Master, I semestar Zaštita na radu sa sredstvima ...mehanizacija.ftn.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/10/Zastita-na... · Ostalo, kao što su rastegljive folije za umotavanje, osnove

Master, I semestar Zaštita na radu sa sredstvima mehanizacije Školska 2011/2012 godina

143

5. ZAŠTITA NA RADU U SKLADIŠTIMA Zbog kompleksnosti pitanja zaštite na radu u skladištima, u okviru ovog poglavlja daće se osvrt samo na probleme zaštite na radu u paletnim skladištima i sredstvima unutrašnjeg transporta u njima, kao i skladištima kontejnera, koja se čašće nazivaju i kontejnerski terminali. Zbog izuzetnog značaja komisioniranja, daće se osvrt i na probleme ergonomije u komisionim procesima. Za razumevanje ove materije, pretpostavlja se da čitalac poseduje opšta znanja iz transportnih mašina i uređaja, a takođe i dodatna znanja iz domena skladišta. O paletama i regalnim skladištima može se videti u knjizi Regalna skladišta (M. Georgijević), a o kontejnerima i kontejnerskim terminalima u skripti Pretovar kontejnera (M. Georgijević). Opšta znanja iz komisioniranja data su u knjizi Tehnička logistika (M. Georgijević), gde je dato i poglavlje o pouzdanosti, odnosno reaspoloživosti mašina u skladištima.

5.1. Elementi zaštite na radu u paletnim skladištima

Ovaj kratki vodič pomoći će onima koji su uključeni u skladištenje i čuvanje roba za smanjenje broja povreda na radu i slučajeva bolesti. Sadrži savete kojih bi se trebali prudržavati pri radu i poslovanje u skladištu [1].

5.1.1.Uzroci problema i nesreća

Glavni uzroci nesreća u skladištima su: klizanje i spoticanje, ručno rukovanje, rad na visini, vozila – serdstva unutrašnjeg trasporta1 u i oko skladišta i kretanje ili pad predmeta.

Mogu biti i drugi rizici koje takođe treba uzeti u obzir. Klizanje i spoticanje Klizanje i spoticanje su nesreće su ozbiljan problemima u skladištima i može se dogoditi bilo gde. Na njih se često gleda trivijalano i samo jedna od onih stvari, ali većina nesreća od skliznuća i spoticanja (izletanja) mogu se izbjeći. Iskliznuće Klizanje će se obično dogoditi, ako je pod mokar ili zaprljan. Unutar skladišta, voda, ulje, sredstva za čišćenje, suvi prah i prehrambeni proizvodi, itd. sve može na podu uzrokovati uslove za veće klizanje. Ostalo, kao što su rastegljive folije za umotavanje, osnove etiketa i plastične vrećice, takođe mogu uzrokovati klizanje. Zaprlanje podova može se sprečiti, npr. ispravnim održavanjem opreme. Kada se dogodi zaprljanje podova, isti se moraju odmah čistiti. Većina podovi ima dobru otpornost na klizanje kada su čisti, suvi i ravni. Ipak, glatki podovi ako imaju čak i deo vlage (mokrog) ili prljavštine biće klizavi, dok grublji podovi i sa vodom i drugim nečitoćama, imaju manju verovatnoću klizanja. Obuća može pomoći u smanjenju klizanja, ali to je poslednje šta pomaže, jer treba eliminisati uzrok problema. Spoticanje (izletanje) Objekti na podu ili neravne površine obično su uzrok spoticanja. Opasnost ili uzrok mogu uključivati stavke kao što su roba, otpadna ambalaža, trake za vezivanje ili lepljive trake i palete. Organizacija rada i skladištenja mora da osigura da roba, oprema i otpad ne uzrokuje prepreke ili da se ne odlažu na mestima gdje ljudi prolaze. Saobraćajnice u skladištu i pogonu moraju se održavati bez prepreka i bez rupa, čak i ako su izvan zgrade (oko zgrade). Mora se osigurati dobro osvetlenje.

1 U standardima Srbije SRBS najveći broj mašina za unutrašnji transporta se zovu VUT – vozila unutrašnjeg transporta


144

Domaćinsko ponašanje nalaže brzo reagovanje ako nešto pada na hodnike i saobraćajnice, a to omogućava češća inspekcija.

5.1.2. Ručno rukovanje Neki ljudi pate od zamora pri radu, koji se najčešće odnosi na bol donjeg dela leđa i vrata, što je važno za poslove u skladištu, naročito pri komisioniranju. Uslovi rada treba da minimizuju ove uzroke, naročito ako mogu dovesti do povreda. To nalaže analizu:

■ radnih zadataka; ■ tereta; ■ radnog okruženja; ■ individualnih sposobnosti, i ■ drugih faktora.

Tokom analiza rada prvi deo je kretanje materijala – roba, putanje i potreba da čovek nosi - radi umesto mašina i uređaja. Transportme mašine i uređaji, dodatni pribori i mala automatizacija su i izmišljeni da olakšaju rad. Zaposleni moraju da imaju informacije o masi treta – roba, gde je težište, kako najlakše nešto podići ili nositi. Obuka o sigurnosnim tehnikama ručnog rukovanja i ručno rukovanje uređajima koji se koriste, kao i povremene analize i trening, treba biti svakodnevni zadatak organizatora rada u skladištu. To bi trebala da bude dopuna sigurnostina radu, a ne zamena za pravila sigurnosti.

5.1.3. Rad na visini Svaki rad na visini, a u skladišima je to često, mora biti planiran i proučen, a osoblje upoznato sa tim i obučeno pod nadzorom istruktora. Svaki rad na visini zahteva poštovanje propisa i odgovarajuću opremu ili prilagođenu konstrukciju opreme. Ovo ja naročito važno za održavanje, gde se koriste stepenice ili lestve. Ako ima aternative, tražite je. Poželjna je oprema niskog rizika. Nikada ne koristiti palete na vilama viljuškara kao radne platforme za pristup i rad na visini. Za penjanje u skladištu nikada ne koristiti police na regalu, osim ako za to nije nešto posebno konstruisano kao pristup za opremu na visini. Svako ko radi na visini, mora imati certifikat za ovu vrst poslova i naravno odgovarajuću zaštitnu opremu. Osoblje koje koristi podizne platforme, mora imati obuku (i certifikat). Svaka oprema za rad mora se povremeno testirati i analizirati, uz stalnu brigu da li ima mesta za poboljšanje i smanjenje rizika, naročito posle incidenta.

5.1.4. Vozila – mašine unutrašnjeg transporta u i oko skladišta Kretanja vozila trebaju biti pažljivo osmišljena i kontrolisana, radi smanjenja verovatnoće nesreća na radu. Upravljanje tokovima materijala i osoblja u skladištu Poslodavci (posovođe) moraju sa rukovaocima vozila razmenjivati sve relevantne informacije, ne samo oko izvršenja zadataka, već i o sigurnosnim i zdravstvenim pitanjima. Uputstva za rukovanje i rad u dotičnim uslovima su osnova za trening i obuku, moraju biti napisana prosto i jasno, sa slikama i skicama, naročitio ako postoje i jezički problemi. Zaštita pešaka Kretanje zaposlenih pešaka kroz skladišta i vozila moraju biti po označenim rutama, saglasno sigurnosnim pravilima sa kontrolama izvršenja. Pešačke staze bi morale biti nezavisne od ruta kretanja vozila (npr. viljuškara, tegljača, ..). Ako se staze kretanja ukrštaju ili su zajedničke, moraju se naći mere za upravljanje i kontrolu.


145

Putanje – rute za kretanje vozila Saobraćajnice za vozila moraju biti projektovane prema propisima, da na nabolji način obave kretanje materijala. Pri tome ne zaboraviti na:

■ vrstu vozila koja se koriste, ■ smanjenje potreba za promenu smera, ■ izbegavanje oštrih zavoja i slepih uglova, ■ održavanje podloge - ne dopustive su rupe na podlozi i ■ sve što može imati uticaj na stabilnost tereta, npr. nagibi.

