1 Извор идола трга (Бекон) је у je зику и уобичајеним облицима говора.

1 Идоли театра (Бекон) су синоним за учења, системе, укратко за теорије.

2 Ко је, по Ничеу, нихилиста, и шта је закључак нихилизма?

Нихилиста је човек који о свету какав постоји суди да не треба да постоји, а о свету какав би требало да буде каже да не постоји. Према томе, постојање нема смисао.

3 Шта је Ниче нарочито желео да дискредитује?

Људске сазнајне моћи, логику као основно средство нашег сазнања.

1 По Ничеу, хаос је свеукупно обележје света.

2 Шта је, по Ничеу, истина?

Истина је заблуда, неопходна одређеној врсти бића – човеку, како би могао да опстане у хаотичном свету.

1 Маркс руши свет грађанског друштва у име другачијег, новог света, утопије.

1 Маркс, Ниче и Фрој се слажу да Бога више нема.

1 Које су три велике модерне идеологије?

Либерализам, конзервативизам и социјализам.

1 Која је основна вредност либерализма, која конзервативизма, а која социјализма?

Слобода, заједница, једнакост.

2 Које начело је основа Лутеровог анархизма у погледу тумачења Светог писма?

„Свако је способан да разуме Свето писмо “.

2 По ком учењу је познат Жан Калвин, и која је његова основна идеја?

По учењу о предестинацији. Свему и свакоме је унапред предодређена судбина – неком спасење, а неком вечни пакао.

1 Жан-Жак Русо је заговарао живот у складу са природом и њеним законима.

1 Која реч доминира у дискурсу након Просветитељства?

Револуција.

 

 

2 Шта представља замену за бога након његове „смрти“ у процесу модернизовања?

Народ у реформацији, природа у просветитељству и романтици, пролетеријат у марксизму.

3 Који су основни програмски елементи модерног просветитељства?

Теорија природног права човека као грађанина, принцип радикалне скепсе (Декарт), учење о предрасудама (идолима) (Бекон), институција слободне и јавне употребе сопственог ума, борба на живот и смрт.

1 Ко је главни актер у ширењу и заступању идеологија током модерне историје?

Хуманистичка интелигенција.

2 Као група, интелектуалци истичу узвишени идол као свој интерес; као појединци, они ће продати идеал ради приземнијег интереса материјалног опстанка.

2 Који литерарни жанр је био преовлађујући код хуманиста блиских владарским кућама?

„Огледало за владара“.

3 Шта је „огледало за владара“ значило владарима, а шта хуманистима?

За владара је то била форма неопходне похвала и оправдања, а хуманисти су се, са своје стране, тим текстовима препоручивали владарима у очекивању да ће доћи до неке боље службе у циљу обезбеђење средстава за живот.

2 Спој тиранина као узурпатора власти и хуманисте као човека од знања представља типичан модерни спој знања и моћи.

2 Шта је фирентински тиранин Ђангалеоци Висконти говорио за свог канцелара Колућа Салутатија?

Да му перо његовог кацелара „вреди више од чете коњаника“.

3 Који је био основни аргумент хуманизма у критици схоластике?

Да филозофија и ученост морају да имају утицај у друштву и политици, а не да се баве цепидлачењима и тривијалностима без значаја за живот.

3 Шта је Франческо Петрарка изговорио на рачун средњовековних аристотеловаца и схоластичара, а што ће бити константа целокупног каснијег хуманизма?

„Режим на глупе аристотеловце који време троше у настојању да сазнају шта је врлина уместо да је стичу“;   схоластичари не знају „да је боље желети добро него ли знати истину“.

3 Које су универзалне црте хуманистичког интелектуалца, од Ренесансе до данас?

Идеја о раскиду с претходном епохом - завршава се „период мрака“, долази до „повратка светла“ и новог живота; непрекидно педагошко прописивање правила - од техничких правила за добро писмо, преко моралних за доброг владара или грађанина до, коначно, правила за добро друштво; идеал јединства теорије и праксе – смисао његовог ангажмана није да просто критикује и саветује, него да његови савети буду реализовани у пракси; наглашени индивидуализам - одбојност према свему што би могло да „угрози његову аутономију и слободу“; осећање моралног аристократизма - читав свет је центриран на његово Ја, а затим се тај егоизам шири у „љубав према човечанству“; увек говори у име „човечанства, космополитизма, универзализма“; антиинтелектуализам - обезвређивање и презирање свих оних интелектуалаца који не деле његове хуманистичке моралне претпоставке; начин мишљења и излагања: мишљење је више спонтано него систематски сређено, увек под приматом страсти ( patho s-a ) над логиком ( logos -om); у његовом дискурсу oratio претеже над rati о , а пошто му говори извиру из осећања и логике срце, препуни су спонтане импровизације; у политичком смислу, хуманиста је дилетант колико и агилан у жељи да види остварење свог моралног идеала; примат индивидуе над институцијом - уверење када би грађане одликовала врлина проблем инситуција био би лако решив, штавише, биле би сувишне; због примата идеала врлине доброг грађанина проблем усавршавања институција је хронично секундаран и занемарен.

1 Место хуманистичког интелектуалца као јавне особе, почев од 19. века није универзитет него кафана, у истој мери у којој је у 18. веку то био салон.

1 Бољшевичка револуција је једина револуција као дело хуманистичких интелектуалаца.

1 Од свих људи који су икада сачињавали један сталеж, интелектуалци су имали најмање осећаја за слогу.

2 Чиме се дефинише грађанин, почев од Аристотела, преко Канта, до данас?

Употребом ума, урачунавањем интелектуалне способности за бављење јавним стварима.

2 Које су три Кантове максиме ума, које једнако важе за интелектуалца и грађанина?

Мислити самостално, бити способан да се у разговору с људима поставиш на становиште Другог, увек у говору и мишљењу бити консеквентан са самим собом.

2 Критички интелектуалац као „борац за опште добро“ кроз историју носи функцију још непризнатог грађанина.

3 Успостава важења статуса грађанина за све пунолетне особе за своју цену има одумирање хуманистичког интелектуалног типа; интелектуалци различитих струка.

 

 

 

Marvin Peri 16-17

поставио/ла Unwrap MyMail 19.02.2013. 16.40  

1 Najrečitiji primer poraza demokratije posle Prvog svetskog rata bio je trijumf totalitarnih fa šističkih pokreta u Italiji i Nemačkoj.

2 Kulturni pesimizam, antiintelektualizam i prezir prema liberalnim vrednostima koje su izražavali mnogi intelektualci i nacionalisti pre rata našao je izraz posle rata u fašističkim ideologijama.

2 Kao opšteevropski fenomen, fašizam je bio odgovor na posleratno društvo izmučeno duhovnom dezintegracijom, ekonomskim poremećajima, političkom nestabilnošću i osujećenim nacionalističkim nadama.

1 Šta su podsticali i koristili fašistički lideri?

Fašistički lideri podsticali su primitivne porive i plemensku odanost i koristili mitove i rituale kako bi mobilisali mase i manipulisali njima.

2 Posle Prvog svetskog rata, u evropskim zemljama sa slabom demokartskom tradicijom ljude su privukli fašistički demagozi koji su posedovali harizmu i obećavali direktnu akciju.

2 Nasleđe koje dve revolucije su fašisti želeli da ponište?

Francuske i Boljševičke revolucije.

1 Fašisti su se zalagali za kolektivističku ideologiju koja je bila usredsređena na specijalne potrebe nacije.

3 Šta je, po Hitleru, glavni princip nacizma?

„Jeste da se napusti liberalni koncept pojedinca i marksistički koncept čovečanstva i da se oni zamene sa Volk zajednicom, ukorenjenom u duši i tlu i ujedinjenom vezama zajedničke krvi”.

3 Za šta su fašisti optuživali liberalno društvo?

Fašisti su optuživali liberalno društvo za obezduhovljenje ljudskih bića - za njihovu transformaciju u materijalistička stvorenja, čiji je najviši ideal stvaranje novca i čije su duše bile umrtvljene za plemenite povode, herojska dela i samopožrtvovanje.

3 Kako su idealistička omladina i intelektualci gledali na fašizam?

Idealistička omladina i intelektualci radovali su se aktivizmu fašizma i njegovoj glorifikaciji herojskog; oni su ga videli kao revolt protiv osrednjosti masovnog društva i kao reafirmaciju najviših ljudskih duhovnih kvaliteta - heroizma i posvećenosti svome narodu.

 

3 Zašto su fašisti u marksizmu videli neprijatelja?

Fašisti su u marksizmu videli još jednog neprijatelja, jer je klasni sukob delio naciju. Za fašiste, marksistički poziv radnicima sveta da se ujedine značio je smrt nacionalne zajednice.

2 Nasuprot liberalizmu i marksizmu, fašizam je napadao racionalnu tradiciju prosvetiteljstva i veličao volju, rasu, osecanja i nagone.

1 Fašizam se stalno obraćao emocijama kao sredstvu za integraciju nacionalne zajednice.

2 Kakvo monolitno jedinstvo su fašisti želeli da postignu?

Fašisti su vršili pritisak radi postizanja monolitnog jedinstva - jedan lider, jedna partija, jedna ideologija i jedna nacionalna volja.

2 U vreme kriza, za ljubav ekonomske ili emotivne sigurnosti i nacionalne veličine, ljudi često žrtvuju političku slobodu.

1 Uticaj Hitlerove zlokobne, fanatične i opsesivne ličnosti bio je daleko veći po nemački pokret nego što je bio značaj Musolinijevog karaktera po italijanski fašizam.

2 Koje nemačke tradicije su doprinele demonskom radikalizmu nacizma?

Pruski militarizam, obožavanje države moći i vera u posebnu sudbinu nemačkog folka.

1 Hitler je proklamovao višu vrednost krvi, nagona i volje  i smatrao je intelekt neprijateljem duše.

2 Hitlerova misao sadržavala je mešavinu antisemitskih, socijaldarvinističkih, antidemokratskih, antimarksističkih i antimodernističkih ideja devetnaestog veka.

1 Nacizam je pokušao da osnuje novi svetski poredak zasnovan na rasnom nacionalizmu.

2 Hitler je govorio da su „sve velike kulture u prošlosti nestale su samo zato što su, u početku kreativne, rase izumrle od trovanja krvi.”

2 Šta je bilo centralno mesto u ideologiji nacionalsocijalizma?

Veličanje iracionalnih životnih snaga ilustrovano rasnom mitologijom koja je Nemce predstavljala kao rasno i kulturno superiorne, označava centralno mesto u ideologiji nacionalsocijalizma.

 

3 Kako je Hitler gledao na rase i sukobe između rasa?

Hitler je delio svet na superiorne i inferiorne rase i ukopavao ih jedne naspram drugih u borbi za opstanak. Ovako predstavljena borba za život bila je zakon prirode i istorije. Po Hitlerovom mišljenju, Nemci, potomci drevnih Arijevaca, poseduju superiorne rasne karakteristike; nacija se degeneriše i nestaje ako dozvoli svojoj krvi da bude zatrovana mešanjem s nižim rasama. Sukob između rasa je poželjan, jer on ojačava one koji su rasno superiorni i čini ih čvršćim; čini ih nemilosrdnim što je neophodan kvalitet u ovom darvinovskom svetu. Kao viša rasa, Nemci su ovlašćeni da osvajaju i potčinjavaju druge rase.

2 Po Hitleru, Nemačka mora da osvoji životni prostor šireći se na istok na račun rasno inferiornih Slovena.

1 Sve što je Hitler prezirao pripisivao je Jevrejima.

1 Hitler je govorio: „Ja postavljam Arijevca i Jevrejina jednog iznad drugog i jednog protiv drugog“.

1 Koncentrišući sve zlo na jednog neprijatelja, „konspirativnog i demonskog” Jevrejina, Hitler je pružio pravovernicima jednostavno, sveobuhvatno i emotivno zadovoljavajuće objašnjenje za svu njihovu bedu.

2 Koje sve elemente je Hitler svesno primenio i usavršio u svojoj propagandi?

Cirkuskog majstorstva, spektakla crkvenih povorki, američkog načina oglašavanja i tehniku propagande koje su saveznici efikasno koristili kako bi podstakli svoj narod u toku rata.

1 Po Hitleru, mase mogu pokrenuti samo primitivna osećanja, teror, snaga i disciplina.

1 Po Hitleru, najefikasnije sredstvo za pokretanje masa i njihovo jačanje za predstojeću borbu jesu masovni skupovi.

2 Čime je Hitler raspaljivao i hipnotisao publiku na masovnim skupovima?

Njegove pesnice koje su udarale, njegovo telo koje je podrhtavalo, burna gestikulacija, hipnotične oči, lice izobličeno od besa i besomučno osuđivanje Versajskog sporazuma, marksizma, Jevreja i Vajmarske republike raspaljivalo je i hipnotisalo publiku.

1 Na koje režime se odnosi izraz totalitarizam?

Fašistički režim u Italiji, nacionalsocijalistički režim u Nemačkoj i komunistički režim u Sovjetskom Savezu.

 

2 Zašto je totalitarizam fenomen dvadesetog, a ne nekog ranijeg veka?

Totalitarizam je fenomen dvadesetog veka, jer se takva sveobuhvatna kontrola nad pojedincem i društvom mogla postići samo u eri moderne ideologije, tehnologije i birokratije.

3 Koja su obeležja totalitarne diktature nasuprot sistemu liberalne demokratije?

Zalažući se za totalno jedinstvo, kontrolu i poslušnost, totalitarna diktatura predstavlja antitezu liberalne demokratije. Ona ukida sve suparničke političke partije, guši slobodu pojedinca, eliminiše ili reguliše privatne institucije ili upravlja njima i koristi birokratiju i tehnologiju moderne države da nametne svoju ideologiju i uspostavi svoje komande. Partijska država odlučuje u šta ljudi treba da veruju - koje vrednosti treba da cene. Nema mesta individualnom razmišljanju, privatnom moralnom prosuđivanju ili individualnoj savesti. Pojedinac ne poseduje nikakva prirodna prava koje država treba da uvažava.

1 Po Musoliniju, van dr zave „nikakve ljudske ili duhovne vrednosti ne mogu postojati, a kamoli da imaju vrednost“.

1 Totalitarne diktature uspostavile su svoju vladavinu u ime naroda- nemačkog folka i sovjetskog proleterijata.

1 Treći rajh bio je organizovan kao lider-drzava, u kojoj je Hitler, Führer, predstavljao ovaploćenje i izraz volje naroda.

3 Šta je jedan nacistički politički teoretičar rekao o Hitlerovoj vlasti?

„Vlast Führera je potpuna i sveobuhvatna…ona obuhvata sve članove nemačke zajednice…Fuhrerova vlast nije podložna nikakvoj proveri ili kontroli; ona nije ograničena nikakvim…individualnim pravima; ona je...najvažnija i nesputana.”

 

2 Kako se sve nazivao Staljin u sovjetskoj propagandi koja je stvarala kult njegove ličnosti?

„Otac, Vođa, Prijatelj i Učitelj”, „najveći genije svih vremena i naroda”.

3 Šta predstavlja ideologija prema Karlu Ditrihu Braheru?

Ideologija sačinjava jednu višu i ekskluzivniju istinu, zasnovanu na zakonu istorije ili društvenog razvoja, koja, kaže Karl Ditrih Braher, „svodi prošlost i budućnost na samo jedan istorijski princip borbe, bez obzira na to da li države, nacije, naroda, rase ili klase”.

2 Ideologija zadovoljava ljudsku žudnju za apsolutnim. Ona stvara odane vernike koji imaju osećanje da učestvuju u velikoj stvari – herojskoj borbi protiv zla - koja daje smisao njihovom životu.

2 Ko je za Sovjete bio izvor zla i uzrok svih nedaća?

Degenerisani kapitalisti, izdajnički trockisti ili saboteri i strani agenti, koji sprečavaju ostvarivanje socijalističkog društva.

1 Totalitaristički režimi likvidiraju velike segmente populacije označene kao ''neprijatelji naroda''.

1 Totalitarna diktatura nastoji da kontroliše unutrašnju ličnost: da oblikuje misli, osećanja i stavove u saglasnosti sa partijskom ideologijom, koja postaje zvanični kredo.

2 Kakvog čoveka želi da stvori totalitarna diktatura i koje su njegove karakteristike?

Ona nastoji da stvori „novog čoveka”, čoveka koji posvećuje svoje telo i dušu partiji i njenoj ideologiji, pravovernika podstaknutog misijom.

2 Gebels je rekao: „Propaganda nema nikakve veze s istinom. Služimo istini time što služimo pobedi Nemačke.”

1 U totalitarnom pogledu na svet, intelektualci i umetnici treba da budu prenosnici zvaničnih istina.

2 Kako je Staljin nazivao intelektualce?

„Inženjeri ljudskih duša”.

1 Totalitaristička diktatura namerno politizuje sve oblasti ljudskih aktivnosti, a ideologija prožima književna dela, istoriju, filozofiju, umetnost, pa čak i nauku.

1 U totalitarnoj diktaturi nema razlike između javnog i privatnog života, i svaka institucija dolazi pod vlast partijske države.

1 Kad se voljna podrška režimu ne može obezbediti indoktrinacijom, totalitarna država bez oklevanja pribegava teroru i nasilju  kako bi obezbedila poslušnost.

2 Nemački teolog Paul Gerhard Aring naveo je da  „koreni holokausta leže veoma duboko u istoriji hrišćanske crkve i njenoj teologiji.“

 

1 Nakon iskustva naci-fašizma i staljinizma, mislioci odani tradiciji prosvetiteljstva pokušali su da reafirmišu ideale razuma i slobode koje su pogazili totalitaristički pokreti.

1 Kako se zove najpoznatije delo Žilijena Bende?

‘’Izdaja intelektualaca’’.

2 Benda je oštro kritikovao intelektualce zato što pojačavaju mržnju između nacija, klasa i političkih frakcija.

2 Po Bendi, “naše doba je zaista doba intelektualne organizacije političkih mržnji.”

3 Šta Benda kaže o intelektualcima koji su izneverili svoju odgovornost?

Oni ne slede pravdu niti istinu već ističu da „čak i ako naša zemlja greši, moramo misliti da je ona u pravu”. Preziru ljude sa strane, veličaju grubost i akciju i proglašavaju nadmoćnost instinkata i volje nad razumom; ili „tvrde da je inteligencija koju treba obožavati ona koja ograničava svoje aktivnosti unutar granica nacionalnih interesa” .

1 Ortega i Gaset je smatrao da je evropska civilizacija, proizvod kreativne elite, počela da se degeneriše u varvarstvo zbog sve veće snage masa.

2 Po Ortegi i Gasetu, stanovište razuma, a ne klasne pripadnost je ono po čemu se „čovek mase” razlikuje od elite.

3 Kako Ortega i Gaset opisuje čoveka mase?

Čovek mase, rekao je Ortega i Gaset, ima banalan um i sebi ne postavlja visoka merila. On je inertan dok ga pokreće spoljašnja prinuda. Kada se suoči s problemom, on „se zadovoljava s prvom pomišlju koju nađe u glavi” i „lomi...sve što je drugačije, sve što je odlično, individualno, označeno i odabrano. Svako ko nije kao svi ostali, ko ne misli kao svi, rizikuje da bude eliminisan”.

3 Kako Ortega i Gaset opisuje “novog”, fašističkog čoveka?

Fašisti su primer tog revolta masa: “U vreme fašizma pojavljuje se po prvi put u Evropi jedan tip čoveka koji ne želi da iznosi razloge niti da bude u pravu, već jednostavno pokazuje da je rešen da nametne svoje mišljenje. To je ta nova stvar: pravo da se ne bude razuman ‘radi iracionalnog’’’.

2 Po Ortegi i Gasetu, čovek mase ne poštuje i odbacuje tradiciju razuma; on se ne upušta u racionalne dijaloge sa drugima kako bi logički branio svoje mišljenje, već veliča nasilje što je krajnji izraz varvarstva.

1 U svom poslednjem delu, Mit države, Ernst Kasirer je opisao nacizam kao trijumf mitskog načina mišljenja nad razumom.

2 Na koji način su, po Erihu Fromu, moderni zapadni ljudi pokušavali da prevaziđu svoj „teret slobode”?

Ljudi su pokušavali da prevaziđu taj „teret slobode” predajući se jednoj ličnosti ili autoritetu koji su sagledavali kao „veoma snažan”.

1 Po Fromu, moderni zapadni ljudi trampili su slobodu za sigurnost.

2 From je mislio da fašizam predstavlja stalnu pretnju zato što je moderno industrijsko društvo učinilo da se pojedinac oseća nemoćnim i beznačajnim.

3 Na koji način je From želeo da se suprotstavi izazovu fašizma?

From je želeo da se suprotstavi izazovu fašizma stvaranjem društvenih uslova koji navode pojedinca da bude slobodan, a ipak ne sam, da bude kritičan, a da pri tom ne bude ispunjen sumnjama, da bude nezavisan, a ipak da se oseća integralnim delom čovečanstva.              

1 From je želeo da reafirmiše vrednost himanističke etike.

1 U koje dve svoje čuvene knjige je Džordž Orvel izneo snažnu osudu totalitarizma?

Životinjska farma i Hiljadu devet stotina osamdeset četvrta (1984).

1 U Orvelovom romanu “1984” Partiju predvodi Veliki brat.

2 Kroz koje tri parole se otkriva partijska filozofija vlasti u Orvelovom romanu “1984”?

Partijska filozofija vlasti otkriva se kroz tri parole: RAT JE MIR; SLOBODA JE ROPSTVO; NEZNANJE JE SNAGA.

1 U totalitarnom društvu iz “1984” objektivna istina više ne postoji; istina je šta god partija odluči u nekom trenutku.

 

 

 

 

3 Kako izgleda totalitarno društvo u “1984” i na koje sve načine vlast kontroliše svoje podanike i njihovu svest?

Bilo ko, ko ima zabranjene misli označen je kao Kriminalac misli, što je zločin koji se kažnjava smrću. Agenti Policije misli svuda su prisutni, koriste sakrivene mikrofone i tele-ekrane kako bi proveravali članove Partije radi eventualnih znakova skretanja od partijskih zakona i ideologije. Na plakatama na kojima je slika Velikog Brata, ispisane su reči VELIKI BRAT TE POSMATRA. Verujući da „ о n ај koji kontroliše prošlost kontroliše i budućnost”, Ministarstvo istine menja stare novine kako bi usaglasilo prošlost s tekućom doktrinom Partije. U ovom totalitarističkom društvu budućnosti, sva ljudska prava su ukinuta, ljudi se hapse samo zbog svojih misli, a deca špijuniraju roditelje. Surovosti društva doprinose procesije okovanih ratnih zatvorenika, javna masovna pogubljenja i Dvominutni obredi mržnje, koji dovode učesnike do mahnitog besa protiv partijskih neprijatelja.

1 U totalitarnom društvu budućnosti, kako ga oslikava “1984”, neće biti lojalnosti, sem lojalnosti prema partiji i neće biti ljubavi, sem ljubavi prema Velikom bratu.

2 U “1984” jedan od članova Unutrašnje partije, opisujući njene totalitarističke ambicije, kaže: “Ako hoćeš sliku budućnosti, zamisli čizmu kako gazi ljudsko lice - zauvek.”

2 Orvelov antiutopijski roman usredsređen je na Vinstona Smita, koji radi za Ministarstvo Istine.

1 U “1984” Partija nastoji da zarobi um i transformiše ljude u robote.

2 Da li Partija ubija Vinstona Smita ili čini nešto drugo?

Partija ne ubija Smita već ga „preoblikuje”, „leči ga” tako što razbija njegovu volju i

transformiše ga u pravog vernika Velikog Brata.

1 Na kraju “1984” Vinston Smit je “odneo pobedu nad sobom - voleo je Velikog brata.”

1 Tokom devetnaestog veka, pojavila se sumnja u postojanje univerzalnih istina.

1 U prvoj polovini 20. veka, vrednosti i uverenja, bilo ona koja su nasleđena od prosvetiteljstva ili ona koje je propovedalo hrušćanstvo, više nisu pružali Evropljanima osećanje izvesnosti i sigurnosti.

1 U prvoj polovini 20. veka nepokolebljiva vera u razum bila je uzdrmana.

2 Dvadeseti vek, lišen jedinstvenog pogleda na svet, poznaje uglavnom nepovezanost, sumnju i konfuziju.

1 U 20. veku počeli smo da priznajemo da je iracionalno, kome su mislioci prosvetiteljstva pridavali malo pažnje, stalna i neizbrisiva crta ljudske prirode i društvenog života.

1 Neki mislioci u 20. veku počeli su da napadaju razum zato što je uobličio tehnološko i biološko društvo koje je gušilo ljudske strasti i kočilo individualnost.

3 Zašto su neki mislioci kritikovali modernu tehnologiju, birokratiju i industrijsko društvo?

Oni su se borili protiv političke kolektivizacije, koja je pojedinačnu egzistenciju regulisala prema potrebama korporativne države i kritikovali su modernu tehnologiju i birokratiju, tvorevine racionalnog uma, zato što su formirale društveni poredak koji je obezvređivao i depersonalizovao pojedinca, uskraćujući ljudima mogućnost nezavisnog razvoja i bogatije egzistencije. Ovi mislioci su smatrali da moderno industrijsko društvo, na svom putu ka efikasnosti i jednoobraznosti, lišava ljude njihove jedinstvenosti i svodi ljude od krvi i mesa na zupce mehaničkog sistema.

3 Koja pitanja su intelektualci postavljali u decenijama koje su uobličili svetski ratovi i totalitarizam, a koja su izražavala suštinske dileme modernog života?

U decenijama koje su uobličili svetski ratovi i totalitarizam, intelektualci su postavljali pitanja koja su dopirala do suštine dilema modernog života. Kako se civilizovan život može zaštititi od ljudske iracionalnosti, naročito kada je kanalisan u političke ideologije koje idealizuju državu, lidera, partiju ili rasu? Da li se ljudska bića plaše slobode izbora, na čemu je Veliki inkvizitor insistirao u Braći Karamazovima Dostojevskog, više voleći izvesnost ideološkog uverenja što je izgleda dokazivala popularnost fašističkih pokreta? Kako se pojedinačna ljudska ličnost može izbaviti od nemilosrdnog racionalizma koji svodi ljudsku prirodu i društvo na mehaničke sisteme i nastoji da upotrebi pojedinca kao bilo koji materijalni predmet? Da li mi kao ljudska bića imamo moralnu i duhovnu rešenost da ispravno koristimo tehnološke i naučne tvorevine moderne civilizacije, ili će nas ona proždreti? Da li vrednosti koje se dovode u vezu s

prosvetiteljstvom obezbeđuju zdravu osnovu na kojoj društvo treba da se integriše? Da li pojedinac može da pronađe smisao u onome što sada mnogi smatraju besmislenim univerzumom?            

2 Maks Veber je upozoravao na ‘’gvozdeni kavez’’ birokratije koji je pretio da od pojedinca stvori predmet i njime manipuliše u interesu tehničke efikasnosti.

1 U svom delu “Tehnološko društvo” Žak Elil je rekao: “Mašina je od sebe stvorila gospodara srca i uma”.

1 Po Elilu, moderan čovek ne traži ništa više od izvanrednog mehanizma bekstva koji mu je omogućila tehnika.

1 U svom delu “Revolucija nade” Erih From je rekao da savremeno društvo “svodi čoveka na dodatak mašini, kojom upravljaju njeni sopstveni ritam i zahtevi”.

1 Po Fromu, savremeno društvo transformiše čoveka u totalnog potrošača, čiji je jedini cilj da ima više i da koristi više.

2 Po Arnoldu Tojnbiju, Treći svetski rat neće biti rat između država ili naroda, već između ličnosti i tehnologije.

1 Po Tojnbiju, tehnologija je postala za moderno doba predmet obožavanja, i kao što Bog upozorava, ljudska bića plaćaju visoku cenu za idolopoklonstvo.

1 Ko su vodeći mislioci Frankfurtske škole?

Maks Horkhajmer, Valter Benjamin, Teodor Adorno i Herbert Markuze.

2 U “Dijalektici prosvetiteljstva”, Adorno i Horkhajmer su kritikovali prosvetiteljstvo jer je ono zastupalo instrumentalni razum koji je proglašavao sumnjivim sve ono što se nije uklapalo u merila proračunavanja i korisnosti.

3 Koje su, po Adornu i Horkhajmeru, negativne posledice prosvetiteljskog stava o instrumentalnom razumu?

Prosvetiteljstvo je zastupalo instrumentalni razum koji je nastojao da tehnički ovlada prirodom i društvom i koji je proglašavao sumnjivim sve ono što se nije uklapalo u merila proračunavanja i korisnosti. Takav stav otuđio je ljudska stvorenja od prirode, dopustio dominaciju ljudskih bića jednih nad drugima, i pretvorio pojedinca u apstrakciju, bezličnu komponentu konceptualnog sistema.

1 Napadi na materijalističku i represivnu buržoasku kulturu, naročito kako ih je formulisao Herbert Markuz, uticali su na radikalizam nove levice koji je zapljusnuo univerzitete u SAD,

Nemačkoj i Francuskoj šezdesetih godina dvadesetog veka.

3 Šta sve, po Čarlsu A. Rajhu, tehnologija i proizvodnja pretvaraju u prah?

Oni pretvaraju u prah sve što im se nađe na putu: pejzaž, prirodno okruženje, istoriju i tradiciju, domaće vaspitanje i uljudnost, privatnost i širinu života, lepotu i krhke, spororastuće društvene strukture koje nas sve povezuju.

1 Po Čarlsu A. Rajhu, naša kultura je ograničena na onu neukusno komercijalnu; sve kulturne vrednosti su na prodaju, a one koje ne uspevaju da naprave profit ne čuvaju se.

 

3 Šta su sve optuživali i mrzeli radikalni pripadnici Nove levice?

Radikali Nove levice osuđivali su buržoaske vrednosti, nemilosrdnu konkurenciju i eksploataciju, vulgarni materijalizam i potisnutu seksualnost, i izražavali su svoju mržnju prema nasilničkoj vladavini i bezličnoj birokratiji - takozvanom „sistemu” ili „estabiišmentu”.

3 Za šta su se borili radikalni pripadnici Nove levice?

Oni su se zalagali za istraživanje novih, slobodnijih i autentičnijih stilova života. Takođe su pozivali na globalno reagovanje na probleme širom sveta: prenaseljenost, opadanje kvaliteta životne sredine, siromaštvo, i nuklearno naoružanje.

1 Godine 1968. bes protiv sistema i želja da se stvori nova kultura koja oslobađa eksplodirali su u Parizu i drugim vodećim svetskim gradovima u otvorene pobune.

1 Koja su dva krucijalna momenta u savremenoj borbi za ljudska prava?

Pokret za građanska prava u Sjedinjenim Državama i feministički pokret.

1 Ko je bio vodeći predstavnik pokreta za prava Crnaca u SAD?

Martin Luter King.

2 Značajno delo u istoriji feminizma bila je knjiga Drugi pol, koju je napisala Simon de Bovoar, francuski filozof i dugogodišnji pratila Žan- Pol Sartra.

3 Kako Simon de Bovoar opisuje položaj žene u dotadašnjem društvu?

Ona opisuje ulogu žena u tradicionalnom društvu, u kome je većina žena udata; čija uloga u društvu zavisi od muškaraca i koje su vezane za svoje domove i decu; samo jedan mali broj žena (uključujući i autorku) vodio je nezavisan život. Pošto su snage društvene tradicije bile pod kontrolom muškaraca, kaže Simon de Bovoar, ženama je bilo namenjeno drugorazredno mesto u

svetu.

2 Simon de Bovoar je tvrdila da su, uprkos značajnim promenama njihovog društvenog statusa, žene i dalje sprečene da postanu autonomne jedinke i zauzmu svoja mesta ravnopravno s muškarcima.

2 Ženski pokret za oslobađanje koji se pojavio šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka tražio je više od političke i zakonske jednakosti, što je bio cilj ranijih feministkinja.

 

 

3 Za šta se bore savremene feministkinje?

Sagledavajući istoriju i kulturu iz ženske perspektive, feministkinje su dovele u pitanje i odbacile mnoge pristrasne tradicije koje su vekovima vladale u muško-ženskim odnosima. Borile su se za pravo na razvod, postavile kao značajne probleme silovanje i seksualno zlostavljanje, dovele u pitanje dvostruke standarde u seksualnom ponašanju i agitovale za pravo na abortus.

3 Koje su osobine postmoderne umetnosti?

Postmoderna umetnost, više je pluralistička od one koja joj je prethodila. Ova raznovrsnost se izražava mešanjem nekompatibilnih stilova, nanošenjem jednog na drugi koji je potpuno nepovezan sa njim, i grupisanjem očigledno potpuno različitih tema. Postmoderna umetnost takođe ugrađuje prošlu tradiciju, priznaje estetski potencijal banalnog (konzerva supe Endija Vorhola), i preuzima teme iz popularne kulture (umetnost stripa Roja Lihtenštajna   i Vorholove filmske zvezde). Rok muzika je nazvana „najreprezentativnijom od svih postmodernističkih kulturnih formi” jer artikuliše pluralitet etničkih i kulturnih identiteta, isprepletana je heterogenim modnim stilovima, dopada se mladima, a koristi nove zvučne i vizuelne tehnologije.

1 Izraz postmoderna koristi se, između ostalog, da opiše najnoviji pravac u razmišljanju: …strukturalizami posebno poststrukturalizam.

2 Istoričari ideja vide strukturalizam i poststruktiralizam kao obeležja dubokog raskida s humanističkom tradicijom koja se pojavila u vreme renesanse i dostigla svoj pun izraz u prosvetiteljstvu.

3 Koje fundamentalne premise humanističke tradicije je postmoderna odbacila?

Poverenje u razum kao sposobnost koja omogućava ljudima da shvate univerzum, vera u postojanje 'ja' i prihvatanje pojedinca kao primarnog egzistencijalnog entiteta.

1 Francuska je bila centar strukturalizma.

2 Navedite bar tri poznata mislioca strukturalizma.

Antropolog-filozof Klod Levi-Stros, istoričar Mišel Fuko, književni kritičar Rolan Bart, marksistički teoretičar Luj Altiser i psihoanalitičar Žak Lakan.

1 Strukturalizam je smatrao da struktura ljudskog uma - načini razmišljanja koji su zajednički za sva ljudska bića - leži u osnovi svih kulturnih izražavanja.

