Marko Krajsic - Istina i legenda o osnivanju Rima

7/27/2019 Marko Krajsic - Istina i legenda o osnivanju Rima

1/25

Marko Kraji

Istina i legenda

oosnivanju Rima

ecHo


2/25

arko Kraji

2

Copyright 2002 by Marko Kraji. All rights reserved.


3/25

Istina i legena o osnivanju Rima

3

1.Osnivanje Rimske imperije (lat. Imperium Romanum)

istovetan je pojam s nastankom grada Rima. Stari Rim leao je nalevoj obali Tibra, otprilike 25 kilometara od njegovog ua. U dobaimperije on je bio rairen na sedam bregova Kapitol (CapitolinusMons), Aventin (Collis Aventinus), Palatin (Collis Palatinus),Kvirinal (Collis Quirinalis), Viminal (Collis Viminalis), Eskvinil(Collis Esquilinus) i Celij (Collis Caelius), a obuhvatao je i jedan deo

breuljka Janikula na desnoj obali Tibra. Vremenski trenutakosnivanja Rima danas je teko utvrditi navode se mnoge godine,od 814. do 729. g. pre n. e. Ipak postoji mogunost da je tradicionalnidatum osnivanja grada, 21. april 753. g. pre n. e., moda i taan. (Ovajdatum je prihvaen na osnovu procene Marka Terencija Varona, skraja I v. pre n. e., prema kojoj je do osnivanja Rima dolo tree

godine este olimpijade i to 21. aprila. Na osnovu tog podatkaizraunao je kasnije istoriar Dionisije Mali (Exiguus) da je Rimosnovan 753. g. pre n. e.).

Ostaci prvih naselja na teritoriji budueg grada Rima padaju napoetak prvog milenijuma pre n. e. Najpodesniji za naselje bio jesvakako breg Palatin, jer je sa tri strane okruen strmim stenama i

dubokim jarugama i tako samom prirodom zatien od napada. Okoprvog milenijuma pre n. e. na Palatinu se pojavljuju stanovnici kod


4/25

arko Kraji

4

kojih je postojao obiaj da spaljuju leeve svojih pokojnika a pepeouvaju u posebnim sudovima urnama. Na osnovu toga moe sezakljuiti da su se na Palatin prvo nastanili Latini koji su se iselili izdva susedna grada Albe i Lavinija. Docnije, bregove Kvirinal i

Kapitol zauzimaju drugi stanovnici koji svoje pokojnikezakopavaju u zemlju. Ovi stanovnici su najverovatnije bili Sabinjani.Po svoj prilici u VIII v. pre n. e. dolazi do ujedinjenja naselja koja suleala na bregovima, i taj savez nosi naziv Septimontium(sedmobreje).


5/25


5

2.Osnivanje grada u pravom smislu te rei arheolozi datiraju u VII

. e . e. To je bio kvadratni Rim (Roma quadrata), kojipomonju neki izvori. Naziv Rim (Roma) verovatno se prvobitnoodnosio na grad koji je leao na Palatinu. Malo pomalo Rim jeobuhvatio i druge bregove (sa izuzetkom Aventina, koji jeprisjedinjen tek u IV .), isuuje se ranije movarni Forum, a okograda se diu bedemi. Prema tome, Rim nastaje sjedinjavanjem

latinskih i sabinskih naselja. Osim toga, jo od najranijih vremena uivotu grada uestvuju i Etrurci, koji su Rim podvrgli najprekulturnom, a zatim i politikom uticaju.

Sama re Rim (Roma) je etrurskog ili helenskog (grkog)porekla. Neki naunici povezuju je sa etrurskom rei ruma(dojka), a dugi sa imenom osnivaa Roma (Romusa), po

helenskom korenu koji znai snaga.Tako otprilike izgleda do krajnosti suena istorija postankaRima, na osnovu arheolokih podataka i nekih optih misli izreenihna osnovu kritike knjievne tradicije. Meutim, legende o tomegovore na daleko interesantniji nain, iako samo u pojedinimmomentima odraavaju objektivnu stvarnost. Legende o osnivanju

Rima su u starom veku obradili: Kvint Enije u Analima, Tit Livije uIstoriji i Ovidije u Metamorfozama i u ciklusu Fasti (Kalendar


6/25

arko Kraji

6

praznika). Od Helena pridruio im se, osim Polibija i Dionisija izHalikarnasa, i Plutarh. U novom veku njima su se bavili svi istoriariRima.


