Masovna vaucerska privatizacija

Privatizacija i razvoj trita kapitala kao dio ekonomskih reformi u Crnoj Gori

1

Privatizacija i razvoj trita kapitala kao dio programa ekonomskih reformi u Crnoj Gori

prof. dr Veselin Vukoti

1. Prethodna napomena

Proces privatizacije u Crnoj Gori otpoeo je Saveznim zakonom o drutvenom kapitalu 1990. godine, da bi se nastavio Zakonom o svojinskoj i upravljakoj transformaciji iz 1992. godine (koji je mijenjan i dopunjavan 1994. i 1996. godine) i novim Zakonom o privatizaciji iz februara 1999. godine. Proizilazi da je Crna Gora imala tri razliita pristupa privatizacije:

a) 1990-1992. - insajderska privatizacija kroz radniko akcionarstvo;

b) 1992-1999. - transformacija privrede preko (Fond za razvoj, PIO i Zavod za zapoljavanje) i privatizacija malih preduzea kroz aukciju i malih i srednjih preduzea kroz prodaju na odloeno plaanje, tzv. prodaja kontrolnog paketa akcija;

c) Usvajanjem Zakona iz 1999. godine kada se prelazi na novi koncept privatizacije: Masovna vauerska privatizacija i privatizacija kroz prodaju stratekim partnerima (meunarodni tender i aukcija).

Do sada su se transformisala skoro sva preduzea (u toku je postupak transformacije kod preostala tri preduzea) ija je vrijednost procijenjena na 5.018.577,54 DEM. U potpunosti ili preko kontrolnog paketa (51%) privatizovano je 116 malih i srednjih preduzea, odnosno oko 9% ukupnog kapitala. Privatizovano je i jedno veliko preduzee, pivara "Trebjesa", Niki, kao i jedna treina kapitala u Institutu "dr Simo Miloevi" u Igalu.

Obzirom na uoene nedostatke i nedovoljnu efikasnost modela, poetkom 1999. usvojen je novi model privatizacije i nova organizaciona struktura i upravljanje procesom privatizacije. Ovaj rad se odnosi samo na prikaz novog modela i novog ustrojstva privatizacije u Crnoj Gori.

Ekonomski fakultet, Podgorica; Institut za strateke studije i prognoze (ISSP), Podgorica


2

2. Cilj rada

elim da itaocu rada pruim kljune informacije o modelu privatizacije u Crnoj Gori, njenim pravnim, institucionalnim i organizacionim osnovama. Uz to, cilj mi je da ukaem i na shvatanje znaaja privatizacije u sklopu ukupnog programa ekonomskih reformi u Crnoj Gori.

Prema tome, cilj ovog rada je prakseolokog karaktera, davanje informacija koje bi njihovom korisniku omoguile bolje razumijevanje procesa privatizacije u Crnoj Gori i koje bi mu mogle pomoi prilikom donoenja neke sopstvene odluke da se u ovaj proces ukljui (kao kupac, fiansijer, osniva nove institucije, konsultant, i sl.). Teorijsku ravan privatizacije ne ukljuujem, mada e oni koji ovu suptilnu problematiku razumiju i teorijski, lako prepoznati teorijske osnove modela ("majstor lako prepoznaje majstora").1

3. Privatizacija kao dio ukupnog programa ekonomskih reformi u Crnoj Gori

3.1. Koncepcijski okvir

Bez obzira na sve promjene izazvane velikom transformacijom prelaza iz industrijskog u informatiko drutvo, svojina ostaje jedan od fundamentalnih naina regulacije ekonomskog i drutvenog ivota pojedinca. Odnosno, svojina ima snaan uticaj na ponaanje i motivaciju pojedinca, nastanak i organizaciju institucija i funkcionisanje ukupnog sistema. U okviru toga, privatna svojina, iako je u dugoj ljudskoj istoriji dominirala samo u kratkom periodu tri poslednja vijeka, pokazala je superiornost u ekonomskom, politikom i uopte civilizacijskom smislu u odnosu na sve oblike kolektivne svojine, ukljuujui dravnu i drutvenu svojinu.2

Iz ovoga proizilazi da se, isto teorijski, naputa neoklasino shvatanje ekonomije, sa manje - vie jakim naglaskom na uticaju drave i prihvataju osnovne ideje neoinstitucionalne ekonomije, ("Ekonomija svojinskih prava").3 Shodno tome, izgradnja

1 Moje teorijsko shvatanje vidi u knjizi: dr. Veselin Vukoti}: "Privatizacija", IDN, Beograd, 1993.

2 Vidi: prof. Andrija G. Bams:"Svojina", Centar za filozofiju, Beograd, 1987.

3 Vidi: Svetozar Pejovi}: "Economic Analysis of Institutions and Systems", KAP, Boston/London, 1997.;

dr Veselin Vukoti}:"Ekonomija i haos", Zbornik radova SEJ, 1995.


3

novog sistema u Crnoj Gori polazi od toga da institucije opredjeljujue utiu na ponaanje uesnika u ekonomskom ivotu, ivotu koji je dinamiki stohastian i uvijek se odvija uz odreeni rizik (neizvjesnost). Zakoni se shvataju ne kao kontrola ekonomskog ivota od strane centralnog organa (npr. Vlade) i stalno usmjeravanje privrednih tokova, ve su zakoni skup pravila i principa igre kojih se svi uesnici u igri moraju pridravati i potovati ih, uz pravo na maksimalnu kreaciju unutar tih pravila. Rijeju, to je prilaz da se zakon ne bazira na strahu drave da e je neko prevariti (pa se onda reguliu svi detalji i spontanost ivota pokuava ugurati u eme koje su nastale u glavi glavnog birokrate), ve na ekonomistikom prilazu pravnoj regulaciji: to jednostavnije, to ekonominije uz pruanje mogunosti da svaki uesnik u igri iskae svoju kreaciju.

