39
01 Хришћанство-Средњи век 1 Шта је хришћанство је понудило као разлог због кога је вредно живети у духовно разочараном грчко-римском свету? Хришћанство је понудило разлог због кога је вредно живети у духовно разочараном грчко-римском свету: наду у личну бесмртност. 1 Хришћанска религија је показала већу способност да покрене људска срца него што је то успео да учини... Разум. 2 Шта грчки полис и римско царство нису могли да понуде обичном човеку, а хришћанство јесте? Дубок лични однос с Богом, блиску везу с вишом реалношћу и чланство у једној заједници верних који брину једни о другима. 3 Какав је однос конзервативних црквених отаца према класичној грчкој филозофији? За конзервативне црквене оце, класична филозофија била је у основи погрешна зато што није произлазила из божанског откровења. Конзервативци су се плашили да би изучавање класичних аутора поткопало хришћански морал (зар Платон није предлагао заједницу жена и зар се драмски писци нису бавили жестоким страстима?), и промовисало јерес (зар класична литература није била препуна делова који су се односили на паганске богове?). За црквене оце није могло бити никаквог компромиса између грчке филозофије и хришћанског откровења. 1

Marvin Peri

  • Upload
    su-lin

  • View
    32

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

filozofski aspekti na Srednji vek

Citation preview

Page 1: Marvin Peri

01 Хришћанство-Средњи век

1 Шта је хришћанство је понудило као разлог због кога је вредно живети у духовно разочараном грчко-римском свету?

Хришћанство је понудило разлог због кога је вредно живети у духовно разочараном грчко-римском свету: наду у личну бесмртност.

1 Хришћанска религија је показала већу способност да покрене људска срца него што је то успео да учини...

Разум.

2 Шта грчки полис и римско царство нису могли да понуде обичном човеку, а хришћанство јесте?

Дубок лични однос с Богом, блиску везу с вишом реалношћу и чланство у једној заједници верних који брину једни о другима.

3 Какав је однос конзервативних црквених отаца према класичној грчкој филозофији?

За конзервативне црквене оце, класична филозофија била је у основи погрешна зато што није произлазила из божанског откровења. Конзервативци су се плашили да би изучавање класичних аутора поткопало хришћански морал (зар Платон није предлагао заједницу жена и зар се драмски писци нису бавили жестоким страстима?), и промовисало јерес (зар класична литература није била препуна делова који су се односили на паганске богове?). За црквене оце није могло бити никаквог компромиса између грчке филозофије и хришћанског откровења.

1 Иако је хришћанство искористило грчку филозофију, хришћанска истина је на крају почивала на .., а не на ...

Хришћанска истина је на крају почивала на вери, а не на разуму.

1 Ко је био најзначајнији хришћански мислилац у позном Римском царству?

Свети Августин.

1

Page 2: Marvin Peri

1 Које две државе је свети Августин супротстављао једну другој?

Земаљску и небеску.

2 Земаљска држава, по светом Августину, представља ..., а небеска ...

Земаљска је неважна и пролазна а небеска вечна и непокорна.

2 Августиново разликовање измедју ... и ... имало је утицаја током читавог средњег века.

Разликовање вишег света савршенства и нижег света покварености.

3 Какав је однос вере и разума по светом Августину?

Крајња се мудрост не може достићи само путем рационалног размишљања; вера треба да води мишљење. Без вере не може бити ни правог знања, ни правог разумевања. Филозофија нема никакву вредност ако прво не прихвати као апсолутно извесно постојање Бога и ауторитет његовог откровења. Тако је Августин подржао првенство вере, али није обавезно сматрао разум непријатељем вере и није био присталица укидања рационалног расуђивања. Оно што је он замерао класичном ставу било је то да се само размишљањем може стићи до мудрости.

1 С Августином, поглед на свет класичног хуманизма усредсређен на ... уступио је место погледу на свет усредсређеном на ...

С Августином, поглед на свет класичног хуманизма усредсређен на човека - који је вековима трпео трансформације - уступио је место погледу на свет усредсређеном на Бога. Испуњење божје воље, а не потпун развој људских способности, постало је централна преокупација живота.

2 С победом хришћанства, циљ живота више није било ..., већ ...

Циљ живота више није било достизање савршенства на овоме свету, потпуним и креативним развојем људских способности, већ достизање спасења у некој небеској држави. Достигнућа човека на овоме свету не досежу далеко уколико он не прихвати Бога и његово откровење.

2

Page 3: Marvin Peri

3 Које су битне разлике између хришћанства и античког класицизма?

Према хришћанском уверењу, историја је испуњена духовним значењем. То је дубока драма појединаца који се боре да превазиђу свој првобитни грех како би могли да достигну вечно блаженство на оном свету. Историја је почела Адамовим и Евиним пркошењем Богу, а завршиће се када се Христос врати на земљу, када зло буде искорењено, када овлада божја воља.

Класицизам је сматрао да нема вишег ауторитета од разума; рано хришћанство је учило да је, без Бога као полазне тачке, знање без облика, бесмислено и склоно грешкама. Класицизам је сматрао да су етичка мерила били закони природе које разум може да спозна. Људске јединке разумом могу да дођу до оних вредности помоћу којих треба да регулишу своје животе. Разум ће им омогућити да управљају жељама и вољом; он ће им показати где је у њиховом понашању била грешка и научити их како да то исправе. Рано хришћанство, с друге стране, сматрало је да етичка мерила произлазе из божје воље. Без повиновања божјим заповестима, људи ће остати заувек грешни; људска воља која је у основи грешна, не може се преобразити подстицајима разума. Само када се појединац окрене Богу тражећи опроштај и усмерење - пронаћи ће унутрашњу снагу да савлада своју грешну природу. Људи не могу да се усаврше уз помоћ научног знања; духовни увид и вера у Бога морају да служе као први принцип њихових живота.

У класицизму, крајње добро требало је тражити кроз независну мисао и акцију; у хришћанству, крајње добро долази кроз спознају Бога, послушност и љубав према њему. У раном хришћанству добар живот се није поистовећивао са овоземаљским достигнућима већ са вечним животом. Улазак у царство божје свакоме мора да представља главни циљ у животу. Током хиљаду година које су уследиле, ова разлика између неба и земље, овај, ономе свету окренут, теоцентрични поглед, дефинисаће дух Запада.

2 Од кога су средњовековни мислиоци наследили геоцентричну теорију свемира?