1 Strukturalizam je mnogo dugovao Ferdinandu de Sosiru, koji je bio pionir nauke o lingvistici.

2 Po Klod Levi-Strosu, duboke strukture koje se nalaze u svim društvima su krajnji izraz osnovnih misaonih procesa koji su univerzalni.

2 Po Levi-Strosu, ljudska bića su više povezana zajedničkim mentalnim karakteristikama nego što ih dele kulturna, rasna ili klasna shvatanja.

3 Pošto je strukturalizam umanjivao ulogu autonomnog pojedinca u ljudskoj kulturi i istoriji, proglašen je antihumanističkim.

2 Naglašavajući vanvremenske mentalne strukture, a ne promene i razvoj, strukturalisti su umanjivali značaj istorije i odbacivali sve teorije istorijskog progresa.

2 Poststrukturalisti, za razliku od strukturalista, nisu verovali da su mogući objektivnost ili dostizanje istine.

2 Poststrukturalisti su bili pod velikim uticajem Ničeove odbojnosti prema teorijskim sistemima za koje postoje esencijalne istine.

2 Liotar definiše postmodernizam kao „nevericu prema meta- narativu.” 

3 Šta su meta-narativi?

Odbacivanje sveobuhvatnih teorijskih sistema i glavnih planova koji tvrde da daju smisao životu i istoriji.

3 Šta sve, u tradiciji Ničea, poststrukturalisti odbacuju?

Sve velike metafizičke teorije, sve velike istorijske sinteze, svu transcendentnu moralnost i sve ideologije koje nastoje da obezbede legitimnost postojećim gledištima, sudovima ili autoritetu.

3 Šta sve za poststrukturaliste ne postoji, odnosno jedino postoji?

Ne postoje nikakve univerzalne norme, nikakvo jedinstvo gledišta, nema totalizujućih sistema, nema intelektualnih centralnih tačaka, nema stalnosti, postoji samo heterogenost, razlaganje,

diskontinuitet, fragmentacija, neodlučnost i promena.

3 Poststrukturalizam se usko identifikuje s dekonstrukcijom, tehnikom čitanja književnih i filozofskih dela koju je razvio Derida.

2 Po postmodernistima, priznavanje da živimo u univerzumu bez centra nas primorava da priznamo legitimnost pluraliteta perspektiva.

2 Prema mišljenju postmoderne, tvrdnje o istinitosti predstavljaju masku za vladavine i sredstvo prinude.

3 Koje saznanje, po postmodernistima, nudi ljudskim bićima radikalno nove mogućnosti i umanjuje opasnost od totalitarizma i političkog fanatizma?

Svest o tome da ni jedan pogled na stvari ne počiva na čvrstim temeljima, da je traganje za smislom ili istinom neplodno, i da nam ni jedan kriterijum ne dopušta da kažemo da je neko tumačenje superiorno u odnosu na neko drugo, tvrde oni, nudi ljudskim bićima radikalno nove mogućnosti. Saznanje da živimo u beskonačnom svetu koji odbija monističke, konačne i utvrđene poglede na svet, može nas navesti da se kreativno koncentrišemo na savremeno iskustvo. Ono takođe može da nas natera i da više cenimo i više tolerišemo nekonvencionalne i improvizatorske pristupe životu. Kada se to dogodi, opasnost od totalitarizma i političkog fanatizma može da popusti, jer se oni oslanjaju na posebno viđenje istine.              

3 Navedi osobine “postmodernog pojedinca” prema Polin Mari Rozenau?

“Postmoderni pojedinac opušten je i fleksibilan, orijentisan ka osećanju i emocijama, interiorizaciji, i zastupa stav ‘budi ono što si’. On(a) je aktivno ljudsko biće koje konstituiše sopstvenu realnost, sprovodi sopstveno traganje za smislom, ali ne postavlja nikakve tvrdnje o istinitosti rezultata. Traga za maštovitošću, humorom, kulturom želje i njenim neposrednim zadovoljenjem. Pošto više vole ono što je prolazno od onoga što je trajno on ili ona su zadovoljni stavom ‘živi i pusti druge da žive’ (u sadašnjosti). Osećajući se lagodnije sa onim što je spontano nego sa onim što je isplanirano, postmoderni pojedinac takođe je opčinjen tradicijom, antičkim...egzotičnim, svetim, neobičnim, i ulogom lokalnog a ne opšteg ili univerzalnog. Postmoderni pojedinci takođe su zainteresovani za sopstvene živote, svoje posebno lično zadovoljenje i sopstvenu promociju. Manje su zainteresovani za stare oblike lojalnosti i moderne vidove pripadnosti kao što su brak, porodica, crkva i nacija, više su orijentisani prema sopstvenim potrebama. ...Postmodernog pojedinca karakteriše odsustvo snažnog pojedinačnog identiteta...on je plutajući pojedinac koji nema nikakvih jasnih referentnih tačaka ili parametara...Postmoderni pojedinac je obazriv prema opštim pravilima, jasnim normama, hegemonskim sistemima misli. Postmoderni pojedinac traži okončanje izvesnosti, promišljenog argumenta, moderne racionalnosti, objektivne moderne nauke,...i umetnosti podložne proceni na osnovu standardnih kriterij uma.”                

 

 

 

 

3 Koja kritička pitanja mislioci odani tradicionalnim idealima Zapada upućuju poststrukturalizmu?

Mislioci odani tradicionalnim idealima Zapada kritikuju poststrukturalističko odbacivanje vrednosti, poricanje objektivnosti i odbacivanje ideje prosvetiteljstva o racionalnom poboljšanju društva. Oni optužuju dekonstrukciju kao podmukao napad na velika dela književnosti Zapada. Zar ne postoje merila po kojima možemo proceniti estetske zasluge ili nedostatak zasluga neke pesme ili romana? Zar autori imaju tako malo kontrole nad svojim rečima da su sva navedena značenja sumnjiva? Zar je jezik toliko neuhvatljiv da sve tekstove moramo da prihvatamo kao u osnovi nerazumljive - kao nerešive zagonetke - pa se čitanje nekog teksta mora izjednačiti sa zaglavljivanjem u vratima koja se okreću ukrug? Ovi kritičari kažu da poststrukturalistička radikalna kritika samodovoljnosti razuma potkopava temelje vladavine demokratije, koja počiva na racionalnom diskursu. Isto tako promoviše opasan nihilizam, u kome je sve dopušteno. Zar ne postoji slobodna volja koja nam dopušta da se uzdignemo iznad nagona, zar nema autonomnog subjekta koji je odgovoran za svoje ponašanje? Zar ne postoje moralne norme po kojima možemo da osudimo genocid, kanibalizam, ubijanje dece, mučenje, ropstvo, verske ili rasne progone, silovanja, rodoskvrnuće, zloupotrebu dece, zloupotrebu droga ili vožnju u pijanom stanju? Zar ne postoje kriterijumi po kojima možemo nešto da označimo kao poboljšanje - kao progres?                                                  

2 U šta se degeneriše ljudsko biće bez Boga, prema religijskim misliocima koji kritikuju moderno doba?

Bez Boga, biće se degeneriše u sebično takmičenje, dominaciju, eksploataciju i neobuzdani hedonizam.    

2 Po mišljenju postmodernista, nauka nema nikakvo veće pravo na raspolaganje istinom od religije, mita ili vračanja.

2 Po mišljenju postmodernista, u svetu koji je obeležen kulturnom raznolikošću nema tačnih odgovora, nema pravila koja se mogu primeniti svuda i na svakoga.

2 Postmodernisti tvrde da je zapadna tradicija prepuna predrasuda u pogledu pola, klase ili rase.

2 Po postmodernistima, hvaljeni ideali Zapada su plašt licemerja kojim se nameravaju prikriti moć i privilegije i prednosti bele evropske muške elite.

 

 

2 Na koje istorijske zloupotrebe modernog Zapada ukazuju postmodernisti i drugi kritičari zapadne civilizacije?

Ropstvo, imperijalizam, rasizam, etnocentrizam, seksizam, eksploataciju klasa i uništavanje prirode.                    

3 Koja dostignuća modernog Zapada ističu branioci nasleđa prosvetiteljstva?

“Tradicije razuma, koja omogućava naučno shvatanje svemira, korišćenje prirode za dobrobit ljudi i identifikaciju i reformisanje iracionalnih i protivzakonitih institucija i uverenja; Tradicije političkih sloboda, što je temelj demokratskih institucija; Tradicije subjektivne slobode, što potvrđuje sposobnost pojedinca za etičku autonomnost; Tradicije humanizma, koja na pojedince gleda kao na kreativne podanike koji imaju i pravo i sposobnost da ostvare svoj potpun ljudski potencijal; Tradicije jednakosti, koja zahteva da pred zakonom svi imaju jednaka prava; Tradicije ljudskog dostojanstva, koja potvrđuje nenarušiv integritet i vrednost ljudske ličnosti i pogonska je snaga iza koje je sada globalna borba za ljudska prava; Tradicije društvene pravde, koja insistira na tome da zajednica ima moralnu obavezu da pomogne siromašnima i unesrećenima.”

1 Po Žaku Elilu, Zapad je otkrio ono što niko drugi nije otkrio: “slobodu i pojedinca... Ne vidim nijedan drugi zadovoljavajući model koji bi mogao da zameni ono što je Zapad stvorio.”

1 Sociolog Orlando Paterson smatra da je 'najveći ideal' civilizacije Zapada sloboda , bila istorijski skoro nepoznata u nezapadnom svetu.

 

 

Marvin Peri 7-15b

поставио/ла Unwrap MyMail 19.02.2013. 16.39

1 Ključne komponente modernog nacionalizma pojavile su se tokom Francuske revolucije .                                                                                                                                                        

3 Kojim idejama je Francuska revolucija odlučujuće uticala na oblikovanje modernog nacionalizma (detaljnije)?                                                                                                                            

Da ljudi poseduju neograni č en suverenitet i da su ujedinjeni u naciji.

1 Francuska revolucija donosi ideju da je nacionalna država iznad kralja, crkve, imanja, sindikata ili provincije.                                                                                                                                                                

1 Koje reči su bile ispisane po javnim mestima u vreme odbrane Francuske Republike od strane intervencije?                                                                                                                                                                

„ Gra đ anin je ro đ en , ž ivi i umire , za otad ž binu ”.                            

3 Šta je jedan mladi vojnik pisao majci u vreme odbrane Francuske Republike od strane intervencije?

„ Kada la patrie zove na odbranu ", „ moramo pohitati ka njoj ... Na š ž ivot , na š a dobra i na š e sposobnosti ne pripadaju nama . Sve pripada naciji , la patrie .”            

1 Pod jakobincima, kako biti od koristi otadžbini postalo je jedina religija.                                                          

3 Koju ideju, i kojim rečima, je zastupao (Luj-Antoan de) Sen-Žist?                                                          

Rusoovskim jezikom, Luj-Antoan de Sen-Žist (Louis Antoine de Saint-Just), vatreni robespjerovac zastupao je žrtvovanje pojedinačne slobode potrebama nacije. „Nije potrebno kazniti samo izdajnike, već i one koji su indiferentni; mora se kazniti svako ko je pasivan u Republici i ne radi ništa za nju. Jer, pošto je francuski narod manifestovao svoju volju, sve što joj se suprotstavlja izvan je suvereniteta; sve što je izvan suvereniteta jeste neprijatelj.”

1 Pored Francuske revolucije, romantizam je takođe probudio nacionalistička osećanja.                                                                                                                                                                                                                                             

1 Ko je zamislio je ideju Volksgeista (duše naroda)?                                                                                                      

Johan Gotfrid Herder.

2 Kako je Herder gledao na narode?                                                                                                                                      

Za Herdera, svaki narod je jedinstven i stvaralački; svaki izražava svoj duh kroz jezik, književnost, spomenike i narodnu tradiciju.

 

3 Zašto su romantičari su bili najraniji apostoli nemačkog nacionalizma (detaljnije

objasniti)?

Romantičari su bili najraniji apostoli nemačkog nacionalizma. Oni su povratili u svest sećanja na nemačku prošlost i naglašavali posebne kvalitete nemačkog naroda i posebnu sudbinu nemačke nacije. Romantičari su izrazili žarko veličanje rodnog kraja i starih narodnih pesama i legendi, slavili srednjovekovnu Nemačku, i cenili naslednu monarhiju i aristokratiju kao vitalne veze s prošlošću nacije. Oni su postojanje svakog pojedinca videli kao neraskidivo povezano s precima, narodom i otadžbinom i našli samoostvarenje kome su stremili spajanjem sopstvenog ega s nacionalnom dušom. Za romantičare, nacionalna zajednica bila je vitalna snaga koja je pojedincu davala i identitet i cilj u životu.                 

1 Napoleonovi ratovi rasplamsavali su nacionalistička osećanja u nemačkim državama početkom 19. veka.                                                                                                                                                                                         

3 Zašto je većina nemačkih romantičara izražavala neprijateljski stav prema liberalnim i prosvetiteljskim idealima Francuske revolucije (detaljnije objasniti)?                                                                       

Većina nemačkih romantičara izražavala je neprijateljski stav prema liberalnim idealima Francuske revolucije. Osuđivali su reforme Revolucije zato što su pokušale da rekonstruišu društvo odvajanjem pojedinaca od njihove nacionalne prošlosti, tretirajući ih kao izolovane apstrakcije. Smatrali su da nemački narodni duh ne treba da bude zagađen stranim, francuskim idealima. Za prosvetitelje, država je bila ljudska institucija, racionalni sporazum između pojedinaca, koji štiti ljudska prava. Nemačkim romantičarima, takva država bila je veštačka i beživotna tvorevina.                   

2 Šta je za nemačke romantičare bila (prava nemačka) država, i njena glavna svrha?                                      

Prava nemačka država bila je nešto sveto, izraz božanskog duha nemačkog naroda; ona se ne može proizvesti po narudžbi intelekta. Svrha države nije bila ni zaštita prirodnih prava ni promovisanje ekonomskog blagostanja; bolje reći, država je živi organizam koji povezuje svaku ličnost sa svetom prošlošću i miri i objedinjuje heterogene volje, nadahnjujući ih dubokim osećanjem zajednice.                   

1 Po R.Dž. Holingdejlu, romantička predstava o državi bila je formula za t otalitarizam .                                                                                                                                                                   

 

 

3 Koje su ideje liberalnih nacionalista s početka 19. veka (detaljnije objasniti)?                                               

Početkom devetnaestog veka, liberali su bili glavne vođe i pristalice nacionalističkih pokreta. Smatrali su borbu za nacionalna prava - oslobađanje naroda od strane vladavine - produžetkom borbe za prava pojedinca. Ne može biti slobode, govorili su liberalni nacionalisti, ako narod nije slobodan da vlada sam u svojoj zemlji. Liberali nacionalisti su pozivali na spajanje Nemačke i Italije, ponovno rađanje Poljske, oslobađanje Grčke od turske vladavine i davanje autonomije Mađarima u austrijskoj imperiji. Zamišljali su Evropu nezavisnih država zasnovanih na nacionalnosti i narodnom suverenitetu. Oslobođene od strane dominacije i tiranskih vladara, ove novonastale države štitile bi prava pojedinca i borile se za stvaranje bratstva nacija u Evropi. Primer liberalnacionalističkog stanovišta pružao je Đuzepe Macini (Giuseppe Mazzini) (1805-1872), koji je posvetio svoj život stvaranju ujedinjene i republikanske Italije - cilj koji je sledio s izuzetnim moralnim intenzitetom i odlučnošću. Macini je bio i romantik i liberal. Kao liberal, borio se za republikansku i ustavnu vladu i smatrao je da bi nacionalno jedinstvo unapredilo slobodu pojedinca. Kao romantičar, tragao je za istinom preko uzvišenog osećanja i intuicije i verovao da bi jedna probuđena Italija povela ka regeneraciji čovečanstva. Macini je verovao da bi, baš kao što je Rim obezbedio zakon i jedinstvo u drevnom svetu, a rimski papa vodio latinsko hrišćanstvo tokom srednjeg veka, treći Rim, novoujedinjena Italija, uvela novo doba slobodnih nacija, ličnih sloboda i jednakosti. Ovaj period bi predstavljao veliki progres za čovečanstvo; mir, prosperitet i univerzalna sreća zamenili bi sukobe, materijalizam i lične interese. Odan verskom misticizmu, Macini je video svet sastavljen od nezavisnih država zasnovanih na naciji, republikanizmu i demokratiji, kao ispunjenje božjeg plana. “Mlada Italija”, društvo koje je osnovao Macini, sastojala se od od posvećenih italijanskih revolucionara, od kojih su mnogi bili studenti. “Mlada Italija” je trebalo da služi kao instrument za buđenje Italije i transformaciju Evrope u bratstvo slobodnih naroda.                                                                                                                

 

 

 

 

 

 

 

 

3 U čemu je bitna suprotstavljenost između liberalizma i nacionalizma (detaljnije objasniti)?                           

U prvoj polovini devetnaestog veka, mali broj intelektualaca uviđao je opasnosti koje je donosio nacionalizam i shvatao fundamentalni sukob između liberalizma i nacionalizma. Za liberale,

ideja o univerzalnim prirodnim pravima prevazilazila je sve nacionalne granice. Nasleđujući kosmopolitizam od prosvetiteljstva, liberalizam je isticao ono što je svim ljudima bilo zajedničko, tražeći da svi pojedinci budu ravnopravno tretirani pred zakonom, i propovedajući toleranciju. Mnogi nacionalisti, ispoljavajući partikularistički stav vodeće grupe i plemena, smatrali su da je nacija suština postojanja i da ona stoji ispred i iznad svega. Oni su, stoga, često podređivali pojedinačnu slobodu nacionalnoj veličini; smatrali su da njihova nacija sačinjava najviše dobro, i označavali druge nacionalnosti kao rđave. I dok su liberali pokušavali da zaštite prava svih koji žive unutar jedne države, nacionalisti su često ignorisali ili gazili prava pojedinca i nacionalnih manjina. Dok je liberalizam izrastao iz racionalne tradicije Zapada, nacionalizam je poticao iz emotivne privrženosti drevnim običajima i vezama, koja je često prizivala mitsku i romantičnu prošlost i izobličavala istoriju. Pošto je ispunjavao elementarnu žudnju za zajednicom i bliskošću, nacionalizam je ispoljavao snažan uticaj na ljudska osećanja, često nagoneći ljude na politički ekstremizam.     U toku revolucija 1848. u Centralnoj Evropi, opasnosti od nacionalizma postale su očite.                                    

2 Revolucije iz 1848. pokazale su da je za mnoge Evropljane nacionalna snaga bila važnija od lične slobode.                                                        

3 Kako je Džon Stjuart Mil ukazivao na opasnost od nacionalizma?                                                                         

To što je izgledalo da je nacionalizam prevladao nad liberalizmom predstavljalo je opasno predskazanje budućnosti. Obeshrabren ovim nacionalističkim antagonizmima, Džon Stjuart Mil se jadao da „osećanje nacionalnosti ima prevagu nad ljubavlju prema slobodi, tako da su ljudi voljni da podstiču svoje vladare da uguše slobodu i nezavisnost svakog naroda koji nije njihove rase i ne govori njihovim jezikom”.                       

3 Detaljnije navedite negativne posledice nacionalizma s kraja 19. veka                                                                               

Pred kraj devetnaestog veka, iracionalne i mitske osobine nacionalizma će se pojačati. Stavljajući naglasak na jedinstvene kvalitete i istoriju određenog naroda, nacionalizam će promovisati netrpeljivost među nacijama. Rasplamsavajući duboku ljubav prema prošlosti, uključujući i čežnju za starim granicama, slavom i moći, nacionalizam će povesti ekspanzionističke ratove. Podižući emocije do groznice, nacionalizam će uzdrmati racionalno razmišljanje, odvući razum u svet fantazije i mitova i uvesti ekstremizam u politiku.                                                                                                                                                 

1 Na kraju 19. veka ljubav prema naciji će postati najvažnija strast koja preti da ugasi liberalne ideale razuma, slobodu i jednakost.                                                                         

3 Kako su pojedini intelektualci krajem 19. i početkom 20. veka kritikovali modernu liberalnu civilizaciju (detaljnije objasniti)?                                                                                                                                         

Napadi Ničea, Sorela i drugih kritičara kulture na modernu liberalnu civilizaciju odražavali su

narastajuće nezadovoljstvo među intelektualcima, umetnicima i omladinom na kraju veka. Ovi kritičari su odbacivali ono što su smatrali plitkim intelektualizmom - hladan i sračunat razum koji guši strasti - u korist vitalne životne snage koja budi duh. Gadeći se neplemenitog, materijalističkog buržoaskog društva koje je drobilo dušu i kvarilo kulturu, prezirući parlamentarnu vladu i političke partije koje su uzdizale mediokritete do položaja na vlasti, oni su žudeli za herojskim životom, plemenitošću, opasnostima i idealizmom. Taj radikalni napad na vrednosti moderne liberalne civilizacije našao je svoj najopasniji izraz u navali nacionalističkog i rasističkog razmišljanja.                                                                                                                  

2 Ekstremni nacionalisti želeli su da spasu pojedinca od duhovne praznine modernog društva time što bi ga uključili u revitalizovanu i ujedinjenu nacionalnu zajednicu.

2 Koju „svetu misiju“ su ekstremni nacionalisti mislili da imaju?                                                             

Da ponovo zadobiju zemlje koje su posedovali u srednjem veku, da se prisajedine svojim srodnicima u drugim zemljama, ili da vladaju ljudima koje smatraju inferiornim.

1 Za ekstremne nacionaliste nacionalna država postala je predmet verske odanosti.                                                      

3 Zašto, po Fridrihu Paulsenu, nacionalizam razara moral i logičku svest?                                                            

Godine 1902, Fridrih Paulsen (Friedrich Paulsen), nemački filozof, upozorio je na opasnost kojom nacionalizam preti razumu i moralu: „Veoma osetljiv nacionalizam postao je vrlo ozbiljna opasnost za sve ljude u Evropi; zbog njega, oni su u opasnosti da izgube osećanje za ljudske vrednosti. Nacionalizam, doveden do krajnosti, baš kao i sektašenje, razara moral pa čak i logičku svest. Pravedno i nepravedno, dobro i loše, istinito i lažno, gube svoje značenje; ono što osuđuju kao sramno i neljudsko kada to drugi čine, nacionalisti zdušno preporučuju da njihov sopstveni narod učini nekoj stranoj državi.“                                                                        

 

2 Koje društvene klase su smatrale nacionalizam podesnim sredstvom za borbu protiv demokratije i socijalizma?                                                                                                                         

Aristokrate, zemljoposednici, generali i sveštenstvo.                                        

2 Među kojim društvenim klasama je radikalizovana desnica tražila masovne pristalice?                             

Boreći se za narodne nacionalističke mitove i snove i citirajući socijaldarvinističke i rasističke doktrine, novoradikalizovana desnica se nadala da će upreći nagonsku snagu masa, naročito seljaka i niže srednje klase - dućandžija, državnih službenika, činovnika - za svoje konzervativne

ciljeve. Seljaci koji su liberalizam i marksizam smatrali pretnjom tradicionalnim vrednostima, i niža buržoazija, koja se plašila proletarijata, prihvatali su retoriku ultranacionalista, kojom su napadani demokratija i marksizam kao prepreke nacionalnom jedinstvu i Jevreji kao stranci koji dovode naciju u opasnost. Nacionalizam je bio predstavljen kao pobeda idealizma nad materijalizmom, podređivanje klasnih i ličnih interesa opštem dobru i naciji.                                                                                                                                                                                    

3 Kakav pritisak su nemački nacionalisti krajem 19. veka vršili na svoju vladu?                                                  

Kako se devetnaesti vek približavao svom kraju, nemački nacionalizam je postajao sve ekstremniji. Verujući da Nemačka mora ili da raste ili da umre, nacionalisti su vršili pritisak na vladu da izgradi moćnu mornaricu, da stiče kolonije, da dobije što veći deo svetskog tržišta i proširi nemačke interese i uticaj u Evropi. Ponekad su ovi ciljevi bili iskazani jezikom sorijaldarvinizma - da su nacije angažovane u stalnoj borbi za opstanak i dominaciju.                                                                                                                                                                 

1 Posebno zlokoban izraz nemačkog nacionalizma bila je narodna misao.           

 

 

 

 

 

 

 

 

3 Detaljnije navedite osnovne ideje nemačkih narodnih mislilaca                                                          

Nemački narodni mislioci pokušavali su da povezu nemački narod pomoću duboke ljubavi prema svom jeziku, običajima i otadžbini. Ovi mislioci su osećali da Nemce animira jedan viši duh od onoga koji se može naći kod drugih naroda. Za narodne mislioce, prosvetiteljstvo i parlamentarna demokratija bile su strane ideje koje su kvarile čist nemački duh. S fanatičnom odanošću, narodni mislioci prigrlili su sve ono što je nemačko - srednjovekovnu prošlost, nemački pejzaž, jednostavnog seljaka, selo - i odbacivali liberalno-humanističku tradiciju Zapada kao stranu nemačkoj prirodi. Narodna misao privukla je Nemce koji su se plašili svih složenosti modernog doba - industrijalizacije, urbanizacije, materijalizma, partijske politike i klasnih

sukoba. Plašili su se bezličnog i preterano racionalizovanog kapitalističkog sistema koji razara drevne društvene forme i tradicionalne vrline, i koji je izgledao nezainteresovan za njihove pojedinačne potrebe i zajedničke tradicije i otuđivao ljude od njih samih i jedne od drugih.                                                                                                                                                                 

1 Narodni mislioci su čeznuli da povrate duh zajednice koji su pripisivali predindustrijskom dobu.                                                                                                                                                                         

3 Koje društvene klase je privlačila narodna misao i pokret, i zašto?                                                      

Narodni pokret je imao slabu podršku u radničkoj klasi, koja je uglavnom bila zainteresovana za poboljšanje životnog standarda. On je uglavnom privlačio zemljoradnike i seosko stanovništvo, koje je na industrijski grad gledalo kao na pretnju prirodnim vrednostima i katalizator stranih ideja; zanatlije i sitne trgovce koje je veliki biznis ugrožavao; i učene ljude, pisce, učitelje i studente, koji su u nacionalizmu narodnog pokreta videli stvar vrednu njihovog idealizma. Škole su bile vodeći posrednici za rasejavanje narodnih ideja.                                                                                                                                                                                            

1 Narodni mislioci s čežnjom su gledali na srednji vek, koji su smatrali periodom društvene i duhovne harmonije i odanosti nacionalnim tradicijama.                         

3 Zašto su se narodni mislioci suprotstavljali zapadnom racionalizmu i liberalizmu?                      

Narodni mislioci su smatrali da nemački narod i kultura imaju posebnu sudbinu i jedinstvenu misiju. Oni su suprotstavili nemačku dušu intelektu Zapada, a osećanje, intuiciju i duh postavili su nasuprot jednom sivom racionalizmu koji sve analizira. Optuživali su liberalizam da neguje vulgarni materijalizam, anarhični individualizam i racionalno-naučni pogled koji guši dušu, što sve odvaja ljude od pravog duha, posebnog karaktera, nemačke nacije.

2 Narodni mislioci krajem 19. veka uobličili su jedan radikalno nacionalistički, rasistički, iracionalan i antiliberalan pogled na svet i društvo.                                  

3 Detaljnije navedite Vagnerov pogled na tadašnje društvo i Nemačku.                                                                               

Rihard Vagner (Richard Wagner (1813-1883), veliki kompozitor, izrazio je narodne ideale u svojoj muzici i spisima. Veličao je prethrišćansku nemačku prošlost i pozivao na duhovno iskupljenje nemačkog društva kroz umetnost koja potiče iz bogatog tla nemačke tradicije, naročito herojskih legendi i mitova.                        Vagner je privukao vatrene sledbenike, koji su poštovali učitelja kao umetničkog genija i proroka germanizma. Vagnerovci su doprineli popularizaciji narodnih ideja i bili aktivni članovi nekoliko narodnih i rasističkih društava, uključujući i Pangermansku asocijaciju koja je propagirala prirodnu superiornost nemačkog Volka.                                                                                                                                                                 

1 Po Vagneru, modernom društvu je nedostajala duša.                                                                                                                                                                                                

2 Po Vagneru, kulturni preporod nadahnut zajedničkim nasleđem nemačkog Volka prevazišao bi osrednjost, materijalizam, malograđanštinu i atomizaciju modernog života.                                                                                                                                                                                                

1 Nacisti su puštali Vagnerovu muziku kako bi naelektrisali atmosferu za svoju propagandu.                                                                                                                                                                                         

1 Možda je najvažniji naučni napredak u 19. veku bila teorija evolucije koju je formulisao Čarls Darvin.                                                                                                                                                                                                         

2 Izložite biblijsku priču o stvaranju živog sveta                                                                                                                                    

U osamnaestom veku, skoro svi su se pridržavali biblijske priče o stvaranju koja se nalazi u Knjizi postanja: Bog je odjednom stvorio svemir i razne vrste životinjskog i biljnog sveta; on je dao svakoj reci i planini i svakoj vrsti životinjskog i biljnog sveta dovršen i stalan oblik koji se razlikovao od svake druge vrste. Bog je pticama stvorio krila kako bi mogle da lete, ribama oči kako bi videle ispod vode, a ljudskim bićima dao je noge kako bi mogla da hodaju. Sve to, verovalo se, dogodilo se pre nekih pet hiljada godina.                                                                                                                                                                                                          

 

 

 

3 Koje dokaze je izneo Erazmus Darvin, deda Čarlsa Darvina?    

Da je Zemlja postojala milionima godina pre pojave ljudi i da su ž ivotinje pretrpele modifikacije koje su kasnije prenele na svoje potomstvo.

2 Šta je sve zaključio Čarls Darvin na osnovu ispitivanja uzorka biljnog i životinjskog sveta?       

Zaključio je da su mnoge životinjske vrste iščezle, da su se nove vrste pojavile i da je postojala veza između izumrlih i živih vrsta.                              

2 Koja su dva najpoznatija dela Čarlsa Darvina?                                                                                                                

Poreklo vrsta (1859) i Poreklo čoveka (1871).

2 Darvin je prihvatio maltuzijansku ideju da se populacija reprodukuje brže od zaliha hrane, što dovodi do borbe za opstanak             .                                                              

1 Darvin je zastupao princip prirodne selekcije, koji određuje koji članovi neke vrste imaju bolje šanse za opstanak.                                                                                                                                                     

1 Darvin je rekao: „Sa svim svojim uzvišenim moćima - čovek još uvek nosi u svom telesnom sklopu neizbrisivi pečat svog niskog porekla“.                                              

1 Pod uticajem Darvina, pozivanje na bo ž ju promisao i svrhu postalo je izlišno i predstavljalo je prepreku naučnom razumevanju prirode.                                                   

1 Nasuprot hrišćanstvu, Darvin je lišio ljude privilegije da su bo ž ja naro č ita stvorenja .

2 Socijaldarvinisti su koristili izraze ''borba za opstanak'' i ''opstanak najsopsobnijih'' kako bi poduprli ekonomski individualizam i politički konzervativizam.                                                                                                                                                                                                                                             

3 Kako su socijaldarvinisti gledali na društvene reforme i uspešne poslovne ljude?                                       

Tvrdili su da društvene reforme koje uvodi vlada narušavaju takmičarski poredak o kome je odlučila priroda; time što favorizuju najmanje sposobne, te loše zamišljene reforme slabe naciju. Uspešni poslovni ljudi, govorili su oni, pokazali su svoju sposobnost da uspeju u takmičarskom svetu biznisa. Njihov uspeh slagao se s prirodnim zakonima i prema tome bio je od koristi po društvo; oni koji su izgubili u socioekonomskoj borbi pokazali su svoju nesposobnost.                                                                       

1 Koja dva poznata američka biznismena su imala socijaldarvinistička gledišta?                                                               

Endrju Karnegi i Džon D. Rokfeler.

2 Šta u svom „Jevanđelju bogatstva“ pozdravlja Endrju Karnegi, i do čega dovodi takvo stanje stvari?

“Prihvatamo i pozdravljamo...koncentraciju posla, industrijskog i trgovačkog, u rukama nekolicine i zakon konkurencije...kao nešto što je, ne samo od koristi, već bitno za budući napredak vrste...Počinjemo, znači, sa stanjem stvari u kojima se promovišu najbolji interesi vrste, ali koje neizbežno donosi bogatstvo malom broju ljudi.”                                                                                                                                 

2 Za Džona Rokfelera rast velikog biznisa je jednostavno opstanak najsposobnijih i jednostavno ispunjenje zakona prirode i zakona Boga.                                                                                                                                  

2 Šta je sve, sem konzervativnog ekonomskog liberalizma, podržavala primena Darvinovih bioloških koncepata na društveni svet?                                               

Imperijalizam , rasizam , nacionalizam i militarizam.                                                                                                           

2 Koje opasne elemente su socijaldarvinisti ubrizgali u nacionalizam?                                                 

Uverenje da je čovečanstvo podeljeno na superiorne i inferiorne rase i da ideja o nacionalnim i rasnim sukobima rađa progres.                                                                                                                                                                              

1 Darvinovska biologija bila je upotrebljena kako bi se nametnulo uverenje u anglosaksonsku i nemačku tevtonsku rasnu superiornost.                                    

2 Pangermansko društvo je tvrdilo da postoje rase koje vode i rase koje ih slede, i da istorija nije ništa drugo do istorija borbe među vodećim rasama.

 

 

 

 

 

3 Detaljnije izložite rasističke elemente kod narodnih (volkisch) mislilaca.                                        

Mislioce narodnog (volkisch) pokreta naročito su privlačile rasističke doktrine. Rasistički mislioci su smatrali da je rasa ključ istorije, i da se rase razlikuju jedna od druge ne samo na osnovu fizioloških crta, već i po moralnim, estetskim i intelektualnim kvalitetima. Po njihovom mišljenju, rasa zadržava svoju životnu snagu i dostiže veličinu kada očuva svoju čistotu; sklapanje braka između pripadnika različitih rasa predstavlja kontaminaciju, a rezultat je genetsko, kulturno i vojno slabljenje. Za razliku od liberala, koji su smatrali da je svako ko prihvati nemački zakon pripadnik nemačkog naroda, narodni mislioci su tvrdili da nečija nacionalnost predstavlja funkciju njegove „rasne duše“ ili „krvi“. Na osnovu ovog novog poimanja nacionalnosti, rasisti su tvrdili da Jevreji, ma koliko da su vekova njihovi preci boravili u Nemačkoj, nikada ne mogu da misle ili osećaju kao Nemci i da ih treba lišiti prava građanstva.                               

