Maturski rad

Tema: Istorija i razvoj elektronske muzike

Ime i prezima učenika: Selena Živanović IV-4

Predmetni profesor: Jelena Kovačević

Valjevo, 2012.

Danas oko million ljudi sluša elektronsku muziku. Većina ljudi elektronsku muziku vezuje za haus muziku, koja se često čuje u klubovima, na zabavama, koja je jednostavno najpopularnija na ovim prostorima. Međutim, elektronska muzika je dosta raznovrsnija, i kada jednom krenete da istražujete teško da nećete pronaći bar nešto po svom ukusu.

Elektronska muzika podrazumeva korišćenje elektronskih muzičkih instrumenata i elektronske muzikčke tehnologije u svom stvaranju. Inače, razlikuje se zvuk stvoren pomoću elektromehaničkih intrumenata i zvukova stvorenih pomoću elektronske tehnologije. Primeri elektromehanickog zvuka uključuje korišćenje Hammond orgulja, teleharmonijuma i elektricne gitare. Čist elektronski zvuk dobija se korišćenjem Teremina, sintisajzera i računara. Elektronska muzika se nekada strogo vezivala za klasičnu muziku, ali od 1960 godine elektronska muzika znači muziku napravljenu isključivo od elektonskih instrumenata koji su sve više dobijali na popularnosti. Danas se pod tim terminom podrazumevaju razne vrste muzike, od eksperimentalne do najpopularnijje EDM1 muzike. Počeću od razvoja elektronskih instrumenata jer je to bilo neophodno za sam razvoj muzike, zatim ću dati razvoj muzičkih žanrova.

1 EDM- electronic danse music- elektronska muzika specijalno napravljena za izvođenje na žurkama u klubovima. Muziku puštaju disk džokeji (DJ).

1

Kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka

Često, ali ne i nužno, mogućnost snimanja zvuka je usko povezana sa produkucijom elektronske muzike. Najstarijij uredjaj za snimanje zvuka bio je fonoautograf, patentiran 1857. od strane Eduarda Leona Skota. Fonograf je mogao da snima zvuk vizuelno, ali ne i da ga reprodukuje. Tomas Edison patetntirao je 1878. fonograf, a Emil Berlinger nakod deset godina razvio je disk fonograf. Još jedno značajno otkrice bilo je trioda Audion, vakuum tuba, koja je vodila stvaranju i pojačavanju električnih signala, radio emitovanju, pa i elektronskom računanju izmedju ostalog. Samo godinu dana nakon izuma triode Audion, 1907. Busoni2 objavljuje skice nove muzičke estetike u kojima raspravlja o korišćenju električnih i drugih, novih muzičkih izuma.

Pre nastanka elektronske muzike pojedini kompozitori imali su želju za korišćenjem tehnologije koja se sve više razvijala. Nekoliko instrumenata, naprvljenih u tom periodu, utrli su put stvaranju elektronske muzike. Elektromehanički instrument, Telharmonijum, Tadeusa Keheila , izradjen je 1912. godine. Međutim, on nije bio široko prihvaćen zbog svoje veličine. Još jedan instrument treba pomenuti, a to je Teremin, koga je izumeo Lav Teremin, Rus i jevrejin, 1920. Teremin ima 2 antene. Svira se tako što se jedna ruka pomera po jednoj anteni da bi se promenila visina tona, a druga se pomera po drugoj da bi se promenila jačina tona. Mnogi kompozitori su komponovali za ovaj instrument.

U Italiji, futuristi su su prišli menjanju muzičke estetike iz drugog ugla. Glavna crta furzurističke muzičke filozofije je vrednovanje buke i davanje izražajne vrednosti zvucima koji ranije nisu ni izbliza smatrani muzički. Treba predstaviti muzičku dušu predmeta, fabrika, železnica, automobile i aviona- kažu futuristi.

2 Busoni, rođen 1866. godine, je bio čudo od deteta. Smatran je virtuozom klavira, poznatim kompozitorom, učiteljem, aranžerom, i filozofom. Kao šampion za sve novo u umetnosti, otvorio je svoju kuću u Berlinu mladim umetnicima i kompozitorima iz mnogih zemalja, i noćima predsedavao furioznim raspravama o muzici i umetnosti. Osećao je da muzika stagnira, da pravila tonaliteta i raspoloživi instrumenti blokiraju njenu slobodu. Mogao je da vidi novu eru i konstantno je gledao i ohrabrivao bilo šta sveže. Njegova opera, Dr Faust, se smatra remek delom našeg veka.