Од Аристотела и Птолемеја средњовековни су мислиоци наследили теорију земљоцентричног свемира - геоцентричну теорију - коју су прожели хришћанским симболизмом. Земљоцентрични космос слагао се с хришћанском представом да је Бог створио универзум за мушкарце и жене и да је спасење душе најважнији циљ живота.

1 Зашто људи, према хришћанству, заслужују средишње место у универзуму?

Пошто је Бог створио људе према свом лику, они заслужују средишње место у универзуму

3

Page 4: Marvin Peri

2 Какви су појединци (људи) према средњовековном веровању?

Појединац: Грешан али искупљив. У центру средњовековног веровања била је идеја о савршеном Богу и несрећном и грешном људском бићу.

3 Како је средњовековни ум гледао на друштвену структуру?

За средњовековни ум, Бог је и друштво уредио по хијерархијском поретку. Читава друштвена структура представља хијерархију у којој су дужности и права сваког појединца дефинисани према његовом божанском месту: свештенство је водило друштво према хришћанским начелима; господари и краљеви, чије право да владају потиче од Бога, бране хришћанско друштво од његових непријатеља, а робови, на дну друштвеног поретка, раде за добро свих. Друштво неометано функционише када свако прихвата свој статус и игра своју праву улогу, када се потчињени повињавају својим претпостављенима, и када претпостављени воде друштво у сагласности с божанским учењима.

2 Шта су схоластици настојали да покажу?

Схоластици су настојали да покажу да верска учења, иако не потичу из разума, нису супротна разуму. Покушали су да докажу путем разума оно што су уз помоћ вере већ сматрали истинитим. На пример, постојање Бога и бесмртност душе, што је сваки хришћанин сматрао питањима вере, могли би се исто тако, мислили су, доказати разумом.

1 Шта је, по средњовековним мислиоцима, имало последњу реч у достизању истине?

Разум не постоји независно, већ на крају мора да призна начело истине које је изнад разума и појединачног људског постојања. Они су хтели да вера усмерава рационалну мисао ради хришћанских циљева а да је води библијски и црквени ауторитет. На крају, вера је имала последњу реч.

2 Свети Тома Аквински трудио се да измири ... са ...

Трудио се да измири аристотелизам с хришћанством

4

Page 5: Marvin Peri

3 Какав је однос вере и разума по Томи Аквинском?

Могу ли верска учења да буду у сукобу с доказима разума? За Аквинског, одговор је био наглашено не. Како и вера и разум долазе од Бога, они се међусобно не надмећу већ, ако се правилно схвате, помажу једно друго и формирају органско јединство. Самим тим, разум не треба да страхује, јер он је само један други пут ка Богу. Пошто између праве вере и здравог разума постоји нераздвојив савез - обоје проистичу од Бога - супротности између то двоје само су појаве које могу да заведу. Иако филозофија није у стању да разреши ту дилему, за Бога такве супротности не постоје. На небу, људи ће стећи потпуно сазнање, као и потпуну срећу. Док су на земљи, међутим, они морају допустити вери да води разум; не смеју допустити разуму да се супротстави вери или да је поткопава.

Пошто разум није непријатељ вере, његове примене на откровење не треба се плашити. Ако се правилно користи, Аристотелова мисао може да пружи вери значајну помоћ. Аквински је учинио велики напор да синтетизује аристотеловско учење с хришћанским божанским откровењем, убеђен да је то двоје могуће ускладити.

2 По Томи Аквинском, у нетеолошким питањима о одређеним стварима у природи, људи треба да имају поверења само у ...

Аквински је потврдио важност разума. Ценити интелект значи поштовати Бога а не умањити истину вере. Имао је поверења у моћ рационалног ума да схвати већину истина откровења и инсистирао је на томе да у нетеолошким питањима о одређеним стварима у природи - оним питањима која не утичу на спасење душе - људи треба да имају поверења само у разум и искуство. Тако је Аквински дао нов значај емпиријском свету и научним размишљањима, и људском знању

1 Које су све везе између модерног света и средњег века, тј. шта је све имало своје корене у средњем веку?

Модерни свет повезан је са средњим веком на безброј начина. Европски градови, појава средње класе, устројство државног система, енглеско опште право, универзитети - све је то имало своје корене у средњем веку. Преводећи и коментаришући списе грчких и арапских мислилаца, средњовековни су учењаци очували неизмерно интелектуално наслеђе, без кога модерни ум никада не би могао да се развије.

5

Page 6: Marvin Peri

3 Која средњовековна идеја ће постати основни елемент модерне либералне мисли?

Верујући да је божји закон изнад државних или националних правила, средњовековни филозофи обезбедили су теоријску основу како би се супротставили тиранским краљевима који су кршили хришћанске принципе. Идеја да су и владар и они којима он влада везани једним вишим законом, у секуларизованом облику, постаће основни елемент модерне либералне мисли.

1 Шта је било основно обележје средњег века, а шта одређује модерну мисао?

Религија је била интеграционо обележје средњег века, док наука и секуларизам - обузетост овоземаљским животом - одређују модерну мисао.

2 Који основни принцип грчке филозофије је одбацила средњовековна свест?

Средњовековна свест одбацила је основни принцип грчке филозофије - аутономију разума. Неруковођен откривеном истином, разум је сагледаван као немоћан.

3 Које су радикалне промене у европској цивилизацији означиле крај средњег века?

Радикалне промене у европској цивилизацији могле су се видети на сваком нивоу друштва. На економском нивоу, проширили су се трговина и индустрија а капитализам је заменио средњовековне облике економске организације. На политичком нивоу, централна влада ојачала је на рачун феудалних и верских власти. На верском плану, појава протестантизма расцепкала је јединство хришћанског света. На друштвеном пољу, средња класа грађана, која се увећавала по броју и богатству, играла је све значајнију улогу у економском и културном животу. На културном плану, свештенство је изгубило свој монопол над образовањем и средњовековна оријентација на онај други свет уступила је место секуларном гледишту у књижевности и уметности.

У току тих векова, постепено се помаљао модерни поглед на свет. Математика је свемир учинила схватљивим. Економска и политичка мисао ослободила се верских оквира. Наука је постала велика нада будућности

6

Page 7: Marvin Peri

3 Које су основне идеје мислиоца просветитељства у њиховом супротстављању средњем веку?

Мислиоци просветитељства желели су да ослободе човечанство од празноверја, незнања и традиција које нису могле да прођу тест разума. Себе су замишљали како ослобађају културу од теолошких догми и верских ауторитета. Одбацујући хришћанску идеју о човековом наслеђеном греху, они су сматрали да је појединац у основи добар а да зло произлази из погрешних институција, погешног образовања и лошег вођства. Тако је постепено почео да се помаља концепт рационалног и слободног друштва у коме појединци могу да остваре своје потенцијале.