Reverzibilna kretanja vozila Skladišta bi trebao biti projektovano sa minimalnim rizikom od kretanja vozila unazad. Svugde, gde je to moguće, npr. pomoću jednosmerni tokova putanja i kretanja, ovaj rizik se smanjuje. Pešaci ne bi smeli biti u zonama gde se vozila kreću unazad, bez obzira na senzore i znakove upozorenja. Spojnice i razdvajanje prikolica Svugde u skadištima gde se koriste prikolice, moraju postojati i posebne procedure za rad sa njima. Ako su vezane za vozilo - tegljač, moraju imati sigurne spojnice za vozilo, signalizaciju, kočnice itd. Posle razdvajanja prikolice od vozila, iste moraju biti osigurane od mogućnosti nekontrolisanog kretanja i zloupotrebe. Sigurnost pretovara – prenošenja materijala Radnje utovara, istovara ili prenošenja materijala – roba sa jednog transportnog sredstva na drugo ili na mesto odlaganja (sa mesta odlaganja), sa ili bez promene visinske pozicije, moraju zadovoljavati sve bezbednosme procedure uz korišćenje odgovarajućih, certifokovanih alata i pribora, kako bi se sprečila oštećenja roba ili ozlede radnika. Rad na brzinu (Driveaways) !? Kroz obuku, trening i koltrolu obezbediti da rukovaoci vozila – sredstava unutrašnjeg transporta nikada ne pokrenu vozilo (slučajno ili namerno) pre provere da li je teret (npr. paleta) ispravno postavljem ili zahvaćen. Redovna kontrola je najbolja preventiva neželjenih događanja. 5.1.5. Premeštanje (transport) ili pad objekta Mogućnost pada objekta (roba, transportne jedinice) Ako postoje polja u skladištu (a uvek postoje), gde može doći do pada nečega (roba, transportne jdinice), jasno se moraju označiti površine – polja u kojima je zabranjeno prisustvo svih neovlašćenih lica, a ovlašćena lica moraju kroz obuku i trening biti upozorena na potencijalne opasnosti. Podrazumeva se korišćenje svih zaštitnih serdstava. i mera zaštite, kako ličnih, tako i npr. na mašinama i uređajima. Mehaničko rukovanje materijalom Opreme za unutrašnji transport (npr. viljuškari, vozila, platforme, ..) moraju biti tako konstruisani da se mogu lako koristiti (pozicija sedišta, komande, vidljivost, ..). Održavanjem se obezbeđuje propisaini način rada. Rukovaoci mašina za unutrašnji transport (industrijskih vozila - kamiona, tegljača, viljuškara, ..) moraju proći odgovarajuće obuke (sa certifikatom), koje uklučuju sledeće faze:

osnovna obuka (osnove npr. vozila i uslova rada), specifična obuka za dotične uslove rada, trening, kojim se bliže upoznaje sa radom na dotičnom sredstu unutrašnjeg transporta i usovima rada.


146

Održavanje i ispitivanje mašina unutrašnjeg transporta Redovno održavanje, provere ispravnosti (npr. dnevne pre početka rada i sl.) i periodična isiptivanje sredstava unutrašnjeg transporta (viljuškara, kamiona, pogonjenih platformi, ..), saglasno prepoukama proizvođača i propisa, preduslov su za bezbedan rad. Naročita pažnja se mora posvetiti sredstvima za zahvat i dizanje tereta (vile, priveznice, kuke, pribori,..). Trebali bi imati:

dokument provere pre rada, sistem za izveštavanje (prijavu) kvarova ili oštećenja i potvrde da su otklonjene prepreke za

dalji rad, plan rutinskog održavanje (servisiranja) sredstava unutrašnjeg transporta i opreme za rad, periodični pregled i ispitivanje (saglasno propisima) za sredstva unutrašnjeg transporta, opreme

i pribora. Skladišni sistem Skladište – zone za odlaganje trebaju biti određene i jasno naznačene. Položaj površina za skladištenje i rukovanje materijalom ne treba da sadrže uske zavoje, nespretno postavljena vrata, stubove, neravne površine i promenu gradijenta (nagiba). Svaki put pre upotrebe, palete se moraju pregledati, da li su ispravne. Oštećena paleta se daje napopravku ili reciklažu.Rukovanje sa praznim paletama mora biti pažljivo – ne vući ih i ne bacati. Paletizovanje materijala – robe na palete mora biti tako osmišljeno, da teret zadrži stabilan položaj. Vezivanje tereta na paletu trakama ili obmotavanje folijama pomaže u očuvanju stabilnosti transporte jedinice pri daljem transportu i skladištenju. Ako se koriste regalna skladišta, treba proveriti da li su palete koje se koriste baš najpogodnije za dotične uslove rada. Regalno skladište mora biti ispravno projektovano i izvedeno, saglasno važećim propisima (nosivost, dimenzije, tolerancije, ugibi, stabilnost, ..) sa odgovarajućim hodnicima za transportna sredstva koja se koriste, da bi se omogućio siguran rad. Ulazne zone i delovi regala treba zaštititi ako postoji mogućnost za udar transportnih mašina pri ulasku u regalni hodnik. Regale treba periodično pregledati, da bi se ustanovili nedostaci i:

neposredno izveštavanje o oštećenjima i nedostacima, dobijanje izveštaja experata o stanju konstrukcije i celog skladišta. uradile hitne intervencije na mestima oštećenja (npr. rasterećenje neke zone) koja mogu

uzokovati havarije, dok se problem ne sanira. Dokumentacija mora sadržati sve podatke o inspekcijma, nalazima oštećenja i urađenim popravakama (npr. dnevnik rada). Posebne mere skladištenja, rukovanja i bezbednosti odnose na opasne materijale, koji moraju biti jasno označeni, kao i procedure rada i skladištenja, jer opasni materijali mogu uzrokovati: uticaj na ostalu robu, bolesti, alergije, trovanja, požare ili eksplozije. Za njih važe posebni propisi i ako su prisutni u skladištu, svi moraju biti upoznati sa njima.

5.2. Smetnje pri radu regalnih skladišta [4]

5.2.1. Uzroci snetnji Uprkos kontroli kvaliteta svih uređaja u skladištu, kontroli transportnih jedinica i kontroli profila

paleta, tokom rada regalnih skladišta pojavljuju se smetnje, kao npr. palete nisu ispravno oformljene ili transportovane ili su negde proklizale tokom transporta u skladištu.


147

Do smetnji pri radu može doći i ako se tokom ubrzanja ili kočenja pogonskih mehanizama generišu znatne inercijalje sile koje izazivaju klizanja između slojeva ambalaže na paleti (slika 5.1), bez obzira što je paleta prošla kroz kontrolu oblika na ulazu, što nameće oprez pri dimenzionisanju i izboru upravljačkog sistema. Ovo se najčešće događa ako je paletna forma nedovoljo osigurana, npr. ima tanke folije ili nedovoljno slojeva folija. Smetnje sa raspadanjem TJ (palete) mogu nastati i ako se u regal odlažu oštećene palete (slika 5.2 i 5.3), bilo lomom palete ili zapinjanjem delova palete za konstrukciju, što uzrokuje lom. Sl. 5. 1. Pomeranje slojeva abmalaže Da bi se ovi problemi uočili još pri zahvatu palete sa transportnim sredstvima (npr. vilama regalne dizalice) moraju postojati pisane instrukcije sa kojima je upoznato osoblje koje radi u skladištu, naročito za slučajeve kada je došlo do raspada TJ (palete) na podizaču (npr. vilama regalne dizalice) negde na visinu u hodniku.

Sl. 5.2. Paleta sa greškom Sl. 5.3. Lom palete Prema konstrukciji regalne dizalice, prilaz oštećenoj (raspadnutoj, uglavljenoj) TJ na regalnoj dizalici je moguć:

- direktno iz kabine ili platforme za nužno - nadređeno rukovanje kod automatizovanih dizalica, uz eventualne blokade pojedinih kretanje,

- prilaz sa strane preko penjalica (slika 5.4). Ako je TJ (paleta) narušene forme na regalnoj dizalici, u idealnom slučaju može se forma popraviti spuštanjem (i stezanjem) bočnih limova (slika 5.6). Na slici 5.7 dat je graničnik za TJ kojim se određuje ispravna pozicija palete na vilama (slika 5.7). Tokom svih radnji na intervencijama sa podizača ili sa penjalica, moraju se primeniti opšta pravila bezbednosti i koristiti sigurnosni pojasevi vezani za odgovarajući deo na konstrukciji (slika 5.8). Tokom rada sva kretanaj moraju biti blokirana od strane osobe koja je na intervenciji.


