Master rad - Prirodno matematicki fakultet...Zelene končaste alge mogu da budu pričvršćene i za delove viših biljaka koje se nalaze u vodi, ali i predmete koji su dospeli u vodu

Niš, 2017.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Aleksandra Stojiljković

Sastav i struktura zajednice makroinvertebrata u barskim

ekosistemima sa posebnim osvrtom na grupe Ephemeroptera,

Plecoptera, Trichoptera i Odonata

Master rad

Niš, 2017.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Sastav i struktura zajednice makroinvertebrata u barskim

ekosistemima sa posebnim osvrtom na grupe Ephemeroptera,

Plecoptera, Trichoptera i Odonata

Master rad

Kandidat Mentor

Aleksandra Stojiljković 225 dr Ana Savić

Niš, 2017.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Composition and structure of macroinvertebrate community in wetland

ecosystems with a special focus on the groups Ephemeroptera,

Plecoptera, Trichoptera and Odonata

Master thesis

Candidate Mentor

Aleksandra Stojiljković 225 PhD Ana Savić

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Aleksandra Stojiljković rođena je 18. juna 1993. godine u Leskovcu. Osnovnu školu „Vasa

Pelagić“ u Leskovcu završava 2008. godine sa odličnim uspehom i Vukovom diplomom.

Medicinsku školu, smer farmaceutski tehničar, u Leskovcu završava 2012. godine.

Nakon srednje škole, 2012. godine, upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-

matematičkom fakultetu, Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne

akademske studije završava 2015. godine. Iste godine upisuje master akademske studije na

Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, smer

Ekologija i zaštita prirode, koje završava 2017. godine.

ZAHVALNICA

Najsrdačnije se zahvaljujem svojoj mentorki dr Ani Savić na strpljenju i pomoći pri studijsko-

istraživačkom radu, kao i u samoj izradi ovog master rada.

Zahvaljujem se i kolegenici Milici Aleksić na pomoći pri determinaciji makroinvertebrata.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici. Hvala vam na apsolutnoj podršci i ogromnoj

pomoći tokom mog školovanja. Veliko hvala Stefanu na razumevanju i podršci.

SAŽETAK

Istraživanje obuhvata zajednicu makroinvertebrata bara u okolini grada Niša. Uzorkovanje je

vršeno sezonski u toku 2016. i 2017. godine.

Konstatovano je prisustvo 8 familija i 179 jedinki. Kao najdiverzitetnija grupa, izdvaja se grupa

Ephemeroptera. Kao najabundantnija grupa se izdvaja grupa Odonata.

Kvalitet vode koji je određivan na osnovu FBI (familijarnog biotičkog indeksa) pokazuje

vrednosti 8,2 i 5, koje upućuju na V i II-III kategoriju kvaliteta vode.

Ključne reči: makrozoobentos, kvalitet vode, Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera, Odonata

ABSTRACT

The study includes a community of macroinvertebrates shalow lakes around the city of Nis.

Sampling was performed seasonally during 2016 and 2017.

In terms of biodiversity, the most important groups were Ephemeroptera. In quantitative terms,

the greatest abundance was recorded for the group Odonata.

Water quality was determined according to FBI (familiar biotic index) and the resulting values

indicate 8,2 and 5, and V and II-III category of water quality.

Key words: macrozoobenthos, water quality, Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera, Odonata

Sadržaj

1. Uvod........................................................................................................................................... 1

1.1 Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera kao bioindikatori.....................................................4

1.2 Pregled dosadašnjih istraživanja datog područja.....................................................................5

1.3 Diverzitet istraživanih grupa........................... ........................................................................6

1.4 Ciljevi istraživanja ................................................................................................................... 6

2. Materijal i metode ......................................................................................................................... 7

2.1 Istraživani lokaliteti..................................................................................................................7

2.2 Uzorkovanje materijala...........................................................................................................11

2.3 Identifikacija makroinvertebrata.............................................................................................11

2.4 Metode za analizu zajednice makroinvertebrata.....................................................................12

3. Rezultati ....................................................................................................................................... 14

4. Diskusija ....................................................................................................................................... 18

5. Zaključci. ......................................................................................................................................20

6. Literatura ...................................................................................................................................... 21

1

1. UVOD

Voda je najrasprostranjenija životna sredina na planeti Zemlji. Ona zauzima 71% njene ukupne

površine, a njena zapremina iznosi 1,6 milijardi km3. Od te zapremine, kopnenim vodama

pripada oko 0,8%. Kopnene vode se dele na podzemne i površinske. Površinske vode se, prema

kretanju, mogu podeliti na tekuće i stajaće. U tekuće vode spadaju kopnene vode, a u njih se

ubrajaju izvori, potoci, male i velike reke. U stajaće vode ubrajaju se kopnene vodene mase kod

kojih ne postoji kontinuiran tok u jednom pravcu, a to su: jezera, bare, ritovi i močvare (Simić i

Simić, 2009).

Bare su ekosistemi koji se mogu diferencirati po različitim parametrima, a jedan od njih je

dubina. Bare su plitke, u njima svetlo prodire do dna, što omogućava razvoj vodenog bilja po

čitavom dnu. U barama ne postoji vertikalna stratifikacija kiseonika i temperature. Jedna od

poznatijih bara u Srbiji je Obedska bara. Neke ravničarske reke sa veoma sporim tokom mogu

da imaju odlike bara, a primer je Zasavica u Sremu.

Sve vrste, kako biljne, tako i životinjske, koje se mogu naći u vodenim ekosistemima grupisane

su u populacije i biocenoze. Svaka hidrobiocenoza ima karakterističnu strukturu. Ona ima

kvalitativni i kvantitativni sastav, vremenski i prostorni raspored vrsta koje ulaze u njen sastav,

kao i dinamiku svih ovih osobina. Svaka biocenoza ima i kompletnu trofičku strukturu, koju

čine: producenti, konzumenti i reducenti. Postoji više hidrobiocenoza: neuston (plutajući

organizmi), plankton (lebdeći organizmi), nekton (plivajući organizmi) i bentos (organizmi koji

naseljavaju dno). Zajednicu makrozoobentosa čine životinjski organizmi koji su veći od 0,5 mm.