2

1920-1930

Ova decenija izrodila je još elektronskih instrumenata, ali i kompozicija za elektronske instumente. Jozef Šilinger komponovao je Prvu svitu za teremin i orkestar, u izvodjenju Kleveland orkestra i Lava Teremina kao soliste.

Matrenoovi talasi pojavljuju se 1928, izumeo ih je Moris Marteno u Parizu, dobijao se zvuk sličan zvuku teremina.

Snimanje zvukova postalo je popularno 1927. kada je američki pronalazač Dž. A. O'Nil napravio uređaj za snimanje koji koristi obloženu magnetnu traku. Međutim, doživeo je neuspeh na tržištu. Dve godine kasnije Loran Hamond konstruiše Hammond orgulje i osniva kompaniju elektronskih instrumenata. Orgulje su bile zasnovane na principima Telharmonijuma zajedno sa elementima ostalih pronalazaka tadašnjice.

Metod foto-optičkog snimanja zvuka korišćen je u kinematografiji i omogućavao je dobijanje vidljive slike zvučnog talasa, kao i da ostvari sintezu zvuka iz veštački nacrtanog zvuka.

1940-1950

Elektroaukustična tejp muzika

Snimači od magnetne žice slabog kvaliteta bili su upotrebi od 1990. godine, ali u ranim tridesetim filmska industrija obiluje novim optičkim sistemima za snimanje zasnovanim na fotoelektričnim ćelijama. Otprilike u to vreme, Nemačka elektronska kompanija AEG razvila je prvi praktičan audio kasetofon Magnetofon, koji je predstavljen na Berlinskom radiju 1935. Pojavljuju se i prve magnetne audio trake koje su otvorie širok asortiman zvučnih mogućnosti muzičarima, kompozitorima, producentima i inženjerima. Audio traka je bila jeftina, a vrlo pouzdana i njen kvalitet je bio bolji od većine tadašnjih audio medija. Traka se mogla usporavati, ubrzavati ili pustiti unazad da snima, sa često zapanjujućim efektima. Mogla je biti uredjivana na isti način kao i film, moglo je iseći neželjene delove i zameniti ih drugim, mogli su se delovi isečeni iz drugih traka spojiti u jednu. Audio pojačala i oprema za miksovanje dodatno su proširili njene mogućnosti, dozvoljavajući višestrukim snimcima da se stope zajedno i istovremeno zapišu na drugu traku sa relativno malo gubitaka preciznosti. Kaseta se mogla podesiti da izigrava eho mašinu, koja proizvodi složene, kontrolisane ehoe viskogkvaliteta koje je mehaničkim sredstvima bilo gotovo nemoguće dobiti.

3

Lav Teremin

Usavršavanje magnetofona dovoelo je do razvoja elektroakustične tejp muzike. Prvi poznati primer komponovanja 1944. Bio je od strane egipatskog studenta Halima El-Daba koji nije stekao veću popularnost izvan Egipta, ali je radio na elektronskoj muzici u SAD pedesetih godina.

Konkretna muzika

Ideja da se izvan muzički zvučni fenomeni iskoriste kao temelj za oblikovanje muzičkog dela nikla je u glavi Pjera Šafera 1948. Godine. Nastala je Etida o železnicama spajanjem zvukova i šumova koji se javljaju u vezi sa železnicom. Tako se rodila muzika kojoj je njen izumitelj dao atribut konkretna, jer su njeni zvukovi stvarna muzika koja nas okružuje.