148

Slika 5.4. Prilaz podizaču i/ili TJ sa penjalicama Slika 5.5. Platforma za nardeđeno upravljanje

Slika 5.8. Sigurnosni pojas vezan za konstrukciju tokom intervencije Ako se mora intervenisati na paleti u regalu, korisno je na podizaču regalne dizalice imati laki podest (od npr. profilisanog aluminijumsog lima), koji se uklapa u nosače regala (slika 5.9) i koji može nositi čoveka dok traje intervencija.


149

Slika 5.6. Bočni limovi za popravku forme Slika 5.7. Vile sa graničnikom

Sl. 5.9. Pomoćnim podest Sl. 5.10. Pomoćna kolica Za intervencije u tunelskim skladištima tj. regalnim skladištima sa više paletnih mesta u dubini levo i desno u hodniku, pored pomoćnih podesta, pogodno je koristiti i pomoćna kolica – (platformu) koja se kreću po šinama – vođicama satelitskih kolica (slika 10). Ova dodatna kolica služe samo za intervencije i održavanje i ne nalaze se stalno na podizaču. Slična kolica, sa odgovarajućim vođenjem su najpogodnije sredstvo za intervencije i za radove na održavanju protočnih skladišta. Detalji se moraju prilagoditi tipu protočnih skladišta (sa slobodno ili pogonjenim valjcima). Elementi bezbednosti pri radu sa regalnim dizalicama dati su u standardu EN 528 (JUS EN 528:1996, Regalne dizalice - Bezbednost).

5.2.2. Veza U/I zona i regalnih dizalica Krtična mesta za zastoje pri radu su vezna mesta između transportera (najčešće valjkastih) za ulaz ili izlaz paleta i regalnih dizalica, jer se na ovim mestima menja način rada, tj. palete koje se kreću po valjcima zahvataju vile regalnih dizalica i obrnuto kod izlazam i bilo kakva podešavanja položaja paleta su najčešće nemoguća. Ako su ove zone izdignute iznad poda, za prilaz mogu se koristiti i regalne dizalice (slika 5.11). Na nivou gde su transporteri, najčešće se koriste fiksni podesti, koji


150

moraju sprečiti mogućnosti pada radnika u regalni hodnik ili na transporter, kao i povrede nastale zbog kretanja TJ (paleta), rada regalnih dizalica ili transportera.

5.2.3. Lična zaštitna i bezbednosna sredstva Na slikama je već pokazano da se umesto nekadašnjih pojasa (širokih kožnih kaiša) preporučuje korišćenje padobranskih sigurnosnih pojasa, sa dodatnim proborima sa užadima i kukama koji omogućavaju vezivanje na više mesta na podizaču i konstrukciji dizalice, o ćemu se pri projektovanju mora voditi računa (slika 5.12 i 5.13). Ako je potrebno kretanje npr. između regala i regalne dizalice za ručno prenošenje robe sa oštećene palete na novu koja je doneta na taj nivo, tada se moraju koristiti dvostruka (redundantna) vezivanja za npr. podizač i regal (slika 5.13).

Sl. 5.11. Intervencije u U/I zoni Sl. 12. Alka za vezivanje

Sl. 5.13. Sigurnosni pribori za vezu sa regalom i na podizaču


151

Ako se desi da se čovek npr. oklizne i padne, tj visi na sigurnosnim pojasevima i ne može da se uhvati za regal ili konstrukciju dizalice, spasavanje najčešće mora organizovati lokalno protivpožarno odelenje, jer zbog stezanja sigurnosnih pojaseva može doći do problema sa krvotokom. Prethodno ukazuje na neke probleme pri radu sa regalnim skladištima i mere za intervencijama. Jednom godišnje bi morale biti inspekcije svih sigurnosnih sistema, kao i provere obuke personala, kao preventiva neželjenih posledica.

5.3. Sigurnosne mere u ulazno – izlaznim zonama skladišta [5] Pošto se u ulazno – izlaznim zonama obavlja kretanje materijala u svim pravcima (dizanje, poprečno i podužno kretanje, stoga se nalažu i mere bezbednosti koje omogućavaju ne samo kontinualan tok – rad bez zastoja, već i siguran rad koji sprečava mogućnosti povreda na radu svih zaposlenih koji se tu mogu naći po službenoj dužnosti. Nezaposlenim licima je prilaz u svim varijantama zabranjen. Povrede na radu sa teškim i čak smrtonosnim posledicama upozoravaju na oprez i da bezbednosti nikad nije dosta. EU Direktiva za mašine (u Srbiji PRAVILNIK o bezbednosti mašina, 2010) daje osnove za bezbednosne aspekte pri radu sa svim mašinama i poziva se na više od 500 standarda, koji propisuju pravila projektovanja, konstruisanja, održavanja i upotrebe mašina i uređaja. Za primenu ovih harmonizovanih EU standarda u domenu regalnih skladišta i opreme naročito su značajni: EN 619 (SRBS EN 619) za sredstva neprekidnog transporta komadnih tereta koja se primenjuju u ulazno – izlaznim zonama, kao i EN 528 (SRBS EN 528) za sigurnosne mere pri radu sa regalnim dizalicama.

5.3.1. Osiguranje pristupa samo ovlašćenim licima (autorizovane persone) Sve zone kretanja materijala moraju biti ograđene sa zidovima (ogradama) najmanje visine 2 m. Ulaz u zonu opasnosti mora biti označen (slika 5.15) i može biti je jedino moguć kroz vrata sa posebnim ključevima za kojima su zadužena ovlašćena lica za inspekciju rada ili za održavanje.

Slika 5.14.. Hodnik skladišta šipkastih materijala i poprečno vozilo ispred ulaza u regalne hodnike Otvaranje vrata podrazumeva zaustavljanje rada svih uređaja u datoj zoni, što nalaže obaveznu analiza rada celog sistema pri projektovanju bezbednosnih upravljačkih sistema i pojedinih delova koji se isključuju pri intervenciji, sa mogućim pristupom koji ne ugrožava sigurniost persone, ali ni rad ostalih delova sistema.


152

Sl. 5.15. Ograda zone rada – opasnosti i vrata za ulaz Sigurnosni koncept podrazumeva ključ za ulazna vrata koji može biti isti i za sigurnosne brave na mašinama i uređajima u datoj zoni. Ako ima više ključeva, svi koji pripadaju datoj zoni moraju biti na jednom prstenu povezani zavarivanjem, da bi se sprečile greške i zloupotrebe. Na svakom uređaju mora pistojati sigurnosna brava sa ključem koji je u položaju ’ISKLJUČENO’. Ručno upravljane mašine i uređaji uklučuju se u rad sa ovom bravom – prekidačem. Automatizovane mašine i uređaji moraju na više mesta (celina) imati ovakve sigurnosne ključeve – prekidače, kojima se isključuju delovi iz rada pri smetnjama ili tokom održavanja. Položaj ključa (prekidača) za radna stanja mora biti:

ključ na glavnom upravljačkom pultu izvan zone rada (opasnosti) mora biti na položaju ~RUČNO UPRAVLJNJE~ ili ~ISKLJUČENO~

ključ na regalnoj dizalici u položaju ~AUTOMATSKI RAD~ Pored toga što se vrata kroz koja se ulazi u zonu rada – opasnosti moraju otvarati sa ključem ka napolju za slučajeve nužnog izlaza, na svim vratima mora biti i dodatni mikroprekidač koji isključuje pogone za sluča otvaranja po bilo kom osnovu. Lokalno uključivanje pogona je moguće posle zatvaranja vrata samo na poziciji ~RUČNO UPRAVLJNJE~ ili sa glavnog upravljačkog pulta koji je izvan zone opasnosti. Za otvaranje vrata iznutra (iz zone opasnosti) nije potreban ključ!

Sl. 5.16. Ključevi vrata i strujnih komandi i krajni prekidač na vratima

5.3.2. Mere bezbednosti na transportnim uređajima Prethodne mere se odnose samo na zonu regala i sekcija transportera koje su ispred regala. Pošto TJ (palete) moraju ući i izaći iz zone regala, ta mesta su mogući prolazi i zloupotreba iz bilo kojih namera (npr. odgovorno lice nema pri ruci ključeve) i moraju se osigurati merama bezbednosti.


