Univerzitet Nikola Tesla, Union, BeogradFakultet za graditeljski menadžment

Arhitektonski odsek

ISTORIJA SAVRMENE ARHITEKTURE

SEMINARSKI RAD

Mario Botta

STUDENT: Nikola Rosić

PROFESOR: Predrag Milošević

Beograd, Februar, 2012.

Mario Botta

Sadržaj :

1: Uvod………………………………………..…………………………………………..………2

2 : Istorijat/ Ideologija………………………………………………………..…………..……....5

2.1.: Značaj položaja…………………………………..……………………………………..…….6

2.2.: Dizajn koji više koristi dobrobi……….……………..…………………………………..……7

2.3.: Čistota geometrijskog oblika i društva…………………………………………………..….7

2.4.: Potreba da se naznače reference unutrašnjeg i prelaznog prostora spolja…………....7

2.5.: Istorijski determinizam u kome arhitektura igra ulogu ogledala svog vremena.….…....8

3: Projektantski primeri…………………..……………………………………………………..9

3.1.: SFMOMA - Muzej moderne umetnosti…………………..…………...……………….……9

3.2.: “Casa Rotonda”, Kuća Mediči……………………………….………………………..…..10

3.3.: Crkva „Svetog Jovana Krstitelja “…………….………………….…………….………….11

3.4.: Srednja škola u Morbio Inferiore…………………………………………………………..12

3.5.: Biblioteka manastira Kapućin ……………………………………………………………..13

3.6.: Kuća u Ligornetu…………………………………………………………………………….13

3.7.: LEEUM – Samsung muzej umetnosti……………………………………………………..14

3.8.: Wellnes centar “Bergoase”………………………………………………………………....16

3.9.: TCS – Tata Consultancy Offices…………………………………………………………..17

3.10.: Kapela „Santa Maria Degli Angeli“………………………….…………………………...18

3.11.: San Carlino……………………………………………………………………………...…..19

3.12.: Kuća Bjanći u Riva San Vitalu…………………………………………………………….20

4: Metodologija………………………………………………………………………...……....21

5: Studija slučaja Crkve Svetog Jovana Krstitelja..………………………………..………22

6: Kritika……………………………………………………………………………………...…24

7: Navodi…………...………………………………………………………………………......25

8: Spisak ilustracija……………………………………………………………………………25

9: Spisak literature…………………………… ………………………………………………26

1

Mario Botta

UvodMario Bota je arhitekta čiju je ideologiju i prilaz veoma teško definisati. Zahvaljujući svojim

prvim radovima, na početku je bio proglašen genijem Postmodernizma, ali je napustio taj stil, opisjući ga kao ''arhitekturu modernog Diznilenda''.

Potpuno se okrenuo italijanskoj grupi Neoracionalizma Tendenaz, koja se posvetila komplikovanosti urbanog carstva i želela da razume način na koji su arhitektonske forme odgovarale na promene istorijskih događaja, trudeći se da uskladi tradicionalni arhitektonski simbolizam sa pravilima estetike Modernog pravca.

Uz rizik klasifikovanja, Bota bi mogao da bude opisan kao neoralista koji smišlja svoja nova pravila, prema svom pristupu koji je postmodernistički i klasičan.

Botin arhitektonski rečnik se sastoji iz:

Klasičnih simetričnih rasporeda, Jednostavnih geometrijskih oblika, Zatvaranje debelih zidova, Rasveta i izbor proreza prostora, 3 nivoa slobode udruživanja, Smešten u vertikalne saobraćajne ose linija, Igrao sa vrha svetlarnika.

Ono što već od prvih radova karakteriše Botin stil jesu jednostavne i stroge geometrijske anvelope objekata, ali ne može se reći da spada u tipičnog predstavnika savremene arhitekture. Iako se oblik i dubine otvora mogu posmatrati kao sledeća karakteristika njegovog stila, arhitektonski detalj je zapravo ono što izdvaja Botinu arhitekturu. Natprozornici i nadvratnici, okviri, portali, balustrade, venci i kaskade, na njegovim objektima dovode u potpuni sklad strogoću savremene estetike i urođenu nam potrebu za klasičnim detaljem. Odličan arhitekta nije isključiv, i Bota koristi pun spektar materijala, ali upravo je opeka ta glavna tačka preseka u kojoj se ove suprotnosti sastaju i stvaraju autentični stil.

Dela Maria Bote deluju kao apstraktni proizvodi nastali na stolu za crtanje. Kod Bote takođe vlada arhaizam zida i stereometrijske forme. Međutim, veliki izrezani delovi uskraćuju njegovim masivnim, često prizmatičnim, fasadama jasnu statiku. Konvercionalni prozori mahom se izbegavaju; umesto toga, prostorije se otvaraju prema spoljašnjosti iza probijenih pravougaonika, proreza i krugova preko kompromisnih središnjih zona. Geometrija je narušena, a kontinuitet namerno razbijen. U rukovanju materijalima vidi se naglašena zanatska veština. Zadivljujući efekti koje proizvode detalji postignuti, promenama u šemi rasporeda opeke i staklenim oblogama. Formalna snaga velikih površina naglašava četvrtasti izgled građevine, zbog čeka su Botine kuće tako zasebne i nepredvidive; on sam voli da ih zove “caverne magiche” (Prim. prev. magićne pećine). Za Botu arhitektura