7/25


7

3.Od vremena njihovog dodira sa helenskom civilizacijom,

Rimljani su nastojali da svoju prolost veu za legendarnu helenskuistoriju. Nastaju legende o boravku Herakla (Herkula), Odiseja idrugih helenskih junaka na tlu Italije. Dionisije iz Halikarnasa (koji jeod 30. g. pre n. e. iveo u Rimu) iznosi neobonu priu o ArkaaninuEuandaru, sinu boga Hermesa i nimfe Temide ili Nikostrate, suprugejunaka Ehema. Preko svojih predaka, Euandar je bio povezan sa

trojanskom kraljevskom lozom. Jo dok je bio deak, on je u Arkadijisusreo trojanskog kralja Prijama i sprijateljio se sa DardancemAnhisom, koji mu je podario tobolac sa strelama i odeu protkanuzlatom. Kasnije, po savetu svoje majke, Euandar je napustio Arkadijui sa grupom iseljenika se iskrcao na levoj obali Tibra, gde ga jeprijateljski doekao kralj Faun.

Neki kau da je Euandar otiao iz Arkadije nekih ezdesetgodina pre Trojanskog rata (koji se, kako se najee veruje, vodio od1193. do 1183. g. pre n. e.) i to, ili zbog gladi koja je zavladalazemljom ili zbog ubistva svog tobonjeg oca Ehema, na to ga jenagovorila njegova majka. Na to su ih Arkaani oboje proterali; oniotplovie do Italije praeni grupom Pelazga (prethelenskih

stanovnika Helade). Na jednom bregu kraj reke Albule (Tibar) oniosnovae naselje koje je Euandar nazvao Palanteum (kasnije Palatin),


8/25

arko Kraji

8

prema imenu svog rodnog grada. Mesto je izabrala njegova majkaNikostrata, koja je zbog svog prorokog dara koji je izraavala prekomagijskih pesama (carmen), sada nazvana Karmenta.

Mudar i iskusan, Euandar je domoroce nauio pismenosti,

sviranju na liri i fruli, kao i raznim zanatima. U starosti, prijateljski jedoekao Anhisovog sina Eneju i, zajedno sa svojim sinom Palantom,

borio se na njegovoj strani. Euandar je imao kerke Dinu ili Daunu iRomu. Nakon smrti ukazivane su mu boanske poasti.

Naroitu popularnost stie tradicija o putovanju u Italijutrojanca Eneje, sina Anhisa i boginje lepote i ulne ljubavi Afrodite

(Venere), i njegovo iskrcavanje u Laciju, na mestu budueg gradaRima. Ta legenda je verovatno nastala u vreme kada je Rim bio uneprijateljskim odnosima s Heladom, pa je poraslo interesovanje oosnivau koji je bio politiki neprijatelj Helena, ali se mogao smatratiza produkt helenske kulture. Eneja se prvi put pominje u HomerovojIlijadi, a nakon Homera, njegova sudbina je bila vie puta

obraivana, dakako, svaki put drugaije. Njegov odlazak iz Troje prvispominje pesnik Stesihor, a njegov dolazak u Italiju istoriar Helanik.Od rimskih autora prvi je o njemu pisao, koliko je poznato, GnejNevije, zatim Kvint Enije, istoriar Tit Livije i drugi. Ali sve te obrade

blede pred sjajem Vergilijeve Enejide, koji je od nasleene bledefigure iz legende stvorio jedan od najveih svetskih epova. U

Enejidi je opisana Enejina sudbina od pada maloazijskog gradaTroje, koju su razorili Heleni nakon desetogodinje opsade, dopobede nad kraljem Rutula Turnom.