Ovi životinjski organizmi ceo svoj životni ciklus ili deo provedu vezani za dno (Simić i Simić,

2009).

Analiza sastava zajednica makroinvertebrata zbog biološke procene predstavlja trend na kome

instistiraju mnoge zemlje. Od svih slatkovodnih organizama koji mogu da se koriste u

biomonitoringu, makrozoobentos se pokazao kao najpouzdaniji (Hellawell 1986, Bonada et al.

2006, Carter et al. 2006).

Zajednica akvatičnih makroinvertebrata se koristi kao veoma pouzdan pokazatelj ekološkog

stanja i dinamike ekoloških uslova koji se sukcesivno menjaju u slatkovodnim ekosistemima,

kao i u različitim metodama procene kvaliteta vode. Navedene su neke od njihovih osobina koje

im to omogućavaju, kao i praktični razlozi (Simić i Simić, 2009):

• Ova grupa organizama ima mnogo sedentarnih formi

• Veći broj vrsta ima relativno dug životni ciklus

• Taksonomija je dobro razvijena

• Uzorkovanje i posmatranje je jednostavno u odnosu na neke druge grupe životinja

• Većina grupa zajednice makroinvertebrata je dobro proučena sa dostupnim ključevima

za identifikaciju i velikim brojem razvijenih metoda za analizu dobijenih podataka.

2

Korišćenjem makroinvertebrata može da se dođe do raznih zaključaka, u zavisnosti od cilja

istraživanja. Zajednice makroinvertebrata mogu da se koriste u određivanju kvaliteta vode,

utvrđivanju tipa zagađenja, kao i u merenju sekundarne produkcije.

Zajednice algi i viših biljaka u malim stajaćim vodama (bare, ritovi, plavne zone, močvare i

kanali) su slične onoj koja se razvija u litoralnoj zoni jezera.

Kada je u pitanju makrovegetacija, u barama se po obodu javljaju emerzne biljke (trska, šaš,

oštrica), one se javljaju do dubine od 1,5m. Posle njih se javljaju flotantne biljke (lokvanji) koji

često pokrivaju celu baru. Ako je bara dublja razviće se i submerzne, potopljene biljke, od kojih

je najčešća vodena kuga, vodeni ljutić. U nekim barama javljaju se vodene paprati (Salvinia).

Ponekad je cela površina vode pokrivena sočivicom. U mulju bara ima najviše silikatnih i

modrozelenih algi, a česte su i končaste zelene alge, kao i hare. Zelene končaste alge mogu da

budu pričvršćene i za delove viših biljaka koje se nalaze u vodi, ali i predmete koji su dospeli u

vodu zahvaljujući čoveku (plastične flaše, kese i sl.). U jezerima i barama, fitoplanktonske

alge i više biljke, takođe su dominantni primarni producenti (Simić i Simić, 2009).

Uzorkovanje makrozoobentosa u barama obavljano je tokom 2016. i 2017. godine na teritoriji

grada Niša. Kao predmet ovog istraživanja odabrani su određeni insekatski redovi, njihov

larveni stadijum.

Grupa vodenih insekata u kopnenim vodama ima veliku raznovrsnost. Neke od grupa su

celokupnim životnim ciklusom u potpunosti vezane za vodu (Colembola, Heteroptera,

Coleoptera), dok je veći broj grupa samo pojedinim stadijumima svog razvića (najčešće

larvenim) vezan za vodenu sredinu [Odonata, Plecoptera, Ephemeroptera, Trichoptera, Diptera

(Culicidae, Tipulidae, Limonidae, Ceratopogonidae, Chironomidae), Megaloptera, Lepidoptera,

i Neuroptera]. Životni vek larvenog stadijuma uglavnom je višestruko duži od odraslog oblika

koji živi od nekoliko dana do nekoliko meseci.

Insekatske grupe su dominantne ili imaju značajan udeo u kvantitativnoj kompoziciji

makrozoobentosa.

Insekatski redovi Trichoptera, Ephemeroptera i Plecoptera ( Slika 1) su grupe makroinvertebrata

koje se najviše koriste u proceni kvaliteta vode.

3

Larva Trichoptera bez kućice Larva Trichoptera sa kućicom

Plecoptera (larva) Odonata (larva)

Ephemeroptera (larva)

Slika 1 - Larveni stadijumi nekih vodenih insekata (Simić i Simić, 2009)

4

1.1 Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera kao bioindikatori

Primena makrozoobentosa u svrhu biomonitoringa je proces koji zahteva vreme i ekspertizu. U

poslednje vreme iz grupe makroinvertebrata se izdvajaju tri reda insekata (Ephemeroptera,

Plecoptera i Trichoptera) i koriste u metodama biološke procene kvaliteta vode kao metrička

osobina EPT indeks, koja na pouzdan način razdvaja zagađene od čistih lokaliteta (Wallace,

Grubaugh i Whiles 1996). Naime, većina vrsta iz ove tri grupe je osetljiva na organsko zagađenje

što ih čini dobrim i pouzdanim indikatorima kvaliteta vode. Zbog toga ukupan broj vrsta

zabeleženih u uzorku opada kako se kvalitet životne sredine pogoršava. Takođe, jednostavna

identifikacija ovih grupa olakšava primenu EPT indeksa. Ephemeroptera, Plecoptera i

Trichoptera (EPT) indeksi prikazuju bogatstvo unutar insekatskih grupa, dakle njihova brojnost

treba da raste sa rastom kvaliteta vode. Prvobitno razvijen za indetifikaciju na nivou vrste, ovaj

indeks važi za upotrebu na nivou familije (Plafkin et all. 1989). EPT indeks je jednak ukupnom

broju familija reprezentovan unutar ova tri reda u uzorku.

