MATICOM ISTORIJSKIH TOKOVA Odbrana.pdf · SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE. OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA 1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00 1/1 druga i tre}a kori~na strana

Godi

na II

Broj

28

15.

nove

mba

r 2

006.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

J e d i n i c eJ e d i n i c e

MATICOMISTORIJSKIHTOKOVA

I n t e r v j uI n t e r v j u

T e m aT e m a

Branislav Milinkovi}specijalni izaslanik pri NatouBranislav Milinkovi}specijalni izaslanik pri Natou

Reforma sistema obukeReforma sistema obuke


U KORAK SA SVETOMU KORAK SA SVETOM

SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJESPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe 7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”Marketing

4

INTERVJU

Dr Branislav Milinkovi}, specijalni izaslanik pri NatouMATICOM ISTORIJSKIH TOKOVA 8

Per asperaMARATON BEZ RAZLOGA 11

Konferencija za novinare ministra odbraneUBRZAN RAD NA REFORMAMA 12

Posle nesre}e u para}inskom vojnom skladi{tu ISKQUÊNA SABOTA@A 14

TEMA

Reforma sistema obuke Vojske SrbijeU KORAK SA SVETOM 16

ODBRANA

Specijalna brigada Vojske SrbijeSOKO I PADOBRAN NA ISTOM [TITU 22

250. raketna brigada PVOMODERNIZOVAN SISTEM NEVA 28

U poseti obrenova~koj 305. inìwerijskoj brigadiNEIZVESNOST KOJA BRINE 30

Vojnotehni~ki institut u procesu reforme sistema odbraneNE]EMO SE PREDATI 34

Me|unarodna konferencija o reformi sektora bezbednostiu Srbiji DUGO PUTOVAWE KA EVROPI 39

Vojna ustanova "Vrwa~ka Bawa"SVETLOST NA KRAJU TUNELA 40

SA

DR

@A

J

22

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Du{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io D

arim

ir B

ANDA

15. novembar 2006.

"Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

DRU[TVO

Nasiqe me|u mladimaMASKA ISPOD LICA 42

Pukovnik Milan Mojsilovi} KUTIJE ZA @IVOT 48

SVET

Oruàne snage HrvatskeULAZNICA ZA NATO 52

Ameri~ka ratna iskustva iz AvganistanaOPERACIJA ISTRAJNA SLOBODA 56

TEHNIKA

Savremena tenkovska municijaDAH HLADNOG RATA 62

Po ugledu na Operation FlashpointSPASITI SEBE 66

KULTURA

Dan Centralnog doma Vojske SrbijeU SRCU STAROG GRADA 68

FEQTON

Samoubila~ki terorizam (3)KRVAVI NAPADI U IRAKU 72

Uz jubilej proboja Solunskog frontaTAKO JE PISALA FRANCUSKA[TAMPA 77

SPORT

Sa 40. svetskog vojnog prvenstva u maratonu JUBILARNA TRKA 78

56

RE^ UREDNIKA

5

28

U S L O VT

ek na samitu Natoa u Rigi, 28. i 29. novembra, dobi}emo od-govor na pitawe da li }e Srbija biti pozvana da se prikqu-~i Programu Partnerstvo za mir. U doma}oj javnosti ponovosu, mo`da i nerealno, podgrejana o~ekivawa da }e se tada ina{a zemqa na}i na spisku ~lanica te evroatlantske bezbed-

nosne integracije. Istina, veliki broj preduslova je ispuwenusvajawem niza va`nih zakona, potpisivawem sporazuma sa SADi razvijenom saradwom sa Severnoatlantskim savezom, aliuslov svih uslova, puna saradwa sa Ha{kim sudom, {to u prvomredu zna~i hap{ewe i izru~ewa generala Ratka Mladi}a, nijeispuwen i predstavqa glavnu smetwu za pristupawe SrbijePartnerstvu za mir.

Glavna tema samita u Rigi bi}e Avganistan i politi~ka i voj-na transformacija Natoa, a ~lanice Alijanse }e, kako sada stva-ri stoje, politiku prema na{oj zemqi razmatrati u regionalnomkontekstu ravnomernog pribliàvawa evroatlantskim integraci-jama Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, jedine tri dràvezapadnog Balkana koje nisu ~lanice Partnerstva za mir.

Svi uslovi za transfer iz italijanskog zatvora majora Emira[i{i}a, nekada{weg pilota JNA, stekli su se i on je 2. novembrastigao avionom iz Rima u Beograd. Odmah sa aerodroma preba~enje u sremskomitrova~ki zatvor, gde }e nastaviti da izdràva petna-estogodi{wu zatvorsku kaznu. To je, naravno, najvi{e obradovalowegovu porodicu, koja }e ubudu}e mo}i ~e{}e da ga obilazi.

Uslov za ukqu~ivawe Vojnotehni~kog instituta u razvojne pro-jekte za doma}e i strano ne samo vojno nego i civilno trì{te je-ste re{avawe statusa te ustanove od posebnog zna~aja za sistemodbrane zemqe. Gre{ke koje su u~iwene pro{le godine radikalnimsmawivawem brojnog stawa i otpu{tawem iskusnih stru~waka itrenutno nedefinisan status u procesu reorganizacije Institutadovele su tu ustanovu u veoma teàk poloàj. Nadu u boqe sutranisu izgubili. Uvereni su da }e oni koji donose odluke o wihovojbudu}nosti imati u vidu da VTI nije samo bogatstvo i kapital Voj-ske ve} i srpsko nacionalno blago koje treba sa~uvati. Mogu}nostda to dokaù iskoristi}e na najboqi na~in, kao {to su to ~inilii proteklih gotovo {est decenija.

Svojevrstan uslov za hvatawe koraka sa svetom jeste i stva-rawe efikasnijeg i funkcionalnijeg sistema obuke pripadnikaVojske Srbije, koji }e biti prilago|en postoje}im i budu}im iza-zovima, rizicima i pretwama bezbednosti, misijama i zadacimaVojske i odbrane zemqe u celini. U temi broja najodgovorniji qu-di iz Uprave za obuku General{taba govore kako }e se taj sistemuskladiti sa standardima koji se primewuju u savremenim armi-jama radi {to brèg ukqu~ivawe u evroatlantske integracije.

Sa velikim entuzijazmom pripadnici 250. brigade PVO, bra-nioci neba nad Srbijom, trude se da koliko-toliko odrè korak umodernizaciji vreme{nih raketnih sistema Neva. Prelazak natermovizijsko-laserski reìm rada omogu}i}e im da mnogo lak{ei bezbednije nego do sada otkriju, prate i ga|aju ciqeve u vazdu-{nom prostoru u svim meteorolo{kim uslovima. Spremni su, na-ravno, i za uvo|ewe modernijih sistema PVO sredweg dometa, ka-ko je to planirano u Strategijskom pregledu odbrane. Preduslovza to jeste odluka nadle`nih dràvnih organa da se za wihovu na-bavku odvoje dodatna finansijska sredstva za finansirawe siste-ma odbrane. ûju se i glasovi da je to nepotrebna investicija, aline tako davna iskustva opomiwu na oprez.

6 15. novembar 2006.

P O T P I S A N N O V I S P O R A Z UAKTUELNO

Posle Sporazuma o spre~avawu {irewa oru`ja za masovnouni{tewe i Sporazuma o statusu snaga, sada je potpisan Spora-zum o snabdevawu i uzajamnim uslugama (Acquisition and Cross-ser-vicing Agreement – ACSA), kojim se reguli{e razmena proizvoda iusluga izme|u oruànih snaga i ja~a saradwa u oblasti vojnihve`bi, mirovnih i humanitarnih misija.

Tim povodom ministar Stankovi} i general Vord dali su iz-jave novinarima u kojima su se sloìli da potpisivawe jo{ jed-nog sporazuma predstavqa zna~ajan korak u unapre|ewu diplo-matskih odnosa Srbije i SAD.

“Reforma sistema odbrane i wegova evroatlantska bez-bednosna integracija povezani su procesi koji imaju isti ciq,profesionalnu i modernizovanu vojsku integrisanu u Nato, kojapredstavqa garant stabilnosti u regionu i znatno doprinosi iz-gradwi mira u svetu. U tom procesu dobra saradwa sa SAD zanas predstavqa jedno od prioritetnih pitawa”, rekao je srpskiministar odbrane, dodav{i da je ovih dana u na{oj zemqi veoma

Gr~ka }e podràti prijem Srbije uProgram Partnerstvo za mir nasamitu Natoa krajem meseca, izjavioposle sastanka ministar odbrane drZoran Stankovi}Ministar odbrane Srbije dr Zoran Stankovi} i wegov gr~-

ki kolega Evangelos Meimarakis potpisali su 9. novembra u Do-mu Garde u Beogradu sporazum o saradwi u oblasti odbrane.

Sporazum se odnosi na unapre|ewe nau~notehnolo{ke i voj-noekonomske saradwe, na {kolovawe kadra, zajedni~ku obuku spe-cijalnih snaga, saradwu u oblasti veze i informatike, kreirawei obuku podoficirskog kadra i razmenu ekspertskih grupa.

S N A B D E VAW E I UNa sednici Skup{tine Srbije

PROGLA[EN USTAVUstav Srbije progla{en je 8. novembrana sve~anoj sednici u Domu Narodneskup{tine, biv{em saveznomparlamentu

Progla{ewu Ustava prisustvovalo je 240 poslanika,predsednik Srbije Boris Tadi}, premijer Vojislav Ko{tunicasa skoro celom Vladom, patrijarh srpski Pavle i predstavniciverskih zajednica, predstavnici diplomatskog kora, vojske, su-dova, univerziteta, SANU...

Predsednik Skup{tine Srbije, Predrag Markovi} podse-tio je da je parlament na prvoj posebnoj sednici 30. septembrausvojio Ustav i da su ga potvrdili gra|ani na referendumu 28.i 29. oktobra sa 3.521.724 glasa, {to je vi{e od 50 odsto od

ukupnog broja bira~a. Time su se, konstatovao je Markovi}, ste-kli uslovi da Skup{tina proglasi novi Ustav. Progla{eweUstava pozdravqeno je aplauzom, a hor je otpevao himnu ”Boèpravde”.

Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je posle sedniceda je “progla{ewe Ustava za Srbiju posebno va`no zbog toga{to na taj na~in trasiramo jedan novi politi~ki put. To je put,po mom dubokom uverewu, prema Evropskoj uniji”.

Vojislav Ko{tunica, predsednik Vlade Srbije rekao je daje to “ne samo sve~an, nego i istorijski ~in. Srbija posle 103godine dobija Ustav kao samostalna dràva. Dobija dobar, de-mokratski ustav”. Premijer Ko{tunica je istakao da Ustav pri-pada onome od koga se zaista ne moè oteti – narodu i izraziouverewe da }e Srbiji doneti stabilnost ne samo u ovom trenut-ku nego i u budu}nosti.

U vreme progla{ewa Ustava na platou ispred Doma Na-rodne skup{tine okupilo se nekoliko stotina gra|ana koji supozdravili taj ~in.

Skup{tina Srbije je 10. novembra dvotre}inskom ve}i-nom, sa 210 glasova za i 22 protiv, usvojila i Ustavni zakon,koji odràvawe parlamentarnih izbora predvi|a za 60 do 120dana od usvajawa Ustavnog zakona, a predsedni~kih, pokrajin-skih i lokalnih do kraja 2007. godine.

R. M.

Ministar odbraneSrbije Zoran Stankovi}

i zamenik komandantaEvropske komande

oruànih snaga SADgeneral Vilijem Vord

potpisali su 8. novembra tre}i

sporazum u 2006. godiniu oblasti odbraneizme|u dve zemqe

S U S R E T M I N I

P R I M E R

7

U M I Z M E \ U S R B I J E I S A D

aktuelno pitawe da li }e Srbija na samitu Natoa u Rigi dobitipoziv da postane ~lanica Partnerstva za mir.

Tim povodom ambasador SAD u na{oj zemqi Majkl Polt rekaoje da wegova zemqa i sve ~lanice Natoa èle da se Srbija pridru-ì Programu i da smo, osim nekih prelomnih odluka i akcija u po-liti~kom smislu koje treba preduzeti, spremni za to ~lanstvo.

“Uveren sam da }e u te{kom politi~kom periodu koji je prednama, a koji ne ukqu~uje samo ispuwavawe obaveza prema Tribu-nalu u Hagu ve} i kona~nu odluku o Kosovu, saradwa Srbije saSAD po tim va`nim pitawima odrediti koliko brzo moèmo na-predovati u na{im bezbednosnim odnosima”, zakqu~io je amba-sador Polt.

Tokom boravka u Beogradu, general Vilijem Vord razgova-rao je i sa zastupnikom na~elnika General{taba Vojske Srbijegeneral-majorom Zdravkom Pono{em i posetio Specijalnu bri-gadu Vojske Srbije u Pan~evu.

S. SAVI]

U Z A J A M N E U S L U G E Uskoro konkurs za stanove izNacionalnog investicionog plana

KVADRATI ZA PRIPADNIKE VOJSKEUskoro }e profesionalni pripadnici VojskeSrbije i Ministarstva odbrane mo}i dakonkuri{u za dodelu stanova iz Nacionalnoginvesticionog plana, rekao je dràvnisekretar za odbranu Zvonko Obradovi}

Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, na konkursu}e najpre biti 152 stambene jedinice u petnaestak gradova.

– Ovo je samo po~etak. U narednoj godini }e usleditinovi konkurs za stanove iz Plana – nagla{ava Obradovi},i dodaje da }e stanovi biti ponu|eni po proizvodnim cena-ma, koje su znatno niè od trì{nih, sa rokom otplate do 20godina, u~e{}em od 20 procenata i godi{wom kamatom od0,5 posto.

Na~elnik Uprave za kadrove general-major SlobodanTadi} kaè da }e u narednih desetak dana biti poznatelokacije i struktura stanova koji }e se ponuditi, a nakon to-ga raspisati konkurs sa preciznim uslovima. Komisija MO,koja bude razmatrala zahteve zainteresovanih, uvaàva}eve} poznate kriterijume za formirawe rang-lista.

– Za stanove }e mo}i da konkuri{u lica bez stana, a ko-ja su u stalnom radnom odnosu u VS ili MO. Smatra se dalice nema stan ukoliko ono ili ~lan wegovog doma}instvanema u vlasni{tvu stambenu jedinicu, a ne koristi dràvni,odnosno dru{tveni stan po osnovu ugovora o zakupu – isti~egeneral Tadi}.

Imaju}i u vidu visinu plata profesionalnih pripadni-ka Vojske i MO, kreditno sposobnim }e se najverovatnijesmatrati lica kojima mese~na rata otplate kredita ne pre-ma{uje polovinu plate ili ukupnih mese~nih primawa za-poslenog i wegovog solidarnog du`nika.

Detaqnije informacije povodom ovog konkursa bi}e ob-javqene u narednom broju magazina ”Odbrana” i dostavqenekomandama, jedinicama i ustanovama u mestima u kojima sestanovi budu nudili.

A. PETROVI]

Sni

mio

Z. P

ERGE

Ministar Stankovi} je izjavio da su odnosi dve zemqe tra-dicionalno dobri i prijateqski i da predstavqaju primer dobresaradwe sa zemqom koja je ~lan Natoa i Evropske unije. Posebnose zahvalio Gr~koj na podr{ci u nastojawu da na predstoje}emsamitu u Rigi budemo pozvani u Partnerstvo za mir.

Gr~ki ministar nacionalne odbrane Meimarakis ocenio jedosada{wu bilateralnu saradwu kao veoma uspe{nu i istakaoda }e ona potpisanim sporazumom biti unapre|ena. Meimarakisje kazao da }e se prijemom Srbije u Partnerstvo za mir obezbe-diti stabilnost i mir u regionu.

Tokom dvodnevne posete Srbiji ministar Meimarakis raz-govarao je i sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em o evrop-skim i evroatlantskim integracijama Srbije i regionalnoj bez-bednosti.

S T A R A O D B R A N E S R B I J E I G R ^ K E

D O B R E S A R A D W E

15. novembar 2006.8

Me|u najpozvanijim da protuma~i aktuelna doga|awa pred sa-mit Severnoatlantskog pakta u Rigi krajem novembra jestena{ ambasador u Natou dr Branislav Milinkovi}. Bliskiuvid u doga|awa u sedi{tu Alijanse u Briselu omogu}ava re-alniju sliku o najve}oj vojnoj sili na svetu i wenim planovimai perspektivama. Pre du`nosti specijalnog izaslanika ministra spoqnih po-

slova Srbije pri Natou, kako zvani~no glasi wegova sada{wafunkcija, Milinkovi} je do 2004. godine bio na{ ambasador priOebsu i UN u Be~u. Ina~e, profesionalnu karijeru je zapo~eo kaonovinar ~asopisa ”Me|unarodna politika“, a kasnije je radio kaoistraìva~ u Institutu za me|unarodnu politiku i privredu, gde senajvi{e bavio pitawima evropske bezbednosti. U tom periodu ste-kao je doktorat iz me|unarodnog prava. U Ministarstvu spoqnihposlova je od kraja 2000. godine.

Osnovni zadatak specijalnog izaslanika jeste da olak{avakomunikaciju Srbije i Natoa i da zastupa interese na{e zemqe usedi{tu Alijanse. Kada se zna u kakvim su odnosima Srbija i Natobili krajem devedesetih godina, jasno je da je to veoma osetqiv,ali i izuzetno izazovan zadatak.

Gospodine Milinkovi}u, kakve poruke moèmo o~ekivati sasamita u Rigi, a kakvi signali se najavquju za eventualno pro-{irewe Natoa?– Unutar Natoa postignuta je saglasnost da samit u Rigi ne}e

biti samit na kojem }e biti upu}en poziv za punopravno ~lanstvozemqama koje su zvani~ni kandidati – Albaniji, Makedoniji i Hr-vatskoj. Me|utim, Nato }e ih sigurno ohrabriti da nastave spro-vo|ewe tzv. Akcionog plana za ~lanstvo. Preovladava utisak da jeHrvatska najnaprednija. Gruzija bi trebalo da dobije poziv za tzv.

DR BRANISLAV MILINKOVI], SPECIJALNI IZASLANIK PRI NATOU


IN

TE

RV

JU

Prihvatawe novih vrednostipitawe je neke vrste opstanka u savremenim uslovima globalizacije. Ovde nipo{to nijere~ o odbacivawu autenti~nih nacionalnih vrednosti, o ~ijemo~uvawu, naravno, vaqa voditira~una. Re~ je o nastojawu dadru{tvo ne ostane na za~equ istorijskih procesa.

”poja~ani dijalog“, {to je korak u pravcu Akcionog plana za ~lan-stvo. Gruzija sna`no isti~e svoju ambiciju za punopravno ~lanst-vo, ali unutar Natoa ima vi{e zemaqa koje ne bi èlele da ohra-brivawem Gruzije pogor{aju odnose sa Moskvom.

U odnosu na tri dràve zapadnog Balkana koje èle ulazak uPartnerstvo za mir (Srbija, Crna Gora, BiH), Nato poku{ava dauspostavi zajedni~ki ”regionalni pristup“. Me|utim, pod utiskompozitivnih ocena o saradwi Crne Gore sa Ha{kim tribunalom od-re|eni broj zemaqa ~lanica spreman je da ve} u Rigi samo CrnuGoru primi u Partnerstvo.

Me|utim, moj je utisak da zbog bezbednosti na zapadnom Bal-kanu, u Natou preovla|uje mi{qewe da bi najboqe bilo da se tajregion istom dinamikom pribliì evroatlantskim integracijama.

Kako ocewujete na{ dosada{wi put prema Evropi. Kolikosmo uradili, koliko smo blizu Partnerstvu kao prvoj stepe-nici? – Specifi~nost na{eg puta prema Evropi ogleda se u tome

{to smo na wega krenuli znatno kasnije nego druge zemqe cen-tralne, isto~ne i jugoisto~ne Evrope i {to smo suo~eni sa dodat-nim te{ko}ama koje nemaju ostale zemqe u tranziciji. Mi smo seza Evropu opredelili tek posle demokratskih promena 2000. go-dine, kada su svi ostali ve} u~inili krupne korake u pravcuevropskih i evroatlantskih integracija. Istovremeno smo se suo-~avali i jo{ uvek se suo~avamo sa izuzetno te{kim nasle|em ra-tova i izolacije, kao i sloènim pitawima dràvnog ustrojstva(pitawe statusa Kosova i Metohije), a sve to neminovno usporavaproces integracija.

Verujem da smo, ipak, u posledwih nekoliko godina u~inilividqive pomake. Potpuno smo integrisani u Oebs, koji nam mo-

9

grafske destinacije u kojima vladaju potpuno druga~iji uslovi. Sveto otvara mnoga prakti~na pitawa transporta, obuke, lanca ko-mandovawa, interoperabilnosti...

Osnovni test efikasnosti Natoa bi}e procena uspeha mi-sije ISAF u Avganistanu, koja je tokom leta pro{irena i ukqu~ena uprave ratne operacije na jugu zemqe. Ve} sada je jasno da operaci-ja u toj zemqi zahteva poja~anu saradwu Natoa sa drugim organiza-cijama, koje bi pomogle u razvoju tamo{weg dru{tva posle zavr-{etka klasi~nih vojnih operacija.

[to se ti~e politi~ke transformacije, Nato ide u pravcu ja-~awa politi~kog dijaloga, kako bi se, unutar Alijanse, ostvarila{to jedinstvenija i usagla{enija zajedni~ka percepcija osnovnihpretwi miru i bezbednosti. Nikome nisu u interesu tako ozbiqnarazmimoilaèwa transatlantskih saveznika do kakvih je do{lopred rat protiv Iraka.

Kakva je uloga Partnerstva u budu}im procesima u Natou iwegova budu}nost kao bezbednosnog okvira? Koliko Partner-stvo kao koncept bezbednosti sada, a sve vi{e i na global-nom nivou, moè preduprediti nova blokovska svrstavawa,vra}awe na stare koncepte bezbednosti koji zao{travaju kon-flikte i umawuju ukupnu bezbednost u svetu?– Partnerstvo ostaje vaàn model koji Nato razvija sa ze-

mqama zainteresovanim za razli~ite oblike saradwe. Tu su, najednom mestu, zemqe ~iji je ciq punopravno ~lanstvo u Natou, za-tim zemqe koje sa Severnoatlantskim savezom sara|uju tako {to{aqu svoje vojnike u mirovne operacije, ali i zemqe koje prven-stveno èle da nastave konsultacije sa Alijansom o politi~ko-voj-nim aspektima bezbednosti.

Veoma je zanimqiva inicijativa SAD i Velike Britanije dabi trebalo ja~ati institucionalne veze sa zemqama izvan evroa-tlantskog prostora, koje imaju razvijen demokratski sistem i kojeznatno doprinose mirovnim operacijama slawem svojih trupa, kao{to su Japan, Australija, Novi Zeland ili Ju`na Koreja. Ukolikose takve ideje realizuju, Nato bi se postepeno transformisao upravcu nekakvog globalnog bezbednosnog aran`mana demokratskihzemaqa savremenog sveta.

Mawe su poznati mehanizmi i instrumenti bezbednosnog de-lovawa Evropske unije. Kako to izgleda institucionalno? Ka-ko EU deluje u praksi, posebno kada se govori o mirovnim ihumanitarnim misijama?– U posledwih nekoliko godina EU sve ambicioznije razvija

svoju bezbednosnu i odbrambenu politiku, kao deo svoje zajedni~-ke spoqne politike. Sve je vi{e tela i agencija unutar EU koje sebave tim pitawima. Posebno se izdvaja Evropska odbrambenaagencija koja, izme|u ostalog, èli da objedini napore zemaqa EUu vojnom istraìvawu i vojnoj industriji. Sve su zna~ajnije opera-

cije EU na terenu, posebno u na{em regi-onu, gde je, u Makedoniji i BiH, preuzima-la bezbednosne misije koje je vodio Nato.

Me|utim, mirovnih i humanitarnihmisija EU ima i van Evrope – u Kongu, in-doneànskoj pokrajini A~e, na Bliskomistoku. Bezbednosno delovawe EU ne raz-vija se u tenziji, ve} u koordinaciji saAlijansom. Tako je, na primer, posebnimzajedni~kim mehanizmom (tzv. ”Berlinplus“) predvi|ena mogu}nost da EU kori-sti resurse Natoa u svojim operacijamana terenu.

Kakve su ambicije za razvijawe te ulo-ge, samostalno prema datom podru~juili problemu, odnosno pri preuzima-we prethodnih nadle`nosti Natoa imisija UN?– Osnovna prepoznatqivost EU u ovoj

oblasti ogleda se u ~iwenici da Unija ̀ e-li da nastupa ne samo kao vojna, ve} i kaocivilna sila koja vodi ra~una o demokrat-

è mnogo pomo}i na evropskom putu. Od 2003. godine smo u Sa-vetu Evrope, {to zna~i da je na{ sudski sistem u oblasti za{titequdskih prava pod sna`nom kontrolom Evropskog suda za qudskaprava. Zapo~eti su i pregovori o stabilizaciji i asocijaciji saEU. Razvija se vrlo sadràjna saradwa sa Severnoatlantskimsavezom u vidu posebnih projekata, programa i Grupe za reformusistema odbrane. Osnovna prepreka za daqi napredak ostaje pu-na saradwa sa Ha{kim tribunalom.

Sa stanovi{ta onoga {to se pri-prema za Rigu, koje su preokupacijeNatoa u ovom trenutku. [ta se mo-è o~ekivati u daqoj transforma-ciji, {irewu prema Aziji, delovawuprema glavnim pretwama miru ibezbednosti, ja~awu politi~ke ulo-ge... [ta se u Natou mewa u odnosuna glavna krizna àri{ta u svetu?– Osnovna tema samita u Rigi jeste

politi~ka i vojna transformacija Natoakako bi bio spreman da odgovori savre-menim bezbednosnim izazovima. Su{ti-na vojne transformacije svodi se na pri-lago|avawe vojnih efektiva novom tipuratovawa. Sve zemqe ~lanice su u pro-cesu preobraàja klasi~nih oruànihsnaga tipa teritorijalne odbrane, kon-cipiranih u vreme hladnog rata, u moder-ne oruàne snage koje bi se brzo i uspe-{no mogle rasporediti na udaqene geo-

Veoma je zanimqiva inicijativaSAD i Velike Britanije da bi trebaloja~ati institucionalne veze sa zemqa-ma izvan evroatlantskog prostora, ko-je imaju razvijen demokratski sistem ikoje znatno doprinose mirovnim ope-racijama slawem svojih trupa, kao {tosu Japan, Australija, Novi Zeland iliJu`na Koreja.

U odnosu na tri dràve zapadnogBalkana koje èle ulazak u Partnerstvoza mir (Srbija, Crna Gora, BiH) Natopoku{ava da uspostavi zajedni~ki ”regi-onalni pristup“. Zbog bezbednosnihrazloga najboqe bi bilo da se taj regi-on istom dinamikom pribliì evroa-tlantskim integracijama.

skom i op{tem dru{tvenom razvoju u sredinama gde deluju wenebezbednosne operacije. EU bi èlela da integri{e svoju bezbed-nosnu politiku sa ostalim aspektima svoje spoqne politike, u koji-ma va`nu ulogu imaju za{tita qudskih prava, ekonomski razvoj, su-zbijawe organizovanog kriminala ili kontrola imigracije.

Istovremeno, EU jasno isti~e svoju re{enost da sve wene ope-racije budu u skladu sa Poveqom UN, kao i sa osnovnim principi-ma me|unarodnog humanitarnog prava. Zanas je posebno va`no da pratimo tu bez-bednosnu dimenziju EU, i zbog toga {toona u tom smislu deluje u na{em regionu,i zbog toga {to èlimo da u|emo u wenopunopravno ~lanstvo.

Koliko smo ubedili budu}e partnereu Evropi da smo zaista opredeqeniza integracije?– Mislim da je u Briselu prepozna-

to da je, u ovom trenutku, nacionalni kon-senzus u Srbiji izraèniji u pogleduevropske, nego u pogledu evroatlantskeintegracije. Ta~nije, re{enost za ulazaku EU je ja~a nego za ulazak u Nato. Isku-stva svih zemaqa koje su prolazile tajput jasno ukazuju na zna~aj nacionalnogkonsenzusa za efikasno sprovo|ewe po-litike integracije na unutra{wem planu.

Meni se ~ini da je jedna od va`nih lekcija koju moèmo da na-u~imo od zemaqa koje su nedavno integrisane u EU i Nato da su todva komplementarna procesa, koja se me|usobno prepli}u, podsti-~u i jedan drugog dopuwavaju.

S obzirom na ura|eno, a u pore|ewu sa drugima koji su taj putpre{li, koliko smo zaista spremni za integracije i sve ono{to one podrazumevaju?– Imamo vrlo dobre qudske potencijale i vaàn geografski

poloàj kao kqu~na zemqa onog dela Balkana koji jo{ nije dovoq-no integrisan. U prethodnom periodu je ura|eno dosta na prilago-|avawu vladinih struktura potrebama evropskih i evroatlantskihintegracija. Parlament je usvojio vi{e va`nih zakona. Imamo sna-`no gra|ansko dru{tvo i nekoliko vrlo kompetentnih nevladinihorganizacija koje mogu pomo}i na tom putu. Ukratko, verujem da na{potencijal za integracije raste.

Da li su, po va{em mi{qewu, prednosti integracija dovoqnojasne onima koji o tome ovde odlu~uju, i koliko jasno su pre-do~ene doma}oj javnosti?– U na{oj politi~koj eliti jo{ nije u potpunosti sazrelo uve-

rewe u sve prednosti koje zemqa moè da dobije od integracija uevropske i evroatlantske strukture. Deo obja{wewa leì i u spe-cifi~noj prirodi na{e tranzicije i problemima sa kojima se kaodràva i dru{tvo suo~avamo.

Pravi je izazov kako dovesti u vezu ponekad dosta uop{tenepri~e o integracijama sa mogu}im konkretnim boqitkom za {irokeslojeve stanovni{tva. Kona~no, i u tom procesu, kao i u tranziciji,ima i dobitnika i gubitnika, tako da se neki otpori mogu objektivnorazumeti. Poznat je fenomen u mnogim nedavno primqenim ~lani-cama EU da je podr{ka ulasku u EU opadala {to je ulazak bio izve-sniji, po{to su posledice, kako pozitivne, tako i negativne, kore-nitim grupama stanovni{tva postajale sve vi-dqivije. Me|utim, u svakom od pojedina~nih slu-~ajeva, na kraju je postalo jasno da je dru{tvokao celina na dobitku.

îni se da put ka budu}oj politi~koj i eko-nomskoj integraciji sa Evropom vodi pre-ko bezbednosnih integracija? Da li je sa-znawe o tome dovoqno jasno doma}im po-liti~kim faktorima koji odlu~uju u ovimpripremnim fazama na tom putu?

INTERVJU

10

– îtav region Balkana se iz briselske perspektive ~esto do-ìvqava kao prostor preko kojeg do starih zemaqa ~lanica EU do-laze brojni problemi vezani za nove bezbednosne izazove – orga-nizovani kriminal, razni oblici nelegalne trgovine, nekontroli-sana imigracija, i sli~no. Takva percepcija, naàlost, nije sasvimpogre{na. Me|utim, ona istovremeno i daje {ansu zemqama regio-na da se ulaze}i u razne oblike integracija na bezbednosnom pla-nu pokaù kao ozbiqni i odgovorni partneri i tako pribliè Evro-pi. Efikasnost na{ih policijskih organa i grani~nih slu`bi u suo-

~avawu sa svim tim problemima znatnopove}ava na{ me|unarodni ugled.

Istovremeno, u~e{}e u raznim mi-rovnim operacijama u sada{wem trenut-ku razvoja me|unarodnih odnosa doì-vqava se kao nacionalni doprinos me|u-narodnoj bezbednosti i na taj na~in pot-pomaè spoqnopoliti~ke napore zemqena planu integracija. Mislim da ta svestpolako sazreva i u na{oj sredini.

êga se zaista moramo odre}i ako ho-}emo u Evropu, ta~nije koja je cena togprisajediwewa?– Mislim da bi se morali postepeno

privikavati na odricawe od klasi~noshva}enog koncepta dràvnog suverenite-ta koji je dugo bio su{tina me|unarodnihodnosa. Evropska integracija je znatno

promenila stawe stvari. Danas je potpuno normalno da su, na pri-mer, glavne sudske instance za sporove do kojih moè do}i u evrop-skim zemqama u Strazburu, gde je Evropski sud za qudska prava,ili u Luksemburgu, gde je Evropski sud pravde, a ne u dràvama~lanicama. Evropska monetarna politika se odre|uje u Evropskojcentralnoj banci u Frankfurtu, a ne u nacionalnim bankama.Sli~no je sa mnogim drugim pitawima standardizacije i organiza-cije dru{tvenog i politi~kog ìvota.

Brisel je, zaista, administrativna prestonica Evrope, kojauveliko odre|uje kako }e se odvijati prakti~an ìvot u zemqama~lanicama. Imaju}i na umu da je na{e dru{tvo u posledwih dvade-setak godina prolazilo i jo{ prolazi kroz period kada ovakvaspoznaja nije bila u prvom planu, mislim da }e nam biti potrebnoneko vreme da se na wu priviknemo. Uop{teno gledaju}i, prihva-tawe evropskih integracija jeste i prihvatawe jednog druga~ijeg imodernijeg sistema vrednosti koji je prilago|eniji savremenomtrenutku. Mislim da je posebno va`no na vreme uticati na mla|egeneracije u pravcu prihvatawa tih vrednosti.

Da li smo, posle svih te{kih godina, spremni za nove vred-nosti. Da li ih prepoznajemo kao boqitak u na{im ̀ ivotima,ili kao nu`no zlo koje nosi globalizacija?– îni mi se da globalizaciju ne bi trebalo sagledavati kao

blokovsku podelu iz doba hladnog rata, pa da se onda opredequje-mo za jednu ili drugu stranu. Mislim da bi je, krajwe prakti~no,trebalo doìveti kao, na primer, aktuelne klimatske promene ko-jima se, hteli ili ne, moramo prilago|avati. U tom smislu bi setrebalo odrediti i prema standardima i vrednostima koje onapodrazumeva.

Vi moète da odbacujete razne aspekte novih tehnologije izsasvim opravdanih li~nih razloga, ali u tom slu~aju morate sepomiriti da }ete ispasti iz igre u mnogim stvarima koje vas se

ina~e veoma ti~u, vezanim za uspe{niju komuni-kaciju, zapo{qavawe ili napredak. Otuda je iprihvatawe novih vrednosti pitawe neke vrsteopstanka u savremenim uslovima globalizacije.Ovde nipo{to nije re~ o odbacivawu autenti~-nih nacionalnih vrednosti, o ~ijem o~uvawu,naravno, vaqa voditi ra~una, nego o nastojawuda dru{tvo ne ostane na za~equ istorijskihprocesa.

Radenko MUTAVXI]

U na{oj politi~koj eliti jo{ nije upotpunosti sazrelo uverewe u sve pred-nosti koje zemqa moè da dobije od in-tegracija u evropske i evroatlantskestrukture. Kona~no, i u tom procesu,kao i u tranziciji, ima i dobitnika i gu-bitnika, tako da se neki otpori moguobjektivno razumeti.

Mislim da bi globalizaciju tre-balo doìveti krajwe prakti~no, naprimer, kao aktuelne klimatske prome-ne kojima se, hteli ili ne, moramo pri-lago|avati.

15. novembar 2006.

P E R A S P E R A

MARATON BEZ RAZLOGAPi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Z

T

Srbija imadovoqno staza zahodawe i tr~awe.Bar isto kolikoima hedonista –Srbija raspolaèsa qubiteqimazdravog ìvota.Sve je vi{e onihkoji su se bacilina dugo hodawe. To je pe{adijaaktivnog ìvota,qudi koji osvajajusvoje kilometre,po{tuju}i Epikurai Xumhura.

Hodajte, ta aktivnost }e vam produìti ìvot.Svaki dan po deset hiqada koraka! Tako se topisalo oko struka, a ako budete uporniji pojavi}e

vam se “keramika“, to jest plo~ice na stomaku. Samohodajte, to }e obeleìti ciq koji ste mo`da zanema-rili, ili ga vi{e niste ni imali.

Kre}ite se, bilo gde i bilo s kim. Naleà}etese, ima kad, a o spavawu da ne govorimo. Idite negde,do|ite pe{ke tamo gde nikada niste bili. Ako jeste, pa{ta onda?! Nije vam prvi put da ne{to ponavqate.

Tako lekari, posebno kardiolozi. Onaj koga mr-zi da ide po novine, traì}e od vas da krenete u ma-ratonsko hodawe. Doktor koji spali tri pakle dnevnoi bezdu{no sasipa nikotin, katran i smolu u svoja, ai prisutna plu}a, tvrdi}e kako je duvan {tetan i gadankao |avo. Iza svake cigare vreba smrt li~no. Rak plu-}a bato, nego {ta!

Zdravstveni radnik koji qu{ti viwak kao vodu,smrtno }e se uvrediti ako ne po{tujete wegovu zabra-nu. Iako lepo bazdi na kacu sa kominom dok vam meripritisak i slu{a kr~awe u plu}ima.

Meso, posebno crveno zabraweno je za starijeod pedeset godina. Masno i za mla|e. ^varci su neo-doqivi, ali umeju da umlate zavisnika. Navalite naribu, gospodo i drugovi, ako ne sad, kad }ete! Belo me-so je spas, povr}e, vo}e, zob, zrnca kukuruza i klice.Ro{tiq, jagwetina i {priceri vi{e jok! Kakav {pri-cer kad nigde nema sifona sa sodom. Ovi gaziraniaerati, to ti je bolest sama po sebi.

Sve ono {to ste voleli, mnogo je {tetno. Za onekoje je opomenula sr~ana pumpa, i vo|ewe qubavi jeopasno po ̀ ivot. Moè da ga strefi u najdelikatnijem~asu i nezgodnoj pozi, pa tako obruka sebe i ostavimasnicu na rodoslovu. A familiji neugodno erotskonasle|e.

ato vaqa hodati, a onda, kad sabere{ snagu, do-pu{teno ti je sve {to dokoni lekari zabrawuju.Mo`da je stoga pe{adija bogovski rod vojske. Bez

we ni{ta. O ratnoj “upotrebi ~oveka“, ostalo je kla-si~no, nepisano pravilo, skoro deviza iz istorije po-zicionog rata: “Tamo gde nije pro{la pe{adija, pro-stor se ima smatrati neosvojenim!“

Nezavisno od hodawa, dakle pe{a~kog manevra,i brzine kojom se moè kontrolisati prostor, klasi~-na vojska je ipak prili~no ~udna organizacija. I tokad je o kretawu re~. Vojska ~esto tr~i bez razloga.Ili su oni mo`da sakriveni. Zatim bez razloga ~eka,ili se to {to se radi ne vidi spoqa. “Vojska tr~i dabi ~ekala, i ~eka da bi tr~ala!“ To je modernizovanabasna o Ahilu i korwa~i, po kojoj atleta nikada nestiè oklopqenog viteza Koju, samo ako gmizavac imakoji metar prednosti.

Basna je, naravno, samo stoi~ko filozofsko po-imawe odnosa izme|u vremena i prostora. Kao {to jekod epikurejaca odnos sa smr}u apsolutno nesazna-tqiv: “Gde sam ja – smrt ne postoji. Gde je smrt – ne po-stojim ja. Smrt i ja nemamo ni{ta zajedni~ko.“

Kad se negde kre}emo i koristimo svoje hodali-ce, na{ ciq nije samo skidawe kilaè. To se moèuraditi obi~nom, upornom anoreksijom, ili satira-wem nekoliko paklica cigara na dan. A ipak, u svakomslu~aju idemo onim putem koji nas vodi beskona~nomciqu. [ta je posle – ne zna niko. Tajnu zna samo onajkome nije dato da je otkrije. Epikur je mo`da bio u pra-vu, mada nam ne daje odgovor {ta se nalazi na tankojliniji izme|u postojawa i ni{tavila.

Ali, ovde je ipak re~ o hodoqubqu. Tu sloèni-cu je ovde uveo slikar, karikaturista i pisac Zulfi-kar Zuko Xumhur. I to negde sedamdesetih godinapro{loga veka. Zuko je hodao svuda gde je stigao i do-kle su ga noge nosile. I otuda (od hodawa) donosiosilne i sjajne pri~e, nedostupne za one koji jure le-te, ili ~ak tr~e.

Tako je taj umni hoda~ pre{partao Balkan, pa jei{ao u kom{iluke, pa je stigao da do{eta tamo gde seuop{te, retko stiè. A onda mu je ponestalo vremenaa po~ele su i da ga bole noge. Kad po~nu da ti trnu ho-dalice, to je znak da im polako isti~e rok trajawa,onda negde sedne{ i posmatra{ sa veseqem i setomone koji negde ùre.

ako je Zuko sedeo na Ba{-~ar{iji posle svogosvaja~kog balkanskog hodoqubqa, ne uspev{ipri tom da mnogo popravi svoje hoda~ke sposob-

nosti. Zato jer je mnogo voleo ìvot, a on je, kako ve}videsmo, naj{tetniji po zdravqe.

I video je sredove~nog Sarajliju, koji je obukaotrenerku i protr~ao negde. Bio je to “xoging“, na stazikoja je prolazila ta~no pored }evabxinice ~uvenogfudbalera Asima Ferhatovi}a. Videv{i tog zadiha-nog, pomalo trbu{astog trka~a, Zuko je, povukav{i du-ga~ak dim iz svog ~ibuka, kako svedo~e prisutni, kazaota~no ovo: “Insanu (~oveku) je sudbina ta~no dala izapisala kol’ko }e kora~aji u ̀ ivotu napravit’. I sadgledaj ti papana, koji juri k’o muva bez glave, da i’ {toprije potro{i!“

Beograd je pun kafana i mesarnica. Tu se proda-ju, piju, udi{u, jedu uglavnom {tetne materije. Indu-strija zabave i hrane cveta, mada je skupo. Slabo pla-te`ni Srbi su zaposeli najskupqe kafane i splavove.Snobovi koji dawu qube xez, crkavaju no}u od pijanogderta pod nepodno{qivim zvucima turbo-folka.

Srbija ima dovoqno staza za hodawe i tr~awe.Bar isto koliko ima hedonista, Srbija raspolaè saqubiteqima zdravog ìvota. Sve je vi{e onih koji suse bacili na dugo hodawe. To je pe{adija aktivnog ì-vota, qudi koji osvajaju svoje kilometre, po{tuju}iEpikura i Xumhura.

Najlep{i beogradski park, krasni ostatak iskr-~ene [umadije, Ko{utwak, pun je onih koji se bore zamalo vi{e kiseonika u svom krvotoku.

Ali, evo {ta je o tome govorio pesnik Beograda,Du{ko Radovi}: “Ko{utwak je pun manijaka. Jedni tr-~e za ènama, drugi bez razloga“!

Autor je komentator lista ”Politika“

11

AKTUELNO

15. novembar 2006.

Povodom godi{wice mandata,ministar odbrane

dr Zoran Stankovi} odrào je konferenciju za novinare

na kojoj je govorio {ta je od wegovog dolaska u~iweno u ministarstvu koje vodi,

o eksploziji skladi{ta municijekod Para}ina, Hagu, Rigi...

12

Ubojna sredstva Vojske i Ministarstva unutra{wih poslo-va na teritoriji Republike Srbije ~uvaju se u 56 skladi-{ta, a 10.600 tona sme{teno je na otvorenom. Od pome-nutog broja skladi{ta, wih ~etrnaest nalazi se na svegapedesetak metara udaqenosti od stambenih objekata, zato{to su ku}e naj~e{}e pravqene bez gra|evinskih dozvolaDa bi sva ta municija, koja se ~uva u neposrednoj blizini

qudi, bila preme{tena potrebno je oko {est meseci do godinudana. Problemi sa municijom nasle|eni su od 1991. godine, aosnovna obaveza Ministarstva odbrane sada jeste da ~estimkontrolama i dodatnim merama opreza nadzire skladi{ta dokne budu izme{tena, rekao je ministar odbrane dr Zoran Stan-kovi}.

SRBIJA I PARTNERSTVO ZA MIR

Na pitawe o eventualnom prijemu Srbije u ProgramPartnerstvo za mir na samitu u Rigi krajem meseca mini-star Stankovi} je odgovorio:

“Imamo dve grupe zemaqa: u jednoj su one koje se zala-ù da na{a zemqa bude primqena i u drugoj su one koje suprotiv toga. Iskreno govore}i, da je Skup{tina u me|uvre-menu donela odluku o upu}ivawu pripadnika Vojske Srbijeu mirovnu misiju u Avganistan, skoro sam siguran da bismobili primqeni u taj program. Ovako, i daqe se nadamo da}emo biti primqeni.”

UBRZAN RAD NA REFORMAMA

KONFERENCIJA ZA NOVINARE MINISTRA ODBRANE

Tek po zavr{etku reforme sistema odbrane utvrdi}e serealne koli~ine vi{kova ubojnih sredstava, ali se moè o~e-kivati da }e one biti ve}e od deset hiqada tona. Kako za deosredstava nema interesovawa na trì{tu, ona treba da bududelaborisana. Delaboraciju i uni{tavawe radi TRZ Kraguje-vac, a u 2005. godini sanirano je oko 2.000 tona.

[to se ti~e skladi{ta kod Para}ina, u wemu se nalazilo4.110 tona municije razli~itog kalibra, a procewuje se da je ueksploziji uni{teno oko 1.300 tona, odnosno 32 odsto. Eksplo-zija nije zahvatila pet magacina i oko 2.810 tona sredstava, ata~no stawe }e se utvrditi po okon~awu detaqnog ispitivawa.Od ukupne potencijalno ugroène povr{ine do sada je potpunora{~i{}eno oko sedam odsto. Prona|eno je 639 sredstava, uni-{teno 167, a 472 su pripremqena za uni{tavawe. Da bi neuni-

{tena sredstva bila pregledana potrebno je 75 do 80 radnihdana i oko 2,5 miliona dinara.

Kako je novinarima u Centralnom domu Vojske Srbije rekaoministar Stankovi}, na sastanku odrànom dan ranije povodomaktuelnih de{avawa u Para}inu, a da se tako ne{to vi{e ne biponovilo, Vladi Republike Srbije predloèno je da hitno usvojistrategijsko-normativna dokumenta iz oblasti odbrane, da se,preko Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom iMinistarstva spoqnih poslova, intenzivira prodaja vi{kova,da se obezbede dodatna sredstva za sanaciju perspektivnih skla-di{ta prema svetskim standardima, pro{ire kapaciteti za uni-{tavawe u TRZ Kragujevac i izgrade nova savremena skladi{ta,te da se ubrza dono{ewe detaqnih urbanisti~kih planova nalokacijama gde se predvi|a gradwa novih skladi{ta.

JEDNOGODI[WI UÎNAK

O tome {ta je za godinu dana uradilo Ministarstvo od-brane, ministar Stankovi} je ukratko pobrojao:

“U proteklom periodu, osim {to smo ubrzano radili nareformi odbrane, znatno smo doprineli stabilizaciji bezbed-nosne situacije u Kopnenoj zoni bezbednosti. Ostvareni su veo-ma dobri rezultati na me|unarodnom planu i radimo na aktiv-nijem ukqu~ivawu u me|unarodne misije. Vratili smo znatan deodugova iz prethodnog perioda, radimo na poboq{awu standar-da pripadnika vojske, a u me|uvremenu nije bila nijedna novaafera. Za vreme poplava Vojska je bila glavni oslonac ugroè-nom stanovni{tvu.

U radu smo imali propuste. Tokom slu`be stradalo je se-dam pripadnika Ministarstva, od ~ega su dva smrtna slu~aja uodgovornosti vojne organizacije. Pri~iwena je znatna materi-jalna {teta, najskoriji i najozbiqniji slu~aj bila je eksplozijaskladi{ta kod Para}ina koja je sre}om pro{la bez qudskih `r-tava.”

Jedan od prioriteta u radu Ministarstva odbrane, rekaoje ministar, bila je konsolidacija zate~enog stawa. Formiranje novi menaxment Ministarstva i Vojske sa timskim pristupomradu koji je pokazao dobre rezultate. Osim Strategijskog pre-gleda odbrane, u Ministarstvu su pripremqeni nacrti svih neo-phodnih dokumenata iz wegove nadle`nosti, a Ministarstvo jeu~estvovalo i u izradi ostalih dokumenata za koje su nosiocidruge institucije. Nasle|eni dug od 5,7 milijardi dinara za2005. godinu smawen je za 4,1 milijardu zahvaquju}i racional-nom raspolagawu resursima.

Sa Vladom Srbije izra|en je Master plan o prodaji vi{kavojnih nepokretnosti, a svi prihodi nameweni su za potrebe re-forme sistema odbrane. Tu se pre svega misli na stambeno zbri-wavawe pripadnika, modernizaciju naoruàwa i obnovu vojnihobjekata. Do sada su prodata ~etiri objekta ukupne vrednostioko 26 miliona dinara. Rebalansom buxeta obezbe|ena su sred-

stva za pove}awe plata i penzija za 20 posto od septembra ovegodine, {to je prvo pove}awe posle oktobra 2005. godine.

Na obezbe|ewu administrativne linije sa Kosovom i Me-tohijom i kontroli Kopnene zone bezbednosti, na 24 baze anga-òvani su profesionalni pripadnici Vojske Srbije i vojnicina odsluèwu vojnog roka koji se dobrovoqno jave na tu du`nost.Prema pripadnicima Vojske izmirena su zaostala dugovawa iredovno se ispla}uju teku}e obaveze.

U toku je uspostavqawe nove strukture General{taba i Voj-ske u skladu sa standardima Natoa. Stvaraju se nove brigadepo novim formacijama. Ve} su formirane Prva brigada Kopne-ne vojske, Specijalna brigada i Brigada veze. U skladu sa vla-dinom Strategijom integrisanog upravqawa granicama, MUPobezbe|uje dràvne granice. Zavr{eno je preuzimawe granicesa Ma|arskom, Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom, a nastavqase sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.

Ove godine izvedene su zajedni~ke obuke i ve`be sa ma-|arskom i bugarskom vojskom, te sa Kforom, a u planu je trila-teralna ve`ba sa Rumunijom i Bugarskom “Dunavska straà2007”.

ME\UNARODNA VOJNA SARADWA

“U proteklom periodu u me|unarodnu vojnu saradwu uloì-li smo velike napore i na postignute rezultate s pravom moè-mo da budemo ponosni. Obim aktivnosti u toj oblasti u odnosuna prethodni period znatno je pove}an. Saradwa sa Natoom od-vija se preko Prilago|enog programa saradwe i Grupe Srbi-ja–Nato za reformu odbrane. Radi implementacije Sporazuma otranzitu snaga Natoa, koji je potpisan pro{le godine, uskoro seu Beogradu o~ekuje otvarawe vojne kancelarije Natoa za vezu saSrbijom.

Ministarstvo odbrane iniciralo je potpisivawe bilate-ralnih vojnih sporazuma sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama.Nakon potpisivawa Sporazuma o statusu snaga pokrenut je Pro-gram dràvnog partnerstva sa Ohajom i ta saradwa je ve} po~e-la. Po~etkom oktobra SAD su odobrile Srbiji pristup Pro-gramu me|unarodnog vojnog obrazovawa i obuke za {kolovawena{ih oficira u toj zemqi”, rekao je ministar odbrane.

Kako je u~e{}e u mirovnim operacijama, prema Strategijiodbrane, jedan od tri osnovna zadatka Vojske Srbije, trenutno15 pripadnika vojske u~estvuje u tri mirovne misije Ujediwenihnacija. Ministarstvo odbrane radi na tome da se taj broj pove-}a, rekao je ministar, dodaju}i da je Vlada Srbije odobrilaangaòvawe pripadnika vojske u mirovnim misijama u Avgani-stanu i Libanu, ali se ~eka kona~na odluka koja treba da budeusvojena u Skup{tini Srbije.