153

Na slici 5.17 dat je transporter koji unosi ili iznosi palte iz regalne zone, sa napomenama da je sa jedne strane zida (ograde) zona skladišta (regalne dizalice, poprečna vozila, vertikalne podizne platforme, ..) sa zabranjenim pristupom, a sa druge strane zona dozvoljenog kretanja, gde transporter (transporteri) nose TJ (palete) do ili od izlaznih rampi ili prostora za komisioniranje.

Sl. 5.17. Ograda i prolaz transpotretra U sigurnosnom smislu, ovi prostori su sasvim različiti i pošto je npr. paleta visoka do 2 m, ovaj otvor ne sme ličiti na vrata ili mala vrata. Za osiguranje – zaštitu od nedozvoljenog prolaza, mogu se koristiti mehaničke prepreke ili automatska isključivanja pogona za slučaj zloupotreba. Na slici 5.18 dat je primer klizne zapreke (šiber vrata), koja se spušta kada sistem nije u funkciji i diže kada prolaze palete. Za ove namene mogu se koristiti i drugi tipovi mehaničkih vrata ili klapni, a sve mora funkcionisati preko upravljačkog sistema tokova materijala.

Sl. 5.18. Klizna zapreka Sl. 5.19. Optička zapreka Položaj sigurnosnih zapreka u odnosu na zabranjenu zonu mora biti toliko udaljen, da onemogućava bilo kakv kontakt i zahvatanja pokretnih elemenata (palete, uređaji, ..) kroz ovaj prostor i definisan je sa EN 294 (SRBS EN 294). Prolaz se oslobađa samo u vreme kada kroz njega prolaze TJ. Posle prolaza npr. paleta, zapreka se ponovo spušta i sprečava dalji prolaz do nove serije ulaza ili izlaza. Ako je zaštitni zid u unutrašnjosti U/I zone ili ako je samo ograda u U/I zoni i nema potrebe za mehaničkim razdvajanjem, tada je moguća primena i optičkih zaštita, sa npr. foto ćelijama, laserskim uređajima i sl, kako je dato na slici 5.19. Minimalni uslovi zaštite koju ovakvi uređaji moraju da ispune definisani su sa EN 954-1, saglasno kategoriji 2 (slika 5.20) za varijantu aktivnih i pasivnih stubova između kojih je optički zid.


154

Sl. 5.20. Lična (personalna) optička zaštita sa: aktivnim stubom i razdvojenim izvorom i prijemom zraka (levo) i pasivnim stubom sa reflektorima zraka

Kod određivanja rastojanja ovakvih zapreka od pokretnih delova u zabranjenoj zoni, mora uzeti u obzir i vreme ragovanja optičkih senzora, vreme reagovanja pogonskih sistema u zabranjenoj zoni na zahtev optičkih uređaja za ~NOT STOP~, kao brzina kretanja nečega (ili nekoga) što bi moglo ući u zabranjenu zonu. Osnove za ove analize date su u EN 999 (SRBS EN 999). Primena jednostavne foto ćelije kao kod npr. vrata liftova ili mehaničkih presa nije pogodna.

5.3.3. Osnove optičkih premošćavanja (Muting) Prekid optičkih talasa za slučajeve zaštite osoblja pri radu, vodi isključivanju pogonskih uređaja kiji mogu biti uzrok nesreća pri radu. Da bi se sprečilo da transportovani materijal (TJ, paleta) nailaskom na optičke talase isključi pogone i tako nepotrebno zaustavi rad, mora se u sistem uvesti neka vremeska zadrška, koja pomera vreme izvršenja komande STOP. Ovo vreme naziva se ~MUTING~ (slika 5.20). Posle prolaza TJ, ovakav Muting sistem mora ponovo biti u službi zaštite – sigurnosti.

Sl. 5.20. Koncepcija Muting sistema na prolazu sa optičkim zidom


155

Takođe se mora sprečiti mogućnost da se sa običnim sredstvima isključi (preskoči) zaštitna uloga Muting sistema. Dakle, Muting mora razlikovati prolaz kroz ovaj prostor TJ (palete) u odnosu na čoveka, što se postiže logičkom analizom vremena pojedinih signala u sistremu. Nelogičan vremenski sled pojedinih signala (fazni pomeraj), koji bi nastao kada bi npr. neka persona prošla kroz ovaj prostor, detektuje se kao greška koja uslovljava zaustavljanje pogona. U upravljačkom sistemu se dešava premošćavanje pojedinih prekinutih tokova signala zbog nailaska TJ (palete), što je programski usaglašeno za date dimenzije TJ i brzinu toka. Istovremeni prolaz TJ i persone mora se drugim metodama sprečiti (npr. dimenzijama otvora za prolaz i sl.). Upotrebe novijih metoda detekcije živih bića preko toplotnih infracrvenih zraka i senzora takođe su moguće.

5.3.4. Dopunski elementi za sprečavanje zloupotreba ulaza – prolaza Kao dodatni elementi sigurnosti pri projektovanju ovakvih sistema mogu se koristiti mehaničke zapreke svih vrsta ili konstrukciona rešenja koja otežavaju mogućnosti zloupotreba i prolaza u zonu zabranjenog prisustva nezaposlenim i neautorizovanim osobama. Pod autorizacijom se podrazumeva ulaz na predviđena vrata sa odgovarajućim ključem. Na slici 5.21 dat je primer izdizanja visine transportera na bar 1 m, čime se otežava mogućnost pokušaja prolaza.

Sl. 5.21. Izdizanje visine transportera kao metod za sprečavanje zloupotreba prolaza u zonu sa zabranjenim prisustvom (levo) Sl. 15.22. Ograničenje visine prolaza za TJ do 0.5 m, za slučajeve gde je primenljivo (desno) Za TJ koje imaju manju visinu (npr. palete šipkastih materijala, limova i sl.), tako ad mogu proći kroz prolaz – tunel visine do 0.5 m, može se primeniti tehničko rešanje sa slike 5.22, koje npr sa izdignutim transporterom izuzetno otežava zloupotrebe i mogućnost prolaza nepoželjnim licima u zabranjenu zonu. Primena ovako niske prepreke ili tunela mora uzeti u obzir opasnosti efekta makaza, što je definisano sa Direktivom za mašine. Ako se porimenjuju tuneli, mora se sprečiti mogućnost zaglavljivanja ili efekta makaza u samom tunelu. Za najčešće slučajeve TJ sa uobičajenim materijalima (robama), koje imaju visinu od 1-2 m, ovaj metod nije primenljiv. Za otežavanje ulaza u zabranjene zone skladišta kroz mesta za ulaz/izlaz TJ (paleta), ako je transporter na podu (visina do 0.3 m), mogu se koristiti tehnička rešenja sa slike 5.23. Na slici levo dat je primer da se u dužini palete (najmanje 1.2 m) postave bočni zidovi na razmaku do 40 mm ili saglasno optičkim kontrolnim okvirima za kontrolu profila koji se postave ispred ovog prolaza. Između nosača npr. lančastog transportera postavlja se prepreka u dužini većoj od 1.2 m (dužina paleta) u formi mreže od rastegnutog lima, ili pletene mreže sa okcima od 15 mm.