Kroz istraživanja je utvrđeno da je EPT visoko korelisan sa nekoliko drugih indeksa, uključujući

ETO (Ephemeroptera, Trichoptera, Odonata). Uklanjanje ETO indeksa je prikladno iz nekoliko

razloga. Prvo, ETO indeks nema referencu i jedino se upotrebljava za upoređivanje tokom

vremena za studiju istog lokaliteta. EPT indeks takođe može biti analiziran na ovaj način. Drugo,

kao i EPT, ovaj indeks obezbeđuje taksonomsko bogatstvo za nekoliko grupa makroinvertebrata

za koje smatramo da su osetljive na zagađenja i, dakle, ponovljive. Štaviše, i ETO i EPT

uključuju taksonomsko bogatstvo Ephemeroptera i Trichoptera i razlikuju se samo u jednoj

grupi (Teodosijević, 2013).

5

1.2 Pregled dosadašnjih istraživanja datog područja

Istraživanjem grupa Trichoptera, Ephemeroptera, Plecoptera i Odonata na teritoriji Srbije bavili

su se mnogi naučnici. Insekatski red Trichoptera su proučavali Strahinić et al. (1999a), Živić et

al. (2000a, 2002a, 2002b, 2003, 2005a, 2005b, 2006a, 2006b, 2009a). Insekatski red

Ephemeroptera su proučavali Filipović (1975, 1976), Marković i Mitrović-Tutundžić (1997) i

Marković i Živić (2002). Insekatski red Plecoptera je najviše istraživao Marković (1998a), a

Odonata Strahinić et al. (1999b) i Živić et al. (1999b).

Najobimnija istraživanja zajednice makrozoobentosa su izvedena na reci Nišavi. Sistematično

istraživanje makrozoobentosa reke Nišave na mesečnom nivou sprovela je Savić (2012).

Takođe, detaljno je istraživana struktura zajednice Ephemeroptera (Savić et al., 2011 i 2014),

kao i mogućnost njihove primene kao bioindikatora ekološkog stanje reke Nišave (Savić et al.,

2011). Proučavan je i sastav zajdnice Trichoptera u odnosu na ekološke uslove u reci Nišavi

(Savić et al., 2013). Na teritoriji grada Niša, u slivu reke Nišave istraživana je dinamika

zajednice makrozoobentosa (Aleksić, 2014), kao i taksonomska struktura (Vulić, 2014; Vulić et

al., 2014) i ekološke karakteristike (Vasov, 2014) zajednice Trichoptera. Istraživanja

makrozoobentosa sprovedena su na reci Nišavi u okviru brojnih hidrobioloških radova koji

obuhvataju sliv Južne Morave (Novaković, 2012; Živić et al., 2006; Marković et al., 2014; Protić

et al., 2007).

Pritoke reke Nišave istraživane su u manjem obimu. Todosijević (2013) je istraživao sposobnost

grupe EPT i familije hironomida u razdvajanju lokaliteta različitog kvaliteta vode na reci Nišavi

i njenim pritokama Jermi, Temskoj i Visočici. Detaljniju analizu strukture i dinamike zajednice

makrozoobentosa na rekama Temskoj, Visočici i Dojkinačkoj reci uradili su Živić et al. (2005),

što predstavlja značajan doprinos poznavanju biodiverziteta makroinvertebrata planinskih

potoka i reka.

Proučavan je makrozoobetos reke Visočice i Temske (Živić et al., 2005), kao i reke Toplice

(Živić et al., 2001).

U toku 2003. i 2004. godine, proučavan je kvalitativni sastav zajednica akvatičnih

makroinvertebrata Golijske Moravice, desne pritoke Zapadne Morave (Đikanović et al., 2008).

6

1.3 Diverzitet istraživanih grupa

Grupa Trichoptera predstavlja jednu od najreprezentativnijih insekatskih grupa u bentosnim

zajednicama. Naseljavaju različite tipove staništa i obuhvataju više trofičkih nivoa. Insekatski

red Trichoprera broji 208 vrsta. Međutim, istraživanja ovog reda su do sada sprovedena na

malom području naše zemlje, pa se zbog toga može pretpostaviti da je diverzitet u Srbiji mnogo

veći od registrovanih 208 vrsta (Petrović, 2014).

Grupa Plecoptera broji 91 vrstu, grupa Ephemeroptera broji 85 vrsta, dok je u grupi Odonata

zabeleženo 60 vrsta (Petrović, 2014).

Prema istraživanjima, centar diverziteta grupa Plecoptera i Ephemeroptera je Južna Morava, dok

je Zapadna Morava centar diverziteta vrsta iz grupe Trichoptera. Vrste iz grupe Odonata su

najviše rasprostranjene na reci Dunav (Petrović, 2014).

1.4 Ciljevi istraživanja

Rečni ekosistemi, kao i jezerski ekosistemi znatno su bolje istraženi od manjih ekosistema kao

što su bare, naročito na jugoistoku Srbije. Bez obzira na veličinu, ovi ekosistemu su veoma

značajni i doprinose u velikoj meri opštem diverzitetu na određenom širem području. S toga su

definisani sledeći ciljevi u okviru istraživanja makrozoobentosa dve bare na jugoistoku Srbije:

1. Da se odredi sastav i struktura zajednice makroinvertebrata u bari koja ne presušuje-

Batušinačka bara

2. Da se odredi sastav i struktura zajednice makroinvertebrata u bari koja presušuje- Bara

kod Konjičkog kluba

3. Da se uporedi sastav zajednica u ove dve bare koje su različitog porekla i pod različitim

antropogenim uticajem

4. Određivanje kvaliteta vode na ova dva lokaliteta

7

2. MATERIJAL I METODE

2.1 Istraživani lokaliteti

Bara Konjički klub

Ova bara se nalazi u okolini Niša, u istočnoj Srbiji, u blizini Niške banje (Slika 2). Bara kod

konjičkog kluba je nastala relativno skoro, iskopavanjem šljunka, znači antropogenim dejstom.