02 Ренесанса-Реформација

1 Каква је била ренесансна култура?

Култура у основи световна, усредсређена на човека, култура загледана у тековине древне Грчке и Рима.

1 Када, где и како је зачета ренесансна култура?

Ренесанса је зачета у четрнаестом веку у градовима-државама северне Италије, који су се обогатили и постали моћни захваљујући развоју трговине током средњег века.

1 Чиме је био опчињен и чему је тежио ренесансни човек?

Човек доба ренесансе био је опчињен овим светом, радостима живота и могућностима које је живот нудио; тежио је да живи богатим и креативним животом на земљи и да себе испуни кроз уметничка и књижевна дела.

1 Који тип човека је узнедрила ренесансна Италија?

Ренесансна Италија изнедрила је тип „универзалног човека

1 Које су особине ренесансног „универзалног човека“?7

Page 8: Marvin Peri

Свестрана особа, која влада древним класицима, цени визуелне уметности па чак има и талента за њих, и показује заинтересованост за свакодневне послове свога града - неко ко тежи да свој живот уобличи у уметничко дело.

1 Истакнути ренесансни ствараоци поносили су се ...

Презирући хришћанску смерност, истакнути ренесансни ствараоци поносили су се својим талентима и овоземаљским достигнућима.

2 Која изјава Леонарда да Винчија говори о великом самопоуздању ренесансног ствараоца?

Могу да стварам чуда”, рекао је велики Леонардо да Винчи.

2 Која је основна идеја Пика дела Мирандоле, изнета у његовом делу Говор о достојанству човека ?

За разлику од других створења, човеку није додељено непроменљиво место у универзуму, људска бића нису део светског плана према којем свако живо створење има непромењиву, једном одређену природу и смисао. Нашу судбину не одређује ништа изван нас, рекао је Пико. Пре би се могло рећи да је Бог подарио људима јединствено обележје, јединствену важност - слободу, да одлучују о облику и вредности које ће имати њихов живот. Човек, рекао је Пико, може да буде шта год пожели; он може да бира сопствену судбину.

2 Којом изјавом у Хамлету је Шекспир изразио нови (ренесансни) концепт човека?

„Какво уметничко дело је човек!...”

3 Ко је и у ком делу доказао фалсификат црквених званичника којим су полагали своје право на овоземаљску власт?

Лоренцо Вала (Лорензо Валла) изразио је тај нови критички дух у делу Лажна Константинова даровница. Такозвани Константинов дар који су користиле папе како би поткрепиле своје полагање права на овоземаљску власт, потврђивао је да је римски цар Константин, који је живео у четвртом веку, дао папству суверену власт над западном империјом. Показујући како неке речи у том документу нису биле познате у

8

Page 9: Marvin Peri

Константиново време па самим тим ни цар није могао да их користи, Вала је доказао да су тај документ црквени званичници фалсификовали неколико стотина година после Константинове смрти.

1 Како су хуманисти гледали на претходне векове, а како на сопствено доба?

Хуманисти су гледали на векове који су непосредно претходили (неправедно, како нам је то сада познато) као на мрачно доба, у коме је културни сјај антике био угашен; а своје сопствено доба описивали су као препород уметности и учености после раздобља средњовековног мрака и јаловости.

1 На која три периода су ренесансни хуманисти распоредили историју?

Ренесансни хуманисти били су ти који су распоредили историју на три периода: антички, средњовековни и модерни.

1 Хуманистички покрет био је засниван на изучавању...

Заснован на изучавању древне грчке и латинске књижевности.

2 Која архитектонска творевина је одражавала средњовековну концепцију хијерархијски устројеног света?

Готичка катедрала, са својим контрафорима, узносила се ка небу уздижући се својим галеријама; она је одражавала средњовековну концепцију хијерархијски устројеног света, у чијем је врху стајао Бог.

2 Које су главне особине ренесансне уметности?

Ренесансни уметници су користили религиозне теме, наравно. Али у исто време, они су померили пажњу са неба на природни свет и на човека, уздрмавши надмоћ вере над уметношћу. С неупоредивом блиставошћу, Рафаел, Микеланђело, Да Винчи и други ренесансни уметници приказивали су особине мушкараца и жена и славили телесно обличје човека.

9

Page 10: Marvin Peri

1 Ко је зачетник реформације?

Мартин Лутер.

3 Како су Лутер и Калвин гледали на човека?

Лутер и Жан Калвин (Јохн Цалвин) (1509-1564) сматрали су да је човек у основи грешан и искварен и потпуно су одбацили идеју да појединац може да учини нешто за сопствено спасење. Таква тврдња о људској вољи, сматрали су они, откривала је опасну човекову самоувереност. Мушкарци и жене увек морају бити смерни пред Богом; морају у потпуности зависити од његове воље и у потпуности се одрећи наде у спасење кроз сопствена дела.

3 На који начин је реформација обезбедила основу за оспоравање монархистичке власти?

Ипак, реформација је обезбедила и основу за оспоравање монархистичке власти. Неки теоретичари протестантизма, углавном калвинисти, нашавши се у потлаченој мањини, подржавали су отпор политичким властима чији едикти, како су веровали, крше божје законе изражене у Библији. Ово верско оправдање револуције против тиранске власти помогло је да се подстакне отпор енглеских калвиниста или пуританаца, према енглеској монархији у седамнаестом веку. Као и њихови енглески истомишљеници, амерички пуританци веровали су да је Библија непогрешива, а њено учење закон виши од закона државе.

3 На која два начина је средњовековно друштво кршило принцип општељудске једнакости?

Прво, феудализам је наглашавао разлику између племства и пука. Средњовековно друштво било је хијерархија правних редова, или положаја - идући навише од пука ка племству а затим ка свештенству. Друго, средњовековна црква је учила да једино свештенство може да даје причест, што је људима пружало начина да стекну спасење; из тог разлога свештенство је било изнад лаика.

2 Лутер је сматрао да ... између обичних људи и свештенства.

Лутер је, напротив, сматрао да не постоји духовна разлика између обичних људи и свештенства. Постојала је духовна једнакост свих верника: сви су подједнако били хришћани; сви су подједнако били свештеници.

10

Page 11: Marvin Peri

2 Чији примат су протестантски реформисти истицали у својој побуни против католичких црквених власти?

Примат приватног суда и савести појединца.

3 Протестантска црква је ..., а не ...

