Mark Forry SAGLASJE TrAdiciJE i KuLTurE u TAMburAšKoJ ... · Mapa Vojvodine ..... 323. In m e m o r I a m / 9 in MEMoriAM Janika balaž ištvan bito Sava borovac dušan brankov Aleksandar

Mark Forry SAGLASJE TrAdiciJE i KuLTurE

u TAMburAšKoJ Muzici VoJVodinE

Urednik zoran Kolundžija

Recenzent i redaktor prevoda Mr dušan Mihalek

Prevodioci dušan brankov

Angelina Čanković-Popović

Na naslovnoj strani: nepoznati trio Na poleđini – foto: Jim MacKenzie

(autor sa tamburom koju je napravio dušan rajković)

Naslov originala uniVErSiTY oF cALiForniA

Los Angeles The Mediation of “Tradition” and “culture” in the Tamburitza Music

of Vojvodina (Yugoslavia)

A dissertation submitted in partial satisfaction of the requirements for the degree doctor of Philosophy

in Music by

Mark Edward Forry

© iK Prometej, novi Sad, 2011.

Mark Forry

SAGLASJE TrAdiciJE i KuLTurE

u TAMburAšKoJ Muzici VoJVodinE

ProMETEJ novi Sad

Sadržaj / 5

SAdrŽAJ

in Memoriam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

uvod novog srpskog izdanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Glava i: uVod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27A. Te za: Me di ja ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27b. Pred met iz u ča va nja: Gru pa tam bu ra ša u Voj vo di ni. . . . . . . . . . . . . 29

1. Tam bu ri ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292. Voj vo di na. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31a) Ju žni Slo ve ni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31b) Po sma ta nje jed ne gru pe mu zi ča ra – or ke star Srem . . . . . . . . . . 32

c. Me to do lo gi ja i te o ret ska pi ta nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331. Prak sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332. Me di ja ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353. Shva ta nje kul tu re (od la tin skog „cul tu ra”: pre bi va ti,

kul ti vi sa ti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .364. Shva ta nje tra di ci je (od la tin skog „tra di tio”: pro du ži ti,

na sta vi ti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .375. Pri ro da stan dar da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

d. Sli ke Voj vo di ne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41E. Lič ni stav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46F. or ga ni za ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

Glava ii: TrAdiciJA VoJVodinE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59A. Shva ta nja tra di ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

1. ro man ti zam i re ne san sa Ju žnih Slo ve na . . . . . . . . . . . . . . . . . . 592. Po če tak ju go slo ven ske et no gra fi je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

b. Tra di ci o nal na mu zi ka u Voj vo di ni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 661. Se o ski mu zič ki svet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 662. Mu zi ka i se o ska hi je rar hi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

c. uti caj „no vog so ci ja li stič kog po ret ka” na tra di ci o nal nu muzi ku . . 831. upo tre ba tra di ci o nal ne kul tu re u ko mer ci jal ne svr he. . . . . . . . 88

6 / Medijacija tradicije i kulture u tamburaškoj muzici Vojvodine

2. no vo kom po no va na na rod na mu zi ka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 913. Pri ka zi va nje fol klo ra na fe sti va li ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Glava iii: KuLTurA VoJVodinE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99A. Shva ta nja „kul tu re” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99b. Kul tur ni ži vot Austro u gar ske u XiX ve ku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

1. Lo kal na kul tu ra u ve li kom po li tič kom si ste mu . . . . . . . . . . . . 1002. beč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1013. Kul tur ni ži vot u osta lim me sti ma u car stvu . . . . . . . . . . . . . . . 1094.bi der ma jer kao pro gram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

c: Kul tur ni ži vot Ju žnih Slo ve na u Austro u gar skoj . . . . . . . . . . . . . . 1161. Eko nom ski i dru štve ni uslo vi sred nje kla se . . . . . . . . . . . . . . . 1162. Kul tur ne in sti tu ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

d. Kul tur ni ži vot u Ju go sla vi ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1311. Go di ne iz me đu dva svet ska ra ta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1312.So ci ja li stič ka Ju go sla vi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Glava iV: TAMburA u VoJVodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139A. Solistički tamburaški instrumenti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139b. Stva ra nje tam bu ra ških or ke sta ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141c. Pu tu ju ći or ke stri u de vet na e stom ve ku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145E. Porast uticaja cigana i orkestar radio beograda . . . . . . . . . . . . . . 151F. Seoski tamburaši . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154G. Posleratni razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158H. izrada instrumenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163i. Muzičari i instrumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

Glava V: orKESTAr SRem i nJiHoV MuziČKi žiVoT . . . . . . . . 173A. nastanak orkestra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173b. iz vo đač ki mi ljei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

1. Tam bu ra ški or ke star ra dio no vog Sa da (TornS). . . . . . . . . . 1762. Ka fa ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1833. „Srem ski se mi nar” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1884. Pre da va nje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1925. Sa hra ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

c. Ven ča nja: Srem ci na „tra di ci o nal nom” obi ča ju . . . . . . . . . . . . . . . 194

Glava Vi: orKESTAr SRem i nJiHoVA MuziKA; KonSTruKciJA nJiHoVoG idEALA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

Sadržaj / 7

A. Stil gra đen pro ba ma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2191. Tok pro ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2192. „Po di za nje sve sti” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2273. Pri če o tra di ci ji i kul tu ri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2294. Me ha ni ka stva ra nja sti la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .233

b. Pred sta vlja nje sti la na kon cer tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2341. ulo ga iz vo đe nja kon cer ta u stva ra nju mu zi ke Sre ma ca . . . . . . .2342. re per to ar kon cer ta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .236

а) na rod ne pe sme i igre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .236b) Kla sič ne kom po zi ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .255c) Sa vre me ne po pu lar ne i me đu na rod ne pe sme . . . . . . . . . . . .259

Glava Vii: zAKLJuČAK: idEALnE SLiKE i SAVrEMEnA STVArnoST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

Korišćena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

Fotografije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

Mapa Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

In memorIam / 9

in MEMoriAM

Janika balaž ištvan bitoSava borovac dušan brankov

Aleksandar dejanović ištvan KormanjošVojislav Kudlik Stevan nikolić

Sava Vukosavljev

ovi mu zi ča ri su mi ve lu ko du šno i sve srd no po mo gli da shva tim nji ho vu mu zi ku u to ku mog bo rav ka u nji ho voj ze mlji. u me đu vre-me nu su pre mi nu li i ja že lim da ih ov de po me nem s lju ba vlju i po-što va njem. Svi ra či i gra di te lji – ama te ri i pro fe si o nal ci – romi, Ma-đa ri i Sr bi; u mo joj sve sti pred sta vlja ju sve što je do bro u tam bu ra-škoj mu zi ci. Ma da se ni su svi me đu sob no po zna va li, mi slim da bi se do bro sla ga li, zbog svog ta len ta, od no sa pre ma mu zi ci i lju ba vi pre ma lju di ma.

Ezek az em be rek szívesen és örömmel se gi tet tek en gem ab ban hogy jól megért sem a delszláv népzenét ami kor ot thon éltem. Saj-nos azóta már ők nem élnek. Ma is tis zte let tel és sze ret tel gon do lok rájuk. Képvi sel tek min dent szépet a tam bu ra ze nelésből függe tlenül hogy cigányok, magyarok, szer bek il le tve fa lu si pa ras ztok vagy városi ipa ro sok muzikáltok. bár le het hogy nem ismertték egymást de te hetségükkel, ze ne irányti tis zte letükkel, és em be ri sze re-tetükkel életükben is jó összhangben let tek vol na.

The se mu si ci ans ge ne ro usly and gra ci o usly hel ped me to un-der stand the ir mu sic du ring my stay in the ir co un try. Sin ce that ti me, they ha ve pas sed away, and i wish to re mem ber them fondly and re spec tfully he re. Players and craftsmen – ama te urs and pro-fes si o nals – rom, Hun ga ri ans, Ser bi ans, in my mind the re pre sen-ted everything that was good in tam bu rit za mu sic. Alt ho ugh they we re not all ac qu a in ted with one anot her, i wo uld li ke to think that with the ir ta lents, re spect for mu sic, and lo ve of pe o ple, they wo uld ha ve got ten along very well.