1 Nemački rasisti su tvrdili da su Nemci potomci drevnih Arijevaca.                                                                                                                                                                        

1 Ko je bio ključna ličnost u oblikovanju rasističkog mišljenja?                 

Artur de Gobino .

3 Izložite Gobinoovu podelu rasa                                                                                                                                            

U svojoj knjizi Esej o nejednakosti ljudskih rasa (1853-55), Gobino, koga često nazivaju „ocem rasizma“, smatrao je da na svetu postoje tri osnovne rase, svaka sa svojim karakterističnim obeležjima: žuta, crna i bela. Rase je organizovao po hijerarhiji sposobnosti i vrednosti, gde je bela rasa bila na vrhu. Žuta rasa, kako je rekao, zainteresovana je za materijalni prosperitet i ističe se u trgovini, ali poseduje malu fizičku energiju, sklona je apatiji i nedostaje joj teorijska imaginacija. Crna rasa ima dobro razvijena čula, naročito ukusa i mirisa, ali slab intelekt. Bela rasa je obdarena izrazitom inteligencijom. Belci poseduju plemenite vrline - čast, duhovnost, ljubav prema slobodi - što uglavnom nedostaje ostalim rasama. Oni takođe imaju i monopol na lepotu i snagu.                                                                                                                          

1 Po Gobinou, rasni faktori objašnjavaju uspon i pad civilizacija.                                                                                                                                                                                                                                                                              

1 Po Gobinou, bela rasa, naročito Arijevci, stvorila je visoku civilizaciju, ali je mešanje rasa dovodilo do pada te civilizacije.          

1 Ko je još, pored Gobinoa, odlučujuće uticao na jačanje nemačkog rasizma i antisemitizma?                   

Hjuston Stjuart Čemberlen.

2 Šta je cilj Jevrejina po Hjustonu Stjuartu Čemberlenu?                                                                                             

Prema Čemberlenu, „cilj Jevrejina jeste da stavi svoju nogu na vrat svim nacijama sveta i bude gospodar i vlasnik čitave zemlje“.                            

2 Po Čemberlenu, Jevreji su kao posrednici duhovno praznog kapitalizma i razornog liberalizma, potkopavaju nemačko društvo, materijalisti, kukavice i neiskreni, prava suprotnost od onoga što su idealistički, herojski i verni Nemci.                                                

2 Po Adolfu Štekeru, lideru  Hrišćanske socijalističke radničke partije, jevrejstvo je kap strane krvi u telu nemačkog naroda.                                                                                                                                               

                                                

2 Antisemitizam u Evropi poticao je iz iracionalnog straha i mržnje prema ljudima sa strane s primetno različitim navikama i iz opšteprihvaćenog mita da su Jevreji kao narod kolektivno i za večna vremena prokleti zato što su odbacili Hrista.                                                                                                                                                                        

3 Šta su crkveni oci Origen i Jovan Zlatousti govorili za Jevreje?                                                                                               

Origen (oko 195. do oko 251) tvrdio je da „krv Hristova ne pada samo na Jevreje toga vremena već na sve generacije Jevreja dok je sveta i veka“. U poznom četvrtom veku, sveti Jovan Zlatousti je smatrao da su Jevreji „najbedniji od svih ljudi, okorele ubice, uništitelji, ljudi opsednuti đavolom; rituali su im zločinački i nečisti, njihova religija je bolest“.                                                                                                                             

3 Kakav je bio položaj Jevreja u toku srednjeg veka?                                                                                                     

U toku srednjeg veka, ljudi su verovali u neverovatne priče o Jevrejima i širili ih. Optuživali su Jevreje da muče i razapinju na krstove hrišćansku decu kako bi koristili njihovu krv u verskim obredima, kako bodu pričesni hleb sve dok iz njega ne poteče hristova krv, kako truju izvore kako bi pobili hrišćane, kako obožavaju đavola i služe mu, kako organizuju tajnu vladu koja pravi zaveru kako bi uništila hrišćanstvo. Povremeno, gomile ljudi ponižavale su, mučile i masakrirale Jevreje, a vladari su ih progonili iz svojih kraljevstava. Kako su im često onemogućavali da poseduju zemlju i isključivali ih iz esnafskih udruženja, srednjovekovni Jevreji koncentrisali su se na trgovinu i pozajmice novca - zanimanja koja su im često donosila još veća neprijateljstva.

 

2 Zašto su se srednjovekovni Jevreji koncentrisali na trgovinu i pozajmice novca?                                          

U toku srednjeg veka, ljudi su verovali u neverovatne priče o Jevrejima i širili ih. Optuživali su Jevreje da muče i razapinju na krstove hrišćansku decu kako bi koristili njihovu krv u verskim obredima, kako bodu pričesni hleb sve dok iz njega ne poteče hristova krv, kako truju izvore kako bi pobili hrišćane, kako obožavaju đavola i služe mu, kako organizuju tajnu vladu koja pravi zaveru kako bi uništila hrišćanstvo. Povremeno, gomile ljudi ponižavale su, mučile i masakrirale Jevreje, a vladari su ih progonili iz svojih kraljevstava. Kako su im često onemogućavali da poseduju zemlju i isključivali ih iz esnafskih udruženja, srednjovekovni Jevreji koncentrisali su se na trgovinu i pozajmice novca - zanimanja koja su im često donosila još veća neprijateljstva.                                                                                                                                

2 Koje su odluke Četvrtog lateranskog sabora u pogledu

Jevreja?                                                                      

Zabranio je Jevrejima bavljenje javnim poslovima, tražio od njih da nose karakteristične značke na svojoj odeći i naredio im da se ne pojavljuju na ulicama u vreme proslava.                   

2 Kako je hrišćanska umetnost prikazivala Jevreje?                                                                                        

Na ponižavajući način. Jevrejin, „satanino seme“, prikazivan je u društvu đavola ili je imao rogove i rep đavola.                                    

1 Duboko urezana u svest i srca hrišćana, izobličena slika Jevrejina kao stvorenja vrednog prezira opstala je u narodnom duhu sve do dvadesetog veka.                                                                                                                                 

1 Šta je bilo plodno tlo za moderni antisemitizam?                                                                                        

Srednjovekovni hrišćanski antisemitizam, prema kome je Jevrejin bio tako podao, a judaizam tako odbojan - koji je žigosao Jevrejina znakom Kaina.

 

 

 

 

 

 

 

3 Zašto su Jevreji bili pripremljeni za uspeh u društvu koje im je garantovalo zakonsku jednakost i slobodu?                                                                                                                                                                                    

Već početkom šesnaestog veka, Jevreji su u većem broju zemalja bili primorani po zakonu da žive u posebnim delovima gradova koji su se nazivali geta. U devetnaestom veku, pod zaštitom liberalnih ideala prosvetiteljstva i Francuske revolucije, Jevreji su stekli zakonsku jednakost u većini evropskih zemalja. Mogli su da napuštaju geta i da učestvuju u mnogim aktivnostima koje im ranije nisu bile dopuštene. Tradicionalno urban narod, Jevreji, koncentrisani u vodećim evropskim gradovima, iskoristili su ovu novu slobodu i priliku. Motivisani snažnom željom, kakvu poseduju oni koji dolaze sa strane, da dokažu svoju vrednost, sa uporištem u duboko

usađenim tradicijama koje su visoko cenile obrazovanje i porodični život i uslovljeni mnogim vekovima siromaštva, opstajući zahvaljujući svojoj oštroumnosti u neprijateljskom okruženju, Jevreji su bili zadivljujuće pripremljeni da se takmiče u društvu gde su trud i sposobnosti vredeli više od porekla ili religije. Jevreji su postizali neverovatan uspeh kao preduzimači, bankari, advokati, novinari, lekari, naučnici, umetnici i izvođači.                                                                                    

1 Ko je činio većinu evropskih Jevreja, i kakav je bio njihov materijalan status?                                                               

Većina evropskih Jevreja - seljaka, trgovaca sitnom robom i radnika - bila je sasvim siromašna.

3 Kako su narodni antisemiti gledali na velike promene koje su sе dešavale u Nemačkoj?                          

Način razmišljanja narodnih (volkisch) antisemita primer je velike sposobnosti uma da iracionalno razmišlja. Antisemiti su izmislili mitsko zlo koje se može okriviti za sve društvene i ekonomske nedaće do kojih je doveo brz rast industrije i gradova i sve nove ideje koje su ugrožavale stari poredak. Njihova uznemirenost i strahovanja koncentrisali su se na Jevreje, kojima su pripisivali sve ono što su smatrali izopačenim u modernom dobu, sve što je pretilo njihovom tradicionalnom načinu života i kvarilo nemački folk. Prema tim ljudima, velike promene koje su sе dešavale u Nemačkoj nisu poticale od bezličnih istorijskih sila već su bile delo Jevreja, koji su posedovali tajanstvene snage. Jevreje su smatrali međunarodnim zaverenicima koji su kovali zaveru u nameri da dominiraju Nemačkom i svetom. Ova optužba bila je sekularizovana i osavremenjena verzija srednjovekovnog demonološkog mita da Jevreji, u službi satane, kuju zaveru da unište hrišćanstvo.                                                                                                                               

1 Narodni (volkisch) mislioci su smatrali da su Jevreji širom sveta preuzimali kontrolu nad političkim partijama, štampom i privredom kako bi zavladali planetom.                                                                                                                                                                                                                  

1 Šta je bio vrhovni izraz mita o jevrejskoj svetskoj zaveri?                                                                                         

Mit o jevrejskoj svetskoj zaveri našao je svoj vrhovni izraz u notornom falsifikatu Protokolima sionskih mudraca .

3 Izložite poreklo i osnovni sadržaj Protokola sionskih mudraca?                                                            

Protokole je napisao u Francuskoj devedesetih godina devetnaestog veka nepoznati autor u službi ruske tajne policije, koja je tražila načina da opravda antisemitsku politiku carskog režima. Oslanjajući se na ranija antisemitska zaverenička dela - a jedno delo pri tom nije imalo nikakve veze s Jevrejima već je pripisivalo ambicije za dominacijom u svetu Napoleonu III - falsifikator je zamesio priču o sastanku jevrejskih mudraca na jevrejskom groblju u Pragu. U tom sablasnom

okruženju, starci su kovali zaveru da zavladaju svetom.                                                                                                                                                                        

2 Koje „uverljive“ dokaze su mnogim Nemcima pružali Protokoli sionskih mudraca?                                    

Prvi put objavljeni u Rusiji 1903. godine, Protokoli su se delili na sve strane posle Prvog svetskog rata i u njih se naveliko verovalo. Poraz u Prvom svetskom ratu i revolucija koja je Kajzerovu vladavinu zamenila nepopularnom demokratskom republikom učinili su da mnogi Nemci postanu prijemčivi za poruku Protokola. Za njih je Protokol pružao uverljive dokaze da su Jevreji bili odgovorni za početak rata, za poraz Nemačke i za revoluciju koja je oborila monarhiju.                                                                                                 

3 Koja je bitna razlika između hrišćanskih i rasnih antisemita u pogledu na Jevreje?                                      

Dok su hrišćani i antisemiti verovali da bi, putem preobraćanja, Jevreji mogli da izbegnu prokletstvo njihove religije, rasni antisemiti, koji su upotrebljavali jezik nauke kako bi opravdali svoju mržnju, govorili su da su Jevreji neizbrisivo uprljani i večno osuđeni svojim genima. Njihovo zlo i bezvrednost potiču od nasleđenih rasnih karakteristika, što se ne može izmeniti preobraćanjem.                                                                    

1 Antisemiti poznog 19 veka izgradili su ideološki temelj na kome će kasnije Hitler izgraditi svoj pokret.                             

2 Šta je Paul de Lagarde rekao o Jevrejima?                                                                                                                       

„Čovek nema šta da traži sa napastima i parazitima: oni se ne gaje i ne neguju; oni se uništavaju što je brže moguće“.

 

 

3 Šta je veliki nemački istoričar Teodor Momzen rekao za antisemite?                                                 

Antisemiti, rekao je Teodor Momzen, veliki nemački istoričar devetnaestog veka, „nisu hteli da slušaju logičke i etičke argumente...Oni jedino slušaju sopstvenu zavist i mržnju, najpodlije instinkte. Ništa im drugo nije važno. Gluvi su za razum, pravo ili moral. Na njih se ne može uticati... (Antisemitizam) je užasna epidemija, kao kolera - niti se može objasniti niti izlečiti.“                                                                                                         

1 Odbacujući principe jednakosti, rasistički antisemiti cenili su ljude ne po njihovim dostignućima ili karakteru već po njihovoj ''krvi'', na koju pojedinac nema

uticaja.                                                                                                                                                              

3 Šta je sve u 19. veku potvrđivalo veru prosvetitelja u budući progres čovečanstva?                                   

Većina mislilaca devetnaestog veka prenela je dalje duh prosvetiteljstva, naročito njegovo naglašavanje razuma i nauke i njegovu brigu za ličnu slobodu i društvene reforme. U tradiciji prosvetitelja, mislioci devetnaestog veka smatrali su nauku najvećim dostignućem čovečanstva, verovali da je razum prirođen čovečanstvu i tvrdili da putem razuma društvo može da se reformiše. Širenje parlamentarne vladavine, širenje obrazovanja, ukidanje ropstva i kraj kmetstva, poboljšanje životnih uslova i mnoga dostignuća u nauci i tehnologiji činilo se da potvrđuju veru prosvetitelja u budući progres čovečanstva.                              

2  U 19. veku optimizam koji je imao korene u prosvetiteljstvu bio je potvrđen nizom zadivljujućih političkih, naučnih i društvenih dostignuća.                                                                                                                                                                                                                       

2 Koja je ideja, prema Larusovom rečniku iz 1875., naročito draga tom veku?

“Ideja da čovečanstvo svakim danom postaje sve bolje i bolje i srećnije, naročito je draga našem veku.“  

2 Prema Larusovom rečniku iz 1875., „vera u zakon progresa   jeste prava vera našeg veka.”                         

 

 

 

3 Kako su sve devetnaestovekovni teoretičari koji su izučavali pojedinca i društvo, osporavali prosvetiteljske ideje?                                                                                                                                                   

Poslednjih decenija toga veka, tradiciju prosvetiteljstva osporavali su socijaldarvinisti, koji su branili nasilje i smatrali zakonom prirode sukobe između pojedinaca i između naroda. Oni su verovali da je pravo moćnih da gospodare, prirodno pravo izvan dobra i zla. Kao Sorelov eho, nekolicina mislilaca trubila je o upotrebi sile u društvenim i političkim sporovima. Jedan broj njih, odbacujući stav prosvetiteljstva da su ljudi u suštini racionalni, smatrali su da podsvesni nagoni upravljaju ljudskim ponašanjem pre nego razum. Izražavajući svoj prezir prema razumu, nekolicina ovih mislilaca veličala je porive i nagone, smatrajući ih pravom suštinom ljudskih bića i života; oni su slavili iracionalnu vitalnost koja je nadilazila razmatranja o dobru i zlu. „Uvek sam sebe smatrao glasom onoga za šta verujem da je veće vaskrsnuće - pobuna duše protiv intelekta - koje sada započinje u svetu”, pisao je irski pesnik Vilijem Batler Jejts. Nemački

zagovornici „životne filozofije” jasno su nazivali um „neprijateljem duše”.                   

3 Šta su sve bili pokazatelji raspadanja prosvetiteljskog pogleda na svet početkom 20. veka?                    

Na početku dvadesetog veka, ostalo je dominantno raspoloženje poverenja u budući progres Evrope i vrednosti evropske civilizacije. Međutim, već su bili primetni neki obespokojavajući tokovi; u narednim decenijama oni će narasti do proporcija kriza. Mada je to uočavao samo mali broj ljudi, tradicija prosvetiteljstva bila je u haosu. Mislioci prosvetiteljstva verovali su u uređen univerzum, nalik na mašinu; u prirodni zakon i prirodna prava koji deluju u društvenom svetu; u objektivna pravila koja daju oblik i strukturu umetničkom stvaralaštvu; u suštinsku razboritost i dobrotu pojedinaca; i u nauku i tehnologiju kao instrumente progresa. Ovaj čvrsto povezan pogled na svet, koji je doneo jedan pristup pun izvesnosti, sigurnosti i optimizma, početkom dvadesetog veka bio je u procesu raspadanja. Zdravorazumska njutnovska slika svemira, sa svojim neumoljivim zakonima uzroka i posledica, bila je izmenjena. Vera u prirodna prava i objektivne norme vladajućeg morala bila je potkopana, pravila i načini izražavanja koji su ležali u samom srcu zapadne estetike bili su napušteni, a poverenje u ljudski razum i dobrotu oslabilo je. Nauka i tehnologija bile su optužene da kuju jedan mehanički, birokratski i materijalistički svet koji guši intuiciju i osećanja i tako umanjuje samo biće. Te su se tako, da bi spasli biće, neki zauzimali za herojsku borbu koja bi se lako mogla preusmeriti u primitivni nacionalizam i ratoborne krstaške pohode.                                                                                                                                                              

2 Krajem 19. veka, mnogi su počeli da izjednačavaju progres s nacionalnom snagom, i smatrali su sukobe između nacije i rasa plodonosnim zakonom prirode.                                                                                                                                                                                     

2 Šta je obrazovalo intelektualnu pozadinu fašističkih pokreta?                                                                                               

Napad na moralne i intelektualne vrednosti povezan s prosvetiteljstvom - raskrinkavanje razuma, veličanje sile, traganje za herojskim i žudnja za novom vlašću - obrazuje intelektualnu pozadinu fašističkih pokreta koji su se pojavili posle Prvog svetskog rata. S prezirom posmatrajući tradiciju prosvetiteljstva i fascinirani moći i nasiljem, mnogi ljudi, uključujući intelektualce, uzdizaće fašističke ideje i obožavati fašističke lidere.                                                                                                                                          

3 Kako Niče opisuje duhovnu atmosferu s kraja 19. veka?                                                                           

„Dezintegracija obeležava ovo vreme, pa tako i neizvesnost: ništa ne stoji čvrsto na svojim nogama ili na čvrstoj veri po sebi: čovek živi za sutra jer je prekosutra neizvesno. Sve je na našem putu klizavo i opasno, a led koji nas još uvek drži istanjio se: svi mi osećamo topao, jezovit dah vetra koji otapa; putem kojim ćemo hodati, uskoro niko više neće moći da hoda.”

2 Kakvim političkim ideologijama će se dezorijentisani i razočarani ljudi okrenuti tokom

20. veka?        

Dezorijentisani i razočarani ljudi, tražeći nova uporišta i vrednosti okrenuće se političkim ideologijama koje otvoreno odbacuju razum, veličaju rat i preziru nepovredivost ljudske ličnosti. Diktatori, koristeći uvide u nesvesno i iracionalno koje su unapredili Frojd i društveni teoretičari, uspeće da izmanipulišu umove masa do neslućenih razmera.                                                                                                                                 

2 Prvi svetski rat bio je uzrok da mnogi ljudi počnu da gledaju na zapadnu civilizaciju kao da je na umoru i da se više ne može oporaviti.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               

2 Koje filozofije su privlačile mlade ljude uoči Prvog svetskog rata?                                       

One filozofije života i akcije koje su ismevale buržoaske vrednosti i koje su na rat gledale kao na iskustvo koje pročišćava i oplemenjuje.

2 Šta je napisao mladi nemački pisac Georg Hajm uoči Prvog svetskog rata?                                                   

„Samo da ima nekog rata, pa makar i nepravednog“, pisao je Georg Hajm mladi nemački pisac 1912. godine. „Ovaj mir je tako truo.“

 

 

2 Kakav ideal su pariski studenti 1912. nalazili u ratu?                                   

Estetski ideal energije i snage.                                  

2 Prema mladim Francuzima, rat je 1912. bila prilika za koje „najplemenitije“ vrline?                                   

„Rat! Ta reč je najednom poprimila neki iznenadni glamur...Mladi ljudi joj pripisuju svu lepotu u koju su zaljubljeni, a koje ih je lišio običan život. Iznad svega, rat, u njihovim očima, jeste prilika za najplemenitije vrline, one koje oni uzdižu iznad svih ostalih: energiju, nadmoć i žrtvovanje za stvar koja nas prevazilazi.“

2 Žudeći da se oslobode svojih običnih života i da prigrle herojske vrednosti, mnogi Evropljani gledali su na žestok sukob uoči Prvog svetskog rata kao na najviši izraz individualnog i nacionalnog života.                                                                              

2 Po istaknutom nemačkom istoričaru Hajnrihu fon Trajčkeu, društvena sebičnost i partijska mržnja moraju biti ućutkane pred pozivom države kad joj je opstanak u

pitanju.                                                                                                                                                                

2 Za fon Trajčkea, veličina rata leži u krajnjem podređivanju slabašnog čoveka velikoj ideji države, i u njemu dolazi do izražaja sva veličanstvenost žrtvovanja zemljaka jednih za druge...                                                                                                                                                                                         

3 Iz čega su sve ljudi spremni da se bore videli izlaz u ratu, pred sam početak Prvog svetskog rata?

Početkom avgusta, kada je rat postao izvestan, dogodio se jedan neverovatan fenomen. Gomile ljudi su se okupljale po glavnim gradovima i izražavale svoju lojalnost otadžbini i svoju spremnost da se bore. Izgledalo je kao da ljudi žele nasilje radi njega samog. Izgledalo je kao da rat obezbeđuje izlaz iz dosadne rutine učionice, posla i doma; iz praznine, jednoličnosti, osrednjosti i besmisla buržoaskog društva; iz materijalizma i malograđanštine društva koje je cenilo novac, posed i organizaciju nad silama života koje pulsiraju iznutra; iz „sveta koji je ostario i postao hladan i umoran“, rekao je Rupert Bruk, mladi britanski pesnik. Nekima, rat je bio „divan... sveti trenutak“ koji je zadovoljavao „etičku žudnju“.

2 Mnogim ljudima rat je izgledao kao zdrav i herojski protivlek za ono što se smatralo nepodnošljivo dekadentnim buržoaskim svetom koji uništava dušu.                

3 Ernst Jinger u svojim ratnim memoarima je zapisao: „Odrasli smo u materijalističkom dobu i u svakome od nas postojala je žudnja za većim iskustvom, onakvim kakvo nikada nismo upoznali“.                                                                                                                                  

3 Za čim su mladi ratnici žudeli pre i tokom rata?                                                                                                             

Mladi ratnici žudeli su da učine nešto plemenito i altruistično, da steknu slavu, da dožive život u potpunosti; na rat su gledali kao na sredstvo samootkrića.

2 Ugledni student bogoslovije Adolf fon Harnak, zapisao je u vreme Prvog svetskog rata: „Sitni egoizam će nestati, ulazimo u jedan period koji će nas ispuniti radošću žrtvovanja.“                                                                                                                                                                                              

3 Kako Štefan Cvajg opisuje osećanja koja su obuzela Beč avgusta 1914?                                                              

„Kao nikada ranije, hiljade i stotine hiljada osetio je ono što je trebalo da osete u miru, da pripadaju jedni drugima. Jedan dvomilionski grad, zemlja od skoro pedeset miliona, u tom času osetili su da učestvuju u svetskoj istoriji, u trenutku koji se nikada neće ponoviti; i da je svako do jednog bio pozvan da utopi svoje sićušno biće u blistavu masu, da tamo bude pročišćeno od sve lične sebičnosti. Sve razlike u klasi, rangu i jeziku u tom trenutku bile su preplavljene navalom osećanja bratstva. Neznanci su se obraćali jedan drugom po ulicama, ljudi koji su se godinama

izbegavali rukovali su se, uzbuđena lica su se videla na sve strane.“

3 Šta se, po Cvajgu, dešavalo sa pojedincem i njegovom ličnošću, u vreme rata?                                             

Svaki pojedinac je doživljavao ushićenje svoga ega, više nije bio izolovana osoba iz prošlih vremena, bio je ugrađen u masu, bio je deo naroda, a njegova ličnost, njegova do sada neprimećena ličnost, dobila je smisao.            

2 Po Cvajgu, sitni poštanski službenik, obućar, najednom je u ratu dostigao romantičnu mogućnost u životu; mogao bi da postane heroj, što je te ljude privlačilo ratu.                                                                                                                                                     

3 Koju dublju, tajanstveniju želju je Cvajg otkrivao u ratu, sledeći Frojda?                                                          

„Ali je moguće da je neka dublja, tajanstvenija snaga delovala u tom zanosu. Tako duboko, tako brzo se ta plima lomila preko čovečanstva da je, penušajući po površini, ona uzburkavala dubine, podsvesne primitivne instinkte čoveka životinje - ono što Frojd ističe kao –’bekstvo od kulture’, želja da se izađe iz konvencionalnog buržoaskog sveta kodeksa i zakona i da se dopusti primitivnim instinktima krvi da besne po volji.“                                                                                                                                                                                            

 

3 Kako su na rat gledali intelektualci koji su u njemu videli traganje za „autentičnošću“?                                

Neki intelektualci videli su rat kao traganje za autentičnošću - priliku da se doživi život duha i ispuni unutarnje biće - koje su zastupale pristalice „životne filozofije“. Ovi intelektualci su verovali da će rat duhovno regenerisati dekadentno i izveštačeno evropsko društvo. On će osloboditi duh od sitničavosti i beščašća koje mu je nametnuo buržoaski materijalizam i vaskrsnuti slavu, plemenitost i heroizam; on će probuditi duh samopožrtvovanja i dati životu prevashodnu svrhu; oslobodiće naciju pokvarenosti, sebičnosti i hipokrizije i očistiti Evropu od njenih duhovnih i rasnih nečistoća i podići će umetnički impuls do višeg nivoa kreativnosti. Iz rata će se pojaviti viša civilizacija, moralno, estetski i duhovno nanovo rođena. Tako je jedna generacija evropske omladine odmarširala radosno u rat, podstaknuta svojim učiteljima, bodrena od strane nacije u delirijumu. Ali mora se naglasiti da su vojnici, koji su otišli pevajući na front i državnici i generali koji su s radošću dočekali rat, ili nisu dovoljno snažno pokušavali da ga spreče, očekivali kratak, odlučan viteški sukob. Praktično niko nije predviđao ono u šta se Prvi svetski rat pretvorio - četvorogodišnje varvarsko, besmisleno krvoproliće.                                                                                          

3 Šta je britanski ministar spoljnjih poslova Edvard Grej rekao u doba Prvog svetskog

rata?                

„Svetiljke se gase širom Evrope“, . „Za života ih više nećemo videti upaljene.“                                                                                                                                                    

2 Niče je predvideo da će biti ratova kao nikada pre na zemlji.                                                                                 

1 Prvi svetski rat bio je velika prekretnica u istoriji Zapada.                                                                                                                                                                                                                                         

3 Kakva osećanja je za sobom ostavio Prvi svetski rat?                                                                                                  

Rat je ostavio mnoge s osećanjem, koje je nagrizalo, da je civilizacija Zapada izgubila svoju vitalnost i bila zahvaćena ritmom sloma i raspada. Izgledalo je da je civilizacija Zapada krhka i da može nestati, da su zapadnjaci, uprkos svojim izuzetnim dostignućima, uvek bili samo na korak-dva od varvarstva. Svakako, civilizacija koja može da dopusti da jedan takav besmislen pokolj traje četiri godine ušla je u svoje opadanje i može da iščekuje samo najmračniju budućnost.                                   

2 Pogled na svet prosvetiteljstva, oslabljen u 19. i 20. veku napadima romantičara, socijaldarvinista, ekstremnih nacionalista, rasnih mistika i onih koju su veličali iracionalno, raspadao se u doba Prvog svetskog rata       .                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              

1 Užas rata uzdrmao je veru u sposobnost razuma da se nosi sa suštinskim društvenim i političkim pitanjima.                                                                                                  

1 Stara uverenja u savršenost čovečanstva, blagodeti nauke i progres koji teče, delovala su, sa iskustvom Prvog svetskog rata, kao izraz naivnog optimizma.                          

3 Šta je A. Dž. P Tejlor zaključio na osnovu iskustva Prvog svetskog rata?                                                             

„Bilo je teško uklopiti Prvi svetski rat u sliku racionalne civilizacije koja napreduje unapred određenim fazama. Civilizovani ljudi dvadesetog veka prevazišli su po divljaštvu varvare svih prethodnih doba, a njihove civilizovane vrline - organizacija, mehanička veština, samopožrtvovanje - učinili su ratno divljaštvo samo još strasnijim. Moderan čovek razvio je snage koje nije bio sposoban da koristi. Evropska civilizacija nije ispunila očekivanja i pokazala se manjkavom.“                                                                                         

2 U šta su sve izgubili poverenje ljudi koji su se okrenuli fašizmu kao jednostavnoj spasonosnoj veri?

Pošto su izgubili poverenje u moć razuma da razreši probleme ljudske zajednice, u liberalne

doktrine o slobodi pojedinca i u institucije parlamentarne demokratije, mnogi ljudi su se okrenuli fašizmu kao jednostavnoj spasonosnoj veri.                    

2 Veterani Velikog rata predstavljali su idealne regrute za ekstremističke političke pokrete.                                                     

2 Šta su sve replicirali ekstremistički politički pokreti nakon Prvog svetskog rata?                                         

Ratno drugarstvo, glorifikovali akciju i obećavali da će izbaviti društvo od dekadentnog liberalizma.

2 Prvi svetski rat bio je totalni rat jer je obuhvatio čitav narod i nije imao granica.           

3 U čemu se sve ogledao totalitarizam države tokom i nakon Prvog svetskog rata?                                         

 Države su zahtevale totalnu pobedu i totalnu predanost svojih građana. Regulisale su industrijsku proizvodnju, razvile savršenu propagandnu tehniku kako bi ojačale moral, i sprovodile još veću kontrolu nad životima svih ljudi, organizujući ih i disciplinujući ih kao vojnike. Ova totalna mobilizacija nacionalnih ljudskih i materijalnih izvora pružila je model budućim diktatorima. S još većom efikasnošću i nemilosrdnošću, diktatori će centralizovati moć i manipulisati mišljenjem.                                                              

1 U drugoj polovini 19. veka  umetnici i pisci su se pobunili protiv tradicionalnih  formi umetničkog i književnog izraza koje su vladale evropskim kulturnim životom još od vremena renesanse.                                                                                                                                             

1 Eksperimentiranja umetnosti i pisaca iz druge polovine 19. veka stvorila su veliku kulturnu revoluciju nazvanu modernizam.                                                                                                                                                                                                                                                                    

1 Pisci modernisti pokušavali su da prenesu svoja sopstvena jedinstvena osećanja, a intelekt su videli kao prepreku slobodnom širenju elementarnih ljudskih emocija.                                                  

3 Pomoću čega sve, po Rembou, pesnik postaje „vidovit“?                                                                                        

„Pesnik postaje vidovit pomoću dugog, ogromnog i smišljenog rastrojstva svih čula. Svim oblicima ljubavi, patnje, ludila; on istražuje sam sebe, on kroz sebe vidi sve otrove, da bi sačuvao samo kvintesencije. Neopisivo mučenje u kome mu je potrebna sva vera, sva natčovečanska snaga, u kome on postaje više nego iko veliki bolesnik, veliki zločinac, veliki prokletnik, - i vrhovni Učenjak! - Jer on stiže do neznanog! Jer je on više nego iko usavršio svoju ionako bogatu dušu! On stiže do neznanog, i kad bi na kraju čak i poludeo i izgubio moć shvatanja

svojih vizija, on ih je ipak video!”                                                           

1 Navedite bar tri velika modernistička pisca                                                                                                                    

Tomas Man , Marsel Prust , D ž ejms D ž ojs , Avgust Strindberg , D . H . Lorens i Franc Kafka .

2 Šta su istraživali modernistički pisci, i kojim sve temama i dilemama su se bavili?                       

Istraživali su unutrašnji život pojedinca i psihopatologiju ljudskih odnosa. Bavili su se teškim dilemama ljudi i žena koji su odbacivali vrednosti i običaje svoga vremena i opisivali bol ljudi opterećenih krivicom, razdirani unutrašnjim sukobima, podsticani unutrašnjom samodestruktivnošću. Takođe su pokazali nadmoćnu snagu iracionalnog i privlačnost primitivnog i, raskidajući s konvencijama, bavili se seksualnim temama.                                                                                                                                                                                            

1 Od renesanse pa sve do 19. veka vladalo je poimanje spoljašnjeg sveta kao uređenog i shvatljivog, i dominirao je stav da umetnost treba da podržava stvarnost.                                                                                                                                                                                           

1 Modernistička kultura ne priznaje objektivno postojanje prostora, pokreta i vremena jednako za sve posmatrače.                                     

1 Šta je za modernističku kulturu stvarnost?                                                                                                      

Stvarnost je ono š to posmatra č kroz prizmu imaginacije uo č ava da jeste .

2 Šta je modernistički pesnik Gotfrid Ben rekao za spoljašnju stvarnost i ljudsku svest?                                               

„ Nema spolja š nje stvarnosti ”, „ postoji samo ljudska svest , koja neprestano gradi , modifikuje , nanovo gradi nove svetove iz sopstvene kreativnosti ”.                                        

2 Čemu umetnost, počev od moderne, više ne teži, i za šta je prevashodno zainteresovana?             

Moderna umetnost, na primer, ne teži da imitira prirodu. Ona je više zainteresovana za to kako umetnik transformiše objekat nego za sam objekat - za osećanja koja evocira neki predmet u unutrašnjem biću umetnika i značenje koje umetnikova imaginacija nameće stvarnosti.                                                                        

3 Šta je švajcarski slikar Paul Kle rekao za umetnost ranijeg, odnosno njegovog

vremena?                          

„Nekada smo predstavljali stvari koje su vidljive na zemlji...Danas otkrivamo stvarnost koja je iza vidljivih stvari, izražavajući na taj način uverenje da je vidljivi svet samo jedan izolovan slučaj u odnosu na svemir i da postoji još mnogo drugih, latentnih stvarnosti. Stvari kao da poprimaju jedno šire i raznovrsnije značenje, često naizgled suprotstavljajući se racionalnom iskustvu iz prošlosti.”                                                           

3 Šta za istaknutog muralistu Moriša Denija umetnost prestaje da bude, odnosno postaje?                       