Протестантска црква је била заједница једнаких верника руковођених сопственом савешћу, а не хијерархија канцеларија са специјалним овлашћењима и прерогативима.

2 Чијем развоју је допринело протестантско придавање важности савести појединца?

Важност коју је реформација придавала савести појединца можда је допринела развоју капиталистичког духа, који лежи у основи модерног привредног живота.

2 Који чувени социолог је указао на везу између капитализма и протестантизма?

Макс Вебер.

2 Како се гледа на спасење човека у Калвиновој доктрини предодређености?

По Калвиновој доктрини предодређености, спасење се не може стећи никаквим овоземаљским делима пошто је Бог већ унапред одредио ко ће бити спашен.

3 Које људске особине су, по Калвиновим следбеницима, биле знаци божје изабраности?

Напоран рад, вредноћа, послушност, ефикасност, штедљивост и презир према хедонизму (све врлине које доприносе рационалном и прописном пословању и успеху у послу) биле су знаци изабраности.

11

Page 12: Marvin Peri

03 Научна револуција

2 Шта је научна револуција успоставила као основно средство за разрешавање тајни природе?

Научни метод - ригорозно и систематско посматрање и експериментисање - као основно средство за разрешавање тајни природе.

1 Модерна наука је истиснула ... као краљицу знања, а ..., у средњем веку потчињен религији, учврстио је своју аутономност

Наука је истиснула теологију као краљицу знања, а разум, у средњем веку потчињен религији, учврстио је своју аутономност.

1 На средњовековној слици света, ... Земља стајала је у ...

Непокретна Земља стајала је у центру свемира.

2 Шта је, према средњовековном гледишту, значио централни положај Земље?

Према средњовековном гледишту, централни положај Земље значио је да је свемир усредсређен на човека, да су по божјој замисли људска бића, једина створења којима је Бог доделио разум и обећање спасења, господари Земље.

1 Са којим научником започиње модерна астрономија?

Модерна астрономија почела је с Николом Коперником (1473-1543)

1 Коперник је прогласио да је Земља планета која заједно са другим планетама ..., које се налази у ...

Прогласио да је Земља планета која заједно са другим планетарна кружи око Сунца, које се налази у центру.

12

Page 13: Marvin Peri

1 Коперникова ... теорија заменила је средњовековни поглед на свемир.

Ова хелиоцентрична теорија служила је као семе једне нове слике о свету која је заменила средњовековни поглед на свемир.

3 Зашто је Коперникова теорија уплашила црквене власти?

Коперникова теорија уплашила је црквене власти, које су контролисале универзитете колико и проповедаонице, јер је изгледало да се коси са Светим писмом. На пример, у 93. псалму се каже: „За то је васиљена тврда и не ће се помјерити”. А у 103. псалму се каже да је Бог „утврдио... земљу на темељима њезиним, да се не помјести ва вијек вијека”.

3 Како историчар науке Томас Кун објашњава разоран утицај коперниканизма?

“Коперниканизам је био разоран, можда за читаво једно устројство мисли...ако је Земља планета, а самим тим и небеско тело удаљено од центра свемира, шта ће онда бити с човековим пролазним али фокусним положајем између ђавола и анђела?...Најгоре од свега, ако је свемир бесконачан, како су многи од каснијих коперниканаца мислили, где би се могао налазити божји престо? Како човек да пронађе Бога или Бог човека у једном бесконачном свемиру? Коперниканизам је изискивао преиначавање човековог погледа на однос према Богу и темеља његове моралности. Таква се трансформација није могла извести преко ноћи.”

2 Како изгледа визија свемира Ђордана Бруна?

Бруно је додао свом коперниканизму мистицизам пун одушевљења, што га је подстакло да створи једну нову визију свемира: Земља је живо биће, простор је бесконачан и постоји безброј настањених светова.

3 Шта је људима средњег века пружало дубок осећај сигурности у погледу Земље и односа Бога према њој?

Уверење да Земља чврсто стоји под њиховим ногама, да је Бог створио свемир за њих и да је дао Земљи централни положај у свем стварању пружало је људима средњег века дубоко осећање сигурности. Знали су због чега су овде и нису сумњали у то да је небо коначно одмориште за вернике.

13

Page 14: Marvin Peri

1 Коперникова астрономија збацила је ... с престола, прогнала ... са њиховог централног места у свемиру и подразумевала ... свемир.

Коперникова астрономија збацила је Земљу с престола, прогнала људе са њиховог централног места у свемиру и подразумевала бесконачни свемир.

2 Који мислилац је схватио да би нова, коперниканска космологија могла да донесе сумњу, неизвесност и узнемиреност, што су претили веровању?

Блез Паскал.

2 Галилеј је одбацивао средњовековну поделу универзума на ... и прокламовао идеју о ...

Галилеј је одбацивао средњовековну поделу универзума на више и ниже царство и прокламовао идеју о једнообразности природе.

1 Којим Галилејевим открићем је превазиђена главна замерка Коперниковом систему?

Са својим телескопом Галилеј је открио четири месеца која круже око Јупитера - било је то посматрање којим је превазиђена главна замерка Коперниковом систему.

3 Шта је Галилеј показао открићем Јупитерових месеца (сателита)?

Галилеј је показао да једно небеско тело може заиста да се окреће око центра који није Земља; да Земља није заједнички центар за сва небеска тела; и да неко небеско тело (Земљин месец или Јупитерови месеци), може да кружи око неке планете у исто време док се та планета окреће око неког другог тела (Сунца, наиме).

1 За Галилеја, свемир је био једна „величанствена књига која је написана језиком...“

Математике.

1 Која наука је била апсолутни ауторитет за Галилеја и друге модерне астрономе?

Математика.

14

Page 15: Marvin Peri

2 По Галилеју, „у дискусијама о физичким проблемима не треба почињати од ..., већ од ...“

У дискусијама о физичким проблемима не треба почињати од одломака из Библије, већ од чулног искуства и неопходних извођења доказа.”

2 Шта је за Галилеја циљ Светог Писма, а шта задатак науке?

За Галилеја, циљ Светог писма био је да подучава људе истини која је неопходна за спасење душе, не да их упућује у функционисање природе, што је задатак науке.

3 По Галилеју, „намера Светог Духа јесте да нас подучи ..., а не ...“

„Намера Светог Духа јесте да нас подучи како да се стигне на небо, а не како се небо креће.”

1 Која два филозофа су значајна за ширење значаја научне револуције?

Франсис Бекон и Рене Декарт.