Slika 2 - Geografski položaj bare kod Konjičkog kluba

Slika 3 - Bara kod Konjičkog kluba sa označenim lokalitetima

8

Slika 4 - Lokalitet 1 Slika 5 - Lokalitet 2


Slika 8 - Lokalitet 5

9

Batušinačka bara

Ova bara se nalazi u okolini Niša, u istočnoj Srbiji, sa leve strane reke Južne Morave, između

sela Batušinac i Mramor. Batušinačke bare se nalaze desetak kilometara zapadno od Niša,

između sela Batušinac i Mramor, na levoj obali reke Južne Morave (N 43o 17’61, E 21o 48.34).

Sastoje iz četiri velike bare, od kojih se jedna nalazi sa desne strane autoputa Skoplje-Beograd,

a tri sa leve strane, kao i većeg broja manjih efemernih bara koje veoma rano tokom leta

presušuju. (Ranđelović et al, 2007).

Slika 9 - Geografski položaj Batušinačkih bara

Slika 10 - Batušinačka bara sa označenim lokalitetim

10



Slika 15 - Lokalitet 5

11

2.2 Uzorkovanje materijala

Istraživanja su obavljena na dva lokaliteta, odnosno na dve bare u okolini Niša. Uzorkovanje je vršeno

sezonski u toku 2016. i 2017. godine. Uzorkovanje je vršeno metodom transekta duž 30 m u priobalnoj

zoni. Makrozoobentos je uzorkovan korišćenjem kick-net mreže sa kvadratnim okvirom 35x35 cm, sa

veličinom okaca 300 μm. Odmah po uzorkovanju, u svakoj kesi je stavljana etiketa sa nazivom

lokaliteta, područjem i datumom. Organizmi su na terenu konzervirani u 75% alkoholu i odneti u

laboratoriju na ispiranje, trebljenje, sortiranje i identifikaciju.

Za ispiranje se koristi sito sa većim okcima i sito sa manjim okcima. Prilikom ispiranja sito sa manjim

okcima stavljamo ispod sita sa većim okcima i uzorak iz kese prebacimo u sito sa većim okcima. Zatim

se uzorak ispira vodom, pri čemu se vodi računa da se dobro ispere sve što je u kesi, kao i sama kesa

gde je čuvan uzorak sa određenog lokaliteta.

Trebljenje materijala se vrši tako što isprane uzorke prebacujemo u slobodnu kadicu. Izaberemo belu

kadicu sa plitkim zidovima, prebacujemo deo uzorka i pristupamo trebljenju. Istrebljene jedinke

ubacujemo pincetom u bocu sa alkoholom gde se čuvaju do trenutka determinacije. Pri tom svaku

bočicu je potrebno etiketirati.

2.3 Identifikacija makroinvertebrata

Identifikacija makroinvertebrata se vrši tako što svaku jedinku pojedinačno prebacimo iz bočice u

petrijevu šolju, gde smo prethodno sipali nekoliko kapi alkohola, da ne bi došlo do sušenja jedinke.

Zatim petrijevu šolju postavimo pod lupu. Pomoću ključa za determinaciju odredimo taksonomsku

pripadnost. Determinacija je vršena do nivoa familije.

Makroinvertebrate su identifikovane upotrebom ključeva za identifikaciju za svaku grupu posebno.

Za posmatranje i merenje veoma sitnih delova tela korišćeni su binokularna lupa Leica MZ – 16A

Stereomicroscope sa kamerom Leica DFC320 Digital Camera i mikroskop Leica System Microscope

DM2500 sa digitalnom kamerom Leica DFC490 Digital Camera.

Identifikacija Odonata izvršena je prema ključevima koje su dali Bešovski (1994) i Nilsson (1997).

Za identifikaciju Ephemeroptera korišćeni su identifikacioni ključevi prema Belfiore (1983) i Elliott

et al. (1988). ). Identifikacija Trichoptera je izvršena pomoću ključeva Wallace et al. (1990) i Edington

& Hildrew (1995). Za identifikaciju Plecoptera upotrebljeni su ključevi prema Hynes-u (1967) i

Zwick-u (2004).

12

2.4 Metode za analizu zajednice makroinvertebrata

Prilikom obrade dobijenih podataka, diverzitet je, radi poređenja, određen pomoću Shannon-ovog

indeksa (H) prema sledećoj formuli:

gde pi predstavlja odnos broja jedinki taksona i, i ukupnog broja svih vrsta (R). Veće vrednosti

Shannon-ovog indeksa ukazuju na veći broj vrsta u odnosu na broj jedinki u posmatranoj zajednici

(Karadžić et al., 2009).

Takođe, određene su vrednosti Simpon-ovog indeksa diverziteta (D) prema formuli:

gde n predstavlja broj jedinki datog taksona, dok N predstavlja ukupan broj jedinki svih prisutnih

taksona na datom lokalitetu. Vrednost Simpson-ovog indeksa ukazuje na verovatnoću da dve

nasumično uzorkovane individue pripadaju istoj vrsti (Karadžić et al.,2009).

Što je veći indeks raznolikosti (D) nekog biotopa, to su povoljniji uslovi u tom biotopu.

13

Za analizu kvaliteta vode na osnovu zajednice makroinvertebrata korišćen je Familijarni biotički indeks

– Family Biotic Index (FBI), prema formuli:

,

gde predstavlja broj jedinki unutar taksona, toleranciju taksona na zagađenje, ukupan

broj organizama u uzorku. Vrednosti indeksa se kreću od 0 do 10, pri čemu veće vrednosti ukazuju na

veći stepen organskog zagađenja (Hauer et al., 2007).