9/25


9

4.Nakon propasti grada Troje, jedan deo preivelih stanovnika

napustio je, pod vostvom Eneje, razoreni grad i otplovio u potraguza novom domovinom. Sa Enejom su poli: njegov ostareli otacAnhis, koji je umro u toku putovanja, i njegov i Kreusin sin Askanije,koji se jo zvao i Il, po Ilijumu (Troji).

Nakon viegodinjeg lutanja po moru i kopnu i brojnihavantura, Eneja se napokon zaustavio u Laciju, na uu Tibra. Tu ga

je prijateljski doekao kralj Latin, koji je vladao gradom Laurentom iLatinima, oenio ga svojom kerkom Lavinijom i podario mu deozemlje na upravu. Na domak Laurenta, Eneja je osnovao novi grad,koji je nazvao po svojoj supruzi Lavinij. Svemu tome usprotivio serutulski kralj Turno, kome je Lavinija bila obeana. Dolo je do ratakoji se zavrio dvobojem Eneje i Turna, iz kojeg je Eneja izaao kao

pobednik. Nakon Latinove smrti, Eneja je preuzeo i njegov deozemlje; gradovi Laurent i Lavinij postali su jedan grad Laurolavinij, a Trojanci i Latini jedan narod. Mada je Eneja biozaetnik veliine Rima, ipak prema opteprihvaenoj tradiciji on nijeosnovao grad Rim.

O daljoj Enejinoj sudbini malo se zna; pripovedalo se da je

poginuo u ratu sa Etrurcima i da je sahranjen na obali reice Numik.Pripovedalo se i da je Afrodita (Venera) molila Zevsa (Jupitera) da


10/25

arko Kraji

10

njenog sina preobrazi u boanstvo. Poto je dobila pristanak odvrhovnog boga, naredila je renom bogu Numiku da odnese u moresve to je smrtno u Eneji; njegov boanski deo Venera je pomazala

boanskim balsamom i ambrozijom, a zatim je sina uvrstila meu

bogove. Rimljani su ovo novo boanstvo nazvali Indiges (Aenaesindiges).

Prema jednom drugom predanju, Lavinija je ki kralja Anija,koji je vladao ostrvom Del, koju je Eneja zaveo i koja je pola s njimna put za Italiju, kao proroica. Ubrzo nakon iskrcavanja na obaleLacija ona je umrla, a Eneja je u njenu ast osnovao grad Lavinij. A

kau i da je grad dobio ime po Laviniju, starijem bratu kralja Latina.


11/25


11

5.Neki tvrde da je Eneja sa Lavinijom imao jednu ker Iliju (a

neki opet pominju Emiliju), koja je bogu rata Marsu rodilablizance Romula i Rema, tradicionalne osnivae grada Rima.Pripovedalo se i da su Romul i Rem sinovi Latina i Rome (kerkeOdiseja, ili Odisejevog sina Telemaha, ili Euandara, ili Eneje, ili...).Drugi opet kau da su Romul i Rem blizanci, koje je Eneji rodilaizvesna Deksiteja. Deca su dovedena u Italiju, ali je snana bura

rasprila sve lae, a jedino je un koji je nosio blizance mirno pristaona mestu gde je kasnije sagraen Rim. Poznato je i predanje po komesu Romul i Rem roeni na dvoru kralja Tarhona, koji je vladaogradom Tarkvinijem (severno od Rima).

Prema jednoj drugoj tradiciji Rim je osnovala Trojanka Roma,jedna od ena iz Enejine pratnje. Kad su trojanske lae stigle na obale

Lacija, ona je s lakoom podstakla trojanske ene, koje izmuenedugim lutanjima nisu vie bile voljne da nastave put, da popale svelae; tako su Trojanci odluili da se nastane u Laciju. Na breuljkuPalatinu podigli su grad, koji je kasnije, u spomen na hrabruTrojanku, nazvan Roma (Rim). Ubrzo se pokazalo da su proli boljenego to su se nadali, jer se pokazalo da je zemlja plodna i da ih

domae stanovnitvo prihvata. Kau i da su se prethelenski Pelazgi,poto su prethodno proli vei deo nastanjenog sveta i pobedili


12/25

arko Kraji

12

veinu stanovnika, nastanili u Lacijumu a gradu dali ime po snazisvoga oruja.