2 Бекон и Декарт су у научним питањима одбацили ауторитет ... и заступали прихватање ...

Обојица су у научним питањима одбацили ауторитет Аристотела и других древних мислилаца и заступали прихватање нових метода за тражење и процењивање истине.

2 Ко је био главни предмет Беконове критике?

Бекон је исто тако критиковао схоластичке мислиоце.

2 По Бекону, схоластичке расправе су биле јалове јер ...

Зато што се баве сувопарним вербализмом и конструишу обимне системе који имају мало везе с емпиријским светом.

15

Page 16: Marvin Peri

3 Наведите и објасните Беконове „идоле“?

Бекон је такође описао „идоле” или лажне појмове, који спречавају људе да схвате ствари. Идоли Племена поричу из људске природе која је заједничка целом људском роду: „Људско разумевање је као криво огледало, које, примајући неправилно зраке, изобличава и одузима боју природи ствари мешајући сопствену природу с њима”. Тако чула могу да нас обману или да се емоције уплету у наше доношење суда. Идоли Пећине потичу од јединствене природе појединачног искуства. На човеково схватање, каже Бекон, утицали су његов одгој, образовање и људи којима се диви. Ова лична пећина спречава разумевање. А то чине и Идоли Трга. У својим међусобним разговорима, људи користе нејасне речи и концепте који одбацују разумевање и све доводе у збрку и „заводе људе у безброј празних спорења и јалових маштања.” Идоли Театра такође спречавају разумевање; ти „идоли” су преданост појединца разним филозофским догмама и научним теоријама “у које се по обичају, из лаковерности и из немара, поверовало”.

2 Који метод је Бекон заступао као пут ка истини и корисном знању?

Метод који је Бекон заступао као пут ка истини и корисном знању био је индуктивни приступ.

3 Које су особине индуктивног метода?

Пажљиво осматрање природе и систематско сакупљање података; извлачење општих закона из познавања појединости; и провера закона кроз непрекидне експерименте.

2 У чему знање, по Бекону, треба да помогне?

Знање треба да нам помогне да употребимо природу у корист људи; оно треба да помогне да се побољша људски живот унапређењем трговине, привреде и пољопривреде.

3 Каква је била средњовековна, а каква је савремена концепција свемира која се ослања на научну револуцију?

Научна револуција је, према томе, била одлучујући фактор у уобличавању модерног света. Она је уништила средњовековну представу о свету, у којој је Земља заузимала централни положај, небо лежало одмах иза непомичних звезда, а сваки предмет имао своје место у хијерархијском и квалитативном поретку. Она је заменила ово мишљење савременом концепцијом хомогеног свемира неограниченог простора и бесконачног

16

Page 17: Marvin Peri

броја небеских тела. Нестале су баријере које су делиле небо од земље. Такође је нестала и средњовековна идеја да је Бог доделио крајњу сврху свим природним предметима и свем биљном и животињском свету, да је према божјем плану све имало једну одређену улогу: имамо очи зато што Бог жели да видимо, и кишу зато што Бог жели да расте летина. Избегавајући крајње сврхе, савремена наука испитује физичку природу како би дошла до математичких односа и хемијских састава.

3 Наведите Декартово прво правило метода.

Декартова методична сумња, одбацивање ауторитета и инсистирање на јасноћи, прецизности и тачности.

04 Модерна држава-Макијавели

2 Какво схватање државе је значило коначни раскид са средњовековном политичком мишљу?

Схватање државе као чисто људске творевине.

2 Која појава из реалности политичког живота је утицала на нововековну револуцију у политичком размишљању?

Реалност политичког живота и појава модерне централизоване, територијалне државе, која је потчинила верске институције националној контроли.

3 Шта је значајно у деловању и погледима папе Гргура VII?

Папа Гргур VII (1073-1085) који је покушавао да учврсти надмоћ папинства над секуларним владарима, изјавио да владари не треба да покушавају да подвргну цркву световној власти. Питао је: „Да ли ико сумња да свештенике Христа треба сматрати очевима и господарима краљева и владара и свих верника? Зар се не би сматрало лудилом вредним сажаљења ако би неки син покушао да влада својим оцем или ученик својим учитељем?“

17

Page 18: Marvin Peri

3 По Марсилију из Падове, чиме се бави вера а чиме политика?

Вера се бавила натприродним светом и принципима вере које разум не може да докаже, рекао је Марсилије. Политика се, с друге стране, бави природним светом и пословима људске заједнице. Политички живот функционисао је према властитим принципима и није изискивао никакво вођење од стране више власти; државу, према томе, не треба приморавати да се прилагођава одредбама вере.

3 Које су основне премисе средњовековне папске теорије, које је порицао Марсилије из Падове?

Марсилије порицао основне премисе средњовековне папске теорије: да држава, као део божански уређеног света, мора да се прилагоди и испуњава натприродне циљеве; да је папа, као божји свештеник, овлашћен да води краљеве; и да је свештенство изнад зако-на државе.

2 Марсилије из Падове је осећао да црква треба да буде...

Марсилије је осећао да црква треба да буде једна духовна институција без икакве земаљске власти.

2 Која су битна обележја модерне државе?

Модерна држава је неприкосновена на сопственој територији и има јаку централну владу, која издаје законе применљиве широм земље; она одржава и плаћа сталну војску професионалних војника као и обучене бирократе, одговорне централној влади, који сакупљају порез, примењују законе и спроводе правду; то је исто тако и секуларна држава, јер унапређење религије није њена брига, а црква не одређује државну политику.

2 Први модерни европски монарси тврдили су да су од ... изабрани да владају и да су само ... одговорни.

Монарси су тврдили да су од Бога изабрани да владају и да су само Богу одговорни.

3 Који нови феномен, по Макијавелију, није могла да објасни традиционална политичка теорија?

Макијавели је сматрао да су италијански градови-државе, којима су владали људи чији је ауторитет почивао искључиво на њиховом лукавству и ефикасном коришћењу силе,

18

Page 19: Marvin Peri

један нови феномен, који традиционална политичка теорија, заинтересована за идеалне циљеве, није могла да објасни на одговарајући начин.

2 Чему је Макијавели желео да научи владаре?

Макијавели је желео да владари науче како да очувају и прошире моћ државе и да обезбеде сигурност у једном опасном свету

1 По Макијавелију, људима није потребна ..., већ ... држава

. Оно што је људима потребно, сматрао је он, није праведна или честита држава, већ сигурна и безбедна, а циљ политике је да то достигне.

2 Како класична политичка мисао гледа на однос етике и политике?