2

Mario Botta

predstavlja ”kontrapunkt prirodi, dijalog sa prirodom”. Arhitektura je veštački faktor. Jedini način da se izrazi poštovanje prema prirodi jeste da se predstavi njena potpuna suprotnost, da se bude u sukobu sa njom… Arhitektura je narušavanje pejzaža; ona se ne može jednostavno integrisati, ona mora da stvori novu ravnotežu. Na optužbe kritičara – da njegove građevine raskidaju sa svim obzirima i bilo kakvim pokušajem mirenja sa okruženjem – Botin odgovor je bezobziran i nepokajnički; “Ja verujem da je pogrešno potčinjavati se postojećem okruženju. Ako postoje neke vrednosti, ja ću ih uključiti, a ja ne mogu da stvaram odnos sa glupošću koje ima na sve strane. ”

Botini objekti, za koje kaže da su iznad svake mode, poneki iznad lokalne kulture i arhetipski, često bivaju predmet stručnih polemika i kritika objavljenih krajem 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, u mnogim internacionalnim časopisima i knjigama o arhitekturi.

Američki arhitekta i ugledni teoretičar školovan na Harvardu Čarls Dženks (1939.) čija su dela prevedena i kod nas (“Moderni pokreti u arhitekturi” i “Nova paradigma u arhitekturi”) uvrstio je Botu u „evoluciono stablo” objavljeno u nekoliko njegovih knjiga. Međutim, on je isto tako, oštro kritikovao Botinu kuću u Pregasoni rekavši da je veoma hladna, skoro svirepa i da podseća na nadgrobni spomenik. Za kuću u Masanju izjavio je: „Ponovo se čini kao da čeka svoj piano nobile”, a sintagmu „novi primitivizam” prikačio je uz kuću u Orilju.

Dženks nije jedini koji kritikuje Botu čiji rad svrstavaju u „postmoderni klasicizam”, „neotoskanski stil”, „neorealizam”, „fundamentalistički klasicizam”, itd. Na pitanje da li je kritika uticala na njegov rad, reputaciju i potencijalne klijente, Bota odgovara: „Ne dozvoljavam da na mene utiču komentari kritike, jer često dolaze od osoba koje ne poznaju direktno odnos između arhitekture i konteksta koji je, po meni, najvažniji deo kreativnog procesa”.

Botina duhovna i filozofska uverenja su imala veliki uticaj ne samo na njegovu arhitekturu, već i na njegov život. Oduvek je bio zaokupljen proučavanjem arhitekture i od 1996. je radio kao stvaralac i osnivač nove arhitektonske akademije u Ticinu, u Švajcarskoj. Svojim radom je ostvario inernacionalnu slavu i dobio mnogo značajnih nagrada.

Nagrade su sledeće:

• Meritova nagrada od AIA, za Muzej savremene umetnosti u San Francisku za najbolji dizajn,

•IIA Godišnja nagrada 2005. godine, od Internacionalne Akademije arhitekture u Sofiji, u Bugarskoj, za Kjobo toranj,

•Internacionalna nagrada za arhitekturu za Ateneum muzej za arhitekturu i dizajn u Čikagu i,

•''Nagrada Evropske unije za kulturnu baštinu naše Evrope“ od strane Haga u Holandiji, za obnovu Milanske skale i za prikazivanje svojih radova na mnogobrojnim izložbama.

Izložba „Savremena arhitektura švajcarskog kantona Tićina i njeni protagonisti”, 30 godina nakon prve izložbe u Cirihu, održana je u Zagrebu 2005. godine kada je Bota održao

3

Mario Botta

predavanje na njenom otvaranju. Bota je čest gost i u drugim zemljama našeg okruženja. Internacionalna Akademija arhitekture, osnovana u Sofiji, dodelila je Boti počasnu titulu doktora nauka 1997., a iste godine to je uradio i rumunski Institut za arhitekturu „Ion Mincu” u Bukureštu. Bota je dobitnik i drugih značajnijih nagrada i priznanja. Počasni je član Američkog instituta arhitekata (AIA), Švajcarske akademije nauka, Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (RIBA) i dobitnik mnogih nagrada italijanskih institucija za svoj rad u toj zemlji.

Poslednju nagradu, 2006. godine, za doprinos struci dodelio mu je predsednik Italije. Znamo da Bota često govori kako ga je kultura Italije odgajila. „Može se reći da mi je čak i u hromozomima. Ja imam švajcarski pasoš, ali budući da sam završio svoje studije u Milanu, i nakon toga u Veneciji, osećam da pripadam italijanskoj kulturi”, kaže Bota.

„Javni problemi se mogu uspešno rešiti raspisivanjem konkursa. Učestvujem na nekoliko konkursa godišnje i oko dvadesetak mojih najznačajnijih realizacija su plod pobeda na konkursima. Verujem da su oni značajan instrument kulturnog obogaćivanja, jer stimulišu suočavanja”, tvrdi Bota koji je radio na mnogim konkursnim projektima koji su dobili prvu nagradu - projekat za prodavnice i teatar u Varezeu (1989.), za dogradnju parlamenta u Bernu (1991.), Muzej savremene umetnosti u Saragosi (1993.), za zgradu Belgijskog parlamenta u Namuru (1994.), Nacionalnu biblioteku „Kralj Fahd” u Rijadu u Saudijskoj Arabiji (1999.), itd.

Bez uspeha učestvovao je na konkursima za bolnicu u Agri, rekonstrukciju centralnog dela Štutgarta, izgradnju naučnog centra u Berlinu (sve 1980.), zatim na konkursu za Muzej Pikasa u Gernici (1982.), kulturni centar u San Sebastianu (1990.), na konkursu za urbani razvoj Aleksanderplaca u Berlinu (1993.), operu u Kardifu (1994.), zgradu Nacionalne danske arhive u Kopenhagenu (1996.), filharmoniju u Luksemburgu (1997.), novu sinagogu u Majncu (1999.), operu u Oslu (2000.), Evropsku biblioteku u Milanu (2001.), Memorijal 9/11 (2002.), itd.