Neki kau da je osniva Rima kralj Latin, koji je gradu dao imepo svojoj umrloj sestri Romi. Prema helenskoj tradiciji Rim je

osnovao Rom, sin itakog kralja Odiseja i arobnice Kirke, ili, kakodrugi kau, Emationov sin. Spajanjem helenskog i rimskog predanja oosnivanju Rima nastala je legenda o blizancima Romilu i Romu,odnosno Romulu i Remu.

Meutim, verovalo se i to da Romul i Rem nisu mogli bitiEnejini unuci, poto je Rim osnovan mnogo generacija nakon pada

Troje. U skladu s tim stvoren je i mit o osnivanju Alba Longe (gradaiz kojeg e se razviti Rim), gde su Enejini potomci vladali kao kraljevi.

Naime, nakon Enejine smrti, njegova udovica Lavinija i njegovsin Askanije (Il) nisu iveli ba u velikom prijateljstvu. Stoga je onanapustila Laurolavinij i sklonila se kod izvesnog pastira Tira iliTirena. U okrilju Tirove zatite ona je rodila Enejinog sina Silvija.

Meutim, Askanije je ubrzo pozvao maehu da se vrati u grad, da biutiao gnev naroda zbog njenog odlaska; njoj je prepustioLaurolavinij, a za sebe je (u skladu s proroanstvom da osnuje gradtamo gde je njegov otac naiao na divlju svinju koja ispod cerovogstabla doji trideset prasia) sagradio Alba Longu.

Askanije je umro etiri godine nakon osnivanja Alba Longe.

Nasledio ga je njegov polubrat Silvije, koji je vladao gradom dvadesetdevet godina. Neki kau da je Silvije bio sin Eneje i ranije Latinovesupruge Silvije, ili Askanija i Lavinije. (Prema britanskoj tradiciji, koja

je nastojala da svoje poreklo to vie povee s trojanskim, Silvije jeimao sina Bruta, koji je zbog oceubistva oteran u progonstvo, najpre uHeladu, a odatle je, udruivi se s potomcima drugih trojanskih

iseljenika, otplovio na zapad do ostrva Albion, koje je po njemunazvano Britanija. Tu je Brut sagradio Trojanovu Novu Troju, to


13/25


13

je kasnije prelo u Trinovantum, a potom London.).Za samog Askanija neki kau da je Enejin i Lavinijin sin, ili ak

da je bio sin vrhovnog rimskog boga Jupitera (Zevsa); iz tog razlogaprozvali su ga Julom. (Jul je prvobitno pisano kao Iolus, to se

izvodi od genitiva imena Iuppiter Iovis. Drugi opet smatrajuda ime Jul dolazi od Askanijevog trojanskog imena Il. Askanijasmatraju rodonaelnikom patricijskog roda Julijevaca genusIulia kojem je pripadao i Gaj Julije Cezar, a po njemu i Oktavijan

August, poto ga je Cezar usvojio.)


14/25

arko Kraji

14

6.Oko 300 godina (poevi od oko 1050. g. pre n. e.) Enejini

potomci su vladali Alba Longom. Iz tog roda su i Numitor i Amulije,sinovi Silvija Proka. Nakon Prokove smrti, Numitor je kratko vremevladao Alba Longom; s trona ga je ubzo svrgao njegov mljai bratAmulije. Da bi potpuno zatro Numitorovo potomstvo, jer se bojaonjegovih potomaka, on je ubio njegovog sina Lausa ili Egesta, anjegovu je ker Rea Silviju, koja se takoe zvala i Ilija, primorao da

postane svetenica boginje Veste vestalka i time je osudio naveito devianstvo.Meutim, ove mere predostronosti nisu izmenile tok sudbine;