Класична политичка мисао сматрала је да су етика и политика узајамно повезане; да је циљ државе да промовише честит живот.

3 Каква су људска бића, по Макијавелију, у очима проницљивих владара?

Проницљив владар гледа на људе онакве какви су, а не на онакве какви би он желео да буду. Он признаје да су људска бића по природи себична, искварена, кукавичка, безверна, подла, непоштена и склона насиљу и да су обмана и принуда неопходни како би се држала под контролом несавршена људска природа, која је претња грађанском поретку.

3 Како Макијавели гледа на однос морала и политике?

За Макијавелија, никакви морални императиви не руководе државном политиком. Политика не следи моралне врлине већ штити безбедност државе и њено благостање. Када то околности захтевају, мудри владар оставља по страни конвенционалну моралност и чини оно што је неопходно, чак и када се такви поступци углавном сматрају за морални преступ.

1 Владару су...кад је у питању опстанак државе

Владару су допуштена сва средства, кад је у питању опстанак државе.

19

Page 20: Marvin Peri

1 У односу на ... врлине Макијавели је дао предност онима из ...

У односу на хришћанске врлине Макијавели је дао предност онима из класичне цивилизације.

3 Како Макијавели гледа на античку, а како на хришћанску религију?

Религија античких Грка и Римљана, рекао је:„није проглашавала људе блаженим сем ако нису били овенчани светском славом: војни команданти, на пример, и владари република. Наша религија је глорификовала понизне и склоне размишљању, а не људе од акције. Она је одредила као највеће људско добро смерност, самоодрицање и презир према овоземаљским стварима, док га је она друга идентификовала с великодушношћу, телесном снагом и свим осталим што људе наводи на одважност. И, ако наша религија и захтева да у вама буде снаге, оно што она тражи јесте снага да се пати, а не снага да се чине одважна дела“.Величајући слабићке врлине смерности и попустљивости, хришћанство је подривало државу.

1 Током векова, израз „макијавелизам“ добио је значење оправдавања сваког облика...

Оправдавања сваког облика опортунизма, дволичности и неморалности у политици; придев макијавелистички се користи када се говори о политичарима и државницима које ништа не може спречити да постигну своје политичке циљеве.

05 Хобс-Лок

2 За Хобса, држава није била ...; она је била само...

За Хобса, држава није била божја творевина; она је била само користан аранжман који је допуштао појединцима да размењују добра и услуге у сигурном окружењу.

1 По Хобсу, ни једна људска страст није снажнија од...

Ни једна страст није снажнија од страха од насилне смрти од туђе руке.

1 По Хобсу, ... фундаментална је чињеница постојања20

Page 21: Marvin Peri

Природна жеља појединца за самоодржањем фундаментална је чињеница постојања: ако људи желе да живе у миру, морају да прихвате ограничења свог понашања која су им наметнута споља.

2 Који облик владавине је Хобс пропагирао и зашто?

Хобс је дао израза једном друштву на помолу у коме су се људи сучељавали једни с другима као појединци који се такмиче следећи своје циљеве, у коме нису везани ни трансцендентним системом морала нити правилима и обичајима који одржавају устаљено друштвено уређење. Хобс се плашио да ови измењени услови угрожавају мирно понашање међу људима, што је за њега била највиша врлина. Због тога је он пропагирао наследну апсолутну монархију, сматрајући да само неограничена власт суверена може да обузда људске страсти које прете друштвеном поретку распадом, и тако обезбеди окружење у коме су људи слободни да следе сопствене интересе мирним путем.

2 По Хобсу, ..., а не ..., представљају извор власти владара

Хобсова идеја о друштвеном уговору, према којој људи, а не Бог, представљају извор власти владара.

1 По Хобсу, моћ коју народ повери владару је ...

Хобс је сматрао да је моћ коју народ повери владару неопозива.

2 Лок је заговарао ... владу, у којој моћ власти проистиче из ... а државна власт је ...

Лок је заговарао уставну владу, у којој моћ власти проистиче из пристанка оних над којима се влада а државна власт је ограничена споразумом.

2 Чиме се Лок бави у Другој расправи о влади ?

Друга расправа проглашава принцип природних права, напада деспотску владавину и афирмише владавину уз пристанак народа у интересу народа; она је учврстила Лока као пресудног мислиоца у обликовању либерално-демократске традиције.

21

Page 22: Marvin Peri

2 Шта се сматра кључним компонентама енглеске политичке традиције?

Лок је кроз теорију изразио оно што многи напредни Британци сматрају неодвојивим компонентама енглеске традиције - одбацивање монархистичког апсолутизма, парламентарну владу под владавином закона, и заштиту приватне својине.

3 Која је разлика између Хобсовог и Лок овог схватања људске природе?

Лок је сматрао да људска бића често показују разборитост, друштвеност и врлину, али да има случајева када су незналице, ирационални, свадљиви, похлепни и покварени, када игноришу глас дужности и не обраћају пажњу на диктате савести. Хобсово заступање апсолутизма било је логички несавршено због његове ниске процене људске природе: снажна влада је потребна да би држала под контролом необуздане страсти. С друге стране, Локова подршка ограниченој владавини и заштити индивидуалних права проистекла је из позитивније слике о рационалним и моралним потенцијалима људских бића.

Лок је имао више поверења у рационалне способности и морални потенцијал људских бића од Хобса. Док је Хобс видео људска бића као крајње себичне животиње које потпомажу сталну борбу својим неуморним трагањем за задовољствима човека, славом и моћи, Лок је сматрао да појединци учествују у моралном поретку чије се постојање може схватити путем разума и да рационални људи могу да признају да њихово понашање треба да одговара потребама моралног поретка. Зато што су људска бића по природи рационална и зато што их покреће осећање моралне обавезе, у стању су да превазиђу уску себичност и тако признају и поштују достојанство других људи.

2 По Локу, сви људи су створени ... и зато један човек ...

Лок је сматрао да је само по себи јасно да су сви људи, зато што припадају истој врсти и имају исту природу, створени једнаки. Самим тим један човек не треба да буде потчињен другом човеку.

1 Која су, по Локу, основна природна права човека?

Право на живот, слободу и имовину.

1 Када власт себе постави у ратно стање са народом, људи, по Локу, имају морално право да ...

22

Page 23: Marvin Peri

Људи имају морално право да распусте владу.

2 Шта је највеће зло за Хобса, а шта за Лока?

За Хобса, најозбиљније зло био је распад сигурности; за Лока, нема ништа горе од губитка слободе појединца.

