер се у међувремену није догодило ништа што би га преусмерило, а старосна структура постојећег становништва, и економски мотиви су такви да се не би могло очекивати стимулативније утицање на наталитет.

Пошто је сврха ове документационе основе плана истраживање могућности за дугорочни демографско-развојни концепт, уочени токови не дају реалну основу за планирање повећања броја становника. Потребно је иницирати и развити реалне економске мотиве у овој општини за пораст природног прираштаја становништва, досељавање младог репродуктивног становништва и повратак емиграната.

Структуре становништва

Осим укупног броја становника, као ствараоца и корисника одређених материјалних добара, за оцену тог основног развојног чиниоца неопходна је одговарајућа структура становника. Имајући у виду да демографске структуре представљају одраз друштвено-економског стања, то и оне носе обележја узрокована процесима који су споменути у претходном поглављу.

Старосно-полна структура

Један од реалних показатеља динамичке снаге сваке популације представља, поред укупног броја, старосно полна структура становништва. Како се мењала ова стуктура становништва у базном периоду може се уочити из следеће табеле:

__16

Page 17: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Становништво Лапова по групама старости и полу

Добне групе

1971.г. 1981.г. 1991.г.Свега Мушко Женско Свега Мушко Женско Свега Мушко Женско

0–4 532 282 250 611 324 287 506 247 2595–9 586 328 258 626 351 275 521 256 265

10–14 705 374 331 548 290 258 548 294 25415–19 861 454 407 584 308 276 549 305 24420–24 731 363 368 723 359 364 501 249 25225–29 553 284 269 850 436 414 509 266 24330–34 591 303 288 757 388 369 643 329 31435–39 753 368 385 526 257 269 753 389 36440–44 805 401 404 620 309 311 660 344 31645–49 706 362 344 695 356 339 452 216 23650–54 372 175 197 822 387 435 768 356 41255–59 401 181 220 682 308 374 779 346 43360–64 496 235 261 337 160 177 749 363 386

65 1064 464 588 1239 546 693 1542 689 853свега 9156 4574 4570 9620 4779 4841 9480 4649 4831

Извор података: као у претходним табелама

На основу промене броја и структуре становника изражене преко апсолутних величина уочава се смањење броја становника млађих добних група и знатно повећање старијих добних група. Изражена тенденција се не може оценити као позиван ток са аспекта становништва као потенцијала за дугорочни развој. Илустративније се то уочава на основу релативних показатеља, који се приказују у наредној табели.

Учешће појединих добних група становништва у укупном

Добне групе

Учешће у укупном становништву у %1971. 1981. 1991.

0–4 5,8 6,4 5,35–9 6,4 6,5 5,5

10–14 7,7 5,7 5,815–19 9,4 6,1 5,820–24 8,0 7,5 5,325–29 6,0 8,8 5,430–34 6,5 7,9 6,835–39 8,2 5,5 7,940–44 8,8 6,4 7,045–49 7,7 7,2 4,850–54 4,1 8,5 8,155–59 4,4 7,1 8,260–64 5,4 3,5 7,9

65 11,6 12,9 16,3Укупно 100,0 100,0 100,0Извор података: прерачунати подаци из претходне табеле

__17

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
4582, 9631, 4782, 4849
Page 18: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Обзиром на специфичности захтева-потреба, становништва одређених добних група за конкретним насељским садржајима који се планирају крог ГУП Лапово 2010. године, прерачунавањем се дају одређене карактеристичне добне групе становништва у наведеним годинама.

Карактеристичне добне групе становништва

Добне групе

Број и учешће по добним групама

1971.г. Учешће % 1981.г. Учешће % 1991.г. Учешће %

0 – 6 888 9,7 857 8,9 711 7,57 – 14 934 10,2 924 9,6 863 9,115 – 19 861 9,4 584 6,1 549 5,820 – 24 731 8,0 723 7,5 501 5,325 – 59 4182 45,7 4967 51,6 4569 48,260 – 64 496 5,4 337 3,5 749 7,9

65 1064 11,6 1239 12,9 1538 16,2укупно 9156 100,0 9631 100,0 9480 100,0

Извор података: прерачунати подаци из претходне две табеле

Очигледно, на основу датих статистчких података умерено опада број и смањује се учешће становништва млађих добних група, а расте број и учешће становништва старијег од 60 година.

Континтент Контингент женског фертилног становништва

Контингент женског фертилног становништва обухвата све жене између 15 и 49 година живота. Величина овог контингента, између осталог, значајна је за анализу плодности становништва. Осим полне и старосне структуре представљају значајан фактор који утиче како на садашњи фертилитет, тако и на будући наталитет становништва.