156

Sl. 5.23. Mehaničke metoda za sprečavanje prolaza u zabranjene zone

5.3.5. Transorteri Kao transportna sredstva u U/I zonama najčešće su primenjeni transporteri i to:

valjkasti o sa nagibom (bez pogona) - gravitacioni i o pogonjeni

lančasti Kod transportera sa nagibom (bez pogona) dužina valjaka (širina transportera) treba da je veća od 0.85 m, i razmak između rolni ne treba da je veći od 10 cm, čime se očekuje da čoveku nije pogodno kretanje po njima, bez obzira na kojoj su visini postavljeni. Za pogonjene valjkaste transportere (horizontalno postavljene) i malih razmaka valjaka (svetli prolaz – otvor između) može se očekivati da neko (persona) ide po njima. Ako je razmak valjaka veći od 120 mm, kretanje čoveka po njima je već otežano. Za visine transportera (visina na kojoj je paleta) iznad 0.5 m, smatra se da nisu potrebne nikakve dodatne bezbednosne mere i da to dovojlno otežava mogućnosti prelaza ili kretanja persona po njima. Kod visina transportera 25 do 50 cm iznad poda, potrebne su dadatne mere bezbednosti od povreda nekog ko bi prelazio preko transportera i postavljanje podloga ispod valjaka od npr. raztegnutog lima (ako na slici 5.23 levo), tako da može izdržati nekoga ko stane na ovakvu podlogu. Za manje visine transportera od 25 cm iznad poda, ovakve podloge nisu dovoljno dobra tehnička rešenja i treba primenjivati kose limove pod 450 , obojene neizmenično crno-žuto, čime se upozorava na opsnost i praktično strečava prolaz noge imeđu valjaka. Ako se postavlja mreža, razmak otvora mreže treba da je oko 15 cm i treba da izdrži težinu od 70 kg na površini od 10 x 25 cm i da pri tome ne dođe do pucanja delova mreže ili žica ili užadi, zavisno od čega je mreža napravljena. Pod ovako definisanim opterećenjem, mreža ne sme dodirivati pod ili delove konstrukcije transportera ispod mreže. Mreže mogu biti od metala ili plastičnih masa. Ako se primenjuju lančasti transporteri, potreba za otežavanjem prilaza i kretanja persona po transporteru primenljiva je ako je razmak lanaca transportera veći od 0.85 m i širina lanca manja od 40 mm. Za slučajeve ako je razmak lanaca transportera manji od 0.85 m i ako je širima lanca (vođica lanca) 40 mm ili veća, po ovakvim transporterima je moguće kretanje persona. Između lanaca moguća jer primena prethodnih metoda za otežavanje kretanja po njima, kao npr. zategnutih mreža ili kosih limova pod uglom od 450 obojene neizmenično crno-žuto. Kod ulaza TJ (paleta) u zonu zabranjenog pristupa i prolazu kroz zid (ogradu) ili tunel, navedeno je da postoje mogućnosti prignječenja ili efekta makaza za slučaj pokušaja zloupotreba i prilaza persona. Neželjena događanja se mogu minimizirati u zavisnosti od lokalnih uslova sa sledećim:

poštovanje bezbednosnih udaljenosti i stvaranjem međuprostora, postavljanjem graničnih ivica i linija za prilaz,


157

osiguranje (onemogućavanje) prilaznog prostora sa mrežama, barijerama od rastegnutog lima ili laserskim skenerima,

postavljanjem prepreka ili ograda koje odbijaju ili smanjuju namere za prolaz.

5.4. Zaštita na radu u skladištima i sigunosni pripisi BGI 582 [7] Ovaj propis na 64 strane daje uputstva šta u domenu transporta i skladištenja se sme a šta ne sme raditi i daje preporuke za neke radnje a naročito za veličine dozvoljenih opterećenja pri ručnom radu u transportnim procesima, a naročito u komisionim procesima. Npr. na slici 5.24, daju se instrukcije da pločaste teške komade treba držati rukama preko uglova, a ne sa strane, jer se ovako smanjuju mogućnosti štipanja prstiju pri odlaganju. Takođe povrede na radu ukazuju da kotrljanje buradi sa rukama na ivicama danceta vodi ka povredama, pa se preporučuje valjanje buradi preko cilindričnog dela. Ovake instrukcije su poželjne u radnim prostorima kao uputstva u formi slika sa malo reči, jer se time prethodnom studioznom analizom smanjuju rizici od povreda.

Sl. 5.24. Ručni zahvat pri paletizaciji i pravilno kotrljane buradi Naredne tabele daju pregled opasnosti na radu i mere koje treba preduzeti, da bi se smanjile mogućnosti povreda. Tabela 5.1. Opasnosti i sigurnosne mere kod ručnog transporta Opasnosti Sigurnosne mere Kontakt - dodir • uklonite hrapave i oštre ivice,

nositi ruakvice ili kožne uloške na rukama Podizanje iz nagnutog položaja

ne nositi rukama velike terete, • ispravan položaj tela pri dizanju

Iskliznuća • eliminisati mogućnost klizanje, npr. odmašćivanjem ili čišćenjem, • upotrebljavati rukavice s rebrima na delu za zahvat ili sa grubom površinom, • primeniti odgovarajuće alate, npr. klešta, kandže ili magnete


158

Težnja klizanju ili preturanju

• sigurno slaganje i skladištenje, • samo gornje komade podizati i transportovati

Štipanje, ~ceđenje~ kod zahvata ispod

• zahvatati preko uglova (slika 5.24 – levo)

Meke ili nerave površine za odlaganje

• koristiti nosive ili ravne površine i / ili koristiti umetke - uloške

Preturanje • primeniti mere za osiguranje od preturanja, • terete ako je moguće poleći, a ne držati uspravno, • terete na njihovoj najvežćoj pvršini odložiti.

Tabela 5.2. Opasnosti i sigurnosne mere kod ručnih transportnih sredstava Opasdnosti Sigurnosne mere Korišćenje nepogodnih transportnih sredstava

• raditi samo sa pogodnim – odgovarajućim transportnim sredstvima, • za prenos boca pod pritiskom, koristiti samo odgovarajuća kolica sa dva točka, • za prenos većih kutija ili džakova, koristiti odgovarajuća ručna kolica sa dva točka.

Korišćenje neispravnih transportnih sredstava

• oštećena transportna sredstva ne koristiti, već pozvati službu za održavanje i popravke

Loše utovaranje vozila i platformi

• uvek tovariti vozila po sredini - simetrično

Sudari, obilaženja, ometanja kretanja

• putanje za kretanje držati slobodne, • putanje – saobraćajnice označiti, • koristiti samo slobodne transportne puteve i sa dovoljnom širinom.

Neravnine na podlozi • otkloniti neravnine, rupe i velike promene nivoa na transportnim putevima, • kod neravnih transportnih puteva, koristiti gumene točkove ili pneumatike.

Prepreke na podlozi • pobrinuti se za red i čistoću

Padanje neosiguranih tereta

• primenjivati sigurna sredstva za osiguranje položaja tereta na vozilima • terete sa npr. bočnim stranicama, podmetačima, trakama za vezivanje, lancima ili sl. sredstvima osigurati na vozilu • koristiti odgovarajuće transportne jedinice - TJ (npr. palete, boks palete ili sl.)

Prevelike brzine vožnje npr. u krivinama

• Usaglasiti velične brzina vožnje u krivinama, da ne dođe prevrtanja vozila ili preturanja tereta na vozlilu.

Pretovarena vozila sa većim teretom od dozvoljenih

• pridržavati se pravila za dozvoljenu nosivost, • dozvoljene nosivosti ne prelaziti kod utovara, • imati uvek potreban broj transportnih jedinica (paleta i sl.).

Tabela 5.3. Opasnosti i sigurnosne mere kod slaganja i skladištenja Opasdnosti Sigurnosne mere

Preturanje kod slaganja

• sredstva za skladištenje i TJ (palete transportne sudove i sl.) pre slaganja ispitati u smislu stanja sigurnosti, • sredstva za skladištenje (TJ) sa greškama izbaciti iz upotrebe,

• ispitati sposobnost tereta (TJ) za ređanje, naročito kod ređanja bez pomoćnih sredstava,

• skladištiti – ređati terete samo na podlozi koja ih može nositi,

• slagati TJ u formi vertikalnih blokova (grupisano),

• pridržavati se dozvoljenih visina za slaganje – ređanje, • stabilnost pri slaganju ne sme biti ugrožena naslonom lestvi za penjanje, • poštovati sigurnosna rastojanja u odnosu na dizalice i/ili druga transportna sredstva.

Padanje uskladištenih materijala

• sprečiti udare pri slaganju, • poštovati sigurnosna rastojanja u odnosu na transportne puteve i druga radna mesta, • sprečiti pretovaranja uređaja za rad u skladištu iznad dopuštenih vrednosti, • omogućiti odgovarajuće uslove za skladištenje roba i rad uređaja,

• osigurati stabilnost forme regala sa leđne i bočne strane,

• TJ – robu pravilno složiti (uskladištiti) i izneti iz skladišta, • izbegavati nepregledno podizanje i slaganje TJ pored i/ili iza već složene TJ.

Nezgode sa TJ - • palete, platforme, kolute, šipke ili druge horizontalno ređati – ulagati u skladište ili regale,


159

robom tako da su osigurani od preturanja. Mogućnost da se roba otkotrlja

• uskladištenje roba koje bi se mogle otkotrljati, samo između čvrstih graničnika ili dodataka koji sprečavaju kotrljanje. Mogu se i podmetači – klinovi za ove namene koristiti.