2 Шта представља камен темељац модерног либерализма?

Лок је заступао идеју да суверенитет лежи у народу, а да влада почива на пристанку оних којима она влада. Владар управља у име народа и везан је истим природним законом који обавезује његове поданике. Тај закон, који је Бог уградио у природу и који се може открити разумом, виши је од краљевог закона. Влада је обавезна да помоћу закона поштује и примењује закон природе. Ово признавање да постоји неко више право изнад људског права, које су народ и власт обавезни да поштују, представља камен темељац модерног либерализма.

06 Просветитељство

3 Шта су чинили просветитељи у тежњи да створе рационалније и хуманије друштво?

Они су се супротстављали средњовековној усредсређености на онострано, одбацивали теологију као пут ка истини и хришћанску идеју о грешној природи народа, и покушавали да схвате природу само помоћу разума, без помоћи самообјављених истина или утицаја свештеника.

1 Којих окова се, по просветитељима, човечанство ослобађало уз помоћ снаге разума?

Уз помоћ снаге разума, човечанство се најзад ослобађало окова незнања, празноверја и деспотизма којима су га тирани и свештеници везивали током протеклих доба.

3 Између чега су просветитељи повукли оштру разлику?

Повукли су оштру разлику између теологије, једне фантастичне конструкције која је ометала јасно размишљање - „обичне куле у ваздуху“ како је Барон од Холбаха (Барон д'Холбацх) описао религију - и науке, која је пружала и поуздано и корисно знање. И док су теолошке догме рађале бесконачне расправе и многе крваве сукобе, разумни

23

Page 24: Marvin Peri

људи могли су да се сложе са закључцима науке; ,,у геометрији нема секти“, духовито је приметио Волтер.

2 Зашто је, по просветитељима, друштвени поредак мањкав?

Друштвени поредак је мањкав, упозоравали су просветитељи, јер му недостаје рационалност потврђена у природи. Све ствари морају бити поново процењене како би се видело да ли су у складу с природом, да ли доносе људима добробит.

3 Шта је, по Канту, просветитељство и који је његов мото?

„Просветитељство је човеково напуштање властите незрелости коју је сам себи наметнуо. Незрелост је неспособност да се користи сопствена интелигенција без нечијег усмеравања. Таква незрелост је самоузрокована уколико није изазвана недостатком интелигенције већ недостатком одлучности и храбрости да се користи сопствена интелигенција без туђег усмеравања. Сапере ауде! (Усудити се знати!) Имај храбрости да користиш сопствену интелигенцију! према томе представља мото просветитељства.“

2 Разум је за просветитеље био више од обичне апстрактне вежбе; био је ефикасно средство за...

За реформу друштва.

1 Како гласи чувени Волтеров поклич против римокатоличке цркве?

„Уништите бестидницу!".

3 Како је Холбах објашњавао порекло Бога?

Сматрао је идеју Бога производом незнања, страха и празноверја. Застрашени непогодама, пожарима и поплавама - природним појавама које нису могли да објасне - примитивни преци човечанства приписивали су ове појаве невидљивим духовима, које су покушавали да умире ритуалним обредима.

3 Шта је, по Холбаху, потребно да бисмо открили праве принципе Морала, и зашто су људи покварени?

24

Page 25: Marvin Peri

Да би открили праве принципе Морала, људима није потребна теологија, или откровење или богови, њима је потребан саму здрав разум...Људи су... покварени само зато што њихов разум није довољно развијен.

3 Како је на филозофе, а како на свештенике гледао Дени Дидро?

Ако хоћете свештенике нису вам потребни филозофи, а ако желите филозофе нису вам потребни свештеници; јер једни су по свом позиву пријатељи разума и они који промовишу науку, а други непријатељи разума и они који фаворизују незнање; ако они први чине добро, они други чине зло.

3 Како на религију гледају деисти? Шта је суштина религије за деисте?

Тиндал је сматрао да је Бог, који је мудар и правичан, прописао савршен закон за људска бића који је усадио у људска срца. Права религија се састоји у томе да чинимо сва добра која можемо да чинимо. У основи, религија се састоји од неколико основних моралних истина које ум може да потврди. Ритуали, чуда и аскетизам само су свештенички додаци; они немају никакве везе с првобитним божјим моралним законом. И збиља, каже Тиндал, подржавањем празноверја, прогона и крвавих верских ратова, свештеничке власти спречиле су наметање божјег закона. Просветитељима се чинило да Тиндал заступа природну религију, ону која је ценила разум, која је чинила да људи буду у стању да спознају своје моралне дужности, осуђивала прогон и имала мало везе са свештеницима, чудима и објављењем. За деисте, суштина религије јесте моралност, приврженост правди и човечности, а не оданост ритуалима, доктринама или власти клера

3 Како Волтер оправдава веру у Бога?

Волтер је додао један практичан разлог за веру у Бога: „Хоћу да мој адвокат, мој кројач, моја послуга, па чак и моја супруга верују у Бога, јер то значи да ће ме ређе варати и пљачкати или правити од мене рогоњу...Бог је потребан како би обезбедио божанску потврду моралу. Он је апсолутно неопходан не само за обичне људе, већ исто тако и за принчеве и владаре како би имали неку представу, о Врховном Бићу, Творцу, владару, ономе који награђује и осветнику, дубоко урезану у својим умовима...Кад Бог не би постојао, требало би га измислити.

1 Која су два основна извора зла по просветитељима?

25

Page 26: Marvin Peri

За просветитеље, етаблирана религија била је извор зла које је наносило несрећу човечанству; други извор био је деспотизам.

3 Шта карактерише политичку мисао осамнаестог века?

Политичку мисао осамнаестог века карактеришу бескомпромисни секуларизам, оптужба деспотизма, божанског права краљева, и специјалне привилегије аристократије и свештенства, поштовање према енглеском конституционализму јер је штитио владавину закона, и афирмација теорије Џона Лока да влада има обавезу да штити природна права својих грађана. Најважније за политички поглед просветитеља било је уверење да се могу пронаћи политичка решења за недаће које су унесрећиле друштво.

2 Шта се у Енциклопедији наводи као крајња сврха владе?

Добро народа мора да буде крајња сврха владе.

2 Која је цена, по Русоу, плаћена за културни и интелектуални напредак?

Цена која је плаћена за културни и интелектуални напредак била је морално слабљење појединца, стање које се више није могло подносити.

3 Какав је, по Русоу, природан, а какав цивилизовани човек?