Када се имају у виду изражене тендеције кретања укупног броја становника у Лапову и друге структуралне промене, може се закључити да и број женског фертилног становништва носи обележја укупних токова. Ипак, на основу тог стања и кретања не могу се очекивати значајнији утицаји на повећање броја становника од овог броја женског фертилног становништва, кроз природни прираштај, већ пре кроз механички прилив и стварање новог контингента женског репродуктивног становништва.

Апсолутно и релативно се смањује број ових становника у укупном становништву: у 1971. години 2524 или 27,6%; у 1981. години 2342 или 24,3% и у 1991. години 1969 или 20,8%. Како је и у претходном тексту речено без “демографске трансфузије” не би се могло очекивати побољшање испољених тенденција је се оне мењају, у овом случају, на дужи рок.

__18

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
Извор
Page 19: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Образовна структура становништва

За релевантну оцену стваралачког демографског потенцијала, осим старосних обележја, битна су два основна показатеља образовне структуре становништва и то: писменост и школска спрема. Од укупног броја становника школообавезног узраста око 10% је неписмено, што је испод просечног истог показатеља за Србију. У том смислу се може оценити као задовољавајући показатељ.

Основна обележја преко којих се може сагледати структура становништва по школској спреми може се сагледати на основу података датих у наредној табели:

Становништво по школској спреми

Школска спрема 1971. Учешће у % 1981. Учешће у %

Без школске спреме 1952 21,3 1051 10,9Основно образовање 1059 11,6 1321 13,7

КВ и ВКВ занимања 556 6,1 1081 11,2

Средње стручно образовање 157 1,7 615 6,4

Више школске спреме 26 0,3 97 1,0

Високе школске спреме 18 0,2 59 0,6

Непознато 3 - 3 -

Извор података: Лапово (монографија) и пописни материјали Савезног завода за статистику за 1981. годину

Мада се не располаже пописним подацима за 1991. годину, може се закључити да је испољено кретање знатног повећања броја становника са КВ и ВКВ образовањем, скоро четири пута већи број са средњим образовањем и три до четири пута већи број са вишим и високим образовањем за 10 година. Са високим степеном поузданости може се претпоставити да је та тенденција настављена и у 1991. години, вероватно блажим интезитетом, али се свакако може оценити повољним фактором за дугорочни развој. Треба створити капацитете за запошљавање те образоване радне снаге.

Социо-економска структура становништва

Социо-економска структура становништва између осталих, претежно економских, индикатора одражава стање и динамику привредне структуре Лапова, као и степен развијености. Основна обележја преко којих се испољавају нивои структура економске развијености представљају број и структуру активних становника и број и структуру запослених радника.

Пре приказивања конретних података о броју и структури активних и запослених становника, на примеру Лапова се учава: низак ниво-број запослених радника на 1.000 становника. Уз речено, глобална структурална

__19

Page 20: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

промена одвијала се у смеру смањења броја активних становника у пољопривредним делатностима и супротно томе, повећања у ванпољопривредним, и запослених становника. Јер веома дуго је основни мотив досељавања и настањивања у Лапову био запошљавање на железници. Међутим, битно је измењен положај железнице у привредном систему државе што се одразило и на смањење броја запослених у овим делатностима. Део тог негативног утицаја на запошљавање у Лапову ублажен је развојем индустрије грађевинског материјала ГИК “1. мај”.

Број активних становника по секторима делатности

Сектор делатности

Број активних становника у % учешћа

1971.г. Учешће у % 1981.г. Учешће у % 1991.г. Учешће у %

Примарни 2630 52,7 2652 50,7 2519 49,5Секундарни 728 14,6 915 17,5 896 17,6Терцијални 1486 29,8 1558 29,8 1539 30,3Квартарни 144 2,9 109 2,1 132 2,6

Укупно 4988 100,054,5 5234 100,054,3 5086 53,6100,0Извор података: Лапово (монографија) и пописни материјали Савезног завода за статистикуза 1981. и 1991. годину

у активно становништво укључено је и оно на привременом раду у иностранству. Апсолутно и релативно смањење броја активних становника у 1991. години узроковано је, највећим делом, смањењем степена запослености у Лапову и повећањем броја лица са личним примањима и издржаваних услед погоршања старосне структуре становништва. Побољшање ове структуре, такође, упућује на ангажовање свих чинилаца у смеру отварања нових радних места и повећања броја запослених.

Са економског гледишта идеално би било, а то ће бити и уграђено у концепт ГУП-а Лапово 2010. године, да сво активно становништво буде и запослено, у приватном или државном сектору делатности.