Sawa SAVI]Snimio Darimir BANDA

13

VR[IOCI DU@NOSTI I ZASTUPNICI

Nakon raspada dràvne zajednice Ministarstvo od-brane ìvi u nekoj vrsti vanrednog stawa po{to nije po-stalo deo Vlade Srbije. To je dovelo do situacije u kojojse na ~elnim du`nostima u Ministarstvu nalaze vr{iocidu`nosti ili zastupnici.

“Ne znam kada je bilo da jedan na~elnik general{ta-ba bude zastupnik na~elnika general{taba pet meseci. Utakvoj situaciji nismo mogli niti moèmo da sprovodimobilo kakve kadrovske promene koje podrazumevaju odlukeo postavqewu funkcionera na generalski poloàj. O~e-kujemo da }e ubrzo biti izbori posle kojih }e se statusMinistarstva odbrane regulisati na adekvatan na~in.”

KOLIKA JE ÎJA ODGOVORNOST?

Na pitawa vezana za saradwu sa Ha{kim tribunalomministar odbrane dr Zoran Stankovi} odgovorio je da sezalagao da se od trenutka kada je donesen Zakon o sarad-wi sa tim sudom 11. aprila 2002. do danas sprovede ana-liza o tome ko je i {ta uradio.

“Ja mogu da kaèm {ta je po tom pitawu uradila Voj-ska u vreme od kada sam ministar, ali neka i drugi koji suu~estvovali u svemu kaù {ta su oni uradili. Tako naosnovu argumentovane rasprave moèmo da vidimo kolikaje ~ija odgovornost”, rekao je ministar dodav{i da ne mo-è da bude sto odsto siguran da neki od qudi koji su u ak-tivnom sastavu Vojske na neki na~in ne pomaù Mladi}a,ali i da je obaveza Vojnobezbednosne agencije da otkrijeeventualne pomaga~e.

14

P O S L E N E S R E ] E U P A R A ] I N S K

PISKQU^ ENA

U ovom trenutku gra|ane

Para}ina i ]uprije

najvi{e brine da li su

i koliko sigurni od,

eventualno, novih

eksplozija. Me|utim,

{iru javnost interesuje,

pre svega, uzrok nesre}e

i ko je odgovoran za wu

a to, naravno, spada u

nadle`nost istra`nih

organa. U pozadini ta dva

velika pitawa pirotehni~ari

Tehni~kog remontnog zavoda

Kragujevac i inìwerci

Vojske Srbije strpqivo rade

na pronalaèwu i

uni{tavawu razasutih

ubojnih sredstava.

U FOKUSU

ro{lo je. Eksplozija u vojnom skladi{tu “Para}inske utrine” ve} nekoli-ko nedeqa je iza nas. Sre}om, ponovimo, tom prilikom nije bilo poginu-lih i teè povre|enih, dok se materijalna {teta, u vidu poru{enih krovo-va i polomqenih stakala, ubrzano sanira. Ipak, u ovom trenutku, gra|anePara}ina i ]uprije najvi{e brine da li su i koliko sigurni od, eventual-

no, novih eksplozija. S druge strane, {iru javnost interesuju, pre svega, uzrocii odgovornost za nesre}u {to, naravno, spada u nadle`nost istra`nih organa.U pozadini ta dva velika pitawa pirotehni~ari Tehni~kog remontnog zavodaKragujevac i inìwerci Vojske Srbije strpqivo rade na pronalaèwu i uni-{tavawu razasutih ubojnih sredstava, dok pripadnici 201. pozadinske bazeo~ekuju odluku za postupawe sa preostalim ubojnim sredstvima.

I Z V E [ T A J V E [ TA K A Z A S E D A M D A N A

Krenimo od prvog pitawa. Da li su opravdano zabrinuti stanovnici Para-}ina i ]uprije bezbedni od novih i zaostalih eksplozija? Istra`ni sudija Okru-`nog suda u Ni{u Radomir Mladenovi} daje jasan i nedvosmislen odgovor:

– Nema vi{e te opasnosti. Opasnost je ve}a od razasutih minsko-eksplo-zivnih sredstava koje pirotehni~ari uni{tavaju, ali treba vremena da se tajposao zavr{i.

Pomenutoj oceni pridruùje se i vo|a ekipe pirotehni~ara major MilanMilo{evi} koji tvrdi sa velikom sigurno{}u “da ne postoji vi{e opasnost odaktivirawa preostalih koli~ina ubojnih sredstava. Do povre|ivawa gra|anamoè da do|e samo ukoliko ne po{tuju ograni~ewe ulaska u zonu uni{tavawaneeksplodiranih ubojnih sredstava ili svojim nepa`qivim rukovawem izazovuaktivirawe prona|enog ubojnog sredstva”.

Istra`ni sudija Radomir Mladenovi} i zamenik okru`nog javnog tuìoca\ura Blagojevi} su, u pratwi ve{taka Zorice Suboti}, iza{li na mesto nesre-}e odmah posle eksplozije ali su iz bezbednosnih razloga prekinuli istragudok se ne ra{~iste prilazni putevi. Kada je to u~iweno, istra`na ekipa je po-novo iza{la na lice mesta i obavila stati~ki deo uvi|aja u skladi{tu “Para-}inske utrine”.

– Magacin 54, koji je gra|en posle rata, potpuno je uni{ten, kao i plat-forme 2, 5 , 6 i 7. Na platformi 5 nalazila se municija 20 mm i to mesto pre-tvoreno je u pepeli{te, dok se svuda okolo nalaze razna neeksplodirana min-

sko-eksplozivna sredstva. Prikupili smo potrebnu dokumentaciju,a sada treba da se uradi kriminalisti~ko-tehni~ka dokumentacijai naprave foto snimci. Ve{taci imaju rok od dve do tri nedeqe dadostave kompletan nalaz o svemu {to se ovde dogodilo 19. okto-bra ujutro. Posledwi rok za dostavqawe izve{taja je 20. novem-bar – kaè istra`ni sudija i nagla{ava da }e ve{taci mo`da tra-ìti jo{ neku istra`nu radwu. Postoji mogu}nost da se na poligo-nu “Pasuqanske livade” ili drugom bezbednom mestu izvede odre-|eni eksperiment, to jest kontrolisana eksplozija, radi utvr|iva-wa reakcije municije 20 mm na poàr ili neke druge okolnosti.

Prema re~ima istra`nog sudijeMladenovi}a, u para}inskom skladi{tunalazilo se ukupno 4.000 tona ubojnihsredstava, od kojih je eksplodiralo1.310 tona razne municije, mina ili ra-keta i to 960 tona na platformama 2,5, 6 i 7 i 350 tona u magacinu 54. Veo-ma je va`na i ocena istra`nog sudije dase ve} u ovoj fazi istrage moè zakqu-~iti da eksplozija nije izazvana tero-risti~kim aktom.

– Iskqu~ujem mogu}nost teroristi~-kog akta, diverzije ili sabotaè – na-glasio je sudija Mladenovi}. – Uzrokeksploziji mogao bi da bude qudski ilitehni~ki faktor, ali jo{ nije vreme dabilo {ta preciznije kaèm. Ima indi-cija da je sve po~elo sa platforme broj5 odakle su ~uvari ~uli pucketawe u vi-du pe{adijske vatre i kasnije videli dimi plamen. Na woj su bili uskladi{tenisvetle}i meci, a oni su mogli da zapalei ostale platforme koje su me|usobnoudaqene oko 50 metara. Pretpostavkuzasnivam na dosada{woj istrazi, ali jepotrebno sprovesti jo{ neka ve{ta~e-wa, kako bi se kona~no utvrdilo gde jebila inicijalna eksplozija i da li jeprvo izbio poàr ili se desila detonacija.

P I R OT E H N I ^ A R I N A D E L U

– Do sada smo pregledali nekoliko procenata ukupne povr{i-ne na kojoj se nalaze razasuta neeksplodirana ubojna sredstva – kaè vo|a ekipe pirotehni~ara iz TRZ Kragujevac major MilanMilo{evi}. – Ipak, treba naglasiti, ono {to je moglo da poreme-ti normalan ̀ ivot i rad na ovom prostoru, ve} je o~i{}eno. Osta-tak povr{ine ne predstavqa tako veliku opasnost ali za wenu sa-naciju treba vi{e vremena, pa zavr{etak posla o~ekujem do prvihprole}nih dana.

Nosilac poslova uni{tavawa neeksplodiranih ubojnihsredstava je ekipa pirotehni~ara iz TRZ Kragujevac, koja je nasebe preuzela odgovornost da sanira posledice eksplozije. Pi-rotehni~ari iz Kragujevca do sada su prona{li nekoliko stotinamina, raketa, projektila i drugih neeksplodiranih ubojnih sred-stava, ali se pretpostavqa da }e se taj broj pove}ati narednihdana. Naime, efekti dejstva udarnog talasa eksplozije bili su

takvi da je ve}ina neeksplodiranih ubojnih sredstava skoncen-trisana na prostoru polupre~nika od 500 metara, a koji se na-lazi u skladi{tu. Po~etak radova u samoj zoni skladi{ta plani-ra se za 30 do 60 dana.

Zona rasprostirawa neeksplodiranih ubojnih sredstava iz-nosi oko hiqadu hektara.

– To je velika povr{ina zaga|ewa i zato }e pretraga trajatidugo – govori major Milo{evi}. – O~ekuje nas i veliki posao sa-nacije uèg centra magacinskog kompleksa gde }e pronalaèwe,uklawawe i deaktivirawe neeksplodiranih sredstava biti sloè-no usled wihove velike gustine rasprostirawa.

Poslovi o kojima govori major nisu nimalo jednostavni. To-kom rada nailazi se i na opasne neeksplodirane mine za ru~neraketne baca~e, upaqa~e za protivtenkovske i mine za minobaca-~e. Posebno je sloèn posao deaktivirawa rakete 90 mm (osa) ko-ja ima prili~no nesiguran sistem armirawa upaqa~a, koji je takokonstrukciono izveden da svako pomerawe ili manipulisawe ta-kvim sredstvom moè da dovede do aktivirawa.

Pirotehni~ari sve to znaju, jer imaju veliko petnaestogodi-{we iskustvo. Naime, tada su izvodili veliki broj sanacija mesta

nastalih eksplozija. Naàlost, bilo jei negativnih iskustava, vezanih za po-vre|ivawe wihovih radnika.

– Poslu pristupamo sa najve}ommogu}om pa`wom i ozbiqno{}u – kaèmajor Milo{evi}. – Ovde imamo 25 is-kusnih pirotehni~ara. To je sasvim do-voqno, jer da ih je vi{e na ovim poslo-vima samo bi se pove}ao rizik od po-vre|ivawa.

M A GA C I N 5 4

Miqan Miti} iz Kragujevca jedan jeod pirotehni~ara koji ve} danima radena prostoru oko eksplodiranog skladi-{ta. Do sada je prona{ao nekoliko de-setina minsko-eksplozivnih sredstava.Gledamo ga u trenutku kada pronalazizlokobnu minu 60 mm za minobaca~. Pa-`qivo je obeleàva i preduzima postup-ke za weno uni{tavawe. Re~ je, kako ka-è, o prili~no opasnom postupku. Zato,jo{ jednom treba skrenuti pa`wu gra|a-nima Para}ina i ]uprije da se pona{a-ju u skladu sa upozorewima i da ne pred-uzimaju nikakve samostalne aktivnostisa prona|enim ubojnim sredstvima.Prema re~ima majora Milo{evi}a, do-

sada{wi apeli urodili su plodom, tako da gra|ani imaju ozbiqanpristup u odnosu na pona{awe nekoliko dana posle eksplozije ine ulaze u zone koje jo{ nisu pregledane.

Kru`na povr{ina epicentra eksplozije, koja obuhvata neko-liko platformi, i danas pruà stravi~nu sliku. Eksplozija se o~i-gledno {irila poàrom i detonacijama. Samo ostaci ubojnih sred-stava podse}aju da je razoreni magacin broj 54 bio nekada zidaniobjekat. Prema efektima razarawa, vidi se da je najve}i deo udar-nog talasa generisan upravo wegovom eksplozijom. U wemu se na-lazila i najve}a koli~ina municije stokirana na jednom mestu, a utoj municiji se, kako kaù stru~waci, nalazila najve}a koli~inaeksploziva. Gledaju}i potpuno razoren magacin, neminovno se na-me}e pitawe: Da li je sada uop{te mogu}e utvrditi uzrok eksplozi-je u skladi{tu?

Major Milo{evi} smatra da je primenom metoda kriminali-sti~kih istraìvawa i laboratorijskih ispitivawa mogu}e pri-bli`no, pa i pouzdano odrediti uzrok te nesre}e.

Zoran MILADINOVI]

15

K O M V O J N O M S K L A D I [ T U

SABOTA@A

Istra`ni sudija Radomir Mladenovi}

15. novembar 2006.16

R E F O R M A S I S T E M A O B U K E V O J S K E S R B I J E

Vojska Srbije ima sistem obuke ~iju osnovu predstavqa osposobqavawe vojnikana odsluèwu vojnog roka. Funkcionisawe ovog modela optere}eno je te{kimmaterijalnim poloàjem u kojem se Vojska nalazi, vi{estrukim skra}ivawemvojnog roka, a samim tim i skra}ivawem raspoloìvog vremena za obuku. âkse i postoje}i redukovani model obuke ne realizuje u potpunosti, zato {to upraksi ima problema poput neadekvatne popune jedinica, slabog odziva vojni-

ka na odsluèwe vojnog roka, brojnih zadataka van procesa obuke, neadekvatne ma-terijalne baze, te odre|enih subjektivnih slabosti.

U takvim okolnostima te{ko je obezbediti kvalitetnu obuku vojnika i jedinicai wihovu osposobqenost za izvr{avawe namenskih zadataka. Jasno je da reformasistema odbrane zahteva i zna~ajne promene u obuci, koje treba da omogu}e stvara-we efikasnog i funkcionalnog sistema obuke koji }e biti prilago|en postoje}im ibudu}im izazovima, rizicima i pretwama bezbednosti, misijama i zadacima Vojskei sistema odbrane u celini. Neke promene su ve} nagove{tene, a sve ~e{}e su u op-ticaju i ”nove re~i“ kao {to su, na primer, interoperabilnost ili modularne jedi-nice.

O reformi i budu}nosti sistema obuke Vojske Srbije razgovaramo sa najodgo-vornijim stare{inama u Upravi za obuku General{taba Vojske Srbije.

CENTRI ZA OBUKU– U periodu do 2010. godine organizacija Vojske Srbije uskladi}e se sa

savremenim standardima koji se primewuju u evroatlantskim integracijama – ka-è zastupnik na~elnika Uprave za obuku pukovnik Milivoje Aran|elovi}.– @eli-mo da do tada, s jedne strane, skladnim razvojem sistema obuke obezbedimo po-voqne uslove za plansku, organizovanu i neprekidnu obuku, a s druge, postepen

Promene u obuci treba da dovedu dostvarawa efikasnog ifunkcionalnog sistemaobuke koji }e bitiprilago|en postoje}im i budu}im izazovima,rizicima i pretwamabezbednosti, misijama i zadacima Vojske isistema odbrane ucelini. Drugim re~ima,posle 2010. godinesvaki pripadnik VojskeSrbije treba da vladaznawima i standardimapoput vojnika istare{ina iz modernihsvetskih armija.

U KORAK SA

razvoj i uspostavqawe no-vog celovitog sistema obukeVojske Srbije.

U prvoj fazi, najva`ni-je je odràti kontinuitetobuke, {to }e biti osnovnizadatak Uprave za obuku idoktrinu koja treba da seformira. Ona treba da kre-irawem sistema obuke obez-bedi i povezivawe procesaosposobqavawa sa misija-ma, zadacima i doktrinar-nim re{ewima o upotrebiVojske Srbije. Nadle`nostibudu}e Zdruène operativnekomande su, tako|e, jasne iodnose se na planirawe izdruìvawe dejstava vidovai specijalnih jedinica u ope-racijama. Komanda }e, uskladu sa pripremqenimplanovima, definisati kojejedinice Vojske Srbije trebaobu~iti za odre|ene vojne inevojne operacije. U 2007.godini planira se formira-we i Komande za obuku koja}e upravqati i objediwava-ti obuku pojedinaca u cen-trima za osnovnu i specija-listi~ku obuku.

U centrima za osnovnuobuku stvori}e se uslovi za

17

op{tu vojnu obuku vojnika naodsluèwu vojnog roka i na-stavak osposobqavawa ucentrima za specijalisti~kuobuku. Planirano je da se dokraja 2007. godine formi-raju, po teritorijalnomprincipu, centri za osnovnuobuku u Somboru, Pan~evu,Jakovu, Poàrevcu, Vaqevu,Kru{evcu, Zaje~aru i Le-skovcu. Obuka u centrimabila bi univerzalna i usme-rena na dostizawe osnovnihznawa i ve{tina u rukovawunaoruàwem i opremom, sa-moza{titi i pona{awa ukriznim situacijama.

Va`no je znati da su oniujedno i osnova za formira-we teritorijalnih brigada,{to }e znatno uticati nawihovo mesto i ulogu u Voj-sci Srbije. Centri za spe-cijalisti~ku obuku formi-ra}e se po srodnim grana-ma vojne delatnosti i to uPoàrevcu (KoV), Batajni-ci (V i PVO), Kru{evcu (lo-gistika) i Gorwem Milanov-cu (veza i informatika), a uwima }e se, pored vojnikana sluèwu vojnog roka,osposobqavati i vojnici pougovoru. Po ukidawu obave-znog sluèwa vojnog roka,

centri za obuku obu~avali bi vojnike dobrovoqce za popunu jedi-nica Vojske Srbije aktivnom i pasivnom rezervom i kandidate zavojnike po ugovoru.

Nakon obuke u centrima za osnovnu i specijalisti~ku obuku,pripadnici profesionalnih sastava nastavqaju da se osposobqa-vaju u svojim jedinicama. Taj proces treba da sadràjem i intenzi-tetom obezbedi vrhunske rezultate, integraciju i efikasnost u iz-vr{avawu namenskih zadataka. Obuka u pruàwu podr{ke organi-ma vlasti u suprotstavqawu neoruànim oblicima ugroàvawabezbednosti izvodila bi se u okviru redovne obuke komandi i jedi-nica, dok bi se za u~e{}e u misijama o~uvawa i izgradwe mira uregionu i svetu osposobqavalo u posebnim centrima u zemqi iliinostranstvu.

POZITIVNA TRANSFORMACIJAIzloèni koncept razvoja sistema obuke Vojske Srbije nije

daleka budu}nost. Mnogi wegovi elementi zaìve}e ve} narednegodine, dok se uspostavqawe optimalne organizacije i stabilnofunkcionisawe novog sistema obuke o~ekuje 2010. Proces refor-me ide paralelno sa profesionalizacijom, to jest, kako bude ra-stao stepen profesionalizacije tako }e se i reforma sistemaobuke pribliàvati svom kona~nom obliku.

Na papiru sve to izgleda logi~no, ~vrsto, uvezano i jedno-stavno. U Vojsku Srbije dolaze vojnici dobrovoqci koji prolaze45 dana op{te vojne obuke, onda se iz tog kontingenta, opet do-brovoqno, regrutuju vojnici po ugovoru koji odlaze u specijali-sti~ke centre. Najboqi me|u wima bi}e kandidovani za podofi-cire. U centrima za obuku obavqa se i trena` pripadnika aktiv-ne i pasivne rezerve, koji, tako|e dobrovoqno, treba da proveduod 30 do 60 dana godi{we u profesionalnim jedinicama. Ne mo-èmo, a da se ne zapitamo: Ho}e li sve to funkcionisati, da li}e mladi}i hteti da dobrovoqno dolaze u Vojsku Srbije, zavr{a-

UPRAVA ZA OBUKUObuka Vojske Srbije je podsistem jedinstvenog sistema ospo-

sobqavawa i predstavqa organizovanu, plansku i neprekidnu de-latnost komandi, jedinica i ustanova. Usmerena je na sticawe po-trebnih znawa, ve{tina i navika, te razvijawu psihofizi~kih spo-sobnosti za izvr{avawe definisanih misija i zadataka. Stru~niorgan razvoja i usavr{avawa i nosilac stru~nog nadzora je Upra-va za obuku General{taba Vojske Srbije.

U Upravu se slivaju izve{taji iz jedinica, koji govore da jestawe u obuci te{ko i sloèno, {to se najboqe vidi po malombroju vojnika, lo{oj materijalnoj bazi, zastarelim ve`bali{timai nedovoqnoj osposobqenosti izvo|a~a obuke. Dodu{e, ocene van-rednih i delimi~nih kontrola tokom leta su dobre i vrlo dobre,ali treba imati u vidu da su vrednovane samo stru~nospecijali-sti~ke sposobnosti profesionalnih pripadnika. Najboqi rezul-tati postignuti su u Gardijskoj i 125. motorizovanoj brigadi.

Najodgovorniji qudi u Upravi za obuku preduzimaju mere kojeu postoje}im uslovima mogu da defini{u jedinstvenu osnovu siste-ma, razviju i usavr{e sistem obuke i prate wegovu realizaciju upraksi. Na osnovu ste~enih iskustava, Uprava za obuku izmenila jePlan i program obu~avawa vojnika, tako {to je zadràla, opleme-nila i dodala potrebne teme, a anahrone i prevazi|ene sadràjeizbacila. Naàlost, jo{ nisu izra|eni novi sistemsko-normativ-ni dokumenti u obuci, zato {to takvih dokumenata nema jo{ ni nanivou MO i Vojske Srbije.

SVETOM

Pukovnik Milivoje Aran|elovi},zastupnik na~elnika Uprave za obuku

Pukovnik Branko Deleti}, na~elnik Odeqewa za obuku vidova

Pukovnik Zoran [}eki}, na~elnikreferata za fizi~ku obuku

Pukovnik Milorad Sekulovi}, zastupnik na~elnika Odeqewa za operativno-op{te poslove

18

STRU^NA SAVETOVAWA

U ovoj godini Uprava za obuku G[ VS organizovala jevi{e stru~nih rasprava na temu ”Reforma sistema obuke“, azakqu~ci sa tih skupova ugra|eni su u planove, programe ibudu}i rad. Poseban zna~aj imale su rasprave ”Vizija raz-voja sistema obuke do 2010. godine“ i ”Angaòvawe vojske uotklawawu posledica od elementarnih nepogoda i nesre}avelikih razmera“.

Ovih dana odrà}e se radni sastanak o organizacijiobuke u narednoj godini i stru~na rasprava vezana za obukuprofesionalnih lica u Ministarstvu odbrane, dok se za krajnovembra planira nau~no-stru~na konferencija sa me|una-rodnim u~e{}em ”[kolovawe i obuka u sistemu odbrane –Evroatlantski aspekt“. Ciq konferencije je sagledavawe mo-dela {kolovawa i obuke u sistemu odbrane u Srbiji, mogu}-nosti uvo|ewa savremenih re{ewa i standarda i definisa-we pravaca daqeg razvoja {kolovawa i obuke, radi {to br-èg ukqu~ivawa u evroatlantske integracije.

15. novembar 2006.

vaju obuku i budu deo profesionalnog ili rezervnog sastava voj-nih jedinica?

Preduzimqiv, stru~an i kreativan tim u Upravi za obuku G[VS veruje da se zapo~eta reforma moè uspe{no zavr{iti.

– Reforma sistema obuke je po~ela – tvrdi pukovnik Milivo-je Aran|elovi} – i odvija se kako je planirano. Naravno, uspeh idinamika uslovqeni su ostalim promenama u sistemu odbrane.Uveren sam da }e sistem obuke doìveti vaqanu transformaciju ida }emo na kraju imati vrhunski obu~enog pojedinca i osposobqe-nu jedinicu. Bez toga sve pada u vodu, zato {to je to uslov svih ak-tivnosti Vojske, po~ev od odbrane dràve pa do u~e{}a u mirov-nim misijama.

Dobre poznavaoce sistema obuke ne brine sada{wi pesi-misti~ki pogled na mogu}nost dobrovoqnog dolaska vojnika u VojskuSrbije.

– To }e biti sasvim drugi sistem koji nema nikakve veze saovim poznatim modelom – govori na~elnik odeqewa za obuku vido-va pukovnik Branko Deleti}. – Dràva i Ministarstvo odbranemora}e da stimuli{u qude koji }e se dobrovoqno prijavqivati zasluèwe vojnog roka ili slu`bu u Vojsci.

Boqi standard, ugled i poloàj budu}e Vojske u dru{tvu i od-re|ene pogodnosti mo}i }e da privuku dovoqan broj mladi}a koji}e obavqati du`nosti profesionalnih vojnika. Vojska }e, narav-no, svoje profesionalce obu~avati, ali za sada nema jasne dr-àvne strategije kako }e se ostali gra|ani osposobqavati za od-branu zemqe. I danas imamo situaciju u kojoj se ~ak sa 44 odstoovogodi{weg regrutnog kontingenta ne izvodi nikakva obuka (voj-nici na civilnom sluèwu vojnog roka), tako da te mladi}e nijemogu}e angaòvati ni u civilnoj za{titi. Da li je mogu}e da posle2010. godine ogroman broj sredwo{kolaca, studenata i drugih

gra|ana ne}e biti osposobqen za nikakvu vojni~ku du`nost? Uovom trenutku na to pitawe nema odgovora, ni na jednom dràv-nom ili vojnom nivou.

MODULARNE JEDINICE Govorili smo o formirawu novih organizacijskih jedini-

ca koje planiraju, organizuju, koordini{u i kontroli{u sistemobuke, te o {emi lokacija novih centara za obuku. Ipak, realnoje pretpostaviti da }e u tim organizacijskim jedinicama raditiqudi koji su se i do sada bavili sistemom obuke, te da }e centri

TEMA

za obuku biti formirani tamo gde se obuka izvodila i prethod-nih godina. [ta je onda su{tinski novo u reformisanom sistemuobuke Vojske Srbije?

Pre svega, to je preno{ewe teì{ta u procesu osposobqava-wa sa individualne na kolektivnu obuku, to jest, sa pojedinca najedinicu.

19

MATERIJALNA BAZA

Slaba materijalna baza obuke jedan je od najve}ihproblema sa kojim se susre}u stare{ine i vojnici u sistemuobuke Vojske Srbije. Potro{na materijalna sredstva servi-siraju se koliko-toliko, ali je veliki deo objekata i tehnikezastareo i amortizovan. Nemamo, na primer, nijedno stre-li{te koje odgovara programskim uslovima ga|awa u vojsci.Naravno, na sve to treba nadovezati i hroni~an nedostataknov~anih materijalnih sredstava. Prema re~ima zastupnikana~elnika odeqewa za operativno-op{te poslove u Upraviza obuku G[ VS pukovnika Milorada Sekulovi}a, ove godineje tek ne{to vi{e od pet miliona dinara predvi|eno za ku-povinu potro{nih materijalnih i nastavnih sredstva, sport-ske opreme i rekvizita.

S druge strane, imamo najskupqu vrstu obuku, zato {tose ona kod nas izvodi na sredstvima ratne tehnike. Nemacentara za simulaciju, simulatora i trenaèra, koji se u voj-skama koje su pristupile integracionim procesima masovnokoriste u sistemu obu~avawa. Nema ih zbog toga {to je wiho-va nabavka jako skupa. Recimo da simulator u avijaciji ko-{ta kao i ceo avion. U ukupnom zbiru i na duì rok, ova sred-stva, ipak, znatno pojeftiwuju proces osposobqavawa.

FIZI^KA OBUKA

– Moramo teìti da se i sistem fizi~ke obuke refor-mi{e i da postane stabilan segment sistema obuke – govorina~elnik referata za fizi~ku obuku pukovnik Zoran [}e-ki}. – U ovom trenutku, ulazni pokazateqi fizi~ke osposo-bqenosti vojnika su lo{i, a rezultati fizi~kih provera kodstare{inskog sastava ukazuju na stagnaciju ili opadawe fi-zi~kih sposobnosti. Planiramo da fizi~ka pripremqenostbudu}eg profesionalnog vojnika bude na mnogo vi{em nivou.To }e se posti}i sistemskim promenama, profesionalizaci-jom, pove}awem standarda fizi~ke sposobnosti za profesi-onalan sastav i odgovornim pristupom fizi~koj obuci isportu.

Sportskih takmi~ewa na nivou Vojske nije bilo od 1993.do 2003. godine. Sada su odràna tri godine uzastopce, {toje uslovilo angaòvanije i pove}ano bavqewa fizi~kim ak-tivnostima. Vojska Srbije u~estvuje i u sportskim aktivnosti-ma na me|unarodnom planu. To posebno vaì za period posleu~lawewa u Me|unarodni savet za vojni sport, na kongresu uDubaiju 2003. godine.

– Mi èlimo da obu~imo vojnika specijalistu – kaè pukov-nik Deleti} – da ga operativna jedinica ukqu~i u svoj tim i budeefikasna s wim.

Jedinice Vojske Srbije obu~ava}e se po sadràjima kojiproisti~u iz wihovog mesta, uloge i zadatka u planiranim vojnimi nevojnim operacijama, te iz wihovog eventualnog u~e{}a u me-|unarodnim operacijama pod okriqem UN. Modularna jedinicaje jezgro oko koga }e se u budu}nosti sve graditi. Ciq je imatiuigrane i osposobqene timove qudi, koji }e, pak, ~initi opera-tivne i mobilne borbene sastave ranga bataqona, divizionaili eskadrile. Tako }e kompletne jedinice mo}i da se, po potre-bi, ugra|uju u druge sastave. Uslov koji jedinice Vojske Srbijemoraju ispuniti za uspe{no povezivawe sa drugim jedinicama uzemqi i van we je interoperabilnost, zbog ~ega su i promene usistemu obuke usmerene ka po{tovawu tog va`nog standarda. Sa-stavi Vojske Srbije moraju u narednom periodu dosti}i punu ope-rabilnost sa sistemima obuke oruànih snaga zemaqa ~lanicaevroatlantskih integracija, {to zna~i da treba da usvoje odre-|ene standarde u obu~enosti i opremqenosti. Interoperabil-nost predstavqa ulaznicu za u~e{}e u mirovnim operacijama.Primena zapadnih standarda, naravno, ne zahteva odustajaweod na{ih pozitivnih iskustava.

Sistem obuke Vojske Srbije u nekim svojim delovima do{ao jedo dowe ta~ke ispod koje se, jednostavno, ne moè i}i. To pogotovovaì za Vazduhoplovstvo i PVO u kojem ve} godinama piloti lete uminimalnom obimu, a raketa{i ne izvode potrebna ga|awa.

– Da biste imali obu~enog pilota – kaè referent za obu-ku avijacijskih jedinica pukovnik Spasoje \ogo – potrebno je dagodi{we leti bar 80 sati, a na{i piloti lova~ke avijacije pro-tekle godine leteli su u proseku po sat i deset minuta. Imamodesetak generacija pilota koji posle zavr{ene Vojne akademijenisu leteli ni minut, to jest, ima kapetana i majora koje tek tre-ba osposobqavati. Zato je, ~ini se, pravi trenutak za ozbiqnereforme u sistemu obuke Vojske Srbije i dobro je {to su one po-~ele. Ohrabruje {to se tim procesom bave qudi koji znaju kakoreformu treba provesti i imaju optimizma da postupak dovedudo samog kraja. Uostalom, novi sistem obuke polako postaje deona{e stvarnosti.

Ciq reforme sistema obuke Vojske Srbije je da posle 2010.godine svaki pripadnik Vojske Srbije vlada znawima i standardi-ma poput vojnika i stare{ina iz modernih svetskih armija.

Zoran MILADINOVI]Snimio D. BANDA


DEMILITARIZDEMILITARIZSve~anom ~inu primopredajeobezbe|ewa granice izme|u VojskeSrbije i MUP-a Srbije u Morovi}u,osim visokih vojnih i policijskihli~nosti na{e zemqe, prisustvovali sudelegacija hrvatskih oruànih snaga i ambasador Republike Hrvatske u Beogradu

P R I M O P R E D A J A G R A N I C E P R

Krajem oktobra na Karauli “Morovi}” izvr{ena je sve~anaprimopredaja nadle`nosti obezbe|ewa aproksimativne gra-nice prema Republici Hrvatskoj izme|u Vojske Srbije i Mi-nistarstva unutra{wih poslova Republike Srbije. Time jepromewena nadle`nost nad celom granicom prema toj repu-

blici (oko 260 kilometara), a ostalo je da se to uradi jo{ sa gra-nicom prema Bosni i Hercegovini, krajem decembra ove, odnosnoprema Makedoniji, krajem januara naredne godine.

Primopredaji u Morovi}u prisustvovali su zastupnik na-~elnika General{taba VS general-major Zdravko Pono{, sa sa-radnicima, delegacija MUP-a Srbije, koju je predvodio na~elnikUprave za pograni~nu policiju MUP-a Srbije pukovnik Du{anZlokas, delegacija hrvatskih oruànih snaga sa na~elnikom Glav-nog stoèra oruànih snaga Republike Hrvatske generalom zbo-ra Josipom Luci}em na ~elu i ambasador Republike Hrvatske uSrbiji Ton~i Stani~i}.

Posle ceremonije primopredaje obezbe|ewa granice premaHrvatskoj, zamene oznaka i table na Karauli “Morovi}”, prisutni-ma su se, u ime Komande Novosadskog korpusa VS, obratili gene-ral-major Stanimir Matijevi} i pukovnik MUP-a Du{an Zlokas.Re~eno je da je do sada, na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbraneod 30. novembra 2004. i Saveta ministara SCG od 26. januara2005, demilitarizovana dràvna granica prema Ma|arskoj (1. ok-tobar 2005), Rumuniji (27. januar 2006) i Bugarskoj (30. jun 2006).

Ambasador RH u Srbiji Ton~i Stani~i} tom prilikom je na-glasio da je ”ovaj doga|aj na granici jedan od prvih me|unarodnihdoga|aja u demokratskoj Srbiji sa novim demokratskim ustavom i

DOGA\AJI

S U S R E T G E N E R A L A P O N O [U okviru sve~anosti u Morovi}u, generali Zdravko Pono{

i Josip Luci} razgovarali su o daqem razvoju bilateralne voj-ne saradwe i ja~awu me|usobnog poverewa dveju dràva.

U izjavi za novinare zastupnik na~elnika General{tabaVS general-major Zdravko Pono{ je rekao:

– Od danas na granici izme|u Srbije i Hrvatske vi{enema posla za vojsku. Danas je Vojska Srbije predala nadle-`nost obezbe|ewa granice MUP-u Srbije. Hrvatska je touradila ranije. Na taj na~in pokazujemo da smo i mi za toda granice unutar moderne Evrope ne treba da ~uvaju voj-ske, jer ni pretwe koje danas imamo vi{e nisu vojne. Evropaje danas, pre svega, suo~ena sa problemima organizovanogkriminala, krijum~arewa i drugim, a to nije posao za vojskuve} za policiju, koja je za to kompetentna, obu~ena i opre-mqena. Kada januara naredne godine budemo u potpunostipredali nadle`nost obezbe|ewa dràvne granice MUP-u,Srbija }e se svrstati u red modernih evropskih dràva potom pitawu.

[to se dana{wih bilateralnih razgovora ti~e, posle ne-davnog susreta na jednoj regionalnoj konferenciji, pozvao samgenerala Luci}a i wegove saradnike iz hrvatskog general{tabada do|u ovim povodom u Morovi}, u Srbiju, i da nastavimo raz-govore. Ovo nije bio toliko protokolaran koliko radni sasta-nak. Osim lepog povoda primopredaje granice, na{ susret pred-stavqa i jasan znak relaksacije odnosa na{e dve dràve i na{ihoruànih snaga. U praksi je, ina~e, mnogo toga {to pokazuje da sudràvni, ali i vojni odnosi Hrvatske i Srbije u uzlaznoj liniji.Imamo razmenu ekspertskih grupa i na{i vojni predstavnici u~e-stvuju na me|unarodnim seminarima koji se odràvaju u Hrvat-skoj, i obratno.

Danas smo razgovarali o unapre|ewu saradwe na ekspert-skom i radnom nivou. I ovaj susret na najvi{em vojnom nivou tre-ba da pospe{i tu saradwu i nadam se da }e uskoro biti organizo-vane i me|usobne zvani~ne posete. S obzirom na to da su na{i iekonomski i politi~ki odnosi u uzlaznoj liniji, ne vidim razlog dai na{i vojni odnosi ne prate te te`we.

on zato u sebi sadrì mnogo simbolike. Mi smo danas vi{e sve-tlosnih godina, da se tako izrazim, daleko od onih ru`nih doga|a-ja koji su optere}ivali na{e odnose. Danas Srbija i Hrvatska iz-gra|uju partnerske odnose i ja upravo u tome vidim nadu u na{ebudu}e dobre odnose”.

Pukovnik Du{an Zlokas je u ime Pograni~ne policije MUP-aSrbije rekao da }e ”nova koncepcija obezbe|ewa dràvne grani-ce Pograni~ne policije MUP-a Srbije biti linijsko-dubinska.

- To podrazumeva i nove tehnike i sredstva. Glavni izazoviza na{e pripadnike bi}e borba protiv terorizma, organizovanog

ZACIJA ME\AZACIJA ME\AR E M A R E P U B L I C I H R V A T S K O J

Odlukom ministra odbrane od 10. maja 2006. zapo~ele suorganizacijske promene u jedinicama veze. U sastav novo-formirane brigade u{li su 235. centar za stacionarne veze i398. brigada veze, snage koje su do tada obezbe|ivalefunkcionisawe sistema veza na strategijskom nivou.

Komandant nove jedinice srpske vojske je pukovnik GoranTrampi}. Pored komande i komandnog bataqona, Brigada u svomsastavu ima jedinice za stacionarnu i bataqon za pokretnukomponentu.

Obra}aju}i se skupu, general Pono{ je istakao zna~ajBrigade veze i naglasio da je objediwavawe stacionarne i mo-bilne komponente sistema veza prvi korak u reformi tog rodaVojske.

– Nova struktura snaga Vojske Srbije zasniva se na mawembroju jedinica i garnizona, {to uslovqava racionalniji i de-lotvorniji sistem veza. Slede}i korak u transformaciji rodaveze i jedan od osnovnih zadataka Brigade jeste modernizacija.Osavremewivawe podrazumeva funkcionalno objediwavaweveze i informatike. Nove tehnologije zahtevaju i nova znawavezista. Uveren sam da }e na{e stare{ine odgovoriti takvomizazovu – rekao je zastupnik na~elnika General{taba Vojske.

V. POÛ^Snimio Z. PERGE

[ A I L U C I ] A

U Kasarni Top~ider

FORMIRANABRIGADA VEZESve~anosti povodom formirawa Brigadeveze i dodele vojne zastave tom sastavuVojske, 31. oktobra, prisustvovali suministar odbrane Republike SrbijeZoran Stankovi}, sa saradnicima,zastupnik na~elnika General{taba VojskeSrbije general-major Zdravko Pono{, tekomandanti i pripadnici pot~iwenihjedinica

Zahvaliv{i za poziv i izraziv{i zadovoqstvo promenama nasrpskoj granici prema Hrvatskoj, hrvatski general zbora Josip Lu-ci}, na~elnik Glavnog stoèra oruànih snaga Hrvatske, rekao je:

– Na{i me|usobni odnosi moraju se kretati istim putemkao u celoj Evropi, a to su procesi stabilizacije i uspostavqa-wa {to kvalitetnijih odnosa. S obzirom na to da se zajedno na-lazimo u ovom delu Evrope na{ zajedni~ki zadatak je da u~vrsti-mo mir i pove}amo stabilnost i sigurnost ovoga prostora. U tomposlu ve} sada zajedni~ki uspe{no sara|ujemo, i kao generali ikao oruàne snage, ali pojavquju se i novi zajedni~ki poslovi.Uostalom, sve vojske se danas transformi{u i smawuju. One me-waju svoje tradicionalne zadatke i postaju sve mawe ekonomskooptere}ewe svojim dràvama, okre}u se reformama, ka novimpretwama i izazovima savremenog sveta, mirovnim operacija-ma… Upravo na tom planu mi i imamo puno toga o ~emu moèmoda razgovaramo, te unaprediti na{e me|usobne odnose i zajed-ni~ki doprineti o~uvawu mira, stabilnosti i sigurnosti u na-{em regionu i Evropi. D. K. M.

internacionalnog kriminala, ilegalne migracije i trgovine qu-dima. S tim ciqem mi }emo preduzeti sve neophodne mere, u sa-radwi sa drugim faktorima bezbednosti, da obezbedimo granicuna najboqi mogu}i na~in. Kako je planirano, vrlo brzo }emo ima-ti i zajedni~ke grani~ne patrole sa pripadnicima hrvatske gra-ni~ne policije i kancelarije. Na taj na~in mi }emo zajedno obez-be|ivati dràvnu granicu, upravo onako kako se to ve} uvelikoradi u celoj Evropi - rekao je pukovnik Zlokas.

D. MARINOVI]

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]


SPECIJ ALNA BRIGADAVOJ SKE SRBIJ E

SOKO I PADOBRANNA ISTOM [TITU

Kako je organizovana i popuwena elitna jedinica srpske vojske? Koje zadatke izvr{avaju pripadnici na{ih borbenih timova? [ta o~ekuje kandidate na selektivnoj obuci? Ho}e li se osavremeniti obuka, oprema i naoruàwespecijalnih sastava Vojske? Odanost otaxbini i Brigadi,~vrsto uzajamno poverewe, posve}enost poslu i vrhunskauve`banost, odrednice su po kojima se prepoznaju specijalci.

Sristi~ke i protivdiverzantske zadatke. Pripadnici tog sastava,tako|e, izvode akcije iz nadle`nosti slu`be tragawa i spasava-wa ili snabdevawa iz vazduha. Brigada deluje, kako se to vojnomterminologijom kaè, u pozadini protivnika, u zahvatu fronta iu vlastitoj pozadini. Sa snagama Ministarstva unutra{wih po-slova Republike Srbije jedinice Specijalne brigade Vojske oba-vqaju i ostale borbene ili bezbednosno-obave{tajne zadatke,{to je precizirano Strategijom odbrane i Vojnom doktrinom.

POPUNATokom formirawa Specijalne brigade, kako obja{wava pu-

kovnik Todorov, stare{ine iz razli~itih samostalnih jedinica ni-su imale velikih problema, jer su ranije sara|ivale i zajedni~kiizvodile brojne mirnodopske ili ratne zadatke. Kako se radi osastavu u kome su zaposleni samo oficiri i podoficiri Vojske,nov model popune Brigade profesionalnim kadrom bio je oteàn.

– Danas specijalne jedinice imaju oko 85 odsto od planira-nog broja oficira i podoficira, te stare{ina po ugovoru. Na-daqe }e se u Specijalnu brigadu dolaziti tek posle selektivneobuke. Zato su predloèni i kriterijumi na osnovu kojih pripad-nici ostalih jedinica Vojske mogu postati specijalci. Primewi-va}e se od naredne godine. Za sada smo koristili ranija isku-stva, po{tuju}i standarde savremenih armija sveta. Okon~alismo po~etnu fazu u formirawu Brigade. Posle }emo re{avatizaostale materijalno-finansijske poslove preformiranih spe-cijalnih jedinica – nagla{ava komandant.

Uslovi bez kojih se ne moè u}i u Specijalnu brigadu jesudobrovoqnost, zdravstvena i psihofizi~ka sposobnost stare{i-na, te nivo vojnostru~ne osposobqenosti. Tek po{to zadovoqepomenute kriterijume, kandidati imaju selektivnu obuku, na kojojse, tokom razli~itih mar{eva i zami{qenih takti~kih situacija,dodatno proveravaju fizi~ka spremnost, znawe i ve{tine. Tako-|e, budu}i specijalci prolaze osnovnu stru~nu obuku u trajawu odmesec dana. Da bi postali pripadnici specijalnih jedinica sta-re{ine treba da izvedu i tri padobranska skoka, {to je novina uodnosu na raniji period. Kona~nu ocenu o kvalitetu kandidatadaju instruktori, lekari i psiholozi.

TIMOVIZa razliku od ostalih pripadnika Vojske, stare{ine Speci-

jalne brigade zadatke izvode u sastavu timova. Podoficiri seraspore|uju i na vojni~ke du`nosti – snajperiste, automati~ara,ni{anxije ili veziste. Posle nekoliko godina provedenih u bor-benim sastavima, specijalci mogu postati instruktori obuke, vo-|e timova ili komandiri jedinica, ukoliko uspe{no zavr{e raz-li~ite specijalisti~ke kurseve. Ako ispune i ostale propisanekriterijume, na takvim poslovima se angaùju bez obzira na go-

NAORU@AWE I OPREMASpecijalne jedinice Vojske Srbije opremqene su Zastavi-

nim streqa~kim naoruàwem – automatskim i snajperskim pu-{kama, CZ-99, dalekometnom pu{kom kalibra 12,7 milimeta-ra crna strela, automatskim baca~em granata, osama i zoqa-ma. Od stranog naoruàwa specijalci koriste automatsku pu-{ku kala{wikov AKS-101, kalibra 7,62 milimetara sa pot-cevnim baca~em granata, {vajcarsku snajpersku pu{ku SIG-2000 i finsku TRG-21 sako, zatim, izraelske pi{toqe xeriho ukalibru od 9 milimetara i revolvere kolt. Prilikom izvo|e-wa borbenih zadataka pripadnici Specijalne brigade moguupotrebqavati i automatsku pu{ku izraelskeproizvodwe kalibra 5,56 milimetara, hekler ikoh, samostrele, bodeè, te razli~ite noève.

Specijalci imaju savremenu borbenu i za-{titnu opremu tre}eg stepena za{tite – borbe-ne prsluke, {lemove i za{titne plo~e. JediniceSpecijalne brigade opremqene su izvi|a~ko-di-verzantskim kompletom, kompletom za minirawei ru{ewe, te specijalnim elektronskim i meha-ni~kim upaqa~ima. Brigada nema specijalnihvozila.

Od sredstava veze u jedinicama se nalazeure|aji izraelske proizvodwe iz firme Tadiran– VVF opsega, snage do 50 vati, sa integrisanomkriptoza{titom i dobrim mogu}nostima za pre-nos govornih, pisanih i slikovnih poruka u re-alnom vremenu. Padobranci za obuku i pado-branske skokove upotrebqavaju individualnepadobrane BT-PRO, KLUZ-1A/M, PARAFOIL iPD-08-3U.

pecijalna brigada Operativnih snaga Vojske Srbije formi-rana je 29. septembra 2006. godine. U wen sastav u{le sujedinice nekada{we 72. specijalne brigade iz Pan~eva, 63.padobranske brigade u Ni{u, ali i delovi 82. pomorskog

centra iz Kumbora i Protivteroristi~kog odreda Kobre. Pri-padnici Brigade sme{teni su u dve kasarne – Rastko Nemawi} uPan~evu i Aerodrom u Ni{u.

Bio je to povod da sa najodgovornijim stare{inama speci-jalnih snaga razgovaramo o organizaciji i popuni tog elitnog sa-stava srpske vojske, selektivnoj obuci, stru~nom usavr{avawuspecijalaca, zadacima borbenih timova, ali i saradwi sa ino-stranim armijama, te planovima u budu}nosti.

STRUKTURAPosle spajawa ranije samostalnih jedinica u jednu brigadu,

u specijalnim sastavima Vojske komandovawe je jedinstveno. Obu-ka se planira centralizovano, {to doprinosi wenom kvalitetu.I materijalna baza nastave se znatno popravila. Padobranskaobuka, koja se u prethodnom vremenu izvodila na vi{e mesta i uve}em broju jedinica, organizuje se u jednom centru. Protivtero-risti~ko, padobransko i diverzantsko osposobqavawe specijala-ca izvodi se od nedavno samo u Specijalnoj brigadi.

– Shodno specifi~nim zadacima koje izvr{ava, pored ko-mande, komandnog bataqona i logisti~ke ~ete, Specijalna briga-da u organizacijskoj strukturi ima i bataqon za protivterori-sti~ka dejstva, padobranski i izvi|a~ko-diverzantski bataqon. UBrigadi su raspore|ene jedinice razli~itih rodova i specijal-nosti – izvi|a~ke, protivteroristi~ke i padobranske. U sva triborbena sastava deluju i ronila~ki timovi. Specijalne jediniceVojske mogu se angaòvati na ~itavoj teritoriji Republike Srbi-je. Brigada nema posebne snage za obezbe|ewe visokih vojnih idràvnih zvani~nika – kaè pukovnik Ilija Todorov, komandantSpecijalne brigade Vojske Srbije.

Specijalna brigada je zdruèna takti~ka jedinica, namewe-na za izvi|a~ke, izvi|a~ko-diverzantske, prepadne, protivtero-


KOMANDANTKomandant Specijalne brigade Vojske Srbije je pukovnik

Ilija Todorov. Ro|en je 20. jula 1963. u Kovinu. Sredwu vojnu{kolu zavr{io je 1982. godine u Sarajevu. Posle godinu danaslu`be upisao se u Vojnu akademiju u Beogradu Smer pe{adija.Studije je uspe{no okon~ao 1987. godine.

Tokom profesionalne karijere obavqao je komandirskei {tabne du`nosti. General{tabnu {kolu i [kolu nacional-ne odbrane zavr{io je sa odli~nim uspehom. Na mesto koman-danta 63. padobranske brigade postavqen je u ~inu majora 3.februara 1997. Do sada je tri puta vanredno unapre|en, aza postignute rezultate u radu vi{e puta je nagra|ivan i od-likovan.

Pukovnik Todorov je oèwen i ima troje dece.

KOMANDAPored komandanta i wegovog zamenika, na~elnika [ta-

ba, pomo}nika za operacije i podr{ku, Komandu Specijalnebrigade ~ini {est samostalnih odseka i dva referata. Odse-ci su za qudske resurse, izvi|awe, operativne poslove i obu-ku (u wegovom sastavu su referati za operativne poslove iborbena dejstva, obuku i padobransku slu`bu), zatim odsek zalogisti~ku podr{ku (sa referatima za snabdevawe, odràva-we, op{tu logistiku i transport), te odsek za telekomunikaci-je i informatiku. U Komandi se nalazi i odsek za finansije.Samostalni su referati za civilno-vojnu saradwu i vojnopo-licijske poslove.

Specijalna brigada Vojske Srbije jo{nema zvani~nu oznaku i grb i praznik jedi-nice. Najodgovornije stare{ine sastavasloìle su se da 63. padobranski bataqoni daqe obeleàva 14. oktobar – dan pado-branaca, a pripadnici 72. bataqona 27.januar, kao se}awe na prvi borbeni zada-tak Sokolova

mladih oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom. Zbog visokogprocenta popune na{ih borbenih sastava, samo dva puta godi-{we prima}e se nove stare{ine u Brigadu. Ubudu}e, i selektiv-na obuka i kursevi traja}e znatno duè. O~ekujemo da Specijal-na brigada ima prioritet nad ostalim sastavima Vojske prili-kom popune kadrom – precizira pukovnik Todorov.

Fizi~ka provera kandidata za specijalne jedinice Vojske,prema vaè}em protivteroristi~kom programu, obuhvata vi{edisciplina – kretawe na uznak, pregibe, tr~awe 4h50 metara,sklekove, ~u~weve sa pu{kom, zgibove, bacawe bombe udaq, skokudaq iz zaleta, tr~awe na 2.400 metara, pewawe uz konopac odsedam metara, brze pokrete rukom i pe{adijske prepreke.

– Budu}i specijalci polaù ulazne, ali ne i eliminacioneprovere. Testovi fizi~ke izdr`qivosti organizuju se i na krajuselektivne obuke. Najpre uve`bavaju kori{}ewe karte i snala-

Komandant 63. padobranskog bataqo-na je potpukovnik Miroqub ûpi}, pado-branski instruktor. Major Dragan Arse-nijevi} komanduje 72. izvi|a~ko-diver-zantskim bataqonom u Pan~evu, a bata-qonom za protivteroristi~ka dejstva ka-petan prve klase @eqko Furunxi}. Najod-govorniji stare{ina komandnog bataqonaSpecijalne brigade Vojske Srbije je potpu-kovnik Preko Alimpi}.

dine ìvota. Svake godine proverava se wihova osposobqenostza dodeqene du`nosti.