Uvod SrpSkom IzdanjU / 11

uVod Srp SKoM iz dA nJu

ne bi tre ba lo da pred sta vlja iz ne na dje nje či nje ni ca da će jed na ova kva knji ga, knji ga ko ja se iz nu tra ba vi is tra ži va njem sa vre me-nih tu ma če nja pro šlo sti, i sa ma jed nom po sta ti pred met iz ne kog pro šlog vre me na. Pa ipak, pro me ne ko je su se de si le u pe ri o du iz-me đu pi sa nja ove knji ge i nje nog ob ja vlji va nja za pa nju ju će su čak i u ovoj obla sti gde pro me na pred sta vlja kon stan tu. na dam se da će ne ko li ko uvod nih re či po slu ži ti či ta o ci ma kao most iz me đu tog pro-šlog do ba i nji ho vog sop stve nog.

Sa dr žaj i kon cep ci ja ove knji ge utka ni su u ide ju i re al nost Ju-go sla vi je, što pod ra zu me va da ne ka Ju go sla vi ja i da lje po sto ji. Po-sto ja nje Ju go sla vi je bi lo je da le ki san za one u XiX ve ku ko ji su pr vi vi de li u tam bu ra škoj mu zi ci sred stvo da po vra te pra vo na svo-je na ci o nal ne iden ti te te i afir mi šu ih, kao i da iz ra ze svoj afi ni tet u kul tur nom okru že nju – onom Austro gar skog car stva – ko je je te na ci o nal no sti i uz di za lo i za ki da lo. dok sam ja is tra ži vao i pi sao ovu knji gu, po sto ja nje Ju go sla vi je pred sta vlja lo je dnev nu stvar nost iz vo đa ča i po bor ni ka tam bu ra ške mu zi ke, pa i mo ju; kat kad ne-zgod nu, ali umi ru ju ću i ne iz be žnu.

Ju go sla vi ja je da nas uspo me na či je dej stvo i zna čaj za mla đa po ko lje nja već po či nju da ble de. da nas, evo ci ra nje Ju go sla vi je mo ra da no si iste aso ci ja ci je i re zo nan cu kao što je to za ištva na bi toa bi lo sa evo ci ra njem ca re vi ne. bi to je je dan po sta ri ji mu zi čar i dra gi ko le ga ko ji mi se 1983. go di ne pred sta vio re či ma „Ja sam sta ri Austro u gar”. za ne ke, ta ca re vi na je bi la iz vor mu ka i fru stra ci ja, je dan od mno gih oko va isto ri je ko ji su ome ta li nje ne slo ven ske gra-đa ne u ostva ri va nju sud bi ne ka kvu za slu žu ju. Ali za dru ge, ona je po če la da sim bo li zu je jed no da le ko, bo lje, mo žda čak zlat no do ba ka da je ži vot bio sre đe ni ji a sno vi ma nje pro ble ma tič ni. Sa da, po što je oti šla u isto ri ju, Ju go sla vi ja je za jed ne sreć no i ko nač no pre va zi-đe na, a za dru ge još op sta je u se ća nju kao vre me ko je se, gle da no una zad, či ni jed no stav ni jim i sta bil ni jim.

no, kao što su po li ti ka i kul tu ra Austro u gar ske im pe ri je na sta vi-le da po put pli me uti ču na ju žno slo ven ske ze mlje, ta ko će se i po li ti-ka i kul tu ra Ju go sla vi je šle pa ti uz sen zi bi li tet gra đa na ze ma lja-na-


sled ni ca. Me đu pri jem či vi ma za te ći će se oni za ko je po jam tra di ci o-nal nog u mu zi ci ima svo je zna če nje. za ta kvu na stro je nost već ima do ka za. Ju go sla vi ja je obez be đi va la struk tu ru dru štve nog ži vo ta u ko joj je tam bu ra ška mu zi ka za u zi ma la po seb no me sto. Kao što to de-talj ni je po ka zu jem u knji zi, ona ni je bi la ni pot pu no tra di ci o nal na ni ti je pot pu no pri pa da la sve tu kul tu re. ona ni je bi la po pu lar na mu-zi ka u smi slu ma sov ne po pu lar no sti i me dij skog uspe ha, iako je ne-ko li ko umet ni ka či je se ime ve zu je za tam bu ri cu sti glo do sta tu sa zve zde, u na ci o nal nim i me đu na rod nim okvi ri ma. Tam bu ri ca iz vre-me na Ju go sla vi je bi la je – da upo tre bi mo na slov po pu lar nog fil ma iz osam de se tih go di na – „ne što iz me đu”. za mno ge gra đa ne Ju go sla vi je ko je sam upo znao, ova fra za je, bez ob zi ra na nji ho vu na ci o nal nu pri pad nost, bi la šar mant na me ša vi na su prot no sti na re la ci ja ma is-tok-za pad, bal kan-Sred nja Evro pa, pri mi tiv no-ci vi li zo va no, se o sko-ur ba no, tra di ci o nal no-mo der no. cen tral na te za ove knji ge gla si da je tam bu ra ška mu zi ka – na ilu stra tiv nom pri me ru prak se jed ne gru pe tam bu ra ša, Tam bu ra škog or ke stra Srem – pred sta vlja la sred stvo po-sre do va nja kod ovih oči gled nih di ho to mi ja.

ni ti mi je cilj da pi šem, ni ti sam nad le žan za hva lo spe ve Ju go-sla vi ji ili za no vo ba vlje nje ar gu men ta ci jom oko nje nog ne stan ka. Sa mo ho ću da uka žem na to da se „ju go slo ven ski” da nas od no si na je dan pe riod u isto ri ji ko ji za slu žu je da bu de pred met iz u ča va nja i raz u me va nja kao i bi lo ko ji dru gi. na mo je za do volj stvo, po tre be ko je su do ve le do po kre ta ju go slo ven stva – na ro či ti vid po sre do va-nja ju žno slo ven skog kul tur nog iden ti te ta – ima ju i da nas svo ju te-ži nu, a me đu tim po tre ba ma ko je po zi va ju na iz ra ža va nje je ste i mu zi ka, kon kret no tam bu ri ca. Tam bu ra škoj mu zi ci je in he rent no jed no ne u hva tlji vo ali va žno zna če nje, zna če nje ko je, iz gle da, na di-la zi na ci o nal ne i po li tič ke gra ni ce.

Ju go sla vi ja se, me đu tim, odi sta uru ši la. ne mo gu će je sa gle da ti pro va li ju po sled njih 20 go di na – iz me đu ka snih osam de se tih go di-na XX ve ka ka da je sa dr ži na ove knji ge bi la sve ža i no va, i nje nog ob ja vlji va nja 2011. go di ne – a da se ne uzmu u ob zir ra to vi i du bo ke ne sre će ko je su oni iza zva li u lju di ma i dru štve nim za jed ni ca ma. Pred ljud skim pat nja ma uzro ko va nim ra to vi ma, ne sta ja nje sa rad nje iz me đu narodâ či ji su pri pad ni ci za jed nič ki stva ra li i ne go va li tam-bu ra šku mu zi ku či ni se kao ma lo va žna stvar.