Број и структура запослених становника кретао се, према статистичким подацима, у базном периоду на следећи начин:

Број запослених у друштвеним делатностима

Врсте делатностиБрој запослених и % учешћа у укупном

1971.г. Учешће у % 1981.г. Учешће у % 1991.г. Учешће у %

Индустр. и рудар. 443 21,9 723 25,8 490 20,5Пољоп.риб.и шум. 98 4,9 114 4,1 25 1,0Грађевинарство 101 5,0 109 3,9 122 5,1Саобраћај и везе 722 35,7 1192 42,5 1250 52,2Трговина и угост. 229 11,3 288 10,3 233 9,7Занатство 285 14,1 201 7,2 106 4,4Стам.ком.делатн. 10 0,5 59 2,1 27 1,1Финанс.техн.услуг. 39 1,9 10 0,4 8 0,3Ванпривр.делатн. 93 4,6 109 3,9 132 5,5

укупно 2020 100,0 2805 100,0 2393 100,0Извор података: Одељење или радна јединица Републичког завода за статистику

__20

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
54,5; 54,3 и 53,6
Page 21: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

На основу показаних података уочава се смањење степена запослених у Лапову у 1991. години у односу на 1981. годину од 291 запосленог на 1.000 становника на 252 запослена. То није карактеристично за све наведене делатности али је веома индикативно. Само се код грађевинарства, саобраћаја и веза и ванпривредних делатности увећава број запослених. Код осталих делатности испољава се тенденција смањења броја запослених. То је нарочито неповољно код делатности индустрије и рударства, вероватно да је одређени број радника индустрије радио у Крагујевачкој индустрији која већим делом не ради. И у овом случају проблем се може решити маркетиншким избором производних програма и реализацијом истих кроз постојеће и нове производне капацитете. У том правцу су и предузете одређене мере.

Број и структура домаћинстава

Број домаћинстава по пописним годинама, у Лапову континуално се увећавао. Осим узрока који утичу на повећање укупног броја становника, на кретање броја домаћинстава утиче и раслојавање домаћинстава. То се одразило и у попису становништа 1991. године, где се и поред смањења укупног броја становника за 151 увећао број домаћинстава за три домаћинства у односу на 1981. годину. Са друге стране, таква кретања броја домаћинстава утицала су на смањење просечне величине домаћинстава и ако је та величина још увек висока у демографским приликама Србије. По нашој оцени тако високе просечне величине домаћинстава узроковане су традицијом Лапова, психо-социјалним и што је најважније економским разлозима. Вероватно ће други фактори који делују из окружења утицати да се тај процес настави у истом смеру али успоренијим темпом.

Број и просечна величина домаћинстава

ДомаћинстваПописне године Индекси

1971.г. 1981.г. 1991.г. 1981/71. 1991/81. 1991/71.Број домаћинстава

2429 2640 2643 108,7 100,1 108,8

Просечна вел. Домаћ.

3,8 3,6 3,6 94,7 100,0 94,7

Уочена кретања, на основу датих података, потврђују претходно дате

констатације о променама броја домаћинстава у Лапову. Измена испољених токова, у планском периоду, може се променити стварањем стимулативног система мера које су описане код кретања укупног броја становника, па би било сувишно понављати их и на овом месту.

__21

Page 22: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

ЕКОНОМСКИ УСЛОВИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНА

Економске услове за реализацију плана, пре свега, условљава достигнути степен друштвено – економске развијености општине. О томе је на више места говорено, у овом тексту, и оцењено да без прибављања додатних средстава споља и адекватног избора нових производних програма не могу да се постигну значајнији развојни резултати у Лапову. Дакле, први услов без обзира на све позитивно и негативно оцењене чиниоце развоја јесте екстерно увођење нових развојних програма. Наравно уз то се рачуна и на доток капитала из окружења за реализацију одабраних, економски атрактивних програма.

За привлачење капитала у Лапово неопходно је створити амбијент који би заинтересовао потенцијалне инвеститоре да улажу капитал у одабране развојне програме. Тај привредно развојни амбијент, између осталог, има две групе значајних активности које би општина (или директор у оснивању) требали да спроведу. У прву групу би могле да се уброје активности око стварања стимулативних локалних услова за привлачење капитала, као што су: ниска цена власништва или закупа на грађевинском земљишту потребном за развој одређених програма, стимулативне таксе, накнаде и доприноси за коришћење система инфраструктуре и, такође, стимулативна цена радне снаге. У другу групу потребних активности, које треба спровести, могу да се уброје: ангажовање на стимулативним кредитно-монетарним мерама, мерама фискалне политике и другим мерама које прописује држава а треба да се спроводе и у привреди општине Лапово. Сигурно да Лапово као појединична општина не може да утиче на њихову висину али може и мора на њихову реализацију на подручју истоимене општине. Рецимо, кроз бржи повраћај уложених средстава, бржи него у другим општинама. Наравно, то треба да буде један од опредељујућих фактора при избору програма, поред других чинилаца као што су, рецимо увоз-извоз.