– Nerealno je o~ekivati da svi oficiri i podoficiri vojnukarijeru zavr{e u Specijalnoj brigadi, odnosno da u woj do~eka-ju penziju. Zato je potrebno pravilno odrediti status pripadnikaspecijalnih snaga. Predloèno je da stare{ine koje dostignu pro-fesionalni plafon zadrè pojedine nov~ane naknade i pogodno-sti koje su u specijalnim jedinicama ostvarivali. Sli~no je de-finisan poloàj veterana u drugim evropskim vojskama – isti~epukovnik Ilija Todorov.

Specijalna brigada Vojske Srbije ima oko hiqadu pripad-nika u miru, a u eventualnim ratnim uslovima taj broj se pove}a-va. Prose~na starost specijalaca trenutno iznosi od 26 do 30godina. Kako napomiwe komandant Brigade, vaqa znati da se is-kusni diverzanti, padobranci, ronioci ili protivteroristi ob-likuju samo kvalitetnom obukom, {kolovawem i usavr{avawem uzemqi i inostranstvu.

SELEKCIJAZanimawe mladih stare{ina za rad u specijalnim sastavi-

ma Vojske je veliko, kao i broj kandidata na selektivnoj obuci.Jo{ u toku formirawa Specijalne brigade zapo~eo je trena`dvadesetak oficira i podoficira. Od po~etka godine, 63. pado-branski bataqon organizovao je tri selektivne obuke za speci-jalne jedinice. Do kraja meseca se o~ekuje da jo{ jedna grupa sta-re{ina zavr{i nekoliko specijalisti~kih kurseva.

– Nadaqe }emo pravovremeno objavqivati konkurse za pri-jem novih kandidata na selektivnu obuku, kako bi se oni vaqanopripremili za provere. Trenutno je na selekciji oko 80 odsto

KURSEVI Specijalna brigada za stare{ine organizuje kurseve za

instruktore pi{toqa i automata, snajperskih dejstava, kondi-cionog ve`bawa, borewa, hladnog i tetivnog oru`ja. Uz to,specijalci se mogu osposobiti i za instruktore skijawa, pre-ìvqavawa, letwe i zimske alpinistike, te upravqawa ~am-cima sa vanbrodskim motorom. U Brigadi se realizuju i kur-sevi za instruktore plivawa i spasavawa, lakih ronilaca,elektronskih i specijalnih sredstava za paqewe eksplozivaili pirotehni~ara.

Da bi stekli zvawe instruktora ru{ewa elemenata, ma-terijala i objekata, protivdiverzantske za{tite, osnovne ivi{e padobranske obuke ili no}ne zadr{ke, potom, vo`wespecijalnih vozila i telekomunikacija, oficiri i podofici-ri specijalnih sastava treba da se dodatno usavr{avaju. Iz-bor kurseva zavisi od specijalnosti za koju su se stare{ineopredelile.

Da bi uspe{no odgovorili planiranim zadacima, potrebnoje {to pre opremiti specijalne snage Vojske Srbije savremenomprotivteroristi~kom opremom, naoruàwem, sredstvima veze ioptoelektronskim sredstvima posledwe generacije, koji su kom-patibilnim inostranim vojskama, ali i specijalnom vera~kom,smu~arskom i ronila~kom opremom.

– Vi{e finansijskih sredstava treba planirati za edukaci-ju i usavr{avawe kadra. Uz poboq{awe infrastrukture, moder-nizaciju poligona, ve`bali{ta i streli{ta Brigade, vaqa izme-niti pristup obuci i wene sadràje, jer ona vi{e nije usmerenana vojni~ki ve} iskqu~ivo profesionalni sastav – poja{wavamajor Nikola Dejanovi}, pomo}nik za operacije u Komandi Spe-cijalne brigade.

Centar za obuku u Ni{u spada me|u najkvalitetnije u jugoi-sto~noj Evropi. Poseduje i dràvne sertifikate za odràvawepadobranske tehnike i osposobqavawe struktura van Vojske. Za-to ispuwava ve}inu uslova da postane regionalni centar za obu-ku padobranaca.

OBUKAU Pan~evu se specijalci prvenstveno osposobqavaju za du-

`nosti komandira ~eta, vodova i timova. Kasarna Rastko Nema-wi} ima ve}i broj poligona, ve`bali{ta i streli{ta. Sportskicentar, sa salama za borewe, fiskulturu, boks i teretanom, omo-gu}ava istovremenu obuku oko 100 stare{ina. U filmskoj stre-qani specijalci se uve`bavaju u ga|awu iz pi{toqa i automata

25

èwe na nepoznatom terenu. Potom, pod punom ratnom opremom iu zami{qenim borbenim situacijama, idu na mar{eve od 20 do40 kilometara – kaè stariji vodnik prve klase Milutin Marko-vi}, instruktor selektivne obuke specijalnih jedinica.

SARADWAJedinice Brigade su do sada uspe{no sara|ivale sa ino-

stranim specijalnim sastavima. U proteklom periodu gr~ki, ita-lijanski i na{i specijalci izveli su nekoliko zajedni~kih ve`bi.Na pro{logodi{wem padobranskom vi{eboju ugostili smo pado-brance iz Rumunije i Kipra. Znatan broj stare{ina Specijalnebrigade zavr{io je obuku za u~e{}e u me|unarodnim mirovnimmisijama i kurseve me|unarodnog ratnog prava.

O angaòvawu na{ih specijalnihsastava odlu~uju nadle`ne stare{ineVojske. Zadaci Brigade precizno su de-finisani misijama i zadacima VojskeSrbije, a weni pripadnici ili sasta-vi ne mogu delovati mimo propisanihprocedura i vojne hijerarhije.

Pripadnice lep{eg pola daju svo-jevrstan doprinos Brigadi, mada ih imamalo. Trenutno nisu precizno defini-sani kriterijumi za wihov ulazak u spe-cijalne sastave Vojske, ali su poznatiposlovi i zadaci na kojima }e se anga-òvati. @ene specijalci su u svim za-dacima ravnopravne sa mu{karcima,ali ne mogu formirati samostalneborbene timove.

kalibra 9 milimetara, na daqinama do 25 me-tara. Tako|e, oni tu mogu ga|ati nepokretne ci-qeve. Uz audio-vizuelne efekte izvode i slo-èna situaciona ga|awa.

– Specijalisti~ka obuka u urbanoj sredi-ni – postavqawe i uklawawe mina iznena|e-wa, nasilni ulazak u zgradu i pretres – reali-zuje se na ve`bali{tu gradski ambijent. Za obu-ku oficira i podoficira u aktivirawu eksplo-zivnog puwewa do jednog kilograma {tapinom ielektri~nim upaqa~ima, odnosno ve`be sa boj-nim minsko-eksplozivnim sredstvima koristise zasebni poligon kasarne. Na ve`bali{tuseoski ambijent, koji ima stambene zgrade i po-mo}ne objekte poput seoskog doma}instva, bu-nar, podzemnu bazu i tunel, specijalci uve`ba-vaju uklawawe mina, pretres prostora, ali izarobqavawe ili likvidaciju neprijateqa – isti~e major Dragan Arsenijevi}, komandant72. izvi|a~ko-diverzantskog bataqona.

U Kasarni Rastko Nemawi} nalaze se poligoni za alpini-sti~ku obuku, ru{ewe, vertikalno i horizontalno savladavaweprepreka, vera~ki zidovi visine od pet do deset metara, ve`ba-li{te diverzantskih i pe{adijskih prepreka, inìwerijski poli-gon, na kojima se istovremeno osposobqavaju pripadnici jednogbataqona.

– Streli{te u pan~eva~koj kasarni trenutno se ne koristizbog naru{enih bezbednosnih uslova – kaè major Dejanovi}, idodaje – wegova rekonstrukcija je u toku. Padobranska obuka iz-vodi se na aerodromima u Ni{u, Batajnici i Kovinu, zimskoosposobqavawe na Kopaoniku, a obuka na reci u Novom Sadu.Na poligonima Osanica i Stolovi nadomak Bora, specijalci seobu~avaju u verawu. Pripadnici Brigade na Deliblatskoj pe{~a-ri uve`bavaju kretawe po azimutu, odnosno snalaèwe u nepo-znatom prostoru, a iz razli~itog naoruàwa ga|aju na streli-{tima Sedlari kod Vaqeva, Sugubine u blizini Kragujevca i naBubaw potoku u Beogradu.

INSTRUKTORIPrema re~ima starijeg vodnika prve klase Markovi}a, po-

sle selektivne obuke i perioda osnovnog osposobqavawa, kojitraju godinu dana, za stare{ine Specijalne brigade organizuju

se kratkotrajni intenzivni specijalisti~ki kursevi. Teì{te obu-ke ve} formiranih borbenih jedinica jeste odràvawe i podiza-we psihofizi~ke spremnosti oficira i podoficira, trena` uvatrenoj obuci i uve`bavawe timova za re{avawe takti~kih si-tuacija. U toku radnog dana pripadnici specijalnih jedinica iz-vode kondiciono ve`bawe, trenaè u ga|awu i uve`bavaju takti-ku specijalnih dejstava. Najva`nije je da specijalci ste~ena zna-wa i ve{tine uspe{no potvrde na terenu, van kasarne i stan-dardnih poligona.

– Kako u 63. padobranskom bataqonu ve} postoji vod in-struktora u nastavnoj ~eti, u budu}nosti }e se instruktorski ti-movi za obuku, selekciju i trenaè formirati i u pan~eva~kimbataqonima. Poslove instruktora obavqa}e samo iskusne sta-re{ine Brigade, koje su zavr{ile ve}i broj specijalisti~kih kur-seva i stekle odgovaraju}e sertifikate. Na taj na~in specijalci}e se dodatno motivisati da dostignu zvawe instruktora, a obuka}e biti kvalitetnija. Instruktori }e uve`bavati sve pripadnikespecijalnih jedinica, i komandire sastava i vo|e timova, {to seda sada nije primewivalo – napomiwe major Arsenijevi}.

Odanost otaxbini i jedinici, ~vrsto uzajamno poverewe,posve}enost poslu i vrhunska osposobqenost stare{ina, odred-nice su po kojima se prepoznaje Specijalna brigada.

Vladimir POÛ^Snimio Zvonko PERGE

JEDINICE


Tokom izvo|ewa specijalnih ili kla-si~nih dejstava, Specijalna brigada oja-~ava se artiqerijom za podr{ku, inìwe-rijom ili oklopnim jedinicama, ali i ar-tiqerijsko-raketnim sastavima, snagamaza vezu, elektronsko izvi|awe i protive-lektronska dejstva. I vazduhoplovne snageili jedinice protivvazduhoplovne odbra-ne podràvaju na{e specijalne sastave.

Izvi|awe u protivteroristi~kim ilipobuweni~kim dejstvima, obave{tajne ikontraobave{tajne akcije, osloba|awetalaca, razoruàvawe kriminalnih gru-pa i terorista, te spasavawe oborenihpilota, samo su neke od situacija u koji-ma se angaùju stare{ine na{ih specijal-nih snaga.

BLI@E PORODICI I PRIJATEQIMAPilot nekada{we JNA Emir [i{i}, 2. novembra, stigao je avionom iz Rima u Beograd i odmah je sa aerodroma preba~en u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde }e nastaviti da izdràva petnaestogodi{wu zatvorsku kaznu

est da je Emir [i{i}preba~en u Srbiju naj-vi{e je svakako obra-

dovala wegovu porodicu,suprugu Vesnu i k}erke Adui Irenu. Vi{e od godinu da-na, koliko je pro{lo ododobrewa transfera, onesu nestrpqivo ~ekale da gavide. “Najva`nije je da je onsada ovde. Bliè svojoj po-rodici. Mo}i }emo ~e{}eda se vi|amo i da ga pose-}ujemo. Verujem da }e i onzatvorske dane lak{e pod-nositi u zatvoru u na{oj ze-mqi”, rekla je za ”Ve~erwenovosti” povodom radosnevesti Vesna [i{i}.

“Dobro je {to je Emir [i{i} preba~en u Srbiju na odslu-èwe kazne mada se to dogodilo sa prili~nim zaka{wewem”, iz-javio je Rasim Qaji}, koji je, dok je bio SCG ministar za qudska imawinska prava, bio nadleàn za ovaj slu~aj. “Dugo se radilo na[i{i}evom prebacivawu iz italijanskog zatvora u zatvor u Sr-biji, a pretpostavqam da su i politi~ki razlozi bili uzrok tome.êkalo se da se zavr{e izbori u Italiji i formira nova vlada.Jer, italijanska javnost posebno je osetqiva na taj slu~aj zbogtoga {to su poginuli ~lanovi posmatra~ke misije bili Italijani,pa se zato, verovatno, i oklevalo sa transferom. Ali, sada jenajva`nije da je on preba~en u Srbiju i da }emo mi po{tovatisve odredbe Konvencije o transferu osu|enih lica – naveo jeQaji}.

Major Emir [i{i} uhap{en je 9. maja 2001. na granici saMa|arskom, gde je po{ao da kupi neophodne lekove. Presudomod 20. maja 2003. u Italiji osu|en je na doìvotnu robiju zbogobarawa helikoptera Evropske unije 7. januara 1992. u okoli-ni Vara`dina, kada su poginula petorica ~lanova – ~etiri Ita-lijana i Francuz. Rimski Apelacioni sud prvobitnu optu`bu,ubistvo sa predumi{qajem, prekvalifikovao je u vi{estrukoubistvo i izazivawe vazdu{ne nesre}e i osudio ga na 15 godinazatvora.

[i{i}ev branilac, advokat Milorad Pawevi}, najavio jeda }e najverovatnije traìti vanredno ublaàvawe kazne, jerprilikom odlu~ivawa nisu uzeti u obzir wegova bolest i zdrav-stveno stawe, posebno posle leto{we operacije ù~i. [i{i} jeve} izdrào tre}inu izre~ene kazne.

Posle prvog susreta u sremskomitrova~kom zatvoru, gde}e Emir prvi mesec provesti u prijemnom odeqewu, porodica[i{i} ponovo }e imati susret za mesec dana. Do tada }e mo-}i jednom nedeqno, po deset minuta, da razgovaraju telefo-nom.

27

Sedmi sastanak Grupe Srbija–Nato za reformu odbrane

ISPUWAVAWE OBAVEZASastanak Grupe Srbija–Nato za reformu odbrane otvo-

rili su predsednik Narodne skup{tine, Predrag Markovi} i mi-nistar odbrane Zoran Stankovi} koji je, izme|u ostalog, rekaoda mu je kao gra|aninu ove zemqe neprijatno {to je Srbija jednaod tri evropske dràve koje nisu ~lanice Partnerstva za mir.On je naglasio i da bismo se u potpunosti vratili u me|unarod-ne institucije i ubrzali proces evroatlantskih integracija, mo-ramo da ispunimo me|unarodno preuzete obaveze i da po{tujemopropisane norme koje postoje u me|unarodnim odnosima.

U izjavi za novinare, direktor Direkcije za planirawe sna-ga Natoa, Frank Boland, povodom eventualnog prijema na{e ze-mqe u Partnerstvo za mir na samitu u Rigi, rekao je da kona~naodluka nije doneta i da }e se ona saznati na samom samitu.

Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sneà-na Samarxi}-Markovi} istakla je da Grupa mnogo radi na tomeda se na{i argumenti i èqa da idemo daqe u integracijamaboqe slu{aju.

“Sa profesionalne ta~ke gledi{ta, mi smo ve} spremnida u|emo u Partnerstvo za mir. Sa politi~kog stanovi{ta, po-trebno je na~initi izvesne pomake u radu Akcionog plana kojije Vlada Srbije donela. Ukoliko takav pomak bude u~iwen zaove dve nedeqe, on }e sigurno biti prepoznat i uvaèn”, reklaje Sneàna Samarxi}-Markovi}. S. S.

U susret konferenciji [IOMO 2006.SAVREMENI KONCEPTI OBUKE

Proces osposobqavawa i {kolovawa u sistemu odbranetrenutno zadovoqava potrebe, ali pribliàvawe na{e zemqeevroatlantskim integracijama zahteva uskla|ivawe koncepta voj-nog obrazovawa sa novonastalim potrebama i op{te prihva}e-nim standardima bezbednosnog organizovawa savremenog sveta

Obrazovni sistem u dràvi ve} je uveliko zagazio u procesnormativnog i tehnolo{kog renovirawa. Usvajaju}i principetransparentnosti, civilne kontrole i kolektivne bezbednosti,Vojska Srbije preduzima korake ka prilago|avawu sopstvenog{kolskog sistema na~elima koja se primewuju u svetu. Zbog toga}e, 29. i 30. novembra, u Domu Garde na Top~ideru biti odrànanau~nostru~na konferencija ”[kolovawe i obuka u sistemu od-brane – evroatlantski aspekt”.

Nau~ni skup organizuju Uprava za {kolstvo Ministarstvaodbrane, Uprava za obuku General{taba Vojske Srbije i britan-ska ambasada, a na wemu }e u~estvovati veliki broj doma}ih iinostranih stru~waka iz oblasti vojnog {kolstva i obrazovawauop{te. Konferencija }e se baviti sistemima {kolovawa i obu-ke, upravqawem obrazovnim procesima, nastavnim tehnologija-ma i materijalnom podr{kom. A. P.

U Centru za mirovne operacijeKURS ZA OFICIRE

Osnovni kurs za profesionalne oficire u mirovnim ope-racijama, prvi te vrste koji se organizuje u Vojsci Srbije, otpo-~eo je 6. novembra u Centru za mirovne operacije i traja}e do17. novembra.

Kurs je organizovan sa namerom da wegovi polaznici – 39pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije – steknuosnovna znawa iz oblasti mirovnih operacija.

Povodom po~etka kursa slu{aoce su pozdravili zastupnikna~elnika Uprave za obuku General{taba Vojske Srbije pukov-nik Milivoje Aran|elovi}, na~elnik Centra za mirovne ope-racije pukovnik Petar ]ornakov i direktor kursa major ZoranNikoli}. S. S.

Pilot Emir [i{i} nastavqa izdràvawekazne u Srbiji

V


êtrdeset ~etiri godine ~uvari neba Beograda, u~esnici petvojnih parada, nosioci Ordena narodnog heroja, nekoliko pu-ta progla{avani za najboqu jedinicu u tada{wem RV i PVO,Korpusu PVO i, kona~no, pro{le godine u celoj Vojsci, pri-padnici 250. raketne brigade PVO zaista imaju ~ime da se

ponose. Dodaju li se tome brojna bojna ga|awa u zemqi i inostran-stvu, a naro~ito ono {to se doga|alo pre gotovo sedam godina, ka-da su tokom svih dana agresije na{i raketa{i pokazali vrhunskuobu~enost, obili}evsku hrabrost i visoki profesionalizam u od-brani otaxbini, slika o toj brigadi postaje kompletnija.

Ipak, povodom dana te proslavqene jedinice, 24. novembra,pitamo komandanta 250. rbr PVO pukovnika Stanka Vasiqevi}a{ta je u brigadi, u me|uvremenu, ura|eno na modernizaciji siste-ma, {ta je to o ~emu sa ponosom mogu i danas da govore?

ERA TERMOVIZIJE

- Uprkos brojnim te{ko}ama sa kojima se gotovo svi mi u Voj-sci Srbije suo~avamo, pripadnici ove brigade i danas, 24 satadnevno, 365 dana u godini, bdiju i ~uvaju nebo nad Beogradom.Osnovno naoruàwe nam je i sada raketni sistem Neva S-125M1T. Ali, upravo ovo posledwe slovo “T” je i ne{to novo u brigadi– kaè komandant Vasiqevi} i obja{wava:

Zamenom radarskog kanala termovizijskimu jedinici je do{lo do potpuno novogreìma rada koji sada omogu}ava na{imraketa{ima da svoj odgovoran posaokontrole neba obavqaju potpuno neprimetno.No, ni tu nije kraj inovacijama...

– Na osnovu prakti~nih iskustava iz borbene upotrebe ovogsistema tokom agresije, do kada je osnovni kanal na{eg rada bioradarski, a koji je zbog intenzivnog elektronskog ometawa ~estobio gotovo paralisan, shvatili smo da moramo da modernizujemosistem i izvedemo odre|ene modifikacije. Upravo zato smo taj na{raketni sistem starije, odnosno druge generacije, sada opremilisavremenom termovizijom. Ukratko re~eno, na{a modernizacija jeobuhvatila radarski i opti~ki kanal, stanice za vo|ewe raketa,osmatra~ko-akvizicijske stanice ali i na~in prenosa podataka.Modernizacija sistema bazirana je na ugradwi kompleta za usavr-{avawe koji ~ine ure|aji i oprema kao {to su termovizijski si-stem, laserski daqinomer i blok za sprezawe laserskog daqino-mera.

Komandant precizira da je, zapravo, opti~ki kanal, koji je dosada bio ugra|en u raketno-tehni~ka sredstva, odnosno na staniciza vo|ewe raketa, zamewen – termovizijskim. Odnosno, dosada-{wi televizijski sistem zamewen je termovizijskim po{to ovde ni-je re~ samo o kamerama ve} i o drugim komponentama. Time je omo-gu}eno da se, zahvaquju}i laserskom sistemu, sada radi u svim me-teorolo{kim uslovima, i dawu i no}u, a {to se prethodno nije mo-glo. Drugo, za razliku od radarskog kanala, termovizijski sada ra-

ZADOVOQNA I KONTROLAOve godine 250. rbr PVO posetilo je vi{e delegacija

iz inostranstva i zemqe. Gosti iz sveta pokazali su posebnozanimawe ba{ za ovu jedinicu i wena iskustva ste~ena to-kom 1999. godine. Jula ove godine brigadu je posetio i za-stupnik na~elnika General{taba VS general-major ZdravkoPono{ sa saradnicima kada je u kontroli bio i G[. Ocenei zapaàwa te kontrole, posle obilaska jedinice, bile suvrlo pohvalne.

MODERNIZOVAN SISTEM

JEDINICE

2 5 0 . R A K E T N A B R I G A D A P V O

29

je smaweno a zahvaquju}i modernim tehnologijama pove}ana je ibrzina protoka informacija izme|u jedinica.

– Sa ovim modifikacijama i modernizacijama podigli smoìlavost na{eg raketnog sistema, mada ostaje istina da nam pravoosavremewivawe PVO sistema tek predstoji – kaè pukovnik. – Miznamo {ta nam treba i koje sve parametre imaju savremeni raket-ni PVO sistemi u svetu. Nama nije problem visina uni{tewa ci-qa; mi i danas ga|amo od 20 do 18.000 metara. Ali, problem namje daqina jer maksimalan domet na{e rakete je samo 25 kilometa-ra, {to je danas malo. Uostalom, ve} danas protivradarske raketeimaju domet do 80 km. Naravno, znamo i za savremene raketne si-steme koji istovremeno mogu da ga|aju vi{e ciqeva istovremeno,one koji lansiraju po nekoliko raketa na jedan ciq, kolike su imbrzine, potrebno vreme gotovosti za lansirawe, ono potrebno zaprevo|ewe iz deùrnog u borbeni reìm… Ipak, doradama na{egsistema uspeli smo puno toga da popravimo, da ~ak produìmo,prakti~no, vek upotrebe “Neve”. Sada sledi, naravno, uve`bava-we qudstva i prilago|avawe novom termovizijskom reìmu rada.

Deo qudstva u brigadi ve} je, dodu{e, osposobqen za rad u no-vom reìmu, a deo }e se tek obu~avati. Ina~e, deo qudi iz jediniceimao je ve} preobuku u inostranstvu, a deo inèwera i tehni~ara{kolovao se ovde. Veliki broj raketa{a, ina~e, zavr{io je raznestru~ne kurseve, tako da bi, ukoliko do|e do nabavke novih savreme-nih PVO sistema brigada veoma lako mogla da ih, zahvaquju}i svomstru~nom znawu i iskustvu, uvede u operativnu upotrebu. Ali, ovde jere~ o visokim dràvnim i politi~kim odlukama u koje se vojni pro-fesionalci ne me{aju, mada o tome imaju svoje stru~no mi{qewe.

Pitamo pukovnika Vasiqevi}a kakva je budu}nost brigade, ka-ko }e pro}i u aktuelnoj reformi odbrambenog sistema?

– Pored komande, u brigadi danas imamo {est raketnih divi-ziona, po jedan raketno-tehni~ki i komandni divizion i logisti~kibataqon. Ove godine rasformirali smo jedan raketni divizion ijedan vod vojne policije, a jednu raketnu bateriju “{ilo” premesti-li smo u drugu jedinicu. Naredne godine o~ekuju nas radikalne pro-mene u organizacijsko-formacijskom smislu. Treba da smawimo brojlokacija na kojima smo raspore|eni a kod nas bi trebalo da do|u iraketni sistemi “kub”, odnosno raketne jedinice iz Novog Sada,Kragujevca i Ni{a. Da li }e brigada promeniti svoje ime, jo{ neznamo ali je gotovo sigurno da }emo imati me{ovite raketne siste-me {to }e, najverovatnije, usloìti sistem komandovawa, odràva-wa, borbene upotrebe… Uostalom {ta }e biti, vide}emo. Mi zna-mo da je reorganizacija potrebna i nu`na, ali je i ~iwenica da je, ume|uvremenu, veliki broj na{eg kvalitetnog kadra oti{ao u penzijutako da nam sada predstoji i postavqawe pravih qudi na pravo me-sto po{to je ovde re~ o vrlo sloènim sistemima. U svakom slu~aju,bez obzira na sve, na{i gra|ani mogu mirno da spavaju jer }e 250.rbr PVO i ubudu}e sigurno ~uvati nebo nad Srbijom.

Du{an MARINOVI]

DOMA]A PAMETSve nedavne modernizacije i modifikacije raketnih

sistema u brigadi proizvod su na{e pameti i znawa. Osimtermovizijskih kamera i laserskih daqinomera koji su ku-pqeni u inostranstvu, sve ostalo je proizvod znawa na{ihinstituta, univerziteta, qudi iz brigade i Uprave za od-brambene tehnologije, eksperata za raketni sistem “Neva”.

DAN JEDINICEKao i minulih godina, i ovog 24. novembra (petak), sa po-

~etkom u 11 ~asova, u krugu Kasarne “Bawica”, u Ra{koj ulicibroj 2, bi}e sve~ano obeleèn dan 250. rbr PVO. I ovim pu-tem Komanda brigade poziva svoje biv{e pripadnike i prija-teqe jedinice da svojim prisustvom uveli~aju ovu sve~anost.

di u pasivnom reìmu, a laser-skim daqinomerom odre|uje sesada i daqina ciqa. Drugimre~ima, termozovizijsko-la-serski reìm rada sada omo-gu}ava na{im raketa{ima dalako otkriju, prate i ga|aju ci-qeve u vazdu{nom prostoru,dawu i no}u pa i uslovimaobla~nosti.

– Logaritamski prijemnik,koji smo ugradili, omogu}io jetako|e modernizaciju radar-skog kanala stanice za vo|eweraketa. Zapravo, tim prijemni-kom smo pove}ali {irinu dina-mi~kog opsega ~ime je pove}anai otpornost sistema i poboq-{ana mogu}nost pra}ewa ciqe-va u vazduhu i u uslovima {um-nih-sinhroimpulsnih smetwi.Nekada je, zbog tim smetwi,prouzrokovanih odre|enimfrekvencijama, gotovo bio one-mogu}en rad na{ih posada alismo sada, ovim inovacijama, toeliminisali i omogu}ili auto-matsko pra}ewe ciqa. Uz to,ugradili smo i ure|aj za spregusa lokalnim radarom. Modifi-kacijom te stanice sada je skra-}eno vreme traèwe i otkriva-wa letelica {to je veoma va-`no u borbenim dejstvima u ko-

jima, ponekad, odlu~uju sekunde. Ikona~no, novi ure|aj T3D, koji je sastavni deo ovog modifikacionogkompleta, omogu}ava automatsko pra}ewe ciqa termovizijom pouglovnim koordinatama. Tu je jo{ i nova dodatna i dopunska opremakoja omogu}ava integraciju kompleta za usavr{avawe na postoje}isistem – kaè iskusni reketa{ pukovnik Vasiqevi}.

Prema wegovim re~ima, na osmatra~ko-akvizicijskim stani-cama nedavno je ugra|en i ekstraktor radarskih podataka koji nasvojim izlazima daje digitalne podatke o ciqevima u obliku tragaili podsignala. Ure|aj AP PVS – M3 sada omogu}ava automatskiprijem i prikazivawe vazdu{ne situacije za potrebe raketnih si-stema. Zahvaquju}i tome sada se radar moè izdvojiti iz borbenograsporeda raketnog diviziona ~ak nekoliko stotina metara ~imeje, zapravo, smawena mogu}nost preciznog dejstva neprijateqa pocelom sistemu posle otkrivawa radarskog zra~ewa ili, kako se tostru~no kaè, demaskirawe i uni{tavawe raketnih poloàja.

PRED VRATIMA REORGANIZACIJEDakle, kakvi su konkretni efekti modernizacije raketnog si-

stema Neva?Kao prvi neposredni pozitivni efekat komandant napomiwe

da je to osmatrawe, otkrivawe, pra}ewe i ga|awe ciqeva u vazdu-{nom prostoru u pasivnom reìmu rada zahvaquju|i termovizijskimkamerama. To je, zatim, obezbe|ewe i pove}awe efikasnosti borbe-nih dejstava pri jakom elektronskom ometawu, dawi i no}u. Moder-nizacija je pove}ala i otpornost radarskog kanala na elektronskaometawa i omogu}ila automatsko pra}ewe aviona izvora smetwi.Naravno, i izme{tawe radara iz neposrednog borbenog rasporedaraketnog diviziona jeste vrlo zna~ajan efekat modernizacije.

Sve u svemu, pomenutim inovacijama podignut je tehnolo{kinivo raketnog sistema ~ime je, objektivno, smawena i generacijskarazlika u odnosu na savremene sisteme ~ime je, po logici stvari, ipove}an kvalitet upravqawa vatrom. Vreme otkrivawa ciqa sada

M NEVA


Ususret Danu roda inìwerije, Komanda 305. inìwerijske brigade po-zvala nas je da, sa drugim novinarskim ekipama, budemo wihovi gosti izabeleìmo {ta jedinica radi, gde je angaòvana i ~ime se ponosi.Danas 305. inìwerijska brigada, sa sedi{tem u Obrenovcu, uspe{no

obavqa brojne i sloène zadatke. Uz to, ona obu~ava mlade vojnike pionir-ske, putne, maskirne i mosne specijalnosti. Samo protekle godine tu je ospo-sobqeno vi{e od 300 posluìlaca inìwerijskih ma{ina i vi{e desetinakomandira odeqewa za potrebe brigade i ostalih jedinica na{e vojske. Kaoi prethodnih godina, jedinica je angaòvana i na ure|ewu prostora i izgrad-wi objekata infrastrukture {irom Srbije za potrebe Ministarstva odbra-ne ali i pravnih subjekata iz civilstva. U redovne zadatke jedinice, kakosmo saznali, spada i obezbe|ewe dela administrativne linije prema Kosovui Metohiji na bazi “Jezerska mahala”.

PUT ZA BUDU]NOST

Kasarna Brigade bila je i tog dana ~ista i umivena, kao svaka doma-}inska ku}a koja se sprema da do~eka goste. Ne promi~u nam besprekornezelene povr{ine i uredan krug kasarne. Do~ekuje nas pomo}nik komandantaza moral, kapetan prve klase Sa{a Risti}. Od wega saznajemo da je tog da-na predvi|ena poseta mioni~kom kraju, gde se, u selu Ose~enica, privodekraju radovi na izgradwi seoskog puta, a potom i Zvorni~kom jezeru gde pri-

Jedinica koja je i ove

godine mnogo gradila i kasu

Ministarstva odbrane

dopunila sa 14 miliona

dinara, mo`da }e postojati

jo{ samo do kraja 2007.

[ta o tome kaù

obrenova~ki inìwerci

sa komandantom brigade

pukovnikom Nikolom

Patkovi}em na ~elu?

U POSETI OBRENOVA^KOJ 305. IN@IWERIJSKOJ BRIGADI

NEIZVESNOSTKOJA BRINE

JEDINICE

31

joj je ovaj kraj nadaleko ~uven. Okrepqewe i srda~an razgo-vor pred polazak. Deca voze bicikle novim putem. îni se,Ose~enica ima budu}nost.

STRU^NO REÊNOIzme|u brda zapadne Srbije, asfalt krivuda prema Drini.

Pukovnik Patkovi} poznaje skoro svako ovda{we selo i propla-nak. Kroz prozor automobila pokazuje nam gde su wegovi inì-werci gradili. Na licu mu se prime}uje stvarala~ko zadovoq-stvo. Svestan je da iza wegove brigade uvek ostaje ne{to {tosluì narodu i povezuje qude.

Kaèmo komandantu da se ve} na prvi pogled prime}uje dau ovoj jedinici vladaju dobri me|uqudski odnosi.

– Moje dugogodi{we iskustvo i stru~nost veoma pozitivnodeluju na qude. Postoji, naravno, obostrano razumevawe i po-verewe izme|u mojih pot~iwenih i mene, ali i me|u ostalim pri-padnicima brigade. U radu sam sebi postavqam standarde, aostali ih prate. I u ocewivawu uvek polazim od sebe – kaè pu-kovnik i nastavqa – sa posebnim zadovoqstvom radim sa mla-dim qudima jer na wima ostaje inìwerija. Ovo je najve}a jedi-nica te vrste kod nas i oni mogu da ispoqe svoje sklonosti isposobnosti u svim segmentima rada i obuke i tako, za vrlokratko vreme, steknu dragocena iskustva. Na na{im gradili{ti-ma moète videti da svi oni dobro i odgovorno rade, da nemaprimedbi investitora, nadzornih organa ili me{tana. Internekontrole, najavqene i nenajavqene, kao i one od pretpostavqe-ne komande, uvek su donosile vrlo dobre ili odli~ne ocene, anosioci tih zadataka upravo su bile mlade stare{ine.

Ipak, pukovnik Patkovi} ne misli da jesve idealno. Govori otvoreno:

– Veliki problem nam predstavqa odr-àvawe i zanavqawe tehnike koja je ve} za-starela. Problem je i nabavka novijih, ma-wih ma{ina koje su primerenije uslovima ukojima radimo i zadacima koje izvr{ava-mo. Zatim, treba da renoviramo kuhiw-sko–trpezarijski blok, kotlarnicu i ve{e-raj a za to nemamo potrebna sredstva. Dru-gi, mo`da i najve}i problem je u ~iwenicida Strategijskim pregledom odbrane nijepredvi|eno postojawe ove jedinice nakonreforme sistema odbrane. To kod dela na-{ih pripadnika izaziva nedoumice, pa ibojazan da li }e zadràti slu`bu.

Kako }e se to odraziti na rod inì-werije?

– Mislim da to po rod moè biti veomalo{e. Vidite, na{a brigada je specifi~najer poseduje resurse za obuku svih speci jal-nosti u inìweriji. Nisam siguran da }e je-

dinice nivoa bataqona, u okviru brigada kop-nene vojske, mo}i kvalitetno da obave taj po-sao. Moglo bi da se dogodi da se na taj na~innanese nenadoknadiva {teta rodu, naro~itonekim specijalnostima. Kao stru~wak, nisamsiguran koliko je mudro izgubiti jezgro rodakoje je, i izvan na{ih granica, poznato kaojedno od najstru~nijih u na{oj vojsci – kaèzabrinuto pukovnik Patkovi} i obja{wava:

– Na{a jedinica je 84 odsto popuwenaprofesionalcima. Ujedno, mi smo i jedan odretkih sastava koji ima dovoqno vojnika naredovnom odsluèwu vojnog roka, tako da ne-mamo problema sa brojnim stawem. Kod nasdolaze dobri momci koje kvalitetno obu~a-vamo, a korektan je i odnos stare{ina pre-

padnici Brigade postavqaju {ipove-nosa~e za ekolo{ko na-seqe budu}nosti.

Komandant brigade pukovnik Nikola Patkovi} nas srda~-no pozdravqa i kaè da }e ovo biti “dan za opu{tawe”. Isku-sni inìwerac kaè da }e nas odvesti tamo gde wegove stare-{ine i vojnici marqivo grade puteve, premo{}uju reke... A ta-kvih mesta je mnogo, previ{e za jedan dan.

Pribliàvamo se Ose~enici, najve}em selu u mioni~kojop{tini. Ovde inìwerci rekonstrui{u pet kilometara puta.Ispred ku}e Tome @ivanovi}a do~ekuje nas doma}ica Radmilakoja hvali inìwerce. Kaè da ovaj put mnogo zna~i selu i na-da se da }e zbog toga u wemu ostati vi{e mladih.

Komandir grupe koja tu izvodi radove, poru~nik MilanBogdanovi} kaè:

– Ovu saobra}ajnicu radimo u dva koraka: prvi, od tri ipo kilometra, koji spaja div~ibarski i vaqevski put, i drugi,od kilometar i po, koji sa glavnog puta vodi u selo Tomi}i. Ra-dove smo zapo~eli u septembru i sada ih privodimo kraju. To-kom posla bilo je mawih imovinsko-pravnih problema i onihkoji se ti~u nabavke materijala. Budu}i da se u ovom kraju gra-di nekoliko puteva, kamenolom iz koga se dobavqa materijalje optere}en. U saradwi sa lokalnim stanovni{tvom i inve-stitorom taj problem je ipak prevazi|en i posao uspe{no za-vr{avamo. U zavisnosti od potreba, na ovom projektu angaò-vali smo od 10 do 15 qudi.

Prema re~ima inìweraca septembar je bio ki{ovit,ali ih je u oktobru vreme posluìlo, pa je tada i odra|en glav-ni posao. Stru~no re~eno, sre}a je bila u tome {to ovoga pu-ta nisu morali da “probijaju put”, nego susamo prepravqali ve} postoje}i koji je bioveoma uzak. Dodu{e, objekti u selu gra|enisu prema staroj trasi puta, pa su neke ogra-de, strujne vodove, pa ~ak i zgrade – moralida uklawaju. I pored toga, odnos me{tanaprema wima bio je vi{e nego dobar.

Tehni~ki direktor firme “Pe{ter–put”Andrija Miliki}, u ime investitora, kaèda je zadovoqan saradwom sa inìwercimaVojske Srbije:

– Vojsku smo angaòvali kao podizvo-|a~a radova jer smo znali da brigada izObrenovca ima i znawa, i kvalitetne qudei, {to je najva`nije, ispravne ma{ine. Mi-slim da je to dobra preporuka i ostalimfirmama jer u Vojsci jo{ vladaju red, rad idisciplina, a i veoma kvalitetno izvoderadove.

Tomi}i, kao pravi srpski doma}ini,sluè nas medom i doma}om rakijom, po ko-

MILIONI OD POSLA

– Ove godine na{a jedinica izgradila je i rekonstruisala oko desetkilometara puteva i uredila oko 190 hektara zemqi{ta. Tom prilikomostvarili smo oko 2.600 moto~asova i pre{li gotovo 40.000 kilometarabez ijednog udesa ili vanrednog doga|aja. Na{ ukupan ostvareni prihod }everovatno do kraja godine prema{iti 14 miliona dinara – kaè gra|evin-ski inèwer Vujica Vasiqkovi} i dodaje:

– Za potrebe VS ure|ujemo grani~ni pojas prema Rumuniji, a trenutnoradimo i na nekoliko lokacija za civilne pravne subjekte. Privodimo kra-ju izgradwu puta u selu Ose~enica, pobijamo 80 metalnih {ipova za iz-gradwu sojenica na Zvorni~kom jezeru i rekonstrui{emo put u selu Zaklo-pa~a kraj Grocke. U toku godine bili smo angaòvani i na podru~ju SremskeMitrovice gde smo kr~ili stare zasade vo}a u selu Man|elos, gradili smo~etiri ribwaka i mrestili{ta i, na kraju, izgradili smo most u Omoqiciduìne 50 metara od materijala “Bejli”.

Poru~nik Milan Bogdanovi},komandir radne grupe

u Ose~enici

ma vojnicima. Svakodnevno primam pozive roditeqa vojnikakoji se raspituju za mogu}nost da wihovi sinovi, posle prvogperioda obuke, ostanu u jedinici. To je najboqi pokazateq sta-wa u Brigadi i zadovoqan sam zbog toga.

NA TEMEQU EKO-NASEQANa Zvorni~kom jezeru, nekoliko kilometara uzvodno od Ma-

log Zvornika, do kraja naredne godine bi}e izgra|eno ekolo{konaseqe nameweno qubiteqima ribolova. Sojenice }e se nalazi-ti nekoliko stotina metara od obale i bi}e opremqene po najvi-{im hotelskim standardima i – jedinstvene u svetu.

Investitor projekta je “Eko-Drinski centar” i za wihovepotrebe 305. inìwerijska brigada postavila je 80 metalnih{ipova na kojima }e sojenice stajati. Taj zadatak, pored ekonom-skog, ima i veliki zna~aj u obuci pripadnika Brigade. To je, za-pravo, jedinstvena prilika da se sa plutaju}ih platformi, speci-jalnom ma{inom (makarom) {ipovi pobiju pod vodu.

Radna grupa, koju ~ini 13 inìweraca, izvr{ava taj sloè-ni zadatak potpuno bezbedno i uigrano. Me|u wima je i osam voj-nika na odsluèwu vojnog roka, a wihov pretpostavqeni stare-{ina, kapetan prve klase Dragan Sto{i}, izuzetno je zadovoqankako rade i pona{aju se na terenu.

– Ovaj posao ne bismo mogli da izvedemo ni tako brzo nitako efikasno bez Vojske. Obrenova~ki inìwerci imaju i zna-wa i iskustva, a po{tuju i sve ugovorene rokove – kaè ZoranSpasojevi}, predstavnik investitora, dok momci u uniformamarade svoj posao, bez gre{ke, gr~a, problema…

Dovoqan je i jedan pogled da nam postane jasno da }e ovajturisti~ki kompleks na Zvorni~kom jezeru biti prava atrakci-ja. Uostalom, na susretu zemqe i vode uvek se mogao na}i kutakza uìvawe. Da to bude zaista tako, kao i bezbroj puta do sada,svoj veliki doprinos upravo daju i obrenova~ki inìwerci.

Aleksandar PETROVI]Snimio Zvonko PERGE

JEDINICE

OD SREMSKOG FRONTA DO DANASPre 61. godinu, ta~nije 23. marta 1945. u Erdeviku je

formirana inìwerijska brigada koja je brojala 69 qudiu tri bataqona – minerskom, pionirskom i pontonirskom,zajedno sa prate}om ~etom. Osnovni zadatak te jediniceNarodnooslobodila~ke vojske bio je obezbe|ivawe pokre-ta i manevra Prve armije u proboju Sremskog fronta. Bri-gada je odmah angaòvana na uklawawu mina i prevoèwupartizanskih divizija preko Bosuta i Save. Tokom nastupa-wa kroz Srem, od 12. aprila do 9. maja 1945, inìwercisu uklonili vi{e od 100.000 mina i ostalih prepreka.

Po zavr{etku rata, juna 1945, ve} prekaqena briga-da stigla je u Beograd odakle se preselila u Mladenovac,a zatim u Para}in gde je ostala do 1946. godine. Narednegodine jedinica je preme{tena u Aleksinac, pa u Lajkovacgde se zadràla do 1952. kada se kona~no preselila uObrenovac, gde ostaje do 1994. godine. Od 1994. do okto-bra 2002. jedinica je bila stacionirana u [apcu.

OBELE@EN DAN IN@IWERIJEU obrenova~koj kasarni “Bora Markovi}”, 6. novem-

bra obeleèn je Dan roda inìwerije. Sve~anom postroja-vawu i defileu jedinica prisustvovao je i zamenik koman-danta Operativnih snaga, pukovnik Aleksandar @ivkovi},zamenik predsednika gradske op{tine, Qubi{a Zdravko-vi}, i brojni gosti.

O dostignu}ima i perspektivama brigade govorio jekomandant pukovnik Nikola Patkovi}. Tom prilikom prire-|en je i takti~ko-tehni~ki zbor.

okviru svojih redovnih aktivnosti,Centar za odnose sa stranim vojnimpredstavnicima Ministarstva odbra-

ne organizovao je 3. novembra posetustranih vojnih predstavnika Komandi Va-zduhoplovstva i protivvazduhoplovne od-brane Vojske Srbije, Vazduhoplovno-re-montnom zavodu “Moma Stanojlovi}” i Ae-rodromu “Batajnica”.

Na po~etku celodnevne posete oko 30stranih vojnih predstavnika, akreditova-nih u na{oj zemqi, primio je komandant Vi PVO pukovnik Dragan Katani}.

O poru{enim, ali i u me|uvremenudelom obnovqenim kapacitetima i sada-{wim remontno-proizvodnim mogu}nosti-ma VRZ “Moma Stanojlovi}”, gostima je go-vorio direktor Zavoda pukovnik Jugoslav

Srndovi}, koji je potom sa stranim vojnimpredstavnicima i saradnicima obi{aomawi deo Zavoda u kojem se remontuju i is-pituju razni vazduhoplovi.

Na batajni~kom aerodromu o predsto-je}oj reorganizaciji na{eg vojnog vazduho-plovstva gostima je govorio komandant bu-du}e 204. avijacijske baze pukovnik MirkoVrani}. Ne{to kasnije, o spremnosti na-{ih pilota nadzvu~nih aviona, strani voj-ni izaslanici uverili su se prilikom obi-laska deùrnog para lova~kih aviona i de-monstracije wihovog rada od dobijawaznaka za uzbunu do poletawa. Tom prili-kom, za strane vojne predstavnike akredi-tovane u na{oj zemqi organizovan je i teh-ni~ki zbor na{ih vojnih vazduhoplova.

D. MARINOVI]

33

NACIONALNO POMIREWEU FUNKCIJI MIRA

NASTAVAKDOBRESARADWE

STRANI VOJNI PREDSTAVNICI U VAZDUHOPLOVSTVU I PVO

Druga me|unarodna konferencija onacionalnom pomirewu odràna je ne-davno u Beogradu, u organizaciji Evrop-skog centra za mir i razvoj Univerzitetaza mir Ujediwenih nacija. Konferencijije prisustvovalo oko sto u~esnika, pozna-tih nau~nika i javnih radnika iz zemqe iinostranstva.

Ciq odràvawa Druge me|unarodnekonferencije (prva je odràna pro{le go-dine u isto vreme i na istom mestu), kao ibrojnih drugih aktivnosti koje organizujei sprovodi Evropski centar za mir i raz-voj, jeste, prema re~ima dr Todora Mirko-vi}a, glavnog koordinatora Projekta, do-prinos ja~awu mira i stabilnosti kaopreduslovu za brì ekonomski i dru{tve-ni razvoj dràva i naroda na podru~juBalkana.

GENERAL PONO[ U POSETI BUGARSKOJ Zastupnik na~elnika General{taba

Vojske Srbije general-major Zdravko Po-no{ sa saradnicima nedavno je boraviou trodnevnoj zvani~noj uzvratnoj posetiRepublici Bugarskoj.

Tokom posete general Pono{ sastaose sa svojim bugarskim kolegom genera-lom Zlatanom Stojkovom, zamenikom mi-nistra odbrane Bugarske Ivanom Gavri-lovim, predsednikom Skup{tinskog odbo-ra za odbranu Angelom Najdenovim i sa-vetnikom za odbranu predsednika Bugar-ske Petrom Stran~evskim.

General Pono{ je sa zvani~nicimaBugarske armije razgovarao o razmeniiskustava i unapre|ewu saradwe dve voj-ske, a sa ~lanovima parlamentarnog od-bora za odbranu Bugarske o na~inu nakoji oni vr{e civilnu kontrolu oruà-nih snaga. U isto vreme vo|eni su i raz-govori na ekspertskom nivou predstavni-ka vazduhoplovnih snaga dve vojske, kao ipredstavnika ministarstava odbrane uoblasti odbrane i tehnologija.

MEDAQA ZASLUGAGENERALU PERI]U

Ameri~ki ambasador Majkl Polturu~io je savetniku ministra odbrane Mi-loradu Peri}u, generalu u penziji, Meda-qu zasluga SAD.

Milorad Peri} odlikovan je zbog izu-zetnog zalagawa i profesionalizma u oba-vqawu du`nosti vojnog izaslanika SCG uSAD, u periodu od 2001. do 2005. godine.

Kako se kaè u obrazloèwu, srpskioficir je svojim aktivnostima pruào~vrstu podr{ku ja~awu srpsko-ameri~kogvojnog prijateqstva.

U

UUKRATKO

– Vama pripada ~ast da budete prvaklasa studenata koja je poloìla zakletvu uVojsci Srbije i time ulazite u istoriju – re-kao je general Kova~evi}.

Pomo}nik ministra za qudske resursedr Zoran Jefti} poèleo je budu}im ofici-rima da se za ~etiri godine na|u u sve~a-nom stroju ispred Skup{tine Srbije i izra-zio o~ekivawa da Akademija u skoroj budu}-nosti postane regionalni centar vojnogobrazovawa.

A. PETROVI]

U VOJNOJ AKADEMIJI VOJSKE SRBIJE

STUDENTI POLO@ILI ZAKLETVUkasarni na Bawici, 3. novembra, 126studenata najmla|e klase Vojne akade-mije poloìlo je zakletvu. U ime Mi

nistarstva odbrane, sve~anosti je prisu-stvovao dr Zoran Jefti}, a u ime General-{taba VS general–major Petar Radoj~i}.

Na~elnik Vojne akademije, general-ma-jor mr Vidosav Kova~evi}, ~estitao je 131.klasi pitomaca i wihovim roditeqima inaglasio da }e oni biti prvi koji }e, poreddiplome oficira, dobiti i diplomu sa ne-kog od fakulteta Beogradskog univerziteta.


Vojnotehni~ki institut nije samobogatstvo i kapital Vojske ve} je

i srpsko nacionalno blago. Mi smoInstitut nasledili od na{ih o~eva i red

je da ga ostavimo na{im potomcima– istakao je u razgovoru za

”Odbranu”direktor VTI pukovnik prof.dr Marinko Ugr~i}.

VOJNOTEHNI^KI INSTITUTU PROCESU REFORME

SISTEMA ODBRANEP

ukovnik prof. dr Marinko Ugr~i} ve} je godinu i po direktorVojnotehni~kog instituta. Kaè da, i posle svega {to se dogo-dilo u proteklom periodu, i danas trpi pritiske da smawibroj zaposlenih u VTI, iako je to protivno stavovima dva mi-nistra. Naime, ministar odbrane Zoran Stankovi} i mini-

star nauke i za{tite ìvotne sredine Srbije Aleksandar Popovi}tokom ove godine u vi{e navrata insistirali su da se brojno sta-we Instituta ne mewa. Direktor Ugr~i} istrajan je u borbi da sa-~uva VTI, iako ovih hladnih dana zaposleni rade u oteànim uslo-vima zbog ~estih nestanka struje i bez grejawa. U takvim prilikamazatekli smo ga prilikom na{e posete.

Vojnotehni~ki institut je 3. novembra obeleìo 58 godinapostojawa. Wegova uloga je bila jasno odre|ena u biv{ojSFRJ, ali i posle raspada zemqe. Kakvo je danas mesto In-stituta u sistemu odbrane? – Danas je Institut, kao i sve druge ustanove u Vojsci, u pro-

cesu transformacije. Ali je sigurno da }e, bez obzira na to ka-kve reforme pretrpeli, na{a uloga i osnovni zadaci biti pri-marno orijentisani na Vojsku – razvoj i modernizacija sredstavanaoruàwa i vojne opreme. Moèmo s ponosom ista}i da je dodanas vi{e od 1.350 sredstava NVO koja se nalaze u naoruàwuVojske, odnosno vi{e od 80 odsto ukupnog udela, poteklo iz na-{ih konstrukcionih biroa. To smo radili do sada, a radi}emo iubudu}e.