„Umetnost više nije samo vizuelni osećaj koji beležimo, samo fotografija...prirode. Ne, ona je delo našeg duha kome je priroda samo povod. Tako mi oslobađamo svoj senzibilitet, i umetnost, umesto da bude kopija, postaje subjektivna deformacija prirode.”                                                                                                   

2 Uzmičući od srednje klase industrijske civilizacije koja je cenila racionalizam, organizaciju, jasnoću, stabilnost i konačne norme i vrednosti, modernistički pisci i umetnici bili su opčinjeni bizarnim, tajanstvenim, nepredvidivim, primitivnim, iracionalnim i bezobličnim.                                                                                                                          

2 Za kulturne pesimiste, svet i život koji su uobličili pozitivizam i nauka, bili su lišeni spiritualnosti , poezije , imaginacije i krajnje svrhe.                                                                                   

2 Cveće zla Šarla Bodlera davalo je primat truljenju i propadanju , melanholiji i o č aju kao i bizarnom i izopa č enom .                                                                                                                                                                                           

3 Prema čemu je Artur Rembo pokazivao intenzivnu odbojnost i šta je osuđivao?                                          

Rembo, kao i Niče i Bodler pokazao je intenzivnu odbojnost prema buržoaskom društvu, njegovom materijalizmu, hipokriziji i lažnoj uljudnosti. Osuđivao je konvencionalnu ljubav, porodicu, moralnost i intelektualizam.                                                                                                                                                                                

1 Istorija modernog slikarstva počinje s impresionizmom i raskinuo s tradicionalnim formulama kompozicije i upotrebe boje i svetlosti.                                                           

1 Navedite bar tri velika impresionistička slikara.                                                                                                           

Eduar Mane, Klod Mone, Kamij Pisaro, Edgar Dega i Pjer Ogist Renoar.                                                                      

1 Koje načelo Kamija Pisaroa su prihvatili i sledili

impresionisti?                                                                              

„Ne postupajte po pravilima i principima već slikajte ono što uočavate i osećate”.                                                            

2 Šta su impresionisti pokušali da izraze i „uhvate“?                                                                                     

Pokušavali su da uhvate kako pokret, boja i svetlost izgledaju oku u jednom prolaznom trenutku.

1 Zainteresovani uticajem koji svetlost ima na predmete, impresionisti su napustili svoje ateljee i otišli u prirodu, gde su slikali prirodu pod otvorenim nebom.                                   

2 Šta su sve impresionisti slikali?                                                                                                                                            

Pored pejzaža, impresionisti su slikali željeznicu, mostove, bulevare i ljude - po salama za igranje, kafeima, pozorištima i javnim parkovima. Slikari impresionisti želeli su da prikažu život onako kako se obično doživljavao u svetu koji se brzo industrijalizovao. I uvek su pokušavali da prenesu trenutni utisak nekog događaja ili neke osobe.                                                                                                                                                             

1 Navedite bar tri velika postimpresionistička slikara                                                                                                    

Pol Sezan, Pol Gogen, Vinsent van Gog, Edvard Munk .

 

 

2 Do kakvog zaključka je došao slikar Pol Gogen u pogledu buržaoske civilizacije?                                          

Uspešni pariski berzanski mešetar, Gogen je napustio berzu i posvetio se umetnosti. Došao je do zaključka da je buržoaska civilizacija izveštačena i iskvarena. Lišavajući ljudska bića snage sopstvenih osećanja, industrijska civilizacija otupila je kreativni izraz imaginacije i sprečavala ljude da dostignu pravo razumevanje samih sebe. Iz tih razloga, Gogen je pobegao na Tahiti.

2 Čemu se Gogen nadao svojim odlaskom na ostrvo Tahiti?                                       

Nadao se da ć e otkriti pravu prirodu č ove č anstva nedeformisanu i neiskvarenu modernom civilizacijom.                                              

1 Van Gog je otkrio da boja kao i drugi formalni kvaliteti može da deluje kao jezik po

sebi.                                                                                          

2 Od čega su se, nakon postimpresionista, umetnici još više udaljavli, i u šta su pokušavali da prodru? 

Posle postimpresionista umetnost se još više udaljavala od reprodukovanja sličnosti sa fizičkim predmetom ili ljudskim bićem. Umetnici su pokušavali da prodru sve dublje u nesvesno, u kojem su videli izvor kreativnosti i boravišta više istine.                                                                                                                               

3 Za Paula Klea, „svako (umetnik) treba da ide kuda ga otkucaji njegovog srca vode;  ono što izbija iz tog izvora, nazvali mi to snom, idejom ili fantazijom mora se ozbiljno uzeti”.                                                                                                                                                                 

2 Anri Matis, vodeći fovistički slikar, oslobodio je boju svih ograničenja.                                                                                                                                                                                                                                                                                             

3 Kojim rečima je jedan njujorški kritičar opisao Matisovu izložbu?

„ Najodbojniju mogu ć u ru ž no ć u ... umetni č ko izopa č avanje ... ogavnost ”.                                                                                                                                                 

1 Koji slikarski stil su razvili Pablo Pikaso i Žorž Brak?                                                                                    

Kubizam.                                                                                                                                                                                                  

3 Kako kubistička umetnost prikazuje predmete?                                                                                           

Kubisti č ka umetnost prikazuje predmete posmatrane iz vi š e uglova.                                                                      

2 Kako bi nešto prikazali iz višestruke perspektive, kubisti su namerno deformisali predmete, izobličavajući pojavnu stvarnost prema senzibilitetima samih umetnika.                                                                                                                                                                                                                 

1 Avangardni umetnici na kraju su počeli da stvaraju dela koja se nisu odnosila ni na šta što se može  videti u stvarnom svetu.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

2 Eliminišući sa svojih slika svaku referencu na vidljivi svet, Pit Mondrijan je doprineo da se inauguriše apstraktna

umetnost.                                                                                                                                                                                                                                          

1 Ko je, pored Mondrijana, bio među osnivačima apstraktne umetnosti?                                                            

Vasilij Kandinski.

2 Kojim rečima je Vasilij Kandinski jasno izrazio osnovnu odliku moderne umetnosti?                                 

Kada je rekao da je „ slikao ... podsvesno u stanju jake unutra š nje napetosti ”.

1 Evropski intelektualci posle Prvog svetskog rata osećali su da žive u skrhanom svetu. 1 D. H. Lorens pisao je da su za njegovu generaciju bile poništene „ Sve krupne re č i ”.                                                     

2 Velika depresija, trijumf totalitarizma i gomilanje ratnih oblaka sredinom tridesetih godina dvadesetog veka pojačali su osećanja sumnje i razočaranosti.                                             

1 Navedite bar tri pesimistički orijentisana međuratna pisca.                                                                                   

Oldos Haksli, Ernest Hemingvej, Erih Marija Remark.                                                                                                      

2 Karl Gustav Jung priznao je da gubim veru u mogućnost racionalnog organizovanja sveta jer je stari milenarni san, u kome mir i harmonija treba da vladaju, izbledeo.                                                                                                                                                                                                                                            

 

 

3 Kako je holandski istoričar Johan Hojzinga opisao duhovnu situaciju međuratnog  vremena?             

“Živimo u jednom bezumnom svetu...Svuda se javljaju sumnje u stabilnost naše društvene strukture, neodređena strahovanja od neposredne budućnosti, osećanje da je naša civilizacija na putu da propadne…skoro sve stvari koje su nekada izgledale svete i nepromenljive sada su postale nesigurne, istina i čovečanstvo, pravda i razum...Osećanje da se živi usred žestoke krize civilizacije, koja preti potpunim kolapsom, raširilo se na sve strane...Kako nam danas izgleda naivna radosna i samouverena nada od pre jednog veka, da će napredak nauke i opšte širenje obrazovanja obezbediti progresivno usavršavanje društva!”

1 Ko je bio najistaknutiji predstavnik intelektualnog pesimizma, i kako se zove njegovo najpoznatije delo?                                                                                                                      

Osvalda Š penglera   ; Propast zapada .                                      

1 Po Osvaldu Špengleru, zapadna civilizacija ušla je u svoju poslednju  fazu i njena smrt se ne može sprečiti.                                                                                    

2 Špengler je smatrao da kulture, kao i biološki organizmi, prolaze kroz sledeće neophodne stadijume: herojsku mladost, kreativnu zrelost i dekadentnu starost.                                                                                                                                                                                                                                 

3 Izložite stadijume razvoja zapadne kulture po Špengleru?                                                                                      

Špengler je smatrao da kulture, kao i biološki organizmi, prolaze kroz neophodne stadijume: herojsku mladost, kreativnu zrelost i dekadentnu starost. U svojoj mladosti, u toku renesanse, rekao je Spengler, zapadna kultura doživela je trijumfe Mikelanđela, Šekspira i Galileja; u svojoj zrelosti, u toku osamnaestog veka, dostigla je svoj kreativni vrhunac u Mocartovoj muzici, Geteovoj poeziji i Kantovoj filozofiji. Ali sada, faustovska kultura, ulazeći u starost, pokazuje opadanje čiji su znaci narastajući materijalizam i skepticizam, razočarani proletarijat, brojni ratovi i borba za vlast i dekadentne umetničke forme. „О velikom slikarstvu ili velikoj muzici za zapadnjake više ne može biti ni reci”, zaključio je Špengler.                                                                                                                                                                                        

2 Po Špengleru, Zapad je  osuđen da umre; njegovo opadanje je nepovratno, njegova smrt neizbežna, a simptomi degeneracije već su uočljivi.                                                                                                                                                                                                                                                       

 

3 U kakvom društvi i svetu žive ljudska bića prema romanima Franca Kafke?                                     

Uhvaćeni u birokratsku mrežu koju ne mogu da kontrolišu, žive u košmarnom društvu kojim dominiraju nasilni, svirepi i korumpirani službenici i nemoralni mučitelji. U Kafkinum svetu, svirepost i nepravda su prihvaćeno stanje stvari, sila se sprovodi neograničeno, a žrtve učestvuju u sopstvenom uništenju.                       

1 Kafka je izrazio osećanje otuđenosti i izlovanosti karakteristično za savremenog pojedinca.                                                    

3 Kakvi su karakter i poruka Kafkinih dela?                                                                                                                         

 Istraživao je strepnje i apsurdnosti života, ne nudeći nikakvo rešenje niti utehu. U Kafkinim delima, ljudi su poraženi i nesposobni da shvate iracionalne snage koje doprinose njihovom uništenju. Iako razum žudi za skladom, Kafka nam kaže da neizvesnost, ako ne i sam haos, vlada ljudskim odnosima. Ne možemo biti sigurni ni u sopstveni identitet niti u identitet sveta sa kojim se susrećemo, jer su ljudska bića igračke nedokučivih sila, suviše iracionalnih da bi se mogle savladati. Kafkina dela prožima pesimizam u pogledu stanja u kome se nalazi čovek.                                                                                                                    

2 Evropski svet poznih tridesetih i četrdesetih godina sa svojim izdajstvima i koncentracionim logorima, i svireposti i poniženjima koja su otuda proistekla neverovatno je podsećao na svet koji je Kafka oslikao.                                                                                                                                                                                               

3 Po čemu se, prema Tomasu Manu, nacionalizam 20. veka razlikuje od nacionalizma 19. veka?

Nacionalizam tog vremena, pisao je Man, “jeste nešto sasvim različito od nacionalizma devetnaestog veka sa svojim buržoaskim, snažno kosmopolitskim i humanim karakterom. On se u svom karakteru razlikuje po...svojoj apsolutnoj neuzđržljivosti, svom orgijastičnom, radikalno anti-humanom, pomahnitalo dinamičnom karakteru...“                

3 Kako 1938. godine Tomas Man opisuje nacizam?                                                                                                          

Godine 1938. on je nacizam optužio za “potpuni prezir prema čovečanstvu... (i zato što je) pretvorio naciju u jednu bezumnu ratnu mašinu kako bi kontrolisao slobodne i misleće građane...Njihovo uživanje u zloupotrebi ljudi prljavo je i patološko...(Postoji) prezir prema čistom razumu i poricanje istine i nasilje nad njom u korist sile i interesa države, obraćanje nižim instinktima, takozvanom 'osećanju', oslobađanje gluposti i zla od discipline razuma i inteligencije, emancipacija nitkovluka - ukratko pokret varvarske rulje.”                                  

1 Po Tomasu Manu, nacizam je emancipacija nitkovluka i pokret varvarske rulje.                                                                                                                                                              

2 Opisujući krizu razuma koja je uticala na njegovu generaciju, Tomas Man je ukazao na predavanje ''obožavanju nesvesnog, veličanju instinkta...''

3 Šta su u svojim romanima Plodovi gneva, odnosno Put ka Vigan Piru, zabeležili Džon Štajnbek i Džordž Orvel?                                                                                                                                                                                            

U Plodovima gneva (1939), Džon Štajnbek obuhvatio je patnje američkih farmera koje je sa njihovih poseda proterala ogolela zemlja, i oduzimanje zemlje u toku depresije. Roman Džordža Orvela Put ka Vigan Piru (1937) zabeležio je sumoran život engleskih rudara po rudnicima uglja.                                             

1 Orvel je pokazao kako siromaštvo guši ljudski duh i kako je besmisleno govoriti o višim stvarima u životu i o političkoj slobodi gladnima i

siromašnima.                                                                                                                                                                                                                                                    

2 Španski građanski rat uzburkao je savest intelektualaca, i mnogi od njih su se dobrovoljno javili da se bore sa španskim republikancima protiv fašista.                                                                                                                                                                                                                                                   

2 Prema čemu su dadaisti izražavali svoj prezir, i šta su odbacili?                                                                             

Dadaisti su izra ž avali svoj prezir prema uspostavljenim umetni č kim i knji ž evnim na č elima i odbacivali i Boga i razum .                

2 Šta su slavili dadaisti?                                                                                                                                                                               

Slavili su iracionalno i nagonsko i kultivisanu ravnodu š nost .                                                                                          

1 Jedan istoričar umetnosti nazvao je Dadu prvim antiumetničkim pokretom koji je ikada zabeležen.                                                                                                                                                                                                     

2 Dadaisti su pokazali svoj prezir prema umetnosti tako što su namerno proizvodili dela koja naizgled nisu imala nikakvu umetničku vrednost.                                                                     

1 Nadrealisti su naglašavali fantaziju i koristili Frojdove stavove i simbole u svojoj umetnosti kako bi reprodukovali sirovo stanje nesvesnog i kako bi došli do istine koje su van dohvata razuma.                                                                                                                                                                                                                                                              

2 Po Anri Bretonu, zahvaljujući Frojdu, imaginacija je možda u poziciji da povrati svoja prava.                                                                                                                                                                                                                   

3 Kako, po Bretonu, pisci treba da pišu da bi prodrli u unutrašnjost uma?                                                            

Da bi prodrli u unutrašnjost uma, kaže Breton, pisci treba da „brzo pišu bez prethodno izabrane teme, dovoljno brzo kako se ne bi zadržavali i da ne bi došli u iskušenje da nanovo pročitaju ono što su... (oni) napisali”.                                                                                                                                                                                    

1 Po Bretonu, pisanje ne treba da diktira intelekt već ono treba da teče automatski iz nesvesnog.                                                                                                                    

2 Breton je nagovarao umetnike da žive u svojim snovima, makar to značilo i da vide „kako konj galopira na paradajzu.”                                                               

1 Šta je u svojoj slici „Gernika“ ovekovečio Pablo Pikaso?                                                                                          

Na slici „ Gernika ” (1937), Pikaso je ovekove č io š pansko selo desetkovano fa š isti č kim danono ć nim bombardovanjem u toku Š panskog gra đ anskog rata .

 

Marvin Peri 7-15a

поставио/ла Unwrap MyMail 19.02.2013. 16.38

                                                                                                                                                                                                     1 Navedite bar pet predstavnika romantizma u Evropi.                                                                                  

Pesnici Šeli, Vordsvort, Kits, Kolridž i Bajron u Engleskoj; pisac Viktor Igo   i katolički romanopisac i esejista Šatobrijan u Francuskoj; pisci braća August Vilhelm i Fridrih Šlegel, dramski pisac i pesnik Š iler i filozof Šeling u Nemačkoj. Kaspar David Fridrih u Nemačkoj i Džon Konstebl u Britaniji izrazili su to romantično raspoloženje u likovnoj umetnosti, a kasnije su ga Betoven, Šubert, Šopen i Vagner izrazili u muzici.                                  

1 Koja je bila centralna poruka romantičara?                                                                                

Da ma š ta pojedinca treba da odredi oblik i sadr ž aj jedne umetni č ke tvorevine .

 3 Za šta su sve romantičari optuživali prosvetitelje?                                                                      

Da ljudska bića od mesa i krvi pretvaraju u mašine bez duše, koje misle. Pokušavali su da uklopi sav život u mehanički okvir, umanjili su i unizili pojedinca. Takvo plitko razmišljanje odvojilo je ljude od njihovih osećanja; skršilo je spontanost i individualnost; gušilo kreativnu maštu i sprečavalo ljude da sagledaju svoje ljudske potencijale.

1 Romantičari su se slagali s Rusoom da je osećanje a ne razmišljanje esencijalni deo našeg bića.                                                                                                                                                            

2 Navedite zapovesti romantizma         .                                                                                              

Svesna potraga za onim što je različito i jedinstveno. Otkrij i izrazi svoje pravo biće: kultiviši sopstvenu imaginaciju; sviraj svoju muziku; piši svoju poeziju; slikaj sopstveno privatno viđenje prirode; doživi ljubav i patnju na sopstveni način.                 

2 S kojom Rusoovom misli su se slagali romantičari?                                                                                 

„ Za nas , postojati zna č i ose ć ati , a na š a ose ć ajnost je neosporno ispred na š eg razuma ”.

3 Zašto romantičari kritikuju razum?                                                                            

Za romantičare, razum je bio hladan i sumoran, njegovo razumevanje ljudi i života mršavo i neodgovarajuće. Razum ne može ni da shvati ni da izrazi složenost ljudske prirode, niti bogatstvo ljudskog iskustva. Time što stalno pažljivo proučava i analizira, time što nameće umrtvljujuće strukture i forme, i time što zahteva pridržavanje strogih pravila, razum guši inspiraciju i kreativnost, sprečavajući pravo razumevanje.         

 2 Zašto je, po romantičarima, poezija, prava filozofija?                       

Ona može da se direktno obraća srcu, da razjasni najdublje tajne života i da prodre do dubina ljudske ličnosti.

 1 Po Vordsvortu, poezija, tj. Imaginacija, intuicija i osećanje, a  ne matematika i logika, daju najvišu istinu.                                                                   

1 Fridrih Šlegel je izjavio: „Upravo je individualnost ono što je  originalno i večno u čoveku; kultivisanje i razvoj ove individualnosti njegov je najviši poziv.”            

2 Koje nesvesne sile kao izvorište kreativnosti su romantičari žudeli da revitalizuju i oslobode?                      

Sloj uma, izvorište kreativnosti - tajanstveno, primitivno, elementarnije i snažnije od razuma.                                                                           

2 Od čega se sastojala priroda po romantičarima, i kako ju je čovek doživljavao?

Za romanti č are- , priroda se sastojala od drve ć a , jezera , planina , oblaka i zvezda , koji su ispunjavali „ Um ... uzvi š enim mislima ”. Č ovek- je do ž ivljavao prirodu na li č an i emotivni na č in .

3 Kako su prosvetitelji, a kako romantičari, gledali na srednji vek?                                           

Prosvetitelji- kao na doba mraka , predrasuda i fanatizma , a na preostale srednjovekovne

institucije i obi č aje gledali su kao na prepreke napretku . Romanti č ari- su , po š tovali srednji vek .                                        

1 U pesmi „Реsma ljudima Engleske”, Persi Biš Šeli protestovao je protiv eksploatacije siromašnih.                                                                                                                             

2 U pesmi „Реsma ljudima Engleske”, Persi Biš Šeli pita: „Zašto hranite, odevate, i štedite te nezahvalne trutove koji bi iscedili znoj iz vas- ne, napili se vaše krvi?”                    

2 Na koji način su romantičari uneli jaku iracionalnu komponentu u politički život?

Z apodevaju ć i svoju bitku s razumom sa preteranim ž arom , romanti č ari su naru š ili po š tovanje prema racionalnoj tradiciji prosvetiteljstva i tako postavili preduslov za uspon i trijumf fa š isti č kih pokreta . Iako je njihova namera bila kulturna a ne politi č ka , idealizuju ć i pro š lost i glorifikuju ć i drevne narodne obi č aje , predanja , rodno tlo , i maternji jezik .

 2 Kako po Alfredu Bojmleru, nemačkom profesoru i pristalici nacista, na čoveka gleda prosvetiteljstvo, a kako romantičari?                                                    

Prosvetiteljstvo - sagledava č oveka „ kao potpuno pojedina č no bi ć e ... fikcionalizovanu li č nost koja je odgovorna samo sebi . Romanti č ari- č oveka vide ponovo u svetlu njegovih prirodnih i istorijskih veza .    

                                                                                                                                                       1 Navedite slojeve buržoazije koji su želeli da slome tradicionalnu elitu zemljovlasničkog plemstva.

Talentovani i ambiciozni bankari, trgovci, zanatlije, profesionalci i vlasnici kancelarija.

1 Politička filozofija buržoazije najčešće je bila liberalizam.                                                        

3 Navedite razlike između konzervativaca i liberala.                                                                     

I dok su konzervativci pokušavali da ojačaju temelje tradicionalnog društva, koje je ozbiljno bilo uzdrmano u periodu Francuske revolucije i Napoleona, liberali su želeli da izmene status quo i da sprovedu obećanja prosvetiteljstva i Revolucije. Konzervativci su se usredsredili na zajednicu, dok su liberali naglašavali individualnu slobodu. Konzervativci su pokušavali da očuvaju društvenu hijerarhiju zasnovanu na naslednoj aristokratiji, dok su liberali insistirali na tome da se vrednosti pojedinca ne mogu meriti poreklom već dostignućima. Konzervativci su smatrali da država počiva na tradiciji, dok su liberali tragali za racionalnom državom, u kojoj bi političke institucije i postupci bili zasnovani na razumljivim principima. Konzervativci su želeli da pojedinci, po prirodi zli, slušaju sv¬je pretpostavljene. Liberali su, s druge strane, imali poverenja u dobrotu ljudske prirode i sposobnost pojedinaca da kontrolišu sopstvene

živote.                         

1 Neposredni istorijski koreni liberalizma 19. veka protežu se unazad do Engleske 17 veka.                                                                                                                                                                                                       

1 Slavna revolucija iz 1688 godine postavila je granice moći engleske monarhije i čvrsto uspostavila parlamentarnu vladavinu pod vladavinom zakona.                                        

3 Koje ideje francuskih prosvetitelja su bile ujedno i osnovna načela liberalizma?                         

Prosvetitelji su podr ž avali versku toleranciju , slobodu misli , i kriti č ku upotrebu intelekta . Oni su tako đ e izrazili poverenje u sposobnost ljudskog uma da reformi š e dru š tvo , smatrali su da su ljudska bi ć a u su š tini dobra i verovali u budu ć nost progresa č ove č anstva.

 1 Unapređenje slobode pojedinca bilo je glavna briga liberala.                                               

2 Liberali su se slagali sa Imanuelom Kantom da individua egzistira kao cilj sebi samoj, a ne kao objekat koji drugi mogu da koriste po svom nahođenju.                                      

 

 

 

3 Na koji način su liberali odbacivali nasleđe srednjeg veka?                    

Klasifikacijom pojedinca na prostog č oveka ili aristokratu na osnovu porekla i postavljanja pojedinca na neki odre đ eni dru š tveni polo ž aj sa unapred predvi đ enom ulogom . Smatrali su da se č ovek ne ra đ a s utvr đ enim polo ž ajem u ž ivotu ve ć da sopstvenim naporima kr č i sebi put .

1 Liberali su se slagali s Džonom Lokom da je čovek vlasnik sopstvene ličnosti, čuvar je sopstvenih poslova i sa svojim životom može da radi šta god hoće; on ne pripada crkvi niti državi.                                                                                                                                                           

2 Navedite glavnu misao vodećeg francuskog liberala Benžamena Konstana.

„ Postoji jedan … deo u ljudskom ž ivotu ", „ koji neizostavno ostaje individualan i nezavisan i koji kao po pravu ostaje van jurisdikcije dru š tva .”

 3 Kakav je bio odnos liberala prema državnoj, političkoj vlasti?                                               

Veliko pitanje s kojim su liberali devetnaestog veka bili suočeni bio je odnos između državne

vlasti i slobode pojedinca. Kada je reč o pitanju slobode pojedinca kao vrhunske vrednosti, liberali su uvek bili podozrivi prema kolektivnoj vlasti, naročito kada ju je primenjivala država. Kako bi se zaštitili od apsolutne i tiranske vlasti vladara, liberali su zahtevali pisane ustave koji su davali slobodu govora, štampe, i vere, slobodu od proizvoljnog hapšenja i zaštitu prava vlasništva. Kako bi sprečili zloupotrebu političke vlasti, liberali su tražili slobodno izabran parlament i podelu vlasti između različitih grana vlade.

1 Po liberalima, najbolja je ona vlada koja najmanje vlada, to jest ona koja se što manje meša u ekonomske aktivnosti svojih građana u ne meša se u njihove privatne živote niti njihova uverenja.       

2 Francuski liberali podržavali su ukidanje specijalnih privilegija aristokratije , sastavljanje deklaracije prava i ustav , uspostavljanje parlamenta i otvaranje mogu ć nosti za sposobne ljude , ali su odbacivali radikalizam jakobinaca.                                                

1 U rukama nižih klasa, filozofija prirodnog prava lako se pretvarala u demokratski kredo da svi ljudi treba da učestvuju u političkoj vlasti, mogućnost na koju je buržoazija gledala s ušasavanjem.                                                                                                                             

2 Po rečima Rože Anri Soltoa, liberalizam je bio kruto suprostavljanje svakom velikom širenju opšteg prava glasa, i isto toliko antidemokratski kao i svaki konzervativac.                                                                                                                                                                                            

2 Po Tokvilu, u demokratskom društvu sloboda se ne gubi zbog despotizma kraljeva već zbog tiranije većine.                                                                                                                                                   

 1 Po Tokvilu, u demokratskom društvu postoji opasnost da većina nametne svoje gledište manjini.                                                                                                                                       

1 Po Tokvilu, u novom dobu svi oni koji budu pokušali da crpe i zadrže vlast unutar samo jedne klase, propašće.                                                                                                             

2 Šta je, po Tokvilu, zadatak demokratskog društva?                                                                                      

Negovanjem nesebi č nosti ubla ž i ekstremni individualizam i neobuzdanu ž elju za sticanjem .                                                                                                                                                        

2 Šta su buržoaski liberali zahtevali kao preduslov za pravo glasa?                                                          

Ispunjenje vlasničkih uslova i državnu službu.                                                                                                                    

1 Buržoaski liberali želeli su da politička snaga bude koncentrisana u rukama bezbedne i

pouzdane - to jest, imućne i obrazovane srednje klase  jer bi takva vlada       iznutra sprečila revoluciju, što je bila mogućnost koja je izazivala zabrinutost među buržoaskim liberalima.     

2 Kakav je bio odnos buržoaskih liberala prema revoluciji?                                        

Po š to bi jednom sru š ili apsolutnu monarhiju i doneli ustav i obrazovali parlament ili promenili vladu , oni bi ubrzo poku š ali da okon č aju revoluciju . Kada bi se groznica revolucije pro š irila na mase , bur ž oaski liberali bi se ili povukli ili pretvorili u kontrarevolucionare , pla š e ć i se kome š anja mno š tva .

1 Ideali slobode i jednakosti po prirodi su opšti i inkluzivni; njihovo osporavanje po osnovu klase (ili rase ili pola) ne može se uverljivo braniti.        

2 Kom ekonomskom principu je bila odana britanska vlada, i šta je njegova suština?

Britanska vlada , je bila odana ekonomskom principu koji se borio protiv me š anja dr ž ave . Ovaj princip je tražio slobodno kretanje roba i kapitala.

1 Ko je glavni ekonomski teoretičar liberalizma?                                                             

Adam Smit.

2 Šta, po Adamu Smitu, usporava ekonomski napredak, a šta podstiče privrednu ekspanziju koja koristi čitavom društvu?                                                                                               

Intervencija vlade , usporava ekonomski napredak , ona umanjuje pravu vrednost godi š njeg proizvoda zemlje i rada jednog naroda . S druge strane , kada ljudi slede sopstvene interese - kada poku š avaju da pobolj š aju svoje stanje - oni podsti č u privrednu ekspanziju , š to koristi č itavom dru š tvu .

2 Adam Smit je verovao da konkurencija reguliše samu sebe, i kao neka ''nevidljiva ruka'' drži pohlepu pod kontrolom i promoviše opšte dobro.                                                                                                                                                                                                              

2 Prepušten sopstvenim sredstvima, smatrao je Adam Smit, tržišni mehanizam na kraju radi u interesu svih č lanova dru š tva , š to je stav koji je podupirala vera prosvetiteljstva u progres .                     

2 Po Adamu Smitu, slobodno tržište najbolje funkcioniše kada poslovni ljudi sledeći sopstvene interese ne zloupotrebljavaju druge i ne zanemaruju op š te dobro .

1 Po Adamu Smitu, nijedno društvo ne može da cveta i bude srećno ako je daleko najve ć i

broj njegovih č lanova siroma š an i bedan .                                                                                                         

3 Kako, po Adamu Smitu, visoke plate utiču na radnike?                                              

“ Izda š no nagra đ ivanje rada ... pove ć ava marljivost obi č nih ljudi . Plate za rad su ohrabrenje marljivosti , koja se kao i svaki drugi ljudski kvalitet proporcionalno uve ć ava s podsticajem koji prima . Izda š an prihod pove ć ava telesnu snagu radnika , a ute š na nada da ć e popraviti svoje stanje i da ć e svoje dane okon č ati u spokoju i izobilju , podsti č e ga da tu snagu upotrebi do maksimuma . Tamo gde su plate visoke , shodno tome , uvek ć emo na ć i radnike koji su aktivniji , vredniji i hitriji nego tamo gde su niske .”

2 Tomas Maltus je tvrdio da stanovništvo raste mnogo br ž om stopom od zaliha hrane . To dovodi do nestašice hrane, neredovnog zapošljavanja, nižih plata i velike smrtnosti.

2 Po Maltusu, nesreća siromašnih nije rezultat pogrešnih političkih institucija ili postojećih društvenih i imovinskih odnosa; njen pravi razlog bio je broj dece koji su imali.  

2 Po Maltusu, siromaštvo je, kao i bolest, jednostavno prirodni fenomen, jedan od zakona prirode, koji se ne može eliminisati.                                                                                                                                                                                                     

1 Prema liberalnoj političkoj ekonomiji, nezaposlenost i siromaštvo potiču od pojedinačnih neuspeha.                                                                                                                                              

 

 

 

 

2 Koje su glavne razlike između socijalista i liberala?                                                                                    

Socijalisti- su pozivali na stvaranje novog društva zasnovanog na saradnji, a ne na konkurenciji. Liberali i njihova briga za slobodu pojedinca i zahtev radikala za proširenjem opšteg prava glasa imali malo uticaja na siromaštvo, ugnjetavanje i veliku imovinsku nejednakost koja je mučila moderno društvo. Doktrina liberala o individualizmu izvrgava u sebični egoizam, koji je štetio životu zajednice.                                                                                                                                                                                

2 Tražeći da se okonča podela društva na eksploatatore i eksploatisane, Grah Babef je

pozivao na ukidanje privatne svojine.                                                                                                               

3 Kakav je odnos Babefa prema siromašnima i bogatima?                                           

“Mase više ne mogu da nađu načina kako da nastave da žive; vide da ne poseduju ništa i da pate pod okrutnim i surovim ugnjetavanjem jedne pohlepne vladajuće klase. Izbija čas za velike revolucionarne događaje koji će se pamtiti...jer je opšti prevrat sistema privatnog vlasništva neminovan, jer revolt siromašnih protiv bogatih postaje neophodnost koja se više ne može odlagati... Sudbina je jadnika ove zemlje da njome vladaju; njihovo je pravo da se obraćaju kao gospodari vladi koja ih zanemaruje...U jednom istinski pravičnom društvenom poretku nema ni bogatih ni siromašnih. Bogataši, koji odbijaju da se odreknu svog suvišnog bogatstva u korist sirotinje, neprijatelji su naroda.”               

1 Ko su najznačajniji mislioci socijalisti s početka 19. veka?                                                                        

Sen-Simon, Furije i Oven.                

2 Koje klase su, po Sen-Simonu, produktivne, a koje neproduktivne?                   

Produktivne klase- nau č nici , in ž enjeri , industrijalci , bankari , umetnici i pisci . Neproduktivne- sve š tenstvo , aristokratiju i dokone bogata š e .                  

2 U novom industrijskom dobu, po Sen-Simonu, kontrola društva mora da pređe na „ Industrijalce ”, produktivne ljude koji ć e upregnuti tehnologiju za razvoj č ove č anstva i eliminisati uzroke dru š tvenih sukoba .                                                                   

3 Koje socijalističke elemente otkriva Sen-Simonova misao?                                                    

Industrijsko dru š tvo stvorilo je novu fazu u istoriji ; nesputani individualizam bio je š tetan po dru š tvo , a kreativno i kolektivno planiranje bilo je neophodno kako bi se vodila borba protiv dru š tvenih zala .                                                                                             

 

2 Koja koncepcija, bitna za marksistički socijalizam, nije bila prisutna u Sen-Simonovoj misli?  

On nije sagledavao dru š tvo podeljeno na klase s konkurentskim interesima .                                                                                                       

2 Furije je tragao za stvaranjem malih zajednica kako bi se dopustilo ljudima da uživaju u jednostavnim zadovoljstvima života.                                                                                  

1 Furije je pokušavao da rad učini emotivno zadovoljavaju ć im .                                                                                                                                                  

3 Šta je Robert Oven odlučio da učini u svojim fabrikama?                                                                          

Poboljša uslove života svojih radnika i da pokaže da je moguće to učiniti, a da se ne umanji profit. Podigao je plate, poboljšao uslove rada, odbio da unajmljuje decu ispod deset godina starosti, i obezbedio radnicima čiste kuće, hranu i odeću, sve po razumnim cenama. Otvorio je škole za decu i odrasle.