4

Mario Botta

Istorijat / Ideologija

Rođen je u Mendriziju, u Švajcarskoj, 1. aprila, 1943. godine. Mario Bota napušta školu u

petnaestoj godini i pridružava se kao učenik i pomoćnik u arhitektonskom birou Luđija Kameniša i Tita Katlonija (Carloni i Camenisch) u Luganu. Godine 1961. Bota pohađa studije u Umetničkoj školi u Milanu da bi 1964. položio ispite u toj školi. Bota već u osamnsestoj godini dizajnira i projektuje svoj prvi objekat, kuća za paroha u Đenestreriju (1961-1963). Od 1964. godine studirao je kod Karla Skarpe i istoričara umetnosti Đuzepea Macariola na arhitektonskom Univerzitetu u Veneciji. Godine 1965. radio je uz Huliana de la Fuentea i Žozea Ubreria u Le Korbizjeovom birou na poslednjem projektu ovog arhitekte, novoj bolnici u Veneciji. Pred kraj studija upoznao je Luisa Kana. Taj susret je doveo do saradnje na izložbi u palati Dučale u vezi sa projektom za novu kongresnu zgradu u Veneciji. Godine 1970. Bota je otpočeo privatnu praksu u Luganu. Dve godine kasnije isplanirao je svoj najambiciozniji projekat do danas, srednju školu u mestu Morbiu Interfiore (1972-1977). Reputacija koja ga je pratila na početku karijere zaslužena je projektima privatnih kuća snažne geometrijske kompozicije koje asociraju na utvrđenja, jer Bota misli da je kuća intimno vezana za ideju skloništa. Njegovi brojni dizajnerski radovi za kuće zasnovani su na osovnim geometrijskim oblicima, na primer četvrtasta kuća u Kadenacu (1970-1971.), pravougaona kula sa praznim mostom u Rivi San Vitale (1971-1973.) i cilindrična kuća u Stabiu (1990-1982). Takođe vredi pomenuti biblioteku manastira Kapućin u Luganu (1976-1979). Kod kasnijih velikih projekata, kao što je produžetak Štatsbanke u Froburgu (1977-1982.) Bota je pokušao da u gradskom kontekstu primeni svoju jasnu geometriju. Godine 1983. postao je počasni profesor na Univerzitetu u Lozani i počasni član Bund Deutscher Architekten (Prim. prev. Lige nemačkih arhitekata). Bota je takođe sagradio Maison du Livre de l’Image et du Son (Prim. prev. Kuću knjige, slike i zvuka) u Vijerbanu u Francuskoj (1984-1988.) i katedralu u Evriju u Francuskoj (1992-1995). Građevina od opeke s kružnom osnovom ima strmo iskošen krov s drvećem na njemu i filigrantskim zvonikom koji strči iz kružnog otvora na fasadi. U Tisinu u Švajcarskoj, na visini od 2.000 metara, sagradio je crkvu na planini Tamaro (1990-1996.) prekrivenu porfiritom koji se uklapa u okruženje. Na njegovoj crkvi Svetog Jovana Krstitelja (1992-1998.) naizmenično se smenjuju pruge od belog mermera i crnog granita, a njen kružni stakleni krov propušta prirodnu svetlost.

Mario Bota kao dete

Botina najpoznatija dela su:

5

Mario Botta

SFMOMA - Muzej moderne umetnosti, San Francisko , SAD 1989-1995. “Casa Rotonda”, Kuća Mediči, Stabio, Ticnio, Švajcarska, 1989-1991. Crkva „Svetog Jovana Krstitelja“ Mongo, Ticino, Švajcarska, dolina Magia 1986/92-

1998. Srednja škola, Morbio Interfiore, Švajcarska 1972-1777. Biblioteka manastira Kapućin, Lugano 1976-1979. Kuća u Ligornetu, Švajcarska 1975-1976. LEEUM – Samsung muzej umetnosti, Seulo, Koreja 1995-2004. Wellnes centar “Bergoase”, Arosa, Švajcarska 2003-2006. TCS – Tata Consultancy Offices, Hiderabad, India 1999-2003. Kapela „Santa Maria Degli Angeli“, Mount Tamaro, Švajcarska 1990-1996. San Carlino, obala jezera Lugano, Švajcarska 1999-2003., i Kuća Bjanći u Riva San Vitalu, Švajcarska 1971-1973.

ideologija

Botina ideologija bi mogla kratko da se opiše sledećim naslovima::

• Značaj položaja

• Čistota geometrijskih oblika

• Dizajn koji više koristi dobrobiti društva

• Potreba da se naznače reference prelaznog prostora i značaj prirodnog svetla i njegovog odnosa sa vremenom i smenom godišnjih doba

•Istorijski determinizam u kojem arhitektura igra ulogu ogledala svog vremena.

Značaj položaja

‚‚Graditeljstvo je sveti čin, rad koji transformiše stanje prirode u stanje kulture“ .1

Za Botu, arhitektura ne znači samo polaganje kamena na zemlju, ona je za njega preuzimanje prostora i menjanje mesta.

Karakteristika Botinog rada je poštovanje lokalnih uslova, pošto on veliki deo svog istraživanja posveti projektu proučavanja topografije prostora.

On veruje da njegov rad ne bi trebao da umanji ili ospori značaj mesta.