U zakonu su vana pravila a ne primarno davanje konanog reenja!

Kljune institucije koje utiu na ekonomsku efikasnost su po naem miljenju:

a) Privatna svojina (jasno definisanje svojinskih prava); b) Trite (sloboda ugovaranja i prenosivost svojinskih prava); c) Vladavina prava (jednakost svih pred zakonom i povjerenje u dravu).

Polazei od ovakvog prikaza i shvatanja ekonomije, Crna Gora gradi i ekonomski sistem koji odgovara njenoj veliini, strukturi resursa i geografskom poloaju, odnosno gradi institucije koje joj omoguavaju razvoj trita i otvorenu privredu kao i ulaganje u sve nivoe institucija (dravne, ekonomske, kulturne i sl.).

Crna Gora je mikro zajednica (nije ak ni mala zajednica). Mikro zajednice ili drave imaju niz specifinosti, iz kojih se mogu izvui dugorone koristi. Ono to je evidentno jeste da je trite unutar mikro drave kao to je Crna Gora i suvie malo da bi se trebalo voditi neka stroga makroekonomska politika, da bi Crna Gora imala neku jaku dravu uopte, u ekonomiji posebno. Crna Gora treba takav ekonomski sistem u kome trite i biznis dominiraju nad dravom i politikom.

Privatizacija u Crnoj Gori je upravo usmjerena u tom pravcu: to je vie mogue razvlastiti dravu i ojaati preduzea i korporacije, a politiku uiniti zavisnom od ekonomije. Razumije se, to je proces koji e trajati! Ali, i put oko svijeta poinje prvim korakom. Za nas privatizacija je prvi korak na tom dugom i tekom putu.

Znai, privatizacija nije cilj! Ona je samo sredstvo da se pokrene mentalna energija u svakom pojedincu, da pokrene promjenu naina razmiljanja, da pokrene promjene ponaanja na radnom mjestu: od menadera do manuelnog radnika. Nije cilj da se proda


4

preduzee da bi se od prihoda jaala drava i njen budet! Naprotiv! Cilj je da se stvori novi ambijent, nova pravila, nova motivacija! Odnosno, privatizacija je jedan od ugaonih kamena novog ekonomskog sistema u Crnoj Gori!

U kontekstu ovakvog shvatanja privatizacije treba testirati i predloene modele privatizacije na praktinom nivou.

3.2. Strateki ankeri privatizacije u Crnoj Gori

Iz koncepta ekonomskog sistema koji se gradi u Crnoj Gori, proizilaze i strateki ankeri na kojima poiva model privatizacije u Crnoj Gori.

Strateki ankeri su:

1. Preduzetnitvo, shvaeno kao jedna od ljudskih sloboda odnosno kao ekonomska sloboda;

2. Finansijsko trite;

3. Dalje podsticanje ulaganja stranih partnera;

4. Svojinska demokratija;

5. Pravna sigurnost.

3.2.1. Zato preduzetniki pritup?

Preduzetnitvo je energija kreacije i razvoja. To je resurs drutva i to veoma rijedak resurs. Preduzetnici shvaani u najirem smislu i u svim oblastima (ne samo u proizvodnji, vei u kulturi, umjetnosti, administraciji, obrazovanju, zdravstvu i sl.) su ljudi koji vuku naprijed. Istinskih preduzetnika u jednom drutvu ima oko 5 %, i onih koji brzo reaguju na nove ideje (transferni preduzetnici) oko 15 %. Kako te ljude pronai u Crnoj Gori i ohrabriti ih da ispolje svoj preduzetniki nerv? U njima je naa budunost!

Sadanji model polazi od toga da u ovoj fazi privatizacije u Crnoj Gori preduzetnitvo vue privatizaciju, umjesto da privatizacija gura preduzetnitvo. Dosadanji model je preferirao postojee menaderske strukture tzv. inercione preduzetnike. U ovoj fazi privatizacije treba forsirati istinske preduzetnike, nove preduzetnike, nove ljude.


5

Novi ljudi remete staru ravnoteu interesa. Preduzetnitvo je vid ljudskih sloboda. Zato je vezano za porodicu. Orijentacija na preduzetnitvo znai orijentaciju na porodicu. Zato forsirati porodicu? Zato se spustiti na taj nivo? Zato se preskau velike firme, savezi, udruenja, ministarstva? Zato se naputa regionalni i granski pristup?

Na privredni sistem ulazi u zonu kolapsa. Odnosno, on se raspada. Logika raspada se nastavlja i to preko raspada drave, firmi, raznih institucija to ide do konstitutivne jedinice. Naa ekonomija je pala na tu konstitutivnu jedinicu, na porodicu, na pojedinca. Upravo u toj konstitutivnoj jedinici je energija budueg razvoja! Nju treba aktivirati i usmjeravati! Zar ima oiglednijeg dokaza od sive ekonomije? Ali ivot ne moe da stane! ivot uvijek pobjeuje! Zato bi teite ekonomske politike, posebno politike privatizacije trebalo biti na na porodici a kroz trine mehanizme (ne zakon, uredbe i sl.) nai istinske preduzetnike. Anonimne preduzetnike treba nai kroz nepristrasan mehanizam trite!

3.2.2. Finansijsko trite

Privatizacija treba da je u funkciji trita kapitala. Samo trite kapitala obezbjeuje neophodne informacije investitorima gdje da ulau svoj kapital. Ipak, najvanija funkcija trita kapitala jeste da obezbijedi prenosivost svojinskih prava, odnosno trgovinu svojinskim pravima. Ovo je vano iz razloga to se nedostaci primarne raspodjele svojinskih prava (koja je izvrena netrino: zakon, besplatna podjela) trinim mehanizmom koriguju i trite stvara optimalnu strukturu svojinskih prava. Trite kapitala pojedincu razvija osjeaj slobode: moe uvijek da proda svoju akciju, odnosno, da za svoj novac kupi akciju bilo kojeg preduzea.