Za određivanje klasa kvaliteta vode, na osnovu vrednosti familijarnog biotičkog indeksa, korišćena je

Tabela 1.

Tabela 1 - Vrednosti familijarnog biotičkog indexa za određene klase kvaliteta vode po

(Hilsenhoff - 1988)

FBI Kvalitet vode

0,00-3,75 odlična

3,76-4,25 vrlo dobra

4,26-5,00 dobra

5,01-5,75 prosečna

5,76-6,50 prosečno loša

6,51-7,25 loša

7,26-10,00 veoma loša

14

3. REZULTATI

Istraživanjem zajednice makroinvertebrata Batušinačkih bara, kao i bara kod Konjičkog kluba u

periodu od oktobra 2016. godine do aprila 2017. godine, utvrđeno je prisustvo 8 familija u

okviru sledećih redova: Plecoptera, Ephemeroptera, Trichoptera i Odonata.

U okviru zajednice makroinvertebrata preovladavaju familije iz reda Ephemeroptera, kojih ima

četiri. U okviru reda Odonata utvrđene su dve familije, dok su redovi Plecoptera i Trichoptera

predstavljeni sa po jednom familijom ( Tabela 2 i 3).

U okviru zajednice makroinvertebrata utvrđeno je prisustvo 179 jedinki. Po broju jedinki

najzastupljenija je familija Coenagrionidae, red Odonata ( Slika 16). Ostale familije su zastupljene

u znatno manjem broju, u odnosu na familiju Coenagrionidae.

Tabela 2 - Zajednica makroinvertebrata Batušinačkih bara

Lokalitet Datum Godina Familija Red Br. jedinki

1 31.10. 2016 Chloroperlidae Plecoptera 1


3 31.10. 2016 Coenagrionidae Odonata 105

3 31.10. 2016 Libellulidae Odonata 2


3 31.10. 2016 Caenidae Ephemeroptera 7


1 9,12 2016 Coenagrionidae Odonata 8

1 9,12 2016 Caenidae Ephemeroptera 2

1 9,12 2016 Potamanthidae Ephemeroptera 3

1 9,12 2016 Heptageniidae Ephemeroptera 1

1 9,12 2016 Ephemerellidae Ephemeroptera 1



2 9,12 2016 Ephemerellidae Ephemeroptera 2

4 9,12 2016 Heptageniidae Ephemeroptera 2



1 17.3. 2017 Heptageniidae Ephemeroptera 1






15

Tabela 3 - Zajednica makroinvertebrata bare kod Konjičkog kluba

Lokalitet Datum Godina Familija Red Br.jedinki


3 7.11. 2016 HeptageniIdae Ephemeroptera 1

2 17.3. 2017 Heptageniidae Ephemeroptera 1

2 17,3 2017 Rhyacophilidae Trichoptera 1


4 17,3 2017 HeptagenIidae Ephemeroptera 1


Slika 16 - Zastupljenost jedinki u okviru familija zajednice makroinvertebrata

Caenidae Potamanthidae Heptageniidae Ephemerellidae

Libellulidae Coenagrionidae Chloroperlidae Rhyacophilidae

16

Slika 17 - Zastupljenost familija u okviru zajednice makroinvertebrata

Tabela 4 - Indeksi diverziteta u zajednici makroinvertebrata Batušinačkih bara:

Familija

Broj

individua

pi

pi2

ln pi

pi ln pi

Chloroperlidae 3 0,017 0,0003 -4,074 -0,069

Coenagrionidae 130 0,756 0,5712 -0,279 -0,211

Libellulidae 2 0,012 0,0001 -4,422 -0,053

Caenidae 27 0,156 0,0246 -1,857 -0,289

Potamanthidae 3 0,017 0,0003 -4,074 -0,069

Heptageniidae 4 0,023 0,0005 -3,772 -0,086

Ephemerellidae 3 0,017 0,0003 -4,074 -0,069

Suma 172 0,998 0,5973 -22,549 -0,846

Margalef-ov indeks= 1,359 Simpson-ov = 1,674 H = 0,846

Ephemeroptera Odonata Plecoptera Trichoptera

17

Tabela 5 - Indeksi diverziteta u zajednici makroinvertebrata bare kod Konjičkog kluba:

Familija

Broj

individua

pi

pi2

ln pi

pi ln pi

Caenidae 2 0,285 0,081 -1,255 -0,357

Heptageniidae 3 0,428 0,183 -0,848 -0,363

Rhyacophilidae 1 0,142 0,020 -1,951 -0,277

Coenagrionidae 1 0,142 0,020 -1,951 -0,277

Suma 7 0,997 0,304 -6,005 -1,274

Margalef-ov indeks= 2,056 Simpson-ov = 3,289 H = 1,274

Vrednosti Shannon-ovog i Simpon-ovog indeksa diverziteta su veće na drugom lokalitetu (Tabela

5), što pokazuje da je na ovom lokalitetu diverzitet manji u odnosu na prvi lokalitet ( Tabela 4).

Vrednost Family Biotic Index-a u Batušinačkoj bari je 8,2, a vrednost indeksa u bari kod

Konjičkog kluba iznosi 5. Vrednosti indeksa ukazuju da su Batušinačke bare mnogo više zagađene

od bara kod Konjičkog kluba. Kvalitet vode u Batušinačkim barama je, prema tabeli ( Tabela 1),

veoma loš, odnosno pripada V klasi, dok je kvalitet vode u bari kod Konjičkog kluba dobar,

odnosno pripada II-III klasi.