Rea Silvija je rodila bogu Marsu (Aresu) blizance Romula i Rema.Prema pisanju Plutarha Romul je umro 717. godine pre n. e. u dobuod 53 godine ivota. Prema tome moe se zakljuiti da bi verovatna

godina roenja blizanaca mogla biti 771.Na vest o roenju blizanaca Amulije je svoju bratanicu bacio utamnicu gde je, kako neki kau, i umrla, dok su je, po drugimpredanjima, kasnije oslobodili sinovi. Kau i da ju je Amulije bacioReu u reku Tibar, kao i da ju je bog ove reke spasao i odmah se njomeoenio; ili se, pak, ona sama u oajanju bacila u nabujalu reku Anion,

gde ju je istoimeni reni bog prihvatio i uzeo za suprugu.to se tie blizanaca, Amulije je naredio da se bace u Tibar. Ali


15/25


15

njegove sluge su, plaei se da se isuvie priblie nabujaloj reci koja jenosila sve pred sobom, ostavile kotaricu s malianima u jednompliaku. Voda je zahvatila kotaricu i nosila je sve do breuljkaPalatina, gde se zaustavila u pliaku. Vuica, koja je sila da se napije

vode, podojila je blizance i nastavila da se stara o njima kao da sunjeni mladunci. Kasnije ih je naao Amulijev pastir Faustul i odneo ihsvojoj eni, koja se, kako neki kau, zvala Aka Larencija, i koja ih jeodgajila kao roene sinove.

Prema nekim tumaenjima Latini su izraz "lupae" koristili zavuice i za rasputenice, pa je mogue da je neka ena slobodnog

morala brinula za blizance te se to kasnijim prepriavanjimapretvorilo u vuicu.

Poznato je jo nekoliko predanja o spasavanju Romula i Rema.

Pripovedalo se da je Faustul boravio u Alba Longi u vreme kad je

slugama nareeno da blizance ostave na obali reke. Boansko

provienje uputilo je Faustula da presretne kraljeve sluge; on ih je

ubedio da mu predaju deake, a zatim ih je odneo svojoj supruzi, koja

je u to vreme rodila mrtvo dete. Neki opet kau da je Faustul zajedno

sa svojim bratom Faustinom, stigao u Italiju kao Euandrov pratilac.

Po dolasku u Lacij, Faustul je postao pastir kralja Amulija, dok je

njegov brat uvao Numitorova stada. Kad je Numitorova ker Rea

Silvija rodila Romula i Rema, Numitor je zamenio blizance s dva

druga deaka, a svoje je unuke je poverio na uvanje Faustulu.

Faustin je nagovorio brata da se prihvati ovog zadatka. (Faustulova

pastirska koliba tugurium Faustuli, koja se nalazila na

jugozapadnoj strani Palatina, pokazivana je u istorijsko doba kao

spomenik iz mitskih vremena.).


16/25

arko Kraji

16

7.Braa Romul i Rem su odrasli meu pastirima, koje su daleko

nadmaivali svojom lepotom, stasom, snagom i umom. Romul jeveoma rano pokazao da je predodreen za vou i svakom je bilojasno da brai vie dolikuje da vladaju nego da se pokoravaju. Dok suih neki zbog toga voleli i potovali njihovu volju, drugi su ih mrzeli ieleli da im napakoste. Jednog dana, kad je dolo do svae izmeu

Amulijevih i Numitorovih pastira, Rem je uhvaen i izveden pred

Numitora da mu sudi. U meuvremeni je Faustul, zabrinut zaRemovu sudbinu, otkrio Romulu tajnu njegovog porekla. Na to jeRomul odmah pohitao Numitoru i ubrzo je sve bilo razjanjeno.

Romul i Rem se nisu usudili da odmah otvoreno napadnuAmulija. Uinili su to tek kad su sakupili veliki broj pristalica; Amulijeje ubijen a Numitor je vraen na tron Alba Longe, koji mu je po

zakonu i pripadao. Meutim, Romul i Rem nisu dugo ostali u AlbaLongi; odluili su da podignu novi grad na obali Tibra, u blizini mestagde su na udesan nain spaseni, i to vei od Alba Longe.