За сада, на основу урађеног и донетог Генералног урганистичког плана Лапово 2010. године, Лапово би првенствено морало да конституише земљишну политику са њеним крајњим излазима (као што су: цена грађевинског земљишта – власништво, закуп), висина комуналних такса (накнада и доприноса), као и комуналну економију са очекиваним приходима по свим основама и расходима за све радове које треба годишње и средњорочно програмирати. Ове активности треба спровести што хитније, јер би требале да буду извесне када се воде маркентиншке активности за прихватање и реализацију конретних развојних програма. По нашој оцени ови послови би могли да се започну одмах, јер концепт ГУП-а даје довољно улазних података, а конституисање реалне и стимулативне земљишне политике, као једне од основа за реализацију ГУП-а може да тече паралелно и заврши се пре доношења истог.

__22

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
т
Zoran Stanojevic, 01/07/07,
м
Page 23: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Осим реченог, на описани начин се могу формирати (тако и треба) приходи за финансирање одређене урбанистичко-техничке документације за реализацију планских поставки, као што су: студије, анализа, детаљни урбанистички планови, пројекти, годишњи и средњорочни програми, надзор и друго.

__23

Page 24: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

ЦЕНТРАЛНИ САДРЖАЈИ

Терцијалне делатности

Анализом објеката терцијалних делатности подручја истраживања ГУП-а Лапово, обухваћене су следеће делатности:

- трговина- угоститељство- занатство-мала привреда- финансијско-техничке услуге

Трговина

У робном промету Лапова, најзначајније место припада ДД. ТП “Партизан” (трговинско предузеће које се бави прометом робе на мало и велико: прехрамбених, текстилних производа, техничке робе, електроматеријала, стакла, кристала, порцелана, козметичких производа, беле технике, намештаја, грађевинског материјала, затим пољопривредне механизације, резервних делова и др.

Укупан број запослених у ТП “Партизан” износио је око 170 (податак из 1988.г.).

Трговински капацитети ДД ТП “Партизан”

Ред. бр.

Врста тргов. простора

Број објеката

Површина продајногпростора

m2

Површина магацинског

простора m2

Укупна површина

трговинскогпростора m2

Број запослених

1. Робна кућа 1 1.200 300 1.500 162. Салон намештаја 1 1.000 1.000 10

3. Самоуслуга 1 120 40 160 3

4. Месарница 1 50 50 2

5. Продавница текстила 1 100 100 2

6. Остале продавнице 19 800 320 1.120 31

7. Бензинска станица 2 300 16 316 6

1 - 7 УКУПНО 26 3.570 676 4.246 70

У трговинском промету Лапова учествују и продајни капацитети Пољопривредно-индустријског комбината “Лапово”.

__24

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
3.246
Zoran Stanojevic, 01/07/07,
Морава
Zoran Stanojevic, 01/07/07,
Морава
Zoran Stanojevic, 01/07/07,
Морава
Page 25: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Угоститељство и туризам

Најзначајнији и највећи објекат угоститељско-трговинске понуде, на подручју КО Лапово, је мотел “Кошута”. Мотел се налази и близини ловног резервата “Рогот”, поред ауто-пута “Братство-јединство”Е – 75”, на месту где се магистални пут одваја за Крагујевац. Мотел “Кошута” располаже са 84 двокреветне собе (110 лежајева у мотелу и 60 у бунгаловима), рестораном (125 седишта), баштом (200 седишта), снек-баром, мењачницом, “free-shop”- ом, паркинг простором и уређеним површинама за камповање. У непосредној близини мотела налази се излетиште и ловиште “Рогот”.

Занатство

Занатске делатности и услуге развијају се према захтевима тржишта првенствено у приватном сектору. Са површином од цца 3270 m2, односно 0,34m2/становнику, ови објекти и делатности задовољавају потребе постојећих корисника.

Финансијско техничке услуге

Финансијско-техничке услуге у Лапову врше “Југобанка” и “Инвестбанка”, укупне површине корисног простора око 130 m2.

Укупни изграђени капацитети терцијерних делатности

Ред. бр.

Врста делатности Број објекатаПовршина изгр.

