1

SADRŢAJ

1. SOCIOLOGIJA SPORTA………………………………………………...2

1.1. SOCIOLOŠKO ODREĐENJE SPORTA…………………………...4

2. ULOGA SPORTA U DRUŠTVU...............................................................5

2.1. DRUŠTVENI SISTEM I SPORT.........................................................5

2.2. DRUŠTVENE GRUPE I SPORT.........................................................6

2.3. DRUŠTVENA NEJEDNAKOST I SPORT.........................................6

2.4. DRUŠTVENI STATUS I SPORT.........................................................7

2.5. DRUŠTVENA MOĆ I SPORT..............................................................7

3. MANIFESTACIJA NASILJA U SPORTU...............................................8

4. POJEDINAC U MASI................................................................................12

5. NASILJE I SAVREMENO DRUŠTVO

(analiza pojedinačnih slučajeva)...............................................................13

5.1. MODELI NASILJA SAVREMENOG DRUŠTVA........................15

5.2. STVARAN PRIMER NASILJA U SPORTU..................................17

2

1. SOCIOLOGIJA SPORTA

Izraz sport je izveden iz engleskog jezika (disport) i ima značenje aktivnosti igre i

zabave. Prvi oblici sportskih igara prireĎivani su još stotinama godina pre nove ere u

staroj Grčkoj i starom Rimu, kada su se robovi borili u arenema kako bi zabavljali

bogove. Tada je sport imao isključivo zabavni i takmičarski karakter. Kroz istoriju sport

se razvijao i postajao sastavni deo čovekove svakodnevnice, aktivnost kojom se bavi

većina, tema o kojoj svi razgovaraju. Tako je vremnom sport postajao “najvažnija

sporedna stvar na svetu”.

Sport je postao važnim društvenim činiocem sa društvenog, ekonomskog, političkog,

kulturnog, opšte-obrazovnog, zdravstvenog, zabavno-rekreativnog ili nekog drugog

stanovišta. Ali, i sa druge strane posmatrano, sport je i područje agresije i nasilja.1

U današnje vreme sport definišemo kao posebno područje ljudskog stvaralaštva,

specefično po svojim kulturološkim i biološkim funkcijama, a posebno po ciljevima i

njihovom ostvarivanju. Kada se u okviru sociologije počela izučavati i sociologija

sporta on prestaje da bude samo “najvažnija sporedna stvar na svetu” i postaje značajna

1 Prof. Dr Braco Kovačević – Društvo, nasilje i sport, Zbornik radova Nasilje i sport, Banja Luka 2011.

3

društvena delatnost.

Sociologija sporta je teorijska i empirijska nauka koja istražuje društvene pojave vezane

za sport i njegovu društvenu funkciju; proučava uticaj društva na sport, ali i povratni

uticaj sporta na društvo. 2

Prema sociolozima sport je sredstvo zadovoljavanja potreba u sportskoj borbi, dobijanje

mogućnosti za ispoljavanje agresivnih instinkta, oslobaĎanje viška energije i negativnih

emocija. Razvoj sociologije sporta nije nastao kao moda, već kao odgovor na potrebe

sportskog ponašanja i zavisnosti sporta i svih oblasti društvenog života ljudi.

Savremena sociološka istraživanja sporta povezuju sport, igru i zabavu sa mnogim

pojavama iz društvenog života. Njihov cilj je da ukažu na mesto sporta u savremenom

društvu, na društvenu prirodu sporta i njegovu kulturnu vrednost.

Prema dosadašnjim istraţivanjima izdvajaju se dve funkcije sociologije sporta:

1. Vrednosno-akulturacijska funkcija. - ovde je u pitanju humanističko

prikazivanje sporta i pronalaženje njegovih trajnih vrednosti koje su povezane sa

društvenim idealima i obrascima ponašanja društva.

2. Primenjena funkcija sociologije sporta. - U današnje vreme pri upravljanju

sportom sve više se primenjuju sociološka saznanja. TakoĎe, sociološka

istraživanja se prmenjuju i u upravljanju klubovima, sportskim grupama,

stihijskim amaterskim grupama, dominantnim grupama, grupama koje vrše

uticaj tj. pritisak.