1 U svojim fabrikama, Oven je demonstrirao uverenje da zdraviji, srećniji radnici proizvode više od manje srećnih.                                                                                        

2 Koje su glavne razlike između romantičara i realista?                                

Realizam, dominantan pokret u umetnosti i književnosti sredine devetnaestog veka, suprotstavljao se romantičarskoj predanosti unutrašnjem životu i romantičarskoj sentimentalnosti. Romantičari su veličali strasti i intuiciju, dopuštali da ih njihova mašta prenosi u neku zamišljenu idiličnu srednjovekovnu prošlost i tragali za subjektivnom usamljenošću usred čuda prirode. Realisti su se, s druge strane, koncentrisali na stvarni svet, na društvene uslove i savremene konvencije i na poznate detalje svakodnevnog života. S kliničkom nepristrasnošču i savesnom brižnošću analizirali su kako ljudi izgledaju, kako rade i kako se ponašaju.                                                                                                    

3 Šta je Gistav Kurbe pokušavao da primeni u svom slikarstvu?                

Poku š avao je da primeni ono š to je nazivao „ž ivom umetno šć u ” - da slika obi č ne ljude i svakodnevne prizore : radnike kako razbijaju kamen , seljake kako obra đ uju zemlju , vra ć aju se s va š ara ili seoskog pogreba , rva č e , kupa č e , porodice na okupu .

1 Po E.M. de Vogijeu, realisti su stvorili umetnost posmatranja, a ne imaginacije umetnost koja se hvali da posmatra ž ivot onakav kakav je u njegovoj puno ć i i slo ž enosti sa š to je mogu ć e manje predrasuda umetnika; ta nova umetnost nastoji da imitira prirodu.                                                                                                                                                 

 

2 Koji književni žanr su uglavnom koristili romantičari, a koji realisti, i zašto?                                                    

Romanti č ari pisali su poeziju , jer je lirska poezija jezik ose ć anja ; roman je bio knji ž evni ž anr koji su koristili pisci realisti , zato š to pru ž a izvanredne mogu ć nosti za opisivanje ljudskog pona š anja i dru š tvenih uslova .                                                                                                                                                                                                  

2 Nastojeći da prikažu stvarnost onakvu kakva jeste, pisci realisti često su opisivali dru š tvene zloupotrebe i izopa č ene strane ljudskog pona š anja i dru š tvenog ž ivota .                                  

1 Koji roman, i kog autora, se smatra protipom realističkog romana?                                      ''Madam Bovar’’, Gistava Flobera.                                                                                                                                                               

2 Šta su opisivali romani Čarlsa Dikensa?                                                                                                                              Opisivali su prljav š tinu ž ivota , hipokriziju dru š tva , i kulu č enje u industrijskim gradovima Britanije .                     

1 Ko je vodeći naturalistički romanopisac?                                                                         

Emil Zola.

1 Šta je osnovni cilj marksizma, koji je bio štetan po buržoaske liberale?             

Preuzimanje vlasti od strane radničke klase i razaranje kapitalizma.

1 U kom delu su Marks i Engels pozvali na revoluciju radničke klase, i kada je ono objavljeno? 

Februara 1848, objavili su Komunisti č ki manifest .                                                                                                                   

3 Kako je Marks gledao na religiju?                                                                                        

Video je religiju kao ne š to š to su stvorili ljudi - proizvod ljudske ma š te i ose ć anja , utehu za ugnjetene - i smatrao da je sre ć a koju je ona donela samo jedna iluzija .

1 Dopunite čuvenu Marksovu misao: „Filozofi su samo tumačili svet na različite načine; stvar je u tome da se on promeni”.                                                                                                               

1 U koje tri velike etape je Marks podelio prethodnu istoriju?                                 

Ropstvo, feudalizam i kapitalizam.

1 Po Marksu, tokom čitave istorije postojala je klasna borba između onih koji posedujusredstva za proizvodnju i onih čiji se rad izrabljuje kako bi se obezbedilo bogatstvo za višu klasu.                                                                    

2 Kakav je odnos ekonomske i političke moći po

Marksu?                                                                                           

Politička i ekonomska moć isprepletene; klasa koja ima ekonomsku moć kontroliše i državu. Ta klasa koristi političku moć da zaštiti i poveća svoju imovinu i da drži radničku klasu potčinjenu.

1 Šta je, po Engelsu, moderna (reprezentativna) Država?                                                                            

Jeste instrument eksploatacije najamnog rada od strane kapitalista .

3 Kako Marks i Engels gledaju na dominantne društvene ideje, odnosno ideologiju?                             

Po Marksu i Engelsu, klasa koja kontroliše materijalnu proizvodnju takođe kontroliše i mentalnu proizvodnju: filozofije, moralni kodovi i verski nazori koje ima vladajuća klasa postali su dominantne ideje društva. Ove ideje i ideale, predstavljene kao zakone prirode, i ugnjetači i ugnjeteni podjednako mogu smatrati istinom. U stvarnosti, međutim, ta uverenja, ili ideologije, samo su kamuflirali specijalne ekonomske interese vladajuće klase. Ta klasa koristila je lažne slike ili ideologije kako bi podržala i legitimizovala društveni poredak iz koga je crpla svoju imovinu, moć i privilegije.                                                           

2 Po Marksu, ideje vladajuće klase su, u svakoj epohi, vladajuće ideje.                                                                                                                                                                                 

1 Po Marksu, svaka nova vladajuća klasa prinuđena je, kako bi sprovela svoje ciljeve, da predstavlja svoje interese kao jedine racionalne, univerzalno važeće.                                                                                                                                  

3 Na šta je sveden i kakav je, po Marksu, položaj radnika u kapitalizmu?                                                             

Pod kapitalizmom, radnik je bio sveden na radnu životinju, koja je izvodila dosadne zadatke koji se ponavljaju u fabrici - mračnoj, sumornoj, prljavoj pećini, jednom potpuno nehumanom okruženju. Za razliku od zanatlija u sopstvenim radnjama, fabrički radnici nisu nalazili nikakvo zadovoljstvo niti su se ponosili svojim poslom, koji su obavljali pod prinudom; nisu imali zadovoljstvo da stvaraju dovršen proizvod koji je odražavao njihovu veštinu. Dok su zanatlije koristile alate, fabrički radnici su sami bili alatke mašina.                                                                                                                                                                                             

 

 

3 Šta je, po Marksu, rad, a u šta ga je kapitalizam izobličio?                                                                                        

Rad, jeste osnovna ljudska potreba i treba da bude izvor ispunjenja. To je način na koji ljudi potvrđuju svoju ličnost i razvijaju svoje potencijale. Kapitalizam je, međutim, izobličio tu prirodnu potrebu za radom, pretvarajući je u mučenje. Sada ljudi beže od njega.

1 Po Marksu, svodeći ljude na robu, a ljudske odnose na novčanu vezu, kapitalizam je sprečio ostvarenje humanističke vizije.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   

3 Kojim rečima se završava Komunistički manifest?                                                                                       

“Komunisti...otvoreno izjavljuju da se njihovi ciljevi mogu postići jedino nasilnim zbacivanjem svih postojećih društvenih uslova. Neka vladajuća klasa drhti pred komunističkom revolucijom. Proleteri nemaju šta da izgube sem svojih okova. A mogu da osvoje čitav svet. Radnici svih zemalja, ujedinite se!”.

3 Kako Marks gleda na besklasno društvo?                                                                                                         

Besklasno društvo. Marks nije rekao mnogo o novom društvu koje će biti uvedeno socijalističkom revolucijom. S uništenjem kapitalizma, nestaće razlika između kapitaliste i radnika pa tako i klasni sukobi i eksploatacija jednog ljudskog bića od strane drugog. Društvo više neće biti podeljeno na one koji imaju i one koji nemaju, ugnjetače i ugnjetene, više neće biti potrebe za državom, koja je bila samo instrument za održavanje i zaštitu moći eksploatatorske klase.                                                                                                  

1 Šta će, po Marksu, biti sa državom u besklasnom društvu?                                                                                   

Dr ž ava će na kraju odumreti .

 

 

 

 

 

 

 

 

3 Koja Marksova predviđanja ili očekivanja se nisu ispunila?                                                                       

Mnoga od Marksovih predviđanja ili očekivanja nisu se ostvarila. Radnici u zapadnim zemljama nisu postali ugnjetena i osiromašena radnička klasa koju je Marks opisao sredinom devetnaestog veka. Zbog povećane proizvodnje, kao i zbog nastojanja radnih sindikata i vlada koje su bile za reforme - Marks je potcenio sposobnost kapitalističkih vlada da ispravljaju zloupotrebe koje je vršila industrijalizacija - zapadni radnici znatno su poboljšali kvalitet života, tako da oni sada uživaju najviši standard života u istoriji. Ogroman rast srednje klase stručnjaka, službenika u državnoj službi i malih privrednika opovrgava Marksova predviđanja da će kapitalističko društvo biti polarizovano u malu grupu veoma bogatih kapitalista i veliku masu siromašnih radnika. Marks je verovao da će socijalističke revolucije izbiti u naprednim industrijskim zemljama. Ali socijalističke revolucije dvadesetog veka izbile su u nerazvijenim, uglavnom poljoprivrednim zemljama. Država u komunističkim sistemima, daleko od toga da odumire, postala je centralizovanija, moćnija i opresivnija. Ni u jednoj zemlji u kojoj su komunistički revolucionari uzeli vlast pojedinac nije postigao ličnu autonomiju, slobodu i mogućnost za samoispunjenje koje je želeo Marks. Pre bi se moglo reći da je marksistička ideologija obezbedila nove vladare s novim sredstvima i novim opravdanjima za nasilje. Marksova diktatura proletarijata pokazala se diktaturom jedne nove klase nad proletarijatom, baš kako je Bakunjin predvideo.                                                                                                                                                                               

1 Po mnogo čemu, marksizam je bio sekularna religija koja je obezbeđivala ljudima jedan emocionalno zadovoljavajući pogled na svet.                                                                                                                                

3 Koja mesta upućuju na religiozni karakter marksizma?                                                                                                     

On je prilagodio nekoliko judeo-hrišćanskih tema: apokaliptična borba između dobra i zla dovodi istoriju do kraja; mesijanske nade čovečanstva su ostvarene na koncu svega kada ljudska bića, oslobođena od ropstva i eksploatacije, prolazeći kroz duhovnu regeneraciju ispunjavaju obećanje svoje ljudske prirode; a militantni proleteri služe kao posrednici svetskog spasenja.                                                                                         

2 Prema čemu su bili podozrivi anarhisti?                                                                                                                       

Prema birokratiji i centralizovanoj vlasti i predviđali društvo bez države.

1 Pojedini anarhisti su zastupali revolucionarni terorizam- bacanje bombe i ubistva protiv

države.                                                                                                          

1 Od kog mislioca su anarhisti crpli inspiraciju?                                                                                                                

Pjera Ž ozefa Prudona .                                        

3 Kako Prudon opisuje vladu, dopuštanje da se nad nama vlada?                                                                            

“Dopustiti da neko vama vlada znači dopustiti da vas promatra, ispituje, špijunira, usmerava, da vam donosi zakone, da vas uređuje, kategoriše, da vam propoveda, kontroliše vas, cenzuriše vas, da vam naređuju ljudi koji nemaju ni prava ni znanja ni vrline. Dopustiti da neko vama vlada znači biti, u svemu što radite, pri svakoj poslovnoj radnji, pri svakom pokretu...registrovan, kontrolisan, oporezovan...sputavan, reformisan, prekorevan, hapšen. To znači biti, pod izgovorom opšteg interesa, oporezovan, drilovan...eksploatisan…ugnjetavan, kažnjavan novčano, zloupotrebljavan…To je vlada, to je njena nepravda, to je njena moralnost. “                                                                                                                             

1 Mihail Bakunjin je smatrao da istorija drevnih i modernih država nije ništa drugo do niz odvratnih zločina.

3 Koja su razilaženja između Marksa, odnosno marksista, i Bakunjina?                                                                 

I dok je Marks smatrao da će do revolucije doći u industrijskim zemljama uz zalaganje klasno svesnog proletarijata, Bakunjin je želeo da se pobune svi koji su potlačeni, uključujući i seljake (ogromna većina populacije u Centralnoj i Istočnoj Evropi). U postizanju tog cilja on je favorizovao tajna društva i terorizam, uključujući i ubistva omraženih zvaničnika, što je moglo da pokrene revoluciju.                        Marks i Bakunjin se nisu slagali u bitnom pitanju strategije. Marks je želeo da organizuje radnike u masovne političke partije; Bakunjin je, s druge strane, smatrao da revolucije treba da vode tajne organizacije fanatičnih pobunjenika. Bakunjin se plašio da će marksisti, pošto zbace kapitalistički režim i preuzmu vlast, postati novi gospodari i eksploatatori, koristeći državu kako bi uvećali svoju moć. Oni će postati, kako je rekao, „privilegovana manjina...bivših radnika, koji će, pošto jednom postanu vladari i predstavnici naroda, prestati da budu radnici i početi s visine da gledaju na ljude koji teško rade. Od tada pa nadalje oni neće predstavljati narod već sami sebe, i svoje pretenzije da vladaju narodom”. Prema tome, rekao je Bakunjin, pošto radnici jednom osvoje državu, trebalo bi da je zauvek unište. Bakunjinova pronicljiva predviđanja da će socijalistička revolucija navesti državnu vlast da ojača, a ne da nestane, ispunila su se u dvadesetom veku.                                                                                                                                

3 Šta je tvrdio, nasuprot marksističkoj teoriji, vodeći revizionista Eduard Bernštajn?                     

Ne predstoji kolaps kapitalističkog sistema: srednja klasa sitnih kapitalista ne utapa se u redove proletarijata već se uvećava, i uz napore organizacije radničke klase i političke demokratije, standard života radnika se popravlja.

3 Na šta bi trebalo da radnici, po Bernštajnu, usredsrede svoje napore?                                                                               

Na revolucionarni prevrat već da korak po korak uvećavaju svoju političku moć i poboljšavaju materijalne uslove života.                                                                               

2 Većina socijalističkih ciljeva, po Bernštajnu, može se dostići mirnim i zakonskim putem.                                                                                                                                                                                                          

2 Šta je za Bernštajna značio socijalizam?                                                                                                                                 

Za Bernštajna, socijalizam je značio socijaldemokratiju - postepenu reformu, ne naglu revoluciju koja oduzima imovinu kapitalista - i parlamentarnu demokratiju koja predstavlja sve grupe, ne diktaturu proletarijata.

2 Ko je bio glavni kritičar Bernštajna?                                                                                                                                    

Karl Kaucki.

2 Po Kauckom, nemačka vladajuća elita nikada neće dragovoljno niti mirnim putem predati svoju kontrolu nad vladom.                                                                               

1 Šta je Lenjin tvrdio u delu „Šta da se radi“?                                                                                                                    

Tvrdio da radnici ne mogu sami da iznesu uspešnu revoluciju.

3 Zašto radnici, po Lenjinu, ne mogu sami da izvedu uspešnu revoluciju?                                                            

Neobrazovani i skloni nediscplinovanim i spontanim akcijama, oni ne mogu da se izdignu iznad uskog tredjunionističkog vidokruga  - „uverenja da je neophodno da se povezu u sindikate, bore protiv poslodavaca i trude da prinude vladu da donese neophodno radno zakonodavstvo”. Namamljen višim nadnicama i boljim radnim uslovima, proletarijat će se nagoditi s kapitalizmom i tražiti da se pridruži srednjoj klasi, a ne da trijumfuje nad njom; on bi prihvatio buržoasku ideologiju i radije bi se pomirio s buržoaskom državom nego što bi je uništio.                                                                                                                     

1 Pošto nemaju dovoljno naučno-socijalističke svesti, radnicima je, po Lenjinu, potrebno vođstvo čvrste prethodnice povećanih i disciplinovanih profesionalnih revolucionara koji će

tražiti ne pojedinačne reforme već ukidanje eksploatatorskog društvenog sistema.                 

1 Feministkinje su insistirale da princip slobode i jednakosti bude primenjen na ž ene .                                                                                                                                                                                                 

2 Šta je Aristotel rekao za odnos muškarca i žene?                                                                                          

„ Mu š karac je po prirodi superioran , a ž ena inferiorna i ... ovaj prvi vlada , a drugom se vlada .”

2 Šta je sveti Pavle rekao za odnos muža i supruge?                                                                                                       

„ Supruge , pot č inite se va š im mu ž evima , kao Gospodu Bogu ”, „ jer mu ž je glava ž eni kao š to je Hristos glava crkvi ” .

 

2 Ko je bila jedna od prvih ličnosti u razvoju feminizma , i koje je njeno glavno delo?

Meri Vulstonkraft , u svojoj knjizi Za š tita ž enskih prava (1792), napisanoj pod uticajem Francuske revolucije , protestovala je protiv postoje ć e subordinacije , pot č injenog polo ž aja ž ena i ograni č enih mogu ć nosti koje se nude ž enama za unapre đ ivanje njihove svesti .

1 Džon Stjuart Mil je mislio da do razlika među polovima (i između klasa) dolazi više zbog obrazovanja nego usled nasleđenih razlika.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     

2 Ko je bio jedan od prvih propagatora ženske ravnopravnosti, i za šta se on zalagao?                                        

D ž on Stjuart Mili; zalagao se za op š te pravo glasa ž ena.

3 Šta je doprinelo jačanju svesti da žene igraju važnu ulogu u životu nacija?                                                      

U toku Prvog svetskog rata, žene su radile po kancelarijama, fabrikama i u uslužnim delatnostima, na poslovima koje su ranije obavljali muškarci. Njihovo angažovanje tokom rata doprinelo je da postane jasno da žene igraju važnu ulogu u ekonomskom životu nacija i mnogi politički lideri su se zauzeli da i one dobiju pravo glasa.

 

 

 

1 Kada žene u Engleskoj i SAD dobijaju pravo glasa?                                                      

Godine 1918. Engleskinje sa navršenih trideset godina dobile su pravo glasa, a 1928, Parlament je snizio glasačku starost Engleskinja na dvadeset i jednu godinu, kao i za muškarce. U Sjedinjenim Državama, Kongres je 1918. godine odobrio jedan amandman dajući ženama pravo glasa.                                                 

                                                                                                                                                                                 

3 Koja je razlika između rane i pozne modernosti (detaljnije izložiti)?                                                                  

Može se reći da je moderni duh prošao kroz dve velike faze - ranu modernost i poznu modernost. Formulisan tokom perioda naučne revolucije i prosvetiteljstva, pogled rane modernosti naglašavao je poverenje u razum, nauku, ljudsku dobrotu i sposobnost čovečanstva da popravi društvo. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka jedan novi pristup poprimio je svoj oblik.                                    Pozni moderni mislioci i naučnici postigli su revolucionarne uvide u ljudsku prirodu, društveni svet, i fizički svemir; a pisci i umetnici otvorili su dotada nezamislive mogućnosti za umetničko izražavanje. Ti događaji doveli su do pomaka u evropskoj svesti. Mehanički obrazac svemira koji je dominirao evropskim pogledom na svet još od vremena Njutna bio je promenjen; gledište prosvetiteljstva o ljudskoj racionalnosti i dobroti bilo je preispitano; vera u prirodna prava i objektivna merila vladajuće moralnosti bila je ugrožena; pravila estetike koja su upravljala umetnošću još od renesanse bila su odbačena.

2 Razbijajući stara uverenja, pozna modernost ostavila je Evropu bez orjentira - bez op š teprihva ć enih kulturnih na č ela ili utvr đ enih ideja o ljudskoj prirodi i smislu ž ivota .

1 Neki mislioci s kraja 19. veka odbacivali su ideju ljudske racionalnosti, naglašavajući umesto toga iracionalnu stranu ljudske prirode.

1 Glavna figura u „svrgnuću razuma“ i veličanju iracionalnog krajem 19. veka bio je Fridrih Niče.                                                                                                                                                             

2 Šta je sve Niče osuđivao, čemu se ismevao i rugao?                                                                                   

Osuđivao je društvene reforme, parlamentarnu vladu i opšte pravo glasa, ismevao viziju progresa putem nauke, osuđivao hrišćanski moral i rugao se liberalnom uverenju u čovekovu suštinsku dobrotu i racionalnost.

1 Da bi se ostvario svoje višestruke mogućnosti, smatrao je Niče, čovek mora da prestane da se oslanja na intelekt i ponovo da pothranjuje instiktivne korene ljudskog postojanja.                                                                                                

3 Kako je Niče gledao na hrišćanstvo (detaljnije objasniti)?                                                                       

Hrišćanstvo sa svim svojim zabranama i zahtevima za pridržavanjem pravila, guši ljudski poriv za životom, rekao je Niče. Hrišćanski moral mora se uništiti, jer on odgovara samo slabima i robovima. Trijumf hrišćanstva u drevnom svetu, rekao je on, bila je revolucija najnižih elemenata društva kako bi oni krotki, slabi i neplemeniti nasledili zemlju od njima nadređenih aristokrata. Bio je to samo pokušaj ogorčenih robova, i plebsa nalik na robove, da spreče nadmoćnije ljude u izražavanju herojske prirode i da uzvraćaju udarce tim plemenitim duhovima, kojima su zavideli. A onda su ljude opteretili osećanjem krivice ako bi samo skrenuli s tih gnusnih vrednosti. Kakav pametan čin osvete protiv njihovih nadređenih! Ovo prevrednovanje vrednosti koje je smislilo hrišćanstvo, rekao je Niče, dovelo je do opadanja kvaliteta života i kulture. U svom delu Antihrist (1888), Niče je napisao: Ali, dodaje Niče, ove vrline ljubavi, samilosti, i sažaljenja u stvari su samo fasada; one sakrivaju prava osećanja hrišćana: zavist, prezir, mržnju i osvetu protiv nadmoćnih i boljih. Jedan od razloga zbog koga potlačeni teže carstvu nebeskom jeste taj što će se tamo osvetiti; moći će da gledaju u pakao, kako je Akvinski primetio, i nađu zadovoljstvo u mukama prokletih, uključujući i njihove stare neprijatelje.           

2 Koje su, po Ničeu, osobine nadmoćnih ljudi, a koje su, njima nasuprot, vrednosti hrišćana?   

Bezvredna rulja uradila je to tako što je smatrala da su oni koji su u oskudici, koji su slabi, siromašni i nižeg ranga dobri i blagosloveni, osuđujući kao zlo upravo one osobine koje su im nedostajale - snagu, upornost, sposobnost i žudnju za životom - i predstavljajući sopstvene, ništavne vrednosti koje negiraju život - sažaljenje, ljubaznost, samoodricanje, težnja ka nebu - merilom svih stvari.

2 Po Ničeu, hrišćanstvo je stalo na stranu svega što je slabo, nisko, loše sazdano, ono je stvorilo ideal od suprostavljanja instiktima koji brane život pun snage...                                 

1 Po Ničeu, hrišćanstvo je pobuna svega što gamiže po zemlji koja je usmerena protiv svega što je uzvišeno.                                                                    

2 Šta je sve Niče proglasio mrtvim?                                                                                                                                        

„Bog je mrtav“. Bog je tvorevina samog čoveka. Nema viših svetova, nema transcendentnih ili metafizičkih istina, nema više morala koji potiče od Boga ili prirode.

2 Šta, po Ničeu, smrt Boga može da znači za

čoveka?                                                                                                     

Oslobođenje čoveka.

1 Niče je rekao da evropskom društvu nedostaju herojske figure.                                                                                                                                                                                                                                                                           

3 Kako Niče oslikava put kojim se kreću tadašnja Evropa i Evropljani?                                                   

Evropskom društvu nedostaju herojske figure, rekao je Niče. Svako pripada velikom stadu, ali nema pastira:  „u stvaranju patuljaka i poravnavanju Evropljanina vreba naša najveća opasnost, jer to je taj pogled koji zamara - danas ne vidimo ništa što bi želelo da bude veće,... taj proces je usmeren... prema nečemu što je...udobnije, prosečnije“. Evropsku kulturu je unizio sirovi materijalizam. Vulgarne mase nametnule su svoj ukus i vrednosti svim fazama života. Natčovek. Evropa se može spasti jedino pojavom nekog čoveka višeg tipa, superčoveka, ili natčoveka koga ne bi zaustavile egalitarističke gluposti koje propovedaju demokrate i socijalisti. „Potrebno je da viši Ijudi objave rat masama“, rekao je Niče, kako bi se okončala „država inferiornih ljudi“. Evropi je potrebno „poništavanje opšteg prava glasa; to jest sistema pomoću koga najniži tipovi propisuju sebe kao zakone za više tipove“.                                                                                                                                                               

1 Po Ničeu, u stvaranju patuljaka i poravnavanju Evropljanja vreba naša najveća opasnost.                                                                                                                                                         

1 Po Ničeu, Evropa se može spasti jedino pojavom nekog čoveka višeg tipa, superčoveka, ili natčoveka koga ne bi zaustavile egalitarističke gluposti koje propovedaju demokrate i socijalisti.                                                                                                                         

1 Po Ničeu, potrebno je da viši ljudi objave rat masama kako bi se okončala država inferiornih ljudi.                                                                                                                                                                                                                                                                        

3 Kako Niče opisuje natčoveka (detaljnije izložiti)?                                                                                        

Natčovek je nova vrsta čoveka koji raskida s opšteprihvaćenim moralom, koji samo negira život, i stvara sopstvene vrednosti. On ne suzbija svoje instinkte već ih potvrđuje. Pojedinac koji sam sebe usmerava oslobađa se okova starih vrednosti i tradicija i potvrđuje svoja preimućstva da bude gospodar. Oslobođen hrišćanske krivice i zbacujući sa sebe veliki teret sopstvene psihološke prošlosti, on s ponosom potvrđuje sopstveno biće; odbacujući hrišćansko ,,ti nećeš“ on instinktivno kaže: „Hoću.“ Usuđuje se da bude ono što je. Pošto on nije kao drugi ljudi, tradicionalne definicije dobra i zla za njega nemaju nikakvog značaja. On ne dopušta da njegova individualnost bude ugušena, već stvara sopstvene vrednosti, one koje potiču iz samog njegovog bića i unapređuju njegov život. On uživa u moći i luči je. On zna da je njegov život bez svrhe, ali ga proživljava sa smehom, instinktivno, avanturistički, u potpunosti. Natčovek predstavlja najviši

oblik života.                                                                                                                             

1 Po Ničeu, najstrašnija i fundamentalna želja u čoveku jeste njegova “Volja za moć“.                                                                                                                                                                                  

1 U Ničeovom najpoznatijem delu „Tako je govorio Zaratustra“ prorok izjavljuje: „Ljudi nisu jednaki niti će ikada postati takvi“.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 

1 Šta je za Čoveka iz podzemlja najdragocenije što ljudsko biće poseduje?                                                         

Čovek iz podzemlja smatra da sledeći iracionalne impulse i upuštajući se u iracionalne postupke, ljudska bića potvrđuju svoju individualnost; dokazuju da su slobodna. Čovek iz podzemlja je potpuno slobodan; bori se da definiše sopstvenu egzistenciju prema svojim sopstvenim potrebama, a ne prema merilima i vrednostima koje su drugi stvorili. On na slobodu izbora gleda kao na nešto najdragocenije što ljudsko biće poseduje, i smatra da izbor potiče ne od intelekta, već od impulsa i osećanja koja objašnjavaju našu osnovnu individualnost.                                                                                                                                                                                 

1 Čovek iz podzemlja teži da potvrdi sopstvenu individualnost čak i ako to znači delovati suprotno njegovim najboljim interesima.                                                                                                        

1 Šta je za Dostojevskog najbolji put ka samoobogaćivanju?                                                                                      

Vera u Hrista i hrišćanska ljubav i čovekoljublje.                                

1 Ne sloboda, kaže Veliki inkvizitor, već hleb i sigurnost treba ljudima.

2 Koje tri sile, po Velikom inkvizitoru, zanavek osvajaju slaba ljudska bića?                                                       

Čudo, tajna i autoritet.                                                                                                                                                                 

1 Frojd je smatrao da su naše svesne misli u stvari određene     prikrivenim snagama, naime nesvesnim impulsima.                                                                                                        

2 Frojd je rekao da je osnovni zadatak psihoanalize da se bori protiv „D emona “ iracionalnosti na „ trezven na č in “.                                                                                                                                      

 

 

 

2 Šta su, po Frojdu, neuroze, i čime se one objašnjavaju?                                                                                          

Pošto je diplomirao na medicini, Frojd se specijalizovao u lečenju nervnih poremećaja. Podstičući pacijente da govore o svojim problemima, Frojd je bio u stanju da prodre dublje u njihovu svest. Ova istraživanja su ga navela da zaključi da strahovi iz detinjstva i doživljaji, često seksualne prirode, objašnjavaju neuroze - poremećaje u procesu mišljenja, osećanja i ponašanja, koji utiču na svakodnevno delovanje u ličnom i društvenom životu. Neuroze mogu imati više oblika, uključujući histeriju, anksioznost, depresiju, opsesije i tako dalje. Emocije i iskustva iz detinjstva mogu biti toliko bolni i zastrašujući da su ih njegovi pacijenti odagnavali iz svesnog pamćenja u predele nesvesnog. Da bi se razumelo i izlečilo neurotično ponašanje, govorio je Frojd, neophodno je pogledati iza odglednih simptoma i izvući na površinu emotivno opterećena iskustva i strahove - traume iz detinjstva - koje leže zapretene u nesvesnom, zajedno s primitivnim nagonima.                                                                                      

1 Koja dva postupka je Frojd koristio u istraživanju nesvesnog?                                                                                               

Frojd je istraživao nesvesno ohrabrujući svoje pacijente da kažu sve što im padne na pamet. Postupak, koji se naziva slobodne asocijacije, zasniva se na premisi da spontan i nesputan razgovor otkriva sakrivene preokupacije osobe, njenog unutrašnjeg sveta, one „demone“ koji se nalaze u korenu nečijeg emotivnog bola. Drugi put do nesvesnog jeste analiza snova. Snovi, rekao je Frojd, otkrivaju tajne želje pojedinca - često društveno neprihvatljive žudnje i zastrašujuća sećanja. Previše bolne da bi ih podnosili, mi ih zaključavamo u najdublje ćelije nesvesnog; ove potisnute misli i osećanja sačinjavaju najveći deo nesvesnog.                                                                                                                                                                                                 

2 Šta je, po Frojdu, id, a šta superego (ukratko)?                                                                              

Frojd je smatrao da je id, podsvesno središte instinkata, „kotao pun uzavrelih uzbuđenja“ koja stalno zahtevaju zadovoljenje. Id je „neukroćena strast“ - primitivna, infantilna, asocijalna i nelogična. On ne poznaje vrednosti, ne poznaje moral; on nema svest o dobru i zlu. To je nemirna sila koja se stalno bori za zadovoljenje svojih potreba u saglasnosti s principom zadovoljstva i bez obaziranja na druge. Nesposobna da izdrži napetost, ona zahteva seksualno rasterećenje, okončanje bola, prestanak gladi. Kada se idu uskrati ventil za njegovu instinktivnu energiju, ljudi postaju frustrirani, ljuti i nesrećni. Zadovoljenje ida jeste naše najviše zadovoljstvo. Ali potpuno zadovoljenje instinktivnih potreba pogubno je po civilizovan život.                Ljudska bića crpe svoja najviša zadovoljstva iz seksualnog ispunjenja, rekao je Frojd, ali neobuzdana seksualnost cedi psihičku energiju toliko potrebnu za kreativni umetnički i

intelektualni život. Otuda društvo, preko porodice, sveštenika, učitelja, policije, postavlja pravila i ograničenja našoj animalnoj prirodi. Ova pravila, obaveze, i očekivanja se internalizuju, i oni postaju naša savest, ili kako ju je Frojd nazvao - superego.                                                                                                         

1 Za Frojda postoji jedan krajnje bolan i neizlečiv sukob između  ida i superega.                                                                                                                                                                                                          

1 Da bi se izbegla neuroza, Frojd je predlagao  intelektualni i kreativni rad.                                                                                                                                                                                                                                          

3 Po Frojdu, religija nije neka trajna tekovina već kao duplikat neuroza kroz koje svaki civilizovani čovek mora da prođe na svom putu od detinjstva do zrelosti.                                                                                                                                                                                      

1 Po Frojdu, naša najveća nada za budućnost jeste da intelekt- naučni duh, razum- vremenom uspostave diktaturu u mentalnom životu čoveka.                                                                                                                                                                                                                         

1 Dopunite Frojdove čuvene reči: „Tu gde je id, neka bude ego“.                                                                                                                                                                                                                                            

3 S kojim krucijalnim problemima savremenog društva su se borili vodeći sociolozi s kraja 19. i početka 20. veka?                                                                                                                                                                                         

Kako društvo da postigne povezanost i stabilnost kad su uobičajeni načini povezivanja i privrženosti koji su karakterisali seoski život bili nemilosrdno rastočeni sve bržim razvojem industrijski-urbanog kapitalističkog poretka i kad religija više nije sjedinjavala ljude niti im je pružala neosporne vrednosti? Kakve su implikacije iracionalnog na politički život u jednom dobu masovne demokratije? Kako ljudi mogu da očuvaju svoju individualnost u društvu koje postaje sve više strogo kontrolisano?                   

2 Šta je Dirkem želeo da spreči?                                                                                                                                              

Moderno dru š tvo da se raspadne u nepovezanu masu sebi č nih , suprotstavljenih pojedinaca .

2 Šta za Dirkema predstavlja krizu modernog društva?                                                                                  

Slabljenje tradicionalnih veza , kolektivnih vrednosti i zajedni č kih uverenja , koji su vezivali pojedinca u zajednicu .

 

2 Od čega po Dirkemu pate moderni ljudi, i šta to konkretno znači?                                                                       

Pate od anomije - gubljenja normi i vrednosti koje stvara dezorijentaciju . Ljudi ne ose ć aju da su integrisani u kolektivnu zajednicu i ne nalaze nikakvu svrhu u ž ivotu , š to je stanje š tetno i za pojedinca i za dru š tveni poredak .

2 Šta sve, po Dirkemu, dokazuje patologiju modernog društva?                                                                               

Patologiju modernog društva isto tako dokazuje visok nivo dosade, uznemirenosti i pesimizma. Žestoka konkurencija, i razočaranje i frustracije kao rezultat neispunjenih očekivanja i nedostatka čvrstih moralnih principa, često modernog čoveka navode na samoubistvo. Ljudi moraju da ograniče svoje aspiracije i obuzdaju svoje želje i strasti, rekao je Dirkem. Moraju prestati da žele još više. Religija je nekada podsticala ljude na disciplinu i suzdržanost, ali to više nije u stanju.                                                    

2 Šta je Dirkem predlagao kao zamenu za hrišćansku dogmu, koja je izgubila svoju moć da privlači i povezuje?                                                                                                                                                                                

Zahtevao da sekularni sistem morala , zasnovan na razumu , zameni hri šć ansku dogmu , koja je izgubila svoju mo ć da privla č i i povezuje .