Ali ta stvar ni je od ma le va žno sti. Mno go to ga za jed nič kog u kul tu ri i mu zi ci če ga je bi lo pre ra to va iz gu bi lo je na sna zi ili se za-


ba šu ru je. Sto le će i po pre go di ne 1991, raz vio se ogro man za jed nič-ki re per to ar pe sa ma me đu oni ma ko ji su go vo ri li ta da šnji „srp sko-hr vat ski je zik” – bo šnja ci ma, Hr va ti ma, Sr bi ma i, u ma njoj me ri, cr no gor ci ma.1 Svi oni da nas ima ju sop stve ni je zik, te pe sme su sed-nih na ro da ko je su ra ni je pri ma ne s do bro do šli com sa da su pro iz-vod sum nji vog dru gog i če sto slu že da po vu ku li ni ju raz gra ni če nja iz me đu nas i njih.

ni je ta ko bi lo osam de se tih go di na XX ve ka. Ta da ni je bi lo neo-bič no ču ti na voj vo đan skoj svad bi, re ci mo, svad be nu pe smu iz Her-ce go vi ne „Tre pe tlji ka tre pe ta la pu na bi se ra” ili sla vlje nič ku vin sku pe smu iz Hr vat skog za gor ja „Kad ču jem tam bu re, tam bu ri ce glas”, ta mo gde se do ma ćim Sr bi ma i Hr va ti ma svi ra la pe sma „od bi se bi ser gra na od jor go va na”. ono što se ne kad sma tra lo za jed nič kim re per to a rom – odr ža va nim ko mer ci jal nim tran sak ci ja ma, oba ve-znim slu že njem ju go slo ven ske voj ske i mno štvom dru gih kul tur nih ve za – vi še se ne una pre đu je i ne ga ji u toj me ri. Po seb no, opa da nje gov zna čaj za mla đe ge ne ra ci je, jer one tra že pe sme ko je pri da ju zna če nje nji ho vom sop stve nom ži vo tu. ne ke od tih no vih pe sa ma su na ci o na li stič ke ili re li gi o zne na na či ne ko ji pre ra ta je su bi li pri-sut ni ali ih je bi lo go to vo ne mo gu će ču ti na jav nim sku po vi ma. Sto-ga, moj is kaz „na ci o nal ni ele ment u sa vre me noj prak si bi va po ti-ski van” sa svim ja sno se od no si na pe riod u Ju go sla vi ji pre ra ta, tj. vre me od 1945. do oko 1988. go di ne.

rat, sa do ga đa ji ma ko ji su mu pret ho di li i oni ma po sle, ta ko đe je do neo po me ra nje te ži šta tam bu ra ške mu zi ke sa is to ka pre ma za-pa du, iz Voj vo di ne u Hr vat sku. iako je u Hr vat skoj bi lo mno go tam bu ra ških an sam ba la (u bo sni i osta lim ju go slo ven skim re pu bli-ka ma ma nje), zvu ci tam bu ri ce iz Voj vo di ne su bi li ti ko ji su se naj-če šće slu ša li ši rom Ju go sla vi je. To je po stig nu to uglav nom pre ko sni ma ka i ži vih na stu pa zvon ka bog da na2 sa or ke strom Ja ni ke ba-la ža, snim ci ma i emi si ja ma Tam bu ra škog or ke stra ra dio-te le vi zi je no vi Sad, kao i ši ro kim pri su stvom ču ve ne rom ske za jed ni ce mu zi-

1 rat se po ka zao naj po gub ni jim po od no se ovih na ro da ko ji de le isti je zik. Ali, taj rat je po re me tio i kul tur ni ži vot svih voj vo đan skih na ro da ko ji ma je tam bu ra ška mu zi ka bi la za jed nič ka; u naj ve ćoj me ri se to de si lo ro mi ma (o to me ima re či u da ljem tek stu) , ali i Ma đa ri ma, ru si ni ma i dru gi ma.

2 zvon ko bog dan ni da nas ni je ma nje is tak nut pred stav nik voj vo đan ske mu zi ke ne go što je to bio osam de se tih go di na ka da je vr še no is tra ži va nje za ovu knji gu. nje go vi no vi kon cert ni na stu pi (a ima ih mno go) čak su po pu lar ni ji ne go ikad pre, mo žda i za to što da nas oni evo ci ra ju et nič ku ra zno li kost i to le ran ci ju iz do ba Ju go sla vi je. on i da lje fa vo ri zu je tam bu ri cu kao osnov ni me di jum or ke star ske prat nje.


ča ra iz se la de ro nje. iako su se ši rom se ver ne i is toč ne Hr vat ske mo gli na ći ama ter ski i pro fe si o nal ni an sam bli (ne što ma nje u di-nar skim i ja dran skim pre de li ma Hr vat ske), hr vat ska tam bu ri ca ni je bi la ši ro ko pred sta vlja na pu tem ju go slo ven skih elek tron skih me di ja i mu zič ko-pro du cent skih ku ća sve do ka snih osam de se tih. Po čev od no ve pro duk ci je za gre bač kih an sam ba la ex-Pa no nia i Zlat ni du-ka ti,3 uz ob no vlje no in te re so va nje na ro da za an sambl Sla von ski be-ća ri, tam bu ri ca je po sta la mno go do stup ni ja i po pu lar ni ja kod hr-vat ske pu bli ke, na ro či to one mla đe. Po seb no je sni mak hr vat skih pa tri ot skih pe sa ma Zlat nih du ka ta iz 1989. go di ne, „Hr vat ska pje-sma ri ca”, do veo do is ti ca nja tam bu ri ce kao sim bo la hr vat ske na ci je i je din stva u vre me iz bi ja nja ra ta, 1991. go di ne. od to ga vre me na tra je de ba ta – ka ko u hr vat skoj po pu lar noj štam pi ta ko i na aka-dem skim sku po vi ma – o pri me re noj ulo zi tam bu re u kul tur nom ži-vo tu hr vat ske dr ža ve. iz van je okvi ra ove knji ge da lji ko men tar o post-ju go slo ven skim kul tur nim tren do vi ma u Hr vat skoj. ipak, va lja pri me ti ti da se kul tur ni ‘pre go vo ri’ u po gle du iden ti fi ka ci je i oprav-da no sti na vod no su prot sta vlje nih kul tur nih tren do va po no vo od vi-ja ju pre ko tam bu ra ške mu zi ke, ovo ga pu ta u sa vre me noj Hr vat skoj. za sa da se u Voj vo di ni ne pri me ću je ta kva na ci o nal na de ba ta.

dru štve na si tu a ci ja to kom i po sle rat nog su ko ba do ve la je i do re a li za ci je jed nog tren da vi dlji vog pre ra ta: po vla če nja pro fe si o nal-nih rom skih iz vo đa ča iz tam bu ra ške mu zi ke. osam de se tih go di na XX ve ka, po sto jao je ve li ki broj rom skih tam bu ra ša ko ji su ra di li u Voj vo di ni i ši rom Ju go sla vi je (uglav nom, ma da ne is klju či vo, u pod-ruč ji ma u ko ji ma se go vo ri lo srp sko hr vat skim je zi kom). naj če šće su to bi li ma li sa sta vi an ga žo va ni u ka fa na ma, ali i or ke stri ra di o-te le vi zij skih sta ni ca, te dru gi sa sta vi. Pri tom, mo glo se vi de ti da je ve ći na rom skih tam bu ra ša sta ri ja od 40 go di na. Mla di mu zi ča ri su uči li stan dard ne mo der ne in stru men te (kao što su har mo ni ka, gi-ta ra, bub nje vi i – sve vi še - sin te saj zer), a i broj ni tam bu ra ši u svo-jim dva de se tim i tri de se tim go di na ma pre la zi li su na mo der ne in-stru men te, uglav nom da bi svi ra li no vo kom po no va nu na rod nu mu-zi ku. Još 1983. go di ne, je dan tam bu raš-rom, star oko 35 go di na, re kao mi je „Mi smo po sled nja ge ne ra ci ja rom skih tam bu ra ša: kad mi ode mo, go to vo je”. rat je ubr zao ovu si la znu pu ta nju. Sa za tva-ra njem gra ni ca i opa sno šću ili ne mo guć no šću pu to va nja, iš či le le su

3 Va žan aspekt, za sa da ne pot kre pljen do ku men ti ma, ne dav nog pre po ro da hr vat-ske tam bu ri ce je ste do pri nos rom skih tam bu ra ša iz Voj vo di ne.