Русо је правио оштру разлику између „цивилизованог или друштвеног човека“ и „природног или дивљег човека“ Природни човек - појединац пре стварања грађанског друштва - био је супериорнији од цивилизованог човека у више погледа. Био је снажнији и здравији и имао је више самилости за патње човека. Одвојен од природе и живећи вештачким животом, цивилизовани човек је постао мекушац, слаб и раздражљив. Неиспуњених природних потреба, постао је завидљив и похлепан, опсесивно јурећи за раскоши и тонући у разврат. Шо је најважније, модерни човек је изгубио доста од своје природне самилости за своје ближње. Када искра самилости и изађе на површину, он је разумом удаљи и каже: „То се мене не тиче“.

3 Која је разлика између Хобсовог и Русоовог схватања људске природе?

26

Page 27: Marvin Peri

Русо је одбацивао Хобсово гледиште да је појединац по природи бруталан и насилан и да је свако по природи непријатељ свакоме другом. Уместо тога, он је људска бића сматрао по природи добрим. Свако људско биће поседује један унутрашњи глас, савест, у којој се налази осећање правде и самилости. Тај унутрашњи глас не зависи од интелигенције; поседују га неписмени сељаци као и паришки интелектуалци. Али друштво изврће и изобличава нашу природу.

1 Шта је, по Русо, довело до оснивања грађанског друштва и његових зала?

Да би заштитио своју имовину, „богаташ... смислио је напокон најдубљи план који је икад пао човеку на памет“- стварање грађанског друштва.

2 Како Русо приказује грађанско друштво и његову државу?

Али држава је била нека врста ропства „које је привезало нове окове сиромашнима и дало нову снагу богатима; што је неповратно уништило природну слободу; за сва времена учврстило закон власништва и неједнакости...и, у корист малог броја амбициозних појединаца, потчинило читаво човечанство непрекидном раду, ропству и беди“.

2 Којем покрету је Русо претходник и због чега?

Русо је важан претходник покрета романтизма.

1 Да ли је Русо био критичан према цивилизацији уопште или само цивилизацији свога времена?

Русо, међутим, није водио кампању против цивилизације уопште, већ против цивилизације свога времена, која је подривала морал људи, и против политичког чиниоца, неправедне и деспотске државе, која је људе лишила њихове слободе.

1 Којом реченицом почиње Русоов Друштвени уговор ?

„Човек се рађа слободан, а свуда је у оковима“ .

1 Који принцип по Русоу лежи у основи и изражава оно што је најбоље за заједницу?

27

Page 28: Marvin Peri

Општа воља изражава оно што је најбоље у људским бићима. Русо сматра да је „општа воља увек у праву и увек наклоњена јавном добру“ и да „искључиво на основу тог заједничког интереса треба да се влада сваким друштвом“.

2 Како се појединац трансформише покоравањем општој вољи?

До благостања сваког појединца долази када благостање заједнице постане главна брига грађанина. Покоравање општој вољи трансформише појединца, који је мотивисан личним интересом, потребама и страстима, у виши тип личности: грађанина преданог заједници као целини, као појединца који схвата да је лична срећа нераскидиво везана за срећу других, за опште добро.

2 Шта, по Дидроу, квари човека?

„Нас квари лоше образовање, лоши модели и лоше законодавство“.

3 Како су просветитељи тумачили Локово одбацивање урођених идеја?

Ако нема урођених идеја (Џон Лок), говорили су просветитељи, онда људска бића, супротно хришћанској доктрини, нису рођена с првобитним грехом, нису искварена по природи. Све оно што појединац јесте, потиче од његовог посебног искуства. Ако се људима обезбеде право окружење и образовање, они ће се морално понашати; постаће разумни и продуктивни грађани. Правилним коришћењем разума, људи могу да доведу своја уверења, понашање и своје институције у склад с природним законом. Ето тако су мислиоци који су били склони реформама тумачили Лока. Више су волели да верују да зло потиче од мањкавих институција, него од дефектне људске природе.

3 Каква је духовна способност, по Хелвецију, и шта је узрок разлика у погледу ње међу људима?

Духовна способност заједничка. Способан човек је једино производ околности у којима се нашао.

1 Просветитељи су углавном били ... у погледу будућности човечанства

Оптимисти.

3 Шта је прокламовала Декларација права човека и грађанина ?

28

Page 29: Marvin Peri

Декларација права човека и грађанина (1789) чији је дух прожео реформе револуције, изразила је либералне и свеопште циљеве просветитеља. Прокламовала је неотуђиво право појединца на слободу личности, савести и мисли и на подједнак третман пред законом; потврдила је да влада припада народу као целини и инсистирала на томе да држава нема веће дужности до да унапређује слободу и самосвојност појединца; такође је сматрала да сви грађани имају право да учествују у доношењу закона и изгласавању пореза.

3 Који су учинци француске револуције, надахнути идеалима просветитеља?

Надахнути идеалима просветитеља, француски реформисти елиминисали су феудална права и привилегије племства, отворили могућности способностима, а не пореклу, и обезбедили једнакост пред законом и заштиту људских права – habeas corpus , поротничко суђење и слободу вероисповести, говора и штампе. Укидајући и ропство у француским колонијама (барем, теоретски) и дужничко ропство, и правед планове за бесплатно јавно образовање, јакобинд су испољили своје везе с хуманитаризмом просветитеља. Лишавајући цркву њеног специјалног положаја, револуција је убрзала секуларизацију Европе, што је такође био циљ просветитеља. Продаја јавних намештења која је стварала неефикасне и корумпиране службенике, била је елиминисана, а највиши положаји у земљи били си отворени квалификованим људима, без обзира на њихово порекло. Револуција је укинула обавезе сељака према господарима, које су кочиле пољопривреду, и уклонила препреке економској експанзији. Увела је порез на приход и усмерила његово прикупљање. У деветнаестом веку, либерални реформатори по другим земљама следиће пример који је дала Француска.

2 Шта су просветитељи истицали као доказ људског напретка?

Просветитељи су изражавали поверење у људску способност да се достигне срећа побољшавањем услова свог постојања на земљи и јасно формулисали теорију о људском прогресу коме није потребна божанска помоћ. Одбацујући идеју о статичком и непроменљивом поретку у друштву који је успоставио Бог, просветитељи су веровали да људска бића могу да поправе услове свог постојања и указали на напредак у науци и технологији као доказе тог прогреса.

3 Шта просветитељи нису могли да предвиде?

Они нису могли да предвиде да модерна бирократија и технологија, творевине рационалног ума, могу да уобличе друштвени поредак који обезвређује и деперсонализује појединца.

29