1 Po Gaetanu Moski, vladajuće elite su osnovna odlika političkih društava.                                                                        

1 Moska je tvrdio da sva društva karakterišu „ Dve klase ljudi ... klasa koja vlada i klasa kojom se vlada .“                                                                                    

1 Šta je, po Moski, osnovna osobina vladajuće manjine koja joj omogućava vladavinu?                                

Za vladajuće manjine zajednički je visok nivo organizacije, što omogućava njihovim članovima da deluju u saglasnosti; nasuprot njima, neorganizovane mase, nesposobne da se ujedine protiv manjine, stalno su potisnute iz učešća u vlasti. Članovi vladajuće elite poseduju bogatstvo i istaknute intelektualne i lične kvalitete - pobude, ambicije i rešenost - koji im pomažu u održavanju svoje nadmoći.                                    

1 Po Moski, vladajuća klasa ne opravdava svoju vlast isključivo svojim posedovanjem vlasti, već pomoću tzv. ve ć poku š ava da prona đ e moralnu i zakonsku osnovu za to ” - u bo ž joj volji ili volji naroda .                                                         

1 Po Vilfredu Paretu, društveno ponašanje ne počiva prvenstveno na razumu već na

iracionalnim nagonima i osećanjima.                                                                                                               

1 Po Paretu, podela na elite i mase postoji u svim društvima.                                    

2 Kako je Pareto objašnjavao nužnost postojanja elite?                                                                                                               

Pareto je podelio društvo na dva sloja: elitu i mase. Elita je oduvek postojala, objašnjavao je, zato što su ljudska bića različita po prirodi i zato što dobra koja ljudska bića traže ne mogu biti jednako podeljena. U tradiciji Makijavelija, Pareto je smatrao da uspešna vladajuća elita, lukavstvom, a ako je neophodno i nasiljem, eksploatiše osećanja i pobude u sopstvenu korist. Demokrate se, govorio je, zavaravaju misleći da na mase zaista deluju argumenti razuma.                                                                                                                              

2 Pareto je predviđao da će se pojaviti novi politički lideri koji će pokoriti ljude uz pomoć propagande i sile , obraćajući se uvek osećanjima pre nego razumu.                                                                                                                                                                                                                                        

1 Po Gistavu le Bonu, „ zamena svesnih postupaka pojedinaca nesvesnim postupcima gomile jedna je od osnovnih karakteristika sadašnjeg doba“ .                                                                                                                                                                                               

1 Po le Bonu, „doba u koje ćemo upravo ući uistinu će biti era gomile”.                                                                                                                                                                                               

1 Za kakvu grupu ljudi le Bon je upotrebio izraz gomila?

Za grupu ljudi u kojoj je individualnost utopljena u masu , a pojedinac gubi kontrolu nad svojim emocijama . Psiholo š ka gomila mogla bi biti i uli č na rulja , politi č ka partija , radni č ki sindikat .                                                

2 Ponašanje gomile, po le Bonu, uverljivo pokazuje da je uloga koju igra nesvesno u svim našim postupcima ogromna, a ona koju igra razum jako mala.                                                                                                                                                 

2 Po Grejemu Volasu, politički stavovi glasača nisu rezultat rasuđivanja proveren iskustvom već su izvedeni iz čitavog kompleksa pobuda, navika i predrasuda.                                                                                                                                             

1 Šta je, po Maksu Veberu, moderna zapadna civilizacija eliminisala, za razliku od ostalih civilizacija?

Mit , misteriju i magiju.

 

 

1 Koji proces je, po Veberu, dominantan u zapadnoj ekonomiji, politici i pravu?                                                             

Veber je smatrao da zapadna nauka pokušava da shvati prirodu i ovlada njome putem razuma. Sagledavao je kapitalizam zapada kao napor da se organizuju rad i proizvodnja i da se sledi profit na namerno metodičan i sračunat način, nesputano nasleđenim tradicijama i osećanjima. Radnici su podložni racionalnoj disciplini, „naučnom rukovođenju”.                                                                                                              

3 Na šta je, po Veberu, uticao protestantizam, i zašto?                                                                                 

Najčuvenija Veberova teza jeste da je protestantizam, koji je shvatao rad kao versku dužnost, a hedonizam kao greh, i zahtevao samokontrolu, racionalno planiranje ljudskog života u saglasnosti sa božjom voljom, proizvodio pogled na svet koji je bio pogodan za potrebe kapitalizma. Kapitalizam, govorio je Veber, nije žeđ za novcem, želja za sticanjem koja se ispoljavala još od prvih dana civilizacije. 

2 Šta je, po Veberu, karakteristična crta kapitalizma?                                                                                    

Racionalna organizacija svih poslovnih aktivnosti , uklju č uju ć i i radnu snagu , tako da je profit neprekidan i mo ž e se izra č unati .

3 Zašto je, po Veberu, proces sekularizacije i racionalizacije protivrečan?                                                       

Proces sekularizacije i racionalizacije podsticao je samooslobođenje, jer ono omogućava ljudima da prevaziđu iluzije i da stave pod kontrolu okolinu i sebe. Ali je on isto tako i sredstvo samoporobljavanja, jer proizvodi institucije, džinovsku birokratiju, koji ohrabruju jednoobraznost i depersonalizaciju. Moderni službenici, rekao je Veber, emotivno su ravnodušni i zainteresovani su samo za efikasno izvršenje zadataka; takva ljudska osećanja kao što su saosećanje i naklonost zabranjena su kao prepreka efikasnosti. U ime efikasnosti, ljude postavljaju u „gvozdene kaveze” lišavajući ih tako njihove lične slobode i čovečnosti.                                                                                                                                                                          

1 Od koje društvene sile je Veber želeo da sačuva čovečanstvo?                             

Harizmati č ni vo đ a koji privla č i ljude snagom li č nosti .                                          

 

 

 

 

3 Izložite Veberovu analizu harizmatičnog vođe                                                                                                              

Harizmatične vođe mogu da budu verski proroci, ratni heroji, državnici ili drugi koji poseduju izuzetnu ličnost koja privlači druge i dominira nad njima. Ljudi čeznu za harizmatičnim rukovodstvom u vreme kriza. Vođa tvrdi da ima misiju - svetu dužnost - da vodi narod u toku krize; autoritet vođe počiva na veri naroda u tu misiju i njihovoj veri u izuzetne sposobnosti vođe. Zajednička odanost harizmatičnom vođi ujedinjuje zajednicu. Veberova analiza ovog fenomena objašnjava popularnost diktatora i demagoga dvadesetog veka.

1 Šta je nacionalizam?                                                                                                                                                  

Nacionalizam je svesna veza koju deli grupa ljudi koji osećaju snažnu privrženost određenoj zemlji i koji imaju zajednički jezik, kulturu i istoriju obeležene zajedničkom slavom i patnjama.

2 Šta tvrde i osećaju nacionalisti?                                                                                                                           

Nacionalisti tvrde da čovekova najviša privrženost i odanost treba da bude usmerena ka naciji. Oni ispoljavaju veliki ponos prema istoriji i običajima svoga naroda, i često osećaju da su Bog ili istorija posebno izabrali njihovu naciju. Oni tvrde da nacija - njena kultura i istorija - daje smisao životu i delanju pojedinca. Kao i religija, i nacionalizam obezbeđuje pojedincu osećanje zajedništva i cilj vredan samožrtvovanja.

1 Nakon slabljenja i uzmicanja hrišćanstva, u Evropi 19. veka nacionalizam je postao vodeća duhovna snaga.                                                                                                                                                                                      

2 Šta je sve nudio i obećavao nacionalizam kao zamena za hrišćanstvo?                                                               

Nacionalizam je obezbeđivao nova uverenja, mučenike i „svete” dane koji su stimulisali odanost; nudio je članstvo u zajednici, koje je zadovoljavalo preovlađujuću psihološku potrebu ljudskih bića za zajedništvom i identitetom. A nacionalizam je nudio i misiju, kojoj su ljudi mogli da se posvete - napredak nacije.

Marvin Peri 1-6

поставио/ла Unwrap MyMail 19.02.2013. 16.36

1 Šta je hrišćanstvo  ponudilo kao razlog zbog koga je vredno živeti u duhovno razočaranom grčko-rimskom svetu?

Nadu u ličnu besmrtnost.

1 Hrišćanska religija je pokazala veću sposobnost da pokrene ljudska srca nego što je to uspeo da učini razum.

2 Šta grčki polis i rimsko carstvo nisu mogli da ponude običnom čoveku, a hrišćanstvo jeste?

Dubok lični odnos sa Bogom, blisku vezu sa ličnom realnošću i članstvo u jednoj zajednici vernih koji brinu jedni o drugima.

3 Kakav je odnos konzervativnih crkvenih otaca prema klasičnoj grčkoj filozofiji?

Za konzervativne crkvene oce, klasična filozofija bila je u osnovi pogršna zato što nije proizlazila iz Božanskog otkrovenja. Plašili su se da bi izučavanje klasičnih autora potkopalo hrišćanski moral i promovisalo jeres.

1 Iako je hrišćanstvo iskoristilo grčku filozofiju, hrišćanska istina je na kraju počivala na  veri, a ne na razumu.

1 Ko je bio najznačajniji hrišćanski mislilac u poznom Rimskom carstvu?

Sveti Avgustin.

1 Koje dve države je sveti Avgustin suprotstavljao jednu drugoj?

Zemaljsku i nebesku.

2 Zemaljska država, po svetom Avgustinu, predstavlja nevažnost i prolaznost, a nebeska večnost i nepokornost.

2 Avgustinovo razlikovanje izmedju višeg sveta savršenstva i nižeg sveta iskvarenosti imalo je uticaja tokom čitavog srednjeg veka.

3 Kakav je odnos vere i razuma po svetom Avgustinu?

Krajnja mudrost se ne može dostići samo putem racionalnog razmišljanja, vera treba da vodi mišljenje. Bez vere ne može biti ni pravnog znanja, ni pravnog razumevanja. Tako je Avgustin

podržao prvenstvo vere, ali nije obavezno smatrao razum neprijateljem vere i nije bio pristalica ukidanja racionalnog rasuđivanja.

1 S Avgustinom, pogled na svet klasičnog humanizma usredsređen na čoveka-koji je vekovima trpeo transformacije ustupio je mesto pogledu na svet usredsređenom na Boga.

2 S pobedom hrišćanstva, cilj života više nije bilo dostizanje savršenstva na ovom svetu, potpunim i kreativnim razvojem ljudskih sposobnosti, već dostizanjem spasenja u nekoj nebeskoj državi.

3 Koje su bitne razlike između hrišćanstva i antičkog klasicizma?

Prema hrušćanskom uverenju, istorija je ispunjena duhovnim značenjem. To je duboka drama pojedinaca koji se bore da prevaziđu svoj prvobitni greh kako bi mogli da dostignu večno blaženstvo na ovom svetu. Klasicizam je smatrao da nema višeg autoriteta od razuma. Klasicizam je smatrao da su etička merila bili zakoni priprode koje razum može da spozna. Ljudske jedinke razuma mogu da dođu do onih vrednosti pomoću kojih treba da regulišu svoje živote. U hrišćanstvu krajnje dobro dolazi kroz poznaju Boga, poslušnost i ljubav prema njemu. U klasicizmu krajnje dobro trebalo je tra+iti kroz nezavisnu misao i akciju.

2 Od koga su srednjovekovni mislioci nasledili geocentričnu teoriju svemira?

Aristotela i Ptolemeja.

1 Zašto ljudi, prema hrišćanstvu, zaslužuju središnje mesto u univerzumu?

Pošto je Bog stvorio ljude prema svom liku oni zaslužuju središnje mesto u univerzumu.

2 Kakvi su pojedinci  prema srednjovekovnom verovanju?

Grešan, ali iskupljiv.

3 Kako je srednjovekovni um gledao na društvenu strukturu?

Za srednjovekovni um, Bog je i društvu uredio po hijerarhijskom poretku. Čitava društvena struktura predstavlja hijrarhiju u kojoj su dužnosti i prava svakog pojedinca definasini prema njegovom Božanskom mestu: sveštvenstvo je vodilo društvo prema hrišćanskim načelima; gospodari i kraljevi, čije pravo da vladaju potiče od Boga,brane hrišćansko društvo od njegovih neprijatelja a robovi rade za dobro svih. Društvo neometano funkcioniše kada svako prihvati svoj status i igra svoju pravu ulogu, kada se potčinjeni povinjavaju svojim pretpostavljenima, i kada pretpostavljeni vode društvo u saglasnosti s božanskim učenjem.     

2 Šta su sholastici nastojali da pokažu?

Da verska učenja, iako ne potiču iz razuma, nisu suprotna razumu. Pokušali su da dokažu putem

razuma ono što su uz pomoć vere već smatrali istinitim.

1 Šta je, po srednjovekovnim misliocima, imalo poslednju reč u dostizanju istine?

Razum ne postoji ne zavisno, već na kraju mora da prizna načelo istine koje je iznad razuma i pojedinačnog ljudskog postojanja. Oni su hteli da vera usmerava racionalnu misao radi hrišćanskih ciljeva a da je vodi Biblijski i crkveni autoritet. Na kraju vera je imala poslednju reč.

2 Sveti Toma Akvinski trudio se da izmiri aristotelizam sa hrišćanstvom.

 

 

3 Kakav je odnos vere i razuma po Tomi Akvinskom?

Za Akvinskog, kako i vera i razum dolaze od Boga, oni se međusobno ne nadmeću već, ako se pravilno shvate, pomažu jedno drugo i formiraju jedinstvo. Razum ne treba da strahuje, jer on je samo jedan drugi put ka Bogu. Suprotnosti između to dvoje samo su pojave koje mogu da zavedu. Na nebu, ljudi će steći potpuno saznanje, kao i potpunu sreću. Dok su na zemlji, oni moraju dopustiti veri da vodi razum; ne smeju dopustiti razumu da se suprostavi veri ili da je potkopava.

2 Po Tomi Akvinskom, u neteološkim pitanjima o određenim stvarima u prirodi, ljudi treba da imaju poverenja samo u razum i iskustvo.

1 Koje su sve veze između modernog sveta i srednjeg veka, tj. šta je sve imalo svoje korene u srednjem veku?

Evropski gradovi, pojava srednje klase, ustrojstvo državnog sistema, englesko opšte pravo, univerziteti.

3 Koja srednjovekovna ideja će postati osnovni element moderne liberalne misli?

Ideja da su i vladar i oni kojima on vlada vezani jednim višim zakonom u sekularizovanom obliku.

1 Šta je bilo osnovno obeležje srednjeg veka, a šta određuje modernu misao?

Srednjeg veka- religija, a moderne misli- nauka i sekularizam, obuzetost ovozemaljskim životom.

2 Koji osnovni princip grčke filozofije je odbacila srednjovekovna svest?

Autonomija razuma.

3 Koje su radikalne promene u evropskoj civilizaciji označile kraj srednjeg veka?

Na ekonomskom nivou proširili su se trgovina i industrija a kapitalizam je zamenio srednjovekovne oblike ekonomske organizacije. Na politiškom nivou centralna vlada ojačala je na rašun feudalnih i verskih vlasti. Na verskom planu, pojava protestantizma rascepkala je jedinstvo hrišćanskog sveta. Na društvenom polju srednja klasa građana igrala je značajnu ulogu u ekonomskom i kulturnom životu. Na kulturnom planu sveštenstvo je izgubilo svoj monopol nad obrazovanjem i srednjovekovna orjentacija ustupila je mesto sekularnom gledištu u književnosti i umetnosti.

3 Koje su osnovne ideje mislioca prosvetiteljstva u njihovom suprotstavljanju srednjem veku?

Želeli su da   oslobode čovečanstvo od praznoverja, neznanja i tradicija koje nisu mogle da prođu test razuma.

1 Kakva je bila renesansna kultura?

Kultura u osnovi svetovna, usredsređena na čoveka, kultura zagledana u tekovine drevne Grčke i Rima.

1 Kada, gde i kako je začeta renesansna kultura?

Renesansa je začeta u 14 veku u gradovima-državama severne Italije, koji su se obogatili i postali moćni zahvaljujući razvoju trgovine tokom srednjeg veka.

1 Čime je bio opčinjen i čemu je težio renesansni čovek?

Ovim svetom, radostima života i mogućnostima koje je život nudio; težio je da živi bogatim i kreativnim životom na zemlji i da sebe ispuni kroz umetnička i književna dela.

1 Koji tip čoveka je uznedrila renesansna Italija?

’’Univerzalnog čoveka’’.

1 Koje su osobine renesansnog „univerzalnog čoveka“?

Svestrana osoba, koja vlada drevnim klasicima, ceni vizuelne umetnosti pa čak ima i talenta za njih, i pokazuje zainteresovanost za svakodnevne poslove svoga grada-neko ko teži da svoj život uobliči u umetničko delo.

1 Istaknuti renesansni stvaraoci ponosili su se svojim talentima i ovozemaljskim

dostignućima.

2 Koja izjava Leonarda da Vinčija govori o velikom samopouzdanju renesansnog stvaraoca?

’’Mogu da stvaram čuda’’.

2 Koja je osnovna ideja Pika dela Mirandole, izneta u njegovom delu Govor o dostojanstvu čoveka?

Čovek, može da bude šta god poželi; on može da bira sopstvenu sudbinu.

2 Kojom izjavom u Hamletu je Šekspir izrazio novi (renesansni) koncept čoveka?

’’Kakvo umetničko delo je čovek!...’’

3 Ko je i u kom delu dokazao falsifikat crkvenih zvaničnika kojim su polagali svoje pravo na ovozemaljsku vlast?

Lorenco Vala. ’’Lažna Konstantinova darovnica’’.

 

 

1 Kako su humanisti gledali na prethodne vekove, a kako na sopstveno doba?

Na prethodne vekove kao na mračno doba, u kome je kulturni sjaj antike bio ugašen; a svoje opisivali su kao preporod umetnosti i učenosti posle srednjovekovnog mraka i jalovosti.

1 Na koja tri perioda su renesansni humanisti rasporedili istoriju?

Antički, srednjovekovni i moderni.

1 Humanistički pokret bio je zasnivan na izučavanju drevne Grčke i latinske književnosti.

2 Koja arhitektonska tvorevina je odražavala srednjovekovnu koncepciju hijerarhijski ustrojenog sveta?

Gotička katedrala, sa svojim kontraforima, uznosila se ka nebu uzdižući se svojim galerijama.

2 Koje su glavne osobine renesansne umetnosti?

Umetnici su koristili religiozne teme, ali istovremeno oni su pomerili pažnju sa neba na prirodni svet i na čoveka, uzdrmavši nadmoć vere nad umetnošću. Umetnici su prikazivali osobine

muškaraca i žena i slavili telesno obličje čoveka.

1 Ko je začetnik reformacije?

Martin Luter.

3 Kako su Luter i Kalvin gledali na čoveka?

Smatrali su da je čovek u osnovi grešan i iskvaren i potpuno su odbacili ideju da pojedinac može da učini nešto za sopstveno spasenje. Miškarci i žene uvek moraju biti smerni pred Bogom; moraju u potpunosti zavisiti od njegove volje i u potpunosti se odreći nade u spasenje kroz sopstvena dela.

3 Na koji način je reformacija obezbedila osnovu za osporavanje monarhističke vlasti?

Neki teoretičari protenstantizma, uglavnom kalvinisti, našavši se u potlačenoj manjini, podržavali su otpor političkim vlastima čiji edikti, kako su verovali, krše božje zakone itražene u Bibliji.

3 Na koja dva načina je srednjovekovno društvo kršilo princip opšteljudske jednakosti?

Prvo- feudalizam je naglašavalo razliku između plemstva i puka. Drugo- srenjovekovna crkva je učila da jedino sveđtenstvo može da daje pričest, što je ljudima pružalo načina da steknu spasenje; iz tog razloga sveštenstvo je bilo iznad laika.

2 Luter je smatrao da ne postoji duhovna razlika između običnih ljudi i sveštenstva.

2 Čiji primat su protestantski reformisti isticali u svojoj pobuni protiv katoličkih crkvenih vlasti?

Privatnog suda i savesti pojedinca.

3 Protestantska crkva je bila zajednica jednakih vernika rukovođenih sopstvenom savešću, a ne hijerarhija kancelarija sa specijalnim ovlašćenjima i prerogativima.

2 Čijem razvoju je doprinelo protestantsko pridavanje važnosti savesti pojedinca?

Razvoju kapitalističkog duha, koji leži u osnovi modernog privrednog života.

2 Koji čuveni sociolog je ukazao na vezu između kapitalizma i protestantizma?

Maks Veber.

2 Kako se gleda na spasenje čoveka u Kalvinovoj doktrini predodređenosti?

Spasenje se ne može steći nikakvim ovozemaljskim delima pošto je Bog već unapred odredio ko će biti spašen.

3 Koje ljudske osobine su, po Kalvinovim sledbenicima, bile znaci božje izabranosti?

Naporan rad, vrednoća, poslušnost, efikasnost, štedljivost i prezir prema hedonizmu.

2 Šta je naučna revolucija uspostavila kao osnovno sredstvo za razrešavanje tajni prirode?

Naučni metod- rigorozno i sistematsko posmatranje i eksperimentisanje.

1 Moderna nauka je istisnula teologiju kao kraljicu znanja, a razum, u srednjem veku potčinjen religiji, učvrstio je svoju autonomnost.

1 Na srednjovekovnoj slici sveta, nepokretna Zemlja stajala je u centru svemira.

2 Šta je, prema srednjovekovnom gledištu, značio centralni položaj Zemlje?

Da je svemir usredsređen na čoveka, da su po božjoj zamisli ljudska bića, jedina stvorenja kojima je Bog dodelio razum i obećanje spasenja, gospodari Zemlje.

1 Sa kojim naučnikom započinje moderna astronomija?

Nikolom Kopernikom.

1 Kopernik je proglasio da je Zemlja planeta koja zajedno sa drugim planetama kruži oko Sunca, koje se nalazi u centru.

1 Kopernikova heliocentrična teorija zamenila je srednjovekovni pogled na svemir.

 

3 Zašto je Kopernikova teorija uplašila crkvene vlasti?

Jer je izgledalo da se kosi sa Svetim pismom.                             

3 Kako istoričar nauke Tomas Kun objašnjava razoran uticaj kopernikanizma?

Kopernikanizam je iziskivao preinačavanje čovekovog pogleda na odnos prema Bogu i temelja njegove moralnosti.        

2 Kako izgleda vizija svemira Đordana Bruna?

Zemlja je živo biće, prostor je beskonačan i postoji bezbroj nastanjenih svetova.

3 Šta je ljudima srednjeg veka pružalo dubok osećaj sigurnosti u pogledu Zemlje i odnosa Boga prema njoj?

Uverenje da Zemlja čvrsto stoji pod njihovim nogama, da je Bog stvorio svemir za njih i da je da Zemlji centralni položaj u svem stvaranju.

1 Kopernikova astronomija zbacila je Zemlju s prestola, prognala ljude sa njihovog centralnog mesta u svemiru i podrazumevala beskonačni svemir.

2 Koji mislilac je shvatio da bi nova, kopernikanska kosmologija mogla da donese sumnju, neizvesnost i uznemirenost, što su pretili verovanju?

Blez Paskal.

2 Galilej je odbacivao srednjovekovnu podelu univerzuma na više i niže carstvo i proklamovao ideju o jednoobraznosti prirode.

1 Kojim Galilejevim otkrićem je prevaziđena glavna zamerka Kopernikovom sistemu?

Sa teleskopom.

3 Šta je Galilej pokazao otkrićem Jupiterovih meseca (satelita)?

Pokazao je da je da jedno nebesko telo može zaista da se okreće oko centra koji nije Zemlja; sa Zemlja nije zajednički centar za sva nebeska tela; i da neko nebesko telo može da kruži oko neke planete u isto vreme dok se ta planeta okreće oko nekog drugog tela.

1 Za Galileja, svemir je bio jedna „veličanstvena knjiga koja je napisana jezikom matematike“.

1 Koja nauka je bila apsolutni autoritet za Galileja i druge moderne astronome?

Matematika.

2 Po Galileju, „u diskusijama o fizičkim problemima ne treba počinjati od odlomaka iz Biblije, već od čulnog iskustva i neophodnih izvođenja dokaza“.

2 Šta je za Galileja cilj Svetog Pisma, a šta zadatak nauke?

Svetog pisma- da podučava ljude istini koja je neophodna za spasenje duše. Nauka- upućivanje u funkcionisanje prirode.

3 Po Galileju, „namera Svetog Duha jeste da nas poduči kako da se stigne na nebo, a ne kako se nebo kreće“.

1 Koja dva filozofa su značajna za širenje značaja naučne revolucije?

Fransis Bekon i Rene Dekart.

2 Bekon i Dekart su u naučnim pitanjima odbacili autoritet Aristotela i drugih drevnih mislilaca i zastupali prihvatanje novih metoda za traženje i procenjivanje istine.

2 Ko je bio glavni predmet Bekonove kritike?

Sholastički mislioci.

2 Po Bekonu, sholastičke rasprave su bile jalove jer se bave suvoparnim verbalizmom i konstruišu obimne sisteme koji imaju malo veze s empirijskim svetom.                 

3 Navedite i objasnite Bekonove „idole“?

Idoli Plemena- čula mogu da nas obmanu ili da se emocije upletu u naše donošenje suda. Idoli Pećine- na čovekovo shvatanje uticali su njegov odgoj, obrazovanje i ljudi kojima se divi. Idoli Trga- u svojim razgovorima ljudi koriste nejasne reči i koncepte koji odbacuju razumevanje i sve dovode u zbrku i ’’zavode ljude u bezbroj praznih sporenja i jalovih maštanja’’. Idoli Teatra- predanost pojedinca raznim filozofskim dogmama i naučnim teorijama ’’u koje se po običaju, iz lakovernosti i iz nemara, poverovalo’’.

 2 Koji metod je Bekon zastupao kao put ka istini i korisnom znanju?

Induktivni pristup.        

3 Koje su osobine induktivnog metoda?

Pažljivo osmatranje prirode i sistematsko sakupljanje podataka; izvlačenje opštih zakona iz poznavanja pojedinosti; i provera zakona kroz neprekidne eksperimente.

2 U čemu znanje, po Bekonu, treba da pomogne?

Da upotrebimo prirodu u korist ljudi; da se poboljša ljudski život unapređenjem trgovine, privrede i poljoprivrede.         

 

 

 

3 Kakva je bila srednjovekovna, a kakva je savremena koncepcija svemira koja se oslanja

na naučnu revoluciju?

Naučna revolucija je uništila srednjovekovnu predstavu o svetu, u kojoj je Zemlja zauzimala centralni položaj, nebo ležalo odmah iza nepomičnih zvezda, a svaki predmet imao svoje mesto u hijerarhijskom i kvalitativnom poretku. Nestala je srednjovekovna ideja da je Bog dodelio krajnju svrhu svim prirodnim predmetima i svem biljnom i životinjskom svetu, da je prema božjem planu sve imalo jednu određenu ulogu. Savremena koncepcija- homogen svemir neograničenog prostora i beskonačnog broja nebeskih tela. Savremena nauka ispituje fizičku prirodu kako bi došla do matematičkih odnosa i hemijskih sastava.

3 Navedite Dekartovo prvo pravilo metoda.

Dekartova metodična sumnja, odbacivanje autoriteta i insistiranje na jasnoći, preciznosti i tačnosti.

2 Kakvo shvatanje države je značilo konačni raskid sa srednjovekovnom političkom mišlju?

Kao čisto ljudske tvorevine.

2 Koja pojava iz realnosti političkog života je uticala na novovekovnu revoluciju u političkom razmišljanju?

Pojava moderne centralizovane, teritorijalne države, koja je potčinila verske institucije nacionalnoj kontroli.

3 Šta je značajno u delovanju i pogledima pape Grgura VII?

Papa Grgur VII je pokušavao da učvrsti nadmoć papinstva nad sekularnim vladarima, izjavio da vladari ne treba da pokušavaju da podvrgnu crkvu svetovnoj vlasti.                                

3 Po Marsiliju iz Padove, čime se bavi vera a čime politika?

Vera- se bavila natprirodnim svetom i principima vere. Politika- se bavi prirodnim svetom i poslovima ljudske zajednice.

3 Koje su osnovne premise srednjovekovne papske teorije, koje je poricao Marsilije iz Padove?

Da država, kao deo božanski uređenog sveta, mora da se prilagodi i ispunjava natprirodne ciljeve; da je papa, kao božji sveštenik, ovlašćen da vodi kraljeve; i da je sveštenstvo iznad zakona države.

2 Marsilije iz Padove je osećao da crkva treba da bude jedna duhovna institucija bez ikakve

zemaljske vlasti.                                                     

 

2 Koja su bitna obeležja moderne države?

Neprikosnovena na sopstvenoj teritoriji i ima jaku centralnu vladu, koja izdaje zakone primenljive širom zemlje; održava i plaća stalnu vojsku profesionalnih vojnika kao i obučene birokrate, odgovorne centralnoj vladi, koji sakupljaju porez, primenjuju zakone i sprovode pravdu; sekularna država, jer unapređenje religije nije njena briga, a crkva ne određuje državnu politiku.                             

2 Prvi moderni evropski monarsi tvrdili su da su od Boga izabrani da vladaju i da su samo Bogu odgovorni.

3 Koji novi fenomen, po Makijaveliju, nije mogla da objasni tradicionalna politička teorija?

Itlijanski gradovi-države, kojima su vladali ljudi čiji je autoritet počivao isključivo na njihovom lukavstvu i efikasnom korišćenju sile.

2 Čemu je Makijaveli želeo da nauči vladare?

Kako da očuvaju i prošire moć države i da obezbede sigurnost u jednom opasnom svetu.             

1 Po Makijaveliju, ljudima nije potrebna pravedna ili čestita država, već sigurna i bezbedna država.

2 Kako klasična politička misao gleda na odnos etike i politike?

Da su etika i politika uzajamno povezane; da je cilj države da promoviše čestit život.

3 Kakva su ljudska bića, po Makijaveliju, u očima pronicljivih vladara?

Oni na ljude gledaju onakve kakvi su, a ne na onakve kakvi bi oni želeli da budu. On priznaje da su ljudi po prirodi sebična, iskvarena, kukavička, bezverna, podla, nepoštena i sklona nasilju i da su obmana i prinuda neophodni kako bi se držala pod kontrolom nesavršena ljudska priroda, koja je pretnja građanskom poretku.                        

3 Kako Makijaveli gleda na odnos morala i politike?

Nikakvi moralni imperativi ne rukovode državnom politikom. Polotika ne sledi moralne vrline već štiti bezbednost države i njeno blagostanje. Kada je potrebno vladar ostavlja po strani moralnost i čini ono što je neophodno, čak i kada se takvi postupci uglavnom smatraju za

moralni prestup.

1 Vladaru su dopuštena sva sredstva kad je u pitanju opstanak države.

1 U odnosu na hrišćanske vrline Makijaveli je dao prednost onima iz klasične civilizacije.

 

 

3 Kako Makijaveli gleda na antičku, a kako na hrišćansku religiju?

Antička- ''nije proglašavala ljude blaženim sem ako nisu bili ovenčani svetskom slavom. Glorifikovala je ponizne i sklone razmišljanju, a ne ljude od akcije. Ona je odredila kao najveće ljudsko dobro smernost, samoodricanje i prezir prema ovozemaljskim stvarima, dok je hrišćanska- identifikovala s velikodušnošću, telesnom snagom i svim ostalim što ljude navodi na odvažnost. Iako religija zahteva da u vama bude snage, ono što ona traži jeste snaga da se pati, a ne snaga da se čini odvažna dela.'' Veličajući slabićke vrline smernosti i popustljivosti, hrišćanstvo je podrivalo državu.         

1 Tokom vekova, izraz „makijavelizam“ dobio je značenje opravdavanja svakog oblika oportunizma, dvoličnosti i nemoralnosti u politici.

2 Za Hobsa, država nije bila Božja tvorevina; ona je bila samo koristan aranžman koji je dopuštao pojedincima da razmenjuju dobra i usluge u sigurnom okruženju.

1 Po Hobsu, ni jedna ljudska strast nije snažnija od straha od nasilne smrti od tuđe ruke.                             

1 Po Hobsu, samoodržanjem fundamentalna je činjenica postojanja.

2 Koji oblik vladavine je Hobs propagirao i zašto?

Propagirao je naslednu apsolutnu monarhiju, smatrajući da samo neograničena vlast suverena može da obuzda ljudske strasti koje prete društvenom poretku raspadom, i tako obezbedi okruženje i kome su ljudi slobodni da slede sopstvene interese mirnim putem.               

2 Po Hobsu, ljudi,  a ne Bog, predstavljaju izvor vlasti vladara.

1 Po Hobsu, moć koju narod poveri vladaru je neopoziva.

2 Lok je zagovarao ustavnu vladu, u kojoj moć vlasti proističe iz pristanka onih nad kojima se vlada a državna vlast je ograničena sporazumom.

2 Čime se Lok bavi u Drugoj raspravi o vladi?

Druga rasprava proglašava princip prirodnih prava, napada despotsku vladavinu i afirmiše vladavinu uz pristanak naroda u interesu naroda; ona je učvrstila Loka kao presudnog mislioca u oblikovanju liberalno-demokratske tradicije.

2 Šta se smatra ključnim komponentama engleske političke tradicije?

Odbacivanje monarhističkog apsolutizma, parlamentarnu vladu pod vladavinom zakona, i taštitu privatne svojine.

 

 

3 Koja je razlika između Hobsovog i Lokovog shvatanja ljudske prirode?

Lok- smatra da ljudska bića često pokazuju razboritost, društvenost i vrlinu, ali da ima slučajeva kada su neznalice, iracionalni, svadljivi, pohlepni i pokvareni, kada ignorišu glas dužnosti i ne obraćaju pažnju na diktate savesti. Imao je više poverenja u racionale sposobnosti i moralni potencijal ljudskih bića. Smatrao je da pojedinci učestvuju u moralnom poretku čije se postojanje može shvatiti putem razuma i da racionalni ljudi mogu da priznaju da njihovo ponašanje treba da odgovara potrebama moralnog poretka. Zato što su ljudska bića po prirodi racionalna i zato što ih pokreće osećanje moralne obaveze, u stanju su da prevaziđu usku sebičnost i tako priznaju i poštuju dostojanstvo drugih ljudi. Dok je Hobs- video ljudska bića kao krajnje sebične životinje koje potpomažu stalnu borbu svojim neumornim traganjem za zadovoljstvima čoveka, slavom i moći.   