Soccilogija sporta predstavlja posebnu naučnu discipline koja se bavi odreĎanim

područjem društvenog života. Kao oblast društvenog ţivota sociologija sporta se

moţe podeliti na:

1. Područje rekreacije,

2. Područje fizičkog vaspitanja,

3. Područje sporta.

2 Dragan Koković – Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd 2004., str. 10

4

Područje sporta se odnosi na društvene pojave, aktivnosti, tvorevine koje su nastale

delovanjem ljudi motivisanih takmičenjem. Sport predstavlja skup mikro područja u

komplementarnim odnosima. On je sastavni deo načina proizvodnje čovekovog

društvenog života. Preko njega se izražava društveni i kulturni nivo socijalnih

objedinjenja kako na meĎunarodnom, tako in a lokalnom nivou.

Sociologija sporta istražuje društvene pojave vezane za sport, uticaj društva na sport, a i

uticaj sporta na društvo. Za nauku je bitan odnos igrača sa drugim igračima, kao is a

publikom, sudijama, trenerima. Sociologija sporta treba da ukaže na mesto sporta u

savremenom društvu.

1.1. SOCIOLOŠKO ODREĐENJE SPORTA

Veoma dugo se nije pridavao značaj problematici sporta i sportske igre. Ta tematika je

praktično bila zapuštena. Tada se u definisanju sporta polazilo od raznih kriterijuma, od

sporta kao šale, igre, razonode, borbe, nagona i sl. Pa sve do shvatanja sporta kao

najrazvijenijeg institucionalnog oblika fizičke aktivnosti.

Ovde se nameću četiri pitanja kojima se sociolozi bave pri određenju pojma

sporta:3

1. Da li je sport igra? - Igra se shvata kao nešto što donosi zadovoljstvo čoveku.

Ako posmatramo sport kroz ono što on znači za one koji se njim bave, onda

sport kao igra nije plodonosan. Karakteristika vrhunskog sporta je izraženost

stresa, konkurentnosti i velikog napora, a to svakako nisu odlike igre. Prema

tome, za sportistu sport nije igra, to je za njega život, jer vrhunski sport je strast,

drama, stres, i proizvodna delatnost.

2. Da li je sport fizičko veţbanje? - Fizičko vežbanje se često posmatra kao

suština sporta. MeĎutim, postoje takmičarske aktivnosti u sportu koje ne

zahtevaju fizičko vežbanje, kao na primer igranje šaha. Sa druge strane, fizičko

vežbanje nije vezano samo za sport nego i za druge delatnosti koje zahtevaju

fizičku spremnost (na primer vojna profestija). Na onovu toga ne može se

prihvatiti činjenica da je fizičko vežbanje odlučujući faktor u definisanju sporta

3 Dragan Koković – Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd 2004.

5

jer ga je moguće izostaviti iz sportskih aktivnosti.

3. Da li je sport vaspitna delatnost? - Vaspitanje je celokupan uticaj svih

društvenih institucija i socijalnih grupa na formiranje ličnosti, a društvo koristi

sport za fizičko vaspitanje čoveka. MeĎutim, u životu imamo situacije vaspitanja

van sporta kao i sport bez vaspitanja (fizičkog). Tako možemo reći da sport ima

učešće u vaspitanju u društvu ali nije isključivo vaspitna delatnost.

4. Da li je sport takmičarska delatnost? - Glavna karakteristika sporta je

takmičenje. Ako bi došlo do situacije da sport izgubi takmičarski smisao on bi

izgubio svoju glavnu karakteristiku i postao beznačajan. Centar vrhunskog

sporta je sistem takmičenja po nivoima. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da

sport jeste takmičarska delatnost.

2. ULOGA SPORTA U DRUŠTVU

Sport je sastavni deo društva i bavi se odreĎenim područjem društvenog života ljudi.

Sport se ne može posmatrati izdvojeno od društvenog stanja. Svako društvo predstavlja

izvesnu organizaciju proizvodnje, društvenih delatnosti, društvenih odnosa; to je

samodovoljan sistem akcije koji je sposoban da postoji duže nego životni vek

jedninaca.4

Svako društvo se sastoji od većeg boja grupa i slojeva, a te grupe se javljau zbog

odreĎenih aktivnosti i zadovoljenja specefičnih potreba ljudi koji pripadaju toj grupi.

U nekim društvima dolazi do pojave prekomernog verovanja u sport i njegove funkcije,

dok je za druga društva sport nešto sporedno i nevažno. Sport je slika i izraz odreĎenog

društva. Kada jedno društvo funkcioniše normalno i zdravo, onda i sport funcioniše

zdravo. MeĎutim, sa ulaskom društva u krizu, ta kriza se odražava i na sport. Tako na

primer, ako u jednom društvu dolazi do ispoljavanja krimnala i poroka, neizbežno se loš

uticaj prenosi i na sport. Da bi se taj loš uticaj izbegao ili otklonio mora se tražiti uzrok

krize društva i izvršiti njegova reforma.