Curenje telnosti • transportni su i pakovanja ispitati pre ulaskam u skladište, • slaganje ovih roba je dozvoljeno samo ako to dozvoljavajuTJ (transportni sudovi,

pakovanja, buradi, ..),

• koristiti posebne uređaje za rad u skladištu koji su za ive namene,

• koristiti sabirni transportni sud, ako je to potrebno,

• poštovati uputstva za rad i rukovanje. 5.4.1. Čovek kao transportno sredstvo Svugde ima slučajeva da se ručno nešto utovara ili istovara ili paletizuje, što nalaže oprez pri ovim radnjama, obzirom na mogućnosti nošenja čoveka, a to znači kičme. Ovo je naročito značajno za Srbiju i slične zemlje sa neuređenim tehničkim propisima i zastarelom mehanizacijom. Slika 5.25 pokazuje pogrešno zahvatanje npr. komada tereta, kutije (ambalaže) ili džaka sa nagnutom kičmom, sa detaljem sila na kičmenim pršljenovima i deformacija kičmenih pršljenova. Rad u ovim uslovima sa savijenom kičmom (velikim uglom poz. 4) vodi ka oštećenju kičme i invaliditetu. Za dizanje tereta treba koristiti savijanje u kolenima i prav položaj kičme sa što manjim uglom naginjanja 4 (na slici desno)..

Sl. 5.25. Nepravilan i pravila zahvat tereta u odnosu na kičmu Radi tehničkog obrazloženja i poređenja naših ljudskih moći daje se slika 5.26, gde je dato pravilo konstruisanja obrtnih dizalica sa strelom i zategom koja je vezana na visini 1:3 u odnosu na dohvat. Kod bizona koji imaju jak vrat ovaj odnos je 1:2, a kod sagnutog čoveka širina kičmenih pršljenova (i mišića) u kičmenom stubu (ekvivalent zategi kod dizalice) su na rastojanju u odnosu na osu savijanja od 1:8, što u analogiji sa obrtnim dizalicama koje imaju dijagrame nosivosti ukazuje da nam je mala nosivost u sagnutom položaju i to moramo poštovati.


160

Sl. 5.26. Zahvat tereta i položaj “zatege“‚ u odnosu na kičmu Naredne slike daju primere pravilnog i nepravilnog položaja tela pri radu tj. nošenju ili prenošenju tereta.

Sl. 5.27. Pravilni i nepravilni položaji tela pri zahvatu tereta


161

Sl. 5.27. Pravilno nošenje tereta i pretovar (prenošenje) tereta

Za rad sa teretima razvila su se pomoćna sredstva, čije korišćenje znatno smanjuje rizike od povreda ili zamora.

Sl. 5.28. Pomoćni pribori

5.4.2. Koliko tereta smemo da nosimo Pošto su pravila zamora sa ljudi preneta na mašine u vidu proračuna veka trajanja konstrukcije i delova, ostaje pitanje gde je tkzv. trajna dinamička čvrstoća za čoveka, tj. koliko tereta može čovek nositi bez trajnih posledica? Ova oblast uređena je u EU posle 1990. godine sa EU direktivom 269. Pri tome se podrazumeva da se pri radu preduzimaju sve potrebne organizacione mere i obezbede potrebni alati, radi lakšeg rada, uz uzimanja u obzir:

1. svojstva tereta (težina, položaj težišta, veličina, pogodnost za ručni zahvat,...), 2. zahtevi za fizičkim naporom (npr. veličina ručne sile, položaj tela, potrebno okretanje tela -

uvijanje, ..) 3. uslova okoline (npr. klime, veličina radnog prostora, svojstva podloge, ..), - 4. zahtevi radnog zadatka (npr. dizanje, radni tempo, transportni put, povratni prazan hod bez tereta,

..), itd. Faktori rizika se definišu kao:

- izbor fizički nepodesne persone za dotični zadatak, - neposedovanje podesne odeće, obuće ili ličnih strari za dati zadatak, - neadekvatno ili neprikladno znanje ili nedovoljna ili neadekvatna uputstva za rad.

Da bi se opšta pravila kvantifikovala, potrebno je uraditi sledeće:


162

- odrediti ponderisani vremenski parameter, - derditi ponderisane parametre za težinu, držanje i uslove za izvođenje radnog zadatka i - brojne vrednosti sve prethodno.

Kao pomoć mogu poslužiti tabele 5.4 i dalje. Tabela 5.4. Određivanje ponderisanog vremenskog parametra (samo jedan stupac odabrati!)

Dizanje i prenošenje (< 5 s)

Držanje (> 5 s)

Nošenje (> 5 m)

Broj po random danu

Ponderisani vremenski parametar

Ukupno trajanje tokom radnog dana


Ukupni put tokom radnog dana


< 10 1 < 5 min 1 < 300 m 1 10 do < 40 2 5 do15 min 2 300 m do < 1 km 2 40 do < 200 4 15 min do < 1 h 4 1 km bis < 4 km 4

200 do < 500 6 1 h do< 2 h 6 4 do < 8 km 6 500 do< 1000 8 2 h do< 4 h 8 8 do < 16 km 8

> 1000 10 > 4 h 10 > 16 km 10 Primeri: Primeri: Primeri: • polaganje cigala - zidanje, • unos obradaka na mašine

alatke, • iznos paketa iz kont. Ili palete i

prenos na npr. traku

• držanje i unos livenih ingota kod obrada sa brusilicama

• držanje brusilica pri radu, • rad sa motornim testerama

• transport nameštaja, • prenos delova skela od kamiona

do mesta montaže

Tabela 5.5. Određivanje ponderisanog parametra za težine - opterećenje (samo jedan stupac odabrati!)

Dejstvo tereta za muške

Ponderisani težinski parametar

Dejstvo tereta za žene Ponderisani težinski parametar

< 10 kg 1 < 5 kg 1 10 do < 20 kg 2 5 do < 10 kg 2 20 do < 30 kg 4 10 do < 15 kg 4 30 do < 40 kg 7 15 do < 25 kg 7

> 40 kg 25 > 25 kg 25 Napomena: kod datih težina (masa) za meru nošenja – opterećenja, uzeti u obzir da li je u pitanju sila zatezanja ili pritiska u muskulaturi, jer ove cifre ne moraju uvek da daju mase tereta. Npr. kada se odlaže karton (ambalaža), potrebno je samo oko 50%, a kada se koristite kolica samo oko 10% od date tereta (mase). Tabela 5.6. Ponderisani parametar za držanje – položaj tela Karakteristični položj tela i tereta

Položaj tela, pozicija tereta Ponderisani parametar

- upravo držanje gornjeg dela tela, ne uvijeno, - teret uz telo

1

- blago savijanje prema naprijed ili uvijanje, - teret uz telo ili blizu tela

2

- duboko savijanje ili daleko pružanje unapried, - malo savijanje sa istovremenim uvijanjem

gornjeg dela tela, - teret daleko od tela ili iznad visine ramena.

4

- široko savijanje sa istovremenim uvijanjem gornjeg dela tela,

- teret daleko od tela,

8


163

- ograničena stabilnost držanja kod stojećeg položaja,

- čučanje ili klečenje. Tabela 5.7. Ponderisani parametar za uslove rada

Uslovi za rad Ponderisani parametar Dobri ergonomski uslovi, kao npr.: dovoljno prostora, nema ometanja pri kretanju (radu), sve je u ravni, pod nije klizav, dobro osvetlenje radnog prostora, dobri uslovi za zahvat tereta

0

Ograničena sloboda kretanja tokom rada i nepovoljni ergonomski uslovi, kao npr.:

- radni prostor je ograničen ili zbog niske visine ili zbog male površine (ispod 1.5 m2),

- - stabilna pozicija pri radu je ograničena neravninama (promenljivom visinom) ili mekom podlogom.