po sled nje šan se za rom ske tam bu ra še na tr ži šti ma Hr vat ske i bo-sne, a lo kal na pu bli ka u Voj vo di ni sve vi še se okre ta la tur bo fol ku i osta lim mo der nim žan ro vi ma. dok u Voj vo di ni i da lje ra di ne ko li-ci na sta ri jih rom skih tam bu ra ša, sve ga dvo ji ca či ja sta rost ne pre-la zi 30 go di na – pre ma mom sa zna nju – da nas su ak tiv ni tam bu ra-ši. Tre nu tak u ko jem se de ša va ovaj pad iz u zet no je ne sre ćan. Jer, dok ra ste po pu lar nost rom ske mu zi ke na tr ži štu ta ko zva ne ‘svet ske mu zi ke’ (world mu sic), ne ki od naj ta len to va ni jih mu zi ča ra, uzo ri vir tu o znog i pre po zna tlji vog tam bu ra škog sti la voj vo đan skih ro-ma, ni su u sta nju da ka pi ta li zu ju ta kve ten den ci je.4

A šta se zbi va kod dru gih na ro da u Voj vo di ni? Je li tam bu ri ca još uvek deo nji ho vog kul tur nog iden ti te ta? Mo žda be še slu čaj nost, ali u le to 2006. go di ne, ka da sam po sle 16 go di na pr vi put po no vo do šao u Voj vo di nu, jed na od pr vih stva ri ko je sam za pa zio na kor-zou bio je be geš, tam bu ra ški bas. Gru pa mla dih tam bu ra ša-ama te ra iz jed nog fol klor nog an sam bla, le po ras po lo že na po sle na stu pa, žur-no je pro la zi la kraj ka fi ća pu nih na vi ja ča ko ji su na ekra ni ma gle-da li pre nos sa Svet skog fud bal skog pr ven stva. Ti gle da o ci do vik nu-še „Mom ci, ova mo!”, u oče ki va nju da ču ju ko ju pe smu. i ovi mla di mu zi ča ri su nam ta da po ka za li gde svi ra ju do bri pro fe si o nal ni sa-sta vi: ni ko od njih ni je bio rom, kao što bi ne ka da bio slu čaj, ali su bi li – od lič ni srp ski mu zi ča ri. A u Su bo ti ci smo pri su stvo va li pro bi grad skog tam bu ra škog an sam bla, jed nog od naj bo ljih ve li kih tam-bu ra ških or ke sta ra, ko ji dr ži vi sok ni vo kva li te ta mu zi ci ra nja iz vo-đe njem ka ko kla sič nih kom po zi ci ja ta ko i bu nje vač kih me lo di ja svo ga kra ja. Po sle pro be, u re sto ra nu na gra ni ci s Ma đar skom, slu-ša li smo iz vr sne mu zi ča re-bu njev ce ko ji su svi ra li u naj bo ljem ka-fan skom sti lu. u Srem skoj Mi tro vi ci, opet, po se ti li smo srp skog gra di te lja tam bu ra ko ji, po re či ma mno gih, pra vi naj bo lje in stru-men te do ko jih se mo že do ći. ne pre sta no ra di na no vim po rudž bi-na ma. Svi s ko ji ma smo raz go va ra li ja di ko va li su da tam bu ra ška mu zi ka ni je ono što je ne kad bi la. Me đu tim, iste ža lo poj ke sam slu-šao i 20 go di na ra ni je, a ova mu zi ka ne ka ko op sta je i da lje, na la ze-ći no ve pri sta li ce, čak i po sle po sled njeg ra ta.

4 u pr vo bit nom ru ko pi su ko ri stio sam re či „ci gan” i „ci gan ski”. To kom po sled njih 20 go di na, me đu sa mim ro mi ma, „rom” i „rom ski” su po sta li po želj ni ji ter mi ni. de lom je to od go vor na glo bal ni po kret usme ren na po di za nje sve sti o so ci jal nim pro ble mi ma s ko ji ma se su o ča va ju ro mi, kao i na sve ve ću pri sut nost ro ma-umet ni ka (pre te žno mu zi-ča ra) na me đu na rod noj kul tur noj sce ni.


Jed na od ma njih ra tom iza zva nih ne zgo da bi lo je ka šnje nje sa ob ja vlji va njem ove knji ge. u me đu vre me nu, po ku šaj da se raz u me-ju i pri hva te uzro ci i po sle di ce ra ta uro dio je ogrom nom ko li či nom no ve li te ra tu re o na ci o na li zmu i kul tu ri to kom po sled njih 15 go di-na. Pri pre ma ju ći ovo iz da nje, ni sam go vo rio o na ci o na li zmu i nje-go voj no voj li te ra tu ri, ni ti sam ažu ri rao bi bli o gra fi ju ili bi bli o graf-ske re fe ren ce. Tre ba oče ki va ti pri liv no vih sa zna nja sa mla đim po-ko lje nji ma na uč ni ka, kri ti ča ra i po klo ni ka mu zi ke: oni će une ti no-ve per spek ti ve sop stve no ga do ba u je dan bes ko nač ni pred met iz u-ča va nja. ipak, u ne ko li ko slu ča je va, ne uklju či ti de la ko ja se ba ve pi ta nji ma po kre nu tim u ovoj stu di ji zna či lo bi lo šu uslu gu či ta o ci-ma. do 1989. go di ne, na u ka ni je mno go pa žnje po sve ći va la pi ta nju no vo kom po no va ne na rod ne mu zi ke (nKnM). i to se, me đu tim, pro-me ni lo; po što va nja vred ne stu di je Pe tra Lu ko vi ća (1989) i Ljer ke V. ra smu sen (2002) uve li ko su pod sta kle na še raz u me va nje te va žne obla sti na rod skog uku sa i mu zič kog po na ša nja kod Ju žnih Slo ve na. na še po zna va nje tam bu ra ških tra di ci ja u Voj vo di ni umno go me je po ra slo za hva lju ju ći de li ma po koj nog Sa ve Vu ko sa vlje va (1990) ko ji je i sam bio zna čaj na fi gu ra u isto ri ji tam bu ra ške mu zi ke. Va žan no vi do pri nos na šem raz u me va nju tam bu ra ške prak se u Hr vat skoj vi dan je u de li ma Si ni še Le o pol da (1995), ru že bo ni fa čić (1998) i Ke trin bej ker (catherine baker, 2010).

Po sto ja nje Ju go sla vi je i njen ne sta nak od re di li su sa dr žaj ove knji ge, a to su či ni li i ne ki dru gi re fe ren ci jal ni okvi ri. Ka da sam ka snih se dam de se tih go di na za po či njao te ren ski rad na bal ka nu, u mo joj di sci pli ni, et no mu zi ko lo gi ji, tek je po če lo učvr šći va nje poj ma re flek siv no sti (sa mo sa gle da va nja), a to pod ra zu me va da is tra ži va či tre ba da ob ja sne i sop stve ne do ži vlja je i pred ra su de u na po ru da for mi ra ju tač nu i od go vor nu epi ste mo lo šku osno vu za svoj rad. Sre-ćom, to je me ne (i sve mo je ko le ge u et no lo škim di sci pli na ma) oslo-bo di lo ne pod no šlji vog te re ta pre tva ra nja da po sle jed ne go di ne te-ren skog ra da iz vo đe nog na tek na u če nom je zi ku mo gu bi ti sve vi de-ći sve dok u stva ri ma ži vo ta i tam bu ra ške mu zi ke ne kog me sta a da osta nem isto vre me no ne vi dljiv, onaj ko ji po sma tra kao da ga ni ko ne pri me ću je. u stvar no sti, ja sam bio pri me ćen: stra nac vi so kog ra sta u pre po zna tlji vo ame rič kim či zma ma ko ji sla ba šno go vo ri srp ski, te te gli mag ne to fon i opre mu za vi deo-sni ma nje, sve uz bas-prim tam bu ru ko ju će – na da se – na u či ti da svi ra. i obič no bih, ši rom Voj vo di ne, bio pri mljen vr lo lju ba zno, i ohra bri van u svom


ra du. Ali, iako za hva lan na sa zna nju da mo ja za pa ža nja ima ju od-re đe nu vred nost u oči ma mo jih do ma ći na i nji ho vih su gra đa na, ja sam tek aut saj der, ‘onaj spo lja’,5 i ose ćam oba ve zu da ras po znam ne ke spe ci fič no sti mo jih uglo va gle da nja – kao Se ver no a me ri kan ca iz Sje di nje nih Ame rič kih dr ža va.