Ako nam se omogu}i, nameravamo da jedan deo slobodnihkapaciteta Instituta usmerimo na doma}e i strano civilno tr-ì{te. Institut za sada moè da pruì niz usluga i ponudi od-re|en broj mawe sloènih proizvoda, a sigurno }emo mo}i darazvijemo i kompleksnije proizvode i da ih predamo na{impreduze}ima u serijsku proizvodwu. Svesni smo da }emo bitikonkurentni samo ako imamo razumne cene i prihvatqive roko-ve realizacije.

Vi govorite o projekciji rada u jednom ure|enom sistemu,ali kako VTI funkcioni{e sada kada su svi va`ni akti uprocesu usvajawa?– Zaista te{ko. Nemamo definisanu kona~nu formaciju i sve

je pod velikim znakom pitawa. Mi smo uradili elaborat o tran-sformaciji VTI. To na{e vi|ewe je upu}eno resornom ministarstvui nadam se da }e taj predlog nai}i na podr{ku na{eg ministarstva,ali i Ministarstva za nauku i za{titu ìvotne sredine. Ova neiz-vesnost nas demorali{e i te{ko nam svima pada. Oteàva rad ipovla~i vi{e drugih problema – regulisawe postavqewa, pla}aweprekovremenog rada, nagra|ivawe za izuzetne rezultate u radu.Imamo vi{e od dvadeset stru~waka, koji su u posledwe dve godine,prema ugovorima sa SDPR-om, bili ukqu~eni u projekte i koji su do-sta radili van radnog vremena, subotom i nedeqom, a jo{ nismona{li na~in kako da ih nagradimo i platimo. Sa druge strane, miraspolaèmo znatnim materijalnim sredstvima – infrastruktu-rom, objektima, laboratorijskom opremom, vrednom vi{e od dvesta

~etrdeset miliona dolara, a da ne govorimo o vrednosti dokumen-tacije i intelektualne svojine VTI. Ta pitawa, ali i pitawa loka-cije, sedi{ta, i druga, treba formalno-pravno regulisati.

Imate li utisak da vas neko svesno zaboravqa ili otpisuju?– To pitawe je te{ko, a odgovor jo{ teì. VTI je osnovan De-

kretom pre 58 godina, i ako dràva oceni da joj nije potrebnaovakva institucija – Dekretom neka ga i ukine. Ali odgovornost za~in tihog ga{ewa ne bi se smela prebaciti ni na direktora VTI,niti na wegov kolegijum. Sasvim smo ube|eni da bi se u tom slu~a-ju brzo pokazalo da je ovakva ustanova potrebna i na{oj vojsci i

POVODI

NE]EMO SE PREDATI

35

zemqi. O ukidawu razmi{qajuoni koji ne znaju {ta zna~i VTI,a oni koji znaju, umeju da ceneono {to imamo. Ako nam se pru-ì mogu}nost pokaza}emo da mo-èmo biti korisni i Vojsci i dr-àvi. Ve}ina nau~nih oblasti istru~nih delatnosti neguje se uVTI i – nigde vi{e u zemqi. To supre svega oblasti klasi~nog iraketnog naoruàwa, borbenihvozila, elektronike i optoelek-tronike, elektronskog izvi|awa,vazduhoplovne tehnike, materi-jala, za{tite, itd. Ostvarilismo i dosta kontakata sa stra-nim firmama koje su se s dola-skom u zemqu, ali i u Institut,uverile u na{e kadrovske i la-boratorijske mogu}nosti.

Da li druge zemqe imajusli~ne institute?

– Nijedna od republikabiv{e SFRJ nema ovakav insti-tut. Hrvatska je, dodu{e, uspelada sa~uva svoj Brodarski nau~niinstitut. Mislim da su na{lipravo re{ewe i od wega napra-vili vode}u nacionalnu nau~nuinstituciju. Dvadeset odsto kapa-citeta je pokriveno iz vojnog bu-xeta, a vi{ak slobodno usmera-vaju na trì{te. Kada je re~ o ze-mqama koje su pro{le tranzici-ju, pomenimo da su nam Slovacipre {est godina savetovali dasa~uvamo VTI, jer su oni svoj in-stitut rasformirali i – zaàli-li zbog toga. Poku{aj da ponovookupe qude nije uspeo, a sa 250qudi, koliko su tada imali, tovi{e nije bilo ni nalik pre|a{wem institutu. Sli~na situacija jei kod Bugara. Rumuni su sa~uvali svoj vazduhoplovni institut, jer jedràva stala iza wega. Definitivno, kada se takve institucije jed-nom ugase nema pouzdanog recepta i leka da se ponovo oìve. Uustanove poput VTI zapo{qavali su se najboqi studenti, skloninau~nom radu. Rade}i na brojnim sloènim projektima, oni su u~i-li od starijih kolega, ~ije se znawe, a pre svega iskustvo, ne moènau~iti iz kwiga. A kada takvi stru~waci odu, pogotovo na ovakavna~in, po pravilu ne èle vi{e da se vrate.

Poznato je da je vojnoindustrijski kompleks zamajac ~itaveprivrede. – Da, sloèni projekti poput tenka, aviona, broda, kao kraj-

wi rezultat donose i po dvadesetak novih tehnologija i isto tolikonovih tipova i vrsta materijala. Za to je najboqi primer Amerika,gde su ulagawa u vojne programe ogromna, a sva se ta sredstva ka-snije vi{estruko vra}aju. I danas je znawe u oblastima odbrambe-nih tehnologija, iako neopipqiva kategorija, veoma cewena robana trì{tu, jer je u neraskidivoj povratnoj sprezi sa naukom ipraksom u civilnoj sferi.

Na kojim projektima se danas radi u Institutu?– Odre|enom dinamikom realizuje se Model opremawa voj-

nika 21. veka. Ove godine je usvojena za{titna maska M-3, ~etvrtegeneracije, koja je po svojim performansama zaista izuzetna, jerispuwava sve takti~ko-tehni~ke zahteve prema najstroìm svetskimstandardima. Zatim komplet za obeleàvawe kontaminiranog ze-

mqi{ta i koncept maskirnogbojewa prema {emi Natoa zaEvropu. A osvajawem univerzal-nog elektronskog tempirnog upa-qa~a za artiqerijsku municiju,kalibra od 105 do 155 mm, Sr-bija se uvrstila u mali broj ze-mqa koji mogu da urade takvosredstvo.

Aktuelan je i projekat avio-na za po~etnu obuku pilota lasta.Do kraja godine bi}e zavr{enprvi prototip, a do kraja martanaredne godine i drugi. VTI svevreme koordinira aktivnosti iispituje delove konstrukcije, ta-ko da prve letove o~ekujemo sre-dinom idu}e godine.

Od aktuelnih projekata ko-je radimo sa SDPR-om za potre-be inostranih partnera a, zakoje je i na{a vojska pokazalainteresovawe, pomenuo bihprojekat artiqerijskog sistemaNORA i modernizaciju tenka M-84. Za jednu inostranu firmu,iz zemqe ~lanice Natoa, ispi-tujemo u aerotunelima modelrakete koji je kompletno projek-tovan i ura|en u na{oj radio-nici…

Pri~alo se da su penzionisa-ni i otpu{teni pripadnici In-stituta poneli sa sobom i pro-jekte i rad na wima nastaviliu ustanovama u kojima su se za-po{qavali. Koliko u tome imaistine?

– Naàlost, to je ta~no.Uo~ili smo da se s odlaskom naj-kvalitetnijeg kadra iz Institu-

ta, po sopstvenom zahtevu ili po osnovu penzionisawa, na drugimmestima formiraju radni timovi koji se bave razvojem sredstavaNVO. Institut ne moè da se angaùje ni na jednom programu zapotrebe stranog partnera bez saglasnosti Ministarstva odbra-ne, {to pozitivno uti~e na kontrolu proizvodwe i prometa nao-ruàwa i tehnologije dvostruke namene. Tako mi gubimo kriti~numasu istraìva~a za tehni~ke discipline, koje i po bezbednosnimi stru~nim aspektima treba da budu zastupqene u na{oj ustanovi.Mi smo na to upozoravali i o tome pisali. Jedan od uslova da sespre~e ovakve pojave jeste dono{ewe i po{tovawe zakona o za-{titi intelektualne svojine.

Da li vas preduze}a namenske industrije konsultuju u vezisa nekim projektima ili koriste}i va{e znawe rade na svojna~in?– Najve}i broj preduze}a odbrambene industrije pona{a se

korektno i spreman je da po{tuje prava intelektualne i industrij-ske svojine, ali je mogu}e da te{ka vremena dovode pojedine napomisao da su sami sebi dovoqni. Da to nije pravilo potvr|ujeoko 70 funkcionalnih zadataka koje VTI otvara svake godine nazahtev preduze}a namenske ili tehni~kih remontnih zavoda, a odkojih je ve}ina definisana kao pruàwe stru~ne pomo}i. Te zadat-ke uspe{no mogu da ostvare samo stru~waci za pojedine oblasti.

[ta se u Institutu promenilo od posledwe posete mini-stra odbrane 1. juna ove godine? – U proteklom periodu, po dogovoru, izradili smo predlog

POTENCIJAL

Danas je na projektima koji se rade u VTI neposred-no angaòvano 25 doktora nauka, 64 magistara i 315 is-traìva~a. U Institutu, ina~e, radi 16 istraìva~a u na-u~nim zvawima.

INTERESOVAWE STRANACA

– Argument stranaca je uvek jasan, ekonomski i pragma-ti~an. Potencijalni saradnici iz zapadnih zemaqa sma-traju da se kod nas mogu kvalitetno razviti ili modernizo-vati i proizvoditi sredstva NVO po pristupa~nijim cena-ma, smatra pukovnik Ugr~i}. – Posebno je interesantna oce-na da bi se na jedan dolar uloèn na programe kontrole inadzora granica u regionu jugoisto~ne Evrope, koji bi sevodili u VTI, u{tedelo deset puta vi{e nego ako bi se timebavile zemqe Unije.

Dakle, strance u posledwe vreme interesuju poslovivezani za oblast bezbednosti. Otuda je Evropska unija, pre-ko Ma|arske, koja je zaduèna da koordinira aktivnosti iusmerava finansijska sredstva na poslovima tehni~kogobezbe|ewa granica i grani~nih prelaza, ozbiqno zainte-resovana za ovakve aran`mane. Ve} smo, posredovawemfirme Interproduct iz Beograda, potpisali jedan sporazum oposlovno-tehni~koj saradwi sa firmama iz Ma|arske i Ve-like Britanije. Sporazumom su definisani okviri sarad-we na projektima vezanim za tehni~ke sisteme nadzora, bi-lo da je re~ o stacionarnoj opremi ili pokretnim platfor-mama – po~ev{i od bespilotne letelice, vozila komerci-jalnog tipa ili robusne vojne varijante izvi|a~kog vozilaVUK, do re~nih patrolnih ~amaca. Pored navedenog, spora-zum obuhvata jo{ nekoliko projekta koji se odnose na vojnui izvi|a~ku opremu. A mislim da ne treba komentarisatikoliko je va`no da i na{e policijske snage, koje preuzimajubrigu o granici, i na{e jedinice koje se upu}uju u mirovnemisije imaju savremeno doma}e izvi|a~ko vozilo.

nove formacije Instituta i upu-tili ga na razmatrawe, ali jo{nismo dobili odgovor, i to namoteàva rad. Koliko znamo, mi-nistar odbrane je saglasan sana{im predlogom i o~ekujemo dase taj problem ubrzo re{i. Re-{eno je i pitawe na{ih odlaza-ka u inostranstvo u okviru me-|uarmijske vojnotehni~ke sarad-we, koja predvi|a poslovne kon-takte i posete me|unarodnim iz-lo`bama, a posebno u~e{}e name|unarodnim nau~nim skupovi-ma. Prihva}eni su svi predloziza odlaske na stru~ne skupove, aposle duè vremena nismo izo-stavqeni ni u planu me|unarod-ne vojnotehni~ke saradwe za na-rednu godinu.

Kada je re~ o povratku ot-pu{tenih, mi smo ministru po-slali spisak sa imenima istra-ìva~a i tehni~ara specijali-sta, neophodnih za rad pojedinihlaboratorija Instituta i radi-onice za izradu prototipova. Tajspisak je redukovan na sedmoroqudi. Dve na{e saradnice sa togspiska ve} su na{le posao. Zasada se vratilo samo jedno li-ce. O~ekujemo da do|e jo{ ~etvo-ro otpu{tenih saradnika.

Stimulativno nagra|iva-we istraìva~a jo{ nije sistem-ski re{eno, a ostalo je otvore-no i pitawe prijema mladog ka-dra, jer je to na neki na~in u su-protnosti sa reformskim sma-wewem Vojske. Ipak, o~ekujemoda ministar odbrane potpi{eodluku kojom }e nam se omogu}iti pla}awe prekovremenog rada,stimulativno nagra|ivawe i prijem mladih od prihoda ste~enihradom sa tre}im licima, po uzoru na VMA.

U me|uvremenu je obustavqeno finansirawe {kolovawa ci-vilnih lica na magistarskim i doktorskim studijama na fakulte-tima u civilstvu. To nas je obeshrabrilo, jer qudi u Institutumoraju da se usavr{avaju kako bismo zadràli status nau~noi-straìva~ke ustanove. Pretpostavqam da je uzrok nedostatak pa-ra, tako da o~ekujemo da }emo dobiti dozvoli da za te namene ko-ristimo sredstva iz ostvarenih prihoda. Nadam se da }emo tajproblem lak{e re{iti kada VTI bude ukqu~en u sistem nau~nedelatnosti Srbije. Mi smo pripremili i prosledili na daquproceduru svu potrebnu dokumentaciju za nostrifikaciju nau~nihzvawa na{ih istraìva~a i dokumentaciju za akreditaciju VTI.Za to je potrebno da imamo najmawe deset doktora nauka u nau~-nom zvawu, a mi ispuwavamo te uslove. I kako nam je ministarPopovi} rekao, moèmo da o~ekujemo akreditaciju ustanove dokraja novembra.

Razmi{qate li o tome da va{a ustanova postane nau~no-na-stavna baza nekih fakulteta?

– To je tema o kojoj odavno razmi{qamo. Vi{e od deset na-{ih istraìva~a u~estvuje u izvo|ewu nastave na fakultetima ucivilstvu i na Vojnoj akademiji. ̂ iwenica je da se po Bolowskoj de-klaraciji uvodi trostepeno studirawe i da se na master-studija-ma, a pogotovo na doktorskim studijama, insistira na laborato-


POVODI

rijskom radu, i tu vidimo {ansuda se u nastavu ukqu~imo angaò-vawem na{ih laboratorija, kojesu jedinstvene u zemqi. Nedavnosam razgovarao sa dekanima Ma-{inskog i Elektrotehni~kog fa-kulteta u Beogradu, te sa upravomVojne akademije o tome kako daosmislimo i realizujemo progra-me doktorskih studija. Veoma meje obradovao podatak koji samdoznao od {efa Katedre za voj-no ma{instvo na Ma{inskom fa-kultetu u Beogradu, da se na dru-goj godini fakulteta, na izbornipredmet –Uvod u sisteme naoru-àwa, javilo 60 mladih qudi. Zawih smo predvideli prihvat iomogu}i}emo im prakti~nu nasta-

vu u na{im laboratorijama.

Zna li nova dràva Srbija da ceni stru~ni i nau~ni poten-cijal kojim raspolaète?– Mislim da zna. Institut nije samo bogatstvo i kapital Voj-

ske ve} je i srpsko nacionalno blago. Ministri Zoran Stankovi}i Aleksandar Popovi} potvrdili su u vi{e navrata stav dràveda se ova nau~na ustanova sa~uva. Mi smo Institut nasledili odna{ih o~eva i red je da ga ostavimo na{im potomcima.

Mislim da se svi slaù da je VTI bio ”`rtveno jagwe“ refor-me Vojske. Kako ste se vi li~no, kao direktor, ose}ali u mo-mentu kada je trebalo otpustiti gotovo polovinu zaposlenih?– Bilo je mu~no za sve. Nije se znalo kome je teè – onima

koji odlaze ili onima koji ostaju. Iako nisam ja doneo odluku otome ko }e biti otpu{ten, osim za sektor koji sam tada vodio,pripala mi je te{ka i neprijatna obaveza. Ne bih se sigurnoprihvatao ove du`nosti da nisam imao podr{ku ve}ine qudi ko-ji su ostali u Institutu, pa ~ak, verovali ili ne, i pojedinih ko-ji su otpu{teni. I posle svega smatram da ova ustanova moè itreba da nastavi da ìvi. âk i oni koji su u po~etku hteli daodu, odjednom su odustali, iz inata. I reaguju re~ima: Ne}emo sepredati.

Mira [VEDI]Snimio Darimir BANDA

BUDU]NOST INSTITUTA

– U narednom periodu Institut moè deo kapacitetada orijenti{e i prilagodi trì{nim uslovima rada i ti-me rastereti dràvni buxet. Na makroplanu predstojinam ukqu~ivawe u razvojne projekte za strane armije istrano trì{te. A da bi se to postiglo treba re{iti sta-tusna i kadrovska pitawa Instituta, omogu}iti poslovniambijent. Budu}i status VTI presudno zavisi od tran-sformacije Vojske, projekcije wenog razvoja i odbrambe-no-industrijskog kompleksa, koji jo{ predstavqa zna~ajanpotencijal. Trebalo bi obezbediti nastavak istraìva~-ko-razvojnog rada u podru~jima u kojima imamo jasno de-finisawe ciqeve tehni~ke modernizacije Vojske. Podr-àvaju nas ~elni qudi nama zna~ajnih ministarstava ioni su nam ulili nadu u boqe sutra – kaè pukovnik Ma-rinko Ugr~i}.

luka kojom se omogu}ava da VTI radi za tre-}a lica, a samim tim i da ostvaruje prihod.

Ministar za nauku dr Aleksandar Po-povi} rekao je kako o~ekuje da VTI bude in-tegrisan u nau~ni sistem zemqe i da }e u na-rednom periodu sve nau~ne ustanove, pa ivojne, biti povezane na dràvnu mreù kakobi mogle da koristite informacije sa In-terneta. Ministar za nauku smatra da In-stitutu treba pomo}i kako bi se probio nanova trì{ta, posebno civilna, i li~no sezalaè da se prona|e na~in kako bi se ukrilo srpske nauke vratili nau~ni posleni-ci iz Vojske koji su zbog vojnih propisa openzionisawu slu`bu napustili u naponuintelektualne snage. M. [.

37

Obeleèn Dan Vojnotehni~kog instituta

Ministar odbrane u Novom SaduBESKU]NICI NE]E I]I

NA ULICUPrivremeni sme{taj u vojnim objek-

tima u novosadskom garnizonu koristi 261porodica sa ukupno 871 licem. U objekti-ma predvi|enim “Master planom” za otu-|ewe, sme{taj koristi 185 porodica sa599 ~lanova. Ovo je samo deo sumornestambene slike novosadskog garnizona ko-ja je postala jo{ gora kada je 3. oktobrakorisnicima nu`nog sme{taja u objektimapredvi|enim za otu|ewe upu}eno obave-{tewe o wihovom iseqavawu. To je kod wihizazvalo buru nezadovoqstva, straha odgubqewa jedinog krova nad glavom, ali imnogo medijskih {pekulacija.

Ministar odbrane razgovarao je i saosmo~lanom delegacijom korisnika nu`nogsme{taja.

– Lokacije i objekti u Novom Sadupredvi|eni “Master planom” za otu|iva-we, u kojima su sme{teni korisnici nu`nogsme{taja, veoma su atraktivni i postojeinteresenti za wihovu kupovinu, ali mimoramo da imamo u vidu i poloàj qudi ko-ji ìve u wima i da se prema wima pona-{amo saglasno svim zahtevima koji defi-ni{u wihov poloàj – rekao je tom prili-kom ministar Stankovi}.

Ministar Stankovi} je obi{ao pro-storije nu`nog sme{taja u “Mileti}evoj”kasarni i razgovarao sa stanarima.

B. M. P.

Delegacija Ministarstva odbraneHrvatske na Vojnoj akademiji

SARADWA U OBRAZOVAWUDelegacija Hrvatske vojske koju je

predvodio general Mirko [undov, na~el-nik centra za obrazovawe i obuku ”Pe-tar Zrinski”, posetila je 8. novembraVojnu akademiju Vojske Srbije. Povod sa-stanka sa ~elnim qudima na{eg vojnog{kolstva bio je razmena iskustava i sa-gledavawe mogu}nosti za bilateralnu sa-radwu u osposobqavawu kadra u sistemi-ma odbrane.

Na sastanku sa na~elnikom Vojne aka-demije, general-majorom Vidosavom Kova-~evi}em, predstavnici Ministarstva od-brane Hrvatske interesovali su se za mo-del uskla|ivawa vojnog i civilnog obra-zovnog sistema koji je kod nas u toku.

General [undov je posebno naglasiozna~aj ove posete za razvoj budu}ih odnosadveju oruànih snaga.

General Kova~evi} je izrazio zado-voqstvo {to imamo priliku da iskoristi-mo iskustva suseda koji su u nekim segmen-tima obrazovnog sistema ispred nas, alii da predstavimo sve ono {to Vojna akade-mija ima da ponudi.

A. P.

S

U

Oskar kvaliteta Tehni~kom remontnom zavodu iz Kragujevca

LIDER POSLOVNE IZVRSNOSTIPrivrednoj komori Srbije je po petiput, povodom Svetskog dana kvaliteta,tradicionalno dodeqen Oskar kvali-

teta, nacionalna nagrada za poslovnu izvr-snost koja se dodequje u dve kategorije – za

mala i sredwa preduze}a i za velike orga-nizacije. Skup je otvorio direktor Pri-vredne komore Srbije Qubi{a Dimitrije-vi}, a u ime Ministarstva privrede laure-ate je pozdravila dràvni sekretar ZoraSimovi}.

U ovogodi{woj o{troj utakmici na{ihpreduze}a, ìri je izabrao sedmoricu. La-ureati su, u kategoriji malih preduze}a, In-stitut za medicinsku biohemiju Klini~kogcentra Srbije, fabrika Voda-voda, Apote-karska ustanova Novi Sad i sveukupni po-bednik u toj kategoriji Galeb grup iz [apca.Wima je pripala bronzana statueta Oskarkvaliteta.

U konkurenciji velikih preduze}a lau-reati su Tehni~ki remontni zavod iz Kragu-jevca, Kolubara univerzal iz Velikih Cr-qana i Zavod za izradu nov~anica i kova-nog novca, kao sveukupan pobednik u toj ka-tegoriji.

Dobijawe ovog priznawa je veliki iza-zov za svakog menaxera, a jo{ je izazovnijetakmi~ewe na nacionalnom nivou. Tehni~kiremontni zavod iz Kragujevca tu vrednu na-gradu dobio je za politiku i strategiju pred-uze}a i qudske resurse.

M. [.Pukovnik dr Jugoslav Radulovi}

sa priznawem za kvalitet

VA@NE ODLUKE ZA BUDU]I RAD

NOVI DOKTORI NAUKAPukovnik dr Borislav D. Grozdi} iz Uprave za qudske resurse General{taba Vojske

Srbije, odbranio je doktorsku disertaciju ”Shvatawe o politi~kom nasiqu, nenasiqu imiru u srpskim sredwovekovnim spisima”, na Fakultetu politi~kih nauka Univerzitetau Beogradu.

Mentor je bio profesor dr Dragan Simeunovi} sa Fakulteta politi~kih nauka, a~lanovi komisije profesor dr Slobodan Jovanovi} sa Filolo{kog fakulteta i protoje-rej docent Dragomir Sando sa Bogoslovskog fakulteta.

Doktorsku disertaciju pod nazivom “Izvori{ta slu`bene ~asti oficirskog kora iwen uticaj na moral Srpske vojske” odbranio je na Vojnoj akademiji pukovnik u penziji drRade S. N. Raji}. U komisiji nastavno-nau~nog ve}a Akademije bili su pukovnik u penzijiprof. dr Predrag Damwanovi}, predsednik komisije, pukovnik prof. dr Vladimir Gru-ji}, mentor i pukovnik docent dr Budislav Su{a.

ve~anom skupu, koji je organizovan 3.novembra, povodom dana VTI, prisu-stvovali su ministar odbrane dr Zoran

Stankovi} i ministar za nauku i za{tituìvotne sredine Srbije dr Aleksandar Po-povi}.

Direktor Instituta pukovnik prof. drMarinko Ugr~i} govorio je prisutnim o isto-rijatu i aktuelnom stawu u kome se ta usta-nova danas nalazi i o mogu}nostima budu}egrada. Ministar odbrane Zoran Stankovi}istakao je da je Ministarstvu dostavqen ela-borat o daqem vi|ewu rada VTI. Elaboratje prihva}en, ni{ta nije osporeno, a odo-breno je da se u tu elitnu tehni~ku ustanovuvrati sedmoro stru~waka. Potpisana je od-

V

OPASNOSTOD VI[KOVA

ORU@JAU svetu cirkuli{e oko 500 milionapu{aka, pi{toqa i drugog lakog imalokalibarskog oru`ja koje imasve ve}u ulogu u konfliktima inasiqu. To oru`je ima ogromanuticaj na dru{tvo uop{te, jer jeproceweno da se wime izvr{i oko300.000 ubistava godi{we uoruànim sukobima i 200.000 u kriminalnim aktivnostima. Osim toga, milioni qudi podpretwom oru`jem bivaju terorisaniili isterivani iz svojih domova, tepostaju izbeglice i raseqena lica.

SARADWA


Seminar o lakom i malokalibarskom naoruàwu

Rastislav Vrbenski, zamenik stalnog predstavnika UNDPSrbija, ukazao je na opasnosti od vi{kova municije i podsetiona nedavnu eksploziju u vojnom skladi{tu u Para}inu. Vi{ak mu-nicije se, rekao je Vrbenski, moè preusmeriti iz vojnih zaliha uzone nestabilnosti ili dospeti u ruke terorista ili bandi kri-minalaca.

Ana-Maija Korpi, ambasador Finske u Srbiji, objasnila jeda strategija bezbednosti EU navodi pet opasnosti na koje trebaobratiti pa`wu – oru`je za masovno uni{tewe, terorizam, regi-onalni konflikti, raspad dràva i organizovani kriminal. Pre-ma wenim re~ima, ~etiri od tih pet opasnosti podstrekivane sumalokalibarskim oru`jem.

Evropski program za spre~avawe konflikata, naglasila jefinska ambasadorka, prihvata da bi rad na uklawawu malokali-barskog oru`ja kao izvora destabilizacije i konflikta bio ve-liki doprinos spre~avawu nasiqa u budu}nosti. Aktivnosti usprovo|ewu regionalnih i me|unarodnih obaveza kontrole SALWna jedan strate{ki i planski na~in bi}e od velike pomo}i za br-è integracije u evropske strukture.

Svaki sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu izme|u dr-àva jugoisto~ne Evrope i EU podrazumeva i dostavqawe odgovo-ra na upitnik Evropske komisije u vezi sa malokalibarskim i la-kim naoruàwem.

Ina~e, Srbija je prihvatila pravila pona{awa EU u martu2005. i donela nove zakone o prometu oru`ja koji su uglavnom uskladu sa standardima EU. Tokom programa oduzimawa oru`ja iz2001, 2002. i 2003. godine, Vlada Srbije prikupila je izme|u12.000 i 15.000 komada malokalibarskog i lakog naoruàwa.Od 2003. sprovedeni su programi uni{tewa malokalibarskogoru`ja tokom kojih je uni{teno vi{e od 88.000 komada.

Albanska vlada procewuje da je tokom javnih nereda 1997.vi{e od 550.000 komada oru`ja i oko 900 miliona municije izma-klo kontroli dràve. Prema zvani~nim procenama, oko 220.000 jevra}eno tokom programa prikupqawa oru`ja. Od 2000. do sadauni{teno je oko 143.000 komada oru`ja i vi{e od 48.000 tona mu-nicije.

U Bosni i Hercegovini pro{le i ove godine uni{teno je oko91.000 komada oru`ja i 190 tona municije. Pored Rumunije, BiH jejedina zemqa u jugoisto~noj Evropi koja je objavila godi{wi izve-{taj o izvozu oru`ja.

U Hrvatskoj je pro{le godine uni{teno 1.905 komada tog oru`-ja, a u Makedoniji u periodu 2001–2006. preko 10.000 komada.

Crna Gora je uspe{no zavr{ila dva programa prikupqawaoru`ja, a planira jo{ jednu kampawu do kraja 2006. Od 2003. uni-{teno je vi{e od 7.000 komada oru`ja i pola miliona municije.

Ratko FEMI]

POMO] POSLE PARA]INSKE EKSPLOZIJE

Portparol Regionalnog centra za kontrolu malokali-barskog i lakog naoruàwa (SEESAC), Ana Martinovi} kaèza “Odbranu” da je nakon eksplozije u Para}inu stalni pred-stavnik Programa za razvoj Ujediwenih nacija – UNDP u Sr-biji, Lens Klark ponudio pomo} Vladi Srbije.

Ona nagla{ava da predstavnici SEESAC ve} razgovarajusa predstavnicima Ministarstva odbrane da bi se utvrdilokakva i kolika pomo} je potrebna. Trebalo bi u najkra}em roku,naglasila je Martinovi}, da se do|e do konkretnih rezultata{to se ti~e finansirawa i tehni~ke pomo}i u re{avawu pro-blema skladi{tewa oru`ja i municije, usvajawu i po{tovawume|unarodnih standarda, te uni{tavawu vi{kova naoruàwa.Ona je istakla da je SEESAC uradio studiju koja je pokazala daskladi{tewe oru`ja i municije zahteva velike tro{kove. S ob-zirom na to {to se jedna koli~ina oru`ja skladi{ti da bi bilaprodata, ona kaè da je studija pokazala da je isplativije uni-{titi to naoruàwe nego ~ekati na eventualnog kupca koji semo`da i ne pojavi.

elike koli~ine lakog i malokalibarskog oru`ja i wihovanelegalna trgovina i daqe predstavqaju ogroman problem ujugoisto~noj Evropi jer podsti~u kriminal, stvaraju ose}awenesigurnosti i podrivaju angaòvawe na spre~avawu kon-flikta.Promet i kontrola tog oru`ja bila je tema regionalnog se-

minara za parlamentarce iz zemaqa zapadnog Balkana o lakom imalokalibarskom naoruàwu, odrànog 1. novembra u hoteluHajat u Beogradu. Seminar je jedna od komponenti drugog pilotprojekta o malokalibarskom i lakom oru`ju Evropske unije, kojirealizuje Regionalni centar za kontrolu naoruàwa – SEESAC, azapo~eo je u februaru ove godine u Beogradu.

Me|unarodna konferenci j a o reformi s e k tora be zbednos t i u Srbi j i

Da li je Vojska Srbije “~ardak ni na nebu ni na zemqi”? Neobi~-na situacija u kojoj se nalazi Ministarstvo odbrane, koje jo{nema institucionalni status unutar Vlade Srbije, daje povodaza takvo razmi{qawe. Tome doprinosi i nepostojawe jasno ar-tikulisanog zajedni~kog stava zna~ajnih politi~kih aktera o VS,

koja se na tom nivou uglavnom koristi u dnevno politi~ke svrhe.U takvim uslovima Vojska tragaju}i za profesionalnim identite-

tom, nastoje}i da relegitimi{e svoje misije, usvoji demokratske prin-cipe zapadnog sveta, integri{e se u nacionalni, ali i u evroatlant-ski sistem bezbednosti. Zadaci su utoliko teì, {to dobar deo sta-novni{tva, prema istraìvawu javnog mwewa, i daqe ne vidi potrebuulaska u Nato.

Javni dijalog izme|u dràvnih zvani~nika, civilnih eksperata igra|anskog dru{tva o osobenostima sistema bezbednosti u Srbiji,wegovim postignu}ima u posledwih {est godina i o izgledima za budu-}i razvoj, ostvaren na nedavnoj me|unarodnoj konferenciji o refor-mi sistema bezbednosti u Srbiji (Beograd, od 29. do 31. oktobra), mo-gao bi Vojsci da olak{a taj teret. Makar samo zbog toga {to, premare~ima pomo}nika ministra za politiku odbrane Sneàne Samar-xi}-Markovi}, “vi{e qudi shvati {ta i za{to radimo, lak{e }e naspodràti”.

Tako je, zapravo, me|unarodna konferencija “Reforma sektorabezbednosti u Srbiji – dostignu}a i perspektive” odràna u pravi ~as.Organizovali su je Centar za civilno vojne odnose, Vlada ê{ke Repu-blike i @enevski centar za demokratsku kontrolu oruànih snaga, u po-ku{aju da pruè sveobuhvatni pregled reformi. Takva nastojawa prati-la je i tematska podeqenost na {est sesija, na kojima se govorilo o re-formi Vojske Srbije, policije, bezbednosno-obave{tajnih slu`bi, pa-rapolicijskih snaga, sektora bezbednosti, te o evroatlantskoj integra-ciji Srbije, zborniku radova “Javnost i vojska”. Konferencija je zavr-{ena plenarnom diskusijom koja je posve}ena pokretawu nacionalnogdijaloga o reformi sektora bezbednosti.

Izlaga~i su poku{ali da ozna~e najzna~ajnije prepreke za re-formu sektora bezbednosti, prioritete u reformi, korake ka zao-kruìvawu pravnog i strate{kog okvira za razvoj, doprinos integra-ciji Srbije u evroatlantsku zajednicu, ure|ivawe na na~elima demo-kratske i civilne kontrole. U istom radnom okviru kretala su se i iz-lagawa predstavnika MO, pomo}nika ministra za politiku odbraneSneàne Samarxi}-Markovi}, pomo}nika ministra za qudske resur-se dr Zorana Jefti}a i zastupnika na~elnika Vojnobezbednosne agen-cije Svetka Kova~a.

Prema re~ima Sneàne Samarxi}-Markovi}, reforma je, izme-|u ostalog, sistemski poku{aj korenite promene svesti unutar, ali ivan sistema odbrane. U dru{tvu postoji konsenzus za ulazak u Part-

nerstvo za mir. Kako u PzM ne}e u}i samo vojska, ve} celo dru{tvo,ono ima pravo da zna za{to tamo treba da zakora~i. Wen odgovor je– zato {to nema alternative.

Zoran Jefti} je predstavio organizaciju MO i wenu projekcijuod 2007–2010. Trenutno brojno stawe je za 12.000 mawe nego {to jebilo pro{le godine. Ve} 2007. bi}e izme|u 27.000 i 28.000 pripad-nika profesionalnog sastava, a 2010. taj broj }e se smawiti za jo{nekoliko hiqada. ”@elimo da u okviru raspoloìvih finansijskihsredstava razvijemo vojsku koja moè odgovoriti postoje}im bezbed-nosnim izazovima”, zakqu~io je Jefti}.

Reforma sistema bezbednosti vezana je i za postizawe standar-da vaè}ih u Evropskoj uniji. Ona, naime, pokazuje Evropskoj uniji dazemqa koja to ostvari prihvata evropske vrednosti. Stoga se ni pri-prema Srbije za prijem u EU ne sprovodi samo preko ekonomije, pod-setila je direktorka Kancelarije za pridruìvawe EU, Tawa Mi{~e-vi}, pa se moè o~ekivati pritisak da se ispune zahtevi i u oblastireforme sistema bezbednosti. Specijalni izaslanik za Nato, Brani-slav Milinkovi} naglasio je da ”ulaskom u PzM prestajemo da budemocrna rupa ogromnog evroatlantskog prostora i dobijamo odre|enebezbednosne garancije”.

Konferencija je pokazala da je javni dijalog izme|u razli~itihsubjekata sistema bezbednosti dobar na~in za suo~avawe razli~itihpogleda i sagledavawe reforme, ali i za podsticawe rasprave o dok-trinarnim okvirima nacionalne bezbednosti i razumevawe da napo-ri ~iweni u okviru sistema odbrane celu zemqu pribliàvaju „evrop-skoj porodici naroda”.

S. \OKI]Snimio D. BANDA

39

DUGO PUTOVAWE KA EVROPIEvropska unija je

u junu usvojila Konceptpodr{ke reformi sektora

bezbednosti. To zna~i da }e u budu}nosti

verovatno nivoreformisanosti tog

sektora biti jedan od kriterijuma za na{e

prikqu~ewe Evropskoj uniji.

ISKUSTVA Ê[KE

Izlagawe stru~waka za sistem bezbednosti iz ̂ e{ke obogati-lo je konferenciju za komparativno iskustvo zemqe koja je moralada pro|e kroz tranziciju i oslobodi se nasle|a iz autoritarnog pe-rioda. Posebno je bio zanimqiv osvrt Jane [indelkove iz ~e{keambasade u Beogradu, koja je istakla da svakom narodu wegovi pro-blemi izgledaju najteì. ”Kada je ê{ka iza{la iz socijalisti~kogsistema, imala je potpuno sru{enu privredu i na mnogim poqima jemorala da po~ne ispo~etka. ê{ka, dodu{e, nije kao Srbija bilauslovqavana, ali je 15 godina poku{avala da dovede dràvu u redkako bi mogla da u|e u EU i Nato”, rekla je [indelkova.

Pouke iz drugih tranzicionih zemaqa koje se nalaze u situa-ciji sli~noj ovoj u Srbiji, predstavili su gosti iz @enevskog centraza demokratsku kontrolu oruànih snaga.


EKONOMIJA

Ponude ugostiteqsko-trgova~kih usluga i reklamni prospekti, koji se po-vremeno pojavquju u javnosti, govore da vojne ustanove ìve i rade. Po-znato je da se ve}ina wih nalazi u velikim problemima, ali se malo znao tome kako uop{te preìvqavaju u uslovima nere{enog statusa i velikekonkurencije. Zato smo razgovarali sa direktorom VU ”Vrwa~ka Bawa“ pukovnikom Vla-

dimirom Jevti}em i wegovim saradnicima, a interesovalo nas je kakvi su re-zultati rada i finansijski efekti poslovawa, kako se snalaze u trì{nojborbi i koje su opcije re{avawa kona~nog statusa ustanove.

INVESTICIONI PROBLEMIDelatnost VU ”Vrwa~ka Bawa“ odvija se preko pruàwa usluga odmora i

rekreacije (hotel ”Breza“ u Vrwa~koj Bawi), vojnog sama~kog sme{taja (hotel uKraqevu), ugostiteqsko-kantinskih usluga (kantine i restorani u Kraqevu, Ra-{koj, Kru{evcu i na Kopaoniku), ishrane pilota i ostalih specijalnih sastava,trgovine i turisti~ko-agencijskih usluga (VTA u Beogradu). Poslovawe ustanove u2006. prate problemi u vidu nestabilnih trì{nih kretawa, rasta cene energe-nata, komunalnih i drugih usluga i daqeg pada plate`ne i kupovne mo}i stanov-ni{tva, {to se s druge strane ogleda u smawewu broja potro{a~a i prihoda, ne-dostatka obrtnih sredstava i stvarawa gubitaka koji u ovom trenutku iznose oko15 miliona dinara. Istina, dobar deo dugova je plod vi{egodi{we nelikvidno-sti, ali ta ~iwenica malo pomaè zaposlenima kojima skromna plata (prose~nili~ni dohodak 11.393 dinara) kasni dva meseca.

– Pod neravnopravnim uslovima pojavqujemo se na trì{tu – tvrdi pu-kovnik Vladimir Jevti} – zato {to s jedne strane treba da platimo sve tro-{kove, prihodujemo i isplatimo zarade, a s druge ne moèmo da poslujemo kaoostali poslovni subjekti.

Neda}e koje posledwih

godina prate rad Vojne

ustanove “Vrwa~ka Bawa”

nisu ugasile optimizam

radnika da }e uz pomo}

dràve prevazi}i

nazadovawe i stagnaciju

i krenuti u daqi razvoj

turisti~kih i ugostiteqskih

kapaciteta

VOJNA USTANOVA ”VRWA^KA BAWA”

SVETLOST NA KRAJU

NAFTA I VODATro{kovi za naftu i vodu dosta optere}uju poslovawe hote-

la ”Breza“. Hotel, naime, tro{i dve tone nafte dnevno, {to u{estomese~noj sezoni dovede do 360 potro{enih tona. Neupu}e-ni posmatra~ pomislio bi da je hotel gra|en u Kuvajtu, a potro-{wu goriva ne moè da podmiri ni popuwenih 200 leàjeva. Gasje do{ao nadomak hotela, ali su sada, naravno, potrebna sred-stva kako bi se sa nafte pre{lo na kori{}ewe gasa, {to biznatno smawilo tro{kove za te namene. Nije puno boqa situa-cija ni sa vodom. Skup{tina op{tina Vrwa~ka Bawa napla}ujekubik vode 85 dinara, tako da hotel ”Breza“ mese~no izdvaja zavodu vi{e od milion dinara. Papreno, nema {ta.

41

funkcioni{e i prihoduje odre|ena sredstva. Tada }e svi radniciprimati plate iz buxeta, dok }e wihov glavni zadatak biti daostvare profit u korist MO.

Najodgovorniji qudi u VU ”Vrwa~ka Bawa“ nemaju nikakvihdilema oko izbora organizacionih celina sada{we ustanove kojebi ~inile zdravo jezgro. Uostalom, Strategijski pregled odbrane jeve} predodredio u kojim mestima ne}e biti vojnih jedinica, pa sa-mim tim ni potro{a~a. Pogone u tim mestima treba ugasiti, a za-poslene zbrinuti socijalnim programom.

U tragawu za re{ewima treba imati u vidu da je svaka vojnaustanova svet za sebe i da ih je te{ko staviti pod istu kapu. Vred-nost Vojne ustanove ”Vrwa~ka Bawa“ je te{ko proceniti, ako sezna da samo hotel ”Breza“ ima 19.000 metara kvadratnih poslov-nog prostora, 35.000 metara kvadratnih zemqi{ta i devet hiqadametara kvadratnih {uma. Hotel ve} godinama uspe{no posluje uuslovima velike konkurencije u Vrwa~koj Bawi i nema sumwe da i ubudu}nosti moè da ostvari odli~ne rezultate. Zahvaquju}i direk-toru Jevti}u i agilnom timu wegovih saradnika, ”Breza“ moè dase podi~i novim sadràjima u vidu teretane ili sale za stoni te-nis, ali je potrebno i daqe ulagati kako bi hotel bio konkurentanza kongresni, zdravstveni i sportski turizam.

Postoje obe}awa da }e vojne ustanove do kraja godine imatire{en status, posle koga }e mo}i da urade presek stawa i prekinustawe agonije u kome se ve}ina wih nalazi. Radnicima Vojne usta-nove ”Vrwa~ka Bawa“ je jasno da eventualno sklawawe pod kapubuxeta podrazumeva i smawewe broja zaposlenih, poboq{awestru~ne spreme kadrova i profesionalniji i efikasniji rad. Onisu spremni da ispune sve te uslove i sa nestrpqewem o~ekuju da vi-de svetlost na kraju tunela i stvarawe uslova za pozitivno poslo-vawe. Neda}e koje ih prate posledwih godina nisu ugasile optimi-zam da }e uz pomo} dràve prekinuti nazadovawe i stagnaciju ikrenuti u daqi razvoj turisti~kih i ugostiteqskih kapaciteta.

Zoran MILADINOVI]

Vojna ustanova, na primer,ne moè da podigne kredit zato{to nije pravno lice, a da bi tobila treba da ima ukwiènuimovinu. Tada se, naravno, poja-ve problemi vlasni{tva, tako dase cela pri~a vra}a na po~etak{to stvara pravi za~arani krug.

Jasno je da dohodovna usta-nova ima vezane ruke po mnogimpitawima, dok s druge strane po-mo}i nema niotkuda. Kako, reci-mo, re{iti investicione pro-bleme istro{enih, izraubovanihi izamortizovanih objekata, ka-da se jedva na|e novca i za teku-}e odràvawe. Zaposleni u hote-lu ”Breza“ uspeli su uz velika odricawa da, samostalno i bez po-mo}i sa strane, postave pumpe za izbacivawe vode, obave remontkotlova, zamene stakla, liftove i zavr{e brojne druge radove.Ali investicijama, u trideset godina stari objekat, nikad kraja.

– Borimo se za nekoliko miliona dinara – kaè zamenik di-rektora Dragan Miladinovi} – kako bismo pokrili terase kojeproki{wavaju i krov bazena.

– Opstajemo – isti~e pukovnik Jevti} – i pored objektivnihproblema u kojima radimo.

Kako? Odgovor je jednostavan. Jede se supstanca najprofi-tabilnijeg objekta Vojne ustanove ”Vrwa~ka Bawa“, a to je hotel”Breza“, koji u strukturi ostvarenih prihoda u~estvuje sa vi{eod 70 odsto.

Prema re~ima zamenika {efa recepcije Qiqane \uki}, do-bitnik mnogih presti`nih priznawa hotel ”Breza“ i ove godinebeleì veliku iskori{}enost kapaciteta, koja je u avgustu prema-{ila i 100 odsto. Dobro poslovawe ”Breze“, prodavnice u Kra-

PO PRAVILU SLU@BEGrupa na{ih qudi iz SAD nedavno je boravila u hotelu

”Breza“ i tom prilikom ~lanovi grupe izrazili su odu{evqeweVrwa~kom Bawom i samim hotelom. Oni su tada izloìli i zani-mqivu poslovnu ponudu kojom su garantovali popuwenost kapaci-teta hotela ”Breza“ stranim gostima i do 70 odsto. Cenama iuslugama su bili zadovoqni, samo {to su zatraìli i otvarawemale kockarnice za zabavu budu}ih klijenata. Uprava Vojne usta-nove pripremila je elaborat o isplativosti dovo|ewa velikogbroja stranih gostiju u hotel i uputila ga pretpostavqenima. Od-govor je bio kratak: Shodno vaè}im vojnim propisima, u vojnimobjektima nije dozvoqeno otvarawe kockarnica. Naravno, re~ jeo ~uvenom ~lanu 64. Pravila slu`be. I {ta sada. Vredi li izgu-biti milione dinara zbog krutog ~itawa pravila i da li ono, usvakom svom ~lanu, treba da se primewuje u objektima od kojiho~ekujemo da trì{no posluju i zara|uju? Pogotovo {to vojni tu-risti~ki i ugostiteqski objekti ve} ispuwavaju sve fiskalne idruge pozitivne propise Republike Srbije.

TUNELAqevu i Vojne turisti~ke agencije, ipak, ne moè da nadomesti gu-bitke Sama~kog hotela u Kraqevu i drasti~an pad fizi~kog obi-ma prometa u okviru ugostiteqsko-kantinske delatnosti pogonaKraqevo, Kru{evac i Ra{ka. Osnovni uzroci tog smawewa su umawem broju potro{a~a, niskoj kupovnoj mo}i korisnika, amor-tizovanosti objekata i sredstava za rad, nedostatku obrtnihsredstava, nepovoqnoj kvalifikacionoj i starosnoj strukturiradnika i nekompletnom asortimanu robe i usluga.

ZDRAVO JEZGROPo svim pokazateqima, situacija u Vojnoj ustanovi ”Vrwa~ka

Bawa“ je te{ka, pogotovo {to definitivnog re{ewa statusa nemana vidiku. Postojala je i jo{ postoji odluka Vrhovnog saveta od-brane biv{e dràvne zajednice Srbija i Crna Gora, po kojoj bivojnodohodovne ustanove trebalo da se izmeste van sastava MO ipostanu privredna dru{tva. U skladu sa tim, ustanova iz Vrwa~keBawe pripremila je sve elemente za osniva~ka akta i u~lawewe uAgenciju za privredne registre. Odluka do danas nije realizova-na, a posledwe informacije govore da se od takve opcije odustalo.

I daqe se ne zna kakva }e biti kona~na re{ewa, ali je sveizvesnije da se ozbiqno razmi{qa o vra}awu pojedinih segmenatavojnih ustanova pod buxetsko okriqe. U tom slu~aju, ustanova bi seprvo smawila, racionalizovala a potom i dokapitalizovala, anepotrebni objekti ponudili bi se trì{tu, bilo u vidu razmeneili slobodne prodaje.

– Osnovna ideja je napraviti zdravo jezgro – govori pukovnikVladimir Jevti} – koje }e u okviru Ministarstva odbrane mo}i da

Direktor VU ”Vrwa~ka Bawa“pukovnik Vladimir Jevti}


N A S I Q E M E \ U M L A D I M A

Sedamdesetih godina pro{log veka kultni film “Pet lakih komada”,rediteqa Boba Rafelsona, pobrao je mnoge nagrade i laskave oce-ne kriti~ara. Poznati majstor je u pet pri~a koje imaju zajedni~kiimeniteq (pad dru{tvenog morala i nesre}u kao wegovu posledicu)oslikao stvarnost od koje qudi ~esto okre}u glavu, jer ih podse}ana istinu koju jednostavno nemaju snage da izmene. Re~ je o mladim

qudima, koji, tragaju}i za svojim identitetom i perspektivom, pronalazepogre{ne puteve u apsurdnom tumarawu kroz ìvot, bez jasne ideje i ko-na~nog ciqa. Jedino ~ega imaju na pretek su besmisleno vreme i neobu-zdana energija.

Mnogo godina kasnije, u danima duge zime i tek probu|enog prole-}a, jako daleko od tog vremena i tamo nekog “pokvarenog sveta”, dakle tupokraj nas, odvija se film sa svim elementima drame i vi{estruke tra-gedije u krajwem ishodu. Evo samo nekih kadrova. U poodmakloj februar-skoj no}i tri golobrada momka su u nastupu ozbiqnog sumraka uma baci-la svog vr{waka sa poznatog Brankovog mosta u nemilost ledene reke.Dugo se tragalo za nesre}nikom o kome je i otac rekao da je bio dobrodete, ali je izabrao lo{e dru{tvo i dosluh s drogom.

Drugi te{ki komad odigrao se u usnulom vozu koji se kretao premaglavnom gradu. Mladi} je dremao kada su se na wega obru{ila ~etvori-ca napada~a traè}i novac i mobilni telefon. Onako bunovan pruàoje otpor, ali pomo}i niotkuda. Ne samo da su mu uzeli {to su naumilive} su ga izbacili iz zahuktalog voza...

U~enik zemunske gimnazije imao je ve}e srce od kukavica koje su sa-letele wegovu drugaricu iz razreda dok je i{la prema autobuskoj stani-ci. Silexije su ra~unale na lak plen u klizavoj i neosvetqenoj ulici.Weno zapomagawe ~uo je junak drame, potr~ao u tom pravcu i ne pitaju}iza cenu stao da brani ~ast nejake devojke. Uspeo je u svojoj nameri, ali jezadobio te{ke rane nanete noèm pa su se lekari danima borili zawegov ìvot. Sre}om, uspeli su...

Ne postoji zemqa, pogotovodràva u tranziciji, koja nosibreme te{ke i ne tako dalekepro{losti a da se gotovosvakodnevno ne su~eqava sa nekomvrstom nasiqa: fizi~kog,verbalnog, mentalnog... Kako kaùpsiholozi i kriminolozi, vi{ioblik nasiqa je kriminal, awegovo pretvarawe u sistem jeono {to nazivamo organizovanikriminal. Ovog puta zadrà}emose na osnovi problema. Moèmore}i dvostrukoj osnovi, jer }emoslovo posvetiti nasiqu me|umladima. Nasiqu koje prelaziokvire pukih obra~una i, katkad,duboko zadire u mrak rasizma,{ovinizma, verskenetrpeqivosti... Svega {to jestrano na{im prostorima,tradiciji i bi}u Srbije.