Dizajn koji više koristi dobrobiti društva

6

Mario Botta

„Mislim da arhitekta ima građansku dužnost da koja se odnosi na čovečanstvo, društvenu dužnost prema društvu i etičku dužnost, pošto arhitektura može da predstavlja vrednosti povezane sa načinom na koji živimo“. 2

Bota izjavljuje da pristup arhitekture uvek mora biti moralan, pošto arhitektonsko stvaralaštvo znači transformisanje mesta i treba da se smatra privilegijom, a privilegije moraju da nose određene odgovornosti prema mestu i prema ljudima koji žive u njemu. Ovo uverenje može da se poveže sa idejama Tendenaza, koji je takođe verovao da arhitektura mora da poseduje demokratski duh, koji naglašava vrednosti običnih ljudi o kojima se mora razmišljati dok se gradi, zato što ljudi ne vole da se zameni ono što im je poznato. Tendenazova ideja bi mogla da se blisko poveže sa Le Kurbijezovom, koji je verovao da je uloga arhitekture da pruža olakšice čovečanstvu, kao što je rečeno u njegovoj knjizi eseja Novi duh, ili „ Prema novoj arhitekturi“, koja se zalaže za upotrebu modernih industrijskih tehnika i strategija da bi se društvena sredina transformisala i postala daleko efikasnija, sa višim standardom života, na svim društveno-ekonomskim nivoima.

Čistota geometrijskog oblika

Upotreba pretežno geometrijskih oblika, uglavnom valjka i cilindra, karakteriše Botin rad i oblike. Bota koristi oblik kao sredstvo da napravi osnovu svoje arhitekture.

Cilj Botinih oblika je da se ne oslanjaju uvek na spoljne reference i njihovo značenje i može se reći da u nekim slučajevima njegovi oblici manje ulaze u direktan dijalog sa svojim sadržajem i više su simbolični.

Ta ideja se može pripisati Le Korbizijevom ubeđenju da pretežno geometrijski oblici najbolje predstavljaju neku zamisao. Le Korbizjeova ideologija je bila pod velikim uticajem pravih uglova i upotrebe kocke kao najomiljenijeg geometrijskog tela, dok je Botin rad geometrijski odnos između valjka i kocke, uz korišćenje ose simetrije koja je očigledna kod većine njegovih dela.

Potreba da se naznače reference unutrašnjeg i prelaznog prostora spolja

„Čovek živi u prostoru kada je sposoban da se orjentiše u njemu. To vodi ka čovekovoj sposobnosti da izmeri svoj prostor i oseti njegovu orjentaciju i smer, kao i da se poveže sa smenama sunca i godišnjih doba i stekne svest o tom prostoru i o njegovom životu u prostoru“. „Martin Heideggr“. 3

Bota veruje da čovek može da razume i savlada svoj prostor daleko lakše, bez obzira da li je to zgrada u gradu ili unutašnji prostor u zgradi, ukoliko postoji referentna tačka čiju povezanast sa tom oblašću možemo identifikovati. Na ovakvo mišljenje ima veliki uticaj nemački filozof koga Bota često citira kada priča o ovoj temi, ali to se takođe može pripisati

7

Mario Botta

Kanu, koji je dizajnirao svoje zgrade kako bi iskoristio prirodnu svetlost, po čemu je postao poznat, kao i po svojoj sposobnosti da kreira dramatične prizore unutar prostora, menjajući doživljaj zgrade danju i noću i tokom smene godišnjih doba, od leta do zime.

Ovo prikazuje jedna od Kanovih najpoznatijih zgrada, Muzej umetnosti Kimbel, u Fort Vortu, u Teksasu.

Muzej umetnosti Kimbel

Istorijski determinizam u kome arhitektura igra ulogu ogledala svog vremena

„Arhitektura je oblik istorije, i stoga ona mora da oslika iščekivanja, nade i protivrečnosti svog sopstvenog vremena“. 4

Bota ne pokušava da kopira istorijske primere i različite stilove iz prošlosti. Bota proučava i odaje počast prošlosti, ali se kloni postmodernističkog trenda dodavanja lažnih elemenata romanskog stila svojim zgradama, verujući da arhitektura treba da odražava sadašnjost i da dopusti da istorija odredi koliko je bila uspešna. Može se opet reći da su na ovu ideju uticali Tendenaz i Karlo Skarpa takođe, čovek koji je bio čuven po svom suprotstavljanju radu intervencionista, i koji se obavezao da im se protivi tokom svoje celokupne karijere.

„Narede vam da imitirate stil starinskih prozora, zaboravljajući da su ti prozori bili napravljeni tokom različitih vremenskih perioda, kada se drugačije živelo, kada su „prozori“ bili pravljeni od različitih materijala, bili različitog stila i pravili se na drugačiji način. U svakom slučaju, glupe imitacije takve vrste, uvek izgledaju loše. Zgrada koja imitira izgleda kao podvala“.5

Projektantski primeriSFMOMA - Muzej moderne umetnosti, San Francisko, SAD 1989-1995.

8

Mario Botta

Muzej savremene umetnosti u San Francisku, SFMOMA, predstavlja, u velikoj meri, Botinu čistotu geometrijskih oblika; oblik valjka je u centru i hvata prirodno svetlo, vodeći ga dole prema prostranoj šupljini u centru zgrade, oko koje su raspoređeni distribucioni putevi koji vode u izložbene prostorije. Raspored cigala na spoljašnjosti zgrade je napravljen tako da stvara šare senki na zidovima, koje menjaju smer sunčevih zraka. Zgrada predstavlja hrabri izraz smišljenog položaja u zbijenom urbanom okruženju i ona stoji sama, okružena obližnjum zgradama, koje su mnogo puta veće od nje.