2 Po Loku, svi ljudi su stvoreni jednaki i zato jedan čovek ne treba da bude potčinjen drugom čoveku.

1 Koja su, po Loku, osnovna prirodna prava čoveka?

Pravo na život, slobodu i imovinu.

1 Kada vlast sebe postavi u ratno stanje sa narodom, ljudi, po Loku, imaju moralno pravo da raspuste vladu.

2 Šta je najveće zlo za Hobsa, a šta za Loka?

Za Hobsa- raspad sigurnosti; a za Loka- gubitak slobode pojedinca.                                

2 Šta predstavlja kamen temeljac modernog liberalizma?

Ideja da suverenitet leži u narodu, a da vlada počiva na pristanku onih kojima ona vlada. Vladar

upravlja u ime naroda i vezan je istim prirodnim zakonom koji obavezuje njegove podanike. Taj zakon, koji je Bog ugradio u prirodu i koji se može otkriti razumom, viši je od kraljevog zakona. Vlada je obavezna da pomoću zakona poštuje i primenjuje zakon prirode.

3 Šta su činili prosvetitelji u težnji da stvore racionalnije i humanije društvo?

Oni su se suprostavljali srednjovekovnoj usredsređenosti na onostrano, odbacivali teologiju kao put ka istini i hrišćansku ideju o grešnoj prirodi naroda, i pokušavali da shvate prirodu samo pomoću razuma, bez pomoći samoobjavljenih istina ili uticaja sveštenika.

1 Kojih okova se, po prosvetiteljima, čovečanstvo oslobađalo uz pomoć snage razuma?

Okova neznanja, praznoverja i despotizma kojima su ga tirani i sveštenici vezivali tokom proteklih doba.

 

3 Između čega su prosvetitelji povukli oštru razliku?

Između teologije, koja je ometala jasno razmišljanje religije i nauke, koja je pružala i pouzdano i korisno znanje. I dok su teološke dogme rađale beskonačne rasprave i mnoge krvave sukobe, razumni ljudi mogli su da se slože da: ’’u geometriji nema sekti.’’

2 Zašto je, po prosvetiteljima, društveni poredak manjkav?

Jer mu nedostaje racionalnost potvrđena u prirodi.

3 Šta je, po Kantu, prosvetiteljstvo i koji je njegov moto?

''Prosvetiteljstvo je čovekovo napuštanje vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nesposobnost da se koristi sopstvena inteligencija bez nečijeg usmeravanja''. Moto je:„Usuditi se znati! Imaj hrabrosti da koristiš sopstvenu inteligenciju!“

2 Razum je za prosvetitelje bio više od obične apstraktne vežbe; bio je efikasno sredstvo za reformu društva.

1 Kako glasi čuveni Volterov poklič protiv rimokatoličke crkve?

''Uništite bestidnicu!''

3 Kako je Holbah objašnjavao poreklo Boga?

Smatrao je ideju Boga proivodom neznanja, straha i praznoverja. Zastrašeni nepogodama, požarima i poplavama preci čovečanstva pripisivali su ove pojave nevidljivim duhovima, koje su

pokušavali da umire ritualnim obredima.

3 Šta je, po Holbahu, potrebno da bismo otkrili prave principe Morala, i zašto su ljudi pokvareni?

Potreban je zdrav razum... Ljudi su... pokvareni samo zato što njihov razum nije dovoljno razvijen.                                         

3 Kako je na filozofe, a kako na sveštenike gledao Deni Didro?

Ako hoćete sveštenike nisu vam potrebni filozofi, i obrnuto; jer jedni su prijatelji razuma i oni koji promovišu nauku, a drugi neprijatelji razuma i oni koji favorizuju neznanje; ako oni prvi čine dobro, oni drugi čine zlo.        

 

 

 

 

 

3 Kako na religiju gledaju deisti? Šta je suština religije za deiste?

Prava religija se sastoji u tome da činimo sva dobra koja možemo da činimo. Religija se sastoji od nekoliko osnovnih moralnih istina koje um može da potvrdi. Rituali, čuda i asketizam samo su sveštenički dodaci; oni nemaju nikakve veze s prvobitnim božjim moralnim zakonom. Podržavanjem praznoverja, progona i krvavih verskih ratova, sveštničeke vlasti sprečile su nametanje božjeg zakona. Za deist, suština religije jeste moralnost, privrženost pravdi i čovečnosti, a ne odanost ritualima, doktrinama ili vlastima klera.                  

3 Kako Volter opravdava veru u Boga?

''Hoću sa moj advokat, moj krojač, moja posluga, pa čak i moja supruga veruju u Boga, jer to znači da će me ređe varati i pljačkati ili praviti od mene rogonju... Bog je potreban kako bi obezbedio božansku potvrdu moralu. On je apsolutno neophodan ne samo za obične ljude, već isto tako i za prinčeve i vladare kako bi imali neku predstavu, o Vrhovnom Biću, Tvorcu, vladaru, onome koji nagrađuje i osvetniku, duboku urezanu u svojim umovima...''

1 Koja su dva osnovna izvora zla po prosvetiteljima?

Etablirana religija i despotizam.

3 Šta karakteriše političku misao osamnaestog veka?

Beskompromisni sekularizam, optužba despotizma, božanskog prava kraljeva, i specijalne privilegije aristokratije i sveštenstva, poštovanje prema engleskom konstitucionalizmu jer je štitio vladavinu zakona, i afirmacija teorije Džona Loka da vlada ima obavezu da štiti prirodna prava svojih građana. Najvažnije za politički pogled prosvetitelja bilo je uverenje da se mogu pronaći politička rešenja za nedaće koje su unesrećile društvo.

2 Šta se u Enciklopediji navodi kao krajnja svrha vlade?

Dobro naroda.                  

2 Koja je cena, po Rusou, plaćena za kulturni i intelektualni napredak?

Moralno slabljenje pojedinca, stanje koje se više nije moglo podnositi. 

3 Kakav je, po Rusou, prirodan, a kakav civilizovani čovek?

Prirodni čovek- snažniji i zdraviji imao je više samilosti za patnje čoveka. Civilizovani čovek- postao je mekušac, slab i razdražljiv, neispunjenih prirodnih potreba postao je zavidljiv i pohlepan, opsesivno jureći za raskoši i tonući u razvrat. Izgubio je dosta toga od svoje prirodne samilosti za svoje bližnje. Kada iskra samilosti i izađe na površinu, on je razumom udalji i kaže: ''To se mene ne tiče''.

 

3 Koja je razlika između Hobsovog i Rusoovog shvatanja ljudske prirode?

Hobs je govorio da je pojedinac po prirodi brutalan i nasilan i da je svako po prirodi neprijatelj svakome drugom. Ruso je ljudska bića smatrao po prirodi dobrim. Svako ljudsko biće poseduje jedan unutrašnji glas, savest, u kojoj se nalazi osećanje pravde i samilosti. Taj unutrašnji glas ne zavisi od inteligencije; poseduju ga nepismeni seljaci kao i pariški intelektualci. Li društvo izvrće i izobličava našu prirodu.                              

1 Šta je, po Ruso, dovelo do osnivanja građanskog društva i njegovih zala?

Da bu zaštitio svoju imovinu, ''bogataš... smislio je najdublji plan koji je ikad pao čoveku na pamet''- stvaranje građanskog društva.

2 Kako Ruso prikazuje građansko društvo i njegovu državu?

Država je bila neka vrsta ropstva ''koje je privezalo nove okove siromašnima i dalo novu snagu bogatima; što je nepovratno uništilo prirodnu slobodu; za sva vremena učvrstilo zakon vlasništva i nejednakosti... i, u korist malog broja ambicioznih pojedinaca, potčinilo čitavo čovečanstvo

neprekidnom radu, ropstvu i bedi''.

2 Kojem pokretu je Ruso prethodnik i zbog čega?

Romantizam.                                                    

1 Da li je Ruso bio kritičan prema civilizaciji uopšte ili samo civilizaciji svoga vremena?

Nije vodio kampanju protiv civilizacije, već protiv civilizacije svoga vremena, koja je podrivala moral ljudi, i protiv političkog činioca. Nepravedne i despotske države, koja je ljude lišila njihove slobode.

1 Kojom rečenicom počinje Rusoov Društveni ugovor?

''Čovek se rađa slobodan, a svuda je u okovima''.

1 Koji princip po Rusou leži u osnovi i izražava ono što je najbolje za zajednicu?

Opšta volja izražava ono što je najbolje u ljudskim bićima. Ruso smatra da je ''opšta volja uvek u pravu i uvek naklonjena javnom dobru'' i da ''isključivo na osnovu tog zajedničkog interesa treba da se vlada svakim društvom''.                

2 Kako se pojedinac transformiše pokoravanjem opštoj volji?

Koji je motivisan ličnim interesom, potrebama i strastima, u viši tip ličnosti: građanina predanog zajednici kao celini, kao pojedinca koji shvata da je lična sreća neraskidivo vezana za sreću drugih, za opšte dobro.

2 Šta, po Didrou, kvari čoveka?

''Nas kvari loše obrazovanje, loši modeli i loše zakonodavstvo.''

3 Kako su prosvetitelji tumačili Lokovo odbacivanje urođenih ideja?

Ako nema urođenih ideja onda ljudska bića, nisu rođena s prvobitnim grahom, nisu iskvarena po prirodi. Sve ono što pojedinac jeste, potiče od njegovog posebnog iskustva. Ako se ljudima obezbede pravo okruženje i obrazovanje, oni će se moralno ponašati; postaće razumni i produktivni građani. Pravilnim korišćenjem razuma, ljudi mogu da dovedu svoja uverenja, ponašanje i svoje institucije u sklad s prirodnim zakonom.

3 Kakva je duhovna sposobnost, po Helveciju, i šta je uzrok razlika u pogledu nje među ljudima?

Duhovna sposobnost je zajednička. Sposoban čovek je jedino proizvod okolnosti u kojima se

našao.

1 Prosvetitelji su uglavnom bili optimisti u pogledu budućnosti čovečanstva.

3 Šta je proklamovala Deklaracija prava čoveka i građanina?

Neotuđivo pravo pojedinca na slobodu ličnosti, savesti i misli i na podjednak tretman pred zakonom; potvrdila je da vlada pripada narodu kao celini i insistirala na tome da država nema veće dužnosti do da unapređuje slobodu i samosvojnost pojedinca; smatrala je da svi građani imaju pravo učestvuju u donošenju zakona i izglasavanju poreza.

3 Koji su učinci francuske revolucije, nadahnuti idealima prosvetitelja?

Eliminisali su feudalna prava i privilegije plemstva, otvorili mogućnosti sposobnostima, a ne poreklu, i obezbedili jednakost pred zakonom i zaštitu ljudskih prava, porotničko suđenje i slobodu veroispovesti, govora i štampe. Ukidajući i ropstvo u francuskim kolonijama i dužničko ropstvo, i praved planova za besplatno javno obrazovanje, jakobind su ispoljili svoje veze s humanitarizmom prosvetitelja. Lišavajući crkvu njenog specijalnog položaja, revolucija je ubrzala sekularizaciju Evrope, što je takođe cilj prosvetitelja. Prodaja javnih nameštanja je eliminisana, a najviši položaji u zemlji bili su otvoreni kvalifikovanim ljudima, bez obzira na njihovo poreklo. Revolucija je ukinula obaveze seljaka prema gospodarima, koje su kočile poljoprivredu, i uklonila prepreke ekonomskoj ekspanziji. Uvela je porez na prihod i usmerila njegovo prikupljanje.

2 Šta su prosvetitelji isticali kao dokaz ljudskog napretka?

Prosvetitelji su verovali da ljudska bića mogu da poprave uslove svog postojanja i ukazali na napredak u nauci i tehnologiji.

3 Šta prosvetitelji nisu mogli da predvide?

Da moderna birokratija i tehnologija, tvorevine racionalnog uma, mogu da uobliče društveni poredak koji obezvrešuje i depersonalizuje pojedinca.  

Dragoljub Živojinović

поставио/ла Unwrap MyMail 19.02.2013. 16.34

1 Ренесанса је препород свих видова живота.

1 Ренесанса обнавља везе са класичном културом и отвара пут модерној. цивилизацији

1 Већина ренесансно образованих људи тврди да у свету почиње ново доба светлости, после хиљаду година мрака.

1 Највећи уметници ренесансе који су дали печат целој епохи су Леонардо, Рафаело, Микеланђело.

2 Какав је однос између вере и ренесансних уметника?

Уметност ренесансе одражава блискост са вером . Поред владара и трговаца , високи прелати цркве постају утицајни заштитници и покровитељи уметности и уметника . Папе узимају уметнике да граде цркве , и украшавају њихове зидове сликама и скулптурама .

1 Током италијанске ренесансе град Фиренца задржава примат у области уметности.

3 Како се понашају ренесансне папе и шта постаје нормална појава у цркви и курији?

Ренесансне папе воде раскошан живот, занемарују духовне обавезе и служе се свим средствима да прибаве новац. Непотизам постаје нормална појава у цркви и курији.

3 Ко су два најзначајнија Лутерова претходника и шта они наглашавају?

Џон Виклиф, наглашава веру и директну везу човека са Богом ; Јан Хус, истиче папску погрешивост и примат Светог писма .

3 Како Лутер објашњава да индулгенције немају вредност?

Лутер сматра да добра дела не могу да замене веру. Покајање и признање грехова су потврда вере, па откупљивање новцем нема вредности. Лутер тражи да папа из љубави ослободи вернике чистилишта, а не за злато.

3 Зашто сељаци током немачког сељачког рата не наилазе на Лутерову подршку, и на шта Лутер позива племство?

Лутер проповеда потчињавање политичкој власти, одбацује идеје верских радикала и социјалну револуцију. Он позива племство да се супротстави сељацима и да их убија без милости .

1 По Лутеру, (католичка) црква не сме да посредује између Бога и човека јер само Христ има на то право.

2 Које су социјално-психолошке последице Калвиновог учења о предестинацији ?

Потреба да се стално ради, штеди, бежи од греха и чува самоувереност .

2 Коју привредну грану подржава Калвин и како гледа на новац?

Калвин подржава трговину зато што повезује људе, а на новац гледа као на средство за напредак друштва.

1 У циљу учвршћивања превласти над ривалским претензијама цркве, владари и њихови саветници почињу временом да истичу да краљевска власт потиче од божанске.

2 Коју политичку идеју развија енглески краљ Џејмс I насупрот црквеној власти?

Џејмс I развија идеју о божанским правима краља , тврди да краљеве постављају богови , да они седе на божанском престолу и да једино Богу одговарају .  

3 Како Луј XIV гледа на идеју краља?

И стиче стару идеју да је краљ намесник божји на земљи , да се мора руководити само јавним добром , да влада у складу са својом савешћу и да не може да одговара овоземаљском суду . Он има посебне квалитете без обзира на своје способности . Идентификација између држава и владара је потпуна .

1 Најчувенија изрека која се приписује Лују XIV je “Држава, то сам ја!“

2 Које научно уверење у 17. веку представља изузетно велику опасност по црквено учење?

Уверења да се универзум креће без божанске снаге. То учење узрокује нападе на астрономе и њихов рад, при чему католичка црква показује отворено непријатељство према њиховој науци.

1 Ко је најзначајнији представник научне револуције 17. века и које је његово најпознатије откриће?

Исак Њутн. Његово најпознатије откриће је сила гравитације.

2 Најснажнија образовна организација у католичкој Европи  17. века остаје језуитски ред, који као изворе знања и мудрости узима филозофе Аристотела и Тому Аквинског.

2 Шта је основни подстицај за настанак барока и чиме се одликује барокна уметност?

Жеља да се уметнички израз прилагоди величању вере у њеном католичком облику. Барокна уметност се одликује величанственошћу, снагом, театралношћу, и тежњом ка подстицању емоција.

2 Како Џон Лок гледа на веру и цркву?

Џон Лок се залаже за верску толеранцију. Он је против верских екстремиста , католика као представника старе силе, и атеиста . Људску рационалност треба ослободити верских ограничења , па отуда и цркву треба одвојити од државе .

3 Која три подстицаја доводе до промене расположења према религији током епохе просветитељства, и како су они утицали на поимање хришћанства?

Путописи, историјски радови и критика Светог писма. Сматра се да је хришћанство првобитно било разумна вера, а да потоњи свештеници у њега убацују мистерије. Хришћанство од тада представља само једну од многих вера.

1 Које су две најважније особине филозофа у епохи просвећености, и који је крајњи циљ њихове филозофије?

Секуларност и критичност; крајњи циљ је укидање вере.

2 У свом делу „Емил“, Жан-Жак Русо исказује став да у образовању треба подстицати размишљање (а не знање), а у „Друштвеном уговору“ пише да хришћанство треба да буде замењено грађанском вером.

2 Православна црква не поклања много пажње подучавању и библијској историји, па твди да се спасење душа, лечење зараза и добри приноси постижу тачним понављањем одређених формула.

1 Питање да ли у служби треба рећи два или три пута „алилуја“ привлачи пажњу православних теолога читавих сто година.

1 У православној религији обожавају се иконе од којих се очекују чуда.

Aron Gurević

поставио/ла Unwrap MyMail 19.02.2013. 16.29   [ ажурирано 19.02.2013. 16.33 ] 1 Којим изразима нововековни поглед на свет карактерише средњи век, и чему га супротставља? Mрачна столећа

„Mрачна столећа“, „назадњаштво“ и „учмалост“ насупрот светлости антике и ренесансе.

2 Шта се започиње или формира у средњем веку, а што је битно и за нововековно

доба?

Ф ормирају савремене државе, образују данашњи језици.

1 Око ког постулата су груписане све представе и идеје средњовековног човека?

У средњовековној култури ништа нећемо разумети ако се ограничимо мишљењем да су у том периоду владали неукост и мрачњаштво јер су сви веровали у Бога; па, без те „хипотезе", која за средњовековног човека и није била хипотеза него постулат, насушна потреба читавог тадашњег виђења света и моралне свести, човек није био способан ни да објасни свет ни да се оријентише у њему. За људе средњег века то је била виша истина око које су груписане све њихове представе и идеје, истина за коју су биле везане све њихове културне и друштвене вредности, коначни регулативни принцип читаве слике света тог периода.

2 Средњовековни уметници индивидуализацију претпостављају и супротстављају типизацији.

3 Наведите неке необичности средњовековне свести са савремене тачке гледишта.

П онављање мисли старих ауторитета сматрано самопрегором а изражавање нових идеја осуђивано , плагијат није подлегао кажњавању док је оригиналност могла бити узета за јерес , у друштву, у коме је лаж сматрана великим грехом, било могуће да се израда фалсификованог документа у циљу заснивања поседничких или других права, сматра средством за доказивање истине и богоугодним делом , није постојала представа о томе да је детињство посебно стање људи и деца сматрана за мале одрасле људе , исход судске парнице није зависио од доказивања како стоје ствари или не толико од доказа колико од поштовања процедура и изговарања формула , било могуће да се на одговорност за злочин позове не само човек, као кривац, него и животиња, па чак и мртав предмет , земљишне мере имале исти назив а неједнаку површину, то јест, биле су практично несамерљиве , јединица за време, час, имала неједнако трајање у различитим годишњим добима , код феудалаца расипништво цењено неупоредиво више од штедљивости, најзначајније врлине буржуја , слобода у том друштву није била проста супротност зависности него је била у складу с њом , беду сматрали богоугоднијом од богатства, а   једни су настојали да се обогате док су се други добровољно одрицали свег свог иметка .

1 Средњовековна естетика, историја, економија, филозофија упућују на теологију.

1 Теологија је највише уопштавање социјалне праксе средњовековног човека.

2 По Гуревичу, савремени човек је „ журни човек “ и његова свест се одређује односом према времену.

1 Која појава представља историјску границу између средњег и новог века кад је у

питању схватање времена и простора?

Успон класе градског становништва.

2 Са успоном класе градског становништва, по Жаку ле Гофу, почиње прелаз од „ библијског времена “ на „ време трговца “ .

1 Која друштвена чињеница условљава читав систем средњовековног односа према свету?

Апсолутна доминација сеоског становништва , одражава се на читав систем човековог односа према свету- сеоска везаност за земљу, у епоси варварства човекова неспособност да јасно раздвоји себе од природне околине.

3 Средњовековни човек је схватао природу као интегрални део самога себе и према њој се није односио као према простом објекту додатног рада, имања или распореда...

1 Који модел се не може применити на однос средњовековног човека према земљи?

Приватног власништва.

2 Шта одлучујуће утиче на нововековни приступ човека природи?

Развој индустрије и вештачких средстава.

2 Мерење простора у средњем веку врши се помоћу човековог тела и његовог кретања.

3 Средњовековна мера за простор/површину је лакат, педаљ и прст.

1 Свет средњовековног човека, поред оног реалног, укључивао је у себе још један свет, створен религиозном свешћу и сујеверјима.

1 У средњем веку постоји јасна хијерархизација . космичког и социјалног простора.

 

3 Какав је однос човека који живи у условима настанка градске цивилизације према природи?

Човек који живи у условима настанка градске цивилизације већ је у мањој мери подложан природним ритмовима, јасније је одвојен од природе и почиње да се односи према њој као према објекту. Његов видик се шири.

1 Пресудни момент у традиционалистичком сазнању и понашању није промена него

понављање.

2 Архаично, традиционалистичко друштво негирало је индивидуалност и новаторско понашање.

1 У традиционалистичком друштву човек се пројектује у митолошко време.

2 Извођење мита у традиционалистичком друштву „искључивало“ је световно и успостављало митолошко време.

3 Време средњовековног човека, у преткапиталистичком периоду, је локално време.

3 Хришћанство је из Старог завета усвојило доживљавање времена као есхатолошког процеса, испуњеног очекивањем великог догађаја, пресудног за историју- доласка Месије.

1 Која се одлучујућа чињеница налази у центру хришћанског схватања историје?

Д уалистичк и однос према свету и његовој историји. Земаљски живот и читава историја су поприште борбе између добра и зла.

2 Хришћанство раскида са цикличношћу паганског схватања света, и његово време постаје историјско.

3 На која два временска плана егзистира средњовековни човек?

Н а плану локалног, пролазног живота и на плану опште-историјских догађаја који одлучују о судбини света - стварање света, рођење и страсти Христа.

2 Који мислилац је најзначајнији за хришћанску филозофију историје?

Августин.

1 У средњем веку било је раширено убеђење да свака промена неизбежно води у назадовање.

 

 

3 Какав је однос према новом и „модернизму“ у средњем веку?

Термин „модернизам“ у средњем веку лако добија негативно, погрдно значење: све ново, што није освећено ни временом ни традицијом, изазивало је сумње. Вредност је

поседовало, пре свега, старо...

3 Које речи Гијома Коншског показују темељну супротност вредносних оријентација средњег века и новог времена?

„Ми препричавамо и излажемо старце, а не проналазимо ново“ јер „стари су вишеструко бољи од савременика“.

3 Који аргумент је користила црква за осуду зеленашког профита?

Човек не влада временом зато што је оно- власништво Бога.

2 Шта је, по Луису Мамфорду, кључ за разумевање новог, индустријског света?

''Механички часовник''.

1 У којим категоријама (три) се кретала свест средњовековних људи?

Стабилност, традиционалност и поновљивост.

1 Током средњег века традиција и обичаји играју одлучујућу улогу у регулисању производних односа у друштву.

3 Какво је понашање појединаца у варварском друштву?

Одређено је припадношћу социјалној средини или слоју. Све стране његовог живота су прописане, унапред се зна како он треба да поступи у овој или оној ситуацији - избора готово да нема. Сваки поступак треба да одговара строгим правилима која потичу из свести о припадности групи, из осећања части која има не толико лични колико родовски, породични карактер.

2 На чију теорију (божанског) права се Црква ослањала током средњег века?

A постола Павла.

 

 

 

 

 

3 Какав је однос између монарха и поданика у теорији божанског права апостола Павла?

Виши положај заузима монарх, кога је поставио Бог. Он је потчињен само Богу и служи једино њему. Али, црква је истицала да је монарх, по Божјој милости, одговоран њој јер једино црква оглашава Божју вољу. Владар није ни у каквој вези са земаљским одредбама. Сви поданици добијају закон од владара и обавезни су да му се повинују као лицу које је добило благослов од Бога. Злочин против владара је издаја и грех јер је, самим тим, злочинац увредио Божју силу, оличену у монарху. Владар је дужан да се брине о благостању поданика. Основни ингредијент права није сагласност него безусловна послушност и верност поданика. Поданици не могу да утичу на право због своје неупућености и неразумности.

2 Према концепцији божанског права, монарх  располаже неограниченом, једностраном влашћу над својим поданицима.

2 Ко, према теорији божанског права, једино може да лише тиранина власти?

Црква.

1 Током средњег века истиче се старост права; старо право је добро, праведно право.

3 Какав треба да буде однос поданика према краљу који се наводи у „Саксонском огледалу“, а који противречи теократској концепцији божанског права?

„Човек је дужан да се супротстави свом краљу и његовом суду чим он почне да чини зло, и треба да га спречи на све начине, па чак и ако му је он рођак или господар. И тиме он не крши своју заклетву верности“ .

2 Који чувени правни документ је био резултат борбе енглеских барона и витезова против краљеве самовоље?

''Велика повеља слобода''.

3 Какав је однос према старом и новом у средњовековном животу и свести?

У оријентацији на старину видели су нарочиту племенитост - моралне врлине поседује управо то старо. Ново је уливало неповерење, ако је ново нечисто, онда је старо учење свето .

1 Статичност је основна црта средњовековне свести, њој је страна идеја развитка.

 

2 Какво понашање је сматрано нормалним у традиционалном друштву?

Оно понашање човека који следи прихваћене обрасце, не скрећући од једном заувек утврђеног канона.

2 Људи у средњем веку живели су у атмосфери чуда.

3 Наведите примере лаковерности средњовековних људи?

Веровање у приче о животињама које говоре и о доласку нечисте силе у посету људима, у визије и чудесна излечења, поклоњење моштима и другим светим предметима, склоност да се социјалне појаве објасне стањем небеских тела. Средњовековни људи су веровали не само у Страшни суд, који ће настати „на крају времена“ и дати сваком по заслугама, него и у брзе Божје казне и награде још на овом свету.

1 Најбитније стране феудалног живота није одређивао закон него обичаји.

1 Средњовековни људи су се у пракси прилагођавали не толико слову закона колико духу обичајног права.

1 У средњовековном праву обнова је схватана као рестаурација а прогрес као повратак прошлости.

1 Средњовековни људи идеално стање видели су у прошлости те су тежили да је васкрсну или да се врате њој.

2 Средњовековном друштву нису били својствени атипично понашање ни тежња за новаторством и реформама.

2 Какво људско држање је у средњем веку сматрано великом врлином, самопрегором?

Доследно држање , установљених образаца, понављање општеприхваћеног правила од кога се нимало не одступа.

2 Какве су обавезе вазала према сениору, а какве сениора према вазалу, у средњем веку?

Вазал је морао да служи свом сениору, да му пружа свакојаку помоћ, да показује личну верност и преданост, са своје стране . Сениор се обавезивао да буде покровитељ вазала, да га штити, да буде правичан према њему.

1 Средњовековни човек је увек члан групе с којом је тесно повезан.

1 Средњовековно друштво је корпоративно од врха до дна.

 

3 На којим принципима се заснивао кодекс понашања  унутар корпорације?

Једногласности и самоуправљања.

2 У оквиру корпоративне групе није било односа господарења и покоравања.

3 Социјалне везе унутар корпорације не граде се по вертикали него по хоризонтали.

3 У каквом духу је корпорација васпитала своје чланове?

Човек је учио да поштује самог себе и себи сличне.

2 Која два принципа организације карактеришу социјалну структуру средњовековног друштва?

Односи владавине и подређености; корпоративни однос.

3 Људе у корпоративној групи није повезивало страхопоштовање пред господаром који је изнад њих него осећање другарства и узајамног поштовања.

3 Положај сељаштва у кметовској Русији било је блиско ропству, и битно се разликовало од положаја зависних сељака Запада.

1 Учење о једнакости свих пред Богом у средњем веку било је спојено са црквеним признавањем њихове неједнакости на земљи као последице греха.

1 Хришћанство је релативно брзо изменило своје социјално учење, прилагођавајући га реално постојећим експлоататорским односима.

3 Који се сталежи спомињу у учењу о тројаком уређењу средњовековног друштва, и чиме се они баве?

Свештенство брине о духовном здрављу државе, витештво је чува, а ратари, трудбеници хране.

2 Човеково верно служење Богу, његова потпуна покорност доводи га, по средњовековном схватању, до стицања слободе.

3 Какав је однос између слободе и верног служења Богу по средњовековном схватању?

Верници Бога, они који верују у њега свом својом душом, биће слободни; они пак, који истрајавају у својој охолости, не покоравајући се Господу, само мисле да су слободни јер они, у суштини, нису слободни, будући да су робови својих страсти на земљи и осуђеници на паклене муке у загробном животу.

 

3 Како је хришћанство гледало на рад?

„ K о неће да ради, да и не једе“ .

2 Хришћанство у погледу схватања рада радикално раскида са античким презирањем физичког рада.

2 Хришћанство је у раду почело гледати нормално човеково стање, али се у њему видела и казну.

1 Која чувена реченица из Јеванђеља по Матеју говори о изворном хришћанском ставу према богатству?

„Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије“ .

2 Економски постулати средњовековне цркве проглашавају богатство не коначним циљем него само средством.

1 Производња у периоду средњег века није била подређена интересима згртања профита.

2 Поседовање имовине никада током средњег века није добило безусловно оправдање и одобравање.

3 Црквени оци су указивали да је Господ (Бог) хтео да власништво буде заједничко  и да је тек лакомост људи, у току згрешења довела до увођења приватног власништва.

2 Средњовековни хришћанин морао је у имовини гледати оличење земаљских интереса који одвлаче човека од мисли о загробном животу и од брига за спасење душе.

3 Која порука Бернара од Клервоа говори о радикално хришћанском односу према богатству?

„Презири земаљска богатства да би могао стећи небеска“ .

3 Имовина је, по мишљењу хришћанских мислилаца, препрека за љубав према Богу и према људима, јер она изазива егоистичка осећања и борбу за поседовањем,

грамзивошћу и непријатељством потискује дружељубивост.

3 Како Тома Аквински тумачи похлепу? Похлепа је грех због кога човек тежи да стекне или очува више богатства него што му је потребно“.

1 На чијој „стражи“, по Гуревичу, у класном друштву стоји принцип „не укради“?

Интереса имућних.

3 Како се може тумачити добротворност богаташа према сиромасима, њихово давање милостиње?

Посредством милостиње, богаташ је могао брже да спасе душу, а да много мање мисли на сиротињу којој је удељивао део своје имовине.

2 У средњем веку нико није помишљао да ликвидира сиромаштво, исто као што су и сами просјаци видели у себи Божје изабранике.

3 У чијој проповеди је најизразитије религиозно-етичко оправдање и уздизање сиромаштва?

Фрања Асишког.

2 Какав човек је идеал средњовековног друштва?

Идеал средњовековног друштва је монах, светац, аскет, човек који се максимално ослободио земаљских интереса, брига и искушења, те је тиме постао најближи Богу.

3 Какав човек је за Грке био аскета, а какав за средњовековно хришћанство?

За Грке атлет, борац. А за средњовековно хришћанство човек који пренебрегава властито тело, убија плот и развија свој дух.

3 По Гуревичу, вероватно се ни у чему тако јасно не испољава контраст између духовних ставова антике и средњег века, као у трансформацији смисла речи аскет.

3 На шта се обавезивао вазал, а на шта сениор, у њиховом узајамном односу?

Вазал, полаже заклетву верности и куне се да ће му помагати у свему и штитити га од непријатеља, да ће извршавати његова наређења и обављати службу која му је поверена.

Сениор се, обавезивао да ће чувати вазала, бринути о њему и да ће се заузимати за њега.

 

2 Који послови су се у средњем веку са становишта племства сматрали честитим, а који су били ствар просте светине?

Честитим пословима сматрани су: ратовање, витешки подвизи и забаве, светковање. Стварање материјалних добара, прљаве и тешке бриге о хлебу насушном били су ствар просте светине.

3 По средњовековном учењу Цркве, људи уопште не треба да брину толико о исхрани и свом физичком благостању колико о духовном спасењу, о вечном животу.

3 Како теолози у XII и XIII веку почињу да гледају на рад?

Својевремено су тврдили да је рад - казна, послана људима због грехова. А касније да је рад   био занимање благословено од стране Бога.

2 Зашто је током радних дана у средњем веку рад био необично дуготрајан и исцрпљујући?

Познато је како су били многобројни нерадни дани: поред недеља, у њих су спадали дани светаца и други црквени празници, који су укупно чинили трећину и више дана у години. Зато је радних дана рад и могао да буде необично дуготрајан.

3 Наведите неке начине компензације (духовног очишћења) у средњем веку, за неправичност која је пратила богатство и висок положај у друштву.

Доброчинство, дарежљивост, молитве и покајања, ходочашће, давање млађих синова у свештенике, а кћери у манастире, духовна завештања у корист цркве, на крају, одавање појединих угледних лица монашком животу .

1 Природа богатства, према учењу Цркве, је у томе да служи а не да господари.

2 Претварање новца из средства у циљ по средњовековном мишљењу значило је губљење човекове душе, тако да се читаво питање састоји у томе како се користити богатством и којим циљевима оно служи.

1 Током читавог средњовековља постојале су најјаче предрасуде против људи који се нису бавили производним радом него трговином, а посебно зеленашким операцијама.

2 У аграрном друштву новац, у поређењу са земљишним поседом, неизоставно добија оцену нижег и непоштеног облика власништва.

1 Неограничени индивидуализам буржоаског друштва потпуно је туђ члану феудалног друштва.

2 Зашто је, у очима средњовековних теолога, приход зеленаша неморалан и грешан?