MASKA ISPOD

Po snazi emocija, odijumu javnosti i razmeri tragedije tu je i“jo{ nerasvetqeno ubistvo” u~enika Nikole Kova~evi}a, |aka dru-gog sedam razreda beogradske gimnazije “Sveti Sava”. Posledwiput je oti{ao u {kolu 14. marta pro{le godine... Bio je ponede-qak, popodnevna smena. Na velikom odmoru skoknuo je kao nebro-jeno puta do tada da kupi neko osveèwe u kiosku stotiwak metaraod gimnazije. Zastao je da popije sok, a onda su nai{la trojica ra-tobornih momaka, wegovih vr{waka koji su svojatali “teritoriju”i sa we ga grubo terali. Nakon protivqewa ultimatumu, dobio jeudarce od kojih je najpre udario glavom o zid a zatim pao ni~icena beton. Zadobio je dve kobne povrede posle kojih je pao u dubokukomu. Lekari su odmah rekli da, naàlost, ima malo nade. Jedinose veliko srce uzornog momka, dobrog u~enika i vaterpolo nadenije mirilo sa sudbinom. Za Nikolu su kucala i srca roditeqa,svih profesora, u~enika, klupskih drugova. Dok se borio za ìvot,{kola je bila oblepqena panoima na kojima su ispisane dirqiveporuke. Na jednom je stajalo: Nikola, probudi se da budemo reda-ri. Odavno na jednom ispra}aju nije vi|eno toliko bola...

KUKAVICE SA TRIBINA

Zavr{ni komad nema ni izdaleka taj sadràj emocija, mo`dakrije tanani izlaz iz tamnog }orsokaka dok ne do|e neko boqe vre-me. “Na izlasku iz Hale sportova”, pri~a}e momak deùrnom uMUP-u, “sa~ekala su me petorica silexija. Mahali su noèvima,lancima, palicama... Dao sam im mobilni telefon, nov~anik, ski-nuo jaknu... Eto, ostao sam ìv i zdrav...”

Sport kao srpski brend lepo zvu~i i ima zdravo pokri}e uuspesima na{ih vaterpolista, odbojka{a, strelaca, karatista, ve-sla~a... Prikqu~ak hvataju fudbaleri. Pomozi Boè! Najzad smo

43

{ta nam to treba? Civilizovanoj Evropi gde stremimo potrebni sucivilizovani qudi i odgovaraju}e pona{awe koje podrazumeva go-stoprimstvo i uvaàvawe onog ko nam je stigao u posetu (politi~ku,kulturnu, sportsku...).

Ne}e biti dobro ako nam UEFA odreè kumulativnu kaznu jerono {to se po~etkom oktobra dogodilo na prvenstvenoj utakmici uâ~ku je navija~ki horor. Ako nevaspitani i primitivni mladi}izvi`de tu|oj himni “na nervnoj bazi”, {ta re}i o koreografiji Kju-kluks-klana, sa zastra{uju}im kapuqa~ama, skandirawem i tran-sparentima. Deo “navija~a” okomio se na igra~a doma}eg tima Maj-ka Temvawira zato {to je tamne puti i po wima nema mesta u â~kui timu “Borca”. U slobodarskom â~ku, simbolu {irokog {umadij-skog srca, gradu koji je propatio u svojoj burnoj pro{losti, u sre-dini gde je svojevremeno italijanski vojnik skinuo uniformu i re-kao: ne}u da pucam u ove qude, ho}u da ostanem sa wima. I ostaoje, oènio se ̂ a~ankom, zasnovao porodicu, prekrstio se i do pen-zije bio vi|en i voqen, jedan od najboqih majstora “Slobode”.

Deo navija~a “Rada” okaqao je obraz svog kluba i Beograda.Uzvikuju}i slogane prepune nacionalne mr`we doveli su utakmicudo prekida, a sportski susret do apsurda. Policija je privela hu-ligane ali je ostao gorak ukus srama.

Policija i sud se bave posledicama. Privedeno je stotiwakkukavica, a sudija im odredio pritvor i obe}ao stroge kazne. Nekabude tako.

Vrhunac besmisla su organizovane tu~e navija~a. U zakazanovreme, na odre|enom popri{tu sukobe se grupe protivni~kih tabo-ra. Usred borbe gde vitlaju lanci, motke i bokseri, sevne i no`.Pro{log meseca u predgra|u prestonice, mladi} je glavom platiozabludu da se boje kluba brane silom. Da stvar dobije bizarnupodlogu postarali su se posmatra~i krvavog pira. Snimali su tu~umobilnim telefonima i tako zabeleìli pogibiju. Potom su raz-mewivali MMS poruke...

U policiji kaù da se pod pla{tom navija~kih grupa ~esto krijumnoge kriminogene radwe u kojima u~estvuju i de~aci od 14 godina.

– Sve je vi{e maloletnika me|u huliganima koji po brutalno-sti ne zaostaju za starijima. Na utakmice dolaze u alkoholisanomstawu ili pod dejstvom droge. Takvi “navija~i” se tuku tu~e radi,nevezano za doga|awa na terenu. Sve po uzoru na starije “idole”,huligane kojima raste rejting s brojem privo|ewa. Kako da budedruga~ije kada roditeqi imaju sve mawe vremena za decu, ne dru-è se s wima, ne vaspitavaju ih, a onda to ~ini ulica – kaè pu-kovnik Slobodan Vukoli}, zamenik na~elnika uprave policijeSUP Beograd.

PESNICA NA KOKAINSKI POGON

Poznato je da narkotici, osim drugih pogubnih posledi-ca, podsti~u agresiju. U kombinaciji sa alkoholom to je neob-uzdana sila, pravo bure baruta koje kad-tad eksplodira. Po-sledice su katastrofalne. U takvom stawu mladi olako pri-begavaju nasiqu i lako poteù oru`je. Zato iskusni krimi-nalci ~esto zloupotrebqavaju mlade zavisnike za prqaveposlove.

Za prvih devet meseci ove godine policija je podnela1.397 krivi~nih prijava protiv 1.588 osoba, od kojih je 59maloletnika, zbog posedovawa i nedozvoqene upotrebe nar-kotika. Po re~ima generala beogradske policije MiloradaSimi}a, uìvaoci opojnih sredstava su sve ~e{}e sredwo-{kolci, |aci osnovnih {kola, a najmla|i registrovani nar-koman ima samo devet godina!

Sekretar za obrazovawe Vladimir Todi} ukazao je napodatak da se tri odsto prijava koje direktori {kola i ro-diteqi podnose u gradsku prosvetnu inspekciju odnosi na |a-ke koji na ~asove dolaze pod vidnim dejstvom alkohola i psi-hoaktivnih supstanci.

dobili himnu i zastavu {to je ~esto bila ko~nica u glavama (iliizgovor, vide}emo) protagonista najlep{e sporedne stvari. Lepoih je ~uti kako pevaju “Boè pravde” i jo{ lep{e videti sjaj u wiho-vim o~ima dok se intonira. Ali, ostao je naopak obi~aj da se zvi-`di svakoj drugoj himni. Zvi`dalo se belgijskoj, potom jermenskoj.Gosti su bili u ~udu jer to se ne radi nigde u svetu. Prvi put nam seprogledalo kroz prste, ali na drugu uvredu reagovala je UEFA. I

LICA

DRU[TVO

– Gre{ku ~ine klubovi pa i mediji. Tekst o tome da je ta i tanavija~ka grupa “ulep{ala prizor fantasti~nom bakqadom”, di-rektan je poziv na prekr{aj. Posebno nas zabriwava to {to nasi-qa ima i na utakmicama nièg ranga, daleko od profesionalnihvoda. Dakle, nasiqe postaje samo sebi ciq – podvla~i pukovnik Vu-koli}.

JEDNAKI U RAZLIKAMA

Naàlost, to nije prvi put da vampiri fa{izma, wihovisledbenici ili imitatori diù glavu i uznemire javnost. Onomadsu na tribinu u Novom Sadu, ~iji im sadràj nije bio po voqi,upale silexije u crnim jaknama (~lanovi organizacije “Nacional-ni stroj”) i uz pretwe prekinule skup. Skinhedsi su pretukli mla-di}a na Ta{majdanu jer su saznali da je Izraelac. Na Saboru uGu~i, koji je tako|e na{ muzi~ki brend, glavom je platio momak jernije bio po voqi lokalnih batina{a. Ne zaboravimo ni skrna-vqewe xamije u Ni{u i uznemiravawe tamo{wih vernika za vre-me slu`be.

Zanimqivo je posmatrati pona{awe silexija na sudu kada sesre}u sa ozbiqnom pretwom da }e im za nedelo biti izre~enaprimerena kazna. Onda iza pravog lica stave maske nevina{cakoji su hteli “malo” da se poigraju, narugaju, zapla{e... Naravno,uz dobro pla}ene advokate svako ima svoju pri~icu zbog koje se“kaje”.

Velika nada da moè i mora biti boqe je nedavno odrànkoncert kultnog sastava “Djuran Djuran”. Okupilo se na hiqademladih, a u goste su stigli wihovi vr{waci iz Slovenije, Hrvatske,Bosne i Hercegovine, Makedonije pa daleke Francuske, ne{to bli-è Nema~ke, Ma|arske, Bugarske... Nije zabeleèn ni najmawi in-cident. Pohvale doma}inima, organima reda, organizatorima...

Povodom u~estalih ispada mladih, ugledni psiholog @arkoTrebje{anin izneo je zanimqivo zapaàwe: “Mladi su o~iglednoprepuni nezadovoqstva i agresije. Zato traè priliku da nad ne-kim iskale svoje frustracije. To su obi~no mawinske grupe, da liverske, ili neke druge. Naàlost, toga je sve vi{e u Srbiji. Po-sledwi doga|aj u â~ku je pokazateq stawa. Sport je ina~e indika-tor svega {to se de{ava u dru{tvu.”

Istori~ar prof. dr Stojan St. Proti} ovako komentari{eprilike: “Mladi ve} 15 godina ìve sa idejom da su im svi nepri-jateqi – Hrvati, Bo{waci, Albanci, Ma|ari, Jermeni, Amerikan-ci, sada i crnci. Usa|eno im je da su svi oni antisrbi i da mi ne-mamo prijateqe. Deca su nam zapu{tena i otrovana mr`wom. Ma-

44

lo je onih koji èle da se ozbiqno posvete vaspitavawem mladih.To je ozbiqno pitawe i za vlast ove dràve. Savremeni svet, Evro-pa kojoj tako zdu{no teìmo, podvla~i neophodnost jednakosti urazlikama, verskim, nacionalnim, rasnim...”

KO MARI ZA TALENTE

Jedni imaju premalo vremena, drugi ne znaju {ta }e sa sobom.Prvi su èqni znawa, afirmacija, {to brèg osamostaqivawa, awihovi vr{waci s negativnim predznakom jurcaju pre~icama zabrzom zaradom, ne pitaju}i (se) o ispravnosti pravca kojim lete.Filmovi prepuni nasiqa, pogre{na koncepcija najpopularnijih TV

OD SILEXIJE DO PRIMERNOG VOJNIKA

Zanimqivo je analizirati pona{awe mladi}a sklonihnasilni~kom pona{awu kada do|u na odsluèwe vojnog roka.Oni su potencijalna pretwa naru{avawu kohezije jedinice,ugledu, tradiciji, drugarstvu... Zatim, blizina oru`ja kao po-sebna opasnost. Me|utim, ni{ta od toga. Ti momci u najve}embroju postaju uzorni vojnici, wihovo pona{awe sasvim seuklapa u zahteve obuke i ostalih obaveza.

Da odgonetnemo ovu transformaciju pomogla nam jetrupni psiholog Jadranka Baleti}, ceweni stru~wak iza kojestoje decenije uspe{nog rada i mnoge generacije mladi}a ko-ji obla~e uniformu.

– Imala sam priliku da radim ne samo sa silexijama,kako ih obi~no nazivamo, ve} i sa momcima koji na odsluè-we vojnog roka stiù sa punim policijskim dosijeima, osu|e-nih za te{ka krivi~na dela... Oni ne poku{avaju da sakrijusvoju pro{lost, ne traè opravdawe i spremni su da prihva-te svaku odgovornost. Tokom razgovora deluju vrlo iskreno.Testirala sam ih kao i sve vojnika, a potom u individualnomradu otkrivala wihove osobine. Uz napomenu da su im vratamoje kancelarije uvek otvorena. Ako ih zdrav vojni kolektivprihvati na pravi na~in, ukoliko im komandiri pruè pri-liku da se dokaù, a to je uobi~ajeni metod rada, sa wima nesamo da nema nikakvih problema ve} s vremenom postaju zai-sta primerni vojnici, odgovorni na deùrstvima, pouzdanina straì. Jedan broj upu}ujemo na kurseve za desetare i popravilu oni su vrlo dobri komandiri odeqewa.

O ~emu se radi? Nema ~arobnog {tapi}a. Sa mladimatreba raditi. Dolazak u zdravu (mentalno i fizi~ki) sredinuu kojoj vlada rad, red i disciplina (ono {to im je naj~e{}enedostajalo u periodu formirawa li~nosti), lako nalaze se-be i nadu da }e promenom celokupnog pona{awa izmeniti su-{tinu svog bi}a i iza}i na pravi put kada odsluè vojni rok.

15. novembar 2006.

45

ninara, ekologa... U jurcawu za profitom mladi su poèqni kaojevtina radna snaga koju nemilice eksploati{u gazde, od krupnihfirmi do pr~varnica i kioska. Neprijavqeni, neza{ti}eni, nepo-{tovani... [kolovawe je sve skupqe, ni~u privatne obrazovneustanove kao pe~urke posle ki{e. Dru{tveno raslojavawe nasta-vqa se po surovom principu – ima{ ili nema{.

Bez prave podr{ke mladi lako zapadaju u apatiju. Dodu{e,ne{to se mewa u svesti mladih. Roditeqska pretwa tako prisutnapre vi{e decenija: ako ne bude{ u~io da}u te na zanat, danas jepreporuka. Na ceni su mlade uspe{ne zanatlije, bez obzira naprofil. Znawe, ve{te ruke i bistar um otvaraju mnoga vrata. Paceo zapadni sistem u ~ijoj je osnovi profit od neposredne proiz-vodwe, bazira se na ve{tini zanatlija. A na{i gastarbajteri, ka-ko smo ih zvali, pozlatili su pogone “mercedesa”, “bo{a”, “fi-lipsa”...

Mladi talenti kakvih imamo na poqu visoke nauke sami sebikr~e put. Sredstva javnog informisawa apostrofiraju ih tek kadaih primi neki zvani~nik, dodeli im plakete i nagrade. Oni su lau-reati na velikim takmi~ewima mladih fizi~ara, matemati~ara,hemi~ara, informati~ara, muzi~kih stvaralaca... Ko mari za wih?Ako nastavimo sa tom praksom, Zapad }e i daqe dobijati vrhunskestru~wake za xabe. Kakav luksuz.

Dodu{e, srpska vlada i ministar Mla|an Dinki} dodelili sujedan broj stipendija mladim qudima oven~anim visokim svetskimpriznawima i vrhunskim studentima. Ruku na srce, premalo jerimamo na hiqade budu}ih stru~waka kojima bi trebalo pomo}i. Toje budu}nost Srbije!

ZAKON ISPRED VREMENA

Jedna od ozbiqnih organizacija koja se bavi problemimamladih jeste Centar za prava deteta koji postoji devet godina. Semostalog, insistira na implementaciji me|unarodnih normi i stan-darda u maloletni~kom pravosu|u, radu s decom u riziku i `rtva-ma nasiqa. Na tome je angaòvan ~itav tim profesionalaca ~ijije kona~an ciq reforma zakonodavstva usmerena na specijalnokrivi~no pravo za mlade. Rezultat obimnog rada i velikih naporajeste usvajawe Zakona o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela ikrivi~no-pravnoj za{titi dece.

[ta su osnove Zakona i koliki je napredak postignut, tuma~iIvana Stevanovi}, istraìva~ saradnik Instituta za kriminolo-{ka i sociolo{ka istraìvawa i jedan od cewenih stru~wakaCentra za prava deteta.

– Zakon, sem ostalog, poku{ava da postavi temeqe sistema,primenu alternativnih mera kao zamenu klasi~nih sankcija. Zako-nodavac najpre ra{~lawuje pojam deteta (do 14 godina), mla|egmaloletnika (od 14 do 16 godina) i starijeg maloletnika (od 16 do18 godina). Na prvom mestu je poruka da “gola” sankcija ne zna~i

stanica u ~ijim se najgledanijim emisijama (naàlost) afirmi{e{und, skorojevi}stvo i plitka pamet, poquqani porodi~ni odnosi,{kola u kojoj se otaqava posao – jo{ kako uti~u na svest mladih.Ako nam je pozori{te bilo (nadajmo se i da }e biti) ogledalo kul-ture, tome nikako ne idu u prilog predstave u kojima dominirajunevi|ena brutalnost, orgijawe i gaèwe svega {to je qudsko. Takavjedan komad nedavno je {okirao gledaoci, ali dobio nagradu! Po-sle }e rediteq re}i da predstava nije za mla|e od 16 godina. Ka-kva preporuka?!

Gre{ke koje ~ini pojedinci skupo pla}a dru{tvo. Potpuno suili gotovo uni{tene organizacije izvi|a~a, mladih tehni~ara, pla-

ni{ta ve} prednost daje obavezu-ju}oj preventivi u koju se ukqu~e-ni roditeqi, {kola, centri zasocijalni rad, zdravstvo, polici-ja... U tom smislu Zakon ima petvaspitnih mera. Na primer, po-ravnawe sa o{te}enim. Radi seo delima za koje je zapre}ena ka-zna do pet godina zatvora, a su-dija za maloletni~ko krivi~nopravo, dakle specijalista za tuoblast, pruà mogu}nost da se dvestrane suo~e i na|u zajedni~kore{ewe problema. To je takozva-no vra}awe konflikta na mestonastanka. Po~ev{i od izviwewa,rada u humanitarnim ustanovama,asistenciji organima reda... Kon-kretno, ukoliko je maloletnikmaltretirao staro lice, pruàmu se mogu}nost da tokom rada unekoj ustanovi koja zbriwavavreme{ne qude shvati wihovu ne-mo}, potrebu da im se pomogne inajposle istinu da }emo svi, jed-noga dana, sti}i u poodmaklo ì-votno doba.

Gospo|a Stevanovi} je podvu-kla da je re~ o svim drugim deli-ma osim o ubistvima i te{kim ob-licima seksualnog nasiqa kojanisu obuhva}ena ovim slovom za-kona. [ta su jo{ vaspitni nalozikoje predvi|a novi Zakon?

– Recimo, obaveza poha|a-we {kola ili odlazak na posao.Rad u javnom interesu (bez nakna-de) koji ima veze s krivi~nim de-lom (o tome je bilo re~i). Najzad,kajawe u toku postupka. Ovde senaj~e{}e radi o maloletnim li-cima koji su imali problem sadrogom ili alkoholom. Oni seobavezno upu}uju na le~ewe u ne-ku od ustanova koje se bave timproblemom. Nalozi se izri~u na{est meseci.

Kakva su prva iskustva?Zakon je stupio na snagu 1.

januara 2006. godine. Od tada jezabeleèn pad u~iwenih krivi~-nih dela, ali porast broja malo-letnika `rtava nasiqa. Jo{ ne-{to: Zakon obavezuje edukacijusudija, tuìlaca, policajaca i poprvi put advokata. Za to je odgo-voran Pravosudni centar zaobuku. Naravno, stvorili smodobru dru{tvenu klimu, ali neo-phodna je pomo} mnogih institu-cija: Ministarstva za rad, za-{titu i socijalnu politiku, Mi-

nistarstva zdravqa, Ministar-stva prosvete, Ministarstvaunutra{wih poslova, Ministar-stva za lokalnu upravu i samou-pravu... Veoma va`na je ulogasredstava javnog informisawa.Wihova odgovornost za formi-rawe svesti mladih je ogromna.Preventiva, ma koliko ko{ta,uvek je jevtinija od posledica.Svi se moramo mobilisati. Ima-mo odli~nu osnovu, Zakon koji jeispred vremena, ravan ili na-predniji od mnogih zemaqa Evrop-ske unije. Moramo i}i daqe. Je-dan od narednih koraka je izra-da akcionih planova. Policijaje ve} povukla odlu~ne poteze utom pravcu. To nije samo repre-sivni organ ve} su wihovi pri-padnici nosioci odgovornih za-dataka u oblasti preventive iedukacije. Imamo sve` primergde je maloletnik po~inilac kri-vi~nog dela iz oblasti bezbed-nosti saobra}aja, izvesno vre-me proveo sa policajcima koji suregulisali protok vozila naprometnim beogradskim raskr-snicama.

Umesto zakqu~ka, gospo|aStevanovi} iznela je zanimqivuporuku: Deca u~e od nas ne naosnovu onoga {ta govorimo ve}kako se pona{amo.

Branko KOPUNOVI]

DRU[TVO


@IVOT NA SLEPOM KOLOSEKU

Skoro polovina mladi}a koji poha|aju sredwu {kolu po-~inili su neko krivi~no delo, a jedna ~etvrtina je bila privo-|ena. Vi{e od dve tre}ine u~enika tog uzrasta gotovo redovnokonzumira alkohol, dok je jedna ~etvrtina probala neko opoj-no sredstvo. Me|u devojkama je jedan odsto, a me|u mu{karci-ma tri odsto onih koji su se izjasnili da je razlog zbog kojeg suse ogre{ili o zakon bio ni{ta drugo do nedostatak novca.

Kada je re~ o opojnim sredstvima, {est odsto mladi}a i~etiri odsto devojaka reklo je da ih je probalo i da ih upo-trebqava, dok je 31 odsto u~enika i 25 odsto u~enica rekloda to ne}e nikada uraditi.

Ovo su rezultati istraìvawa koje je uradila Unijasredwo{kolaca Srbije na kraju pro{le {kolske godine. An-keta je sprovedena u okviru projekta “Nau~i i ukqu~i se –sredwo{kolci za sredwo{kolce“ koju finansira Evropskaunija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, u saradwisa Evropskim pokretom u Srbiji. Istraìvawe je sprovede-no na uzorku 650 sredwo{kolaca iz beogradskih {kola, apitawima su obuhva}eni razli~iti aspekti ìvota u~enika,od ìvota u {koli, preko vannastavnih aktivnosti, do situa-cije u kojoj sredwo{kolci ìve – obja{wava Du{an Basaloiz Unije sredwo{kolaca Srbije.

Daqe, istraìvawe je pokazalo da oko 15 odsto mladi-}a i 19 odsto devojaka izlazi u grad sve tri ve~eri vikenda,dok jedna tre}ina mladih izlazi dva puta vikendom. Autoriankete izrazili su zabrinutost zbog ~iwenice da vi{e od 70odsto mladih odlazi na spavawe posle 23 ~asa, a vi{e odpolovine u~enika gleda TV bar ~etiri sata dnevno. Vi{e od75 odsto u~enika retko ili uop{te ne ~ita kwige. Spavaju uproseku svega {est sati.

Mladi sve vi{e na nasiqe gledaju kao na normalnu po-javu. Trebalo bi da se zabrinemo kako na{i sredwo{kolciprovode svoje slobodno vreme jer mnogo gledaju TV, a malo seinformi{u – kaè psiholog Suzana Krsti}..

Bliì se kraj godine i sasvim je prirodno da jedna ozbiqnaorganizacija kakva je Republi~ko udruèwe ratnih i mirno-dopskih vojnih invalida sagleda pre|eni put u proteklom pe-riodu. Moè se re}i da je bio teàk, ali uspe{an. Pokrenuta

su mnoga zna~ajna pitawa, akcije, dobijena je podr{ka najvi{ihorgana dràve...

O tome je u uvodnom slovu sve~ane sednice govorio dr Alek-sandar Mikuli}, predsednik Udruèwa. Koliko je wihov rad podr-àn i zapaèn ~ak i na me|unarodnom planu, svedo~i podatak da}e na{a organizacija biti primqena u punopravno ~lanstvo Svet-ske federacije veterana, koja }e biti odràna 6. decembra 2006.u Kuala Lumpuru.

Problemi ~lanstva su te{ki i brojni, ali re{avaju se u hodu,traè se najboqa re{ewa. Najpre, o~uvana su prava invalidske ibora~ke za{tite, a predstavnici Vlade Srbije ~vrsto su obe}ali da}e Narodna skup{tina doneti novi Zakon o bora~ko-invalidskoj za-{titi. Sredinom godine povu~en je sporni Zakon iz procedure i ume-sto wega doneta je Uredba o stanovima za vojne invalide i vra}awustarog duga u 24 mese~ne rate, po~ev od 1. januara 2007. godine.

Obeleèn je i dan kada je pre 87 godina formirano prvoUdruèwe ratnih invalida. Srbija je jedna od retkih dràva ~ijikoreni invalidske {tampe, kao osnovnog sredstva informisawa~lanstva, seù toliko daleko u pro{lost. Tako se na sve~anoj sedni-ci ~ulo da je pre 67 godina {tampan prvi broj ”Ratnog invalida”,

pre ravno {est decenija pojavio se prvenac ”Invalidskog lista”, apre deset godina glasilo ”Vojni invalid”. U redakcijama tih listovaradili su i pisali mnogi qudi od pera, ogromnog znawa, iskustva...Svi koji su imali {ta da kaù i poru~e. Naravno, osnovna svrha je-ste informisawe, ali i pokretawe akcija, apela, anketa, ideja...

Me|utim, u burnoj istoriji, pra}enoj dramati~nim zbivawimana ovim prostorima, bilo je i nerazumevawa, pa i nepo{tovawaratnih vojnih invalida. [ta zna~i povr{nost i nebriga ilustrujejedan naopak Invalidski zakon iz 1928. godine, koji je imao uà-sne posledice. Dok je bio na snazi, zbog raznih razloga umrlo je110.000 `rtava rata. Bilo, ne ponovilo se...

Svako ure|eno i civilizovano dru{tvo mora da vodi ra~unao qudima koji su otaxbini nesebi~no i ne pitaju}i za cenu dalinajboqi deo sebe: mladost, zdravqe, svekoliko odricawe...

– Sve je boqa klima, na{e dru{tvo se oporavqa od te{kih po-sledica rata, razarawa, sankcija... Srbija ide napred! Bi}e natom trnovitom putu jo{ mnogih isku{ewa, ali za svoju dràvu i svojnarod uvek se vaqa boriti – istakao je Slobodan Vuja{inovi}, pot-predsednik Udruèwa.

Ime Dejana Mihajlova, generalnog sekretara Vlade Srbije,posebno je apostrofirano u ovoj godini. On je pokrenuo i podràomnoge inicijative vezane za ratne vojne i mirnodopske invalide.Zato je rukovodstvo Udruèwa jednoglasno podràno od ~lanstva,donelo odluku da Dejanu Mihajlovu dodeli Plaketu udruèwa.

B. KOPUNOVI]Snimio R. POPOVI]

47

SVEÂNA SEDNICA REPUBLI^KOG UDRU@EWA RATNIH I MIRNODOPSKIH VOJNIH INVALIDA

Na sednici je izraènozadovoqstvo zbog podr{ke Vlade i

zakqu~eno da Udruèwe radi sve boqe

OÛVANAPRAVA

INVALIDAI BORACA

JUBILEJ INVALIDSKE [TAMPEGradski odbor Udruèwa ratnih i mirnodopskih vojnih in-

valida odrào je, 10. novembra, godi{wu skup{tinu na kojoj supredstavqeni rezultati postignuti u ovoj godini. PredsednikUdruèwa Milivoje Stankovi} dodelio je priznawa istaknutim~lanovima i zahvalnicu Upravi za bora~ko-invalidsku za{titu.

Posle sve~ane sednice, prire|ena je izlo`ba na temu ”Ju-bileji invalidske {tampe”. Na devet panoa istaknuti su doku-menti koji govore o nastanku i razvojnom putu glasila udruèwavojnih invalida sa ovih prostora od 1919, kada je iza{ao prvibroj ~asopisa ”Ratni invalid”, do danas.

List ”Vojni invalid”, koji slavi deset godina postojawa,prema re~ima ~lanova Udruèwa RMVI, zasluàn je za re{ava-we mnogih problema sa kojima se ovi, po{tovawa vredni ~lano-vi dru{tva, svakodnevno susre}u.

A. P.

KWI@EVNE STRUNEDom ratnih vojnih invalida Beo-

grada bio je 2. novembra doma}in pred-stavqawa poetsko-proznog zbornika”Kwièvne strune sa Savskog trga“, ~ijije i izdava~. Dobrodo{licu brojnoj pu-blici poèleo je Slobodan Vuka{ino-vi}, predsednik Saveta Doma RVI.

Kwigu ispuwavaju radovi ukupno20 pisaca i 11 spisateqica, koji svo-jim nadahnu}ima ”daruju generacijamakoje dolaze svojevrsno svedo~ewe ovremenu koje ne samo {to je bilo, ve}je i danas prisutno“, rekla je BrankaStoji}, upravnik Doma RVI. D. S.

48

Profesionalna karijeravodi Milana Mojsilovi}a i

wegovu porodicu krozBawaluku, Vr{ac, Kru{evac,

Pan~evo, Beograd,Uro{evac, Vrawe, Prokupqe

i Kragujevac.”Brzo samshvatila – govori SlavicaMojsilovi} – da se nisam

udala samo za Milana ve} i za vojnu profesiju. Svudasmo i{li zajedno, nismo se

odvajali. Selili smo se~etrnaest puta. Kutije se ne

mewaju od prve selidbe. I sada ih ~uvamo u

podrumu.”

Z

15. novembar 2006.

Za najboqeg u 49. klasi General{tabnog usavr{avawa [kole nacionalneodbrane progla{en je pukovnik Milan Mojsilovi} sa prosekom 10,00. Nasve~anosti povodom zavr{etka {kolovawa predsednik Srbije Boris Ta-di} uru~io mu je oficirsku sabqu, statusni simbol oficira srpske vojske.Jasno je da se oficiri u [koli nacionalne odbrane {koluju za najodgo-

vornije du`nosti, {to pogotovo vaì za najboqe me|u wima. Zanimalo nas jene samo kako se postaje oficir za najodgovornije du`nosti, ve} i kako taj ofi-cir ̀ ivi i da li i wega ti{te problemi koji mu~e ve}inu wegovih kolega? Zatosmo u Vrawu razgovarali sa pukovnikom Milanom Mojsilovi}em, wegovom su-prugom Slavicom i sinom Stefanom.

VOJNI^KI HLEBDetiwstvo Milana Mojsilovi}a proteklo je u zemqama i gradovima u kojima

je slu`bovao wegov otac, po~ev od ranog detiwstva u Kosovskoj Mitrovici, pre-ko zavr{etka osnovne {kole u Moskvi, pa do sredwo{kolskih dana u Beogradu.

– Dobro pamtim period ìvota u Moskvi – kaè Milan – gde sam zavr-{io klasi~nu rusku osmogodi{wu {kolu. Zato mi je danas ruski jezik kao ma-terwi i omogu}ava mi besprekornu konverzaciju i sposobnost simultanog pre-vo|ewa. Ni tada, a ni u sredwoj {koli nisam razmi{qao o pozivu oficira.Sa vojskom sam se upoznao tek na sluèwu vojnog roka u [koli rezervnih ofi-cira u Bawaluci i od tada moj ìvot po~iwe da se vezuje za vojni~ki hleb.

Posle {est meseci u [RO, Milan kao najboqi pitomac ostaje u bawa-lu~kom {kolskom centru, gde wegove predispozicije za vojni poziv zapaà ta-da{wi kapetan, a danas komandant Operativnih snaga general-major DraganKolunxija. Delom je i to uticalo da se, posle sluèwa vojnog roka, Milan upu-ti na Vojnu akademiju.

Me|utim, kako se {kolovawe privodilo kraju, tako su se prilike u zemqipogor{avale. Milan se ve} kao akademac na{ao u situaciji da bude ”borbeno

U POSETI

KUTIJE ZA @IVOT

PUKOVNIK MILAN MOJSILOVI]

49

angaòvan” i to u takti~koj grupikoja je na Kupre{kom poqu obez-be|ivala deblokadu jedinica JNA.Doga|aji su se odvijali filmskombrzinom. Pripadnici generacijekoja je 1991. godine zavr{ila Voj-nu akademiju, odmah posle bacawa{apki na promociji, upu}eni su{irom biv{e SFRJ, a neki od wihsu helikopterom preba~eni u bor-bene jedinice. Mladi potporu~nikMojsilovi} je kratko vreme pro-veo na poligonu ”Mawa~a”, da bipotom sa motorizovanim sastavomKninskog korpusa bio upu}en naBaniju. Ne{to kasnije, opet se na-{ao u takti~koj grupi Bawalu~kogkorpusa koja se angaùje na deblo-kadi posavskog koridora. KodDervente ga je zatekla odluka dase vojnici i stare{ine iz Srbijei Crne Gore vrate na teritorijutada{we SRJ.

U tim burnim danima Milanu gradu na Vrbasu upoznaje mladuBawalu~anku Slavicu.

– Zabavqali smo se godinudana – kaè Milan. – Bilo je rat-no vreme, sve se lomilo ali mismo, ipak, doneli krupnu ìvotnuodluku. S jedne strane qubav, a sdruge i strah da }e nas rat odve-sti na razli~ite strane i da senikada vi{e ne}emo sastaviti.Ven~ali smo se 1991. godine uBawaluci.

Nezahvalno je bilo u ratnimuslovima traìti odsustvo, takoda je potporu~nik Mojsilovi} do-bio cela dva dana za ven~awe iskromno svadbeno veseqe. Vra-tio se na rati{te.

– Za ro|ewe sina saznaosam tek posle ~etiri dana – zami-{qeno govori Milan – kada su meprona{li negde na borbenoj li-niji. Dobio sam jedan dan da odemda ga vidim, a slede}a prilika ukazala se tek posle tri meseca.[ta da se radi. Porodica jeste na prvom mestu, ali i oficir se{koluje da bi znawe, ve{tinu i hrabrost pokazao kada je najteè.

SKROMNOST JESTE VRLINAProfesionalna karijera vodi Milana Mojsilovi}a i we-

govu porodicu kroz Bawaluku, Vr{ac, Kru{evac, Pan~evo, Beo-grad, Uro{evac, Vrawe, Prokupqe i Kragujevac.

– Brzo sam shvatila – kaè Slavica – da se nisam udala samo zaMilana ve} i za vojnu profesiju. Svuda smo i{li zajedno, nismo seodvajali. Selili smo se ~etrnaest puta. Kutije se ne mewaju od prveselidbe. I sada ih ~uvamo u podrumu. Na svakoj od wih pi{e {ta se uwih sme{ta. U {ali ~esto govorimo da bi trebalo da osnujemo firmuza pakovawe i selidbu, jer smo u tome stekli ve{tinu bez premca.

Milan kaè da je ”prekomande doìvqavao kao deo profesije.Slavica otpla~e pola sata i po~ne da pakuje. Samo se ponekad po-àli da pripremno nare|ewe za preseqewe nije stiglo na vreme”.

U pauzama izme|u prekomandi Milan Mojsilovi} zavr{ioje i najvi{e vojne {kole. Prvo, kao jedan od najmla|ih polaznikapoha|ao je General{tabnu {kolu 1997. i ispite poloìo sa pro-se~nom ocenom 8,71. Pro{le godine primqen je na General{tabno

usavr{avawe [NO gde je, kakove} rekosmo, progla{en za najbo-qeg u klasi.

Kako se to postaje najboqi unajboqoj vojnoj {koli?

– Treba uloìti dosta tru-da, rada, usavr{avati se, prou-~avati literaturu – govori pukov-nik Mojsilovi} – a morate imatii iskustvo. Zasluge, naravno, pri-padaju i [koli koja je omogu}ilakreativan odnos prema radu.

Posle zavr{etka General-{tabne {kole Mojsilovi} je ras-pore|en na du`nost komandantabataqona u beogradskoj 1. oklop-noj brigadi, ali je u ratu 1999.godine, na li~ni zahtev, preme-{ten u uro{eva~ku 243. mehani-zovanu brigadu.

– Pitali su me u Evropskomcentru za bezbednosne studije{ta smo mi to radili na Kosovu.Odgovorio sam da smo se, presvega, bavili strukom i zadacimakoji su definisali upotrebu jedi-nice. Prvo je trebalo za{tititiqudstvo i tehniku od dejstava izvazdu{nog prostora, zatvoritipravce sa teritorije Makedonijei Albanije i odbraniti se od te-roristi~kih napada.

Porodica je taj, drugi rat poredu, te{ko doìvela.

– Prvi put kada je oti{ao narati{te bila sam pred poro|a-jem. Nisam verovala da to takomoè. Udate se, planirate nekiìvot, a suprug vam stalno izno-va odlazi u rat.

Posle rata pukovnik Mojsi-lovi} se mnogo angaùje na uspe-{nom izvr{avawu zadataka uKopnenoj zoni bezbednosti. Sadu`nosti komandanta prokupa~ke15. oklopne brigade odlazi naGeneral{tabno usavr{avawe u

[NO, a potom prima du`nost na~elnika Odeqewa za operativneposlove u Komandi Operativnih snaga.

Iz svega {to smo rekli vidi se da je pukovnik Mojsilovi} jedanod najperspektivnijih oficira Vojske Srbije. Lepo je to re}i, alinaàlost, takvu ocenu ne prati i odgovaraju}i materijalni status.Milan i wegova porodica su svoj prvi stan (slu`beni) od pedesetakkvadrata dobili pre nekoliko godina i skromno kaù: ”Mi smo u gru-pi qudi koja nije potpuno bez stana i sa te strane smo sre}ni”.Skromnost jeste vrlina, mada pogled sa strane govori da tu ne{tonije u redu. Uostalom, re~i Milanove supruge govore dosta toga.

– Uvek mi je bilo ào zbog posla koji on radi. Ja mislim danije adekvatno nagra|en i stalno gledam da ga za{titim. A to {tose zemqa raspala i {to se mi seqakamo, pa to je tako! Sre}na sam{to je on ìv i zdrav. U porodici imam qude koji se nisu vratiliiz rata. To je te{ko, a da li }ete ba{ svake godine i}i na letova-we, to i nije tako va`no.

Petnaestogodi{wi sin Stefan pa`qivo prati razgovor i tvr-di da jo{ nema iskristalisanu èqu ~ime }e se baviti u budu}nosti.Iz ku}ne perspektive je video kako izgleda poziv oficira i na pita-we {ta misli o toj profesiji, nasme{i se i kaè: ”Neka, hvala.”

Zoran MILADINOVI]

DONOSILAC ODLUKAU nema~kom gradu

Garmi{-Partenkirhe-nu, pukovnik MilanMojsilovi} poha|ao jepetnaestonedeqni”Kurs za donosioce od-luka”. Kurs je organizo-vao Evropski centar zabezbednosne studije ion predstavqa posle-diplomsko usavr{ava-we strategijskog nivoa.”Sadràji obra|eni nakursu – kaè pukovnikMojsilovi} – na najbo-qi na~in prezentuju iistraùju mogu}nosti zaadekvatne odgovore na

sve izazove. Posebno mi je bila interesantna ~iwenica daje za svakog polaznika ponaosob bila najva`nija analizasopstvenih iskustava i mogu}a primena na zemqu iz koje u~e-snik dolazi.”

Bitno obele`je {kolovawa u Centru ”Xorx Mar{al”je i unifikacija elemenata i pristupa izradi nacionalnihbezbednosnih i odbrambenih strategija, razvoja i vo|ewaposlova odbrane i bezbednosti u demokratskim dru{tvima idràvama.

U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTIIzme{tawe jedinica sa Kosmeta dovelo je pukovnika

Mojsilovi}a u Vrawe, gde je obavqao du`nosti na~elnikaodseka za operativne poslove, na~elnika {taba i zastupni-ka komandanta 243. mehanizovane brigade. Vreme mira, alion i wegova porodica su opet bili u situaciji da sa brda ~u-ju pucwe. ”Dosta sam sebe dao u uspostavqawu bezbednosti ukopnenoj zoni – govori Mojsilovi} – ali mi je drago {to samtu stekao veliko iskustvo u izvr{avawu zadataka, koji su ima-li sve elemente protivteroristi~ke i mirovne operacije. Nepruà se svakom oficiru prilika da bude u~esnik takvih de-{avawa. Na prostoru kopnene zone imao sam i izvanrednesaradnike u pukovnicima Simovi}u i Jovanovi}u, ali i ko-mandanta generala ]irkovi}a, od koga sam mnogo nau~io.”

ZDRAVSTVO


I N S T I T U T Z A V A Z D U H O P L O V N U M E D I C I N U

Naredne godine Institut bitrebalo da preraste u nacionalnivazduhoplovnomedicinski centar i bude institucija koja }e brinutio selekciji i zdravqu pilota – icivilnih i vojnih. A da li }e svoje usluge pro{iriti i na region – ostaje da se vidi.

Institut za vazduhoplovnu medicinu postoji {ezdeset jednu go-dinu, a od 2000. radi kao jedan od instituta Vojnomedicinskeakademije. Iako izgleda da se utopio u tom medicinskom mno-{tvu, veoma ̀ ilavo opstaje. Zaposleni kaù da ~ak rade vi{enego za vreme biv{e SFRJ.– Trenutno smo u prelomnoj godini i mislimo da }emo 2007.

re{iti mnoge nedoumice u medicinskom obezbe|ewu letewa. Ve}imamo kapacitete da radimo kao {to smo to ~inili do 1991. godi-ne i snage da pokrijemo i vojno i civilno vazduhoplovstvo. NekadaVazduhoplovnomedicinski institut, a sada Institut za vazduho-plovnu medicinu trebalo bi da preraste u nacionalni vazduho-

plovnomedicinski centar i bude institu-cija koja }e brinuti o selekciji i zdravqusvih pilota – i civilnih i vojnih. Sem to-ga, kao ustanova koja ima najvi{e iskust-va u selekciji kadra, stojimo na raspola-gawu i nadamo se da }emo na}i svoje me-sto i kao centar za selekciju za specijal-na zanimawa kojih ima i u Vojsci i u gra-|anstvu – kaè pukovnik doc. dr SlobodanRudwanin, na~elnik Instituta.

Osnivawe centra je i me|unarodnaobaveza dràve. Naime, ona mora daformira jedan ili vi{e vazduhoplovno-medicinskih centara, u zavisnosti odbroja leta~a i padobranaca. Zanimqivoje da }e na{e vazduhoplovstvo u}i u Evro-pu pre same dràve, jer }e postati jednaod ~etrdesetak ~lanica Udruèwa evrop-skih vazduhoplovnih vlasti, gde }e sve dr-àve biti obavezne da po{tuju jedan za-kon i jedan pravilnik. U okviru novog pra-vilnika, koji }e stupiti na snagu 1. janua-ra 2007, takozvanog XAR– III, u medicin-skom delu, uz kriterijume i pravilnik ozdravstvenoj sposobnosti, navedeno je iko }e da pregleda leta~e. Kod nas }e setako prvi put pojaviti tzv. ovla{teni va-zduhoplovnomedicinski lekar, koji }epregledati pilote i zakqu~ivati o wiho-voj zdravstvenoj sposobnosti. Da bi bioovla{ten, lekar mora da pro|e odre|enuvazduhoplovnomedicinsku obuku u trajawuod 60 do 120 sati, po programu evropskogobrazovawa vazduhoplovnomedicinskihlekara, tako da stru~waci Instituta zavazduhoplovnu medicinu sebe vide kaoustanovu u kojoj }e se obrazovati takavkadar neophodan dràvi.

– Osnivawem novog vazduhoplovno-medicinskog centra i radom sa civilnim

POVRATAK Z A B O R A V Q E N I H

Doktor Svetlana

Me|edovi}obavqa

ergo-test u kabinetu za internu

medicinu u funkcio-

nalnoj dijagnosticikardiologije

VMA

vazduhoplovnim osobqem smatramo da }e se re{iti stawe koje jedo sada bilo nere{eno na nivou dràve. Dobili bismo i najmo-derniju opremu, pogotovo za testirawe pilota, a nadamo se da }e-mo se preseliti i na neku drugu lokaciju. Mnogi od nas bi èlelida to bude na{a stara zgrada u Zemunu, u Sowe Marinkovi} 4, aimamo podr{ku i VMA i Komande Vazduhoplovstva i PVO. Narav-no, u adaptirawu tih prostorija pomogle bi i civilne strukture – dodaje dr Rudwanin.

On isti~e kako Institut jedini u ovom regionu moè da bude icentar za fiziolo{ku obuku borbenih pilota, s obzirom na to daima i opremu i kadar. Nadaju se da }e ih u narednim pregovorimasa Evropom i Natoom na{e vojne vlasti preporu~iti za tu ulogu.

– Pouzdano znam da smo u oblasti vazduhoplovne medicineuveliko ispred okolnih zemaqa i biv{ih ~lanica SFRJ. Sem Ame-rikanaca, Kana|ana, Japanaca, [ve|ana, Francuza, Engleza i Ru-sa, niko u svetu vi{e ne radi na{ posao i mi smo na ovom prosto-ru jedinstveni. Otvarawem SAD prema na{oj zemqi o~ekujemo i dana{i stru~waci ponovo odu u svet, jer se o vazduhoplovnoj medici-ni jo{ najvi{e moè nau~iti od Amerikanaca – isti~e sagovornik.

Danas u Institutu imaju puno posla. Iako se broj vojnih pilo-ta smawio, pove}ao se broj pregleda, jer su, u me|uvremenu, kaopacijente dobili i pripadnike jedinica specijalne namene, a do-laze im i civili koji èle da lete van zemqe, jer u inostranstvupriznaju samo preglede u Institutu. Ali na preglede dolaze istranci, kandidati za pilote i stjuardese velikih avio-kompanijaiz, na primer, Emirata, Indije…

Na~elnik isti~e da su kadrovski i materijalno osposobqeniza rad. Uspe{no se sprovodi terapija hiperbari~nim kiseonikom,a idu}e godine }e modernizovati i centrifugu za fiziolo{ku tre-naù pilota. To su veoma skupa ispitivawa i ko{taju hiqade dola-ra, a kako nam reko{e u Institutu, na taj na~in se najsla|e i naj-lak{e zara|uju pare.

Kada se sve to zna, onda su zaista ~udne pri~e o poku{aju ga-{ewa Instituta. Na{a dràva je izme|u dva svetska rata imala~ak pet fabrika aviona a, dalekovido{}u tada{wih vojnih vlasti,i lekare koji su obavqali selekciju pilota. I to tada, za dràvu,nije bilo skupo. Institut je preìveo bombardovawe 1999. i dosada zacelio gotovo sve rane… A da li }e preìveti i reformuVojske – ostaje da se vidi. Mira [VEDI]

51

K

Ve`ba zbriwavawa u masovnim nesre}ama ”Voz 2006“INTEGRACIJA VOJNOG I CIVILNOG ZDRAVSTVA

Civilni i vojni zdravstveni radnici organizovali su nedav-no ve`bu ”Voz 2006“, na kojoj su prikazani sadràji vezani za or-ganizaciju i zbriwavawe u masovnim nesre}ama. U ve`bi su, po-red pripadnika Hitne slu`be Zdravstvenog centra Ni{, MUP-a i ̀ andarmerije, u~estvovali i predstavnici Vojske Srbije.

Mobilna hirur{ka ekipa ni{ke Vojne bolnice (ortopedpotpukovnik dr Goran Milojkovi}, anesteziolog dr Vesna Ja-na}kovi}, anesteti~ar vodnik prve klase Branislav Tanaskovi}i instrumentarka Violeta Mi{i}) izvela je, po scenariju ve-`be, ”giqotinsku“ amputaciju, dok je ekipa vojne hitne pomo}i,koju je predvodio potpukovnik Neboj{a Boìnovi}, obavqalasvoje uobi~ajene aktivnosti. Zapaèno je i dejstvo pripadnika119. helikopterskog puka, koji su helikopterom sleteli na grad-sko poqe i evakuisali tri lica sa opekotinama u Centar zaopekotine VMA.

Ve`ba ”Voz 2006“ predstavqa dobar primer integracijei saradwe vojnog i civilnog zdravstva na lokalnom nivou, awoj su, pored ostalih gostiju, prisustvovali i zastupnik na~el-nika Uprave za zdravstvo MO pukovnik Jovan Maksi}, pred-stavnik VMA pukovnik Drago Vuji} i zastupnik na~elnika uprav-nika VB Ni{ potpukovnik Neboj{a \eni}. Z. M.

PEDESET GODINA KLINIKE ZA O^NE BOLESTI VMA

SAVREMENA KRETAWAU OFTALMOHIRURGIJI Jubilej klinike obeleèn je stru~nim skupom oftalmolo{ke sekcije Srpskog lekarskog dru{tva. Predava~i po pozivu bili su gosti iz inostranstva, profesori dr Klaus Luke, predsednik Evropskog udruèwa vitroretinalnih hirurga, i Tomas Xon sa Univerziteta “Lajola” iz îkaga, jedan od vode}ih svetskih stru~waka u hirurgiji ro`wa~e oka.

linika za o~ne bolesti VMA postoji pedeset godina i razvi-la se od o~nog odeqewa tada{we vojne bolnice. U woj se vi-{e decenija rade sloène oftalmohirur{ke operacije, a oistorijatu je detaqnije na sve~anom skupu povodom obeleà-

vawa jubileja klinike, odrànom u amfiteatru VMA, govorio wenna~elnik pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavqevi}. Pozdraveslavqenicima uputili su na~elnik VMA general-major prof. drMiodrag Jevti} i predsednik Srpskog lekarskog dru{tva pukovnikprof. dr Vojkan Stani}.

Posebno zanimqive bile su operacije koje su uìvo, prekovideo-bima, preno{ene u amfiteatar. Ura|eno je {est operacijana predwem segmentu oka – tzv. fakoemulzifikacija katarakte (ul-trazvu~na metoda) sa ugradwom ve{ta~kog so~iva. Na VMAse dnev-no uradi po 30 takvih operacija u tri operacione sale, a te in-tervencije se u Klinici za o~ne bolesti rade jo{ od devedesetihgodina. Samo tokom pro{le godine operisano je 3.200 pacijenata.

Prvi put je u na{oj zemqi primewena savremena hiruru{katehnika nazvana komarac tehnika, koju su demonstrirali oftalmo-hirurzi sa VMA – na~elnik klinike pukovnik prof. dr MiroslavVukosavqevi}, dr Dragan Vici}, dr Radovan Stojkovi}, MiroslavStamenkovi} i Vladimir Dragani}. Re~ je o be{avnim operacija-ma kod kojih se sa tri mala reza od 0,7 mm ulazi u o~no dno nazadwem segmentu oka. Time se ~uva funkcija tog organa, a prime-wuje se kod pacijenata sa te{kom patologijom oka, pre svega koddegenerativnih promena na krvnim sudovima u o~nom dnu, glauko-ma i drugi. Operacija traje 20 minuta i pacijent se pola sata po-sle intervencije pu{ta ku}i, a sutradan ni on niti lekar ne videmesto ulaska u oko.

Ta operacija kod nas ko{ta 100.000 dinara, a u svetu oko6.000 evra. Na~elnik klinike kaè da se pregovara sa Fondom zazdravstveno osigurawe kako bi ubudu}e pokrivao tro{kove takvihintervencija za civilne osiguranike.

M. [.

52 15. novembar 2006.

NNa putu integracija u evroatlantske bezbednosne strukture, Hrvatska sprovodicelovite reforme odbrambenog sistema, sa namerom da razvije sposobne i efi-kasne odbrambene snage. One }e biti dobro organizovane, obu~ene i opremqenekako bi uspe{no reagovale na pojedina~ne agresije ili neposredne pretwe, ali iu situacijama razli~itih bezbednosnih izazova s kojima se suo~ava ve}ina demo-

kratskih dràva sveta – regionalne nestabilnosti, globalni terorizma i transnacio-nalne kriminalne aktivnosti. U tom smislu, Hrvatska je definisala i vaqanu norma-tivnu regulativu – Strategiju nacionalne bezbednosti, Strategiju odbrane, Zakon oodbrani i slu`bi u OS (iz 2002. godine), Zakon o bezbednosno-obave{tajnom sistemu(zakon je usvojen u junu 2006. godine), Strategijski pregled odbrane (potvr|en 2005. go-dina) i Dugoro~ni plan razvoja OS Hrvatske od 2006-2015. godine.