Postavljanje muzeja u prostor koji već sadrži tri veoma velike građevine, doveo je do shvatanja projekta koji je formalno neobičan. Ističe se kroz snagu slike koja još uvek izaziva poređenje sa neposrednim okruženjem. Početnu tačku je odredio arhitekta, a klijent je postavio tri uslova: prirodno osvetljenje, da bude na udarnoj poziciji i da mora da dominira bez obzira na nezahvalan odnos fasade i površine. Da bi se zadovoljila potreba prirodnog osvetljenja, došlo se na ideju tavaničnog prozora koji će biti postavljen u skoro svakoj izložbenoj sobi. Rezultat toga bilo bi širenje prirodnog svetla, idealnog za umetnička dela. Drugi cilj: fasada je morala da bude homogena, a da ipak provuče posetioce da uđu i prošetaju ovom neverovatnom građevinom. Finalni cilj: ujednačenje unutrašnjih slika treba da harmonizuje različite delove muzeja; da bi ovo izveli, smanjili su veliku količinu materijala korišćenih za finalni izgled spoljašnjeg sloja.

Muzej moderne umetnosti

9

Mario Botta

Enterijer muzeja moderne umetnosti

Botina skica za muzej moderne umetnosti

“Casa Rotonda”, Kuća Mediči u Stabiu, Ticnio, Švajcarska, 1989-1991.

Kuća Mediči u Stabiu (Ticnio), bila je prva Botina okrugla zgrada. Osnovni cilindrični oblik ima šupljinu da bi se stvorili odvojeni prostori sa svojim odrazima koji sadrže simetriju osovine. Vertikalni raspored prozora dozvoljava da tokom dana dopire velika količina svetlosti, a noću transformiše zgradu, stavljajući u prvi plan unutrašnjost građevine, ako gledamo spolja. Zgrada ne liči na ostale građevine u okolini; sagrađena je odvojeno, u prirodi, i to joj dodaje samostalnost.

10

Mario Botta

“Casa Rotonda”, Kuća Mediči

Crkva „Svetog Jovana Krstitelja “, Mongo, Ticino, Švajcarska, dolina Magia 1986/92-1998.

„Prisutna je snažna, ali i veoma lična želja za svetim. Ikonografija ne može mnogo da doprinese ispunjenju te potrebe, stoga sveti prostori moraju biti svedeni na svoju osnovnu funkciju.“ 6

Pristup ovom projektu je donekle neobičan jer je bio plod razmišljanja o odnosu građevine kao izraza čovekovog svakodnevnog rada i samog njegovog pristupa na zemlji, i bezgranične snage prirode. Vešta povezanost masivnosti kamenog zida i svetlosti staklenog krova, je potvrda održivosti građevine, koja je projektovana kao zaklon za selo, u nedostatku planine. Zbijena masa kamenog zida u njegovom dnu, održava prirodu konstrukcije u celini, i vešto je ublazena postepenim zatvaranjem staza koje vode ka vrhu.

Crkva je u podnožju planine i njen cilindričan, simetričan oblik dopušta svetlosti da dopre do centralnog dela, i način na koji svetlost i sunčevi zraci ulaze u zgradu kroz debela staklena okna, menja izled unutrašnjosti, koja je smeštena ispod zemlje. Dvanaest velikih svodova iza oltara, koji su naizmenično tamni i svetli, podsećaju na trem ogromne katedrale. Veliki podupirači pokazuju da se Bota vraća u istoriju i dodaje te fine detalje, koji su odmah prepoznatljivi kao simboli crkve. Iako poštuje tradicije vaseljenstva, crkva ne pokazuje otvoreno ukrase koje obično povezujemo sa izgledom tradicionalne crkve.

11

Mario Botta

Crkva „Svetog Jovana Krstitelja“

Botine skice za Crkvu „Svetog Jovana Krstitelja“

Srednja škola u Morbiu Interfioru, Švajcarska 1972-1777.

Smeštena u ruralnom okruženju u Morbiu, ova škola je bila Botina prva javna zgrada. Ima linearni oblik, ravnodušna je prema svom okruženju i teži da bude orjentir prostora. Osnova dizajna škole je zasnovana na prirodnom osvetljenju prostorija, koje se dobija iz različitih izvora, uz upotrebu odraza koje poništava stvaranje referentnih tačaka prepoznatljivosti strukture, kako bi se obezbedila transparentnost praznog prostora oko zgrade. Ona nije samo postavljena na određeno mesto, već predstavlja zgradu koja stvara to mesto.

12

Mario Botta

13

Mario Botta

14

Mario Botta

Srednja škola u Morbio Inferiore

Biblioteka manastira Kapućin u Luganu 1976-1979.

Biblioteka manastira Kapucin, koja spokojno stoji u vinogradu prikazuje Botino priznavanje i poštovanje okruženja, pošto je zgrada smeštena ispod zemlje. Ovaj primer predstavlja vežbu ukidanja gomilanja kao oblika, i prikazana je sušta suprotnost. Trougaoni prozori i vertikalni uzani otvori su jedini pokazatelji da grada postoji, ako se gleda sa visine. Odnos sa nebom igra izuzetno važnu ulogu u ovoj podzemnoj zgradi, pomažući vam da se orjentišete i da odredite razliku između zajedničkih i odvojenih prostora, što je izuzetno važno, ukoliko nestanu mogućnosti komunikacije sa spoljašnošću.