Јер га они стичу без рада и „зарађују новац чак и док спавају“, и празницима, исто као и пазарних дана.

 

 

 

3 Који се други аргумент, поред стицања прихода без рада, користио у средњем веку против зеленаштва?

Зеленаш, у суштини, профитира на времену; позајмљени новац, после одређеног рока, он добија натраг и тражи проценат. Нико не може да тргује временом - Божјом творевином, која је дата свима у власништво. Трговина временом је „извртање поретка ствари“.

3 Црква није ишла ни на какве компромисе са зеленашима, забрањујући им чак и да неправедно стечени новац завештају у добротворне сврхе. Од зеленаша и њихових наследника захтевано је да све што је добијено као проценат на зајам буде враћено дужницима које су опљачкали.

3 Шта је фирентински надбискуп Антоније рекао за породицу зеленаша?

Да су четири генерације њених чланова осуђене на паклене муке због невраћања богатстава која је згрнуо њихов неправедни предак.

2 Наведите основне црте средњовековног схватања света.

Посебан однос према природи у којој човек, првенствено аграрног друштва, није видео спољашњи објекат који је стајао насупрот њему; превладавање емоционално-вредносног схватања стварности над апстрактно-рационалистичким схватањем; патријархализам и традиционализам у социјалном животу, те свеопшта нормативност понашања и мишљења, својствена друштву ситних произвођача; оријентација на старину, негативан поглед на све што је ново и нечувено.

2 Човек у средњем веку не спознаје себе као аутономну индивидуалност, он припада целини и дужан је да, у оквиру ње, игра улогу која му је додељена.

3 Шта није, а шта јесте друштвени самопрегор по средњовековном мишљењу?

Није ни оригиналност, нити разликовање од других него, напротив, максимално активно укључење у социјалну групу, корпорацију, у Богом дани поредак.

3 У чему се састоји преступ јеретика према Грацијановом Декрету?

Састоји се у томе што он открива интелектуалну уображеност, што властито мишљење цени више од мишљења оних који су специјално опуномоћени да говоре о верским стварима.

1 Потврђивање личности у средњем веку састојало се у њеном сједињавању са групом.

 

3 Код којих средњовековних мислилаца почиње да се истиче значај човекове индивидуалне личности?

Абелар, Јован Солзберијски, Бернар од Клервоа, Боети и Тома Аквински.

1 У средњем веку новац и роба још нису постали универзална средства социјалног општења, доминантна над људима.

1 Средњовековни појединац живи у друштву које не зна за колико-толико развијено ''отуђење''.

 

 

Februarski rok

поставио/ла Unwrap MyMail 19.02.2013. 02.25   [ ажурирано 19.02.2013. 02.26 ]

Унапређење слободе појединца ... било је главна брига либерала

Prvi svetski rat... био је велика прекретница у историји Запада

Antisemisti poznog 19.veka... изградили су идеолошки темељ на коме ће касније Хитлер изградити свој покрет

Славна револуција из 1688. године... поставила је границе моћи енглеске монархије и чврсто успоставила парламентарну владавину под владавином закона

Užas rata... уздрмао је веру у способност... razuma ... да се носи са суштинским друштвеним и политичким питањима

Авангардни уметници на крају су почели да стварају дела која се нису односила ни

на шта што се може ... videti u stvarnom svetu.

Владару су ... dopuštena sva sredstva... кад је у питању опстанак државе

Гебелс је рекао: „Пропаганда нема никакве везе с... istinom ... Служимо истини тиме што служимо ...pobedi Nemačke.”

Године... 1968… бес против система и жеља да се створи нова култура која ослобађа експлодирали су у...Parizu … и другим водећим светским градовима у отворене побуне

Да би се остварио своје вишеструке могућности, сматрао је Ниче, човек мора да престане да се ослања на... intelekt ... и поново да потхрањује... instinktivne ... корене људског постојања

Дарвиновска биологија била је употребљена како би се наметнуло уверење у англосаксонску и немачку... rasnu superiornost.

Дубоко урезана у свест и срца хришћана,... izobličena ... слика Јеврејина као створења... vrednog prezira ... опстала је у народном духу све до двадесетог века

Жан-Жак Русо је заговарао живот у складу са ... природом и њеним законима.

За какву групу људи ле Бон је употребио израз гомила?- Le Bon je upotrebio izraz gomila za grupu ljudi u kojoj je individualnost utopljena u masu, a pojedinac gubi kontrolu nad svojim emocijama.

За Фројда постоји један крајње болан и неизлечив сукоб између … ida i superega.

Заинтересовани утицајем који... svetlost ima na predmete ..., импресионисти су напустили... svoje ateljee ... и отишли... u prirodu ..., где су сликали ... prirodu pod otvorenim nebom.

Зашто је током радних дана у средњем веку рад био необично дуготрајан и исцрпљујући?- У друштву, заснованом на натуралној привреди, и традиционалном у самој својој суштини, рад није могао одузимати онолико велики део времена колико и у раном капиталистичком друштву. Познато је како су били многобројни нерадни дани: поред недеља, у њих су спадали дани светаца и други црквени празници, који су укупно чинили трећину и више дана у години. Зато је радних дана рад и могао да буде необично дуготрајан.

Зашто људи, према хришћанству, заслужују средишње место у универзуму?- Пошто је Бог створио људе према свом лику, они заслужују средишње место у

универзуму

Зашто радници, по Лењину, не могу сами да изведу успешну револуцију?-Необразовани и склони недисцплинованим и спонтаним акцијама, они не могу да се издигну изнад уског тредјунионистичког видокруга   - „уверења да је неопходно да се повезу у синдикате, боре против послодаваца и труде да принуде владу да донесе неопходно радно законодавство.

Зашто су фашисти у марксизму видели непријатеља?- Fašisti su u marksizmu videli još jednog neprijatelja, jer je klasni sukob delio naciju. Za fašiste, marksistički poziv radnicima sveta da se ujedine značio je smrt nacionalne zajednice.

Изложите библијску причу о стварању живог света- Bog je odjednom stvorio svemir I razne vrste zivotinjskog I biljnog sveta. On je dao svakoj reci I planini I svakoj vrstoj zivotnjskog I biljnog sveta dovrsen I stalan oblik koji se ralzikovao od svake druge vrste. Bog je pticama stvorio krila kako bi mogle da lete, ribama oci kako bi videle ispod vode a ljudskim bicima dao je noge kako bi mogle da hodaju. Sve to, verovalo se, dogodilo se do pre nekih 5.000 godina.

Изложите Гобиноову поделу раса- Zuta, crna I bela.

Имовина је, по мишљењу хришћанских мислилаца,... препрека ... за љубав према Богу и према људима, јер она изазива... егоистичка осећања и борбу за поседовањем .

Истакнути ренесансни ствараоци поносили су се ... svojim talentima i ovozemaljskim dostignućima.

Када власт себе постави у ратно стање са народом, људи, по Локу, имају морално право да... da raspuste vladu.

Када жене у Енглеској и САД добијају право гласа?- 1918. godine.

Какав је био однос буржоаских либерала према револуцији?- Када би се грозница револуције проширила на масе, буржоаски либерали би се или повукли или претворили у контрареволуционаре, плашећи се комешања мноштва.

Какав је однос економске и политичке моћи по Марксу?- Снаге економске промене, међутим, нису могле бити садржане у застарелим политичким формама, које су штитиле моћ и привилегије аристокрације.

 

Какав је однос према старом и новом у средњовековном животу и свести?

- У оријентацији на старину видели су нарочиту племенитост - моралне врлине поседује управо то старо. Ново је уливало неповерење, ако је ново нечисто, онда је старо учење свето .

Каква је била ренесансна култура?- Kultura u osnovi svetovna, usredsređena na čoveka, kultura zagledana u tekovine drevne Grčke i Rima.

Каква су људска бића, по Макијавелију, у очима проницљивих владара?- Oni na ljude gledaju onakve kakvi su, a ne na onakve kakvi bi oni želeli da budu. On priznaje da su ljudi po prirodi sebična, iskvarena, kukavička, bezverna, podla, nepoštena i sklona nasilju i da su obmana i prinuda neophodni kako bi se držala pod kontrolom nesavršena ljudska priroda, koja je pretnja građanskom poretku.

Како гласи чувени Волтеров поклич против римокатоличке цркве?- ''Uništite bestidnicu!''

Како је Маркс гледао на религију?- Video je religiju kao nešto što su stvorili ljudi - proizvod ljudske mašte i osećanja, utehu za ugnjetene - i smatrao da je sreća koju je ona donela samo jedna iluzija.

Како је Хитлер гледао на расе и сукобе између раса?- Hitler je delio svet na superiorne i inferiorne rase i ukopavao ih jedne naspram drugih u borbi za opstanak. Ovako predstavljena borba za život bila je zakon prirode i istorije. Po Hitlerovom mišljenju, Nemci, potomci drevnih Arijevaca, poseduju superiorne rasne karakteristike; nacija se degeneriše i nestaje ako dozvoli svojoj krvi da bude zatrovana mešanjem s nižim rasama. Sukob između rasa je poželjan, jer on ojačava one koji su rasno superiorni i čini ih čvršćim; čini ih nemilosrdnim što je neophodan kvalitet u ovom darvinovskom svetu. Kao viša rasa, Nemci su ovlašćeni da osvajaju i potčinjavaju druge rase.

Како је хришћанство гледало на рад?- „Kо неће да ради, да и не једе“.

Како Прудон описује владу, допуштање да се над нама влада?- “Dopustiti da neko vama vlada znači dopustiti da vas promatra, ispituje, špijunira, usmerava, da vam donosi zakone, da vas uređuje, kategoriše, da vam propoveda, kontroliše vas, cenzuriše vas, da vam naređuju ljudi koji nemaju ni prava ni znanja ni vrline. Dopustiti da neko vama vlada znači biti, u svemu što radite, pri svakoj poslovnoj radnji, pri svakom pokretu...registrovan, kontrolisan, oporezovan... sputavan, reformisan, prekorevan, hapšen. To znači biti, pod izgovorom opšteg interesa, oporezovan, drilovan...eksploatisan…ugnjetavan, kažnjavan novčano, zloupotrebljavan…To je vlada, to je njena nepravda, to je njena moralnost. “

Како се гледа на спасење човека у Калвиновој доктрини предодређености?- Po Kalvinovoj doktrini predodređenosti, spasenje se ne može steći nikakvim ovozemaljskim

delima pošto je Bog već unapred odredio ko će biti spašen.

Како су идеалистичка омладина и интелектуалци гледали на фашизам?- Idealistička omladina i intelektualci radovali su se aktivizmu fašizma i njegovoj glorifikaciji herojskog; oni su ga videli kao revolt protiv osrednjosti masovnog društva i kao reafirmaciju najviših ljudskih duhovnih kvaliteta - heroizma i posvećenosti svome narodu.

Како су хуманисти гледали на претходне векове, а како на сопствено доба?- Na prethodne vekove kao na mračno doba, u kome je kulturni sjaj antike bio ugašen; a svoje opisivali su kao preporod umetnosti i učenosti posle srednjovekovnog mraka i jalovosti.

Ко је био један од првих пропагатора женске равноправности, и за шта се он залагао?- Džon Stjuart Mili; zalagao se za opšte pravo glasa žena.

Ко је водећи натуралистички романописац?- Emil Zola (Emile Zola) (1840-1902).

Ко је главни економски теоретичар либерализма?- Adam Smit.

Ко је замислио је идеју Волксгеиста (душе народа)?- Johan Gotfrid Herder.

Ко је још, поред Гобиноа, одлучујуће утицао на јачање немачког расизма и антисемитизма?- Hjuston Stjuart Čemberlen.

Ко је чинио већину европских Јевреја, и какав је био њихов материјалан статус?- Većina evropskih Jevreja - seljaka, trgovaca sitnom robom i radnika - bila je sasvim siromašna.

Ко су водећи мислиоци Франкфуртске школе?- Među vodećim ličnostima frankfurtske škole bili su Maks Horkhajmer (Мах Horkheimer), Valter Benjamin (Walter Benjamin), Teodor Adorno (Theodor Adorno) i Herbert Markuze (Herbert Marcuse).

Која два позната америчка бизнисмена су имала социјалдарвинистичка гледишта?- Endrju Karnegi I Dzon D. Rokfeler.

Која два поступка је Фројд користио у истраживању несвесног?- Frojd je istraživao nesvesno ohrabrujući svoje pacijente da kažu sve što im padne na pamet. Postupak, koji se naziva slobodne asocijacije , zasniva se na premisi da spontan i nesputan razgovor otkriva sakrivene preokupacije osobe, njenog unutrašnjeg sveta, one „demone“ koji se nalaze u korenu nečijeg emotivnog bola. Drugi put do nesvesnog jeste analiza snova . Snovi, rekao je Frojd, otkrivaju tajne želje pojedinca - često društveno neprihvatljive žudnje i zastrašujuća sećanja. Previše bolne da bi ih podnosili, mi ih zaključavamo u najdublje ćelije

nesvesnog; ove potisnute misli i osećanja sačinjavaju najveći deo nesvesnog.

Која два филозофа су значајна за ширење значаја научне револуције?- Fransis Bekon i Rene Dekart.

Која је била централна порука романтичара?- Da mašta pojedinca treba da odredi oblik i sadržaj jedne umetničke tvorevine.

Која је разлика између Хобсовог и Локовог схватања људске природе?- Lok- smatra da ljudska bića često pokazuju razboritost, društvenost i vrlinu, ali da ima slučajeva kada su neznalice, iracionalni, svadljivi, pohlepni i pokvareni, kada ignorišu glas dužnosti i ne obraćaju pažnju na diktate savesti. Imao je više poverenja u racionale sposobnosti i moralni potencijal ljudskih bića. Smatrao je da pojedinci učestvuju u moralnom poretku čije se postojanje može shvatiti putem razuma i da racionalni ljudi mogu da priznaju da njihovo ponašanje treba da odgovara potrebama moralnog poretka. Zato što su ljudska bića po prirodi racionalna i zato što ih pokreće osećanje moralne obaveze, u stanju su da prevaziđu usku sebičnost i tako priznaju i poštuju dostojanstvo drugih ljudi. Dok je Hobs- video ljudska bića kao krajnje sebične životinje koje potpomažu stalnu borbu svojim neumornim traganjem za zadovoljstvima čoveka, slavom i moći.   

Која је цена, по Русоу, плаћена за културни и интелектуални напредак?- Moralno slabljenje pojedinca, stanje koje se više nije moglo podnositi.              

Која наука је била апсолутни ауторитет за Галилеја и друге модерне астрономе?- Matematika.

Која појава представља историјску границу између средњег и новог века кад је у питању схватање времена и простора?- Историјском границом - када су разлике у схватању и осмишљавању наведених категорија постале значајне - сматрамо успон класе градског становништва, чија се економска пракса, сам стил и ритам живота принципијелно разликују од начина живота сеоских класа средњовековног друштва, а то је било у периоду позног средњег века. У том периоду, категорије простора и времена - у оном облику у коме су биле карактеристичне за средњовековни „модел света“ - почињу да се трансформишу, да губе свој традиционални садржај.

Која се одлучујућа чињеница налази у центру хришћанског схватања историје?- Драматичност схватања времена у хришћанству заснива се на дуалистичком односу према свету и његовој историји. Земаљски живот и читава историја су поприште борбе између добра и зла. Земаљски живот са својим пролазним радостима и незгодама није независан и добија свој смисао тек када се укључи у сакраменталну историју спасења људског рода. Зато прошлост и будућност имају већу вредност него садашњост - пролазно време.

Која су битна обележја модерне државе?

- Neprikosnovena na sopstvenoj teritoriji i ima jaku centralnu vladu, koja izdaje zakone primenljive širom zemlje; održava i plaća stalnu vojsku profesionalnih vojnika kao i obučene birokrate, odgovorne centralnoj vladi, koji sakupljaju porez, primenjuju zakone i sprovode pravdu; sekularna država, jer unapređenje religije nije njena briga, a crkva ne određuje državnu politiku.

Која су, по Локу, основна природна права човека?- Pravo na život, slobodu i imovinu.

Које „уверљиве“ доказе су многим Немцима пружали Протоколи сионских мудраца?- Prvi put objavljeni u Rusiji 1903. godine, Protokoli su se delili na sve strane posle Prvog svetskog rata i u njih se naveliko verovalo. Poraz u Prvom svetskom ratu i revolucija koja je Kajzerovu vladavinu zamenila nepopularnom demokratskom republikom učinili su da mnogi Nemci postanu prijemčivi za poruku Protokola. Za njih je Protokol pružao uverljive dokaze da su Jevreji bili odgovorni za početak rata, za poraz Nemačke i za revoluciju koja je oborila monarhiju.              

Које две државе је свети Августин супротстављао једну другој?- Земаљску и небеску.

Које доказе је изнео Еразмус Дарвин, деда Чарлса Дарвина?- Objavio je knjigu ‘’Zoonomija’’ ili zakon organskog zivota koji je nudila dokaze da je zemlja postojala milionima godina pre pojave ljudi I da su zivotinje pretrpele modifikacije koje su kasnije prenele na svoje potomstvo.

Које немачке традиције су допринеле демонском радикализму нацизма?- Pruski militarizam, obožavanje države moći i vera u posebnu sudbinu nemačkog folka.

Које речи су биле исписане по јавним местима у време одбране Француске Републике од стране интервенције?- „ Gra đ anin je ro đ en , ž ivi i umire , za otad ž binu ”.                            

Које све елементе је Хитлер свесно применио и усавршио у својој пропаганди?- Cirkuskog majstorstva, spektakla crkvenih povorki, američkog načina oglašavanja i tehniku propagande koje su saveznici efikasno koristili kako bi podstakli svoj narod u toku rata.

Које су главне разлике између социјалиста и либерала?- Socijalisti- su pozivali na stvaranje novog društva zasnovanog na saradnji, a ne na konkurenciji. Liberali i njihova briga za slobodu pojedinca i zahtev radikala za proširenjem opšteg prava glasa imali malo uticaja na siromaštvo, ugnjetavanje i veliku imovinsku nejednakost koja je mučila moderno društvo. Doktrina liberala o individualizmu izvrgava u sebični egoizam, koji je štetio životu zajednice.

Које су све везе између модерног света и средњег века, тј. шта је све имало своје корене у средњем веку?

- Evropski gradovi, pojava srednje klase, ustrojstvo državnog sistema, englesko opšte pravo, univerziteti.

Које су три Кантове максиме ума (умности), које једнако важе за интелектуалца и грађанина?- Мислити самостално, бити способан да се у разговору с људима поставиш на становиште Другог, увек у говору и мишљењу бити консеквентан са самим собом.

Које три силе, по Великом инквизитору, занавек освајају слаба људска бића?- Čudo, tajna i autoritet.                                                                                                                                                                               

Који књижевни жанр су углавном користили романтичари, а који реалисти, и зашто?- Писци романтичари писали су поезију, јер је лирска поезија језик осећања; роман је био књижевни жанр који су користили писци реалисти, зато што пружа изванредне могућности за описивање људског понашања и друштвених услова. Настојећи да прикажу стварност онакву каква је, писци реалисти често су описивали друштвене злоупотребе и изопачене стране људског понашања и друштвеног живота.

Који литерарни жанр је био преовлађујући код хуманиста блиских владарским кућама?- „Огледало за владара“.

Који процес је, по Веберу, доминантан у западној економији, политици и праву?- Veber je smatrao da zapadna nauka pokušava da shvati prirodu i ovlada njome putem razuma. Sagledavao je kapitalizam zapada kao napor da se organizuju rad i proizvodnja i da se sledi profit na namerno metodičan i sračunat način, nesputano nasleđenim tradicijama i osećanjima. Radnici su podložni racionalnoj disciplini, „naučnom rukovođenju”.                            

Којим Галилејевим открићем је превазиђена главна замерка Коперниковом систему?- Са својим телескопом Галилеј је открио четири месеца која круже око Јупитера - било је то посматрање којим је превазиђена главна замерка Коперниковом систему.

Којих окова се, по просветитељима, човечанство ослобађало уз помоћ снаге разума?- Уз помоћ снаге разума, човечанство се најзад ослобађало окова незнања, празноверја и деспотизма којима су га тирани и свештеници везивали током протеклих доба.

Којом реченицом почиње Русоов Друштвени уговор?- ''Čovek se rađa slobodan, a svuda je u okovima''.

Критички интелектуалац као „борац за опште добро“ кроз историју носи функцију

(правно и политички) још непризнатог ... грађанина .

Либерали су се слагали с Џоном Локом да је човек ... власник сопствене личности.

Лок је заговарао... уставну ... владу, у којој моћ власти проистиче из... пристанка оних над којима се влада ... а државна власт је ... ограничена споразумом.

Маркс, Ниче и Фројд се слажу да... Boga ... више нема

Место хуманистичког интелектуалца као јавне особе, почев од 19. века није... univerzitet ... него ... kafana..., у истој мери у којој је у 18. веку то био ... salon.

Михаил Бакуњин је сматрао да историја древних и модерних држава није ништа друго до ... низ одвратних злочина

На која два начина је средњовековно друштво кршило принцип општељудске једнакости?

Прво, феудализам је наглашавао разлику између племства и пука. Средњовековно друштво било је хијерархија правних редова, или положаја - идући навише од пука ка племству а затим ка свештенству. Друго, средњовековна црква је учила да једино свештенство може да даје причест, што је људима пружало начина да стекну спасење; из тог разлога свештенство је било изнад лаика.

На која три периода су ренесансни хуманисти распоредили историју?

антички, средњовековни и модерни

На крају 19. века ... љубав према нацији ће постати најважнија страст која прети да угаси либералне идеале разума, слободу и једнакост

На средњовековној слици света, ... непокретна Земља стајала је у ... центру свемира

Наведите бар пет представника романтизма у Европи

Шели (Схеллеy), Вордсворт (Wордсwортх), Китс (Кеатс), Колриџ (Цолеридге) и Бајрон (Вуроп) у Енглеској; писац Виктор Иго

Наведите неке необичности средњовековне свести са савремене тачке гледишта.

Што је у средњем веку понављање мисли старих ауторитета сматрано самопрегором а изражавање нових идеја осуђивано? Што плагијат није подлегао кажњавању док је оригиналност могла бити узета за јерес? Зашто је у друштву, у коме је лаж сматрана великим грехом, било могуће да се израда фалсификованог документа у циљу заснивања поседничких или других права, сматра средством за доказивање истине и богоугодним

делом? Зашто у средњем веку није постојала представа о томе да је детињство посебно стање људи и зашто су деца сматрана за мале одрасле људе? Зашто исход судске парнице није зависио од доказивања како стоје ствари или не толико од доказа колико од поштовања процедура и изговарања формула...? Зашто је било могуће да се на одговорност за злочин позове не само човек, као кривац, него и животиња, па чак и мртав предмет? Зашто су земљишне мере имале исти назив а неједнаку површину, то јест, биле су практично несамерљиве? Зашто је, слично томе, и јединица за време, час, имала неједнако трајање у различитим годишњим добима? Зашто је код феудалаца расипништво цењено неупоредиво више од штедљивости, најзначајније врлине буржуја? Зашто слобода у том друштву није била проста супротност зависности него је била у складу с њом? Зашто су беду сматрали богоугоднијом од богатства, а зашто су једни настојали да се обогате док су се други добровољно одрицали свег свог иметка?

Наведите слојеве буржоазије који су желели да сломе традиционалну елиту земљовласничког племства

Талентовани и амбициозни банкари, трговци, занатлије, професионалци и власници канцеларија

Највећи уметници ренесансе који су дали печат целој епохи су ... Леонардо (да Винчи), Рафаело (Санти) и Микеланђело (Буонароти)

Народни мислиоци су чезнули да поврате дух заједнице који су приписивали ... прединдустријском добу

Нацизам је покушао да оснује нови светски поредак заснован на ... расном национализму

Непосредни историјски корени либерализма 19. века протежу се уназад до ... Енглеске седамнаестог века

Ниче је рекао да европском друштву недостају ... херојске фигуре

Од свих људи који су икада сачињавали један сталеж, интелектуалци су имали најмање осећаја за ... слогу

Око ког постулата су груписане све представе и идеје средњовековног човека?

Сви су веровали у Бога; па, без те „хипотезе", која за средњовековног човека и није била хипотеза него постулат, насушна потреба читавог тадашњег вићења света и моралне свести, човек није био способан ни да објасни свет ни да се оријентише у њему. За људе средњег века то је била виша истина око које су груписане све њихове представе и идеје, истина за коју су биле везане све њихове културне и друштвене вредности, коначни регулативни принцип читаве слике света тог периода.

Орвел је показао како ... сиромаштво гуши људски дух и како је бесмислено говорити о вишим стварима у животу и о политичкој слободи ... гладнима и сиромашнима

По Вилфреду Парету, друштвено понашање не почива првенствено на ... разуму већ на ... ирационалним нагонима и осећањима

По Вордсворту, поезија, тј. ... имагинација, интуиција и осећање, а  не ... математика и логика, дају највишу истину

По Гобиноу, ... бела раса, нарочито ... Аријевци, створила је високу цивилизацију, али је ... мешање раса доводило до пада те цивилизације

По Жаку Елилу, Запад је открио оно што нико други није открио: … слободу и појединца

По ком учењу је познат Жан Калвин, и која је његова основна идеја?

По учењу о предестинацији. Свему и свакоме је унапред предодређена судбина – неком спасење, а неком вечни пакао.

По Лутеру, (католичка) црква не сме да посредује између Бога и човека јер само ... Христ има на то право.

По Макијавелију, људима није потребна ... праведна или честита држава, већ ... сигурна и безбедна  држава

По Марксу, сводећи људе на ... робу, а људске односе на ... новчану везу, капитализам је спречио остварење хуманистичке визије

По Мусолинију, ван ... државе „никакве људске или духовне вредности не могу постојати, а камоли да имају вредност“

По Ничеу, у ... стварању патуљака и поравнању Европљанина вреба наша највећа опасност

По Р.Џ. Холингдејлу, романтичка представа о држави била је формула за ... тоталитаризам

По Токвилу, у демократском друштву постоји опасност да ... већина наметне своје гледиште мањини.

По Томасу Ману, нацизам је еманципација ... нитковлука и покрет ... варварске руље

По Хитлеру, масе могу покренути само ... примитивна осећања, терор, снага и

дисциплина.

По Хобсу, ... природна жеља појединца за самоодржањем фундаментална је чињеница постојања

По Хобсу, моћ коју народ повери владару је ... неопозива

По Чемберлену, Јевреји су као ... материјалисти, кукавице и неискрени, права супротност од онога што су ... идеалистички, херојски и верни Немци

Под утицајем Дарвина, позивање на ... божју промисао и сврху постало је излишно и представљало је препреку научном разумевању природе

Поједини анархисти су заступали ... револуционарни тероризам  против државе

Поред Француске револуције, ... романтизам је такође пробудио националистичка осећања

Посебно злокобан израз немачког национализма била је ... народна (волкисцх)  мисао

После Првог светског рата, у европским земљама са слабом демокартском традицијом људе су привукли фашистички ... демагози који су поседовали ... харизму и обећавали ... директну акцију

Пошто немају довољно научно-социјалистичке свести, радницима је, по Лењину, потребно ... вођство чврсте претходнице посвећених и дисциплинованих професионалних револуционара који ће тражити не појединачне реформе већ укидање експлоататорског друштвеног система

Први светски рат био је узрок да многи људи почну да гледају на западну цивилизацију као да је ... на умору и да се више ... не може опоравити

Према либералној политичкој економији, незапосленост и сиромаштво потичу од ... потичу од појединачних неуспеха.

Природа богатства, према учењу Цркве, је у томе да ... служи а не да ... господари

Просветитељи су углавном били ... оптимисти у погледу будућности човечанства

Свет средњовековног човека, поред оног реалног, укључивао је у себе још један свет, створен ... религиозном свешћу и сујеверјима - свет симбола био је неисцрпан.

Средњовековни људи идеално стање видели су ... у прошлости те су тежили да ... је васкрсну или да се врате њој.

Стара уверења у ... савршеност човечанства, благодети науке и прогрес који тече, деловала су, са искуством Првог светског рата, као израз ... наивног оптимизма

Структурализам је сматрао да … структура људког ума - начини … размишљања који су заједнички за сва људска бића - лежи у основи свих културних изражавања

Током векова, израз „макијавелизам“ добио је значење оправдавања сваког облика... опортунизма

Током италијанске ренесансе град ... Фиренца задржава примат у области уметности.

Томас Малтус је тврдио да становништво ... расте много бржом стопом од залиха хране

Тоталитарна диктатура настоји да контролише ... унутрашњу личност: да обликује мисли, осећања и ставове у сагласности са ... партијском идеологијом, која постаје званични кредо.

У које три велике етапе је Маркс поделио претходну историју?

Ропство, феудализам, капитализам

У Ничеовом најпознатијем делу „Тако је говорио Заратустра“ пророк изјављује: „Људи нису ... једнаки нити ће икада постати такви“

У односу на ... хришћанске врлине Макијавели је дао предност онима из ... класичне цивилизације.

У средњем веку ... новац и роба, који су били у оптицају у том друштву још нису постали универзална средства социјалног општења, доминантна над људима

У тоталитарној диктатури нема разлике између ... јавног и приватног  живота, и свака институција долази под власт ... државе

У тоталитарном погледу на свет, интелектуалци и уметници треба да буду преносници ... званичних истина

У циљу учвршћивања превласти над ривалским претензијама цркве, владари и њихови саветници почињу временом да истичу да краљевска власт потиче од ... божанске

Утицај Хитлерове … злокобне, фанатичне и опсесивне личности био је далеко већи по немачки покрет него што је био значај Мусолинијевог карактера по италијански фашизам

Француска револуција доноси идеју да је ... национална држава изнад краља, цркве,

имања, синдиката или провинције

Фридрих Шлегел је изјавио: „…Управо индивидуалност је оно оригинално и вечно у човеку; култивисање и развој ове ... индивидуалности његов је највиши позив.”

Фројд је рекао да је основни задатак психоанализе да се бори против ... демона ирационалности на трезвен начин

Хришћанство је релативно брзо изменило своје социјално учење, прилагођавајући га ... реално постојећим експлоататорским односима

Хришћанство раскида са ... цикличношћу паганског схватања света, и његово време постаје ... историјско

Човек из подземља тежи да потврди сопствену индивидуалност чак и ако то значи деловати ... супротно његовим најбољим интересима

Шта је велики немачки историчар Теодор Момзен рекао за антисемите?

„Нису хтели да слушају логичке и етичке аргументе...Они једино слушају сопствену завист и мржњу, најподлије инстинкте. Ништа им друго није важно. Глуви су за разум, право или морал. На њих се не може утицати... (Антисемитизам) је ужасна епидемија, као колера - нити се може објаснити нити излечити.“

Шта је допринело јачању свести да жене играју важну улогу у животу нација?

Њихово ангажовање током рата допринело је да постане јасно да жене играју важну улогу у економском животу нација и многи политички лидери су се заузели да и оне добију право гласа. Године 1918. Енглескиње са навршених тридесет година добиле су право гласа, а 1928, Парламент је снизио гласачку старост Енглескиња на двадесет и једну годину, као и за мушкарце

Шта је за Човека из подземља најдрагоценије што људско биће поседује?

Слобода избора

Шта је један нацистички политички теоретичар рекао о Хитлеровој власти?

„Власт Фüхрера је потпуна и свеобухватна…она обухвата све чланове немачке заједнице…Фухрерова власт није подложна никаквој провери или контроли; она није ограничена никаквим…индивидуалним правима; она је...најважнија и неспутана.”

Шта је прокламовала Декларација права човека и грађанина?

Декларација права човека и грађанина (1789) чији је дух прожео реформе револуције,

изразила је либералне и свеопште циљеве просветитеља. Прокламовала је неотуђиво право појединца на слободу личности, савести и мисли и на подједнак третман пред законом; потврдила је да влада припада народу као целини и инсистирала на томе да држава нема веће дужности до да унапређује слободу и самосвојност појединца; такође је сматрала да сви грађани имају право да учествују у доношењу закона и изгласавању пореза.

Шта је све, сем конзервативног економског либерализма, подржавала примена Дарвинових биолошких концепата на друштвени свет?

Подржавала је империјализам, расизам, национализам и милитаризам - доктрине које су заговарале прогрес кроз упорне сукобе међу нацијама и расама.

Шта је хришћанство је понудило као разлог због кога је вредно живети у духовно разочараном грчко-римском свету?

Веру у личну бесмртност

Шта је, по Енгелсу, модерна (репрезентативна) Држава?

Јесте инструмент експлоатације најамног рада од стране капиталиста”.

Шта је, по Луису Мамфорду, кључ за разумевање новог, индустријског света?

Луис Мамфорд тврди да кључ за разумевање индустријског света новог времена не представља парна машина него механички часовник. Његовом појавом, контрола времена почиње да се извлачи из руку свештенства

Шта је, по Моски, основна особина владајуће мањине која јој омогућава владавину?

Висок ниво организације

Шта је, по Токвилу, задатак демократског друштва?

Задатак демократског друштва је да, неговањем несебичности ублажи екстремни индивидуализам и необуздану жељу за стицањем.

Шта је, по Фројду, ид, а шта суперего (укратко)?

Ид – подсвесни, примитивни инстинкти, сила која се бори за задовољење својих потреба, захтева сексуално растерећење. Суперего – савест, тј. правила и ограничења нашој анималној природи

Шта се започиње или формира у средњем веку, а што је битно и за нововековно

доба?

Покушај да се средњовековна култура схвати „изнутра“ - замећу се европске нације, формирају савремене државе, образују данашњи језици

Шта су буржоаски либерали захтевали као предуслов за право гласа?

Они су захтевали као предуслов за право гласа испуњење власничких услова и државну службу.

Шта су подстицали и користили фашистички лидери?

У својој борби да сруше либералну државу, фашистички лидери подстицали су примитивне пориве и племенску оданост и користили митове и ритуале како би мобилисали масе и манипулисали њима.

Шта су црквени оци Ориген и Јован Златоусти говорили за Јевреје?

Ориген тврдио је да „крв Христова не пада само на Јевреје тога времена већ на све генерације Јевреја док је света и века“. Свети Јован Златоусти је сматрао да су Јевреји „најбеднији од свих људи, окореле убице, уништитељи, људи опседнути ђаволом; ритуали су им злочиначки и нечисти, њихова религија је болест“.

Шта, по Ничеу, смрт Бога може да значи за човека?

Ослобођење