U Kelnu se otvara sklop radio studija NVDR koji ce postati najpoznatiji elektronski studijo na svetu 1953, iako su kompozitori tu radili 1951. Geniju Berneru Majer- Epleru ubrzo su se pridružili Stokhausen i Loening. Epler je osmislio ideju da napravi muziku iz potpuno elektronskih zvukova i signala, koja se oštro razlikuje od francuske konkretne muzike koja koristi zvukove nastale iz isključivo akustičkih izvora. Sa Stokhausenom kombinovao je potpuno elektronske zvuke sa relativno konvencionalnim orkestrima. Stokhausen je izjavio da su njegovi slušaoci rekli da je njegova muzika stvarala utisak drugačijeg kosmosa, osoćaja letanja ili boravljenja u svetu fabtastike. Kasnije je Stokhausen samostalno radio i njegovo poslednje delo izdato je skore 2007. godine Kosmičke Mahunarke.

Takodje 1953. Kolumbijski univerzitet izbacio je svoj prvi kasetofon u cilju snimanja koncerata. Vladimir Ušačevski, koji je bio student tog univerziteta, bio je zadužen za čuvanje kasetofona i odmah je počo sa eksperimentisanjem. On je predstavio, naredne godine, nekoliko demonstracija muzičkih zvukova i efekata nastalih pomoću kasetofona. Oto Luening je prisustvovao na tim prezentacijama i pozvao ga da zajedno saradjuju. Obojica su bili čisti improvizatori i svirali su na raznim zabavama, gde su im ljudi prilazili govoreci To je to, misleci na muziku budućnosti. Pozvani su da sviraju u Muzeju Moderne umetnosti u Njujorku, da bi posle dva meseca napravili prvi koncert u SAD. Na ovom koncertu predstavljeni su Fantazija u svemiru i Mala brzina napravljene od modifikovanih zvukova flaute. Njihovi koncerti doživeli su ogroman uspeh koji je rezultirao pojovom u NBC-jevoj emisiji. Bio je to prvi put da je elektronska muzika bila prdstavljena na televiziji.

Pojava računara u cilju komponovanja muzike bio je značajan momenat. Ianis Ksenakis osnovao je stokastičku muziku koja je podrazumevala korišcenje matematičkih sistema verovatnoća. Različiti algoritmi korišćeni su za komponovanje dela. On je koristo grafički papir i lenjir da bi mu bilo lakše da izračunava brzinu putanje glisandoa za njegove orkestarske kompozicije, da bi se okrenuo korišćenju računara.

4

1950-1960

Sve više eksperimentalnih i elektronskih studija počinje da se pojavljuje 1955. Prvi računar korišćen za sviranje muzike bio je CSIRAC, koji je dizajniran i napravljen od strane Trevor Pirsija i Maston Berda. On je programiran tako da svira porularne muzičke melodije iz ranih pedesetih. Ipak, CSIRAC je svirao samo standardne melodije i nije bio namenjen daljem razvojanju muzike, što današnji računari mogu. Tek 1957. Maks Metju razvija porogram MUSIC I za sintezu zvuka, koji je dalje razvijan, da bi njegovu varijantu MUSIC V, nastalu 1968, prihvatila većina studija za kompjutersku muziku.

Tada je pojavio i koder glasa , da bi 1956. Stokhausen komponovao delo na osnovu odlomka iz Starog zaveta.Javnost postaje sve zainteresovanija za nove zvuke, što pokazuje to da se na izložbi u Briselu svirala Verese Poeme electronique 3na cetiri hiljade zvučnika.

Šezdesete

To su bile plodne godine za elektronsku muziku i to ne samo za školovane muzičare vec i za one nezavisne, je je sintisajzer tehnologija postala svima pristupačna. Tada su se pojavile nove kompozicije Stokhausena i Loeninga gde su potpuno napustili tradicionalne obrasce u stvaranju muzike.

Prvi od sintisajzera koji se pojavio bio je Buchla 1963. kao proizvod kompozitora konkretne muzike Mortona Subotnika. Teremin je ušao u upotrebu 1920. godine, ali je i dalje bio popularan je se počeo upotrebljavati u filmovima naučne fantastike. U Britaniji je osnovan BBC radiophonic workshop , jedan od najvećih elektronskih studija odakle je stvorena tema za popularnu seriju Doctor Who.

Robert Mug kreira sintisajzer Moog kontrolisan voltažom. Vendi Karlos je bio kompozitor koji je na ovom sintisajzeru napravio čitav album, ali značaj ovog sintisajzera je bio u tome što je bio preteča Minimoogu, koji je bio dosta upotrebljiviji.