Biblioteka manastira Kapućin

Kuća u Ligornetu, Švajcarska 1975-1976.

Kuća u Ligornetu označava kraj sela i početak agrarnog područja (njen najveći otvor odvraća od polja i okreće ka selu)

Botine kuće su često u vidu bunkera - belvedera, a prozori gledaju na odabrane delove krajolika, skrivajući bezobzirni razvoj predgrađa, koji je u Ticinu bio aktuelan; njegova usklađenost sa delimično poljoprivrednim krajem proizilazi iz njihove analogne forme i spoljašnje obrade: svetli betonski blokovi konstrukcije i školjke u obliku silosa ili ambara.

Pored osećaja za domaći senzibilitet koji je i savremen i tradicionalan, Bota je i kritizer, a najkritičniji u javnim projektima: naročito u kući u Ligornetu (u saradnji sa Šozijem) "vijaduktalna"

15

Mario Botta

Kuća u Ligornetu

LEEUM – Samsung muzej umetnosti, Seulo, Koreja 1995-2004.

Merloni postavljeni na vrhu građevine postavljene na najvišem delu brda stvaraju arhaičnu siluetu na granici sa nebom. Istovremeno, zarubljena, kupasta kosina ukorenjena u zemlju, naglašava slike novog prostora iskopanog iz utrobe brda. U ovu površinu obloženu ciglama, dnevna svetlost prodire i igra na površinama, osvetljavajući spiralni cirkulacioni sistem koji vodi do različitih nivoa izložbenog prostora. Zahvaljujući ovom svetlosnom levku, izložbeni put je uvek povezan sa velikim prilaznim prostorom na najvišem nivou građevine. Arhitektonski pristupi u obradi površina dva prostora, komplementarni su sa izmenama horizontalnih venaca, prvobitno planirano da budu od betona i kamena, ali u konačnom dizajnu promenjenim u cigle, da bi se postigao nameravani efekat spajanja, neznato drugačiji u svakom prostoru.

16

Mario Botta

Samsung muzej umetnosti

Enterijer Samsung muzeja umetnosti

Botina skica Samsung muzej umetnosti

Wellnes centar “Bergoase”, Arosa, Švajcarska 2003-2006.

17

Mario Botta

Arosa nudi izuzetnu geografsku konfiguraciju kotline okružene planinama. Gradilište za nov objekat Berg Oase pored hotela je okarakterisan kao otvoren prostor i park na korak od neobične planine. “Osmislili smo gradnju bez građenja, da bismo predstavili prisustvo novog, kroz delove, koje se izdižu (veštačko drveće kao metafora prirode) i da ostavimo veliki prostor sa funkcionalnim programom. Pokrivač podzemnog prostora postaje scena osvetljena prisustvom vegetacije koja budi radoznalost posetilaca. S’ toga, ovaj sadržaj nam je nametnuo izvanredno rešenje koje je povezano sa vizuelnim uticajem, i iznad svega, sa poštovanjem prema selu koje ga okružuje. Novi objekat, izvan “neizgrađenog prostora”, jednim velikim, kamenim zidom, rešava povezanost postojećeg hotela i zemljišta”.

Wellnes centar “Bergoase”

Botine skice za “Bergoase”

TCS – Tata Consultancy Offices, Hiderabad, India 1999-2003.

Ovaj objekat je lociran u jednoj oblasti grada Hiderabad u kojoj se, još od devedesetih godina prošlog veka, razvijao novo tehnološko središte pod nazivom “High Tech City” – indijska verzija ‘’Silikonske doline’’. Pre nego što je ova oblast preplavljena nasumičnim konstrukcijama novih softverskih centara, drevne prirodne ravnice bile su odlika ovog prostora. Osnovna namena projekta je prestavljanje monolitičkog elementa udubljenog u unutrašnjosti i otvorenog ka gradu. Interakcija između okruženja i građevine, u ovom

18

Mario Botta

projektu je rešena složenošću različitih delova, u kojima obe otkrivaju raison d’etre (Prim. prev. razlog postojanja) u svojoj vezi sa ostalima.

Tata Consultancy Office

Botina skica za Tata Consultancy Office

Kapela „Santa Maria Degli Angeli“, Mount Tamaro, Švajcarska 1990-1996.

Građevina samu sebe “odvaja” od planine na kojoj je izgrađena, da bi formirala nov horizont, početnu tačku idealnog vijadukta. Polaz počinje na prirodnoj kosini planine i nudi dve staze: prvu, na otvorenom, koja vodi do belverdera koji gleda na dolinu, i drugu stazu koja vodi dole, unutar zidina, ka ulazu u crkvu. Krov kapele ima oblik stepeništa u amfiteatru, okrenut je ka planini čime poriče samu ideju krova i menja arhitektonski izraz u neprekidni prolaz koji nudi nove poglede na planinu.

19

Mario Botta

Kapela „Santa Maria Degli Angeli“

Botina skica za Kapelu „Santa Maria Degli Angeli“

San Carlino, obala jezera Lugano, Švajcarska 1999-2003.

Drveni model je napravljen povodom izložbe u muzeju Cantonale d’arte u Luganu, da bi se proslavila 400. godišnjica Frančeska Borominija. Visok 33 metra i sagrađen od 35.000 dasaka debljine 4.5cm, montiranih modularno sa razmakom od 1cm, veliki drveni model San Karolina spojen je čeličnim sajlama, fiksiranim za čelični ram težine 90 tona. Ovaj poprečni presek crkve u prirodnoj veličini, leži na platformi površine 22m2 na samo nekoliko metara od obale, na kraju šetališta na jezeru i na prilazu u Parco Ciani.