Kao aut saj der ko ji pi še za dru ge aut saj de re – to jest, kao Ame-ri ka nac ko ji pi še di ser ta ci ju či ja će pr va pu bli ka bi ti men tor ska ko-mi si ja u SAd, a se kun dar na dru gi ino stra ni et no mu zi ko lo zi – ovaj rad je pun me ta fo ra i li te rar nih ci ta ta iz ame rič kog kul tur nog ži vo-ta (a to je, u stva ri, mo je do dat no na uč no i mu zič ko in te re so va nje). dok moj rad eski vi ra eks pli cit no ‘kom pa ra tiv nu’ mu zi ko lo gi ju kao sta ri ji i ma nje ko ri stan te o rij ski okvir, ipak sam bio za te čen uni ver-zal no šću (bar u kul tur nim sfe ra ma ko je do ti če evrop ska ci vi li za ci-ja) di na mi ke iz grad nje jed ne tra di ci je. To će re ći, tra di ci ja u mo der-nom sve tu ni je ne ka sle pa si la pri ro de, već pro ces ko ji vo de lju di sa sve snim ci lje vi ma i (če sto) ne sve snim pret po stav ka ma; dru gim re-či ma, to je je dan pro ces s na me rom. Ta ko đe, pa ra le le iz me đu stva-ra nja ame rič ke kan tri mu zi ke i ju go slo ven ske (i post-ju go slo ven ske) no vo kom po no va ne na rod ne mu zi ke iz ra že ne su ka ko u mu zič kim po je di no sti ma ta ko i kul tur nim po le mi ka ma.

i u od no su pre ma za jed ni ca ma Ju žnih Slo ve na u Se ver noj Ame ri-ci (hr vat skim, srp skim i – a njih je sve vi še – bo šnjač kim) ja sam ta-ko đe aut saj der, iako sam s nji ma ra dio kao is tra ži vač i iz vo đač pre ko 30 go di na. od nos iz me đu tam bu ri ce u tim se ver no a me rič kim za jed-ni ca ma i nji ho vim slo ven skim do mo vi na ma vr lo je slo žen i pred met je ne kih dru gih ra do va (Fo rry 1978, 1982; March 1983, 2003). ov de je va žno is ta ći ne ko li ko mo me na ta. Pr vo, kao i u biv šim ju go slo ven skim re pu bli ka ma, te ži šte se ver no a me rič ke tam bu ri ce upa dlji vo je pre ba-če no na hr vat ske za jed ni ce. is tak nu ti mla di hr vat sko-ame rič ki tam-bu ra ši bro je se sto ti na ma, i mno gi od njih su u ne po sred nom kon tak-

5 Pro blem uzi ma nja u ob zir in saj der skih i aut saj der skih uglo va gle da nja (po zna ta kao di stink ci ja ‘emic-etic’, tj. ak ter-po sma trač) go di na ma za o ku plja dru štve ne na u ke, a sa da je po stu pak te ren skog is tra ži va nja da iden ti fi ku je sop stve nu po zi ci ju već stan dard-na et no graf ska prak sa. Pre gled te o rij skih pi ta nja vi de ti u: He a dland et al. (1990). ne pri kla nja ju ći se ni jed noj od stra na u ovoj bes ko nač noj de ba ti, znam da ni sam usa mljen u vred no va nju ka ko uvi da u lo kal na zna če nja ko ja do la ze iz in saj der ske per spek ti ve ta ko i zna nja o ukr šta nju kul tu ra pru že nih iz aut saj der skog/spo lja šnjeg ugla gle da nja. Ta ko đe ve ru jem da su Srem ci, mo ji glav ni sa rad ni ci, gle da li da me što vi še uklju če kao in saj de ra de lom za to što su sma tra li to le pim vas pi ta njem a de lom za to što sam ja bio nji hov ko le ga tam bu raš, ko li ko god ne do ra stao nji ho vom ume ću i is ku stvu.


tu sa vr šnja ci ma u Hr vat skoj6, dok vr lo ma lo ame rič kih Sr ba uči tam-bu ri cu. Pri tom, mu zič ki stil mla dih hr vat sko-ame rič kih mu zi ča ra je pod ve li kim uti ca jem voj vo đan skog tam bu ra škog sti la. dru go, tam bu-ra ši u Se ver noj Ame ri ci i nji ho va pu bli ka sa da po ka zu ju na ra sli in te-res za isto ri ju svo je mu zi ke. ne ke od ten den ci ja opi sa nih u ovoj knji zi od ra zi le su se i na za jed ni ce u Se ver noj Ame ri ci pa i ši re; no vo sad ski tam bu raš i kom po zi tor s po čet ka XX ve ka Mar ko ne šić imao je u Ame ri ci kup ce za svo je kom po zi ci je i aran žma ne/par ti tu re, a i ra ni evrop ski snim ci ne ši ća i dru gih tam bu ra ša mo gli su se na ći u se ver-no a me rič kim ise lje nič kim za jed ni ca ma.7 Me ne je ja ko ob ra do va lo to što su se ame rič ki Hr va ti i Sr bi, tam bu ra ši i po klo ni ci ove mu zi ke, po seb no oni iz tre će i po to njih ge ne ra ci ja, za in te re so va li za svo ju isto-ri ju: u smi slu oču va nja tra di ci o nal ne mu zi ke, to je do bar pred znak. Tre će: iako sam uče stvo vao u do ga đa ji ma ko je su pri re đi va le na ci o-nal ne za jed ni ce ame rič kih Hr va ta i Sr ba, naj vi še su me pri vla či le one mu zič ke pri red be kod ko jih su u sre di štu pa žnje bi li tam bu ra ška mu-zi ka i pe sme i igre uz nje nu prat nju. ova kvi na stu pi po de fi ni ci ji pre-va zi la ze gra ni ce jed ne kul tu re, te su im čak i to kom i po sle ra ta pri-su stvo va li mu zi ča ri i po klo ni ci mu zi ke svih ju žno slo ven skih na rod-no sti. Po seb no tre ba re ći da se Ame rič ki tam bu ra ški sa vez (Tam bu rit-za As so ci a tion of Ame ri ca) po ja vlju je kao spon zor pri red bi ko je ima ju za cilj „oču va nje tam bu ra ške mu zi ke i slo ven ske kul tu re” u eks pli cit-no ne po li tič kom okru že nju. na kra ju, to što ter min ‘tam bu ri ca’ ko ri-stim u ori gi na lu a tek tu i ta mo u pre vo du – vi še go vo ri o ko ri šće nju ovog in stru men ta u Se ver noj Ame ri ci ne go o nje go voj po stoj bi ni gde je reč ‘tam bu ra’ u ve ćoj me ri uobi ča je na. ‘Tam bu rit za’ je reč pre po-zna ta u ame rič kom reč ni ku i kao ta kva ona od ra ža va nje no ko ri šće-nje od stra ne mu zi ča ra i po klo ni ka u Se ver noj Ame ri ci. Se ver no a me-rič ki ter min ‘tam bu rit za mu sic’ – to jest, mu zi ka ko ja se iz vo di na tam bu ra škim in stru men ti ma – ne od go va ra di rekt no stan dard noj upo tre bi ter mi na ‘tam bu ra ška mu zi ka’ kod Ju žnih Slo ve na, gde ozna-ča va mu zi ku ko ju iz vo de svi ra či tam bu re.

Ja sam, ipak, na mer no za dr žao reč ‘tam bu ri ca’ u ne kim de lo vi ma knji ge, de lom za to što se ona na la zi i u jed nom bro ju ju žno slo ven skih iz ra za (npr. „zlat ne ži ce tam bu ri ce”) i što hi po ko ri stič ki na sta vak „-ica”

6 Vi de ti na ro či to: March (2003) o ve za ma pu tem in ter ne ta i glo bal nom „se lu mo-me ma lom”.

7 ne ki od tih ra nih sni ma ka ne dav no su do ži ve li no va iz da nja na kom pakt-dis ko-vi ma; vi de ti: Fil cich et al. (2007).


no si emo tiv ne aso ci ja ci je kod mno gih po klo ni ka ovog in stru men ta. Ta-ko su mo ja tam bu ra ška/iz vo đač ka is ku stva u Se ver noj Ame ri ci ob li ko-va la mo je raz u me va nje tam bu ri ce u ju žno slo vesnkim ze mlja ma.