4 Dragan Koković – Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd 2004.

6

2.1. DRUŠTVENI SISTEM I SPORT

Društveni sistem se sastoji od podsistema – ekonomskog, političkog, kulturnog,

obrazovnog, i svi oni zajedno imaju veliki uticaj na sport. Društveni sistem presudno

utiče na sport, njegovu suštinu, karakter i organizacionu strukturu. U današnje vreme

kada je sport deo svakodnevnice, pojava koja je davno izašla iz marginalnih okvira

društva, ono je postalo obrazac i instrument za istraživanje društvenosti, i sredstvo za

identifikovanje opšteg stanja u društvu.

Društveni sistem je taj koji pruža uslove za razvoj sporta. Vrednosni obrazac po kom se

ponaša društvo u jednoj zemlji obično predstavlja put po kom se razvija sport u njoj.

Razna istraţivanja koja su vođena na temu uticaja društvenog sistema na razvoj

sporta ukazuju na sledeće:

Promene u društvenoj i tehničkoj podeli rada i promene u klasnim odnosima su

bitne odrednice razvoja i institulizacije modernih igara i sportova;

Dominacija modernog sporta može se tražiti u supstanciji stvorenog nasilja.

Nasilje u jednom društvu je njegov proizvod. Ono manipuliše čovekovim potrebama i

ugrožava odvijanje sporta po pravilima.

2.2. DRUŠTVENE GRUPE I SPORT

Društvena grupa je sastavljena od pojedninaca koji imaju iste ciljeve i obavljaju svoje

uloge u skladu sa odredenim pravilima grupe. Individualne uloge svakog člana gurpe su

veoma bitne, jer kada se desi da članovi prestanu da “igraju” svoje uloge u grupi, gupa

pocinje da se raspada. Zato je jedan od glavnih faktora društvene grupe meĎusobna

komunikacija njenih članova. Tako na primer jedan sportski klub predstavlja društvenu

grupu koja ima zajednicki cilj, edukaciju sportista, postizanje najboljih rezultata i

novcana zarada. Svakom pojedincu u toj grupi ciljevi su isti, svako igra svoju ulogu u

postizanju cilja i održava se dobra medusobna komunikacija clanova grupe kako bi se

zajednicki ciljevi mogli ostvariti. Sportski tim predstavlja grupu koja je veoma

povezana i trajna društvena grupa.

7

2.3. DRUŠTVENA NEJEDNAKOST I SPORT

Društvene razlike uvek predstavljaju odnose u kojima se jedni ljudi privileguju, dok se

drugi potiskuju i ograničavaju u realnim mogućnostima svoje vlastite društvene i

kulturne afirmacije. Nema isključivo prirodnih razlika, već su sve razlike meĎu ljudima

većinom duštveno uslovljene, što znači da ih nameće društvo. Svaka osobina i

sposobnost čoveka zavisi u društvene strukture i klasno-socijalne dimenzije. Zato je

neophodno razlikovati razlike koje utiču na bavljenje fizičkom kulturnom, i socijalne

razlike koje su u današnje vreme sve vidljivije kada je u pitanju bavljenje sportom.

2.4. DRUŠTVENI STATUS I SPORT

Društveni status je položaj ili mesto koje pojedniac zauzima u odreĎenoj društvenoj

hijerarhiji i predstavlja znak njenog uticaja. Društveni status nije društveni položaj koji

neko misli da ima, već društveni položaj koji mu pridaju njegovi savremenici na temelju

kriterijuma koji za njih imaju odreĎeno značenje (socijalni, ekonomski položaj,

obrazovanje, specifična sprotska veština, prestiž i sl. 5

Kada je u pitanju sport društveni status utiče na opredeljenje za otpočinjanje bavljenja

sportom u zavisnosti od trenutne materijalne situacije, na količinu sredstava koja ljudi

različitog socijalnog statusa izdvajaju za sport, zatim izbor aktivnosti kojima će se baviti

(ljudi višeg socijalnog statusa biraju tenis, ekskluzivni lov, skijanje na void i sl.), gde se

i na koji način ljudi bave sportom, i koliko vremena mogu da priušte za sport osobe

različitog društvenog statusa.