3.2.3. Strana ulaganja

Dalje podsticanje ulaganja stranih partnera je put ka izgradnji otvorene privrede, poveavanja konkurencije na naem tritu i oblik transfera tehnologije i trinog naina razmiljanja. Privatizacija bez stranog kapitala i stranih finansijskih institucija bi bila neefikasna i nedinamina.

3.2.4. Svojinska demokratija


6

Svojinska demokratija znai da svi graani Crne Gore postaju vlasnici akcija. Graanin je postao ciljna grupa privatizacije (do sada je to bio radnik). Kroz svojinsku demokratiju iri se preduzetnika baza privatizacije. Isto tako, poveava se stepen socijalne pravde. [ire se i demografski okviri trita.

3.2.5. Pravna sigurnost

Vladavina formalnih (ne subjektivnih) normi je pretpostavka aktiviranja preduzetnikih resursa i domae tednje. Vladavina pravnih normi kod preduzetnika, investitora, menadera, uopte graana, razvija osjeaj dugog roka. Odnosno, razvija povjerenje u sistem. Pravna nesigurnost nuno tjera pojedinca u pekulativne poslove i brzu zaradu. Privatizacija je mogua samo u uslovima povjerenja u sistem i institucije sistema. Stoga pravna sigurnost pretpostavlja izgradnju novih institucija koje su garant verbalnog opredjeljenja za vladavinu prava.

3.3.Transparentnost kao kljuni princip privatizacije u Crnoj Gori

Jedna od lekcija iz iskustva provoenja privatizacije u Istonoj Evropi jeste potovanje principa transparentnosti. To je rije koja se sve ee koristi i na kojoj se u javnosti Crne Gore sve vie insistira. [ta zapravo znai transparentnost? [to se sutinski krije iza te rijei koja je sada u modi?

Ja transparentnost shvatam kao proces potiskivanja personalnih veza i odnosa zarad jaanja institucionalnih procesa i procedura. Odnosno, transparentnost je eliminisanje veza, protekcije, podmiivanja u obavljanju javnih poslova. Kao rezultat ovog principa treba da se izgradi drutvo u kome se ivot organizuje shodno ranije prihvaenim i javno poznatim pravilima bez mogunosti reavanja problema na diskrecioni nain (od sluaja do sluaja, po volji donosioca odluka, zavisno da li nekog poznajete ili ne). Kljuni rezultat transparentnosti jeste jednak poloaj svih uesnika u nekom procesu, u ovom sluaju u procesu privatizacije. Po mom miljenju to znai jednaku dostupnost informacijama (svako ko eli moe da dobije informaciju kao i svi ostali; da li e ili ne zavisi od njegove line odluke i zainteresovanosti); jednak tretman svih uesnika u procesu donoenja odluka (shodno unaprijed prihvaenim pravilima) i mogunost javne kontrole svaijeg postupka. Ukoliko su ove tri dimenzije transparentnosti ispotovane, smatram da su svi prigovori bilo kakve prirode neosnovani i da takve prigovore treba zakonski sankcionisati!

[to su objektivne prepreke sprovoenja principa transparentnosti u Crnoj Gori?


7

Dvije su krupne tekoe u praktinoj implementaciji ovog principa.

Prvi proizilazi iz tradicije. Zapravo, jedna od visokovrednovanih ljudskih osobina u Crnoj Gori jeste tzv. uinjenost. To znai da u obavljanju javnih poslova koristite svoj poloaj da pomaete roaku, prijatelju, komiji. S druge strane, ljudi vjeruju da se redovnim putem (transparentno) teko dobijaju i najobinija uvjerenja, kamoli npr. posao. Zato se trae veze! Ne bih ulazio u anatomiju nastanka ove tradicije! Ono to je evidentno jeste da onaj koji ini, skoro nikada to ne ini "na svoj raun" (ali najee "za svoj raun") ve na tu raun: npr. na raun firme u kojoj radi, na raun boljeg kandidata, na raun drave, itd. Znai, netransparentnost poveava transakcione trokove, smanjuje ekonomsku efikasnost.

Druga prepreka proistie iz veliine Crne Gore. U mikro zajednicama je teko obuzdati taj personalni odnos i prevesti ga na javne procedure.

Potovanje principa transparentnosti olakava voenje procesa privatizacije sa aspekta cijene po kojoj se vri prodaja i reakcije javnosti na tu cijenu. Zapravo, u transparentnom postupku ne moe biti prigovora na cijenu! ^este optube da se sve prodaje "dabe" tada ne stoje! Ukoliko neko ima primjedbu da je preduzee prodato i u transparentnom postupku za 1 dinar, odgovor je u pitanju: "A zato Vi niste ponudili 1 dinar i jednu paru? "Ali ja to ne elim" najei je odgovor! Onaj ko ne eli da neto kupi, iz bilo kog razloga, nije elemenat tranje! A cijena je rezultat ponude i tranje, a ne bilo kakvih moralnih pridika i vatrenih politikih govora!

Imajui u vidu znaaj principa transparentnosti, ne samo za proces privatizacije ve i za izgradnju savremenog graanskog drutva, u Crnoj Gori su donesena bazina pravila privatizacije, propisane procedure svih modela privatizacije, obezbjeuje se javnost svih organa privatizacije i radi na edukaciji i informisanju stanovnitva.

Skuptina Crne Gore ima mogunost da osnuje Komisiju za praenje procesa privatizacije u Crnoj Gori, na koji nain javnost Crne Gore, odnosno Skuptina Crne Gore, vri kontrolu procesa privatizacije u Crnoj Gori.