3 Komponovana od strane Edgarda Vereza, nazvana je poema iz boce. Prozeta je bukom, koja se i ne smatra muzikom.

5

Moog sintisajzer

Sedamdesete i rane osamdesete

Najznačajniji izum ovog perioda bio je Minimoog. On je bio za desetinu puta manji od prvog Moog sintisajzera. Ranije pravljeni sintisajzeri bili su neverovatne veličine, skoro i do veličine sobe, što je zahtevalo rad u studiju. Njima su imali pristup samo oni koji su bili bogati, naučnici ili matematičari, a ne pravi talenti. To je počelo da se menja. Ranih osamdesetih pojavljuju se bas sinisajzeri koji će biti korišćeni za pravljenje danas popularne elektronske dens muzike.

Porast popularnosti elektronske muzike

Kasnih šesezdesetih pop i rok muzičari, uključujući The Beach Bozs i The Beatles počinju da koriste elektronske instrumente da poboljšaju i unaprede svoj zvuk. Pojavom Moog sintisajzera poboljšava se zvuk progresiv roka 4koji su svrali Pink Floyd, Yes, Genesis..

Sredinom sedamdesetih pojavljuju se muzičari poput Jean Michel Jarre – a koji su se bavili elektronskom muzikom i doprineli razvoju nju ejdz muzike.

Rodio se MIDI!

Grupa muzičara sastala se 1980. da bi standardizovala interfejs preko koga bi novi instrumenti mogli da komuniciraju. Ovaj interfejs nazvan je MIDI, a autor je bio Dejv Smit koji ga je predstavio Društvu audio inženjera 1981. da bi posle dve godine bio potpuno završen i spreman za tržište kao MIDI 1.0.

Pojava MIDI tehologije omogućila je da samo jedan pritisak tastera aktivira svaki uređaj u studiju i da radi sinhronizovano u skladu sa unapred datim naredbama kompozitora. MIDI instrumenti i softer imali su kontrolu nad sofisticiranim uređajima pristupačnim za mnoge studije. Zapravo u njemu je ležala tajna elektronske muzike i danas. Elektronska muzika nije muzika koja se svira, ona se naprosto programira. Ne sviraju instrumenti muziku, instrumenti sami su muzika.

4 to je vrsta rok muzike koja sadrži elemene džeza i klasične muzike.

6

Minimoog

MIDI kontroler

80,90-e i 2000-e

Krajem osamdesetih korišćenje samo elektronskih instrumenata u izradi dens muzike postaje nevorovatno popularno i popularnost se održava i danas. Na početku devedsetih dolazi do pojave CD-a na koji može da se snima, izbacuje ga na tržište kompanija Sony. Zatim, 1994. godine pojavljuje se i DVD.

Poslednjih godina kompjuterska tehnologija postala je pristupačnija i softveri su unapređeni. Sada je moguće praviti muziku koristeći sredstva koja nemaju nikakve veze sa tradicionalnom muzičkom praksom. U poslednjoj deceniji broj softverski baziranih virtuelnih studija je porastao, sa proizvodima poput Ableton Live-a5. Programi poput ovog omogućuju pravljenje visokokvalitetne muzike i takođe demokratizuju muziku dozvoljavajući kućnu produkciju koja putem interneta može biti dostupna širom sveta.

Razvoj žanrova elektronske muzike

1960

Nju ejdž

New Age muzika je bazirana na radu iz 1960-ih evropskih i americkih elektronskih i akusticnih muzicara koji su istrazivali muziku za stvaranje razvoja svesti o njoj. U kasnim 1970-im, muzika je pocela da bude snimana posebno za meditaciju i relaksaciju. U toku ranih 1980-ih, termin “New Age muzika” počeo je da bude vise predstavljan publici radio stanica, od strane muzickih prodavaca i nekih snimateljskih kuca, koji su reklamirali mnostvo ne toliko poznatih instrumentalnih muzickih stilova. Radio stanice na glavnom trzistu (kao sto je “the Wave” u Los Anđelesu) definisali su sebe kao “New Age”, pustajuci nju ejdž muziku i koristeci prirodne zvukove na njihovim stanicama. Ipak, te stanice isto tako tesko su predstavljale stilove muzicki i teoretski nesrodne New Age muzici, na primer, smooth jazz. Prva prava New Age radio stanica u 5 Ableton Live je jedan od najpopularnijih muzičkih softvera koji ima višestruku primenu, služi prilikom uživo izvođenja, kao i za komponovanje i aranžiranje. Popularan je kod DJ-eva za miksovanje muzike. prva verzija izašla 2001. godine.