Realno sagledavanje bavljenja sportom moguće je jedino kada se shvate nejednakosti

koje postoje izmeĎtu ljudi, tj. klasa i socijalnih slojeva. TakoĎe, neophodno je istaći da

je upravo sport sredstvo društvenog raslojavanja, al ii svojevrsan statusni symbol i sltil

života.

5 Dragan Koković – Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd 2004.

8

2.5. DRUŠTVENA MOĆ I SPORT

Društvena moć je odnos nejednakosti izmeĎu pojedinaca i grupa, koji jednima daje

mogućnosti da donose veoma važne oluke od opšte važnosti, za razliku od drugih koji

tu mogućnost nemaju. Tako donosioci odluka imaju moć da nametnu drugima svoju

volju.

Moć može biti psihička i fizička. Fizička moć odnosno fizičko nasilje je najgrublji oblik

moći. TakoĎe, oblici moći sui bogatstvo kao statusna moć, i ekspertsko znanje koje u

savremenim uslovima dobija poseban značaj. Još jedan istaknuti oblik moći je tzv.

manipulativna moć odnosno “ispiranje mozga”.

Posmatrajući društvenu moć u sportu, ona može biti manifestna i latentna. Društvena

moć u sportu moţe se vršiti na više nivoa:

1. učešćem u donošenju strateških odluka u izgradnji i investiranju,

2. donošenje operativnih odluka u sportskim savezima i klubovima,

3. manipulacija aktivnim sportistima preko kojih se ostvaruje lokalni prestiž i

niz materijalnih koristi,

4. moć nad tokovima novca vrhovnih rukovodioca, koji se usmeravaju za lične

naspram opštih interesa.

3. MANIFESTACIJA NASILJA U SPORTU

9

Već smo rekli da je sport postao svakodnevnica svakog društva. Još jedna bitna pojava

koja je postala svakodnevnica društva i koja zauzima posebno mesto socioloških

razmatranja jeste nasilje. Nasilje se nalazi svuda oko nas, a sve više nasilje možemo da

vežemo i za sport.

U sportu je uobičajeno da se neprijateljska i agresivna ponašanja nazivaju

nasiljem, pa se tako govori o:6

- nasilju na terenu (nasilnički postupci tokom igre, meĎusobni verbalni ili fizički

sukobi igrača),

- nasilju roditelja i/ili trenera nad decom sportistima,

- nasilju nad sportskim sudijama,

- nasilju gledalaca,

- nasilju nad sportskim novinarima itd.

MeĎutim, ono šta posebno zabrinjava je takozvano tiho nasilje, u uslovima kada sport

postaje profitabilni biznis u svetu i postaje snažan instrument političke manipulacije.

Sve ono što sport donosi čoveku, pobedu, materijalno bogatstvo, divljenje od strane

drugih, uspon na društvenoj lestvici i sl. pravi odljudi fanatike, osobe opsednute

postizanjem uspeha. Tako ljudi počinju da se dele da pobednike i gubitnike. Kao

posledica toga počinje da se javlja nasilje i na sportskim terenima, meĎu igračima,

dolazi do oslobaĎanja negativnih emocija usled nezadovoljstva protivničkih postupaka.

Tzv. nesportsko ponašanje sve više iz verbalnog prerasta i u fizički kontakt.

6 Nasilje u sportu i na sportskim terenima - Sportska publika - Savremeni sport.com

10

Slika prikazuje nasilno ponašanje (tuču) među igračima

Sledeći oblik nasilja u sportu je nasilje roditelja i trenera nad decom sportistima. Već od

ranog detinjstva deca počinju da upoznaju čari sporta, i to je put ka donošenju odluke o

profesionalnom bavljenju sportom. Deca u svojim trenerima vide uzor na osnovu kojih

se njihova ličnost gradi, ali isto tako taj uzor može da bude glavni uzrok sa odustajanje.

Naime, treneri malih sportista znaju često da budu strogi, da pristupaju deci kao vojsci,

što deca ne umeju da shvate i izrže, dolazi do povrede njihovih osećenja i ličnosti pri

čemu odustaju. TakoĎe, strogi mogu da budu i roditelji. Svima zajedno, razlog strogoće

je kao i uvek materijalne prirode posmatran iz više uglova, kao i uspeh svih vrsta.

Danas sve više susrećemo nasilje nad sudijama tokom sportskih utakmica. Razlog je

jasan – nezadovoljstvo presudom. ZaluĎeni pobedom, takmičenjem i uspehom, usled

afekta sportisti na terenu umeju da izvše verbalni, a nekad čak i fizički napad na sudiju.