18

4. DISKUSIJA

Na istraživanom području, u periodu od oktobra 2016. godine do aprila 2017. godine,

konstatovano je prisustvo 8 familija sa 179 jedinki. Po broju jedinki najzastupljeniji je red

Odonata, što je i očekivano, zato što su predstavnici grupe Odonata najbrojniji i najraznovrsniji u

stajaćim vodama. Dominacija ove grupe, koja nije tolerantna na zagađenje, ukazuje na dobar

kvalitet vode (Aleksić, 2014). Po broju familija, najzastupljeniji je red Ephemeroptera. Grupa

Ephemeroptera može da se nađe u različitim staništima u jezerima, potocima, rekama, barama.

Red Ephemeroptera čine organizmi koji su osetljivi na zagađenje, pa mogu da se koriste kao

indikatori stranja određenog akvatičnog sistema. Predstavnici grupe Trichoptera i Plecoptera u

istraživanim barama imaju mali broj predstavnika. Predstavnici ovih grupa pretežno naseljavaju

rečne ekosisteme i osetljivi su na zagađenje (Jović, 2009).

Istraživanjem makrofaune bentosa u akumulacijama Jezero i Ponikve, u Hrvatskoj, Aleksandar

Popijač je utvrdio brojnost i raznolikost makrozoobentosa ovih ekosistema. Akumulacija Ponikve

tipično je plitko jezero obraslo podvodnom makrovegetacijom i s bogatim makrozoobentosom, a

akumulacija Jezero je suprotno stanje plitkog jezera, bez podvodne makrovegetacije i sa

zamućenom vodom, punom fito- i zooplanktona, a s vrlo siromašnim makrozoobentosom

(Popijač, 2003). U akumulaciji Jezero je utvrđeno prisustvo predstavnika reda Odonata i reda

Ephemeroptera, kao i u ovom istraživanju, međutim, za razliku od bara koje su predmet ovog

istraživanja, u akumulaciji Jezero nisu pronađeni predstavnici reda Trichoptera i Plecoptera. Kada

je u pitanju akumulacija Ponikve, rezultati se razlikuju. U ovom ekosistemu najbrojniji su

predstavnici reda Trichoptera, zatim Odonata, a u najmanjem broju su prisutni prestavnici reda

Ephemeroptera. Prestavnici reda Plecoptera nisu pronađeni.

Jedno od detaljnijih istraživanja makrozoobentosa sprovela je Ana Savić na reci Nišavi

(Savić,2011). Utvrđeno je prisustvo predstavnika svih redova koji su nađeni i u barama u okolini

Niša (bara kod Konjičkog kluba i Batušinačke bare). Rezultati su slični u smislu diverziteta,

naime, najdiverzitetniji je red Ephemeroptera, kao što je slučaj u ovom istraživanju.

Međutim, rezultati brojnosti jedinki se razlikuju. Na reci Nišavi je najabundantniji red

Ephemeroptera, dok je u našem istrazivanju najabundantniji red Odonata. Ovu različitost mžemo

objasniti činjenicom da su u pitanju različita staništa, u pitanju su reka i bare.

Ako kompariramo ove dve bare međusobno uočićemo da se one značajno razlikuju iako su

relativno blizu jedna drugoj. Znatno veći diverzitet je u bari kod Konjičkog kluba. Možemo

pretpostaviti da je ta razlika ustvari posledica različitog nastanka ovih bara. Naime, bara kod

Konjičkog kluba predstavlja stanište koje je relativno skoro nastalo, kopanjem šljunka, znači

antropogenim dejstvom. To je ekosistem koji još uvek u formiranju, pa sadrži još uvek i pionirske

vrste, ali i vrste karakteristične za stabilne barske ekosisteme.

Sa druge strane, Batušinačke bare su nastale plavljenjem područja uz reku. Ove bare i dalje trpe

periodična plavljenja. U takvim ekosistemima sposobni su da opstanu samo predstavnici

makroinvertebrata koji su eurivalentni, odnosno koji mogu da se nose sa takvim čestim

19

promenama, a takvih vrsta nema mnogo. Dakle, moglo bi da se predpostavi da je izrazito

promenljivi vodni režim ovih bara jedan od razloga manjeg diverziteta.

Još jedan od razloga za ovakvu razliku u biodiverzitetu je stepen antropogenog uticaja.

Batusinacke bare se nalaze uz put, nizvodno uz Moravu koja je recipijent otpadnih komunalnih

voda na tom potezu. Bare kod konjičkog kluba, sa druge strane, imaju manje antropogenog uticaja

jer ne postoje naselja u neposrednoj blizini.

Generalno, po ekološkim principima starija staništa bi trebalo da imaju veći diverzitet, ali u ovom

slučaju to nije tako.

Svakako je neophodno proširiti istraživanja na veći broj bara koje bi se međusobno razlikovale po

istim parametrima kao ove dve proučavane bare, da bi zaključci bili precizniji.

20

5. ZAKLJUČCI

Ovaj rad je doprinos poznavanju zajednica makroinvertebrata u barskim ekosistemima.

Analizom strukture makrozoobentosne zajednice Batušinačkih bara i bara kod Konjičkog kluba,

tokom 2016. i 2017. godine utvrđeno je sledeće:

• U okviru zajednice makroinvertebrata utvrđeno je prisustvo 179 jedinki.

• Utvrđeno je prisustvo 8 familija u okviru sledećih redova: Plecoptera, Ephemeroptera,

Trichoptera i Odonata.

• U okviru zajednice makroinvertebrata preovladavaju familije iz reda Ephemeroptera, kojih

ima četiri.

• Po broju jedinki najzastupljenija je familija Coenagrionidae, red Odonata. Ostale familije

su zastupljene u znatno manjem broju, u odnosu na familiju Coenagrionidae.

• Znatno veći diverzitet je u bari kod Konjičkog kluba. Pretpostavka je da je ta razlika ustvari

posledica različitog nastanka ovih bara, kao i različitog stepena antropogenog uticaja.

• Vrednosti FBI ukazuju da je kvalitet vode u Btušinačkim barama veoma loš, pripada V

klasi, dok je kvalitet vode u bari kod Konjičkog kluba dobar i pripada drugoj do trećoj

klasi.