4. Plan i metodi privatizacije u Crnoj Gori

4.1. Plan privatizacije


8

Privatizacija se obavlja shodno Planu privatizacije koji se donosi za svaku godinu. Plan privatizacije se donosi kao podzakonski akt Vlade i javno se objavljuje. Plan privatizacije sadri nain privatizacije svakog preduzea ija e se privatizacija izvriti u toj godini. Plan privatizacije, na predlog Savjeta za privatizaciju utvruje Vlada Crne Gore.4

Savjet za privatizaciju je usvojio strateki plan privatizacije, koji e biti realizovan zavisno od okolnosti u najkraem moguem vremenu.

Plan privatizacije obuhvata 299 preduzea: 219 preduzea za MVP, 33 preduzea za batch sale privatizaciju, 19 kroz meunarodni tender i 28 preduzea koja e se privatizovati kroz steaj.

Ukupna akcionarska glavnica preduzea koja se privatizuju (dravna + transformisana) iznosi 9.104.672.367 DEM5.

Od ukupne akcionarske glavnice:

Za MVP (bruto) opredjeljuje se: 2.555.255.875 28,07 %

Za meunarodni tender 3.640.675.445,00 39,99 %

Za prodaju 396.096.252,00 4,35 %

Za privatizaciju kroz steaj 280.922.847,00 3,08 %

Ukupno za privatizaciju 6.872.950.415 75,49 %

Preostali dio vlasnitva otpada na radnike, privatne vlasnike i banke.

4 Plan privatizacije je radno usvojen na Savjetu za privatizaciju krajem marta 1999. godine ali nije

usvajan na nivou Vlade zbog ratnih okolnosti. Taj plan je inoviran u julu 1999., usvojen na Savjetu i o~ekuje se njegovo usvajanje na Vladi u avgustu. 5 Ne uklju~uje jo uvijek neutvr|enu vrijednost preduze}a u ste~aju: Prvoborac, Herceg Novi;

Veletrogivna komerc, Kolain; Jezero Coop, Kolain.


9

4.2. Metodi privatizacije6

Sva preduzea u Crnoj Gori su namijenjena za privatizaciju (drutvena i dravna). Pored toga, privatizacija e se sprovesti i u pojedinim oblastima.

Za privatizaciju je namijenjen kapital 299 preduzea. U istom preduzeu mogu biti primjenjeni razliiti metodi privatizacije. Prema dominantnom metodu privatizacije, sva preduzea se dijele u slijedee grupe:

1. Preduzea ije akcije su ukljuene u MVP;

2. Preduzea koja e pojedinano biti prodata preko meunarodnog tendera;

3. Preduzea koja e biti grupno ponuena na prodaju i kroz tzv. batch sale metod - prodaja i dokapitalizacija istovremeno; ubrzana prodaja;

6 "Metodi privatizacije su:

Prodaja akcija; Prodaja poslovne aktive preduze}a; Izdavanje akcija zaposlenima u preduze}u (u skladu sa ~lanom 8 Zakona o privatizaciji

privrede); Zamjena akcija za privatizacione vau~ere (u skladu sa ~lanom 9 Zakona o privatizaciji

privrede); Upis novih akcija putem dokapitalizacije; Zamjena duga za akcije; Zajedni~ko ulaganje (Joint Venture) u kojem preduze}e koje se privatizuje ula`e poslovnu

aktivu; Kombinacija metoda ve} navedenih; Drugi na~ini utvr|eni Zakonom o privatizaciji privrede i planom privatizacije.

Metodima iz stava 1. al.1,2 i 5 ovog ~lana privatizacija se vri putem javnog nadmetanja (public auction), javnog tendera (public tender) ili putem javne ponude (public offer) u skladu sa zakonom i planom privatizacije i drugim propisima koje donosi Vlada, na predlog Savjeta.

Privatizaciju po metodu zamjene duga za akcije ili putem zajedni~kog ulaganja (Joint venture) odobrava Savjet samo u slu~ajevima kada postupak privatizacije nije bilo mogu}e sprovesti po drugim metodama iz stava 1ovog ~lana.

Privatizacija preduze}a putem javnog tendera (public tender) vri}e se u otvorenoj i konkurentskoj proceduri.

Na~in prodaje akcija putem javnog nadmetanja (public auction), javnog tendera (public tender) ili putem javne ponude (public offer), uredi}e se propisom koji donosi Vlada, na predlog Savjeta."- Zakon o privatizaciji privrede, ~lan 7a., Slu`beni list RCG, br. 6/99.


10

4. Preduzea koja e se privatizovati u postupku steaja;

5. Javna preduzea, koja zahtijevaju posebne programe i poseban reim regulacije;

6. Preduzea u loim uslovima, koja treba da se restrukturiraju i privatizuju uz pomo Svjetske banke i EBRD.

4.2.1. Masovna vauerska privatizacija

Akcije 299 preduzea ili oko 28% kapitala je namijenjen za MVP. Svi punoljetni graani Crne Gore dobie besplatno po 5000 poena. Za taj iznos poena svi e moi da kupe:

a) direktno akcije preduzea koja su na MVP; b) akcije privatizacionih fondova;

c) graani svoje vauere mogu da poklone lanovima svoje porodice; d) graani imaju pravo da ne iskoriste svoje vauere ili da ih "unite".

Za MVP, namijenjeni su, u razliitim procentima, akcije svih preduzea u Crnoj Gori, ukljuujui Telekomunikacije, Potu, Elektroprivredu, sva turistika preduzea i sl. Graani e biti duni da u roku od 21 dan zamijene svoje vauere, odnosno organizuje se samo jedna runda aukcije. To je tzv. holandski model aukcije.7 Zamiljeno je da akcije svakog pojedinanog preduzea budu podijeljene ravnomjerno na vauere koji se budu javili kao tranja. Teorijski, ako se javi samo jedan poen vauera na strani tranje, sve akcije tog preduzea mu pripadaju; ako se na strani tranje pojavi npr. 1 000 000 poena, akcije se dijele na svih milion poena i pripadaju vlasnicima vauera (graanima ili privatizacionim fondovima).