1

Jako izraženo ograničenje slobode kretanja i/ili nestabilnost položaja težišta tereta (npr. prenos pacijenata)

2

Vrenovanje i dobijanje ekvivalentnog ponderisanog parametra sprovodi se: sabiranjem ponderisanih parametara za:

o težine - opterećenje + o za držanje – položaj tela + o za uslove rada

potom se suma prethodnog množi sa ponderisanim vremenskim parametrom Ovako izračunata vrednost ekvivalentnog ponderisanog parametra poredi se sa podacima iz tabele 5.8, kao procenjena – orijentaciona vrednost za rizike od telesnih povreda kod izvšioca radnih zadataka. Kada ručno transporta, takođe mora se praviti razlika između prenošenja (npr. sa palete na levoj strani na paletu na desnoj stran) i nošenje, gde se razlikuje:

prenošenje je kretanje tereta do 2 m koje se obavljavlja rukama ili pokretima tela, ili je to kretanje do najviše 2 koraka i

nošenje je kretanje sa teretom do 50 m. Navedeni propis daje i druge detalje vezane za usove rada sa teretima. Muške osobe mlađe od 16 godina smeju nositi terete od 6- 14 kg zavisno od udaljenosti (do 30, odnosno do 10 m), a za zenske osobe to je to 4-8 kg. Tabela 5.8. Područja rizika od telesnih povreda (zdravstevenih posledica) pri radu u zavisnosti od ekvivalentnog ponderisanog parametra

Oblast rizika Brojna vrednost Opis 1 ≤ 10 Mala opterećenja, ne očekuju se zdravstvene posledice na

osnovu telesnih opretećenja 2 10 ≤ 25 Povećana opterećenja, zdravstvene posledice na osnovu

telesnih opretećenja su moguće1. Za osobe iz ove grupe korisne su posebne mere.

3 25 ≤ 50 Znatno povećana opterećenja, zdravstvene posledice na osnovu telesnih opretećenja su moguće i kod normalnih osoba. Posebne mere su potrebne kako je dato2.

4 Više od 50 Visoko opterećenje, zdravstvene posledice na osnovu telesnih opretećenja su verovatne. Zahteva se primena posenbih mera2.


164

Napomena: 1) Persone sa smanjenom moće za opterećenje – nošenje su svi zaposleni stariji od 40 godina ili mlađi od 21 godinu. Takođe novi radnici u poslu ili oni koji su bolešljivi pripadaju ovoj grupi. 2) Uslovi rada dati su preko brojnih vrednosti. Kroz smanjenje veličina tereta, pogodnije uslove rada ili kraće vreme rada sa teretima, mogu se smanjiti telesna opterećenja opasna po zdravlje.

5.4.3. Ostali uticaju na rad u skladištima i komisionim zonama Veličine radnog prostora i prolazi za vozila i personal (saobraćajnice) takođe su parametari koji utiču na otežavanje uslova rada i rizik pri radu - bezbednost. Dakle, u svakoj radnoj operaciji, sledeći uslovi i zahtevi za bezbedan transport treba da budu ispunjeni u planiranju i uspostavljanju transportnih puteva i prolaza: • potrebno širina prolaza (transportnog puta), • dobra preglednost za sve koji se nalaze u blizini transportnog puta, • adekvatno osvetljenje, • jasne oznake na transportnim putevima, • jasno identifikacija transportnih putevima i prolaza, • nosivost podloge, • ravnost površine transportnih putevima i prolaza i • mogućnosti prilaza u prolaze i transportnu zonu.

Sl. 5.29. Dobro projektovanje i obeležavanje transportne staze kao preduslov za bezbedan unutrašnji

transport Za brzine kretanja transportnih sredstava do 20 km/h i širinu transportnog sredstva (vozila ili tereta) aL, na slici 5.30 data je preporuka da se ostavi bar z1 = 0.5m slobodnog prostora između transportnih puteva (saobraćajnica) i radnih prostora. Ako je predviđen transport u oba smera, mora se u sredini ostaviti još z2 = 0.4m. Za veće brzine kretanja, potrebno je povećati sigurnosne razmake z1 i z2. Kod retkih upotreba prolaza (saobraćajnica) može se smanjiti širina na veličinu ap = 1.1m (2 z1 + z2) Slika daje i minimalne širine za prolaz kod regalnih skladišta za slučajeve ručnog transporta (Verkehrsweg = transportni put, Nebengang = sporedni hodnik). Za prolaze ili vrata visine do 2m, slobodna širina između vozila ili tereta treba da bude 0.2m. Ako se i pešaci kreći saobraćajnicama, ovaj slobodni prostor z1 treba još povećati (na 0.75m).


165

Sl. 5.30. Minimalna rastojanja Skladišta trebaju imati osvetljenja koje imaju preventivni karakter, ali i da omogućavaju radne uslove. Hodnici u visokoregalnim skladištima treba da imaju osvetlenje od 20 lx, a ako je potrebno i ulaganje ili uzimanje paleta, tada je potrebna osvetljenost od 200 lx. Skladišni prostori (npr. podnih skladišta) i sabraćajnice samo za kretanja personala treba da imaju osvetljenost od 50 lx, a prostori za komisioniranje 100-200 lx, zavisno da li se zahteva čitanje podataka o robi. Osvetljenost saobraćajnica: za kretanje personala 50lx, a za kretanje vozila i personala treba da imaju 100 lx, a radne platforme na dizalicama 200 lx. Za praktične primene, videti trenutno važeće propise.

5.5. Komisiona skladišta – problemi ergonimija [6] Videti prezentaciju. Za praktične primene, videti trenutno važeće propise. 5.6. Bezbednosni aspekti ili interakcija ČOVEK- AUTOMATIZOVANA MAŠINA

(Šta je tema istraživanja u svetu) Tehnološki razvoj i porast proizvodnje tokom šezdesetih godina dvadesetog veka zahtevao je ili više izvršilaca ili automatizaciju radnih procesa. U zapadnim zemljama Evrope (pre svih Nemačkoj) dogodila se masovna migracija radne snage sa juga, dok se Japan usmeravao na malu automatizaciju i potom robotizaciju radnih i naročito transportnih procesa. Posle dvehiljadite godine, automatizovane mašine u unutrašnjem transportu i skladištima su uobičajene, a tek desetag godina kasnije postavljaju se pitanja sveukupne pravne regulative koju su generisali problemi šteta i nesreća na radu, koje su posledica nedorečenosti ili nemogućnosti da se senzorima i algoritmima kontrolišu svi mogući konflikti pri radu. Sudari nezavisnih automatizovanih transportnih mašina ili uređaja postavljaju pitanja ko je odgovoran za materijalniu štretu, koju osiguravajuće kompanije neće rado da plaćaju. Činioci u ovakvim događanjima su:

projektant logističkog sistema (fabrike, skladišta. ...) sa mnoštvom podsistema, projektant mašine, projektant sistema automatizacije (algoritmi, softver, hardever, ..), proizvođač mašine, uređaja ili sistema, prodavac (trgovina), korisnik, ovlašćene nadzorne institucije ili inspekcije koje daju odobrenaj za upotebu, zakonska i tehnička regulativa.


166

Interakcija mašima - mašina ili još značajnije zbog posledica čovek – automatizovana mašina, zahteva izmene postojeće zakonske regulative i jasnije definisanje pravnih obaveza za sve učesnike u procesu planiranja, projektovanja, konstrukcije i upotrebe automatizovanih sistema. Na slici 5.30 dat je detalj sa automatizovanim transdportnim sredstvom (viljuškar kao ATS, ili AGV ili APV) i kamiona koga vozač vozi unazad, a da se pri tome u datom prostoru nalazi i čovek sa paletnim kolicima, koji npr. servisira utovar ili istovar kaomiona. U datom slučaju to su tri nezavisna transportna sredstva sa mogućom konfliktnom sitaucijom. Pravno je nedovoljno jasno definisano ko šta i kako mora da uradi da bi se sprečile konflikte situacije. Naredno vreme daće izmene pravne (krivične) regulative i pravno - tehničke regulative (direktive, standardi, ..) u ovom domenu, gde automatizacija (senzori i informatika) mora dati sveobuhvatnija rešanja po prihvatljivoj ceni, zbog masovne upotrebe.

Slika 5.30. Konflikta situacija i zahtevi za komunikacione sisteme [9]

5.7. Lučki terminali [12] Pošto su lučki terminali kompleksni sistemi sa pretovarima, unutrašnjim transportom i skladištenjem, za njih važe opšta pravila bezbednosti na radu, plus posebna pravila za specifične radnje u zavisnosti od namene. Posebno je važno istaći bezbednosna pravila za rukovanje opasnim materijama, koja se nadograđuju na sva prethodna i definisana su posebnim zakonskim odredbama – pravilnicima. Prema nameni, lučki terminali mogu biti za:

- tečne terete kao npr.: nafta, tečni gas, hemijski proizvodi, .., gde dominira cevni transport fluida i gde su najčešće zapaljive i eksplozivne materije,

Slika 5.31. Terminali za tečne i rasute terete


167

- rasute terete kao npr.: žitarice, mineralna đubriva, ugalj, rude, .., gde dominira neprekidni

transport i gde su retko zapaljive materije (ugalj može u skladištu da se sam zapali!!), - generalne terete, kao npr.: oprema za industrijska postrojenja, vozila, mašine (ako nisu u

kontejnerima), .. i - kontejnerizovane robe, gde mogu biti i sa posebnim zahtevima, kao npr.: zona za hlađene

kontejnere, zona za kontejnere sa opasnim materijama itd.