MISIJE I ZADACI

Strategijom nacionalne bezbednosti i Strategijom odbrane oruàne snageHrvatske definisane su kao “osnovna odbrambena institucija i jedan od instru-menata za za{titu ukupnih nacionalnih interesa i ciqeva dru{tva”. S osloncemna vlastite sposobnosti u sloènim me|unarodnim odnosima, predstavqaju fak-tor nacionalnog identiteta, snage i samopouzdawa. Odbrambeni sastavi, u situa-cijama eventualnog oruànog ugroàvawa ili razli~itih agresivnih pretwi i uce-na, {tite suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet.

Misije i zadaci Hrvatske vojske proisti~u iz definicije oruànih snaga, autemeqene su na procenama mogu}ih rizika ili bezbednosnih pretwi, sada{wih ibudu}ih me|unarodnih obaveza zemqe, odnosno ~lanstva u Natou i EU.

Prvi zadatak odbrambenih sastava jeste za{tita suvereniteta i teritori-jalnog integriteta, odbrana zemqe i saveznika, celovitosti vazdu{nog prostora iakvatorija, zatim obave{tajne aktivnosti, tragawe i spasavawe, te odvra}awepotencijalnog agresora.

U~e{}e u operacijama odgovora na krize u inostranstvu – misije podr{kemiru, odràvawa i nametawa mira, humanitarne i sli~ne operacije, tako|e spa-daju u zadatke oruànih snaga Hrvatske. Tre}a misija vojske jeste izgradwa bez-bednosti i poverewa – odbrambena diplomatija, regionalne inicijative i kon-

ULAZNICA

O R U @ A N E S N A G E H R V A T S K E

Hrvatski sastavi su

najvi{im doktrinarnim

dokumentima definisani

kao “osnovna odbrambena

institucija i jedan od

instrumenata za za{titu

ukupnih nacionalnih

interesa i ciqeva dru{tva”.

S osloncem na vlastite

sposobnosti u sloènim

me|unarodnim odnosima,

predstavqa}e faktor

nacionalnog identiteta,

snage i samopouzdawa.

Na globalnom nivou posebno je izraèna pretwa me|unarod-nog terorizma, ~ime se razli~ito uti~e na transnacionalne pret-we – organizovani kriminal ili konvencionalne sukobe. Terori-zam je, dodu{e, ugrozio brojna demokratska dru{tva, stvaraju}iose}aj nesigurnosti gra|ana.

ORGANIZACIJA SASTAVA

Organizaciona struktura oruànih snaga Hrvatska zasno-vana je na proceni postoje}ih i budu}ih pretwi. Odbrambeni sa-stavi }e se potpuno profesionalizovati. Umesto obaveznog slu-

èwa vojnog roka, u narednih pet godina uve{}e se dobrovoqnosluèwe, {to }e predstavqati najva`niji izvor popune aktivnihi jedinica ugovorne rezerve.

Strategijski pregled odbrane, u skladu sa standardima Na-toa, predvi|a oruàne sastave razli~itih nivoa borbene goto-vosti.

U razli~itim vanrednim situacijama snage brzog odgovorabi}e spremne za intervenciju za 24 sata. Na tom nivou borbenegotovosti bi}e oja~ana motorizovana ~eta, ~eta za specijalnadejstva sa delom jedinica mornari~ke pe{adije, te ostalih rodo-va i slu`bi borbene podr{ke (vodovi inèwerije, ABHO, veze,vojne policije, transportni i sanitetski tim). Vazduhoplovne je-dinice u sistemu za{tite vazdu{nog prostora, dva patrolna ~am-ca Obalske straè i jedinice VOJIN, tako|e }e delovati na tomstepenu. Jedinice ukqu~ene u rotaciju snaga Natoa za brzi odgo-vor (NRF), odnosno borbenih grupa EU (Battle groups), bi}e sprem-ne za upu}ivawe u operacije izvan teritorije Hrvatske za pet da-

ZA NATO

KONTROLA VAZDU[NOG PROSTORA

Organizacija Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne od-brane usavr{ava}e se prema standardima Natoa. Kontrola va-zdu{nog prostora i prevoèwa, te u~e{}e u me|unarodnim ope-racijama podr{ke mira bi}e teì{ni zadaci tog sastava vojske.Za potrebe avijacije i savezni~kih vazduhoplovnih snaga name-wene su vazduhoplovne baze u Puli, Zadru, Splitu i Zagrebu, teaerodrom u Udbinama.

Za protivvazdu{nu odbranu teritorije odgovorne su briga-de PVO i VOJIN. Svi sastavi imaju vlastitu logistiku i jedini-ce podr{ke – inìwerijski i bataqon veze, bataqon vojne poli-cije i izvi|a~ku eskadrilu. Posle transformacije RV i PVOima}e 1.600 pripadnika aktivnog sastava i oko 200 ugovornerezerve. Za angaòvawe u operacijama van teritorije Hrvatskevazduhoplovne snage }e, pored postoje}ih, biti opremqene no-vim avionima i helikopterima za transport na sredwim i veli-kim daqinama.

Pripremaju}i se za ~lanstvo u Natou, hrvatsko vazduho-plovstvo, sem promena u organizacionoj strukturi, mewa i teì-{ne zadatke, odnosno sa borbenih prelazi na netradicionalnovojne i zadatke odgovora na asimetri~ne pretwe. Me|u wimanajva`niji su kontrola i za{tita vazdu{nog prostora, u~e{}e ume|unarodnim vojnim operacijama podr{ke mira, prevoèwe je-dinica i kontrola naoruàwa. Sastavi Ratnog vazduhoplovstvai protivvazdu{ne odbrana pruà}e podr{ku civilnim organi-zacijama i institucijama prilikom tragawa i spasavawa, te seangaòvati na zdruènim vojnim ve`bama.

trola naoruàwa. Oruàne snage pomaù i civilnim instituci-jama, te slu`bama za{tite i spasavawa qudi i dobara u borbiprotiv terorizma, krijum~arewa i proliferacije oru`ja za ma-sovno uni{tavawe.

BEZBEDNOSNI INTERESI

U Strategiji nacionalne bezbednosti, osnovnom doktrinar-nom dokumentu, odre|eni su bezbednosni interesi Hrvatske – vi-talni (opstanak suverene, nezavisne i teritorijalno celovite dr-àve, za{tita ̀ ivota i imovine gra|ana) i va`ni (razvoj demokra-tije i demokratskih institucija, vladavina prava, ekonomski pro-speritet i socijalna pravda, zatim, o~uvawe mirnog i stabilnogokruèwa).

U op{te ciqeve zemqe spadaju izgradwa pretpostavki i uslo-va za slobodan, pravedan i stabilan politi~ki, ekonomski i soci-jalni razvoj hrvatskog dru{tva. Ukqu~ivawe u me|unarodne bez-bednosne integracije i odgovor na bezbednosne izazove, rizike ipretwe spadaju u posebne ciqeve.

Hrvatska prihvata ~iwenicu da se trenutno ili tokom duègvremena ne}e suo~iti sa neposrednom konvencionalnom vojnompretwom (mada se ona ne moè u potpunosti iskqu~iti), niti }e serazviti sukob u kojem bi teritorija dràve bila deo ve}eg rati-{ta. Uprkos te`wi postupne stabilizacije, postoji mogu}nost da sepro{iri nestabilnost u neposrednom okruèwu. U budu}nosti }ese vrlo te{ko razdvajati vojna i nevojna komponenta u razli~itimpretwama.

MORNARI^KE FLOTILE

Prema novoj organizaciji Rat-ne mornarice Hrvatske ukinu}e seflote (kao organizacijske struktu-re) i vojnopomorski sektori (sadaih ima dva – sektori jug i sever). Ubudu}nosti }e se organizovati flo-tile za izvo|ewe tradicionalnihmornari~kih zadataka, formiratiobalska straà i bataqon morna-ri~ko-desantne pe{adije kombino-vanog sastava. Mornarica }e bro-jati oko 1.650 profesionalnihpripadnika, a u svom sastavu ima}epomorske snage za obavqawe ope-rativnih zadataka (flotila pomor-skih snaga) i pomorske snage Obal-ske straè.

STRANE ARMIJE

na. Na tom nivou gotovosti bi}e 10 odsto ukupnogaktivnog sastava oruànih snaga.

Snage visoke gotovosti postiù punu borbenugotovost za 30 dana, kada se angaùju u operacija-ma na teritoriji Hrvatske, odnosno 90 dana, kadadeluju u inostranstvu. Na tom stepenu bi}e, sa oko35 odsto aktivnog sastava, bataqon za specijalnadejstva, oja~ani motorizovani ili mehanizovanibataqon i ~eta mornari~ke pe{adije sa delom je-dinica borbenih rodova i slu`bi borbene podr-{ke – dve inìwerijske ~ete, ~eta ABHO, ~eta ve-ze, ~eta vojne policije, jedinice PVO i logisti~kibataqon.

Podr{ku snagama za brzi odgovor i sastavi-ma visoke gotovosti pruà}e jedinice niske goto-vosti. Punu borbenu gotovost mogu da postignu za30 do 120 dana. Oko 55 odsto aktivnog sastavaoruànih snaga i jedinice popuwene ugovornom re-zervom bi}e na tom nivou gotovosti.

Snage za narastawe u periodu od 120 do 360dana treba da budu spremne za namenske zadatke(razvoj snaga za nacionalnu odbranu), gde }e ve}i-nu ~initi pripadnici nerazvrstane rezerve.

Radi odràvawa planiranog stepena borbenegotovosti Hrvatska }e organizovati i opremiti 40odsto aktivnih kopnenih i deo snaga borbene podr-

MOBILNE JEDINICE

Korpusni, teritorijalni model organizovawa zameni}e se modelom mobil-nih snaga visokog nivoa gotovosti. U wihovom sastavu su dve brigade – motorizo-vana sa ~etiri motorizovana bataqona, i oklopno-mehanizovana sa dva tenkov-ska i dva mehanizovana bataqona, zatim, jedinica za specijalne namene i jedini-ca borbene podr{ke. Pomenuti sastavi ~ini}e glavnu borbenu snagu Hrvatske voj-ske. U Kopnenoj vojsci formira}e se i rezervna pe{adijska brigada. Borbenu po-dr{ku sastavima, uz rezervu, pruà}e profesionalne jedinice – artiqerijsko-raketna, protivoklopna, vojnoobavje{tajna, ABHO i veze. Logistika }e biti orga-nizovana na nivou takti~kih jedinica.

15. novembar 2006.

{ke, za upu}ivawe u operacije izvan svoje teritorije. Oko osamodsto aktivnih kopnenih snaga bi}e angaòvano u operacijama,odnosno za ja~awe i evakuaciju ostalih jedinica. Budu}e oruànesnage broja}e i oko 16.000 aktivnih vojnih i oko 2.000 civilnihlica. Rezervna komponenta ima}e do 8.000 pripadnika.

VIDOVI VOJSKE

Hrvatska je zadràla vidovsku strukturu oruànih snaga –Kopnenu vojsku, Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdu{nu odbranui Ratnu mornaricu.

Kopnena vojska je najzna~ajniji i najbrojniji vid, ~iji su za-daci odbrana zemqe i u~e{}e u operacijama podr{ke miru ilihumanitarnim operacijama u okviru me|unarodnih snaga. Angaù-je se i za otklawawe posledica prirodnih katastrofa. Inten-zivno }e se osposobqavati za u~e{}e u me|unarodnim vojnim ope-

racijama i dostizawe interoperabilnosti sa snagama Natoa.Kopnenu vojsku ~ine korpusi (sada ih ima dva), koji }e premaStrategijskom pregledu odbrane do kraja godine biti ukinuti izameweni gardijskim brigadama.

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdu{na odbrana pretrpe-li su brojne promene. Kako je predvi|eno strate{kim dokumenti-ma Hrvatske, osposobqava}e se za kontrolu i za{titu vazdu{nogprostora, vazduhoplovnu podr{ku ostalih vidova, za tragawe ispasavawe, te za pomo} civilnim strukturama u elementarnimnepogodama ili vanrednim situacijama. Vazduhoplovne snage bi-}e angaòvane i za kontrolu dela Jadranskog mora, odnosno zapotrebe Obalske straè.

Ratna mornarica, samostalno ili u sadejstvu sa ostalim vi-dovima, brani integritet i suverenitet dràve, afirmi{e i {ti-ti wene interese na Jadranskome moru, ostrvima i priobaqu.Mornarica razvija snage i kapacitete za pomorske operacije uhrvatskom akvatoriju (na povr{ini, pod morem i u vazdu{nomprostoru iznad mora). Pored toga, {titi obalno more, ribolov-no-ekolo{ki pojas, spre~ava terorizam, {irewe oru`ja za ma-sovno uni{tewe, krijum~arewe qudi i droge, a vodi borbu pro-tiv razli~itih asimetri~nih pretwi i obezbe|uje slobodnu plo-vidbu Jadranskim morem.

Osnovni zadatak Ministarstva odbrane, koje se intenzivnopriprema za ukqu~ivawe u punopravno ~lanstvo Natoa, jeste dauskladi razvojne procese u obrambenom sistemu, koriste}iraspoloìve resurse. Reforme u Ministarstvu su optere}eneadministrativnim problemima i nejasnom podelom nadle`no-sti, {to se nepovoqno odraàva na efikasnost organizacije, aograni~ava i ekonomi~no kori{}ewe qudskih resursa.

Reorganizacijom Ministarstva odbrane mogu se posti}iefikasno planirawe i rukovo|ewe, te kontrola svih elemena-ta odbrambenog sistema – politike, me|unarodne i me|uresor-ne saradwe, civilno-vojnog kriznog planirawa, zatim, upra-vqawa qudskim, materijalnim, finansijskim resursima i oba-ve{tajno-bezbednosnim aktivnostima.

Ministarstvo je, u okviru propisanih nadle`nosti, sa~i-nilo strategijske dokumente odbrane, definisalo planove i

osmislilo organizacij-ske promene na svim ni-voima sistema. Razviloje nove modele za reali-zaciju odbrambene poli-tike, odbrambenog pla-nirawa i me|unarodnevojne saradwe. Tako|e jeprocenilo mogu}e ratnei ostale opasnosti koji-ma se ugroàva suvere-nitet, nezavisnost i te-ritorijalni integritet.

GENERAL[TAB

General{tab (Glav-ni stoèr) jeste zdruènotelo oruànih snaga uokviru Ministarstva od-brane, nadle`no za ko-mandovawe, pripremu iupotrebu oruànih snaga,u skladu sa nare|ewimavrhovnog komandanta iministra odbrane. U Ge-neral{tabu je formiranKomandno-operativnicentar za dnevno koman-dovawe i kontrolu ope-

racija u zemqi i inostranstvu. Za planirawe i izvo|ewe velikihoperacija formira}e se namenske komande koje }e rukovoditisnagama koje u~estvuju u odre|enim misijama.

Na~elnik General{taba je glavni vojni savetnik vrhovnomkomandantu i ministru odbrane. On realizuje planove mini-stra odbrane i nare|ewa vrhovnog komandanta, u skladu s od-redbama Zakona o odbrani, komanduje komandantima vidova iostalim neposredno pot~iwenim jedinicama.

U General{tabu su formirane Uprava za personalne po-slove (J-1), nadle`na za funkcionalno podru~je personalnihposlova, obrazovawa i izdava{tva, Uprava za obave{tajne po-slove (J-2), Uprava za operativne poslove i obuku (J-3), kojaplanira operacije, vojne ve`be i obuku. Uprava za logistiku (J-4) je, tako|e, deo General{taba. U wenoj nadle`nosti su, po-red funkcionalne logistike, zdravstvo i finansije. Uprava zaplanirawe General{taba (J-5) bavi se dugoro~nim planirawemupotrebe snaga, resursa, me|unarodne vojne i civilno-vojnesaradwe, te programirawem buxeta. Uprava za komunikacijsko-informacijske sisteme (J-6) nadle`na je za funkcionalno pod-ru~je komunikacijskih i informacijskih sistema (KIS).

Blagoje NIÎ]

55

P

56

ISKUSTVA

OPERACIJAISTRAJNA SLOBODA

osle povla~ewa SSSR-a iz Avganistana, vlast su preuzeli talibani. Ekstre-misti~kom interpretacijom islamskih zakona zabranili su muziku, televizi-ju, sportske aktivnosti i ples, ali i pravo ènama da se pojavquju u javnosti.Na stadionu u Kabulu organizovali su javna pogubqewa umesto fudbalskihutakmica. Svetska javnost bila je posebno ogor~ena kada su talibani arti-

qerijskom vatrom uni{tili drevne kipove Bude kod Bamijana, za koje se smatra dasu stari dve hiqade godina.

Zbog povezanost sa Al kaidom i Osamom bin Ladenom, ali i odluke da uzvratina teroristi~ke napade od 11. septembra, Vlada SAD stavila je talibane na prvomesto liste terorista. Talibani su jo{ 1996. godine pozvali Bin Ladena u Avgani-stan, {to je on i prihvatio. Wegovi borci raspore|eni su u redove vojske talibana.Krajem devedesetih bilo je o~ito da te dve teroristi~ke grupe intenzivno sara|uju,pa je progla{ewe talibana za osnovnu metu svetske supersile bilo o~ekivano.

OTE@ANO VOJEVAWE

Uz pomo} snaga Alijanse, koalicione trupe su vrlo brzo nanele snaàn vojniudar talibanima i prisilile ih na povla~ewe. To nije bio kraj vojne intervenci-je, jer su talibani, prema re~ima ameri~kog analiti~ara, izgubili rat, ali je Alkaida i daqe delovala u Avganistanu. Kako je u to vreme teì{te vojnih aktivno-sti preneto u Irak, zbivawa u Avganistanu ostala su u drugom planu. Vojnici su,dodu{e, i daqe gubili ìvote u toj zemqi. Do marta 2006. u Avganistanu je pogi-nulo 279 ameri~kih vojnika, a rawena su 703. Tako|e, raweno je 11 kanadskih, 18nema~kih, 17 {panskih i pet britanskih boraca. I u avionskoj nesre}i prilikompovratka u zemqu stradala su 62 pripadnika koalicije.

Vazdu{nim udarimastrate{kih bombardera B-1, B-2, B-52, krstare}imraketama tomahavk i avionima sa nosa~a, 7. oktobra 2001, otpo~ela je akcija oruànih snaga SAD po teroristi~kim logorima i zna~ajnim objektimainfrastrukture, kao odgovorna napade u Wujorku od 11.septembra. Predsednik XorxBu{ najavio je i hvatawe vo|a Al kaide.

AMERI^KA RATNA ISKUSTVA IZ AVGANISTANA

15. novembar 2006.

OPERACIJAISTRAJNA SLOBODA

Poput Sovjeta pre dvadesetak godina, snage SAD suo~ile suse sa sli~nim problemima u gudurama te siroma{ne, mahom pla-ninske zemqe. Vojevawe pripadnika 10. planinske i 101. vazdu-{nodesantne divizije Kli~u}i orlovi na nadmorskoj visini od1.500 do 3.500 metara dodatno su oteàvali hladno}a i jak ve-tar. Iskustva ameri~ke vojske u ratovawu na velikim visinamasu bila vrlo oskudna. Zbog druga~ije fiziologije organizma bor-ci su se te{ko navikavali na smawenu koncentraciju kiseonika.

Najve}i neprijateq vojnika Alijanse na planinskim vencimaAvganistana bila je priroda – razre|en vazduh, ledeni vetrovi,ultraqubi~asto zra~ewe, magla, iznenadne oluje, nepostojawe dr-ve}a iznad 3.500 metara, kamene i sne`ne lavine. Stalnu pretwupredstavqale su i ~este promene vremenskih prilika. De{avalose da vojni~ke patrole nestanu bez traga na gle~eru Sia~en.

Na velikim visinama opadala je snaga motornih vozila i do25 odsto, a potro{wa goriva se pove}avala za 75 odsto. Uqe umotorima se smrzavalo. Dizel-motori prestajali su da rade na3.000 metara zbog nedostatka kiseonika, pa su u wih ugra|ivaniturbokompresori. Iznad 4.000 metara nadmorske visine opada-la je i funkcionalnost helikoptera, jer je vazduh bio previ{erazre|en. Iz sli~nih razloga artiqerijske granate letele sumnogo daqe. Sredstva veze dobro su radila samo u liniji vidnogpoqa. Koristili su se VHF radio ure|aji sa brzim prenosom po-ruka i litijumske baterije.

Vatrenu podr{ku jedinicama pruàli su avioni i artiqeri-ja. Helikopteri su na velikim visinama delovali ograni~eno. Do-datni rizik za wihovo angaò-vawe prestavqali su magla,vazdu{ne struje, nagle prome-ne pravca i jaki udari vetra.Planinski reqef omogu}avaoje sletawe helikoptera iz do-lina ili klisura. To je nepri-jateq uo~avao i lako delovaopo wima. Obi~no su i same zo-ne sletawa helikoptera bileu dometu artiqerijske vatre.Iako se artiqerija ~e{}e ko-ristila od avijacije, wene mo-gu}nosti su, tako|e, bile ogra-ni~ene. Baterije se zbog nepo-voqnih poloàja nisu mogle ucelini razvijati, ve} odeqe-wa ili samo po jedno artiqe-rijsko oru|e. Radi odbrane odpe{adijskih napada artiqe-

57

rijski poloàji bili su dobroutvr|eni. Minobaca~i su uspe-{nije delovali od topova ilihaubica jer su se lak{e preme-{tali i razvijali bliè prvojborbenoj liniji. Dodu{e, wi-hov domet i udarna snaga bilisu daleko mawi.

PLANINSKABOLEST

Tokom ratnih dejstava uAvganistanu, zbog pojave akut-ne planinske bolesti, posebnapa`wa posve}ivala se sanitet-skom obezbe|ewu koalicionihsnaga. Ona je prouzrokovanaprebrzim usponom na velikuvisinu. Po{to je na visinamaiznad 2.500 metara pritisak

nizak, organizam ne uspeva da uspe{no isko-risti dostupan kiseonik, ~ija je koncentraci-ja znatno mawa. Simptomi bolesti su razli-~iti, a pojavquju se individualno – glavobo-qa, nesanica ili premor. Uo~avaju se mahomkod vojnika koji se motornim vozilom prevezudo vrha planine, a re|e prilikom pe{a~ewa.

Najboqi na~in le~ewa je prevencija, od-nosno postepeno savladavawe uspona, kako bise telo vaqano aklimatizovalo – ~e{}e pauzeprilikom kretawa, uno{ewe ve}e koli~inete~nosti, kalori~nija ishrana. Borci su se naodre|ene planinske vrhove pewali i po neko-liko dana – savladavali su u proseku 300 me-tara dnevno, a posle svakih 900 metara visi-ne sledio je dvadeset~etvoro~asovni odmor.Od planinske bolesti vojnici su se le~ili spu-{tawem na mawu visinu. Da bi se simptomiublaìli nekada je bilo dovoqno vratiti sesamo stotinak metara niz planinu. Pripadni-ci ameri~kih jedinica strogo su se pridràva-

TRAGI^NI NESPORAZUM

Prilikom povratka sa ve`bovnog ga|awa 18. aprila2002, na visini od 23.000 stopa, odnosno oko 7.500 me-tara, piloti aviona F-16 majori [mit – vo|a i Umbah –pratilac, obavestili su deùrni avaks da je na wih otvo-rena vatra sa zemqe. Misle}i da ga|aju Umbahov avion,[mit je zatraìo dozvolu da dejstvuje po neprijateqskomciqu. Iako nije dobio odobrewe, major [mit je posle ~e-tiri sekunde izvestio avaks da napada u samoodbrani la-serski vo|enom bombom od 225 kilograma. Bio je to po~e-tak tragi~nog doga|aja u kome je poginulo ~etiri, a rawenoosam kanadskih vojnika.

[ta se, zapravo, tada odigralo? Tre}i bataqon ka-nadske lake pe{adije, jedinice princeze Patricije, izvo-dio je no}no ve`bovno ga|awe iz protivoklopnih oru|a imitraqeza. Kana|ani su pravovremeno prijavili aktiv-nost koja se odvijala prema propisanim procedurama.Ameri~ki piloti optuèni su za ubistvo iz nehata po ~eti-ri ta~ke, nano{ewe te{kih telesnih povreda po osamta~aka i neizvr{avawe slu`bene du`nosti. Vojni sud jepresudio o krivici majora [mita i dodelio mu 30 danaku}nog pritvora. Major Umbah je ukoren za u~iwene gre-{ke, ali se nadaqe povukao iz vojne slu`be.

DESET ZAKQUÂKA:

uvek mora{ ugledati neprijateqa pre nego on tebe; veliki domet i vatrena mo} oru`ja zna~e sve;neprijateq se uvek kre}e brè od tebe – dok vojnik pre|e kilometar i po

na sat, gerilac pre|e {est;mine su na svakom koraku i zato su na ~elu uvek inìwerci; obuhvatni manevar je te{ko izvesti, ali je on neophodan za uspeh akcije;ako su muxahedini u odbrani, to zna~i da si u borbi sa wihovom za{tit-

nicom, jer se glavnina snaga ve} podelila na mawe grupe od pet do deset bo-raca i izvukla;

da su se muxahedini odlu~ili za napad, shvati}e{ to ~im izvedu udar pokonvojima i glavnom logoru;

napad terorista traje onoliko dugo koliko imaju municije na raspolagawu;logistika muxahedina je ograni~ena – ~im protivnika prikuju vatrom,

upu}uju odeqewe RPG u neposrednu blizinu wegovih poloàja, kako bi onemo-gu}ili dejstvo artiqerije ili podr{ku iz vazduha;

protivteroristi~ka borba podrazumeva presecawe linija snabdevawa,za {to su potrebni osmatra~i, timovi izvi|a~a i snajperista, agresivne pa-trole i odeqewa za upade i zasede.

Boravak na velikim visinama prouzrokuje gubitak telesneteìne. Pripadnici specijalnih jedinica SAD, koji su 1994.godine boravili u alpinisti~koj {koli pakistanske vojske,izgubili su u proseku oko deset kilograma, iako su se hrani-li standardnim obrocima kao i vojnici doma}ina. Uz gubi-tak teìne ose}ali su premor, nedostatak snage, smawenubudnost, te da teè razmi{qaju i lo{ije rasu|uju.

Da bi se ublaìli problemi koji nastaju zbog boravka navisokom planinskom terenu vojnici treba da se hrane ra-znovrsnom i veoma kalori~nom hranom – bogatom ugqenimhidratima, a ne mastima. Najdelotvorniji je dnevni obrokod 6.000 kalorija. Pri tome je zna~ajno da se obedi ne pre-ska~u i da jedan od wih bude topao. U organizam je potrebnouneti na dan do pet litara te~nosti bez kofeina. Smawenakoli~ina i tamna boja urina ukazuju na mogu}u dehidraciju.

li alpinisti~kih pravila – ne idi nagore dok simptomi ne odu na-dole i kre}i nadole ako simptomi krenu nagore. Posebni proble-mi javqali su se prilikom transporta povre|enih i obolelih.

Tokom brojnih mar{eva, u uslovima slabe vidqivosti, ~esto jedolazilo do preloma kostiju, nagwe~ewa, povreda mi{i}a, unutra-{wih krvarewa kod vojnika ili promrzlina na telu. Usled pove}aneizloènosti ultraqubi~astim zracima borci su dobijali opekotinei sne`no slepilo. U {atorima su se koristile pe}i bez dimwaka, paje udisan zaga|en vazduh. Do zona sletawa helikoptera vojnici su sesami evakuisali u slu~aju povreda. Prema sovjetskim iskustvima,zbog velikog fizi~kog napora, u Avganistanu je bilo potrebno anga-òvati od 13 do 15 qudi za preno{ewe jednog rawenika.

Ameri~ke snage u{le su u planine Avganistana preoptere-}ene opremom. Ukupna teìna tereta, bez oru`ja i municije, alisa uprta~ima Molle, pancirom Interseptor i borbenim rancemiznosila je oko 36 kilograma. Zato je jedinicama nekada bilopotrebno i po sat da pre|u kilometar puta. Tokom mirnodopskihve`bi pripadnici vojske SAD zbog teìne nisu nosili pancire,nisu u~ili da racionalno koriste vodu i tabletama pre~i{}ava-ju dostupne izvore. Kako bi se izbegle crevne infekcije sastavisu se vodom snabdevali helikopterima. Tako|e nisu kopali rovo-ve, ure|ivali teren i poqske nu`nike. To im je u Avganistanu do-datno predstavqalo te{ko}e.

Vodu su nosili sa sobom – 12 kvarti po vojniku, a kvart iz-nosi 0,95 litara. Prema re~ima narednika iz 101. divizije,nekada se po letwem vremenu na trodnevni zadatak polazilo sasamo {est kvarti vode. ê{}e su koristili lokalne izvore zasnabdevawe, a vodu koju imaju samo za slu~ajeve da na wih ne na-i|u. Posle tri dana svi borci bi dehidrirali ali bi zadatakbio izvr{en. U Avganistanu su helikopteri bili nepotrebno op-tere}eni vodosnabdevawem, na u{trb mnogo korisnijih stvari.Pre~i{}avawe vode od istopqenog snega tabletama za dezin-fekciju nisu primewivali.

PODR[KA IZ VAZDUHA

Svaki ameri~ki vojnik nosio je na zadatak po dve minoba-ca~ke granate. Mnoge jedinice, dodu{e, pred polazak u akciju ni-su imale upucano oru`je. Centralizovano snabdevawe snaga nije

bilo efikasno i izvodilo se na nivou bataqona, kako bi se lo-gisti~kim jedinicama olak{ao posao.

Navo|ewe artiqerijske vatre predstavqalo je veliki pro-blem sastavima SAD. Stare{ine vodova, ali i komandiri ~etauglavnom nisu bili dovoqno osposobqeni za navo|ewe, {to je iz-iskivalo angaòvawe kvalifikovanih oficira i produàvalovreme dejstva. Po neprijatequ se ga|alo na velikom odstojawu,obi~no oko kilometar i po, tako da li~no naoruàwe nije kori-{}eno. Vojnici su obi~no upotrebqavali snajperske pu{ke baretkalibra 12,7 milimetara i minobaca~i od 60 i 81 milimetar.

ISKUSTVA

58

RAKETNI BACA^ SMAB

Raketni baca~ granata SMAV usvojen je 1984. godineu naoruàwe Marinskog korpusa. Tokom Pustiwske oluje,vojska je dobila 150 lansera i 5.000 raketa. Baca~ jekalibra od 83 milimetara, a sastoji se iz lanseraMk153 i dve vrste projektila – Mk3, koji sadrì HEDP,eksplozivno dvonamensko puwewe i Mk6 sa protivoklop-nom raketom. Tako|e koristi metak Mk217 za ni{anskupu{ku.

Cev od fiberglasa, pu{ka za ni{awewe kalibra 9milimetara, elektromehani~ki mehanizam za okidawe, me-hani~ki ni{an i nosa~ opti~kog ni{ana Mk42 ili no}nogni{ana AN/PVS-4 ~ine lanser baca~a SMAV. Trajektorijametka koji se ispali iz pu{ke za ni{awewe balisti~ki jeuskla|ena sa raketnim projektilom i pove}ava verovatno-}u pogotka prvim hicem. Rakete su u prenosnom kontejnerukoji se pri~vr{}uje na zadwi deo lansera.

U mar{evskoj konfiguraciji SMAV je duga~ak 80 centi-metara, dok je wegova teìna 7,54 kilograma. Prilikom va-trenog dejstva duìna mu je 137 centimetara, a teìna saraketom Mk3 13,4 kilograma. Kada se koristi raketa Mk6baca~ dostiè teìnu od 13,9 kilograma. Efikasan dometpo tenkovima i oklopnim vozilima iznosi 500 metara.

Indijska i pakistanska armija imaju najve}e iskustvo uratovawu na velikim nadmorskim visinama. Za wihove bor-bene jedinice kandidati se biraju tek posle alpinisti~kogkursa. Zatim vojnici prolaze program aklimatizacije kojitraje oko sedam nedeqa. Postepeno se produàva boravakna ve}im visinama ili mar{evi uz povratak. Aklimatizaci-ja se, me|utim, ne moè realizovati na prostoru iznad5.500 nadmorskih metara. Borci koji ostaju na tim visina-ma smewuju se na deset do petnaest dana. Vojske Indije, Pa-kistana, [vajcarske i Argentine organizuju i posebne kur-seve za obuku pilota helikoptera koji lete u oteànim pla-ninskim uslovima.

Ameri~ki vojnici su u Drugom svetskom ratu za preno{e-we tereta na neprohodnom terenu koristili mazge. Tovarneìvotiwe su dnevno tro{ile oko 30 litara vode, po ~etirikilograma zobi i sena. Mazge su odbijale da se kre}u po sne-gu. Za privikavawe mazgi na zvuke pu{~ane vatre i eksplozi-ja, kako se ne bi razbeàle ili uspani~ile, ali i za boravakna velikim nadmorskim visinama bilo je potrebno dostavremena.

Podr{ka ameri~kim jedinicama iz vazduha je, tako|e, bilaoteàna. Vazduhoplovstvo je nije pruàlo u oblastima gde dej-stvuju minobaca~i. Avioni su leteli na visinama koje su dalekoiznad najvi{e ta~ke leta granate. Pored toga, napadali su iz ob-ru{avawa, pa su ameri~ke trupe ~esto bile u poqu dejstva. Takoje jednom prilikom bomba od 900 kilograma pala na ~etu vojnikaiz 101. divizije, a samo zahvaquju}i pukoj sre}i nije eksplodira-la. Po ameri~kim jedinicama gre{kom su dejstvovali i marinskihelikopteri kobre.

Tokom borbenih akcija u Avganistanu borci su obavezno no-sili nao~are za sunce, rezervne vojni~ke ~izme, {titnike za ko-lena i GPS ure|aj za orijentaciju. Retko su koristili infracr-vene no}ne ni{ane, jer brzo tro{e baterije, koje se uz to lakoovlaè na snegu. Na protivoklopno oru`je M-136 dodavao seno}ni ni{an, mada se ~e{}e koristilo prenosivo oru`je za jed-nokratnu upotrebu SMAB, jer je lak{e za no{ewe, sa ve}om ra-zornom mo}i.

AKCIJA ANAKONDA

U operaciji Anakonda, najve}oj i najva`nijoj vojnoj akciji uAvganistanu, ve{tina ratovawa, taktika i osposobqenost terori-sta bili su ravni ameri~kim snagama. Iako nisu nosili uniformu,muxahedini su bili profesionalni vojnici – odli~ni su strelci,pogotovo na minobaca~ima i RPG, brzo se prilago|avaju novimtakti~kim situacijama, neprekidno prate i prou~avaju protivnika.

Ameri~ke snage angaòvale su oko 2.000 vojnika, mahom iz10. planinske i 101. vazdu{nodesantne divizije, ali i pripad-nike specijalnih jedinica SEAL, te oko 200 boraca specijalnihsnaga koalicionih trupa. U borbama je poginulo osam, a raweno~etrdesetak ameri~kih vojnika. Te{ko su o{te}ena dva helikop-tera MH-47 ~inuk. Prema izjavama zvani~nika SAD, stradalo jenekoliko stotina talibana i Al kaide. Zaplewene su velike ko-li~ine najsavremenije borbene opreme – GPS ure|aji, radio sta-nice, mobilni telefoni, razli~ito oru`je i municija.

Kriti~ari operacije Anakonda smatraju da je ameri~ko voj-no rukovodstvo potcenilo snagu i sposobnost protivnika. U~iwe-

ne su mnoge takti~ke gre{ke – razdvajawe borbenih snaga, osla-wawe u transportu, podr{ci i snabdevawu u visokim planinamamahom na vazduhoplovstvo, lo{a artiqerijska priprema i podr-{ka trupa na terenu, izostanak me|usobne vatrene podr{ke an-gaòvanih jedinica. Samo su odlu~nost i profesionalizam voj-nika, kvalitetno rukovo|ewe i komandovawe mawim jedinicamaspre~ili da operacija propadne.

Tokom akcije Anakonda avijacija nije dejstvovala po nepri-jateqskim poloàjima pre sletawa helikopterskog desanta, kakobi se, navodno, izbegle kolateralne {tete, a ostvarilo iznena-|ewe. Vatrena podr{ka jedinica juri{nim helikopterima AH-64apa~ i lova~ko-bombarderskom avijacijom nije bila uspe{na, jer

59

Vojnici 10. planinske divizije nisu osposobqeni za duùkampawu u visokim planinama. Oni su u prethodnoj decenijibili angaòvani mahom u Kuvajtu, Bosni i na Haitima. Bri-tanski oficir koji je posetio bazu Bagram u Avganistanu bioje zaprepa{}en kada je saznao da se pridev planinska iz na-ziva wihovog sastava odnosi na jedinicu iz Drugog svetskograta. Baza 10. divizije nalazi se u Sirakuzi – Wujork, {toje prili~no udaqeno od planina. Kako smatraju stru~waciza planinsko ratovawe, ameri~ki borci nisu imali dobartrena` za planinskog ratnika.

Ameri~ki transportni helikopteri nisu imali pratwuaviona OV-10 bronko koji su nameweni za protivgerilskuborbu, pratwu helikoptera i podr{ku trupama na zemqi.Poznato je da je Marinski korpus posle rata u Kuvajtu 1991.godine, kada su izgubqena dva OV-10A, povukao iz upotrebesve avione tog tipa, tvrde}i da nemaju perspektivu u odnosuna sofisticirane i moderne protivavionske raketne siste-me. Rat u Avganistanu, me|utim, nije bio sukob poput onoga uKuvajtu. Za protivavionsku borbu naj~e{}e su kori{}eni te-{ki mitraqezi kalibra 12,7 milimetara.

su planirane visine leta vazduhoplova dostizale maksimum, a uzto su i vremenske prilike bile nepovoqne. Jedan pe{adijski ofi-cir prokomentarisao je meteorolo{ku situaciju na terenu re~i-ma – Lo{e vreme u planini? Ko bi to o~ekivao?

Kako se nije izvodila artiqerijska priprema oko zona sle-tawa helikoptera, ameri~ke trupe su ~esto bile izloène inten-zivnoj neprijateqskoj vatri iz automatskih pu{aka, minobaca~ai te{kih mitraqeza, sa unapred pripremqenih poloàja oko iiznad zone sletawa. Ameri~ke snage, ra~unaju}i na podr{ku izvazduha, na takve napade nisu mogle vaqano odgovoriti jer sasobom nisu imale minobaca~e. Po{to su jo{ na po~etku borbeo{te}ena ~etiri AH-64, neposredna vatrena podr{ka jedinicaje prepolovqena.

Mnogi vojni analiti~ari tvrde da Amerikanci nisu do-voqno prou~ili sovjetska iskustva iz avganistanskog rata. Pritome, nisu pravovremeno zauzeli ni planirane borbene poloà-je, pa su se muxahedini lako povukli u Pakistan. Kada su se po-boq{ale vremenske prilike, kanadski vojnici, koji su osposo-bqeni za ratovawe u planinskim i hladnim uslovima, posle te-pih bombardovawa neprijateqa sukobili su se sa za{titnicomtalibana na visini od 3.000 metara. Neutralisali su je, a po-tom pretraìli oko 30 pe}ina, u kojima su zaplenili velike ko-li~ine opreme, oru`ja i municije protivnika.

Iako je ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld jo{ 2. ma-ja 2003. proglasio kraj rata u Avganistanu, ameri~ki vojni zva-ni~nici su u decembru objavili da je u toj zemqi pokrenuta ve}aofanziva radi uni{tewa ostataka Al kaide i talibanskog reì-ma, svrgnutog 2001. godine.

Kraj ameri~kog vojnog angaòvawa u Avganistanu se jo{ nenazire.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

15. novembar 2006.

M E R I D I J A N I Priprema Blagoje NIÎ]

>>> VOJNA SARADWA SAD I RUSIJE – Na~elnik Gene-ral{taba oruànih snaga Rusije general armije Jurij Baluevskii predsednik Komiteta na~elnika {tabova SAD general PiterPejs potpisali su u Moskvi sporazum o me|usobnoj vojnoj sarad-wu u 2007. Potpisivawu su prethodili razgovori i usagla{ava-we stavova o kqu~nim pitawima naru{avawa mira u svetu i tra-èwe zajedni~kih re{ewa za krizne situacije koje mogu ugrozitistabilnost pojedinih zemaqa i regiona.

>>> PRIORITETIGR^KIH ORU@ANIH SNAGA–Gr~ka se ve} opredelila zaprioritete u modernizacijisvojih oruànih snaga za pe-riod od 2006. do 2010. godi-ne, od kojih su najva`niji:

– razvoj zemaqskih sta-nica za satelitski komunika-cijski sistem (dodeqeno je161,2 miliona evra);

– nabavka 20 tran-sportnih helikoptera sredweveli~ine tipa NH90, ~ija biisporuka trebalo da bude za-kqu~ena 2008. Za nabavku tih letilica planirano je 807,5 mili-ona evra;

– izgradwa {est novih fregata. Za taj program planirano je2,8 milijardi evra;

– nabavka 70 novih lovaca od kojih je 30 letelica tipa F-16blok 52+, za ~iju je nabavku planirano oko 5,52 milijarde evra;

– kupovina 45 novih unapre|enih {kolskih aviona na mla-zni pogon za ~iju je nabavku planirano oko 900 miliona evra.

Ukupan gr~ki vojni buxet za period od 2006. do 2010. godi-ne je 11,39 milijardi evra. Od ove sume odvojeno je ve} 8,43 mi-lijarde za projekte planirane u prethodnom petogodi{wem pla-nu, pa je za nove projekte u ovom periodu ostalo 2,96 milijardievra. Buxet za period od 2011. do 2015. godine je 15,35 milijar-di evra, od ~ega je 1,09 milijardi evra ve} raspore|eno, a osta-tak je na raspolagawu za nove nabavke.

>>> ODNO-SI NATO–GRU-ZIJA – Na sa-stanku minista-ra inostranihposlova ~lani-ca Natoa u Wu-jorku, generalnisekretar Ali-janse objavio je

odluku o uspostavqawu “Intenzivnog dijaloga” izme|u Gruzije iSaveza. Uspostavqawem ovakvog oblika komunikacija sa Natoom,Gruziji se otvaraju mogu}nosti sprovo|ewa intenzivnijih poli-ti~kih, ekonomskih, finansijskih, bezbednosnih reformi ali ionih u sistemu odbrane i oruànih snaga u procesu pribliàva-wa i pristupawa toj vojno-politi~koj organizaciji.

Gruzija }e nastaviti sa implementacijom Individualnogakcionog plana partnerstva sa Savezom kojim su definisanikqu~ni programi odbrambenih i institucionalnih reformi.Formula “Intenzivni dijalog” definisana je i prihva}ena nasamitu Natoa u Madridu 1997, kada je i odlu~eno da se ponudimogu}nost poja~ane saradwe, uz neposredni dijalog, onim ze-mqama koje su izrazile nameru da postanu punopravne ~laniceSaveza.

U

P

regionu Notrawske, Krasa i Pri-morskog, jedinice Slovena~ke vojskeizvele su zdruènu takti~ku ve`bu“@arek 2006”. Na ve`bi su u~estvo-

vali 11. bataqon veze, 72. brigada, delo-vi Komande za podr{ku, 9. bataqon PVO,16. bataqon za kontrolu vazdu{nog pro-stora i Vazduhoplovna baza.

Ve`ba je imala dva dela. U prvom jeuve`bavano postavqawe centara komuni-kacijsko-informacijskih sistema na bri-gadnom komandnom mestu, a u drugom delupreme{tawe komandnog mesta brigade iponovno uspostavqawe tih centara. U obaslu~aja ciq je bio jedinstven: provera mo-gu}nosti sistema TTKS1, BROM HF/VHF,RRN, radio sistema Harris, provera radasistema veze i komunikacija na realnimudaqenostima, kontinuiran rad tih siste-ma, osposobqenost operatera za rad nawima, kontrola i organizacija komunika-cijsko-informacijske podr{ke u realnimuslovima.

60

VE@BA SLOVENA^KE V

PROFESIONALIZACIJA U POQSKOJ

rema najavi predsednika Poqske Leha Ka~iwskog, ova zemqa}e do 2012. imati potpuno profesionalnu vojsku ja~ine150.000 pripadnika. Od tog broja 120.000 bi}e u profe-

sionalnom sastavu oruànih snaga, a 30.000 }e, posle intenziv-ne obuke, biti u mogu}nosti da potpi{u specijalni sporazum i bu-du prevedeni u rezervu. Za wih se najavquje mogu}nost da, posletromese~ne obuke, potpi{u sporazum na ograni~eno vreme i po-stanu profesionalni vojnici.

Profesionalizacijom svojih oruànih snaga Poqska ispu-wava standarde Natoa, po kojima je obavezna da ima osam odstoukupnog broja u sastavu snaga za brzo reagovawe i 40 odsto goto-vih snaga.

61

M E R I D I J A N I

>>> ME\UNA-RODNA VE@BA U PER-SIJSKOM ZALIVU –Krajem oktobra u voda-ma Persijskog zaliva iz-vedena je zdruèna me-|unarodna pomorska ve-`ba Leading Eagle na ko-joj su u~estvovali deloviratnih mornarica i va-zduhoplovstva iz 25 zemaqa, ~lanica Natoa, Bliskog istoka, Ru-sije, Japana, Novog Zelanda, Singapura i Australije. Razra|i-vani su elementi iz programa Proliferation Security Initiative, odno-sno zajedni~ke aktivnosti na spre~avawu {irewa oru`ja za ma-sovno uni{tavawe. Na ve`bi su u~estvovale i specijalne snageiz SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije, Australije i Ba-hreina.

>>> BESPILOTNI ÂMCI ZA RATNU MORNARICU SAD– Ratna mornarica SAD planira da nabavi ~etiri bespilotna~amca (Unmanned Surface Vehicles), koje proizvodi kompanija Ge-neral Dynamics. âmci su nameweni za borbu sa podmornicama ibi}e stalno sme{teni na palubama brodova klase LCS (LittoralCombat Ships). Za tu svrhu bi}e opremqeni hidroakusti~nim an-tenama, hidrolokatorima i potrebnom elektronskom i opremomveze. Cena takvog ~amca je oko 12,7 miliona dolara.

>>>VE@BE IRAN-SKE ARMIJE – Iran jepo~etkom novembra u de-set provincija, ukqu~uju-}i Persijski i Omanskizaliv i Ormu{ki prolaz,izveo vojne ve`be elit-nog gardijskog korpusa”Gardisti revolucije“.Na istom prostoru bilisu i pomorski manevri25 zemaqa, me|u kojimasu mornarice i vazduhoplovstvo SAD i Rusije. Ve`be su izvedenepod zajedni~kim nazivom ”Veliki prorok Muhamed 2“ sa jedinstve-nim ciqem demonstracije potencijala i mogu}nosti korpusa kaoelementa upozorewa i odvra}awa od eventualnog napada. Bile suangaòvane sve jedinice korpusa ukqu~uju}i i specijalne snage.

Tom prilikom, Iran je izveo i uspe{ne probe raketama ”{a-hab 3“sa nuklearnim bojnim glavama, dometa oko 2.000 kilome-tara, koje predstavqaju veliku opasnost po Izrael i ameri~ke je-dinice na Bliskom istoku. Osim proba sa ”{ahabom 3“, Iran jedemonstrirao i ga|awa sa raketama ”skat-B“, ”zulfakar-73“Fath-110 i Z-30 ~iji je domet oko 170 kilometara i koje su naoru-àne i kasetnim bombama.

V

VOJSKE “@AREK 2006”

RUMUNIJA UVODI PROFESIONALNU VOJSKU

lada Rumunije donela je odluku o ukidawu sluèwa redovnogvojnog roka i uvo|ewa profesionalne vojske. Pre dono{ewaodluke, taj proces je imao vrlo jaku marketin{ku kampawu ko-

ja je dala pozitivne rezultate. Oko 10.000 mladih, od kojih tre}i-na èna, zatraìlo je pristup u profesionalnu vojsku, verovatnovo|eni najavom o visini plate koja bi za po~etak bila oko 300evra (prose~na plata u Rumuniji je 230 evra), te drugim pogodno-stima: besplatna obuka i daqe usavr{avawe, pla}awe dela sta-narina, kupovina pod povoqnim uslovima i drugo.

62

Tenkovska municija se u osnovi delila na protivoklopnu i municiju op{tenamene, odnosno trenutno-fugasnu (razornu), dok se protivoklopna daqedelila na pancirnu, potklabiarnu i kumulativnu. S vremenom je, me|utim,razvoj prilago|avan potrebama, pa su se pre 30-40 godina po~eli pojavqi-vati novi tipovi tenkovske municije, kao {to je potkalibarna stabilisana

krilcima i vo|ene rakete. Kraj hladnog rata doneo je dodatne, podjednako kore-nite izmene, i potpuno nove tipove municije, na primer, univerzalnu kumulativ-no-razornu municiju sa “pametnim” upaqa~em i potpuno inertnu municiju puwenuplasti~nom masom.

POTKALIBARNA ZRNA

Pancirna municija u na~elu ispoqava dejstvo kineti~kom energijom i ek-splozijom, a potkalibarna samo kineti~kom. Ona koristi penetrator sa nosa~em,stabilisan krilcima (APFSDS – Armor Piercing Discarding Sabot), koji se ispaqujevelikom po~etnom brzinom. To je danas osnovni tip protivoklopne municije. Veli-ka probojnost oklopa obezbe|ena je ponajpre velikom duìnom penetratora i ma-terijalom velike gustine. Aktuelni materijali za izradu su legura volframa ililegirani osiroma{eni uranijum, koji uz probojnost ve}u za 10 do 15 odsto, ispo-qava i zapaqivo dejstvo nakon probijawa. Vode}e mesto u razvoju tog tipa projek-tila pripada Amerikancima i Nemcima, ~ije municije M829A2 i DM-53/63 imajunajve}u probojnost oklopa. Prema ruskim podacima, M829A2 probija 740–760mm /90 stepeni ~elika na 2.000 m, a za nema~ki projektil jo{ nema podataka,

S A V R E M E N AT E N K O V S K AM U N I C I J A

Tenkovska municija

obuhvata mo`da i najve}i

broj razli~itih tipova u

istoriji. To je u potpunoj

suprotnosti sa

uvreènim mi{qewem da

je kraj hladnog rata

uveliko osakatio vojne

buxete zemaqa {irom

sveta. Ali u budu}nosti

}e i municij morati da se

”dokazuje“.

TE

HN

IK

A

DAH HLADNOGRATA

15. novembar 2006.

toku je razvoj sli~nog projektilaZBK31, probojnosti 800 mm ~elika(680 mm iza ERO), dok su zapadnezemqe po~ele da koriste ERO odPustiwske oluje.

Zanimqivo je da Zapad uop{tene koristi ta vi{estruka kumula-tivna puwewa na tenkovskoj munici-ji, uprkos ~iwenici da su Rusi da-nas najve}i zagovornici ERO. Upr-kos delimi~nom zapostavqawu ku-mulativne municije, ispituju se no-vi materijali za kumulativni konus,kao {to je osiroma{eni uranijum,teflon i dr.