Znai, svaki graanin e se nai pred reenjem problema: Gdje uloiti besplatno dobijen vauer?

Vano je istai da se vaueri izdaju na procijenjenu vrijednost. Ta vrijednost je bila nerealna u trenutku procjene (prije 2-3 godine) a kamoli danas. Realna vrijednost je niska. Meutim, potencijalna vrijednost mnogih preduzea nije koliki je njegov vlasniki udio u preduzeu, nego koliko iznosi apsolutna vrijednost vauera.

7 Vidi: dr Boko Mijatovi}:"Privatizacija", Ekonomski institut, Beograd, 1995.


11

MVP je pokazala dosta negativnih strana u zemljama u kojima je izvrena. Ipak, kljune prednosti ovog metoda koje su motivisale njegovu primjenu su:

1. Akcelerira ukupan proces tranzicije; 2. Ublaava nedostatak kupovne moi i pomanjkanje tednje stanovnitva; 3. Svakog pojedinca dovodi u poziciju da donosi odluku i preuzme rizik

sopstvene odluke; 4. Utie na brz razvoj institucija trita kapitala.

4.2.2. Privatizacija kroz meunarodni tender

Oko 40% ukupnog kapitala (drutvenog i dravnog) je namijenjeno za prodaju kroz meunarodni tender, odnosno prodaju stratekom partneru.

[to je cilj tenderske prodaje?

U Crnoj Gori se tenderskoj prodaji prilazi na nain koji izvire iz karaktera sistema koji se gradi: otvoren ekonomski sistem i visoko prisustvo meunarodnih kompanija. [to to praktino znai? To znai da mi nita ne prodajemo. Nae kompanije trenutno imaju nisku cijenu ali imaju potencijalnu vrijednost. Zato se sada ele kupiti dobri efikasni vlasnici, strateki partneri. Ne prodaju se firme ve se kupuju dobri vlasnici. Ko je dobar vlasnik? Prije svega vlasnik koji ulae u razvoj firme, u nove standarde i kvalitet proizvoda, u novu organizaciju, u osvajanje novog meunarodnog trita, vlasnici koji su spremni da ekonomski odnosno produktivno reavaju probleme zaposlenih u preduzeu (prekvalifikacija, novi projekti, doobuka u inostranstvu i sl.) Znai, cijena je samo jedan od faktora u ocjenjivanju ponuda.

U cilju obezbjeenja transparentnosti ovog procesa donesena su pravila tenderske prodaje, kao Uredba Vlade Crne Gore. Pravila su uraena uz pomo meunarodnog konsultanta i maksimalno korespondiraju zapadnim standrdima. Htjelo se maksimalno izbjei mogunost nepravilnosti i korupcije, koja je kod ovakvih privatizacija mogua. Kljuna postavka pravila je da nema direktne pogodbe i direktnog kontakta izmeu prodavca i kupca. Uz to, obavezno je angaovanje stranog finansijskog konsultanta (koji se takoe bira u tenderskoj proceduri) i stranog pravnog konsultanta. ^itav postupak vodi Tenderska komisija koja ima 7 lanova, od kojih je jedan strani konsultant. Predlog Tenderske komisije usvaja Savjet za privatizaciju. Svih sedam


12

lanova Komisije pojedinano ocjenjuju prispjele ponude. Tenderska komisija ima i svoj struni tim i vodi administraciju shodno meunarodnim standardima. 8

U ovoj godini inicirae se tenderski postupak samo za privatizaciju preduzea za koja su angaovani privatizacioni savjetnici putem tendera raspisanih u 1998. godini, i to:

1. UTIP Crna Gora, Podgorica 2. HTP Simo Miloevi, Igalo 3. Duvanski kombinat, Podgorica 4. Kombinat aluminijuma, Podgorica 5. Gornji ibar, Roaje 6. Jugopetrol, Kotor

U ovoj godini takoe e se putem meunarodnog tendera izvriti izbor meunarodnih savjetnika za sledea preduzea:

1. Telekomunikacije Crne Gore, Podgorica 2. Elektroprivreda Crne Gore, Niki 3. Agrokombinat 13. Jul "Plantae" dd., Podgorica 4. HTP "Budvansa rivijera", Budva 5. HTP "Ulcinjska rivijera", Ulcinj 6. HTP "Boka", Herceg Novi

4.2.3. Preduzea koja e se prodati metodom "batch sale"

Radi se o istovjetnom postupku kao i kod meunarodnog tendera i itav posao radi Tenderska komisija. Razlika je to se u okviru jednog tendera noe prodavati vie preduzea (grupa). To je ubrzana prodaja! Uz to, kljuni kriterijum prodaje je dokapitalizacija preduzea.

4.2.4. Prodaja metodom aukcije

Aukcijska prodaja vri se shodno pravilima sadranim u Uredbi o aukcijskoj prodaji. Shodno ovoj Uredbi prodaju se manja i srednja preduzea kao i imovina preduzea ija vrijednost prelazi 50.000 DEM.

8 Do sada je raspisan tender za HTP "Crna Gora".


13

^itav postupak aukcije je centralizovan. Vodi ga od Savjeta izabrana i njemu odgovara Komisija za aukciju koja ima sedam lanova a jedan je strani konsultant.

4.2.5. Privatizacija preduzea koja su u postupku steaja

Oko 30 preduzea je u postupku steaja. Radi se o veoma dugoj proceduri (vie godina). Da bi se izbjeglo odlaganje i propadanje kapitala u preduzeima u steaju, politika privatizacije u Crnoj Gori je da se ta preduzea privatizuju po ubrzanoj proceduri, a koristei neki od metoda privatizacije koji su propisani zakonom (aukcija, pretvaranje duga u akcije, itd). Privatizaciju preduzea u steaju vodi posebna Komisija osnovana od strane Savjeta i nemu odgovorna.