Slika 5.32. Kontejnerski terminal

Pošto su kontejnerski terminali najsloženiji po funkcijama pretovara i transporta, za njih se daje analiza poslova, zahtevanih kvalifikacija i neophodnih obuka sa sapekta zaštite na radu, prema Evropskim kvalifikacijskim okvirima EQF (engl. EQF – European Qualifications Framework). Tabela 5.9 pokazuje poslove u kontejnerskom terminalu i novoe obuka sa sapekta bezbednosti na radu, sa nivoima obuka, prema EQF. Tabela 5.9. EQF nivoi obuke za data radna mesta u kontejnerskom terminalu EQF nivo 1-2 3-4 5-6 7-8

Operativni Tehnički Upravljački Radno mesto-

kvalifikacija Onovni (prvi)

nivo Osnovni

(drugi) nivo Srednji nivo Visoki nivo

01 Planer X 02 Termilal /obala - menadžer X 03 Poslovođa obale i pretovara X 04 Kordinator plana ravnomernog

punjena i pražnjenja brodova X

05 Signalista – koordinator tokova roba u terminalu

X

06 Dizačičar na obalskim diz. X 07 Vozač lučkih vozila i kamiona X 08 Dizaličar portalnih dizaliica u

skaldištu X

09 Rukovaoc portalnih ili teleskopskh slagača

X

10 Vezač terata na brodovima (npr. kontejnera) radi sigurnosti tokom plovidbe

X

11 Lučki radnik – kontrolor ulaza i izlaza tereta i vozila u terminalu

X


168

Saglasno tabeli 5.9, u tabeli 5.10 daju se pojedinosti za sve poslove, sa podacima o prethodnoj stručnoj spremi, zdravstvenim i ostalim preduslovima, kao i potrebnim radnim iskustvima i obukama iz domena zaštite na radu, koje sadrže uvek teorijski deo i praktini deo, najčešće i na samim mašinama ili procesu rada. Kvalifikacije i obuke su najčešće internog karaktera i propisuje ih sama luka. Tabela 5.10. Radna mesta u kontejnerskom terminalu, preduslovi i potrebne obuke Kvalifikacija/ Radno mesto

Uslovi Sati obuke iz bezbednosti pre rada

Radno iskustvo na datom poslu

Broj dana obuke iz bezb.za posao

Bezbednost - Broj sati obuke na poslu

Ispit Minimalni period rada sa stečenim kvalifikacijama

Nivo (EQF)

Stručna sprema

Prihofizički uslovi

Ostali uslovi

11 Lučki radnik

Osnovna škola

Medicinska, očna i psihološka ispitivanja i uverenja

Prethodna obuka za nezaposlene (obično 600h )

8 12 meseci

12 dana

8 sati

Teorijski i praktični ispit

6 meseci

Prvi osnovni nivo

10 Vezač terata

Kvalifikacija za lučkog radnika

0 3 meseca

10 dana

9 sati Teorijski i praktični ( i na random mestu)

6 meseci

Drugi osnovni nivo

9 Rukovaoc portalnih ili teleskopskh slagača

0 1 mesec

3 dana

5 sati

3 meseca

8 Dizaličar portalnih dizaliica u skaldištu

0 2 meseca

8 dana

8 sati

7 Vozač lučkih vozila i kamiona

Kvalifikacija za lučkog radnika + odgovarajuća vozačka dozvola

0 1 mesec

3 dana

5 sati

6 Dizaličar na obalskim dizalicama

Kvalifikacija za lučkog radnika

0 6 meseci

20 dana

10 sati

Teorijski i praktični ( i na random mestu

6 meseci

5 Signalista 0 2 meseca

6 dana

8 sati

3 meseca

4 Kordinator plana ravnomernog punjena i pražnj.

0 6 meseci

10 dana

10 sati

6 meseci

3 Poslovođa obale i pretovara

Srednja škola

A*

0 4 meseca

10 dana

12 sati

12 meseci

Srednji nivo 2 Termilal

/obala - menadžer

Srednja škola

0 6 meseci

10 dana

12 sati

1 Planer Odgovarajuća sprema

A plus jedna od kvalifikacija srednjeg nivoa

0 6 meseci

15 dana

9 sati

- Visoki nivo

*A - Kvalifikacija za lučkog radnika + dve kvalifikacije osnovnog nivoa: Vezač terata/ Kordinator plana ravnomernog punjena i pražnjenja; Dizaličar na obalskim dizalicama Na slici 5.33 data je primer za radno mesto vezača treta, pod br. 10: Vezač terata na brodovima (npr. kontejnera) radi sigurnosti tokom plovidbe. Detaljnije podatke za praktičnu primenu videti u: Watermode WP06_final


169

Slika 5.33. Obezbeđenje popožaja kontejnera na brodu

5.8. Raspoliživost i pouzdanost Brz tehnološki razvoj i potrošačka filozofija nametnuli su (najpre u Americi) pravila puštanja proizvoda na tržište koji do kraja ispitani i provereni. Kopiranja, naročito u domeni alaktronike uslovila su manje nedostatke, koji pored problema u radu, mogu postati problem za sigurnost i bezbednost ljudi i materijalnih dobara. Na poslednjem sajmu elektronike (2011.) orzanizovani su skupovi posvećeni pravnim i tehničkim aspektima elektronskih proizvoda – upravljačkih komponenti sa greškama i posledicama koje greške mogu uzrokovati, radi izmena tehničke regulative. Zapanjujuća je procena Američkog senata da najmanje milon elektronskih – upravljačkih komponenata na vojnim brodovima i avionima ima tehničke nedostatke [10]. Za civilnu tehniku niko verovatno nije ni brojao, a to se može jedino videti posle nesreća na radu ili tokom korišćenja. Za mašine i uređaje koje se smatraju opasne sa aspekta zaštite na radu, može se izračunati parametar pouzdanost, koji znači verovatnoću otkaza mašine ili sistema, na osnovu pouzdanosti komponenata – delova. Supronto posmatranje od pouzdanosti je raspoloživost, tj. verovatnoća da će mašina raditi bez kvarova i zastoja. U knjizi Tehnička logistika [11], poglavlje 8 posvećeno je načinu izračunavanja ovih parametara na primeru regalne dizalice. Literatura:

1. -.: Warehousing and storage – Keep it safe: A guide to health and safety HSG76 (Second edition) HSE Books 2007 ISBN 978 0 7176 6225 8 (Health and Safety Executiv, indg412), www.hse.gov.uk)

2. www.hse.gov.uk 3. www.safetyresource.orgwork_safetyhazardous.html 4. -.: Fördertechnik in Hochregallägern, Störzngsbeseitigung in Rehgalanlagen, Nr. FA 5, GroLa

BG, Heidelberg, 2004, 5. -.: Fördertechnik in Hochregallägern, Sicherheitsmassnahmen an Zugängen und

Übergabestellen, Nr. FA 6, GroLa BG, Heidelberg, 2004, 6. VDI Richtlinien 3657 7. BGI 582 / Sicherheit und Gesundheitsschutz bei Transport- und Lagerarbeiten (bisher ZH

1/185), Vereinigung der Metall-Berufsgenossenschaften, 2003. 8. JUS EN 528:1996, Regalne dizalice – Bezbednost 9. Borre M.: Autonome Technik übernimmt keine Haftung, VDI nachrichten, 51/52, 2011, 10. Schöne B.: Gefahr durch Elektronik von Fälscher, VDI nachrichten, 51/52, 2011 11. Georgijević M.: Tehnička logistika, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2011. 12. Watermode WP06_final_version

Documents

Master, I semestar Zaštita na radu sa sredstvima ...mehanizacija.ftn.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/10/Zastita-na... · Ostalo, kao što su rastegljive folije za umotavanje, osnove