Pojava napada na sudije nije nastala odjednom, samo iz jednog razloga. Čitav niz

faktora utiče na razmišljanja i osećanja igača pre nego što do nasilja doĎe. Razne

malverzacije, politička neslaganja, rasna, verska i nacionalna netrpeljivost i sl., sve su to

faktori koje utiču na ponašanje sportista na terenu i izvan njega.

11

Slika prikazuje napad igrača na sudiju

Nasilje gledalaca je najrasprostranjeniji oblik nasilja u sportu. Svaki sportski nastup se

odvija uz veći ili manji broj gledalaca. Oni su tu da bi podržali sportiste, njihov odnos

prema takmičenju, a takoĎe imaju veliki uticaj na konačan rezultat. Većina sociologa

sporta smatra da ljudi dolaze na utakmice da bi ispoljili svoju napetost i agresiju jer su

to mesta gde se takvo ponašanje očekuje i toleriše. Jedina razlika izmeĎu pojedinaca u

publici jeste način ispoljavanja emocija. Sportski dogaĎaji predstavljaju masovnu

proizvodnju osećanja.

Prenoseći sportska dešavanja novinari pozivaju i treba da ubede ljude kako je način

života koji vodimo, i učešće sporta u našim životima veoma bitno. Ono što mediji

prenose stvara celokupnu sliku o sportu i sportistima kao članovima odreĎene društvene

grupe. MeĎutim, u današnjem materijalizovanom svetu možemo se sresti sa onima koji

bi zarad materijalne naknade preneli neistinitu i iskrivljenu svliku, uglavnom

predstavljanja sportista ili nekog dogaĎaja vezanog za njihov život. Frustracije i

nezadovoljstvo izazvano svim tim neistinama, u slučaju prelaska granice nečije

tolerancije, može da dovede do napada (verbalnog i fizičkog) na novinare. Tada čitava

situacija dobija drugi smisao, a nekada neistine dobijaju lažnu potvrdu nasalu

provokacijom.

Svaki sportski dogaĎaj podrazumeva susret pojedinaca i grupa ljudi. U sportu taj suret

je obično voĎen namerom uspostavljanja društvenog kontakta izmeĎu ljudi, ali i

namerom jednog čoveka da pobedi drugog. Sport kao jedinstven prijateljski, ljudski

12

odnos sa pojavom profesionalnog sporta dobio je drugo značenje, jer je meĎuljudski

kontakt pretvorio u borbu druga u protivnika, vrlo često i neprijatelja.

Naučnik Orvel je još davnih pedesetih godina prošlog veka pisao: „Ozbiljan sport nema

nikakve veze sa fer- plej igrom. On je ograničen mržnjom, ljubomorom, razmetanjem,

neobaziranjem na pravila i sadističkim zadovoljstvom u prisustvovanju nasilju: drugim

rečima, to je rat minus pucanje.“.

MeĎutim, iako je cilj i svrha sporta pobeda i takmičenje, ono treba da bude izvdeno u

duhu sportskog ponašanja, jer istinski sport ima ideju fer-plej ponašanja. Nepoštovanje

pravila igre u skladu sa odreĎenjem reči sport koje smo izneli na početku, sve do

nanošenja teških telesnih povreda pa u najgorem slučaju i usmrćivanja učesnika

sportskog dogaĎaja, otvara mnogobrojna pitanja o sportu, a jedno od najbitnijih je da li

je nasilje u sportu moguće otkloniti.

4. POJEDINAC U MASI

Pojedinac u masi predstavlja zrno peska meĎu drugim zrncima, kojima vetar gospodari

po miloj volji. Kada pričate sa čovekom možete zaključiti da li je inteligentan, meĎutim,

kada je pojedinac u masi shvatate da imate posla sa budalama. Ljudi u gomili uradiće

stvari koje im inače nikada ne bi pale na pamet. U gomili će se teže naći krivac za neko

delo, što dalje podstiče pojedince da učestvuju u neredima. Ako se svi lepo zabavljaju

uništavanjem, i pojedinac će poželeti da bude deo zabave.

Pametno je da ljudi u gomili pre akcije komuniciraju da bi bili sigurni šta će ostatak

napraviti, i da li da deluju na isti način. Oni se oslobaĎaju viška energije, ispražnjavaju

svoje frustracije i razočaranja. Dovoljna je jedna parola, pesma ili fizička aktivnost da

povede gomilu.