Srž ove knji ge či ni is ku stvo tam bu ra ša ko je je uro di lo „pu nim opi som” jed ne gru pe mu zi ča ra, Tam bu ra škog or ke stra Srem, i nji-ho vog sve ta mu zi ke 1983-1984. go di ne. „Pun opis” (thick de scrip-tion) – ka ko ga je pr vi for mu li sao Kli ford Gerc (clif ford Ge ertz 1973) – ozna ča va et no lo ški me tod ko ji te ži da raz u me po na ša nje, prak se i dis kurs po je di na ca i ma njih gru pa unu tar ši rih okvi ra dru-štva, kul tu re i isto ri je. Srem ci su se u tom na sto ja nju po ka za li kao sa rad ni ci pu ni en tu zi ja zma. od mah su pre po zna li vred nost iz u ča-va nja tam bu ri ce na taj na čin i po ka za li mi, čak i ne što ra ni je ne go što sam shva tio po en tu, ka ko sve sno re kon stru i šu sop stve nu tra di-ci ju. ova spo zna ja je do ve la do jed nog od za klju ča ka či ta vog ra da – da tra di ci o nal na mu zi ka ne eg zi sti ra u sa vre me nom sve tu bez od re đe nih sred sta va ko ji ma se do tič na tra di ci ja ne pre kid no re kon-stru i še, a ta sred stva le že u jed nom sklo pu ak tiv no sti, u prak si ko-ja ar ti ku li še i pro mo vi še kul tu ro lo šku vred nost te tra di ci je.

imao sam ve li ku sre ću da je je dan va žan aspekt prak se Sre ma-ca pred sta vlja lo nji ho vo eks pli cit no di sku to va nje o toj prak si, ime-no va nje kri te ri ju ma ko ji ma su se ru ko vo di li kod svog iz bo ra mu zi-ke i za sni va nja mu zič ke vred no sti, a on da i de ba to va nje o tim kri-te ri ju mi ma. Sto ga je nji ho va mu zič ka prak sa ob u hva ta la i dis kurs, a to me je na ve lo da za klju čim ka ko se mu zi ka ge ne ral no sa sto ji od zvu ko va i pri ča. Po to me, po sto ji slič nost sa ra znim dru gim mu zič-kim tra di ci ja ma (uklju ču ju ći – iz me đu mno gih dru gih – i džez, kla-sič nu i bli sko i stoč nu mu zi ku) gde raz go vor o sti lu ne sa mo da po-ma že iz vo đa či ma da ga de fi ni šu već i oba vlja od re đe ne pe da go ške funk ci je kod pri vla če nja i edu ko va nja no vih pro ta go ni sta. Tam bu-ra ški or ke star Srem vi še ne po sto ji kao an sambl, iako svi nje go vi čla no vi i da lje svi ra ju. ne ki i pod u ča va ju, ta ko da su nji ho vi sta vo-vi o tam bu ri ci (ko je ja u knji zi opi su jem kao ‘ide o lo ški pro gram’) i da lje u op ti ca ju. na dam se da će či ta o ci ras po zna ti aspek te ovih sta vo va u sa vre me noj tam bu ra škoj prak si, kao i u dru gim vi do vi ma is po lja va nja mu zi ke i kul tu re, ka ko u Voj vo di ni ta ko i iz van nje.

Go di ne 1989, pri pre ma ju ći di ser ta ci ju, na pi sao sam da „sta nje ‘tra di ci je’ u mo der nom sve tu… pred sta vlja po ku šaj mu zi ča ra da se iz bo re za sop stve ni iden ti tet i auten tič nost”. u mo der nom sve tu,


tra di ci o nal na mu zi ka je sa mo jed na od mno gih mo guć no sti, a oni ko ji se za to opre de lju ju ra de to iz ne kih raz lo ga, im pli cit nih ili eks-pli cit nih. opre de lje nje je u sve tu tam bu ri ce vr lo za ni mljiv po jam. iz ve sno je da su se Pa jo Ko la rić i nje go vi sa rad ni ci u osi je ku – pr vi tam bu ra ši u da na šnjem smi slu mu zič kog an sam bla – opre de li li za ne što od re đe no ka da su 1847. go di ne od lu či li da svi ra ju u tam bu ra-škom or ke stru. Pre njih, ne čeg ta kvog ni je bi lo. A kra jem XiX i po čet kom XX ve ka, oni ko ji su u toj ra noj isto ri ji ove mu zi ke po sta-ja li tam bu ra ši ta ko đe su či ni li od re đe ni iz bor: na se lu – da svi ra ju tam bu ri cu a ne gaj de i fru le, u gra du – da ne svi ra ju li me ne ili ži-ča ne in stru men te, ili kla vir. Tre ba lo je ne ko li ko ge ne ra ci ja i či tav je dan pro ces ko ji još uvek ni je če sti to do ku men to van ni ti shva ćen, da se o ski svi ra či i rom ski mu zi ča ri usvo je prak su svi ra nja tam bu-ra ških in stru me na ta u an sam bli ma. Ta ko je tam bu ri ca za re la tiv no kra ko vre me po sta la deo nji ho vog mu zič kog ži vo ta, auto mat ska op-ci ja bez al ter na ti ve. Kon ven ci o nal no gle da ju ći, ne do sta tak op ci ja je-ste ono što na zi va mo ‘tra di ci jom’, dok je raz li kov ni oda bir iz me đu raz li či tih op ci ja ‘kul tu ra’. ovo je dru gi na čin na ko ji mo der ni tam-bu ra ši po sta ju deo obe: oni pra ve oda bi re po ne kim kri te ri ju mi ma, ali gra đa ko ja pri pa da tra di ci ji do la zi iz sve ta u ko jem je iz bor ogra-ni čen. To je i jed na di le ma tra di ci o nal ne mu zi ke sa vre me nog sve ta: čo vek eks pli cit no bi ra ono što je im pli cit no i bes po go vor no. ipak, oni ko ji bi ra ju tra di ci ju če sto ose ća ju da ra de ne što od ve li ke vred-no sti, a ta ko ose ća i nji ho va pu bli ka.

Me ni i mno gim dru gim pri pad ni ci ma mo je ge ne ra ci je, pe riod opi san u ovoj knji zi – sre di na osam de se tih go di na XX ve ka – iz gle-da kao zlat no do ba kul tur nog ži vo ta Ju go sla vi je uop šte, a tam bu ri-ce po seb no. ova knji ga, kao što ka že na slov du plog al bu ma zvon ka bog da na, je ste „uspo me na na vre me ko je se si gur no po no vi ti ne će”. S ob zi rom na bo ga tu i če sto iz ne na đu ju ću isto ri ju tam bu ra ške mu-zi ke, ne mo že mo zna ti šta će joj do ne ti bu duć nost. Ali i da nas, to li-ko to ga ima da se vi di i ču je, i to onog što pre 20 go di na ni ko ni je mo gao ni za mi sli ti. za me ne je naj e fekt ni ji i naj u zbi dlji vi ji po ka za-telj mo gu će bu duć no sti tam bu ri ce, po ka za telj ko ji da je na du, na i la-zak na vi deo-za pis kon cer ta zvon ka bog da na sa sjaj nim tam bu ra-škim or ke strom sa sta vlje nim od sta ri jih i mla đih srp skih i rom skih mu zi ča ra, uklju ču ju ći i čla no ve Tam bu ra škog or ke stra Srem, iz ve-de nog pred pu bli kom od vi še hi lja da po let nih mla dih fa no va ro ka na no vo sad skom fe sti va lu EXiT, jed nom od naj ve ćih fe sti va la u


Evro pi. Taj za pis sam na šao na Ju-tju bu (YouTube), in ter net-saj tu ko ji se mo že po gle da ti bi lo gde u sve tu. Tam bu ri ca je ta ko na šla svo je me sto u Voj vo di ni i u sve tu XXi ve ka.