4.2.6. Posebni program privatizacije

Pojedine oblasti zahtijevaju izradu posebnih programa privatizacije. Program privatizacije rade ekspertske grupe za tu oblast iz zemlje i inostranstva, a sam program usvaja Savjet za privatizaciju.

U toku izrade su programi transformacije i privatizacije u:

a) Komunalnim djelatnostima; b) AMS Crne Gore; c) Osiguranje; d) Sport.

U planu je reenje privatizacije u oblasti bankarstva, kolstva, zdravstva, kulture i sl.

Nema oblasti u Crnoj Gori u kojoj nee biti dozvoljeni privatizacija i razvoj privatne inicijative u Crnoj Gori.

4.2.7. Restrukturiranje i privatizacija

Nekoliko preduzea bie trenutno restrukturirano a zatim privatizovano, npr. eljezara, Obod i sl. Ovo e biti obavljeno uz uee meunarodnih linija.

4.2.8. Ugovori o menadmentu


14

Davanje preduzea na upravljanje, posebno meunarodnim menaderima, sve vie izbija kao potreba prakse. Dugovremenski proces krize (10 godina) obezvreuje mnoga preduzea i brza prodaja moe da ugrozi sistematski razvoj neke oblasti. Kao meureenje predvia se sklapanje ugovora o meunarodnom menadmentu. Ovo se posebno odnosi na oblast turizma! Sama procedura sklapanja ugovora o meunarodnom menadmentu je ista kao i kod preduzea na meunarodni tender: javno objavljivanje informacija o ugovoru o menadmentu za odreena preduzea u inostranim glasilima i procedura tenderske komisije. Na taj nain eli se obezbijediti maksimalna transparentnost i otkloniti personalni aranmani.

5. Razvoj trita kapitala

5.1. Cilj razvoja trita kapitala

Kao to je ve reeno, samo privatizacija koja vodi tritu kapitala i razvoju institucija trita kapitala moe se smatrati efikasnom privatizacijom. Trite kapitala treba da obezbijedi trgovinu svojinskim pravima, prenosivost svojinskih prava. Upravo u toj spremnosti da neko kupi svojinsko pravo (akciju), lei i njegova spremnost da povea ekonomsku efikasnost preduzea ije je akcije kupio. Samo kroz poveanu ekonomsku efikasnost moe se sauvati odnosno poveati cijena kupljene akcije. Kroz stalnu trgovinu svojinskim pravima obezbjeuje se optimalna alokacija svojinskih prava, odnosno svojina dolazi u ruke najefikasnijih vlasnika.

Trite kapitala u Crnoj Gori ogranieno je ekonomskom stopom rasta Crne Gore. Otuda je razumljivo da se ne eli praviti neko zatvoreno, lokalno trite. Naprotiv, nastoji se urediti trite kapitala koje bi bilo organizaciono i tehniki kompatibilno sa okruenjem i bilo sposobno da se integrie u cjelinu trita u okruenju.

5.2. Dematerijalizacija HOV i privatizacionih vauera

Princip izgradnje trita kapitala poiva na dematerijalizaciji HOV. Znai, nema tampanja HOV i vauera ve se vri zapisivanje elektronskim putem. Nematerijalizovane HOV su duni izdati svi emitenti koji razmjenjuju svoje akcije putem javne ponude.

Nematerijalizovane HOV i nematerijalizovani privatizacioni vauer je izjava emitenta upisana u Centralni registar kojom se emitent obavezuje da e ispuniti obaveze prema imaocu HOV upisanih u registar.


15

Ova oblast ureena je posebno Uredbom o dematerijalizaciji HOV i privatizacionim vauerima.


16

5.3. Institucije trita kapitala

5.3.1. Registar akcija

U Crnoj Gori je u toku formiranje Registra akcija. Registar je jedini dokaz o pravu svojine nad akcijama akcionarskih drutava u Crnoj Gori.

Registar se osniva kao akcionarsko drutvo. Akcionari su ZOP, drava (Savjet za privatizaciju i Ministarstvo finansija), banke, brokerske kue i "Montenegroberza".

Osnivaki kapital Registra je 500.000 DEM i razdijeljen je na 100 akcija.

Registar obavlja:

a) Registraciju i uvanje HOV (nematerijalizovanih i HOV); b) Vodi raune emitenata odnosno vlasnika HOV;

c) Vri prenos; d) Deponovanje, saldiranje i kliring po transakcijama sa HOV; e) Sve ostale poslove registra, depozitara i kliringa HOV, koje propisuje Savjet

za privatizaciju.

U toku je proces konsolidovanja Registra, tj. unoenja trenutno provjerenih podataka iz knjige akcija preduzea. Zapravo, informatika osnova o do sada izdatim akcijama u postupku transformacije je bila nepouzdana. Savjet za privatizaciju je osnovao struno tijelo: Operativna radna grupa, koja je imala zadatak da ujednai informacije o vlasnikoj strukturi i pojedinim akcionarima na nekoliko punktova evidencije:

a) Preduzee (knjiga akcija); b) Privredni sud; c) Agencija za prestrukturiranje privrede i strana ulaganja; d) Fondovi; e) Registar akcija.

Ovaj posao je u zavrnoj fazi i to je bio jedan od najteih poslova u pripremi uslova za razvoj trita kapitala. Svega je 1/3 preduzea na startu imala sreene podatke na svim punktovima. Sva ostala preduzea su naknadno informatiki aurirana.

U toku je izrada posebnog softvera za knjigu akcija u svakom preduzeu tako da e knjiga akcija svakog preduzea biti povezana sa centralnim registrom.


17

5.3.2. Privatizacioni fondovi

Obzirom da ne postoje zakoni o investicionim fondovima koji su do sada bili u nadlenosti saveznog nivoa, u Crnoj Gori su doneseni propisi o osnivanju privatizacionih fondova.