13

Svaki pojedinac, svesno ili nesvesno čini sastavni deo neke društvene grupe, neke mase

ljudi. Masovno društvo i kultura uobličavaju sport.7 Ako ove činjenice povežemo

dolazimo do sledećeg: bez obzira kakav je pojednac u svakodnevnom životu, kada je u

pitanju sport, ponašaće se u skladu sa ponašanjem koje nameće društvena grupa kojoj

pripada. Pojedinac će se poistovetiti sa masom.

Da poistovećivanje pojedinca sa masom ne bi išlo u pogrešnom smeru, odnosno da se

ne bi poistovećivao sa grupom nasilnika, čovek se tokom života socijalizuje.

Socijalizacija kroz sport je bitna jer sportiste uči fer-plej, podjednakom odnosu prema

protivniku u slučaju pobede i poraza. Pravi sportista je onaj koji je usvoji norme

sportskog ponašanja i ponaša se u skladu sa njima – kontroliše i obuzdava svoje

emocije, pozitivno ih usmerava. Čovek kroz proces socijalizacije formira svoju ličnost i

uči da ne isključuje pobedu, ali ne i pobedu po svaku cenu.

5. NASILJE I SAVREMENO DRUŠTVO (analiza pojedinačnih slučajeva)

Najispoljeniji oblik nasilja današnjice kada je reč o sportu je nasilje sportske publike

odnosno navijačaa. Sa tim oblikom nasilja suočava se čitav svet pa i naša zemlja. Kako

ni jedan sportski nastup se ne odvija bez gledalaca, sportska publika dobija sve veći

značaj uopšte a posebno zbog nereda koji se dogaĎaju na sportskim takmičenjima.

7 Dragan Koković – Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd 2004.

14

Publika se smatra socijalnim agregatom, gde su ličnosti povezane nekim privremenim

interesom (gledanje, slušanje, predavanje, poseta utakmicama, koncerti). Publika je

podvrgnuta izvesnom redu i organizaciji koje uslovljava sam čin u kome oni žele da

učestvuju, ali je ipak njena osnovna karakteristika nestrukuiranost i neorganizovanost u

smislu funkionisanja.8

Kada je u pitanju sportska publika treba razlikovati navijače kao organizovanu i

neorganizovanu grupu. Navijačka grupa je društvena kategorija u kojoj se ljudi

udružuju prema odreĎenom obeležju, npr. navijači nekog kluba, ili ljubitelji neke

sportske grane (npr. košarke). Sportska publika je postala aktuelna kada je došlo do

pojave masovnog društva. Od tada se sport smatra svojevrsnim spektaklom, a sportski

dogaĎaji postaju „sigurnosni ventil“, mesta na kojima se posetioci oslobaĎaju napetosti,

mesto na kom se toleriše devijantno ponašanje.

Sport zadovoljava potrebe publike za jakim i strasnim uzbuĎenjima. Bez obzira na

moralni nivo koji svaki pojedinac poseduje u životu, kada je u pitanju sportsko

uzbuĎenje naročito kod opasnih sportova, ne treba zatvarati oči pred ponašanjem

publike na tim mestima. Moderna publika gledajući mečeve boksa žele da vide

zabranjeno ponašanje u ringu, ne okreću glavu pred užasom već ga sa zadovoljstvom

iščekuju. Na ulici bi od takvih situacija okrenuli glavu, ali ovde u ringu znaju da su

dozvoljene.

Slika prikazuje „dozvoljenu“ vrstu nasilja u sportu

S obzirom na neree koji su sve učestaliji moţemo izvršiti podelu sportske publike:

1. Fanatična publika – njoj pripadaju buntovnici, oni koji su svoj život

8 Dragan Koković – Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd 2004.

15

podredili sportu i uzbuĎenjima na terenu. Oni su bukvalno ludi za nekim

sportom;

2. Gomila koja ţeli pobedu – je publika koja očekuje od sportista odreĎenu

vrstu adrenalina, i za uzvrat će oni sportistima biti dobra publika. Ova vrsta

publike oseća bespomoćnost onda kada ponestanu norme na osnovu kojih se

može voditi protest, kada ponestane adrenalina;

3. Razuzdana gomila – oni raspoloženje izražavaju nagonski, oni postaju

razuzdani kada je i većina publike toliko razuzdana da ugrožava tok

utakmice i ostale njene posmatrače;

4. Polarizovana publika – oni za svoje nasilje koriste upravo sportske

dogaĎaje, i produbljuju destruktivno ponašanje. Oni koriste dogaĎaje sa

terena kao izgovor za konflikte iz svakodnevnog života koji su vezani za

rasne, političke, nacionalne i religiozne netrpeljivosti.