na mo je iz ne na đe nje i ra dost, i ova knji ga o tam bu ri ci u Voj vo-di ni na šla je svo je me sto u XXi sto le ću. ime ni ma već na ve de nim u odelj ku za hval no sti, do dao bih i sle de će lič no sti ko ji ma sam za hva-lan za po moć u re a li za ci ji knji ge:

ma gi stru mu zi ko lo gi je du ša nu Mi ha le ku ko ji je od sa mog —po čet ka po dr žao mo ja is tra ži vač ka in te re so va nja i ko ji me je ne pre sta no ohra bri vao da svo je de lo ob ja vim u Voj vo di ni;pokojnom dušanu brankovu, dipl. inženjer i graditelj tam- —bura, koji je svom inicijativom i ljubavlju prema tam buraškoj kulturu prevodio moj rukopis pa je strpljivo i nesebično tražio način da ga objavi;pred sed ni ku Ma ti ce srp ske dr bo ži da ru Ko va če ku i di rek to- —ru iz da vač ke ku će „Pro me tej” zo ra nu Ko lun dži ji, kao i biv-šem se kre ta ru Ma ti ce srp ske dr dra ga nu Sta ni ću, za trud u ostva ri va nju sa rad nje i pru ža nju po dr ške na uč ni ci ma po put me ne, te u pri bli ža va nju na ših ra do va ši roj pu bli ci;Mar ti Ti šma i do bri li Mar ti nov u Ma ti ci srp skoj, za str plji vo —po ma ga nje i do bro ras po lo že nje pri za vr šet ku ra da na knji zi;gru pi uva že nih ko le ga: prof. dr. dra go sla vu de vi ću, prof. dr. —ni ceu Fra ci lu, zo ra nu Mu li ću, bor ku Hlo ža nu, Sti pa nu Ja ra-ma zo vi ću – ko ji su me bla go vre me no sa ve to va li i bo dri li da po sao na ovom iz da nju pri ve dem kra ju;svo joj su pru zi Fren sis Het fild (Fran ces Hat fi eld), sjaj noj na- —uč ni ci na svom po lju ra da, za lju ba vlju pro že to ohra bri va nje uz oštra ured nič ka i psi ho lo ška za pa ža nja.

naj zad, za hva lio bih se i ko le ga ma, tam bu ra ši ma Evro pe i Se ver-ne Ame ri ke, kao i oni ma ko ji tam bu ri cu ne svi ra ju ali je vo le i slu ša-ju. To je fan ta stič na za jed ni ca lju di či je je ži vo te do ta kao je dan neo-bi čan mu zič ki stil i ko ji su ga odr ža li u ži vo tu to kom tri sto le ća.

Nek’ se uvek zvon tam bu re ču je!

Pre ve la s en gle skog An GE Li nA ČAn Ko ViĆ Po Po ViĆ

predgovor / 23

prEd Go Vor

Po sta lo je uobi ča je no da se na gla si ka ko su aka dem ske stu di je stvar sa rad nje, što je po seb no slu čaj sa ra do vi ma iz obla sti et no gra-fi je ka da se oni iz vo de da le ko od svo je ku će. ne mam do volj no ni pro sto ra, ni mo guć no sti, da se za hva lim svi ma ko ji su do pri ne li ovom de lu, na na čin ko ji bi istin ski pri ka zao nji hov udeo u ovom ra du i mo ju za hval nost. iza sva kog ime na i or ga ni za ci je sa spi ska sto ji mno go nji ho vog tru da u mo ju ko rist, kao i mno go le pih tre nu-ta ka, za jed nič kog in te re so va nja, za jed nič kih obe da i za jed nič kog is-ku stva. na dam se da je sva ko ko je ov de po me nut sve stan ko li ko sam mu za hva lan, a oni ko je ni sam po me nuo će mi, na dam se, to opro sti ti.

ova stu di ja u mno go če mu pred sta vlja za jed nič ki na por s tim što su glav ni sa rad ni ci bi li čla no vi or ke stra Srem. za hva lan sam im (i nji ho vim po ro di ca ma i pri ja te lji ma) kao is tra ži va či ma isto ri je tam bu ra ša, kao ko le ga ma mu zi ča ri ma i kao pri ja te lji ma. Ma da nji-hov or ke star vi še ne po sto ji, oni su us pe li da stvo re ori gi nal nu kul-tu ru, ne u smi slu či sto će, ne go kre a tiv no sti u ote lo tvo re nju oso be-ne vr ste lju di. osta li tam bu ra ši su bi li stal no sprem ni da mi po sve-te svo je vre me i pro stor: čla no vi Tam bu ra škog or ke stra ra dio no-vog Sa da, a na ro či to nji hov di ri gent u pen zi ji, či ka Sa va Vu ko sa-vljev, čla no vi pro fe si o nal nih tam bu ra ških sa sta va u no vom Sa du, na ro či to or ke star Ja ni ke ba la ža i or ke star u „Auto-kam pu” na ri-bar skom ostr vu, Sti pan Ja ra ma zo vić i nje go va po ro di ca i čla no vi Grad skog tam bu ra škog or ke stra Su bo ti ce, Mi lan Su jić, Ve li mir Ko-la rić-be ba i nji ho ve ko le ge iz Ku le, či ka ra ja i nje go vi dru go vi iz Siv ca, či ka Mi ša sa svo jim ko le ga ma iz ru me, di ri gen ti žar ko ško-rić i An tal Go go ljak.

imao sam čast i za do volj stvo da upo znam dva ve li ka voj vo đan-ska pe va ča, zvon ka bog da na i Alek san dra de ja no vi ća, ko ji su me sa svo jim po ro di ca ma uvek to plo pri ma li. Ta ko đe sam imao sre ću da se upo znam sa ne ko li ko pre o sta lih gaj da ša – či ka Mir kom Fran cu-skim „ba coj kom” iz Ki kin de, ko ji mi je po mo gao oko ovog mog ra da i u ve zi sa tr ska ma za gaj de. Gra di te lji tam bu ra su ta ko đe bi li vr lo pred u sre tlji vi, na ro či to po koj ni Vo ji slav Ku dlik. Po red to ga, hr vat-


ski i srp ski mu zi ča ri u Ame ri ci su mi bi li od ve li ke po mo ći u ovom ra du: Je rry Grcevich, Ken Ko so vec, du šan ratkovich i čla no vi Haj-du ka no va zo ra, Walt Mahovlich, John Morovich, i po seb no mo ji tam bu ra ši Yese ta brot hers – tam bu ra ški or ke star iz Los An đe le sa, sa nji ho vim po ro di ca ma i pri ja te lji ma. ži ve li tam bu ra ši!

Kao go stu in te lek tu al cu, moj do ma ćin u no vom Sa du je bio Voj-vo đan ski mu zej. ni sam mo gao ima ti pod sti caj ni ju i pri jem či vi ju sre-di nu od ove. nji ho va po dr ška se kre ta la od pi ta nja iz obla sti me to do-lo gi je do „po te za nja ve za”, pa čak i na la že nja de lo va za auto mo bil. du bo ko sam za hva lan oso blju mu ze ja i nji ho vim po ro di ca ma: mo joj „men to ri ci” Mir ja ni Ma luc kov, či je je slu žbe no za du že nje za moj na-uč ni rad bi lo pro pra će no ve li kom to pli nom i str plje njem; čla no vi ma et no lo škog ode le nja: Ma ri ji ban ski, iva nu Ča ka nu, Ve sni Mar ja no vić, Lju bi Me đe ši ju i bran ki Ste fa no vić-idvo re a nu, di rek to ru Mu ze ja Lju-bi vo ju ce ro vi ću, di rek to ru mu ze o lo gi je Pre dra gu Me do vi ću i svi ma osta li ma iz Mu ze ja. oso blje Mu ze ja gra da no vog Sa da ta ko đe je bi lo vr lo bla go na klo no, po sve ću ju ći mi svo je vre me i ma te ri jal po tre ban za rad. u to me su se na ro či to is ti ca li Mir ja na dže pi na, oli ve ra ra do-va no vić i Pa vle štra ser. uz po moć mu ze ja sam us po sta vljao ve ze sa lju di ma iz dru gih mu ze ja u Voj vo di ni ra di is tra ži va nja, kao što su Ge za Tri pol ski u Sen ti, Mi lo rad Gi rić i Ste van Voj vo dić u Ki kin di, za tim, u Vr šcu, pen zi o ni sa ni et no log Mi lan Mi lo šev ko ji mi je po mo-gao da se sret nem sa lo kal nim mu zi ča ri ma. Po seb no sam za hva lan Voj vo đan skom mu ze ju i Mu ze ju gra da no vog Sa da što su mi do zvo-li li da ob ja vim fo to gra fi je iz nji ho vih zbir ki.