Privatizacione fondove mogu osnovati i njima upravljati specijalizovana privatna menadment preduzea. Uslovi koje osniva privatizacionog fonda treba da ispuni, pored ostalog su:

a) Dokaz o iskustvu u voenju privatizacionih fondova odnosno finansijskih institucija;

b) Podatke o pojedincima koji e rukovoditi Fondom; c) Statut; d) Dokaz da menadment kompanije ima u gotovu najmanje 250.000 DEM; e) Podatke o izvorima sredstava za poetne trokove poslovanja; f) Poslovni plan Fonda za sledee tri godine.

Registraciju Privatizacionog fonda vri Savjet za privatizaciju.

Privatizacioni fond posluje na principima na kojima posluju finansijske organizacije. Privatizacioni fond e se organizovati u investicioni fond najkasnije u roku od tri godine od dana njegovog osnivanja.

Akcije privatizacionih fondova se kupuju samo za vauere (ne i za novac, u emu i jeste kljuna razlika izmeu investicionih i privatizacionih fondova). Privatizacioni fondovi e dobiti dozvolu za rad ako u procesu aukcije za MVP prikupe najmanje 50 miliona poena (od moguih 2,5 milijardi poena). Privatizacioni fond moe posjedovati najvie 25,01% akcijskog kapitala preduzea; najvie 10% svog investicionog kapitala moe uloiti u jedno preduzee. Do svog organizovanja u investicioni fond ne smije se vriti bilo kakva raspodjela gotovine vlasnicima.

U toku je osnivanje dva privatizaciona fonda, mada se do kraja godine oekuje do 6 Fondova.

U veini, vlasnici akcionari su strane kompanije.


18

5.3.3. Montenegroberza

Trgovanje svih HOV vri se i vrie se preko Montenegroberze. Ovo se odnosi kako na berzansku trgovinu tako i na OTC, koje e biti sastavni dio Montenegroberze. U toku je nabavka sistema za trgovinu, koji e se dobiti kao pomo USAID.

5.3.4. Brokerske kue

Na podruju Crne Gore posluje sedam brokerskih kua. Uz mogue aktiviranje ovih institucija iz Srbije, kao i ve izraen interes nekoliko stranih banaka, stvorena je minimalna institucionalna infrastruktura u domenu finansijskih posrednika. Uz to, oekuje se formiranje jedne nove mjeovite brokerske kue.

5.3.5. Inostrane banke

Jedna vajcarska banka ve ima svoje predstavnitvo. U toku je osnivanje jedne nove mjeovite banke kao i otvaranje dvije filijale stranih banaka.

5.4. Stara devizna tednja kao elemenat trita kapitala

Shodno Uredbi o korienju stare devizne tednje za kupovinu akcija preduzea, vlasnicima stare devizne tednje je omogueno da dobiju obveznice kojima mogu kupovati akcije preduzea na aukciji i tenderu. Zapravo, obveznice koje se izdaju na iznos stare devizne tednje u DEM, koriste se i imaju funkciju novca. Praktino to znai da ako se neka firma na aukciji proda za 100.000 DEM, onda se ona moe platiti ili u keu ili obveznicama u vrijednosti 100.000 DEM. Znai, obveznice su gotov novac!

Vlasnik obveznice moe da je proda na tritu po trinoj cijeni. Npr. obveznicu od 100.000 DEM vlasnik moe prodati u gotovu za 60.000 DEM. Kupac obveznice za nju moe da na aukciji kupi akcije preduzea u iznosu od 100.000 DEM. Na taj nain stimulisana je tranja za obveznicama, odnosno na trian nain se reava problem stare devizne tednje. Istina, ne oekuje se da e sav iznos stare devizne tednje (oko 250 miliona DEM) biti rijeen na ovaj nain. svaki tedia ima pravo da slobodno izabere da li e koristiti ovu mogunost.

Znai, drava se na ovaj nain odrie dijela privatizacionih prihoda zarad starih deviznih tedia i pri tome maksimalno koristi trini pristup.


19


20

5.5. Integralno finansijsko trite

U osnovi kocepta funkcionisanja trita kapitala i ire finansijskog trita jeste novi poslovni model ZOP-a. Kapaciteti, mrea i znanje i iskustvo ove organizacije bie iskorieni za izradu jednog integralnog trita, koje bi bilo tehnoloki, informaciono i funkcionalno povezano, bilo jedna cjelina. Sledei grafik prikazuje kompletnu zamisao trita.


21

INV 2

PONUDA PRODAJE

PONUDA KUPOVINE

INV 1 nov~ani tokovi Tokovi HOV

KONCEPT TR@I[ TA KAPITALA U CRNOJ GORI

P

R

O

V

A

J

D

E

R

I

T

S

E

R

V

I

S

A

Z

A

T

R

Z

I

[

T

E

K

A

P

I

T

A

L

A

DEPO

BR.B.

R1R2R3

RB.A

R1R2R3

CENTRALNI REGISTAR

12 (B)11 (A)

K

L

I

R

I

N

[

K

O

O

B

R

A

^

U

N

S

K

I

C

E

N

T

A

R

PROVAJDER ITSERVISA ZAFINANSIJSKEINSTITUCIJE

P

R

O

V

A

J

D

E

R

I

T

S

E

R

V

I

S

A

Z

A

F

I

N

A

N

S

I

J

S

K

I

P

O

D

S

I

S

T

E

M

D

R

`

A

V

E

BANKA

B2 (B)

DR@AVA

CENTRALNABANKA

OSTALE

PTT

BANKE

BANKA

B1 (A)

Ber.posr. B

PRODAVAC

MONTENEGROBERZA

Berz. Posr. A

KUPAC


22

5.6. Regulacija finansijskog trita

Sada je regulacija finansijkog trita u nadleznosti Savezne komisije za HOV. Meutim, dio aktivnosti na finansijskom tritu u Crnoj Gori nije pokriven njenim nadletvom. Prije svega se misli na vauere i privatizacione fondove. Uz to, aktuelni spor izmeu republikog i saveznog nivoa prenosi se i na ovu oblast, te savezna komisija nije u mogunosti da ovu oblast regulie na nain kakav zahtijeva razvoj modernog trita kapitala. Trite kapitala je mogue samo na dominaciji privatne svojine, ali ne, kako se najee moe zakljuiti iz stavova Savezne komisije, da je to mogue organizovati i na osnovama ravnopravnosti razliitih oblika svojine (dravna, drutvena i privatna).