Očigledno je da živimo u vremenu nadilja. Sva društva propagiraju nasilje i stvaraju

uslove u kojima se ono može ostvariti pa zbog toga postaje sve privlačnije ljudima.

Nasilje u savremenom društvu služi kao sredstvo za ostvarivanje svih oblika društvene

moći. Masovni mediji, televizija i ostali elektronski mediji stimulišu agresivno

ponašanje.

Reč agresivnost potiče od latinske reči “aggredi”, što znači pristupiti nekome, navaliti.

Pojam agresivnosti u sebi sadrži niz značenja: nasrtljivost, nasilnost, neprijateljstvo i

slično, te široko polje ljudskog ponašanja koje se u svakodnevnom govoru obično

povezuje sa silom i moći da se drugima nametne naša volja. Agresija može biti u

mislima, verbalna, usmerena na pojedinca ili ka samom sebi. Nasilje je samo

produžetak agresije ali uključuje i fizička sredstva i fizičku snagu.

Pojam agresije se krće od stava da je ona uroĎena nagonska potreba pa do mišljenja da

predstavlja odgovor na nepovoljne okolnosti koje nas okružuju i nije nagonska. Ljudi u

praksi agresijom danas smatraju takmičarski duh jer je sport kontrolisana agresija, zatim

tuče navijača, ali u istu grupu ubrajaju i svirepost ubica.

Pod agresijom se najčešće podrazumeva nagon za okrutnošću, želja da se drugom

nanese bol, da se nešto uništi. Svaka agresija nije nasilje, ali je svako nasilje agresija.

16

Postoje mnogobrojni oblici nasilja:9

1. Fizička sila – otvoreno fizičko nasilje i najčešće je to grubost u funkciji

plašenja, ućutkivanja, progona ljudi.

2. Nasilje usmereno na stvari, na rušenje, razbijanje objekata koje

imaju neko simboličko značenje – ističe nasilničku moć, mržnju, bes

(tu spadaju huligani kada razbijaju stadion).

3. Prikriveno nasilje – ispoljava se kroz narušavanje moralnog integriteta

drugog čoveka (protivnika u sportu).

4. Verbalno ili simboličko nasilje – izražava se rečima, psovanjem,

gestovima, ili prizivanjem fizičkih nasilničkih ponašanja.

5.1. MODELI NASILJA SAVREMENOG DRUŠTVA

Postoji mnoštvo modela nasilja koji se javljaju u savremenom društvu, ali se ističu

dva najčešća i najbitnija:

- Model huliganizma i vandalizma;

- Model profesionalnog navijača;

Model huliganizma i vandalizma - Huliganstvo je termin koji opisuje ponašanje koje

krši pravila društvene norme, bontona, zakona i opšte destruktivno ponašanje.

Huliganstvo je svetkovina nasilja i odlika savremenog načina življenja. Naziv huligan

potiče od prezimena irskog kriminalca Patrika Huligana, pa izraz postaje prototip za

skitnicu i protuvu. U današnje vreme kada čujemo izraz „huligan“ prva asocijacija nam

je razbijanje stadiona. Huliganstvo uključuje fizičko nasilje, psovanje na javnim

mestima, dobacivanje, asocijalno ponašanje i sl. Huligani su poznati kao grupe koje se

suprotstavljaju policiji. Neuspesi na mnogim nivoima njihovog života – neuspesi u

školi, ljubavi, životu uopšte, frustracije i druga slična stanja su glavni pokretači

huliganskog ponašanja, jer oni smatraju da tako mogu da reše svoje životne probleme.

9 Dragan Koković – Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd 2004.

17

Slika prikazuje huligana

Pod vandalizmom se podrazumeva divlje, nemotivisano uništavanje ili nanošenje štete

imovini bez ikakvog razloga, bez koristi za počinioca. Vandalizam je nagon rušenja i

uništavanja nečije svojine, a cilj mu je da izazove strah i slabljenje autoriteta vlasti.

Daćemo primer vandalizma: U jednom fudbalskom klubu usled promene u organizacije

kluba, navijači su pomislili da im je oteta fudbalska igra koju vole i koju su kontrolisali.