RAZORNA MUNICIJA

Razorna municija se, kao tra-dicionalni tip, gotovo potpuno gubina Zapadu. Umesto toga prevladavaopredeqewe da se koristi kombino-vana kumulativno-razorna municija(npr., ameri~ka M830, nema~kaDM12 i francuska obus G OCCF1),namewena za dejstvo i protiv tenko-va i protiv qudstva, odnosno utvr-|enih ta~aka. Ta municija imala jeprobojnost blisku sredwoj genera-ciji ruske kumulativne municije ka-libra 125 mm (oko 550 mm), ali nei efikasnost ruske par~adno-ra-zorne. Izbor je bio u skladu sa po-trebama da se sve vrste municije ko-riste kod tenkova Natoa, bez obzi-ra na proizvo|a~a. Za par~adno-razornu municiju kalibra 120 mm,na Zapadu su zainteresovani samo[ve|ani (u upotrebi od 1998) iNemci (u razvoju), {to prakti~nozna~i odustajawe od univerzalne,kumulativno-par~adne municije.Me|utim, ta municija ima savreme-ne elektromehani~ke upaqa~e, kon-struisane za trenutno i usporenodejstvo, kako bi se obezbedila mak-simalna efikasnost u gradskim bor-bama.

Najzastupqenija vrsta munici-je ruskih tenkova danas je par~ad-

ali se iz nezvani~nih izvora saznajeda mu se probojnost kre}e u granica-ma 730 do 850 mm na 2.000 m.

Te performanse nema~ka muni-cija obezbe|uje zahvaquju}i glatko-cevnom topu, kalibra 120 mm, produ-ène cevi (sa 44 na 55 kalibara), ko-ji se koristi na najnovijoj modifika-ciji tenka leopard 2A6. U ovom mo-mentu Amerikanci ne ugra|uju takveproduène cevi na svoje abramse, jerje u razvoju municija M829A3, ~ija seprobojnost procewuje na 790 mm na2.000 m. Pri projektovawu tog tipamunicije posebna pa`wa posve}ena jeve}oj otpornosti na dejstvo ruskogeksplozivno-reaktivnog oklopa (ERO)– npr. kontakt 5, koji je ugra|en gotovona svi ruske tenkove (T-80U, T-90) i{to je jo{ va`nije, u ponudi je stra-nim zemqama. Upravo taj, tzv. te{kitip ERO danas predstavqa najve}uopasnost po potkalibarne projektilei prema mi{qewu mnogih, uskoro nitopovi 120 i 125 mm ne}e biti do-voqno uspe{ni protiv novijih tipovaERO. Osim, naravno, ukoliko projek-til nekako ne “prona|e” put do os-novnog oklopa tenka, “provu~e” se iz-me|u dve kasete ili pogodi kasetu nataj na~in da efekat bude minimalan.S druge strane, trenutno najboqa mu-nicija ovog tipa ruskih tenkova jesteBM-42M, jer probija 670 mm ~eli-ka na 2.000 m. U razvoju je najnovijiprojektil BM-48, ~ija bi probojnosttrebalo da bude oko 780 mm na2.000 m, ali je razvoj u zastoju zbognedovoqne preciznosti.

KUMULATIVNIPROJEKTIL

Zbog veoma visoke efikasno-sti vi{eslojnog tenkovskog oklopaprotiv kumulativnih projektila,ovaj tip municije je danas blago za-postavqen, bez obzira {to je u ra-nijem periodu u SSSR-u i Fran-cuskoj smatran superiornijim odpotkalibarne. Tako|e, razvoj naro-~ito efikasnog ERO protiv ove mu-nicije, s jedne strane je dodatno“hendikepirao” kumulativne projek-tile, ali je ujedno i dao nov impulsrazvoju druga~ijeg tipa municije.Naime, zakqu~eno je da, ukoliko seispred kumulativnog puwewa posta-vi dodatno, pretpuwewe, koje imaulogu da prevremeno aktivira ERO,wegova (ERO) efikasnost }e protivosnovnog puwewa biti minimalna.U toj oblasti apsolutno predwa~eRusi. Oni su razvili projektilZBK21-B sa konusom odosiroma{enog uranijuma i ZBK29sa trostrukim tandem puwewem a u

63

NAJEFIKASNIJA RAKETA

LAHAT je poluaktivno laserski vo|ena raketa,{to zna~i da operater ne mora sve vreme leta raketeozna~avati ciq, ve} samo u krajwoj fazi leta. Ciq mo-è biti ozna~en i iz nekog spoqa{weg laserskog obe-leìva~a, {to uz veliki domet od 8.000 m, obezbe|ujevisoku bezbednost tenka. Raketa poseduje tandem-kumu-lativnu bojnu glavu, probojnosti 800 mm, koja je za-hvaquju}i udarnom uglu rakete u ciq od 30 stepeni,sposobna da probije krov svakog tenka u operativnojupotrebi. Pored glatkocevnih topova kalibra 120mm, moè se ispaqivati i iz o`lebqenih topova 105mm, terenskih vozila (Hummer) kao i sa bespilotnihletelica. Pored Izraela, za ove rakete su zaintere-sovani i SAD i Indija.

Municija DM53

TEHNIKA

15. novembar 2006.

no-razorna municija (ZOF-19, 26 i36), koja je, tokom hladnog rata trebaloda obezbedi efikasno dejstvo protiv ti-mova naoruànih protivoklopnim vo|e-nim raketama i op{tu vatrenu podr{ku.Takva uloga je u uveliko potenciranarazvojem sistema ainet (ruski EDKV),namewenog za automatsko pode{avaweupaqa~a projektila, kako bi se obezbe-dilo dejstvo projektila iznad ukopanogprotivnika ili pored ciqa (npr. heli-koptera). Procedura podrazumeva pret-hodno merewe daqine laserskim daqi-nomerom, nakon ~ega se signal prosle-|uje ure|aju za pode{avawe upaqa~a po-stavqenom na automatskom puwa~u ten-kova T-80UK i T-90.

Sistem ainet pokazao je u kompravcu ide razvoj savremene vi{ena-menske tenkovske municije koja }e nakonkraja Hladnog rata postati standardpre svega na ameri~kim tenkovima.

VO\ENE RAKETE

Suo~eni sa superiornim brojemsovjetskih tenkova u Evropi, Amerikanci su tragali za razli~itimna~inima protivoklopne borbe. Borbene simulacije i lokalni ra-tovi, posebno na Bliskom istoku, pokazali su da je helikopter vrloefikasna protivoklopna platforma. Tako|e, krajem {ezdesetih ipo~etkom sedamdesetih, postalo je jasno da savre{eniji sistemi zaupravqawe vatrom zapadnih tenkova nude preciznije ga|awe na ve-}im daqinama od sovjetskih, tako da se na istoku re{ewe oba pro-blema traìlo u naoruàwu tenkova vo|enim raketama.

Prva sovjetski sistem vo|ene rakete namewen za ispaqivaweiz tenkovskog topa kalibra 125 mm bio je 9K112 kobra. Raketa9M112 je imala radio-vo|ewe i kumulativnu bojnu glavu probojno-sti 600 -700 mm ~elika. Ovim sistemom naoruàvani su, od1976., tenkovi T-64B i T-80B. Izuzetno visoka cena kako rakete,tako i tenka (T-64B je bio za 20 odsto skupqi od T-64B1, bez mogu}-nosti lansirawa rakete) predstavqalaje problem, ali je efikasni domet od4000 metara uveliko nadma{ivao mo-gu}nosti svih zapadnih tenkova. Kasnijese pojavila ~itava serija sistema, od9K128 agona, 9K120 svir (za T-72AV iT-72B) do 9K119 i 9K119M refleks (zaT-80U i T-90). Vremenom se domet pove-}ao na 5.000 -5.500 m, a probojnost na700 mm ~elika iza eksplozivno-reak-tivnog oklopa. Me|utim, osnovni pro-blem je ostala visoka cena, tako da serakete dodequju samo elitnim jedinica-ma i to po svega nekoliko u borbenomkompletu.

Svir i refleks imaju lasersko na-vo|ewe po principu “levka”, gde ni{an-xija ili komandir sve vreme leta rake-te drè krst ni{anske sprave na ciqu.Usled relativno dugog vremena leta domaksimalnog dometa (17,6 sekundi za9M119M) protivnik moè upotrebitizadimqavawe ili “sakrivawe” iza pre-preke, a tenk koji raketu lansira, moèbiti izloèn vatri drugog protivni~kogtenka ili oru|a. To je naro~ito proble-

64

mati~no kod rakete svir koja se lan-sira i navodi iz mesta. S drugestrane, verovatno}a poga|awa naekstremnom dometu je daleko boqanego kod potkalibarnih projektila,a postoji i mogu}nost ga|awa nisko-lete}ih helikoptera. Me|utim, ~eo-na za{tita savremenih tenkovapredstavqa te{ko}u za kumulativnubojnu glavu, tako da zapadne zemqeipak nisu prihvatile ovaj tip rake-ta, osim Izraela, ~ije se rakete LA-HAT mogu smatrati trenutno najefi-kasnijim na svetu.

”PAMETNI“ UPAQAÎ

Amerikanci su protivhelikop-terskoj borbi pri{li sa drugogaspekta. Kao zamena za kumulativno-par~adnu municiju M830, razvijenaje nova, M830A1. Re~ je o potkali-barnoj municiji pre~nika tela 90 mm(ispaquje se iz topova 120 mm),opremqenoj kumulativno-par~adnombojnom glavom i upaqa~em dvostrukogdejstva. Pri puwewu, punilac pode-{ava upaqa~ na trenutno dejstvo

(protiv drugih tenkova ili za vatrenu podr{ku) ili na blizinskodejstvo (protiv helikoptera). Po mi{qewu zapadnih stru~waka, ovamunicija je u protivhelikopterskoj borbi efikasnija od vo|enih ra-keta, jer je vreme leta do ciqa veoma kratko, zahvaquju}i velikojpo~etnoj brzini od ~ak 1400 m/s. To ne iziskuje navo|ewe, ~ime sesmawuje cena, dok je upotreba kao i kod drugih tipova municije. Po-sle ispaqivawa, tenk moè brzo napustiti poloàj, tako da se nasimulacijama i na manevrima, pokazalo kako je tenk naoruàn timtipom municije opasniji po helikopter, nego obrnuto!

Konverzijom municije M830A1, dobija se M908, koja umestosloènog upaqa~a ima te{ki ~eli~ni naglavak u nosu i pojedno-stavqeni usporeni upaqa~. Na taj na~in, obezbe|eno je probija-we prepreke pre detonacije, ~ime se ostvaruje ve}a efikasnost uurbanim sredinama. Pored zgrada, bunkera i protivtenkovskih

prepreka, M908 je efikasna i pro-tiv neoklopqenih i lako oklopqenihvozila.

Drugi zanimqivi primer do-lazi iz Nema~ke, ta~nije, kompani-je Rheinmetall, koja nudi konverzijugotovo svih postoje}ih tipova za-starele razorne i kumulativnetenkovske municije kalibra 105,120 i 125 mm u inertnu municijutipa PELE (Penetrator with EnhancedLateral Effect). Naime, eksplozivnopuwewe se zamewuje posebno raz-vijenim tipom plastike, koja, nakonudara projektila u prepreku, nara~un deformacije ko{uqice, iza-ziva weno cepawe proizvode}i ve-lik broj fragmenata. Tako je izbeg-nuta upotreba upaqa~a, municija jepotpuno bezbedna, a uz to, kolate-ralna {teta je smawena na mini-mum, jer je dejstvo fragmenataograni~eno na jednu prostorijuunutar zgrade.

Sebastian BALO[

MUNICIJA SA HIQADU STRELICA

Tokom Korejskog i Vijetnamskog rata, ameri~kehaubice i tenkovski topovi kalibra 105 mm bili suprava no}na mora za protivni~ke snage u klasi~nomjuri{u, pre svega zbog municije sa hiqadama streli-ca, ili fla{eta. Ove strelice, ne samo da su imalevisoku efikasnost, ve} i snaàn psiholo{ki efekat.Kako su tenkovi M48 i M60, zameweni tenkovimaabrams sa topovima 120 mm, morala je biti razvi-jena i nova municija, oznake M1028. Bojna glava jepuwena sa 1.100 kuglica od legure volframa masepo 10 grama i po~etne brzine 1410 m/s, efikasna jeprotiv masovnih pe{adijskih juri{a, ali je vrlo pri-mewiva i u gradskim borbama, gde je probonost mu-nicije M830A1 ili M908 prevelika, na primer za“~i{}ewe” sopstvenih oklopnih vozila od neprija-teqskih vojnika ili civila, a ima i snaàn efekatprotiv protivoklopnih timova na daqinama do 500m. Ruski pandan je municija 3Sh7, koja koristi4.700-4.800 elemenata pojedina~ne mase 1,26 gra-ma i po~etne brzine 1000 m/s, ~ime se obezbe|ujeve}a verovatno}a poga|awa uz mawi domet.

Doma}i projektili M88 i M86 za top 125 mm

Merkava, Mk 4, predstavqa tre}u evolucionu fazu razvoja projekta Merkava. Novavarijanta tenka Mk 4 (zavr{ena sa razvojem neposredno pre posledweg sukoba sa pripadni-cima Hezbolaha) ima top 120 mm koji moè da izdrì mnogo ve}e pritiske u odnosu na pret-hodnu varijantu, omogu}avaju}i zrnu da postigne boqu po~etnu brzinu. To dovodi do stvarawaznatno ve}e kineti~ke energije nego {to je to bio slu~aj kod prethodnog modela.

Koristi nekoliko varijanti municije: APFSDS-FS (kineti~ka puwewa), HEAT, protivpe{a-dijsku i municiju za uni{tewe odre|enih materijala. Nakon stavqawa u operativnu upotrebubi}e uvr{tena i Lahat municija, koja se nalazi u fazi ispitivawa. Sistem puwewa cevi iotvarawe vatre je potpuno automatizovan, uz maksimalnu bezbednost i za{titu magacina samunicijom, u koji moè istovremeno da se smeste ~etiri razli~ita tipa municije.

Sistemi za upravqawe vatrom i ni{anski sistem potpuno su kompjuterizovani (uz mak-simalnu primenu balisti~kih kalkulacija i kompenzacija). Na panoramskom displeju obezbe-|ena je vizuelizacija ciqeva na boji{tu, za dejstvo u dnevno-no}nim uslovima. Novina je po-boq{ana mogu}nost pra}ewa i dejstvo na pokretne ciqeve: tenkove, helikopter, vozila, voj-nike u prostoru i ga|awe iz pokreta, upotrebom ultra brzog stabilizatora na topu.

Tenk Mk 4 koristi novi model tzv.”hibridnog“ oklopa, sastavqenog izmodularnih elemenata, {to predsta-vqa vrhunac tehnologije za izradu ne-promewenog izgleda tela tenka.

Za komunikaciju komandira sapretpostavqenom komandom, tenk jeopremqen borbenim “Elbitovim“ si-stemom za upravqawe, koji omogu}avauspe{no planirawe i izvr{ewe zada-taka, navigaciju, stalno obave{tava-

we posluge o trenutnoj situaciji na boji{tu, te snimawe i izve{tavawe o izvr{enim borbe-nim dejstvima uz pomo} digitalnog zapisa toka doga|aja.

Tenk je tako|e opremqen novim sistemom ”VDS-60“ za snimawe digitalnih podataka, ko-ji snima i pamti sliku ciqeva na boji{tu i druge podatke tokom izvo|ewa operacija, te no-vim optoelektronskim sistemom u koji su uvezane ~etiri spoqne kamere, preko kojih se posa-di obezbe|uje jasna vidqivost u neposrednom okruèwu tenka dawu i no}u. Takve slike prika-zuju se na ravni displej u boji, koji je postavqen za svakog ~lana posade tenka. One mogu bitipreno{ene do drugih sadejstvuju}ih elemenata koji su uvezani u isti integrisani sistem.

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

IZRAELSKI TENK MERKAVA 4

Nakon lo{ih iskustava ste~enih u po-sledwem sukobu sa Hezbolahom, izraelsko mi-nistarstvo odbrane odlu~ilo je da nastavi sarazvojem ranije zapo~etog i vi{e puta preki-danog projekta poznatog pod nazivom ”THEL –Tactical High Energy Laser“, odnosno Takti~ko la-sersko oru`je velike energije. Oru`je je ta-ko|e poznato i pod nazivom ”NAUTILUS“. Na-meweno je za uni{tavawe raketa kra}eg isredweg dometa, od 20 do 70 km, lansiranihiz VBR-a “ka}u{a”, i drugih artiqerijskihprojektila koje poseduje Hezbolah.

Razvoj sistema zapo~et je 2001. godine,zatim nastavqen 2004, da bi po preporuci ameri~ke kompanije ”Northrop Grumman“ u julu2006. godine rad na projektu bio nastavqen neposredno po okon~awu sukoba Izraela iHezbolaha.

Osnovni nedostatak programa je u nedostatku mobilnosti sistema, odnosno wegovogvezivawa za odre|enu teritoriju, {to iznu|uje potrebu za proizvodwom ve}eg broja mo-bilnih sistema. Proceweno je da je potrebno najmawe 30 ovakvih sistema za uspe{no po-krivawe dela Izraela uz granicu sa Libanom.

Novi sistem se bazira na THEL radaru za upozorewe i otkrivawe raketnih, minoba-ca~kih i drugih artiqerijskih projektila. Cena je projektovana na 25 miliona dolara.

OKLOPNO VOZILO GOLAN

Izraelska kompanija RAFAEL objavila jekrajem septembra da je dizajnirala novooklopno vozilo – to~ka{, pod nazivom GO-LAN. Vozilo je nastalo kao odgovor na potre-be izraelske vojske u borbi sa asimetri~nimpretwama i izazovima u najblièm okruèwu.

Projekat za razvoj novog tipa te{kogoklopnog vozila je nastao na bazi postoje}ihizraelskih Zeev (vuk) i Merkava programa iameri~kog PVI programa.

Teìna vozila od 15 tona omogu}avauspe{an prevoz 10 ~lanova potpuno opre-mqene posade, uz maksimalnu za{titu od ma-log streqa~kog naoruàwa i mina.

Vozilo }e biti proizvo|eno u tri raz-li~ite verzije: sa debqinom oklopa kojaobezbe|uje za{titu od municije maweg kali-bra, od kalibra ve}eg od 14,5 mm i sa za-{titom od kalibra ve}eg od 20 mm. Sve va-rijante ima}e efikasnu za{titu krova.

THEL - LASER ZA UNI[TAVAWE RAKETA

65

INFORMACIONAMRE@A VOJNIKATakti~ka informaciona mreà vojnika

– Tactical WIN je ki~ma komunikacijskih vezai linkova, velikih brzina prenosa i velikogkapaciteta. Namewena je za odràvawe ve-za u pokretu takti~kih jedinica KoV u borbe-nom prostoru, sa pretpostavqenim koman-dantima i Globalnom informacionom mre-òm Ministarstva odbrane SAD.

WIN-T umreèni sistem omogu}avastvarawe jasne operativne slike borbenogprostora za komandnu infrastrukturu, ko-ri{}ewem mogu}nosti satelitske komunika-cije, ukqu~uju}i prenos slike u realnom vre-menu i odràvawe veza mobilnih jedinicanivoa bataqona i niè, kori{}ewem pro-{irenog frekventnog spektra.

Razvoj WIN-T programa je u vrednosti10 miliona dolara. Planirano je da prvejedinice budu opremqene tim sistemom2008. godine.

66

Pre mnogo godina, 1999. godine ({to je zaista mnogo godina u kompjuter-skom svetu), u Pragu, u ê{koj, osnovana je mala softverska firma “Bo-hemia Interactive Studio”. Imali su dobru ideju i ponudili je velikoj produ-centskoj ku}i “Codemasters”. Naravno, pitate se ~emu ova pri~a iz “dav-nih“ vremena. Ideja koju su momci uspe{no realizovali bila je slede}a. Igra je veoma

realna i prvi puta u istoriji takvih simulacija nije vam ciq da ubijete {tovi{e protivnika ve} da spasite svoju glavu. Nazvana je “Operation Flashpoint”,i u woj ste vi u ulozi ameri~kog vojnika ~iju jedinicu napada Ruska armija. Na-ravno, to ne zvu~i preterano primamqivo da bi neko od na{ih ~italaca pohr-lio u nabavku ove stare igre, ali…

JEDINSTVENA PRAVILA

U igri je mogu}e sesti u bilo koji automobili, tenk, transporter, kamion,avion. Neprijateqski vojnici pona{aju se veoma inteligentno ali nisu uvekna istom mestu, a wihove reakcije mewaju se od slu~aja do slu~aja. Ukoliko po-godite nekoga od wih, pojedini vojnici poku{avaju da izvuku rawenika dok ihbrani ostatak jedinice vatrom iz li~nog naoruàwa. Mogu}e je nositi samojedno oru`je i municiju za wega ({to je prava retkost u kompjuterskim igrama),ali je prednost {to moète zameniti oru`je koje nosite sa sobom oru`jem ko-je prona|ete.

Raritet je i {to pozicije u igri moète sa~uvati samo jednom u misiji ko-ju igrate. To zna~i da }ete, ukoliko je prerano sa~uvate, ostatak misije moratimnogo pa`qivije da igrate. Ako ne izvr{ite zadatak idete na raport i nasta-vqate sa igrom, dok je u ostalim misijama potrebno da ponovite.

Vrlo verovatno ginete od prvog metka koji vas pogodi bilo gde, osim unogu (ako vas pogode u nogu moète samo da puzite), {to je tako|e veoma jedin-

SIMULACIJE

Pred kraj 2001. godine igra

“Operation Flashpoint” postala

je zanimqiva i Ministarstvu

odbrane SAD, pa je “Bohemia

Interactive Studio”, u saradwi

sa “Coalescent Tehnologies

Corporation”, otpo~ela rad

na projektu VBS1 (Virtual

Battlefield System), koji je bio

sakriven od javnosti i o wemu

se nisu znali detaqi, osim

da je zasnovan na

pomenutoj igri

SPASITE SEBEPO UGLEDU NA

OPERAT ION FLASHPOINT

67

stveno u svetu igara i simulacija. Najlep{e od svega je {to mo-ète da se “slobodno“ kre}ete po prostoru od desetak kvadrat-nih kilometara.

Do pojave ove igre 2001. godine nije postojala nijedna vojnasimulacija koja bi simulirala pe{adijsku, oklopnu ili diverzant-sku taktiku na veoma visokom nivou. U woj je promovisan i revolu-cionaran sistem za{tite “Fade“, koji je doprineo da se igra pro-da u rekordnom (milionskom) broju. Wega je nemogu}e zaobi}i jerse tokom igrawa na mnogim mestima provera autenti~nost diska(CD-a) i ukoliko se to ne desi, igra se nastavqa, ali se de{avajuneke “zanimqive“ stvari – ne primetite da vam tenk vi{e nemabojnu municiju, da vas protivnik poga|a 100 odsto, da vam volandok vozite automobil ne dopu{ta skretawe udesno itd.

TAJNI PROJEKAT VBS1

Pred kraj 2001. godine igra je postala zanimqiva i Mini-starstvu odbrane SAD, pa je “Bohemia Interactive Studio”, u saradwisa “Coalescent Tehnologies Corporation”, otpo~ela na projektu VBS1(Virtual Battlefield System). Projekat je bio sakriven od javnosti i owemu se nisu znali detaqi osim da je zasnovan na igri “OperationFlashpoint”. Na Internet strani http://www.virtualbattlespace.com mo-gu se na}i neke informacije o VBS1. Nije ga mogu}e kupiti ni na ko-ji na~in osim ako ste predstavnik organizacije koja se bavi vojno-odbrambenim poslovima. Godine 2004. projekat VBS1 po~iwe dase koristi u Nacionalnoj gardi SAD, ove godine (u aprilu) sklo-pqeni su ugovori sa australijskim i novozelandskim ministarstvi-ma odbrane, a pre nekoliko dana i sa “United States Marine Corps“.

Iako je pro{lo pet godina i i utro{ila se nepoznata gomilaameri~kih dolara u projektu VBS1, neverovatno je koliko je on isto-vetan igri “Operation Flashpoint” a opet tako “tajanstven“ i nedo-stupan “proizvod“. Za po~etak VBS1 ne li~i na igru. Grafika je so-lidna, mada ju je “pregazilo vreme“. U osnovnom paketu VBS1 se do-bije sa nekoliko misija u kojima se mogu ve`bati taktika postavqa-wa zasede, diverzije na aerodromu ili osloba|awe ratnih zaro-bqenika iz logora. Neke od misija mogu}e je probati i u ra~unar-skoj mreì.

Tako|e, ima ugra|en editor misija u kome se vidi upotrebnavrednost ovog programa – od pode{avawa vremenskih uslova, dobadana i no}i do pode{avawa verovatno}e da }e na odre|enom me-stu biti neprijateqska patrola ili mo`da samo stado ovaca. Dabiste pojednostavili pode{avawa, stado ovaca prati ovna pa jedovoqno samo odrediti kuda }e se kretati ovan. Naravno, tako je isa tenkovskim vodom gde pode{avate tenk komandira voda. Mogu}eje i precizno pode{avawe borbene ve{tine, koli~ine municije i

pona{awa svih u~esnika. Osim vas, va{ih saveznika i protivni-ka, na mapi se mogu ubacivati (poput ovaca) i lokalno stanovni-{tvo i civilna vozila. Samo “igrawe“ pojedinih scenarija odno-sno misija mogu}e je pode{avati, a ako se èli na mapi se moèprikazivati (ili ne) va{ trenutni poloàj, municija moè bitiobeleàvaju}a itd.

Proizvo|a~i su se pobrinuli da se VBS1 koji kupite od wih,prilagodi va{im potrebama. Objekti na mapi mogu biti verna ko-pija iz realnog sveta, a vozila i oprema ona koja vi koristite.Mogu}e je ve`bati spasavawe iz podru~ja ugroènog poplavom, ga-{ewe poàra, za{titu objekata i sl. Postoji mogu}nost i snimawasvih de{avawa i pra}ewa u~esnika u simulaciji. Sve ovo naravnonije u standardnom, osnovnom paketu VBS1 ve} se mora naknadnodoplatiti. Prate}a dokumentacija uz VBS1 veoma detaqno obja-{wava kako da napravite {to realnije misije.

Konfiguracija koja je potrebna za instalaciju ovog programaje veoma skromna po{to je igra koja je osnova programa VBS1 starapet godina. Ukoliko niste u mogu}nosti da probate VBS1 poku{ajteda negde prona|ete “Operation Flashpoint” koji se za samo nekolikoameri~kih dolara moè kupiti (uz malo sre}e) preko Interneta.

Igor VASIQEVI]

Pre 125 godina,

8. novembra po novom,

a 27. oktobra 1881. godine

po starom kalendaru,

Srpska vojska osnovala je

Oficirsku ~itaonicu sa

kasinom u Beogradu, po

uzoru na druge evropske

vojske tada{weg vremena.

U temeqima hotela ”Kasina“

postoje koreni prizemne

zgrade, kafanice, u kojoj je

jedna prostorija bila

odre|ena za istoriju.

Tako je po~elo...

Uvidev{i da oficiri Srpske vojske moraju imati pravi kutak zarazonodu i zabavu, svoje mesto okupqawa, uz sve izraènijuèqu da prati razvoj evropskih zemaqa: Austrije, Nema~ke,Francuske i Rusije, Aleksandar Obrenovi}, knez srpski,kasnije kraq, odlu~io je da u centru Beograda napravi objekatkoji }e biti steci{te oficira Srbije. To je sada{wa zgrada

Studentskog kulturnog centra...Posle nepune ~etiri godine zavr{ena je izgradwa Oficirskog

doma. Bilo je to velelepno zdawe. U Beogradu u to vreme nije bilonijedne takve gra|evine. Upravni odbor beogradskog Oficirskogdoma doneo je odluku da se sve~ano otvarawe uprili~i na danro|ewa kraqa Aleksandra Obrenovi}a, 14. avgusta 1895. godine.Na otvarawu je pro~itan telegram kraqa Milana iz Lucerna, ukome je, izme|u ostalog, napisao: ”Ono malo truda koji sam sebidavao u tom pravcu nije ni{ta drugo do vernost zastavi mojihdedova i tradicionalnoj qubavi Obrenovi}a prema vojsci i wenimdi~nim i vrlim oficirima ...“

Dom je od otvarawa pa do Prvog svetskog rata bio steci{teoficirskog kora. Tu su organizovani i prire|ivani razni susreti,oficirski balovi i ostale aktivnosti.

Balkanski ratovi i po~etak Prvog svetskog rata umnogome su,ali za kratko, prekinuli rad Oficirskog doma. Sa Srpskomvojskom, preko Albanije, ka Krfu, povla~ila se i uprava Doma. Sadolaskom u Solun 1917. godine Dom radi kao Srpski oficirskidom. Posle proboja Solunskog fronta on prestaje sa radom.

U oslobo|enoj zemqi ponovo se 1918. godine osniva Dom.Osim wega, do po~etka Drugog svetskog rata u Beogradu rade Domvazduhoplovstva u Zemunu i Gardijski dom u Top~ideru.

RATNI^KA OPORUKA

Ratni~ki dom, odnosno Dom JA, kasnije Centralni dom JNA,zatim Centralni dom Vojske Jugoslavije, otpo~eo je da se gradiseptembra 1929. godine i wegova izgradwa povezana je saKongresom me|unarodne organizacije biv{ih boraca FIDAK(Ratni~ka asocijacija zemaqa pobednica u Prvom svetskom ratu).Ra|en je po projektu arhitekata @ivka Piperskog i JovanaJovanovi}a.

Objekat je izgra|en sredstvima i li~nim prilozima Udruèwarezervnih oficira i ratnika Kraqevine Srbije, 1912–1918.godine, o ~emu postoji obimna dokumentacija. Prva faza izgradweRatni~kog doma zavr{ena je 1931, a do kraja 1939. godine

DAN CENTRALNOG DOMA VOJSKE SRBIJE U SRCU

izgradwa objekta je bila u celini zavr{ena i pravnoutvr|ena kao donacija ratnika. Detaqni podaci su objavqeniu ”Ratni~kom glasniku”, mese~nom ~asopisu koji je izlazioizme|u dva rata...

Od svog nastanka zgrada je imala karakter dru{tvenogdoma, te su, odmah po{to je zavr{en, u wega useqene mnogeinstitucije: Udruèwe ratnika i rezervnih oficira, Jadranskastraà, Udruèwe dobrovoqaca, Sokolska matica i dr.

Arhitekta Piperski je zamislio da u Ratni~kom domu budevi{e dvorana za predavawa, zabave, zborove i ostaleratni~ke i druge manifestacije. Tako|e je bio projektovan iprostor za muzej, biblioteku i druge namene.

Za vreme Drugog svetskog rata objekat su koristilenema~ke vojne vlasti. Avgusta 1941. u zgradu se useqavajuoficiri Gestapoa i Ratni~ki dom postaje sedi{te teorganizacije za Balkan. Posle oslobo|ewa Beograda, ve} 25.oktobra 1944, odlukom Vrhovnog {taba ponovo je formiranOficirski klub. Svoj rad zapo~iwe u prostorijama starogOficirskog doma, gde Klub radi u sastavu propagandnogodeqewa Vrhovnog {taba.

Prvi Dom Jugoslovenske armije bio je sme{ten u zgradistarog Oficirskog doma. Tu su se nalazile kancelarijeuprave, prostorije za biblioteku, jedna sala, koja je sluìlaza predavawa, koncerte, priredbe i bioskopske predstave. Zaprvog na~elnika Doma postavqen je tada major, kasnijepukovnik JNA, prvoborac i akademski slikar Branko [otra.

MAR[AL JE OTVORIO DOM

Zvani~no otvarawe Centralnog doma JA u Beogradu bilo jena prvu godi{wicu Dana pobede nad fa{izmom 8. maja 1946.godine. U prisustvu velikog broja oficira, komandanata armija,narodnih heroja, Dom je otvorio mar{al Josip Broz Tito.

Od tada pa do danas, tokom mnogobrojnih aktivnosti, Domje obi{lo vi{e od pet miliona qudi, odràno je bezbrojkoncerata, izlo`bi, promocija kwiga, pozori{nih ibioskopskih predstava. Svojim aktivnostima Dom JNA snaìo jei popularisao slobodarske tradicije, razvijao patriotizam,negovao kulturno stvarala{tvo. On je bio rasadnik kadra i izwegovog jezgra potekli su mnogi istaknuti rukovodioci,generali, doktori nauka, priznati kulturni i umetni~kiposlenici.

Centralni dom je i danas najve}a i jedinstvena ustanovakulture u Vojsci Republike Srbije. Svojim aktivnostimapodsti~e, oboga}uje i unapre|uje nivo kulture i obrazovawaprofesionalnih pripadnika Vojske, ~lanova wihovih porodica,vojnih penzionera i gra|anstva. Ozbiqno{}u programa,sadràjima i otvoreno{}u, raznovrsnim aktivnostimaoboga}enim lepotom i {irinom tradicije, zajedni~kimprogramskim sadràjima i objediwavawem ~lanstva razli~itihstruktura Dom neguje povezanost Vojske i gra|anstva. Tako|e, onje reprezentativno mesto gde se organizuju susreti, slu`benirazgovori, protokolarne manifestacije i druge aktivnostiMinistarstva odbrane, General{taba VS, komandi, jedinica iustanova.

Prostorije Centralnog doma koriste i Uprava za odnosesa javno{}u MO, Regionalni centar za prekvalifikaciju, NC”Odbrana“, Umetni~ki ansambl VS ”Stanislav Bini~ki“, VU”Dediwe“, Biblioteka MO, Savez potomaka ratnika Srbije1912–1920, Savez udruèwa boraca narodnooslobodila~kograta Jugoslavije, Sekcija Prve proleterske i Udruèwe{panskih boraca, Udruèwe vojnih penzionera, Likovna grupa,Oficirski ma~evala~ki klub, Lova~ka sekcija, Generalski klub,Guslarska sekcija, Plesna {kola, Likovni ateqe.

Pozdravqaju}i sve prisutne na sve~anoj akademijipovodom, za srpsku kulturu zna~ajnog datuma, na~elnik Domapukovnik Zoran Sari} rekao je: ”Ovaj hram kulture, uspe{nodelo rodoquba, podvig neimara, istorijsko bi}e i zdawe u srcuStarog grada, pored monumentalnosti, predstavqa i izuzetnoarhitektonsko ostvarewe realizovano u duhu modernizma saromanti~arskim dodacima. Sve su to razlozi zbog kojih jeobjekat imenovan spomenikom kulture”.

Trajawe dugo vek i ~etvrt je okvir za pa`wu i po{tovawe,unutar kog je prostor ispuwen zna~ajem.

D. MARKOVI]Snimio D. BANDA

STAROG GRADA

P


rofesor dr Aleksandar Nedok,do penzionisawa lekarinternista, svoje dane u penziji posvetio je jednom

ciqu – da iz ”preìvelih“dokumenata, rekonstrui{e pri~uolekarskim veli~inama srpskog vojnogsaniteta s po~etka 20. veka. Wegovakwiga ”Povla~ewe Srpske vojske kaalbanskom primorju i wenaevakuacija na Krf 1915–1916 – radvojne sanitetske slu`be”, popuwava tuistorijsku prazninu.

Na promociji u Vojnomedicinskojakademiji na~elnik general-majorprof. dr Miodrag Jevti} podsetio je da nas u posledwe vrememnogi podu~avaju kako nije bitno {ta je bilo ranije, kako je mnogova`nije {ta }e biti sutra i da, verovatno, treba da po~nemo da

ìvimo od danas. Prema wegovom mi{qewu, mi nemamo ~ega da sestidimo iz na{e istorije i moramo da je negujemo i prenosimadrugima kako bi se pamtila.

Na{ narod je proìveo mnoge nesre}e u svojoj pro{losti.Devedeset godina je pro{lo od povla~ewe Srpske vojske kaAlbaniji i sre}om taj deo istorije nije zaboravqen, ali, tamavremena pala je na vojni sanitet jer je bio najve}i pogorelac uceloj istoriji Prvog svetskog rata. Wegova dokumentacija i gotovasva arhiva bili su uni{teni u fazi povla~ewa, a trebalo jevremena da se skupi ono malo {to je sa~uvano u arhivi sanitetskogodeqewa Ministarstva vojnog i Vrhovne komande i u sanitetskimjedinica. Profesor dr Nedok strasno se upustio u pravoistraìvawe kako bi osvetlio te doga|aje. Rezultat je kwiga kojana oko 200 strana nudi niz dokumenata, tabela, slika i pri~a iztog vremena (pa moè da posluì i za druga ispitivawa).

Prema mi{qewu recenzenata kwige, generala u penziji drBranislava Popovi}a i prof. dr Branislava Dimitrijevi}a, drNedok je u~inio vi{estruko ~udo osvetliv{i to vreme. Najpre zboglakomislene navike nese}awa sa kojom smo kro~ili u novimilenijum, potom zbog istorije kao nauke jer je ”iskopao“ vrednadokumenata, ali i zbog duga prema veli~anstvenoj istini – da jesanitet opstajao, kao va`na ta~ka svake vojske, a pogotovo one upovla~ewu, iako je izgledalo da su dràva i narod u rasulu.

Nedokova kwiga je samo deo kapitalnog dela, javnostipotpuno nepoznatog kojim bi se podi~io i nau~ni tim. On jeistraìo 700 biografija pripadnika vojnog saniteta od 1838. do1918. godine i obuhvatio period postojawa Srpske vojske do1918. godine. A tih oko 1.500 stranica jo{ nije objavqeno.

M. [VEDI]

DUG PREMAISTINIU velikoj vojni, sanitet je ostao gotovo bez svoje arhive. Ne{to se ipak sa~uvalo, a predani istraìva~i, kao {to je prof. dr Aleksandar Nedok, izneli su deo tih vrednih dokumenata na svetlost dana.

ve~anim predstavqawem u Centralnom domu Vojske Srbije,put ~itala~ke publike krenula je kwiga autora DraganaVuk{i}a u izdawu ”Tekomgrafa“ iz Stare Pazove, koja }ezbog svog sadràja i imena autora, van svake sumwe izazvati

veliko zanimawe, komentare i polemike. Kada sa geografske i politi~ke karte nestane dràva za koju

se gotovo pola veka verovalo da je simbol mira u svetu i faktorstabilnosti u Evropi, onda je dramaturgija doga|aja takva da ilo{i glumci bivaju upam}eni kao ”uspe{ni“ protagonistitragedije. Na po~etku jugoslovenske krize ~ak ni najokorelijipesimisti nisu verovali da }e sunovrat jedne zemqe, ~ija jevi{edecenijski ve{ta~ki odràvana ideolo{ka floskula obratstvu i jedinstvu bila wen politi~ki legitimitet, doìvetikatastrofu sa krvavim prologom, koju su dopisivale sve strane usukobu. Sada{wom frazeologijom to bi se opisalo kao ”sukobinteresa“, ali previ{e asocira na poqe ekonomije ili uqudnepolitike, te zvu~i neprimereno primitivnom obra~unu tokomgra|anskog rata, u kome je neko dobio ne{to, neko ni{ta, a nekoizgubio – sve.

Na stotine autora, mawe ili vi{e stru~nih, pozvanih inepozvanih, o{trilo je pero na temu o kojoj je re~. I nikada dokraja korektno, politi~ki neutralno, utemeqeno na ~iwenicama isa ~vrstom poukom. To je bio jedan od razloga da se Dragan Vuk{i},nekada{wi oficir JNA, pukovnik Vojske Jugoslavije, ~ovek visokogobrazovawa, re~it i otresit, lati nimalo lakog i zahvalnog poslapisawa kwige pod naslovom ”JNA i raspad SFR Jugoslavije“ ipodnaslovom ”Od ~uvara do grobara svoje dràve“.

U sedam poglavqa autorobrazlaè neslavnu genezuuni{tavawa dràve, koja se u onakvoj podeli nacionalne inacionalisti~ke svesti, sebi~nihinteresa, zlurade ambicije najposlepreto~ene u mr`wu, nikako nijemogla izbe}i. îni to jasno,odmereno, na proverqivim~iwenicama utemeqeno i svimarazumqivo. Dakako, sa dozom li~nogstava, sasvim primerenog u zadatojtemi, s pravom bliskog svedokadoga|aja koji uporno insistira da

~itaocu pribliì {to je vi{e detaqa nimalo jednostavnogmozaika.

Za{to se gospodin Vuk{i} opredelio za ulogu JNA?Jednostavno zato {to mu je ta oblast najblià, o woj je pozvan

da govori i pi{e. Bez suvi{nih meditacija i prostora za slobodnotuma~ewe. Naziva pojave i li~nosti pravim imenom, ~esto o{tro,ne traè}i kompromis s pro{lo{}u niti se ~itaocu obra}a sapreporukom da je wegovo slovo kona~ni sud. Uostalom, on je najduìdeo svoje vojne karijere proveo na du`nostima u oblastispoqnopoliti~kih odnosa i me|unarodne vojne saradwe (posledwedu`nosti u Vojsci Jugoslavije: na~elnik Uprave za me|unarodnuvojnu saradwu, vojni izaslanik u Nema~koj i Holandiji).

Kao predstavnik JNA i VJ, bio je ~lan dràvnih delegacija naKonferenciji Oebsa u Be~u, na mirovnim pregovorima u @enevi,Dejtonu i Bonu, i na pregovorima o Predregionalnoj kontrolinaoruàwa u Be~u. Od januara 2002. do avgusta 2004. godine bioje Generalni konzul SRJ – SCG u Frankfurtu. Kao ~ovek od pera,napisao je brojne stru~ne i politi~ke ~lanke i rasprave.

B. KOPUNOVI]

ULOGA UTRAGEDIJI

J NA I RASPAD SFRJ

S

KWIGA O PRVOM SVETSKOM RATU

71

MILOVAN KRUNI] ”MAJKA”

CENTRALNI DOM VOJSKE SRBIJE

KRIK DU[E

PROGRAM

Beogradska izdava~ka ku}a ”Svet kwige“ objavila je najnoviju –dvadesetu – zbirku poezije MilovanaKruni}a, jednog iz reda srpskih pesnikarodom iz Hercegovine, profesora Vojne gimnazije, danas u penziji, koji jegeneracije u~enika budu}ih oficirau~io ve{tini lepog izraàvawa,neguju}i podjednako qubav premaotaxbini i poeziji

vojnih gimnazija 1990. godine.Poema ”Majka”, po kojoj jezbirka dobila ime, ~ini prvucelinu kwige. Naslovqenajednom od re~i koje u srpskomjeziku nose najvi{e emocija,zbirka kao da uverqivoilustruje pesnikovu op~iwenostìvotom i neizmernu ineprolaznu qubav, bez obzirana protok vremena, odrastawei primicawe neumitnom krajuìvota, prema onoj koja gadaruje. Stihovi kojima poemapo~iwe: Otvaram se poezijom:/

traìm odgovornost pred ìvotom./ Smrt i ìvot osje}amqepotom./, ukazuju na iskrenost pesnikovih nastojawa da na|eodgovore na ve~ne ìvotne i zagonetke qudskog postojawa.

U drugom delu kwige, koji zapo~iwe dvema pesni~kimminijaturama pod zajedni~kim naslovom ”Nedohvati”,preovla|uju soneti sa ~ijom se formom autor poigrava, awihovi nazivi ukazuju na pitawa na koja traì odgovor: ”Mojavaseqena”, ”Stra{ni simboli”, ”U oba svijeta”, ”Rije~i ismrt”, ”Zvuci i ruke”, ”Dim i snovi”.

U tre}em delu zbirke sloèni su stihovi napisani uformi tanke (ute), kultne japanske pesme od pet neslikovanihstihova, koja je nastala u 7. i 8. veku i, kao oblik pesni~kogizraàvawa, opstala do danas. U ciklusu pod naslovom”Crni i kameni cvjetovi” objavqeno je 24 naslova pesama,odnosno 360 tankih (uta), sa ukupno 1.800 stihova.

Obuzet nemirom i nedoumicama, svestan prolaznostivremena i neumitnosti sudbine, Kruni} filigranski oblikujestihove iz sopstvene muke, krikom iz dubina du{e, okrenutsuncu i vasioni, svetlosti juga – svoga zavi~aja, iz koga kao danikada nije oti{ao.

S. RAN\ELOVI]

IZLO@BA

U

M

okviru obeleàvawa Mitrovdana, DanaCentralnog doma Vojske Srbije, u Velikoj galerijipostavqena je zanimqiva izlo`ba grafika, slikai skulptura, po izboru Milorada Bubawe, kustosa

Galerije. Izlo`ba obuhvata vi{e generacija stvarala-ca iz svih podru~ja biv{e SFRJ, pa sve do dana{wihdana.

Izloèna su dela poznatih i priznatih autora,kao {to su: \or|e Andrejevi} Kun, Branko [otra, prvina~elnik Doma i osniva~ Akademije primewenih umet-nosti u Beogradu, davne 1949. godine, tu su i Stojan]eli}, Safet Zec, France Miheli~, Branko Miqu{,Mi}a Popovi}, Boìdar Jakac, Ankica Opre{nik,Aleksandar Lukovi} Lukijan, Danica Anti}, Bogi} Risi-movi} Bo{ko, Angel Gavrovski, Milan Kerac, EmirDraguq, Oton Gliha, Halil Tikve{a, \or|e Ili} ...

Ovaj izbor je samo ne{to mawe od tre}ineukupnog fonda Zbirke, ne uzimaju}i u obzir dela izstalne postavke u reprezentativnim salonima Cen-tralnog doma.

16. novembar – Velika sala u18 satiPromocija kwiga za decuHEMIJA U PESMI,GOSPO\ICA PÊLICAautor Du{anka Boji~i}22. novembar – Velika sala u19 satiPromocija kwigeRATNI DNEVNIKautor @ivojin Lazi}SVEÂNOSTI28. i 29. novembar – Velikasala u 19,30 sati49. FESTIVALANSAMBALA NARODNEMUZIKE I TRADICIONALNOGPEVAWAPOZORI[NE PREDSTAVE23. novembar – Velika sala u20 sati RU^NI RAD , komedija

igraju: Milica Gutovi} iJasmina Dimitrijevi}Cena ulaznica 200 dinaraVELIKA GALERIJA16. novembar – u 19 satiotvarawe humanitarne grupneizlo`be ULUS ZA ZVONA KOSOVA28. novembar – u 19,30 satiotvarawe samostalne izlo`beslika i crteàSVETLANA BABI]akademski slikar iz Ni{aIzlo`ba traje do 14. decembraMALA GALERIJA22. novembar – u 18 satiotvarawe samostalne izlo`beslikaQUBIVOJE JOVANOVI]akademski slikar iz Ariqa

ilovan Kruni}, grade}i osoben i prepoznatqiv poetskiizraz, ve} vi{e od pet decenija objavquje poeziju,stihove ispuwene emocijama i du{om, minijature sna`nihslika, u koje je minuciozno utkana wegova ìvotna

filozofija. Ove godine je poznata beogradska izdava~ka ku}a”Svet kwige” objavila wegovu najnoviju – dvadesetu – zbirkupoezije pod naslovom ”Majka”, sastavqenu iz tri poetskeceline.

Najve}i deo autorovih poetskih i proznih rukopisanestao je u tragi~nim zbivawima devedesetih godina uMostaru, gde je kao profesor Vazduhoplovne gimnazijegeneracije pilota i vazduhoplovnih oficira u~io ve{tinilepog izraàvawa. Slu~ajno je u celosti sa~uvana poema”Majka”, koja ima trideset neujedna~enih pevawa sa 667stihova, napisana u periodu od 1974. do 1979. godine, jer jebila objavqena u jednoj malotira`noj internoj publikaciji


FE

QT

ON

Predrag MI]I]

I pored borbene reputacije koju

je Al kaida sticala godinama,

ona je samostalno, do septembra

2005, izvela samo sedam

teroristi~kih napada, i svi su

bili samoubila~ki. Preostale

takve napade, koji su doprineli

globalnom pokretu xihada, izveli

su weni saveznici {irom sveta,

uz neposrednu ili posrednu

pomo} Bin Ladena. Primeri

ê~enije i svega onoga {to se i

sada doga|a u Iraku – to najboqe

potvr|uju.

SAMOUBILA^KI TERORIZAM (3)

K R V A V I N A P A D IU I R A K U

Po~etkom devedesetih godina pro{log veka, na me|unarodnoj teroristi~koj sce-ni pojavila se organizacija nazvana Al kaida, koja pretenduje na status vrhov-ne organizacije islamisti~kih teroristi~kih organizacija {irom sveta, po-{to je izrasla iz logisti~kog dela me|unarodne muslimanske brigade koja je uAvganistanu ratovala protiv Sovjeta. Zadatak te organizacije bio je da okupi borce sa bogatim profesionalnim is-

kustvom ste~enim tokom rata u Avganistanu, ali i da formira sna`no jezgro, spo-sobno da unapredi Bin Ladenov koncept militantnog islama izvan granice Avgani-stana. Wen ciq bio je i da uspostavi vladavinu reìma koji funkcioni{e premaislamskom religioznom pravu, prvo u vode}im muslimanskim zemqama, kao {to suSaudijska Arabija, Egipat, Pakistan i Indonezija, a potom i {ire. Tako|e, organi-zacija nastoji da uspostavi islamsku autonomiju unutar zemaqa sa muslimanskimmawinama, kao {to su zemqe jugoisto~ne Azije (Filipini, Tajland, i druge). Vrhunacvizije Al kaide jeste da predvodi glavnu muslimansku snagu – vrstu sna`nog islam-skog kalifata, koji }e obnoviti islam do vi{eg statusa koji je on “zasluìo i uì-vao u pro{losti”. Zaista, Al kaida vidi sebe kao predstavnika svih muslimana ko-ji u svom pogledu konstitui{u jedan kompaktni entitet – islamsku “umu”.

AL KAIDA KAO INSPIRACIJAPosle zavr{etka rata i povla~ewa Sovjetske armije iz Avganistana, Al kaida

je po~ela da deluje kao samostalna organizacija, sastavqena uglavnom od ratnihveterana koji su osnovali odeqewe “Afgan alumni” (Afghan alumni). Po~etkom deve-desetih godina, Al kaidi se pridruìla nova generacija boraca: regruti koji su seisticali u kampovima za obuku koje je Bin Laden osnovao prvo u Sudanu, a potom iAvganistanu. Tih godina Al kaida je funkcionisala uglavnom kao ideolo{ki centari posluìla za finansijsku i logisti~ku podr{ku teroristi~kim grupama i mreà-ma, koje su u raznim zemqama nastojale da aktuelizuju koncept xihada.

sredine septembra 2005. izvedeno je 28 samoubila~kih napadaê~ena, u kojima je ìvote izgubilo oko 800 qudi. Vi{e od jednetre}ine samoubica bile su ène.

Pojava samoubila~kih napada tokom ~e~ensko-ruskog rata bi-la je inspirisana savremenim kretawima islamskog ekstremizma,koji je integraciju globalnog xihada sve vi{e ugra|ivao u tradicio-nalne nacionalne elemente borbe. ê~eni su u propagandnoj kam-pawi sara|ivali sa Al kaidom kako bi svoju borbu transformisa-li u deo globalnog sukoba pod vo|stvom Bin Ladena. Borbu za neza-visnost predstavqali su kao rat izme|u islama i jevrejsko-krsta-{ke alijanse koja kuje zaveru, èli da ponizi islam i okupira wi-hovu zemqu. ê~eni, koji su obu~avani u kampovima Al kaide u Avga-nistanu, posluìli su kao sredstvo uticaja za {irewe konceptaglobalnog xihada, a naro~ito ideje samo`rtvovawa u ime Alaha.

RAT ZA NEZAVISNOSTIako nisu nastupali direktno pod komandom Bin Ladena, ~e-

~enski teroristi su uìvali ne samo verbalnu podr{ku Al kaide ve}i pomo} boraca koji su poslati da im se pridruè u ratu za nezavi-

snost. Ruska intervencija u ê~eniji privu-kla je mnoge nove regrute iz islamskih ze-maqa, posebno posle izbijawa drugog rata.