To je i razlog da je Savjet formirao struno tijelo za praenje procesa zamjene vauera u akcije.

6. Privatizacija i razvoj preduzetnitva

Preduzetnitvo je u crnogorskom modelu privatizacije podstaknuto preko dvije poluge:

1. Kroz preduzetnike modele privatizacije; 2. Kroz usmjeravanje privatizacionih prihoda u razvoj.

Naime, dosadanji privatizacioni prihodi, nastali na osnovu prodaje dravnog kapitala svojim najveim dijelom namijenjeni su za razvoj preduzetnitva, odnosno za podsticanje privatne inicijative i formiranje nove privatne strukture. Tako je npr. tokom poslednje dvije godine odobreno 130 kredita za nova privatna preduzea koja zapoljavaju 2100 novozaposlenih radnika.

Shodno Zakonu o privatizaciji ukupni prihodi od privatizacije dravnog kapitala bie izdvajani na poseban raun i upotreba tih sredstava je u osnovi za podsticanje razvoja i infrastrukturne objekte. Osnovna ideja je da se privatizacioni prihodi ne ukljue u budetsku potronju i da se njima ne pokriva eventualni budetski deficit.

7. Upravljanje procesom privatizacije

Sprovoenje privatizacije u Crnoj Gori je najvei projekat koji je realizovan u Crnoj Gori. Zato on i trai adekvatnu organizaciju.


23

Kljuna zamjerka ranijoj organizaciji, posebno izreena od strane stranih konsultanata bila je disperzija u ovlaenjima i odgovornostima i neefikasnost donoenja odluka. Novim Zakonom o privatizaciji mijenja se i upravljanje procesom privatizacije. Osniva se Savjet za privatizaciju kao organ Vlade Crne Gore koji ima izvrna ovlaenja i za svoj rad odgovara Vladi. Savjet ima predsjednika, zamjenika i osam lanova. Predsjednik Savjeta je Predsjednik Vlade Crne Gore. Strunim i operativnim poslovima Savjeta rukovodi Zamjenik Predsjednika Savjeta.

Obavljanje poslova na podruju privatizacije organizuje se po projektnom pristupu. To je i prvi dravni posao koji se organizuje na ovaj nain. Projektom upravlja Savjet za privatizaciju, a svi ostali organi, tijela i grupe koji su ukljueni u ovaj proces imaju svoja ovlaenja i dunosti i duni su da postupaju po instrukcijama Savjeta. Isto tako, u veini ministarstava, Privrednoj komori, Skuptini odreeni su ljudi koji rade na poslovima privatizacije. Sada je u punom radnom vremenu ili dijelu radnog vremena na realizaciji projekta aktivirano oko 150 ljudi. Niko od njih nije stalno zaposlen na poslovima privatizacije, ve je projektno angaovan do konanog zavretka posla.

Veliku pomo u osmiljavanju procesa i izradi dokumenata i kroz permanenti konsalting pruaju strani konsultanti USAID - odnosno Barents grupa i Know - How Fond. Nae iskustvo sa stranim konsultantima je veoma pozitivno i bez njihovog angaovanja osmiljavanje i voenje ovog procesa bilo bi jako oteano.


24

Stalno anga` ovani 1. Agencija za prestr. 1. Tenderska kom. 1. USAID 1. Koord. tij.za HOV Prirodni monopoli Otvaranje novog Razvoj institucionalne osnove Part time anga` ovani 2. Fond za razvoj 2. Kom. za aukciju 2. Know How Fond 2. Registar akcija Elektroprivreda projekta preduzetni{tva

3. PIO 3. Kom za priv. kroz 3. Barents grupa 3. Reforma ZOP-a Telekomunikacije Reforma pojedinih oblasti sistema 4. Zavod za zapo{. ste~aj 4. World bank 4. Institucije TK Komunalna djel. od zna~aja za privatizaciju

5. ZOP 5. EBRD 5. Montenegroberza6. Brokerske ku}e7. Privatizacioni fondovi

Funkcionalno ustrojstvo upravljanja i koordinacije procesom privatizacije uCrnoj Gori

Savjet za privatizaciju

Zamjenik PredsjednikaSavjeta za privatizaciju

Operativnamre` a

Organi zaprivatizaciju

Komisije itijela

Me| unarodneaktivnosti

Tr` i{takapitala

Regulacija Postprivatiz.period

SKUP[TINA CRNE GOREKomisija za pra}enje privatizacije

VLADA CRNE GORE

Novi ekonomskisistem


25

8. Zakljuak

Rad je imao za cilj davanje osnovnih informacija o procesu privatizacije u Crnoj Gori.

Sam proces je u dananjim politikim okolnostima usporen. Ipak, osnovna prepreka su neizgraeni djelovi ekonomskog sistema koji su pretpostavka privatizacije. Npr. obraunski sistem, poreski sistem, stabilna valuta.

To je i razlog da se privatizacija posmatra kao dio ukupnih reformi i da se u Crnoj Gori radi na programu cjelovitog ekonomskog sistema koji je u funkciji ubrzanja procesa privatizacije i stvaranja institucionalne osnove za integraciju Crnogorske ekonomije sa okruenjem.

Documents

Masovna vaucerska privatizacija