u to ku svog stu dij skog ra da, a i ka sni je, po se tio sam i dru ge in sti tu ci je u Ju go sla vi ji i uvek na i šao na to pao i ko le gi ja lan pri jem. oso blje za vo da za is tra ži va nje fol klo ra u za gre bu je bi lo iz u zet no bla go na klo no pre ma mom ra du, a i ja pre ma nji ho vom. Po seb no se za hva lju jem Jer ku be zi ću, Ma ji Po vr za no vić i du nji riht man-Augu-štin. Ta ko đe se za hva lju jem dra go sla vu de vi ću i di mi tri ju Go le mo-vi ću sa be o grad skog Fa kul te ta mu zič kih umet no sti, rad mi li Pe tro-vić iz Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti i du nji riht man-šo trić sa sa ra jev ske Mu zič ke aka de mi je. i na kra ju, že leo bih da se za hva-lim ured ni ci ma ra dio no vog Sa da na nji ho voj po mo ći, a po seb no se za hva lju jem du ša nu Mi ha le ku, ne sa mo na po mo ći oko mog na-uč nog ra da , ne go i na nje go vim na po ri ma u is tra ži va nji ma na po lju et no mu zi ko lo gi je u Voj vo di ni u okvi ru Ma ti ce srp ske.

predgovor / 25

u okvi ru mog bo rav ka, dok sam ra dio na svom pro jek tu, sreo sam iz van red ne lju de od ko jih sam mno ge znao sa mo po na dim ci-ma ili kao kom ši je „tog i tog”. ipak, že leo bih da spo me nem ne ko li-ko mo jih po zna ni ka: po koj nog ištva na bi toa, ko ji je pro veo sa mnom mno ge ča so ve svi ra ju ći mi i pri ča ju ći o ma đar skoj mu zi ci; bran ka i da ni cu Mi cin, ko ji su me sr dač no po zva li da sni mim nji ho vu svad-bu u na da lju; Spa so ja i Mi tu Ko za rov iz de ro nja, što su me upo-zna li sa svo jim kom ši ja ma ci ga ni ma; zla tu do ro škov i nje ne pri ja-te lje iz or ke stra u Me len ci ma zbog bez gra nič ne ener gi je i en tu zi ja-zma. za tim, Stje pa na i An tu na Tra balj ko va i nji ho ve po ro di ce zbog sr dač nog go sto prim stva i dru gar stva u nji ho vim sla von skim do mo-vi ma; bo ru dra ško vi ća zbog nje go ve ki ne ma to graf ske per spek ti ve voj vo đan skog ka fan skog ži vo ta i ni cea Fra ci lea za za jed nič ko is tra-ži va nje po voj vo đan skoj et no mu zi ko lo gi ji. .

Moj stu dij ski rad u Ju go sla vi ji fi nan si ra li su Me đu na rod ni ko-mi tet za is tra ži va nja i raz me ne (in ter na ti o nal re se ach and Ex chan-ge bo ard – irEX) i Ful braj to va fon da ci ja (Ful bright Hays dis ser ta-tion re se arch Pro gram). za hva lju jem se nji ho vom oso blju i spon zo-ri ma za po moć i po dr šku ko ju su mi pru ži li, pre ko pro gra ma ko ji omo gu ću ju ame rič kim na uč ni ci ma da oba vlja ju na uč na is tra ži va nja u is toč noj Evro pi. do ga đa ji iz 1989. go di ne sva ka ko pred sta vlja ju pre kid u pri men lji vo sti ta kvih pro gra ma. Ta ko đe sam za hva lan i svo jim ro di te lji ma, ne sa mo za fi nan sij sku po moć ne go i za lju bav i po dr šku ko ju su mi pru ži li.

imao sam sre će u uc LA (uni ver sity of ca li for nia, Los An ge les) da ra dim sa an ga žo va nim i za in te re so va nim ko mi si jom za dok tor-ske di ser ta ci je, či ji su mi svi čla no vi po nu di li svo je is ku stvo i iz ra-zi li in te re so va nje za moj rad, a to su: Alek san dar Al bi ja nić, Mal-colm co le, El sie ivan cich du nin, Ti mothy ri ce i pred sed nik Ja mes Por ter, ko ji me je pod sta kao da svo ju ka ri je ru već u pr voj go di ni stu di ja obo ga tim stu di ra njem ju go slo ven ske mu zi ke. osta lo oso blje fa kul te ta me je ohra bri lo u tom raz mi šlja nju, a to su: Ji had racy, Ma ri a na bir nba um i van red ni pro fe sor El len Ko skoff, ko ja mi je po mo gla da uvi dim ne do stat ke me to do lo gi je mo jih po čet nih stu di-ja, zbog če ga ni sam mo gao da sa gle dam su šti nu stva ri. osta li pro-fe so ri ko ji su mi po mo gli da do te ram svoj rad su: Ja mes clif ford, Frank du bin skas, ca rol Sil ver man, An drei Si mić i Mark Slo bin. Frank me je ta ko đe po vre me no pod se ćao da pe vam, što je uvek do-bar sa vet. že lim da spo me nem i po dr šku dick crum-a ko ji je ne-


pre kid no pod sti cao (i če sto is pra vljao) moj rad iz obla sti isto ri je kul tu re ju žno slo ven skih na ro da.

Mo je ko le ge stu den ti na uc LA su bi li ne pre sta ni iz vor in te lek tu-al nih pod sti ca ja, ute he i hu mo ra. Po seb no že lim da se za hva lim čla-no vi ma na še pra te će gru pe za di ser ta ci ju, a to su: Su san Asai, Gi la Flam, Ja ne Su gar man i Eli za beth Tol bert. Ta ko đe su mi mno go po-mo gle i mo je ko le ge i pri ja te lji sa is toč no e vrop skog od se ka: Mic hael Al pert, Eran Fran kel, Mark Levy, Mi a mon Mil ler i Ja net re i neck.

u to ku za vr šne pri pre me tek sta di ser ta ci je ne pre kid no su mi po-ma ga li: bart Abicht, du nja Đor đe vić, ne na Jan ko vić, Mar jan Ma le-za nov ski i Alem ka Po ro bić u pre vo du srp sko hr vat skih tek sto va na en gle ski; Molly For man i At ti la Adorján za pre vo de sa ma đar skog je-zi ka i is tra ži va nja; Wan da bryant i Fred Li e ber man za kon sul ta ci je oko ra ču na ra; Lynn Pi qu et te za gra fič ki di zajn i ko ri šće nje nje ne opre me za cr ta nje kao i oso blje Tandy beal & com pany ko ji su mi ne se bič no do zvo li li da ko ri stim nji hov ra ču nar i kan ce la rij ske pro sto-ri je. Ja im se sr dač no za hva lju jem na po mo ći u ovom ra du.

na kra ju se za hva lju jem i svim svo jim sob nim ko le ga ma sa ko-ji ma sam bio to kom go di na i ko ji ma će bi ti mi lo da sa zna ju da sam us peo, pa im se za hva lju jem na tr pe lji vo sti. Po seb nu za hval nost upu ću jem na adre su „the San ta cruz 12” i H.P, što su sve ovo omo-gu ći li. Hva la!

Documents

Mark Forry SAGLASJE TrAdiciJE i KuLTurE u TAMburAšKoJ ... · Mapa Vojvodine ..... 323. In m e m o r I a m / 9 in MEMoriAM Janika balaž ištvan bito Sava borovac dušan brankov Aleksandar