Odluka o osnivanju grada odmah je dovela i do prvihnesuglasica meu braom, jer je Romul hteo da osnuje grad naPalatinu, u blizini mesta gde su na tako udesan nain spaseni, a Rem

na Aventinu, na prirodno zatienom mestu, koje je, po njemu,nazvano Remonij. Romul i Rem se nisu slagali ni u daljim planovima


17/25


17

za budunost, a kako su bili blizanci, ubrzo se postavilo i pitanjestareinstva, kao i to ko e dati ime buduem gradu. Da bi izbeglisukob, odluili su (ili ih je deda Numitir posavetovao) da odlukuprepuste bogovima a boja volja se mogla saznati po letu ptica.

Romul je osmatrao povoljna znamenja sa Palatina, a Rem saAventina. Rem je prvi ugledao znamenje est jastrebova iproglasio se pobednikom, ali je ubrzo Romul ugledao dva puta vie

jastrebova i smatrao se pobednikom jer je ugledao vei broj ptica.Meu braom i njihovim pristalicama dolo je do sukoba, u kojem jeRem izgubio ivot.

Neki opet kau da je Rem uistinu video est jastrebova, a da jeRomul slagao pa je zbog toga dolo do sukoba. Prema jednojproirenoj verziji Rem je poginuo kasnije kad je poinio svetograpreskoivi brazdu koju je Romul zaorao oko Palatina obeleavajui atar budueg grada; ili jo kasnije kad je preskoio

bedeme koje je Romul podigao da bi dokazao da nisu ni za ta.

Rasreni Romul ga je ubio izgovorivi kletvu kojom je prokleo i svebudue neprijatelje Rima: Tako neka pogine svako ko preskoimoje bedeme. Najzad, kau i da Rema uopte nije ubio Romul negonjegov pratilac Celer i da su u sukobu izmeu brae izgubili ivote injihovi dobrotvori Faustul i Faustin. U svakom sluaju, Romula jeduboko pogodila bratovljeva smrt; on je ak hteo i da se ubije, ali ga

je u tome spreila Aka Larencija, koja ga je nagovorila da nastavizapoeto delo.

Bilo kako bilo, grad je po Romulu dobio ime Roma (Rim), aRomul je postao njegovim prvim kraljem. Nakon to je s poastimasahranio svoga brata Rema (zajedno sa oba odgojitelja Faustulomi Faustinom) na Aventinu, on je najpre poslao svoje ljude u Etruriju

da se upoznaju sa svim obredima u vezi sa osnivanjem grada. Premadobijenim uputstvima, prvo je iskopao okruglu jamu, budue sredite


18/25

arko Kraji

18

grada, u koju su sveano baeni prvi plodovi svih biljaka koje su ljudikoristili, a na kraju je svako od ljudi bacio grumen zemlje koji jedoneo iz svog zaviaja, i sve su to pomeali. Bronzanim plugom, kojisu vukli krava i bik, Romul je zatim obeleio granice grada i odredio

mesta za kapije. Da bi naselio novoosnovani grad, on je izmeu dvavrha Kapitola nainio utoite za beskunike, begunce, krivce irobove. Od ljudi koji su mogli da nose oruje stvorio je legije (trihiljade peaka i tri stotine konjanika), a stotinu naboljih (patricije)odabrao je za savet Senat (Senatus).


19/25


19

8.Rim je brzo napredovao i uveavao se, ali je bilo malo ena.