Misleći da će na taj način da povrate kontrolu nad klubom počeli su redom da

uništavaju stadion, tržni centar, da demoliraju ulice...

Model profesionalnog navijača – Kada kažemo navijač mislimo na pripadnike

fudbalke ili neke druge publike koji jasno svojim ponašanjem, svojim odevanjem,

nošenjem šalova, zastava i drugih navijačkih obeležja pokazuju svoju navijačku

pripadnost. Ponašanje navijača nije izazvano dešavanjima sa terena. Navijači se

smatraju dodatnim igračem koji diktira pravila, pregovara i svaĎa se sa upravom kluba i

ima veoma bitnu ulogu u njemu. Profesionalni navijači su postali institucija koju

klubovi vode sa sobom na utakmice. MeĎutim, predstave o normalnom navijanju

nestaju. Navijanje je nekada predstavljalo privrženost klubu ili gradu i emocije vezane

za njih, a sada je identitet navijačkih grupa očvrsnuo i utisnuo put ka sukobima sa

drugim navijačkim grupama zbog dešavanja na terenu. Treba istaći dve vrste navijača.

Postoje oni pravi navijači, tzv. stara garda, kod kojih postoji neki viteški kodeks - oni će

navijati i obračunati se sa protivničkim navijačima, ali neće učiniti ništa što bi dovelo do

nečije smrti. Sa druge strane, postoje devijantni navijači, koji su mahom mladi ljudi

jedva punoletni, koji ne prezaju ni od čega. Oni su samo po sebi devijantni i nasičnički

bi se ponašali bilo gde i u većoj meri nego prethodni, ali je njima najprivlačnije da

divljaju na stadionu jer to nosi posebnu energiju i značaj sa sobom, a pritom su i

18

zaštićeni i sakriveni masom.

Slika prikazuje grupu navijača

5.2. STVARAN PRIMER NASILJA U SPORTU

Upotreba nedozvoljenih supstanci na sportskim takmičenjima je često sinonim za

skandale u sportu i upotrebu nasilja. Uz sve mere koje se preduzimaju, zabranjena

doping sredstva su kroz istoriju toliko usko povezana sa sportom i sportistima da takav

vid posezanja za uspehom počinje da se doživljava kao ružan ali neraskidiv deo

sportske svarnosti. Za uzroke korišćenja ovih otrovnih supstanci smatraju se motiv

postignuća, pobeda i ostvarenje rekorda. Ali svakodnevno i preterano uzimanje ovih

supstanci može čoveku da ludačku moć i ludačko ponašanje.

Majk Tajson i Evander Holifild su se po drugi put susreli u ringu 28. juna 1997. godine.

Napetost, dovedena do usijanja, počinje da se ispoljava od trenutka druge runde kada

posle nezgodnog sudara glavama, Tajson zadobija posekotinu iznad desnog oka.

Početkom treće runde, pojavljuje se iz svog ugla bez štitnika za zube. Sudija Mils Lejn,

primetivši to, nareĎuje mu da se vrati u svoj ugao i stavi štitnik. Gvozdeni Majk poštuje

prigovor, vraća se u ugao, stavlja štitnik i meč se nastavlja. U jednom trenutku, bokseri

su u klinču, Tajson vrti glavom iznad Holifildovog ramena, i ujeda ga za desno uvo,

ponet ratničkim amokom po kome je prepoznatljiv tokom svoje karijere. Meč je

prekinut na nekoliko minuta, a Lejn kažnjava Tajsona sa oduzimanjem dva boda. Lekar

19

nakon pregleda, konstatuje da Holifild može da nastavi meč. MeĎutim, nakon još

jednog koškanja u klinču, Tajson grize i desno Holifildovo uvo. Holifild rukama gura

protivnika i povlači se unazad. Ovaj put Lejn ne prekida borbu i oba borca dočekuju

zvono za kraj runde i odlaze u svoje uglove. Nemotivisano, Tajson se zatrčava prema

uglu u kome su se nalazili Holifild i njegov trener Bruks, spreman da raskloni svakog

ko mu se naĎ na putu, ali je odbačen u svoj ugao. Nakon ovog incidenta, oficijelnom

spikeru ne preostaje ništa drugo do da objavi sudijsku odluku: „Sudija Lejn

diskfalifikuje Majka Tajsona zbog ujedanja Evandera Holifilda za oba uveta.“

Slika prikazuje Tajsona kako ujeda Holifilda za uvo