20

Mario Botta

San Carlino

Botina skica za San Carlino

Kuća Bjanći u Riva San Vitalu, Švajcarska 1971-1973.

Kao četvorospratna kula, dostupna preko otvorenog mosta sa čeličnim rešetkama, ova izdvojena kuća na jezeru Lugano izgleda zatvoreno i povučeno u sebe. Međutim iza izrezanih površina i otvora skrivaju se terase koje prenose hermetičnu intimnost sa prostiranjem pejzaža.

Kuća Bjanći u Riva San Vitalu 21

Mario Botta

MetodologijaBotina metodologija započinje njegovim proučavanjem postojećeg problema, polazeći od

filozofske i duhovne perspektive. On takođe provodi puno vremena proučavajući topografiju svakog mesta na kome namerava da gradi, utroši mnogo vremena „osluškujuću“ lokalnu oblast i njen geografski i društveni sadržaj. „Ja moram da idem da istražim i ispitam mesto- i da osetim njegove težnje, njegovu istoriju; verujem da svako mesto ima potencijala da se transformiše. Ako slušate, ono će vam reći šta da radite.“

Bota je plodan i veoma talentovan crtač i svi njegovi dizajni tu počinju i tu se završavaju. On upotrebljava svoje skice kao vizuelne beleške za dizajn tokom celog procesa. Prikazana skica pokazuje kako Bota razmišlja dok skicira, radi plan i verovatno proverava svoje zamisli u perspektivi.

Bota radi na ovakav način sve do poslednjeg detalja, stalno crtajući i ispravljajući različite verzije dok se njegov dizajn razvija.

Bota upoređuje svoje skice sa delovima velikog mozaika mogućih rešenja, od svoje prve zamisli do poslednjih detalja. Blage linije se šire preko plana da naznače gornje elemente ili smernice za proporcije. Čini se da je tokom ovog procesa, Bota zaokupljen neprekidnim dijalogom sa dizajnom, i ovaj metod mu omogućava da usavrši i vizualizuje svoj rad.

Botine skice

22

Mario Botta

Studija slučaja Crkve Svetog Jovana Krstitelja

Studija slučaja: Crkva Svetog Jovana Krstitelja, Mogno, Vale Mađa, Švajcarska

Projekat: 1986/92.

Građenje: 1992-1998.

Lokacija: Mogno - Fusio, dolina Magija, TI, Švajcarska

Ovlašćeno od strane: Udruženje za rekonstrukciju crkve Mogno

U aprilu 1986., uništeno je na desetak zgrada u Mognu, uključujući i gradsku crkvu. Mariu Boti je dodeljen zadatak da rekonstruiše sedamnaestovekovnu crkvu, koja je bila posvećena Svetom Jovanu Krstitelju. Bota je osmislio ovaj projekat meditirajući o odnosu između zgrade, kao odraza čovekovog prisustva na zemlji i bezgranične snage prirode. Suptilna igra između masivnosti kamenog zida i laganosti staklenog krova, predstavlja svedočenje opstanka zgrade, koja je napravljena kao simbol seoskog prkosa planini. Gusta masa podnožja kamenog zida odražava prirodu konstrukcije kao celine i ona postaje lakša postepenim odstranjivanjem slojeva prema vrhu.

Botina skica za Crkvu ‘’Svetog Jovana Krstitelja’’

23

Mario Botta

Unutrašnji plan se sastoji od pravougaonika upisanog u okviru spoljne elipse koja se na kraju transformiše u krug na krovu ovog zdanja. Bota orjentiše crkveni prostor putem ose elipse, koja postaje krug na kosom krovu. Moćna struktura dva podupirača, koji vezuju zajedno donje i gornje zidove, naglašajući snagu otpora potrebno u zgradi dizajna da se nosi sa brutalnim silama prirode.

Plan osnove Crkve ’’Svetog Jovana Krstitelja’’

Materijali

Materijali koji su se koristili prilikom građenja su bili Riveo granit i mermer Pecia i oni su se smenjivali. Metalna konstrukcija, stavljena u gvožđe, dizajnirana da liči na list na drvetu života, podupire glazirani krov, tako da svetlost ulazi unutra tokom svih godišnjih doba, i delova dana, ali se stalno menja. To je tabla za igranje dame napravljena od tamnog i svetlog kamena. Podovi su obloženi granitnim i mermernim pločama.

Metod konstrukcije, obeležava prugasta fasada sa dve boje, što naglašava klasično uslojavanje kamenih zgrada i ukazuje na gravitaciju ove tehnike.

24

Mario Botta

Kritika„Odlučnost da se usprotivimo planini, da budemo svedoci nečega što će nas preživeti, potreba da se ujedini baština rada, potreba da se prevaziđe osećaj usamljenosti, potreba da se potvrde nade i iščekivanja našeg vremena, potreba da se nešto preduzme u prostoru između odsutnog ogromnog beskraja i svesti o našim sopstvenim ograničenjima“. 7

Uspešnost

Dizajn geometrijske konstrukcije je lep i koriste se jednostavne dodatne forme za eksterijer, poput valjka, koji izjavljuje nameru arhitekte; on je eliptičan i širi se do vrha, stvarajući čvrsto prisustvo masivnog opsega, dok dostiže visinu planine. Odsecanjem valjka na krovu, stvara se savršeni krug stakla koji privlači prirodnu svetlost stvarajući dramatične transformacije tokom različitih delova dana i menjanjem svetlosti na osnovu položaja sunca tokom godišnjih doba, što pruža neprekidni dodir sa prirodom. Veliki kameni zid nije samo površina, nego je i ogromna masa koja očigledno potvrđuje Botinu nameru da se odupre snažnim prirodnim silama i ono što on meni govori je: „Ja poštujem prirodne sile, ali ja ću ih prevazići i nameravam da to radim i u budućnosti“. Potpuno razumem karakteristike upotrebe podupirača i svoda; iako je njihov izgled veoma savremen, posetilac se nesumnjivo oseća kao da je u crkvi. Kontrast boja kamena, iskorišćen u interijeru, stvara atmosferu koja zahteva tišinu i poziva na razmišljanje.