Uzalud je Romul slao poslanike u susedne gradove da pribavljajuene i sklapaju brakove; svuda su bili odbijeni s prezirom. Zato jepribegao lukavstvu: pozvao je sve susede s porodicama na sveaneigre koje su se prireivale na praznik Konsualije, koji je slavljen 21.avgusta. Odazvao se veliki broj gostiju, naroito mnogo Sabinjana saenama i kerima. U toku slavlja, na dati znak, rimljani su nasrnuli na

goste i oteli im sve prisutne devojke (kojih je po nekima bilo trideset,po drugima pet stotina dvadest sedam a po treima ak est stotinaosamdeset tri). Meu njima je samo Sabinjanka Hersilija bila udata, aoteta je samo zato jer se nije htela nikako odvojiti od svoje kerke.

Ne asei ni asa, rimski mladii su se oenili otetim devojkamai pobrinuli se za to da one to pre postanu majke. Hersilija se, kako

neki kau, udala za Romula i rodila mu ker Primu (koja je takonazvana jer je bila prvoroeno dete) i sina Aolija, koga su kasnije zvaliAvilije ili, kako drugi kau, udala se za izvesnog Hostu Hostilija kome je rodila sina.


20/25

arko Kraji

20

9.Susedi Rimljana, gnevni zbog otmice svojih keri, okupili su se

oko sabinjanskog kralja Tita Tacija i odluili da se osvete Romulu iRimljanima. Romul je lako savladao stanovnike latinskih gradovaCenine, Antemne i Krustumerija, ali su ga Sabinjani ozbiljno ugrozili.Oni su opseli Kapitol, ijom je odbranom rukovodio Romulov

vojskovoa Spurije Tarpej. Dok su se Sabinjani kretali u podnojuKapitola, traei pogodno mesto za logorovanje, Spurijeva kerka

Tarpeja opazila je zlatne narukvice i divno prstenje koje su Tacije injegovi vojnici nosili na levoj ruci. U elji da se dokopa ovog nakita,ugovorila je sastanak sa sabinjanskim kraljem; obeala je Taciju da eotvoriti kapitolske kapije i pustiti Sabinjane u tvravu ukoliko zanagradu dobije ono to oni nose na levoj ruci. Tacije se zakleo da ejoj ispuniti elju, ali kad je devojka otvorila neprijatelju tvravu, bila

je izigrana. Naime, kralj Sabinjana je skinuo po dogovoru narukvicu sleve ruke i bacio je prema Tarpeji, a odmah zatim i veliki tit koji je,takoe, drao u levoj ruci. Njegov primer sledili su i ostali Sabinjani,tako da se devojka nala zasuta nakitom i titovima, pod ijimteretom je izdahnula.

Drugi kau da je Tarpeja bila kerka Tita Tacija, kojom se

Romul nasilno oenio, i da je stoga izdajom elela da se osvetiRimljanima. Pripovedalo se i da je ona izdala otadbinu iz ljubavi


21/25


21

prema lepom sabinjanskom kralju. U jednom predanju, Tarpeja nijemitska, ve istorijska linost; ona je otvorila kapije Kapitola za vremenapada Gala na Rim (390 g. pre n. e.).

Po Tarpeji dobila je ime strma stena na junom obronku

Kapitola, a tako se zove i danas. Bacanje s te stene u starom Rimu sesmatralo naroito sramotnim nainom pogubljenja, na koje su biliosuivani jedino izdajnici. (Danas je Tarpejska stena neto nia negou starom veku. Dolina pod njom uzdigla se u novijim vremenimanavoenjem materijala s gradilita modernog Rima.).


22/25

arko Kraji

22

10.Zahvaljujui Tarpejinoj izdaji Sabinjani su zauzeli Kapitol, a

Rimljani su u rasulu beali prema Palatinu, gde se Romul u oajanjuobratio Jupiteru za pomo, zavetujui se da e mu podii hram akozaustavi uzmicanje njegovih ljudi. Vrhovni bog se odazvao ovoj molbii Rimljani uskoro nadjaae Sabinjane. Sabinjanski vojskovoa MetKurcije jedva se spasao bekstvom. Na mestu gde su Sabinjanizaustavljeni, Romul je kasnije podigao hram Jupiteru Statoru

(Podravaocu).Na kraju, kad je dolo do odluujue bitke izmeu Rimljana iSabinjana, meu zaraene strane hrabro su stupile otete Sabinjanke,na elu sa Hersilijom. Svojim oevima su doviknule da su one sadamajke njihovih unuka i da vie vole da izginu nego da ostanu udovicei siroad. Nakon ovih rei, bojna vreva se stiala, a voe zaraenih

strana sklopile su mir od dve drave stvorena je jedna, audruenim narodima vladali su zajedno Romul i Tit Tacije. Romul jeiveo na Palatinu, a Tacije na Kapitolu. Mesto gde je sklopljensporazum nazvano je Komitij (Comitium), od comire (ujedinitise).