Простора m2 Број запослених

1. Трговина 102 22.312 2532. Угоститељство 24 3.484 99

3. Занатство 80 3.270 100

4. Финансијско-техничке услуге 2 130 11

1 – 4 УКУПНО 208 29.196 463

__25

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
Комерцијална
Zoran Stanojevic, 01/07/07,
Credy
Zoran Stanojevic, 01/07/07,
Е - 75
Page 26: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

КВАРТАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ

У категорији квартарних делатности налазе се следеће делатности:

- образовање - дечја заштита- здравство- култура- физичка култура- администрација и управа

Образовање

Образовање се у Лапову, одвија кроз основно и средње образовање.

Основно образовање

У насељу се налази једна матична осморазредна школа (ОШ “Светозар Марковић”), са два истурена одељења нижих разреда (од I – IV). Матична школа се налази у центру насеља, а подручне су рапоређене на широј територији тако да је у просторном смислу, подручје покривено. Школа располаже следећим капацитетима:

Основно образовање – капацитети и стандарди

ОШ “Св.марковић”

Број ученика

Површина објекта m2

Пов.уч. прост. m2

Повр. компл. ha

m2/уч. школ. обј.

m2/уч. учион. прост.

m2/уч. школ. компл.

МАТИЧНА осморазредна

690 2.311,5 1.189 0,84 3,35 1,72 8,82

ПОДРУЧНА I четвороразредна

73 182,0 102 0,36 2,49 1,40 46,57

ПОДРУЧНА II четвороразредна

91 282,0 102 0,56 3,10 1,12 58,44

УКУПНО 854 2.775,5 1.393 1,76 3,25 1,63 17,36

За постојећи број ученика школски капацитети не испуњавају просветно-педолошке захтеве (8,0 m2/ученику школског простора, 2,0 m2/ученику учионичког простора и 25 m2/ученику школског комплекса, односно за матичне школе површина школског комплекса треба да буде 1,0 ha). Ови нормативи подразумевају једносменски рад. Уколико школа ради у две смене потребна површина је двоструко мања с тим што минимална површина комплекса матичне школе остаје 1,0 ha.

__26

Page 27: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

У том смислу, матичној школи недостаје 0,16 ha дворишта и око 450 m2

изграђеног простора. Подручне школе имају пространа дворишта и задовољавајућу површину ученичког простора за постојећи број ђака, а недостаје укупно око 200 m2 површине објекта (подручна I – 110 m2 и подручна II – 82 m2). Матична школа је опремљена фискултурном салом (50 m2), школском кухињом и, ускоро библиотеком.

Средње образовање

У централном делу насеља, преко пута осмогодишње школе, налази се средња грађевинска школа III степена, са следећим капацитетима.

Средње образовање – капацитети и стандарди

Средња школа

Број ученика

Површ. објекта

m2

Површ. уч. прос.

m2

Површ. компл.

ha

m2/уч. школ.

обј.

m2/уч. учион. прост.

m2/уч. школ. компл.

Грађевинска школа

100 764,00 - 0,90 7,64 - 90

Дечја заштита

Лапово располаже комбинованом дечијом установом по следећим капацитетима:

- број објеката ....................................................... 1- број деце – корисника ....................................... 82- површина објекта (m2) ...................................... 1.100- површина комплекса (ha) ................................. 0,75- број запослених ................................................. 15

Стандарди:- површина објекта (m2/кориснику) ................... 13- површина комплекса (m2/кориснику) .............. 78

Постојећа дечја установа има капацитет за нових 30 корисника. Комплекс пружа могућност доградње објекта дечје установе за још 900 m2.

__27

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
Што ускоро
Page 28: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

Здравство

Дом здравља са општином налази се у близини зоне градског центра и располаже следећим капацитетима:

- површина комплекса ..................................... 0,65 ha- површина објекта ........................................... 1.247 m2

- број лекара ...................................................... 13- број запослених .............................................. 52

__28

Zoran Stanojevic, 01/07/07,
?
Page 29: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

ЗАКЉУЧАК

Из овог рада можемо закључити да се Лапово налази на изузетно повољном географском положају за развој трговине, саобраћаја и угоститељства. Са изузетно повољним климатским условима погодан за развој пољопривреде, сточарства ...

Лапово, као и многа друга насеља овог подручја представљају привлачне просторе за досељавање становништва са простора ближег и ширег окружења. С обзиром на повољне природне услове, привредну и друштвену развијеност, процес досељавања који непрекидно траје није посебно изражен у последње две деценије.

__29

Page 30: Marijana Marinkovic

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУЕкономски факултет Крагујевац

ЛИТЕРАТУРА

- Др. Драгољуб Милановић- Др. Милан Станковић- Књига о Лапову

__30