21

6. LITERATURA

Aleksić, B. 2014: Prostorna i sezonska dinamika zajednice makrozoobentosa na teritoriji grada

Niša. Master thesis. Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu. Niš.

Belfiore, C. 1983: Efemerotteri (Ephemeroptera), 113 pp. In: Ruffo S. (Ed.) Guide per il

riconoscimento delle specie animali delle acque interne Italiane, 24. Consiglio nazionale delle

richerche, Roma.

Бешовски, В. Л. 1994: Фауна на България, 23: Insecta, Odonata. Издателство на БАН.

София.

Bonada, N.; Rieradevall, M. Prat, N. & Resh, V. H. 2006. Benthic macroinvertebrate assemblages

and macrohabitat connectivity in mediterranean-climate streams of northern California. Journal

of the North American Benthological Society 25:32–43.

Carter, J. L.; Resh, V. H.; Rosenberg, D. M. & Reynolds, T. B. 2006. Biomonitoring in North

American rivers: a comparison of methods used for benthic macroinvertebrates in Canada and the

United States. Pages 203–228 in G. Ziglio, M. Siligardi, and G. Flaim (editors). Biological

monitoring of rivers. John Wiley and Sons, West Sussex, UK

Đikanović, V., Jakovčev-Todorović, D., Nikolić, V., Paunović, M. & Cakić, P. 2008. Qualitative

composition of communities of aquatic macroinvertebrates along the course of the Golijska

Moravica River (West-Central Serbia). Archives of Biological Sciences, 60 (1): 133-144

Edington, J. M., Hildrew, A. G. 1995: A revised key to the caseless caddis larvae of the British

isles (with notes on their ecology). Freshwater Biological Association, Scientific publication,

53, Ambleside.

Elliot, J. M., Humpesch, U. H., Macan, T. T. 1988: Larvae of the British Ephemeroptera: A Key

with Ecological Notes. Freshwater Biological Association, Scientific Publication, 49, Ambleside.

Filipović, D. 1975. Fauna ephemeroptera SR Srbije. Zbornik radova o entomofauni SR

Srbije 1, SANU, Beograd, 211-219.

Filipović, D. 1976. Istorijat proučavanja Ephemeroptera (Insecta) u našoj zemlji i rezultati

dosadašnjih ispitivanja u Srbiji. Arhiv bioloških nauka, 28 (1-2): 95-101. Hauer, F. R., Hill, W.

R. 2007: Methods in stream ecology, 2nd ed., Academic Press Elsevier, Amsterdam.

Hellawell, J. M. 1986. Biological indicators of freshwater pollution and enviromental

management. Elsevier Applied Science Publishers, New Yoek, 546 pp.

22

Hynes, H. B. 1967: A key to the adults and nymphs of the British Stoneflies (Plecoptera).

Freshwater Biological Association, Scientific Publication, 17, Ambleside.

Karadžić, B., Marinković, S., 2009: Kvantitativna ekologija. Institut za biološka istraživanja

“Siniša Stanković”,Beograd.

Marković, V., Tomović, J., Ilić, M., Kračun-Kolarević, M., Novaković, B., Paunović, M., Nikolić,

V. 2014: Distribution of the species of Theodoxus Montfort, 1810 (Gastropoda: Neritidae) in

Serbia: an Overview. Acta zoologica bulgarica, 66(4): 477-484.

Marković Z. 1998a. Fauna Plecoptera izvora i izvorišta borskog područja. VI naučnostručni skup

o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Zbornik radova " Naša ekološka istina", 189-

192.

Marković, Z. & Mitrović-Tutundžić, V. 1997. Fauna Ehemeroptera izvorišta Dubašnice. V

naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Zbornik radova "Naša

ekološka istina", 294-298.

Marković, Z. & Živić, I. 2002. Fauna of Ephemeroptera in running waters of West Serbia.

Archives of Biological Sciences. 54 (3-4): 117-124.

Nilsson, A. 1997: Aquatic Insects of North Europe. A taxonomic Handbook Vol. 2. Apollo Books,

Steenstrup.

Novaković, B. 2012: Indicative Ecological Status Assessment of Južna Morava River based on

Aquatic Macroinvertebrates. Water Research and Management, 2(4): 45-50.

Plafkin, J. L.; Barbour, M. T.; Porter, K. D.; Gross, S. K. & Hughes, R. M. 1989. Rapid

bioassessment protocols for use in streams and rivers. EPA/444/4-89-001. Environmental

Protection Agency, Washington, D.C.,USA.

Protić, Lj., Živić, I. 2007: New data on water bugs (Heteroptera) in Serbia. Acta entomologica

serbica, 12(2): 17-26

Popijač, A. (2003): Makrozoobentos i trofička obilježja akumulacija Jezero i Ponikve na otoku

Krku, Magistarski rad, Biološki odsjek, Prirodoslovno-matematički fakultet, Sveučilište u

Zagrebu, Zagreb, Hrvatska, 100 str.

Ranđelović, V., Matejić, J., Zlatković, B., 2007: Flora i vegetacija Batušinačkih bara kod Niša.

Proceeding of the 9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia an Neighbouring Regions, Niš.

Savić, A. 2012: Ekološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave. PhD thesis. Biološki

fakultet, Univerzitet u Beogradu. Beograd.

23

Savić, A., Ranđelović, V., Branković, S., Krpo-Ćetković, J. 2011: Mayfly (Insecta:

Ephemeroptera) community structure as an indicator of the ecological status of the Nišava river

(Central Balkan Peninsula). Aquatic Ecosystem Health & Management, 14:3, 276-284.

Savić, A., Ranđelović, V., Đorđević, M., Karadžić, B., Đokić, M., Krpo-Ćetković, J. 2013:

The influence of environmental factors on the structure of caddisfly (Trichoptera) assemblage in

the Nišava River (Central Balkan Peninsula). Knowledge and Management of Aquatic

Ecosystems, 409, 03.