Nakon pet godina zajednike vladavine, izmeu Romula i

Tacija je dolo do neslaganja, i to kad je Tacije zatitio svoje roake isaplemenike koji su ubili i opljakali izvesne laurentinske poslanike


23/25


23

na putu za Rim. Romul je hteo da kazni ubice, ali je Tacije kaznuodlagao. Ovo je bio jedini sluaj u kome se Romul i Tit Tacije nisusloili. U svemu ostalom su se ravnali jedan prema drugom to jemogue vie, slono se snalazei se u svim prilikama. Jednog dana,

dok je zajedno s Romulom prinosio rtve bogovima u Laviniju, TitTacije je bio ubijen od strane roaka ubijenih poslanika. Romul jenjegovo telo sveano sahranio na Aventinu na mestu zvanom

Armilustrij, prenebregavi potpuno kaznu za ovo ubistvo. Nekidodue kazuju da je grad Laurent, iz straha, izruio Tacijeve ubice, alida ih je Romul oslobodio reima da se ubistvo iskupljuje ubistvom.

Romul je je vladao Rimom 37 godina, kad je savet bogovaodluio da mu podari besmrtnost, i dok je (imao je tada pedeset trigodine) vrio smotru vojske na Marsovom polju (Campus Martius),iznenada ga je obavio taman oblak, a na zemlju se spustila strahovitaoluja u kojoj je nestao. Rimljani su oplakivali svog vladara sve dokizvesni Julije Prokul nije objavio da mu se Romul javio u snu i da mu

je otkrio da je uzdignut na nebo, kao bog Kvirin. Prema jednoj drugojverziji, Romul je muki ubijen u Senatu, a njegovo raskomadano telozaverenici su izneli pod svojom odeom.


24/25

arko Kraji

24

11.Nakon Romula, Rimom je vladalo jo est kraljeva: Numa

Pompilije, Tul Hostilije, Anko Marcije, Tarkvinije Prisko (Stariji),Servije Tulije i Tarkvinije Superbo (Oholi), koji je 510. g. pre n. e.svrgnut i proteran. Te Romulove naslednike veina istraivaa smatraistorijskim linostima, iako su obavijeni mitolokim velom. Kaocelina, istorija rimskog kraljevstva (i poetno razdoblje republike)smatra se legendarnim, a Romul gotovo bez izuzetka mitskom

linou.Zanimljivo je da Romulovim imenom poinje i zavrava seistorija antikog Rima. Poslednji rimski (odnosno zapadnorimski)imperator Romul Avgust (Romulus Augustus) spajao je u svomimenu imena prvog legendarnog rimskog kralja i prvog istorijskogrimskog imperatora. Rim je u doba njegove izuzetno kratke vladavine

od godinu dana ve bio razruen, opljakan i upola opusteo. RomulaAvgusta, koji je jo bio deak, svrgnuo je s trona Odoakar, voapobunjenih germanskih plaenika iz plemena Skira (476. g. n. e.), ipotedeo mu ivot zbog njegove mladosti. Otada je postojalo samoIstono carstvo (Vizantija), sa prestonicom u Konstantinopolju(Carigradu, dananjem Istanbulu). Time se ujedno zavrio prvi veliki

period u istoriji oveanstva stari vek, odnosno njen najznaajnijideo antika, a poeo drugi srednji vek (medievij).


25/25


ecHo

Documents

Marko Krajsic - Istina i legenda o osnivanju Rima