Dobrovoqci koji su obu~avani u kam-povima Al kaide i slati u borbu protiv Ru-sa, verovali su da mogu da su ponove uspehsvojih prethodnika (u ratu protiv Sovjet-skog Saveza), koji je i izrodio sr` Al kai-dinog etosa. Neki od vi{ih oficira pro-veli su dosta vremena sa komandantima Alkaide i iskoristili svoje iskustvo kako biuobli~ili metode ratovawa Al kaide i lo-kalnim borcima predstavili wihova na~e-la, ukqu~uju}i i na~elo samo`rtvovawa.Odli~ni primeri te dinami~nosti su Mo-hamed Ata i wegovi saborci koji su izvelisamoubila~ke napade 11. septembra. Iakosu prvobitno èleli da se bore u ê~eni-ji, u skladu sa prioritetima Bin Ladena uto vreme, preusmereni su na napade u SAD.

Inspiracija Al kaide i wen uticaj naeskalaciju u ~e~enskim operacijama najbo-

qe se odrazila u dva napada koja su integrisala taktike samoubi-stva i uzimawe talaca u ~vrst spoj. Prvi napad dogodio se u Moskviod 23. do 26. oktobra 2002. godine. Oko 40 ~e~enskih teroristanaoruànih samoubila~kim prslucima i pe{adijskim naoruàwemzauzeli su pozori{te “Dubravka”, uzev{i oko 800 talaca.

Teroriste je predvodio Movsar Barajev, ne}ak zloglasnog te-roriste ubijenog u sukobima u ê~eniji. Teroristi su minirali po-zori{te i postavili ultimatum ruskoj vladi da se ruska vojska, uroku od sedam dana, povu~e iz ê~enije ili }e dignuti pozori{te uvazduh. Posle spasila~ke operacije ruskih snaga bezbednosti 129talaca je ubijeno.

Drugi napad dogodio se na severu Osetije od 1. do 3. septem-bra 2004. godine. Tridesetak ~e~enskih terorista zauzelo je {ko-lu u Beslanu, u ruskoj Republici Severnoj Osetiji, zahtevaju}i ne-zavisnost ê~enije. U trenutku napada u {koli se odràvala sve-~anost povodom nove {kolske godine, kojoj je prisustvovalo oko1.300 dece, roditeqa i nastavnika. Ve}i broj talaca teroristi suzatvorili u {kolsku dvoranu koju su minirali i stavili pod opsadubomba{a samoubica. U akciji spasavawa poginuo je 331 talac, odtoga 160 dece, dok je oko 700 raweno. U tom napadu su, tako|e, u~e-stvovali i stranci iz arapskih zemaqa.

U pomenutim napadima je konkretno prikazana kombinacijatradicije lokalnog nasiqa, samoubila~kog etosa, koje je promovi-sala Al kaida, i spremnosti da se izvedu masovna ubistva me|u ne-prijateqskim stanovni{tvom.

I najnovija de{avawa u Iraku potvrdila su da su samoubi-la~ki napadi postali simbol savremenog terorizma i rata. Ovajmodus operandi upravo je u toj zemqi danas najvi{e zastupqen i vi-

73

Weno ime izbilo je na povr{inu posle u~e{}a u terori-sti~kim i gerilskim napadima {irom sveta, ukqu~uju}i one naameri~ke vojnike u Adenu (Jemen) 1992, na ameri~ke snage u So-maliji 1993, na Svetski trgovinski centar 1993. u Wujorku i po-ku{aj ubistva egipatskog predsednika Mubaraka u Etiopiji 1995.godine. Samostalne teroristi~ke aktivnosti Al kaide, me|utim,zapo~ele su tek u avgustu 1998, kada je Bin Laden zakqu~io da jewegova organizacija dostigla organizacionu i operativnu zre-lost i stvorila bazu na bezbednoj teritoriji.

Pod direktnom komandom Bin Ladena, Al kaida je iz svojihbaza u Avganistanu rukovodila brojnim samoubila~kim napadima.Prvi takvi napadi izvedeni su 7. avgusta 1998. na ameri~ke amba-sade u Najrobiju (Kenija) i u Dar el Salamu (Tanzanija). U tim na-padima poginule su 224 osobe, a vi{e od 4.000 je raweno. Usle-dio je napad od 12. oktobra 2000. na ameri~ki razara~ “USS Co-le” u jemenskim teritorijalnim vodama, u kome je 17 mornara pogi-nulo, a 35 je raweno. I, kona~no, napad sa najdalekose`nijim po-sledicama u istoriji – istovremeni sinhronizovani napadi otetimputni~kim avionima na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Wu-jorku i Pentagonu od 11. septembra 2001,kada je ubijeno oko tri hiqade qudi.

I pored borbene reputacije koju jeAl kaida sticala godinama, ona je samo-stalno, do septembra 2005. godine, izve-la samo sedam teroristi~kih napada i svisu bili samoubila~ki. Preostale samou-bila~ke napade, koji su doprineli global-nom pokretu xihada, izveli su Al kaidinisaveznici {irom sveta, uz wenu nepo-srednu ili posrednu pomo}.

Tokom 2000. godine, Al kaidi su sepridruìle i ostale islamisti~ke terori-sti~ke organizacije. Wihove baze bile su uê~eniji, Palestini i Ka{miru. Do tada suu wihovom sastavu bile indoneànska Xa-ma islamija, Ansar al islam, Xihadski se-lafisti i Egipatski islamski xihad, koji seprikqu~io 2001. godine.

Iako se Al kaida pridruìla grupamakoje izvode samoubila~ke napade ve} 15 go-dina, nakon {to je taj modus operandi uvr-{ten u “repertoar” modernog terorizma, ona je preuzela wegovudominantnu ulogu na globalnom planu. Upravo ta organizacija jeglavna snaga koja stoji iza internacionalizacije samoubila~kogterorizma, transformi{u}i ga od lokalnog u me|unarodni feno-men. Na ideolo{kom nivou Al kaida je predstavila ideal samo`r-tvovawa, kao draguq u gomili globalnog xihada i wenu vode}u orga-nizacionu vrednost, postav{i wen vlastiti komercijalni simbol.

KONCEPT GLOBALNOG XIHADAOd 2000. godine do{lo je do dramati~nog pove}awa samou-

bila~kih napada i broja teroristi~kih organizacija koje su u wi-ma aktivno u~estvovale. Taj se trend najboqe moè ilustrovatiukoliko posledwih dvadesetak godina razloìmo na tri jasnouo~qiva perioda. U prvom periodu, od 1982. do 1991, izvedenoje 11 odsto svih samoubila~kih napada. U drugom periodu, od1992. do 1999, zabeleèno je oko 17 odsto samoubila~kih napa-da, a u tre}em, od 2000. do oktobra 2003, ne mawe od 72 odstonapada koji su registrovani u bazama podataka. Ipak, uticaj Alkaide na eskalaciju samoubila~kih napada u svetu najboqe se mo-è sagledati na primeru ê~enije i Iraka.

ê~ensko-ruski sukob je najve}im delom nacionalni sukob, jer~e~enski separatisti traè nezavisnost. U posledwih desetak go-dina vo|ena su dva rata izme|u ê~ena i Rusa: prvi od 1994. do1996, u kome je poginulo oko 20.000 qudi (2.438 pripadnika ruskevojske i 16.843 pobuwenika) i drugi od 1999. godine do danas.

Iako je terorizam kao va`no oru|e ê~ena o~igledan od sa-mog po~etka konflikta, wihovi samoubila~ki napadi su relativnonov fenomen (prvi put predstavqen 2000. godine). Od tada, pa do

Osama Bin Laden

FEQTON

74

|en je u svim fazama ira~kog “teatra” – pre, za vreme i posle ope-racije “Ira~ka Sloboda”.

Mada Irak tradicionalno nikada nije bio popri{te samou-bila~kih napada, sa wima se po~elo neposredno pred invaziju ame-ri~kih snaga. Prvi napadi bomba{a samoubica dogodili su se 26.februara i 13. marta 2003. godine u Kurdistanu. Oba napada iz-veli su pripadnici teroristi~ke organizacije Anasr al islami ibili su usmereni protiv kurdskih interesa.

Pored tih napada, pomenuti vremenski okvir zna~ajan je izbog poziva ira~kih lidera na samoubila~ke napade u slu~aju ot-po~iwawa rata. Ira~ki zvani~nici, sa potpredsednikom Tahom Ja-sinom Ramadanom na ~elu, pretili su da }e Irak, u slu~aju rata,upotrebiti na hiqade bomba{a samoubica. I Sadam Husein li~noje zahtevao da se svi Arapi pridruè “mu~eni~kim operacijama”protiv ameri~kih vojnika. Medijskoj kampawi pridruìo se i Osa-ma Bin Laden, koji je, posredstvomvideo-kasete emitovane na katar-skoj televizije ”Al xazira” 11.februara, zahtevao od Ira~anada izvode samoubila~ke napadena ameri~ke snage.

Objavom rata 20. marta2003. zapo~ela je glavna borbe-na faza. Prvi napad na ameri~kesnage u ovoj fazi dogodio se 29.marta u Naxafu, kada su ~etiriameri~ka vojnika ubijena u samo-ubila~kom napadu izvedenim saborbenim vozilom.

Ira~ke vo|e tvrdile su da jeovo po~etak “ustaqene vojne po-litike”, dok je Sadam Husein me-daqama posmrtno odlikovao na-pada~a, koji je bio podoficir u ira~koj armiji. Neposredno posletoga porasla je medijska kampawa u podr{ci Ira~anima u samou-bila~kim operacijama. Islamski lideri, veb-sajtovi i novine Bli-skog istoka, kao i na drugim mestima, poja~ali su svoje pozive naxihad i ohrabrivali samoubila~ke “mu~enike” u odbrani Iraka.

POSLERATNO NASIQEOve propagandne akcije, s druge strane, podràne su i “napa-

dom solidarnosti” 30. marta u Netaniji u Izraelu, kako ih je Islam-ski xihad nazvao “palestinskim poklonom herojskom narodu Iraka”.

Konkretan dokaz o samoubila~koj obuci i regrutovawu Ira-~ana i stranih islamista prvi su ponudili ameri~ki marinci, ka-da su u jednoj {koli u Bagdadu prona{li 50 eksplozivnih prsluka.U istom periodu britanski vojnici su u Basri prona{li skrovi{tesa naoruàwem namewenim upravo za samoubila~ke operacije.

Tokom glavnih borbenih operacija u Iraku zabeleèno je devetsamoubila~kih napada, koji su bili ograni~eni i po obimu i po ve-{tini. Svi napadi, sem jednog, bili su usmereni na konvoje, koloneili kontrolne punktove ameri~ke vojske. Na takti~kom planu oni subili bezna~ajni i nisu uticali na ishod borbenih dejstava, niti suspre~ili kolaps Sadamovog reìma. Zapravo, oni su vi{e posluìlikao prethodnica za samoubila~ke operacije u pobuni koja je usledila.

Posleratni borbeni period zapo~eo je 2. maja 2003. objavomameri~kog predsednika Xorxa Bu{a da su glavne borbe zavr{ene.Ali nakon okupacije Iraka samoubila~ke operacije poprimile sudrasti~an impuls. Samo tokom prve godine zabeleèna su 43 samou-bila~ka napada, u kojima je ̀ ivot izgubila 791 osoba, a 2.121 je po-vre|ena. Posledice napada bile su veliki broj nastradalih i, u ne-kim slu~ajevima, uo~avala se pove}ana sofisticiranost u odabirumeta i koordinaciji. Tokom te faze neprijateqstva su se i daqe usme-ravala na ameri~ke vojne ciqeve, ali pridodati su i oni ve}e stra-

te{ke va`nosti. Naime, novi ciqevi tada su obuhvatali italijanskekarabinijere, Me|unarodni komitet Crvenog krsta, ira~ku policiju,{iitska religiozna mesta, politi~ke li~nosti i diplomatska sedi-{ta, kao {to su jordanska i turska ambasada i objekti UN.

Od zavr{etka glavnih neprijateqstava do avgusta 2003. ve}ideo posleratnog nasiqa u Iraku izveli su lojalisti Sadama Huse-ina, naro~ito ~lanovi partije BAAS (Ba’ath) i pripadnici raspu-{tene ira~ke armije. Prema izjavama ameri~kih vojnih komanda-nata, napadi na ameri~ke snage u ta tri meseca pokazali su odliketradicionalnih gerilskih ili pobuweni~kih kampawa i nisu obu-hvatali samoubila~ke taktike. Sa wima se otpo~elo avgusta 2003,i to napadima na civilne ciqeve, jordansku ambasadu i zgradu Ko-mande UN u Bagdadu.

DOBROVOQCI ZA PRECIZNE NAPADE

Naravno, krvavi napadi u Iraku uveli su dodatnu dimenzijupretwi, a ciq im je bio da onemogu}e uspostavqawe stabilnosti uzemqi, na ~emu su posebno radile koalicione snage.

Samoubila~ki napadi nisu obu-stavqani ni za vreme najve}eg musli-manskog praznika Ramazana (od 26.oktobra do 24. novembra 2003). U tovreme (koje su mediji nazvali “Ofan-ziva Ramazan”) izvedeno je {est sa-moubila~kih napada, a dva su imalastrategijsku va`nost: 27. oktobra iz-veden je napad na sedi{te Crvenogkrsta, koji je bio koordinisan sa na-padima na pet ira~kih policijskihstanica (40 lica ubijeno i vi{e od200 raweno ) i napad 12. novembrana bazu italijanskih karabinijera uNasiriji (31 osoba ubijena i 80 po-vre|eno). Veruje se da su napadi deloxihadista koji su pod uticajem Al kai-de, a za posledicu su imali prekid hu-

manitarnih operacija mnogih nevladinih organizacija i, svakako,politi~ku raspravu {irom sveta o smislu prisustva koalicionihsnaga u Iraku. Tako|e, u tom periodu su izvedeni i napadi na re-ligiozne vo|e {iita, xamije i druge religiozne svetiwe, {to jedodatno poduprlo nedostatak poverewa u koalicione planove zarekonstrukciju zemqe.

Po~etkom 2004. Ahmed Fadil Nazal (Ahmed Fadil Nazzal), po-znatiji kao Abu Musa al Zarkavi, preuzeo je odgovornost za 25 sa-moubila~kih napada koji su do tada izvedeni. Zarkavi je, naime,rukovodio bomba{ima samoubicama koji su ve}inom dolazili izSaudijske Arabije, Sirije i Kuvajta. Tako|e, uspostavio je saradwusa kurdskim islamskim fundamentalisti~kim organizacijama, kao{to su Ansar al islam i Ansar al suna, koje pripadaju pokretu glo-balnog xihada. Najmawe jedna ~etvrtina napada~a koja je izvelasamoubila~ke napade u Iraku obu~avana je u Zarkavijevim kampo-vima.

Tu fazu operacija odlikuje porastu samoubila~kih napada uokviru pove}anog pobuweni~kog borbenog tempa. Sve ve}a sofi-sticiranost, u smislu upotrebe razornijih eksplozivnih puwewa,cisterni sa gorivom, ambulantnih i policijskih vozila, te kombi-nacija istovremenih samoubila~kih napada, iskori{}eni su kaooru`je da se stimuli{e pobuna. Izmene u odabirawu ciqeva, pa iu stilu napada, o~igledno prikazuju mogu}nost {irewa rata (od ge-rilsko-pobuweni~kog do koordinisane teroristi~ke kampawe), ukojem }e se bomba{i samoubice sve vi{e koristiti za “preciznenapade”.

Prema podacima Centra za strategijske studije u Tel Avivu, uIraku je do 22. septembra 2005. izvedeno ukupno 279 samoubila~-kih napada, u kojima su u~estvovala 352 napada~a.

(Nastavak u slede}em broju)

15. novembar 2006.

23. novembar 1941.Po~ela nema~ka ofanziva protiv ustanika u Srbiji, naciona-lista Dragoquba Mihailovi}a i jugoslovenskih komunista. To-kom ofanzive nema~ke snage su zauzele Uìce (partizanska“Uì~ka republika”) i Poègu, u kojoj je bio centar ~etni~kogpokreta otpora.

24. novembar 1923.U Beogradu potpisan Protokol o definitivnom toku grani~nelinije izme|u Kraqevine SHS i Kraqevine Rumunije. Protokolje predvi|ao mogu}nost preseqavawa stanovni{tva sa jedne idruge strane.

25. novembar 1936.Japan i Nema~ka potpisale Antikominterna pakt.

26–27. novembar 1942.Jugoslovenski komunisti osnivaju Antifa{isti~ko ve}e narod-nog oslobo|ewa Jugoslavije (AVNOJ) i progla{avaju ga jugoslo-venskim zakonodavnim organom.

28. novembar 1912.U Valini progla{ena nezavisna Albanska dràva. Wen statusje me|unarodno priznat na Konferenciji ambasadore evrop-skih sila 20. decembra 1912. godine.

28. novembar 1943.U Teheranu po~ela saradom konferencija najoj su u~estvovala “veli-ka trojica”: êr~il, Ru-zvelt i Staqin. Usagla-{eno je da {tabovi sa-vezni~kih armija ubudu-}e budu u te{woj vezi ausvojeni su i planovi o daqim ratnim aktivnostima. Na Konfe-renciji je odlu~eno da se pruì puna podr{ka partizanskoj ak-ciji u Jugoslaviji.

29–30. novembar 1943.U Jajcu odràno Drugozasedawe Avnoja koji jeprogla{en za vrhovnopredstavni~ko telo. UJajcu je oduzet legitimi-tet Kraqevskoj vladi izabrawen povratakkraqu Petru Drugom uzemqu. Odlu~eno je dase Jugoslavija izgradina demokratskom federalnom principu.

29. novembar 1945.Ustavotvorna skup{tina Demokratske Federativne Jugoslavije(DFJ) usvojila Deklaraciju o ukidawu monarhije i progla{ewurepublike pod imenom Federativna Narodna Republika Jugo-slavija (FNRJ).

30. novembar 1899.Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve usvojio praviloo pozdravqawu vojni~ke zastave od strane sve{tenih lica.Sve{tenici su bili du`ni da u svakoj prilici odaju po~ast iblagoslove vojni~ku zastavu.

Pripremio Miqan MILKI]

15. novembar 1941. Jugoslovenska kraqevska vlada posta-vila pukovnika Dragoquba Mihailovi-}a za komandanta svih ustani~kih for-macija na teritoriji okupirane Jugosla-vije.

16. novembar 1914. Zapo~ela Kolubarska bitka, jedna odnajslavnijih epopeja srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu. U woj je Prva srpskaarmija, pod komandom generala @ivoji-na Mi{i}a (koji je posle bitke postaovojvoda), nanela austrougarskim trupa-ma teàk poraz.

16. novembar 1952.U Beogradu su po~eli dugo pripremanirazgovori izme|u jugoslovenske vojnedelegacije i delegacije Natoa. Na ~elujugoslovenske delegacije bili su JosipBroz i general Peko Dap~evi}, dok jedelegaciju Natoa predvodio ameri~kigeneral Tomas Hendi. Ciq razgovorabio je stvarawe baze za koordinacijuizme|u JNA i armija SAD, Velike Bri-tanije i Francuske. Bilo je re~i i oameri~kim vojnim isporukama Jugosla-viji.

18. novembar 1929.U Kraqevini Jugoslaviji usvojen “Zakono prometu i kontroli narkoti~kih drogai otrova”.

19. novembar 1912.Srpske trupe u{le u Bitoq. Time jeokon~ana jedna od najve}ih bitaka u Pr-vom balkanskom ratu. Srpska Prva armija je tada izgubila2.989 qudi, dok je iz turskih redova izba~eno oko 13.600 voj-nika i stare{ina.

20. novembar 1920.Potpisan Rapalski ugovor izme|u Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca i Kraqevine Italije. Ugovorom je odre|ena novagranica i na~elno dogovoreno ja~awe kulturnih i ekonomskihveza dveju dràva.

20. novembar 1923.U Novom Sadu otpo~elasa radom prva doma}afabrika aviona “Ika-rus”.

20. novembar 1938.Ministru vojske i mor-narice Kraqevine Jugoslavije upu}en izve{taj Glavnog |ene-ral{taba o nespremnosti jugoslovenskih snaga i o potrebi dase dodele nova materijalna sredstva za pripremu zemqe zarat.

23. novembar 1940.U Berlinu je potpisan Protokol o pristupawu Rumunije Trojnompaktu. U to vreme u Rumuniji su se ve} nalazile dve nema~ke di-vizije i oko 500 nema~kih oficira i podoficira.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

75

76

V E R S K I PP R A Z N I C I15–30. novembar

Pravoslavni

16. novembar – Obn. hrama Sv. velikomu~e-nika Georgija – \ur|ic

21. novembar – Sabor sv. arh. Mih. i ost. bestel. Sila – Aran|elovdan

24. novembar – Sveti mu~enik Mina, sv. kraqStef. De~. – Mratindan

25. novembar – Sveti Jovan Milostivi26. novembar – Sveti Jovan Zlatousti27. novembar – Sveti apostol Filip29. novembar – Sveti apostol i jevan|elist

Matej

Rimokatoli~ki

26. novembar – Krist Kraq – Posledwa nedjeqa Crkvene godine

Od davnina su qudi praznovali an|ele Bo`je,ali se to ~esto izmetalo u wihovo oboàvawe.Jeretici su ih smatrali bogovima i stvoriteqimasveta. Na 4-5 godina pre Prvog vaseqenskog saboraodràn je Laodikijski pomesni sabor i svojim 35.pravilom, ustanovio ispravno po{tovawe an|ela. Uvreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog pa-trijarha Aleksandra ustanovqen je ovaj praznikarhistratiga Mihaila u novembru jer je to, zapravodeveti mesec od meseca marta koji se smatratrenutkom stvarawa sveta. Uzet je zbog devet an|el-skih ~inova koji su najpre stvoreni. Sveti DionisijeAreopagit, u~enik apostola Pavla, opisao je ovih de-vet ~inova u kwizi ”O nebeskoj Jerarhiji”. U toj stro-goj an|elskoj hijerarhiji, vojvoda an|elske vojske jearhistratig Mihail, jer je svojim delovawem spasaomnoge an|ele otpale od Boga, koje je Lucifer povukaosobom u propast. Me|u an|elima vlada savremenajednodu{nost i stroga hijerarhija u poslu{nostiniìh ~inova vi{im, a svih ukupno svetoj Bo`joj voqi.Mnogi hri{}ani slave svetog arhistratiga Mihailakoji se smatra ìvim svetiteqem.

Postoje dva tipa qudi: jedan za}uti kad se dovoqno nabrbqa;drugi po~iwe da govori kada se dovoqno na}uti. Poslu{ajmo,najpre, brbqivce.Svaki ~ovek sebi daje odu{ka na svoj na~in; brbqivac ìvne

samo onda kada dobije re~. Tada on nalazi sebe, {iri se na sve ~e-tiri strane sveta, lebdi na krilima stihije. Uzaludna je stvar, i ne-pravedno bi bilo, ometati tu razdraganost i let. To je – unutra{wizanos koji ga vodi; to je – podsvesna neophodnost kojoj se on pod~iwu-je: otvoriti se, dozvoliti sebi da postane{ fontana, ispuniti sebeizgovorenim re~ima. On poseduje svojevrsno ose}awe da je stalnoprepun; ~ega? – To ni sam ne zna, kao {to ne zna ni odakle izvire bu-jica wegovih “misli”, niti kako ona ponire. Ali, uvek postoji zapre-ka. On mora da otkrije laz, ina~e }e do}i do prelivawa. Katkad sedobija utisak da on raspravqa o onome {to nije u stawu da iskaè i{to od wega samoga izmi~e: uvek je tu isuvi{e re~i i, pritom, to ni-su one re~i koje su potrebne radi obja{wewa; uvek proma{e ciq;otuda ta wegova ve~na pohlepa za re~ima. Kad bi samo znao gde se uwemu zacepila gnojna tre{~ica...

Re~ za wega nije postupak, tim pre ni ~in; ona je pre stawe; ta-ko pada sneg, tako se rasipa pesak... Razgovor za wega postaje glavnidu{evni pokreta~. Usta su – osnovni ìvotni organ; misliti, ose}a-ti, ̀ eleti – on moè samo tada kada govori. Zato su wegova ose}awa– ne vi{e nego re~i o ose}awima; wegove misli su – tek pokretiusana; on ~ak ne prime}uje da luta od ishodne “ta~ke gledi{ta” dosuprotstavqene. Kako ~esto on sebi dozvoqava da bude “ube|en” sa-mo zato da bi neometano govorio daqe. [ta je to “govor”, on uop{tei ne zna, jer re~i regaju iz wega, sli~no gomili navrlih gostiju, kaoseoba naroda. On je – veliki tro{axija; ali, on jedino tra}i re~i, ukoje ume{}uje uàsno malo oduhotvorenog smisla. On je sli~an vode-nici bez to~ka; ili praskavom vatrometu posle kojeg ostaju neprijat-ni zadah i prqav{tina.

]utawe je za brbqivca neprijatno, a jo{ ~e{}e neizdr`qivo.Neretko se dobija utisak da se on pla{i ti{ine, da ne podnosi usa-mqenost; ili da, ostaju}i sam, razgovara sam sa sobom. On se qutina onog ko èli da govori u isto vreme sa sobom. On se quti na onogko èli da govori u isto vreme sa wim: to je wegov suparnik. Onogako ga prekine, prezire kao naru{iteqa reda. Wemu je potreban }u-tqivac. Boqe re~eno, potrebne su mu }utqiv~eve u{i. Pauze u govo-ru on ose}a kao ne{to neprijatno, kao pukotinu u op{tewu; i nikadane moè da shvati ~iwenicu da pauze zasi}ene sadràjem, i punezna~ewa, mogu qudskom op{tewu doneti odmor i ispuwewe.

Ono {to je on rekao nikada ne treba primati za ozbiqno; to jesamo kapqica jesewe ki{e, iza koje ne slede ni grom, ni sun~ani zra-ci; to je kwi{ko torokawe; pra`wewe bez puwewa; izliv “puwenepraznine”. Ako on ne{to obe}ava, onda samo utoliko {to izgledakao da se “prebacio”. Wegove re~i su ~ek bez pokri}a nov~ane mase.I da jedan ~ek u oblasti kulture zahteva nekako duhovno pokri}e,uop{te mu ne pada na pamet.

Kako malo on zna o nama, wegovim prijateqima! Kako je malosklon “poznawu qudi” uop{te! I, kada se u potpunosti nabrbqa i ko-na~no ode – sa kakvim zadovoqstvom hvatamo udicu da bismo se na-sla|ivali }utqivo{}u malenih riba u dubokom jezeru, da bismo seodmorili od wegove sujete.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

B RBQIVAC

15. novembar 2006.

DUHOVNOST

ARAN\ELOVDAN

77

Petnaestog septembra navr{ilo se88 godina od proboja Solunskogfronta, a prvog novembra odoslobo|ewa Beograda. Dramati~naratna doga|awa, herojsku borbuSrpske vojske i nevi|eno stradawenaroda pratila je i strana {tampa.Naro~ito zemaqa saveznika. Posle toliko decenija, zanimqivo jepro~itati {ta su, na primerFrancuzi, pisali o Srbima i Srbiji.

TAKO JEPISALAFRANCUSKA[TAMPA

U Z J U B I L E J P R O B O J AS O L U N S K O G F R O N T A

U“Srbiji se ène, deca i starci bore protiv osvaja~a...”,pisalo je uz odgovaraju}e ilustracije u ”Ilustrovanom do-datku” ”Malih novina” (Le Petit Joornal) koje su iza{le 7. no-vembra 1915. u Parizu, a i danas se ~uvaju u arhivu

francuske {tampe u Parizu. U wima je objavqen crteòm ilu-strovani tekst pod naslovom ”Herojski narod” – o borbi srpskognaroda u Prvom svetskom ratu.

Izve{ta~a je naro~ito potreslo stradawe civilnog stanov-ni{tva, me|u kojima je bio veliki broj ̀ ena, dece i starih osoba.Svirepost okupatora, masovni masakri, postupci potpuno u su-protnosti sa svim zakonima rata i ratovawa, nai{li su na veli-ki odjek. Me|utim, ni najgora vrsta represije nije zaustavila po-bedonosni pohod Srpske vojske prema svojoj prestonici. Ose}ajda se bliì sloboda nadrastao je sve dotada{we patwe ratnika.

Novinar je u svom ~lanku daqe pisao:“Bugarske trupe, koje su osvojile Srbiju, sistematski masa-

kriraju ~itavo gra|anstvo, pale sela i gradove. Osvaja~i ~ineneverovatna divqa{tva. Srpski vojnici se bore protiv ovakvihsurovosti zadivquju}om hrabro{}u.

Ali ovim divqa{tvom, osvaja~i su samo izazvali hrabrostsrpskih vojnika. îtavo gra|anstvo je ustalo protiv neprija-teqa, ène, deca i starci, naoruàni pu{kama brane svoja se-la. To je uzvi{ena borba, borba za ogwi{ta i nacionalni iden-titet.

Ovaj herojski narod je dostojan divqewa celog sveta.”Na posledwoj strani ”Ilustrovanog dodatka”, koji je ceo

posve}en borbi srpskog naroda, objavqena je ilustracija ispodkoje u nadnaslovu pi{e: “Nema~ki zlo~in koji je raàlostio qud-sku savest, a u naslovu: Ubistvo mis Edit Kavel”. Tako je zabele-èno i stradawe ~uvenog pripadnika srpskog saniteta, ène kojaje vo|ena humanom idejom do{la da le~i rawenike a skon~alapod hicima okupatora.

Radenko GAJI]

TRADICIJE

P

15. novembar 2006.

SPORT

78

SA 40. SVETSKOGVOJNOG PRVENSTVAU MARATONU

Srpski vojni sport ovegodine u slovena~komglavnom gradu predstavqalasu ~etiri takmi~ara.Najboqe plasirani me|uwima bio je kapetanAleksandar Ne{evski koji je,u vojnoj konkurenciji, zauzeo34. mesto s vremenom2:49:53, popraviv{i svojnajboqi rezultat zapetnaestak minuta.

J U B I L A R N AT R K A

redstavnik oruànih snaga Katara, Avad Aman Amajid naj-boqi je plasirani sportista na ovogodi{wem vrlo dobroorganizovanom 40. svetskom vojnom prvenstvu u maratonukoje je 29. oktobra odràno u Qubqani. Stazu dugu 42 ki-lometra i 195 metara on je pretr~ao za 2 sata, 15 minuta

i 7 sekundi. Taj rezultat bio je dovoqan da zauzme i tre}e mestou sveukupnom plasmanu, dok je najuspe{nija vojna maratonka Li-tvanka Inga Jode{kine, sa rezultatom 3:01:55, bila najboqa uvojnom i u sveukupnom plasmanu.

Drugu godinu za redom na tom najzna~ajnijem godi{wemvojnom takmi~ewu u maratonu u svetu, Vojska Srbije imala jesvoje predstavnike s tim {to je ovoga puta, za razliku od pro-{le godine, odlazak na{ih vojnih sportista na takmi~ewe bi-lo unapred isplanirano i finansirano iz buxeta.

U delegaciji, koja je od 27. do 30. oktobra u Slovenijipredstavqala na{e oruàne snage i dràvu, bili su pukovnikDragan \ini, {ef misije, major Dragan Todorov, tehni~ki ru-kovodilac i trener i takmi~ari kapetan Aleksandar Ne{ev-ski, poru~nik Milo{ Merxanovi} i stariji vodnik Jovi{aMarkovi}.

Na Svetskom vojnom prvenstvu, organizovanom pod okri-qem Me|unarodne organizacije za vojni sport CISM, u ènskoji mu{koj konkurenciji, nadmetali su se takmi~ari iz 18 zema-qa. Budu}i da se srpski vojni maratonci nisu organizovanopripremali, pre same trke o~ekivali su da }e se, na kraju, na-}i u zlatnoj sredini. Wihova o~ekivawa su delimi~no i ispu-wena.

Na{ najboqe plasirani takmi~ar bio je kapetan Alek-sandar Ne{evski koji je u Qubqani popravio li~ni rekord zacelih petnaestak minuta. Rezultatom 2:49:53 zauzeo je 34. me-sto u vojnom i 49. u ukupnom plasmanu od 572 takmi~ara koji

NAJUSPE[NIJI VOJNI MARATONCI

mu{karciAvad Aman Amajid, Katar, 2:15:07Gino van Gejte, Belgija, 2:18:58Jaber Ahmed Jumah, Katar, 2:19:01èneInga Jode{kine, Litvanija, 3:01:55Daniele Krijgsman, Holandija, 3:13:14Egle Kri{taponite, Litvanija, 3:13:14

su zavr{ili trku. Major Dragan Todorov bio je 44. u vojnomplasmanu (3:04:44), stariji vodnik Jovi{a Markovi} 47.(3:10:15), dok je poru~nik Milo{ Merxanovi} svoj prvi mara-ton istr~ao za 3 sata, 27 minuta i 44 sekunde i zauzeo 50.mesto od 54 takmi~ara u vojnoj konkurenciji.

Ekipno najuspe{niji maratonci na Svetskom vojnom prven-stvu bili su predstavnici Katara. Drugo mesto zauzeli su Brazil-ci dok su tre}i bili Alìrci. Tri najboqa rezultata vojnih ma-ratonaca iz Srbije bila su dovoqna za 12. mesto od 13 ekipa.

Ina~e, u slovena~kom glavnom gradu maraton je sve popu-larniji. Dok je na prvom odrànom takmi~ewu 1996. godine sa-mo 145 mu{karaca i osam èna zavr{ilo trku, ove godine oko10.000 u~esnika tr~alo je maraton, polumaraton, trku zado-voqstva i de~iju trku.

Sveukupni pobednik maratona, po drugi put, bio je takmi~ariz Burundije Joakim Na{imirimana, rezultatom pola minuta spo-rijim od rekorda Qubqanskog maratona koji je sam postigao2004. godine – 2:14:14, drugi je bio Kenijac Bewamin Kiptaurus(2:14:29), dok je tre}e mesto zauzeo vojni maratonac Avad AmanAmajid. S druge strane, trka u ènskoj konkurenciji bila je jednaod najsporijih od kada se maraton organizuje u Qubqani.

Sawa SAVI]

79

1) I z b o r - na formaciji VMAJednog saradnika za predmet IMUNOLOGIJA u zvawe nau~nog saradnika.

2) R e i z b o r - na formaciji VMAJednog nastavnika za predmet GRUDNA HIRURGIJA u zvawe vanrednog profesora

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja ispuwavaju ove uslove:

OP[TI USLOVI- da su dràvqani Republike Srbije;- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za ko-je se goni po slu`benoj du`nosti odnosno koji nisu osu|ivani za takva dela kaznomzatvora duè od {est meseci (utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ);- da su zavr{ili medicinski odnosno biolo{ki fakultet i da ispuwavaju uslove pro-pisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistraìva~kim ustanovama VojskeSrbije i Crne Gore za izbor i reizbor u odgovaraju}e nastavni~ko odnosno sarad-ni~ko zvawe;- da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;- da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad.

POSEBNI USLOVI- Za nastavno i nau~n zvawa pod rednim brojem 1 i 2 mogu konkurisati lice kojaimaju nau~ni stepen doktora nauka iz oblasti za koju se biraju;

- Za nau~no zvawe pod rednim brojem 1 moè konkurisati civilno lice koje je uposledwa dva ocewivawa oceweno slu`benom ocenom najmawe ”vrlo dobar“;

- Za nastavno zvawe pod rednim brojem 2 moè konkurisati profesionalno vojnolice koje je u posledwa dva perioda ocewivawa oceweno slu`benom ocenom najma-we ”vrlo dobar“, (isti~e se).

Prednost pri izboru imaju kandidati koji:

- imaju duì nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz predmeta za koji konkuri{u;- imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova iz predmeta odnosno nau~no-na-stavne oblasti za koju konkuri{u;- se sluè sa vi{e stranih jezika.

NAÎN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Crnotravska broj 17.

Uz molbu se prilaè:

- overena fotokopija uverewa o dràvqanstvu;- overene fotokopije diploma – uverewa o zavr{enom fakultetu i doktoratu;- spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima u prilogu;- biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno bavqewe nastavni~kim du`no-stima i bavqewe nau~noistraìva~kim radom;- fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog organa jedinice – ustanove ukojoj je kandidat na slu`bi.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu ”Odbrana“.O rezultatima izbora kandidati }e biti pismeno obave{teni u roku od 10 dana na-kon izvr{enog izbora.

Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-nau~nog ve}a VMA na te-lefon 2661-122 lokal 26-384.

OGLASI

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA

raspisuje

KONKURSZa izbor i reozbor lica u nastavni~ka i saradni~ka

zvawa Vojnomedicinske akademije u Beogradu

ODBROJAVAWEKako dugogodi{wa tradicija nalaè,

dolazak novembra sportskoj rubrici vojnogglasila ozna~io je i po~etak akcije za iz-bor najuspe{nijeg sportiste u Vojsci.

Za naziv sportiste godine mogu kon-kurisati oficiri, podoficiri, civilnalica na slu`bi u Vojsci, studenti Vojneakademije, u~enici Vojne gimnazije, vojni-ci po ugovoru i oni na redovnom odsluè-wu vojnog roka. Isti princip vaì i zaekipe, ~iji ~lanovi treba da pripadaju ne-koj od navedenih kategorija. Predloge mo-gu slati komande, jedinice, ustanove, voj-ne {kole i druge obrazovne institucije,sportski savezi, klubovi i sekcije.

U tekstu predloga treba navesti krat-ku biografiju sportiste, odnosno ekipe,obrazloèwe sa ta~no navedenim rezulta-tima ostvarenim u 2006. godini i obave-zno poslati fotografiju (portret predlo-ènog kandidata, odnosno grupni snimakpredloène ekipe). @iri }e razmotritisve kandidature koje su potpune i u skladusa propozicijama i opredeliti se za prvatri pojedinca i isti broj ekipa.

Predloge moète slati do 29. decem-bra.

Ekipa Vojske Srbije u~estvovala je na39. svetskom vojnom prvenstvu u orijeti-ringu koje je od 6. do 12. novembra odrà-no u Brazilu. Ekipu, koja je u isto vreme iseniorska ekipa Orijentiring saveza Sr-bije, ~ine kapetan Vladimir Tokali}, po-ru~nik Milovan Mili}, poru~nik DejanPopovi} i vodnik prve klase Igor Vuko-vi}. Profesor dr Dragan Streli} je tre-ner i vo|a puta.

Orijentiring je jedan od zna~ajnijihsportova u okviru Me|unarodnog saveta zavojne sportove CISM, a predstavnci na{evojske su u~estvovali u toj disciplini nasvetskim prvenstvima 2004. godine u Ho-landiji i 2005. u Finskoj.

EKIPA VOJSKE SRBIJEU BRAZILU

Izbor sportiste godine VojskeSrbije u 2006.

USLOVI PRODAJE:1. Doplata za pansionski ru~ak u VU

“TARA” u hotelu “Omorika” i depandansu“Javor” je 330,00 din. po osobi dnevno zasve korisnike. Doplata za pansionski ru~aku VU “VRWA^KA BAWA” je 300,00 din. poosobi dnevno za sve kategorije korisnika.

2. Obavezna doplata za NOVOGODI-[WI ARAN@MAN u VU “Tara” za sve ko-risnike je 6.000,00 din. po osobi u hotelu“Omorika”, a u hotelu “Beli Bor” 5.000,00din. po osobi. Novogodi{wi aran`man ob-uhvata sve~anu ve~eru 31. decembra 2006.i reprizu programa 1. januara 2007. godi-ne. Obavezna doplata za NOVOGODI-[WI ARAN@MAN (sve~ana ve~era 31. de-cembra 2006 i repriza programa 1. janua-ra 2007. godine) u VU “Vrwa~ka Bawa” iz-nosi 10.000,00 din. za sve korisnike.

3. Deca od 3 do 10 godina starosti,ukoliko koriste usluge hrane, pla}aju kom-pletan novogodi{wi aran`man umawen zaodgovaraju}i popust samo za pansion-ske/polupansionske usluge u odmarali-{tima “Tara” i “V. Bawa”, dok deca kojane koriste usluge hrane nemaju obavezupla}awa ulaznica i sve~ane ve~ere.

4. Usluge rezervacija u Vojnoj turi-sti~koj agenciji - Beograd napla}uju se uiznosu od 826,00 din, po jednoj sme{tajnojjedinici. U cenu je ura~unat PDV.

5. Gosti pla}aju jo{ i boravi{nu tak-su, koja je odre|ena odlukom republi~kihorgana, i osigurawe.

15. novembar 2006.

TURIZAM

ZA ZIMSKU SEZONU 2006/2007.U VOJNIM ODMARALI[TIMACENE

Tel. 011/ 636-535; 32-01-888Fax 011/ 36-16-155

80

odlaska iz hotela u iznosu od 20% vrednostiaran`mana. Za tre}u i ~etvrtu ratu ~ekovi sedeponuju u hotelu. Za avansnu uplatu komplet-nog aran`mana, najkasnije 7 dana pre po~etkaprve usluge, odobrava se popust od 5% na cenupolupansiona/pansiona. Popust ne vaì zasve~anu ve~eru 31. decembra i reprizu 1. janu-ara. Za boravak od 7 i vi{e dana mogu}nostpla}awa na 5 (pet) rata.

VU “V. Bawa” za period od 2. januara do1. aprila 2007. usluge se mogu pla}ati u 5(pet) rata i to:

– prva rata, prilikom rezervacije u iz-nosu od 30% vrednosti aran`mana; druga ra-

ta u iznosu od 20% vrednosti aran`mana, u toku boravka uhotelu. Preostali iznos deli se na tri jednake rate i to:tre}a rata 30 dana po odlasku iz hotela, ~etvrta rata 60dana po odlasku i peta rata 90 dana po odlasku iz hotela.

Za 3, 4 i 5. ratu ~ekovi se deponuju u hotelu.Za avansnu uplatu kompletnog aran`mana, najkasnije 7

dana pre prve usluge, odobrava se 5% popusta na cenu pan-siona/ polupansiona.

Mogu}nost pla}awa kreditnom karticom u VU “Tara” i“V. Bawa”, a u Vojnoj agenciji samo za VU “Tara”.

POPUSTI ZA DECU: deca do tri godine, ukolikone koriste poseban leàj i hranu, ne pla}aju usluge borav-ka, osim osigurawa. Deca od tri do deset godina imaju sle-de}i popust:

– 30% ako koriste hranu i poseban leàj;– 50% ako koriste ili leàj ili hranu i– 70% ako koriste zajedni~ki leàj sa roditeqima i

ne koriste hranu.Deca od tri do deset godina mogu koristiti samo jedan popust.

OTKAZI se dostavqaju u pisanoj formi uz prilaga-we rezervacije i original uplatnice. Povra}aj iznosa re-gulisan je prema “Posebnim uputstvima za primenu cena uvojnim odmarali{tima”. U slu~aju vi{e sile (smrt u poro-dici, bolest, slu`bena spre~enost i sl.), {to se mora i do-kazati odgovaraju}im dokumentom, upla}eni iznos vra}a seu celosti uz odbitak manipulativnih tro{kova. Iznos naime tro{ka rezervacije se ne vra}a.

10. Autobuski prevoz na relaciji Beograd–Tara–Beo-grad. Uz ovaj program vaè “Posebna uputstva za primenucena u vojnim odmarali{tima”

Vojna turisti~ka agencija – Beograd011/636-535, i lokali 23-887 i 32-342,

faks 011/36-16-155

6. Za izvr{ene rezervacije, u odmarali{tima “Tara” i “Vr-wa~ka Bawa” gosti, pored jednokratne uplate aran`mana, moguusluge pla}ati u vi{e rata, ~ekovima gra|ana:

VU “TARA” – 4 (~etiri) rate: prva rata, prilikom rezer-vacije, u iznosu od 30% kompletnog aran`mana; druga rata, u tokuboravka u hotelu, u iznosu od 30% vrednosti aran`mana; tre}arata, 30 dana od dana odlaska iz hotela u iznosu od 20% vredno-sti aran`mana i ~etvrta rata 60 dana od dana odlaska iz hotelau iznosu od 20% vrednosti aran`mana. Za tre}u i ~etvrtu ratu~ekovi se deponuju u hotelu.

VU “VRWA^KA BAWA” – za Novogodi{wi aran`man ( 30,31. decembar 2006. i 1. januar 2007) u ~etiri rate i to: prva ra-ta u iznosu od 40% vrednosti aran`mana, prilikom rezervacije;druga rata, u toku boravka u hotelu, u iznosu od 20% vrednostiaran`mana; tre}a rata 30 dana od dana odlaska iz hotela u izno-su od 20% vrednosti aran`mana i ~etvrta rata 60 dana od dana

Vojna ustanova “TARA” – hotel “OMORIKA”

Depadans “OMORIKA”

Hotel “BELI BOR”

Vojna ustanova “VRWA^KA BAWA” – hotel “BREZA”

82 15. novembar 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Mu~nina zbog vo`we plovilom, 2. Na~ela egalitarista, 3. Krvni sud,ìla kucavica, 4. Znalci ili sledbenici irenike (nauke o miru), 5. @iteqgr~kog grada Janine, 6. Glumac koji se proslavio ulogom Eliota Nesa, Ro-bert, 7. Zaobqen planinski vrh, 8. Auto-oznaka za Island, 9. Vlasnici re-storana, 10. Uz, kraj, pored, 11. Zejtin, 12. Trgova~ki naziv za dimqenisir, 13. Gr~ko slovo, 14. Otelovqene boànstva u hinduizmu, avatara, 15.Pretvarawe neke pojave u politiku, 16. Autor romana Zona Zamfirova,18. Slavni kanadski peva~, 19. Koji je boje limuna, 21. Gr~ki pozdrav, 22.Vrsta narodnog veza, lananac, 24. Mu{ko ime, Sretenije, 25. Cepawe,rascepqivawe, 26. Skup svih aparata, ma{inerija, 28. Odgajiva~ pasa,29. Ptice (nar.), 32. Rezultat doga|awa, 34. Ime italijanskog premijeraProdija, 38. Glodar prelepog krzna, 40. Na{a mlada slikarka, Tijana, 42.Mu{ko ime, Teodor, 43. Prili~no redak, ne~est, 45. Odelewe za istraì-vawe i razvoj (skr.), 46. Marqivost, vrednost, 48. Teku}i ra~un (skr.), 49.Inicijali engleskog pisca Hornbija, 50. Inicijali prelepe glumice Tajler.

VODORAVNO:

17. Rat u medijima, 18. Drvo ~iji je plod dudinka, 19. Zatvor, aps, 20. Oga-raviti se, o~a|aviti se, 22. Kultna serija RTS, 23. Vrsta lekovite biqke,24. Stawe bodova u sportskim takmi~ewima, 25. Australijski noj, 26.A`daje, nemani, 27. Posuda za so, 28. Stavka, odeqak, 29. Stalak, 30.Mu{ko ime, Kirinus, 31. Prolivati (pesn.), 32. Ime drugarice Paje Pat-ka, 33. Simbol astatina, 34. Auto-oznaka za â~ak, 35. TV serije, 36. Ko-ji pripada Dari, 37. Hrvatski knièvni kriti~ar, Antun, 38. Vojnik iz ata-manove pratwe, 39. Auto-oznaka za Oregon (SAD), 40. Inicijali biv{egko{arka{a Savi}a, 41. Pariski dnevni list, 42. Dobijawe vlasti, klasa-we, 43. Vra~ar, prorok, 44. Grani~ne vrednosti, 45. Bezvoqne, neraspo-loène, 46. Male rate (po iznosu), 47. Vrsta laboratorijske igle, 48.Mu{ko ime, Edvard, Edi, 49. Plovka, patka, 50. Izme|u ostalog, 51. Vul-kansko ostrvo u Egejskom moru, tako|e i popularno letovali{te, 52. Omla-dina, mladina, podmladak, 53. Tmuran, 54. Arhitekta (skr.), 55. Dràvqa-nin Austrije.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJA

FILIGRANSKIKramnik – LekoDortmund, 2006.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb44.Dc2 0-0 5.a3 Lc3 6.Dc3 b6 7.Lg5Lb7 8.f3 h6

Nimcovi~eva odbrana ne obilu-je atraktivnim potezima. Partijukoju prikazujemo karakteri{e fi-ligramska preciznost pobednika,a to je, da odmah kaèmo, VladimirKramnik, novi svetski {ampion.Turnir u Dortmundu zauzima zna-~ajno mesto na {ahovskoj mapi sve-ta; pobednik uzima mnogo rejting-poena i- gomilu dolara.

9.Lh4 d5 10.e3 Sbd7 11.cd5 Sd512.Ld8 Sc3 13.Lh4 Sd5 14.Lf2 c5

Peter Leko je dostojan takmac{ampionu. Ovim potezom on napa-da beli centar, a alternative je bi-la f5.

15.e4 Se7 16.Se2 Tac8 17.Sc3cd4 18.Ld4 Sc5 19.Td1 Tfd8 20.Le3Td1 21.Kd1 e5 22.b4 Se6 23.Kc2Sc6 24.Kb2 Kf8 25.Lc4 Scd4

Me|unarodni majstor Milo{ Jo-vi~i} tvrdi da je glavna prednost

JEDAN ALI VREDANPol Morfi je odigrao u

svom ìvotu samo jedan jediniturnir – pobedio je na inaugu-ralnom turniru, tzv. ameri~-kom {ahovskom kongresu u Wu-jorku sa 16 u~esnika 1857. go-dine, koji je igran po nokaut-sistemu. U finalu je tukao Pa-ulzena sa 5:1 uz dva remija.

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: klu

ba{

tvo,

gaud

a, s

asa,

re-

mork

er, k

arta

, suk

ob, i

kona

, Tar

anto

, Ber

ovo,

tora

ks, g

arda

, Kos

ovel

, iva

r, v

g,sl

ikar

stvo

, i, ~

in, K

irik

o, s

amar

a, kc

, n},

kole

no, B

eran

e, s

ai, a

, alk

a se

lcer

,kk

, Nir

o, m

onar

si, n

iska

, ama

lin,

apa

rat,

dina

sti,

oko

ti, S

olin

, muc

in, A

nglo

-sa

s, A

len,

vid

ik, o

kari

nist

.

KOMBINACIJAKarpov – ôm

Bad Loterberg, 1977.

Beli: Kg1, Dc7, Td7, Sg3, a4, b3, c4Crni: Kh8, Da8, Te8, Sf8, Sg2, a6,b6, e6, f6Beli na potezu.1.Sf5!Na 1....Sd7 2.Dh2 Kg8 3.Dg3 Kf7

4.Dg7 mat.Na 1...ef5 2.Dh2 Kg8 3.Dg3 Kh8

4.Dg7 mat.Na 1...Db8 2.Th7! Sh7 3.Dg7 mat.

REKLI SU...Nije sve u pobedi, ali poraz

je ni{ta.E. Mednis

strane koja ima lova~ki par to {tomoè da bira momenat kada }e iz-meniti jednog od lovaca. Beli,prema tom receptu, smatra da jeovo taj momenat.

26. Le6 Se6 27.Sb5 Ta8 28.a4La6 29.Sa3 Tc8 30.b5 Lb7

Beli: Kb2, Th1, Le3, Sa3, a4, b5, e4,f3, g2, h2Crni: Kf8, Tc8, Lb7, Se6, a7, b6,e5, f7, g7, h6

Pozicija je izjedna~ena - jednakje materijal, lovci su raznobojni,no beli je svetski prvak i nalazifine poteze za postizawe predno-sti.

31.Tc1 Tc1 32.Kc1 Ke7 33.a5

ba5 34.La7 f5 35.ef5 Sf4 36.g3Sh3 37.Sc4

Sada udaqeni b-pe{ak belog ne-zadrìvo napreduje!

37…Sg5 38.Sa5 Ld5 39.b6 Sf340.h3 Sg5 41.b7 Lb7 42.Sb7 Sh343.Lb6 Kd7 44.Le3 Ke7 45.Sc5 g646.fg6 Kf6 47.Lh6 Kg6 48.Le3

1:0

Snim

io Zvonko PE

RGE

Mi

ni

poster

Documents

MATICOM ISTORIJSKIH TOKOVA Odbrana.pdf · SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE. OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA 1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00 1/1 druga i tre}a kori~na strana