Savić, A., Randjelović, V., Kro-Ćetković, J. 2014: Seasonal variability in community structure

and habitat selection of mayflies (Ephmeroptera) in the Nišava river (Serbia). Biology &

Biological Equipment, 24(2): 639-645.

Simić, V., Simić, S. 2009: Ekologija kopnenih voda (Hidrobiologija I). – Prirodno-matematički

fakultet, Univerzitet u Kragujevcu; Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kragujevac;

Beograd.

Strahinjić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 1999a. Prilog poznavanju faune Trichoptera (Insecta)

Puste reke. VII naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Zbornik

radova " Ekološka istina", 194-194.

Todosijević, I. 2013: Indikatorska sposobnost dve grupe makrozoobentosa za procenu kvaliteta

vode sliva reke Nišave. Master thesis. Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu. Niš.

Vasov, I. 2014: Ekološke karakteristike zajednice Trichoptera na teritoriji grada Niša. Master

thesis. Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu. Niš.

Vulić, I. 2014: Taksonomski sastav i struktura zajednice Trichoptera na teritoriji grada Niša.

Master thesis. Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu. Niš.

Wallace, I. D., Wallace, B., Philipson, G. N. 1990: A key to the case-bearing caddis larvae of

Britain and Ireland. Freshwater Biological Association, Scientific Publication 51, Ambleside.

Wallace, J. B.; Grubaugh, J. W. & Whiles, M. R. 1996. Biotic indices and stream ecosystem

processes: results from an experimental study. Ecological Applications 6:140-151.

Živić, I., Marković, Z., Brajković, M. 2006: New Trichoptera (Insecta) for fauna of Serbia. Acta

entomologica serbica, 11(1/2): 51-60.

Živić, I. 2005a. Faunistička i ekološka studija makrozoobentosa tekućica sliva Južne Morave sa

posebim osvrtom na taksonomiju larvi trichoptera (Insecta). Doktorska disertacija, Biološki

fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 507 str.

Živić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 2000a. A contribution to the study of the Trichoptera

(Insecta) fauna in the Toplica River. Acta Entomologica Serbica, 5 (1/2): 35-46.

24

Živić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 2002a. First check list of Serbian Trichoptera. Folia

historico-naturalia musei matraensis 26: 269-277.

Živić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 2002b. A contribution to the study of the Trichoptera

fauna in Serbia over the period 1980-2001. Archives of Biological sciences, 54 (1-2): 15-16.

Živić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 2003. A contribution to the diversity of the larvae

Trichoptera in the Južna Morava river basin. Archives of Biological sciences, 55 (3-4): 33-34.

Živić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 2005b. Nove vrste Trichoptera (Insecta) za faunu Srbije.

Simpozijum entomologa Srbije 2005 sa međunarodnim učešćem, Bajina Bašta 25-29nseptembar

2005, Zbornik plenarnih referata i rezimea, 21 str.

Živić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 2006a. New Trichoptera (Insecta) for the fauna of Serbia.

Acta entomologica serbica 11 (1-2): 51-60.

Živić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 2006b. Contribution to the faunistical list of the

Trichoptera (Insecta) of Serbia. Acta Entomologica Slovenica, 14 (1): 55-88.

Živić, I., Marković, Z., Simić, V. & Kučinić, M. 2009a. New records of Helicopsyche bacescui

(Trichoptera, Helicopsychidae) from Balkan Peninsula with notes on its habitat. Acta Zoologica

Academiae Scientiarum Hungaricae, 55 (1): 77-87.

Zwick, P. 2004: Key to the West Paleartic genera of Stoneflies (Plecoptera) in larval stage.

Limnologica 34: 315-348.

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

25

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: Мастер рад

Аутор, АУ: Александра Стојиљковић

Ментор, МН: Ана Савић

Наслов рада, НР: Састав и структура заједнице макроинвертебрата у барским екосистемима са посебним освртом на групе Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera и Odonata

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2017.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

26 стр.; 5 тaбeлa; 17 cликa

Научна област, НО: Екологија

Научна дисциплина, НД: Хидробиологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Mакрозообентос, квалитет воде, Ephemeroptera, Trichoptera, Plecoptera, Odonata

УДК 592 : 556.56

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Истраживање обухвата заједницу макроинвертебрата бара у околини града Ниша. Узорковање је вршено сезонски у току 2016. и 2017. године. Констатовано је присуство 8 фамилија и 179 јединки. Као најдиверзитетнија група, издваја се Ephemeroptera. Као најабундантнија група се издваја група Odonata. Квалитет воде који је одређен на основу FBI ( фамилијарни биотички индекс) показује вредности 8,2 и 5, које упућују на V и

II-III категорију квалитета воде.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Члан:

Члан, ментор:

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

26

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Aleksandra Stojiljković

Mentor, MN: Ana Savić

Title, TI: Composition and structure of macroinvertebrate community in wetland ecosystems with a special focus on the groups Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera and Odonata

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2017

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

26p; 5 tables; 17 pictures

Scientific field, SF: Ekology

Scientific discipline, SD: Hidrobiology

Subject/Key words, S/KW: macrozoobenthos, water quality, Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera, Odonata

UC 592 : 556.56

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The study includes a community of macroinvertebrates shalow lakes around the city of Nis. Sampling was performed seasonally during 2016 and 2017. In terms of biodiversity, the most important groups were Ephemeroptera. In quantitative terms, the greatest abundance was recorded for the group Odonata. Water quality was determined according to FBI (familiar biotic index) and the resulting values indicate 8,2 and 5, and V and II-III category of water quality.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President:

Member:

Member, Mentor:

Documents

Master rad - Prirodno matematicki fakultet...Zelene končaste alge mogu da budu pričvršćene i za delove viših biljaka koje se nalaze u vodi, ali i predmete koji su dospeli u vodu