Neuspešnost

Iako oblik predstavlja borbenu odlučnost, možemo da se zapitamo da li bi Botina upotreba oblika mogla biti saosećajnija prema sadržaju oblasti. Pitam se da li je za zgradu te veličine valjak odgovarajuća proporcija funkcionalnosti prostora. Kada razmišljam o tome, imam osećaj da su Botini motivi za ovu i druge građevine ne samo izjave vremena u kojem živimo, nego i spomenici njihovom stvaraocu, zbog veličine i korišćenih materijala, koji će sigurno, izdržati test vremena, međutim, kada je u pitanju simbolika, oni su stvoreni da predstavljaju, potom blede ili da postanu prevaziđeni, tako da će ostati samo jedna konstanta, a to je njihov arhitekta.

Navodi:

1. “How Botta Builds” (Prim. prev. “Kako Bota Gradi”), Debra Moffitt

25

Mario Botta

2. Botin navod za arhitekturu3. Navodi Martina Hajdegera iz svog dela4. Botin navod za Crkvu „Svetog Jovana Krstitelja“5. Iz eseja Karla Skarpe6. Botin navod za Crkvu „Svetog Jovana Krstitelja “7. “Mario Botta Architectural poetics” (Prim. prev. “Mario Bota: Arhitektonske poetike”)

Sakelaridu Irenea, Hudson & Thames, 2006. godine

Spisak ilustracija:

1. Naslovna strana: portreti Maria Bote2. Mario Bota kao dete3. Musej umetnosti Kimbel, Luis Kan4. SFMOMA - Muzej moderne umetnosti, 1989-1995.5. Enterijer muzeja moderne umetnosti6. Botina skica za muzej moderne umetnosti 7. “Casa Rotonda”, Kuća Mediči, 1989-1991.8. Crkva „Sveti Jovan Krstitelj “, 1986/92-1998.9. Botine skice za Crkvu „Svetog Jovana Krstitelja“10.Srednja škola u Morbiu Interfiore, 1972-1777.11.Biblioteka manastira Kapućin, 1976-1979.12.Kuća u Ligornetu, 1975-1976.13.LEEUM – Samsung muzej umetnosti, 1995-2004. 14.Enterijer Samsung muzeja umetnosti15.Botina skica Samsung muzej umetnosti 16.Wellnes centar “Bergoase”, 2003-2006.17.Botine skice za “Bergoase”18.TCS – Tata Consultancy Offices, 1999-2003.19.Botina skica za Tata Consultancy Office20.Kapela „Santa Maria Degli Angeli“, 1990-1996.21.Botina skica za Kapelu „Santa Maria Degli Angeli“22.San Carlino, 1999-2003.23.Botina skica za San Carlino24.Kuća Bjanći u Riva San Vitalu, 1971-1973. 25.Botine skice26.Botina skica za Crkvu ‘’Svetog Jovana Krstitelja’’27.Plan osnove Crkve ‘’Svetog Jovana Krstitelja’’

Spisak literature:

Knjige:

26

Mario Botta

1. “Architects drawings world famous Architects” (Prim. prev. “Arhitektonski crteži svetskih Arhitekti”), Smith Sekandra, 2006. godine

2. “Mario Botta Architectural poetics” (Prim. prev. “Mario Bota: Arhitektonske poetike”), Sakelaridu Irenea, Hudson & Thames, 2006. godine

3. “Architecture in the 20th Century” (Prim. prev. “Arhitektura u 20. veku”), Peter Gesel i Gabriele Lothojzer, Beograd, IPS Media, 2007. godine

4. “Architectute Now” (Prim. prev. “Arhitektura Danas”), Filip Žodido, Beograd, IPS Media, 2003. godine

5. “Great Modern Buildings” (Prim. prev. “Velike Moderne Građevine”), Bill Price, London, Canary Press, 2009. godine

6. “The World of Contemporary Architecture” (Prim. prev. “U Svetu Savrmene Arhitekture”), Francisco Asensio Cerver, Barselona, Paco Asensio, 2003. godine

7. ’’Mario Botta’’ – Sketches (Prim. prev. “Mario Bota” – Crteži), Časopis “Arhitekton” , Beograd, 2010. godine

Online izvori:

1. http://designmuseum.org/design/louis-kahn2. http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Carlo_Scarpa&printable=yes

1 of 23. http://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Heidegger4. http://www.myswitzerland.com/en/destinations/culture/culture-in-switz...5. http://www.galinsky.com/buildings/sfmoma/index.html

1 of6. http://www.greatbuildings.com/buildings/School_in_Morbio_Inferior.html

1 of7. http://www.greatbuildings.com/cgi-bin/glk?http://www.philadelphiabui...8. http://mail.architexturez.net/+/Deleuze-Guattari-L/archive/msg13144.shtml9. http://www.designbuild-network.com/features/feature1561/10.http://www.architectureweek.com/2006/0830/culture_1-1.html

27