7

Americi bila je KLRS (Colours - boje) u Santa Kruzu, koja je bez prestanka emitovala nju ejdž muziku i ona je prva slusana nju ejž stanica na svetu.

1970

Disko

Kao zaseban žanr svoje korene vuče iz njuorških gej klubova krajem šezdesetih. Disko je imao podjednaku popularnost u diskotekama i plesnim klubovima kao i među producentima koji su žanru dali pečat mnogo više nego izvođači i autori. Zajedničkim protivljenjem protiv dominacije rok muzike veliki uticaj na žanr imale su crnačke i gej grupe. Disko je takodje bio mnogo popularan kod žena.

Nadahnuta ikonografija blještavila i kiča poput afro frizure, disko kugle, cipela s visokom petom i trapez pantalona, takođe je bila jedna od glavnih pratilja tog žanra.

Medju vodećim izvođačima bili su Donna Summer, Bee Gees, Gloria Gaynor, a producent Giorgio Moroder.

Grupa Kraftwerk u 1971. stvara prvu konkretnu i celovitu elektronsku pop-muziku. Njihova prva izdanja "Autobahn" (1974) i "Die Mensch Maschine" (1978) postaju prvi elektronski klasici, da bi se 1976. pojavio i Jean-Michel Jarre sa svojim suptilnim muzickim epom "Oxygene". Uporedo sa ovim dogadjajima, Alan Vega, Martin Rev i njihov duet Suicide iz San Francisco-a krece sa radom, sto ce uspostaviti direktan odraz na

daljem razvoju elektronske muzike.

8

Bee Gees

Studio grupe Kraftwerk

Donna Summer

1980

Ambient

Brian Eno, kreira sasvim novi zvuk baziran na buci. Naziva je Ambient muzikom ili muzikom za docaravanje i dozivljavanje prostora, ali koja istovremeno zavisi od prostornog efekta kako bi se mogla u potpunosti i doziveti. Izdaje "Music for airports" i ostale Ambient klasike 1979.

HausHaus muzika se javila oko 1985. u Čikagu i to kao muzika crnaca. Naziv "haus muzika" potice od Frankie Knuckles-a, ustvari od njegovog kluba iz Njujorka koji se zvao "The WareHOUSE". Kada se ta muzika tek pojavila u Njujorku ljudi su pitali kako se to zove, ali niko nije znao odgovoriti. Ipak, neko je u šali rekao "haus muzika" i to je opstalo dan-danas.

Vremenom crnacka haus muzika Čikaga, Detroita i Njujorka je dolazila na top50 lestvice Amerike, ali zato sto je bila "crnacka muzika" uvek se kretala oko 40-50 mesta i zato su je nazvali underground6 muzika. Jedan DJ je otisao u Britaniju, u London i poneo jednu svoju pesmu i dao je jedinom underground radiju koji je tada postojao. Jedinom radiju u cieloj Britaniji koji je pustao crnacke pesme. Uskoro, i Britanija je plesala ritmom Čikaga, a popularnost te muzike je naterala mlade Britanske DJ-eve da pokusaju konstruisati sami svoje pesme. U ovoj muzici nista se nije desilo namerno. Sve je izazvano nekom slucajnosti. Mladi Britanci su eksperimentisali sa raznim stvarima da bi stvorili neke jedinstvene pesme, a u tome su i uspeli. Stvorili su niz novih podzanrova haus muzike, a kako su to ipak Britanci, morali su imati naziv za svaki tako da cete naci mnogo žanrova haus muzike (esid haus, dip haus, eurodens, elekto haus, drim haus, hip haus, minimal haus, ambient haus itd). Veliki problem je nastao kada je procvetao rok i pop oko devedesetih godina proslog veka. Mnogi vokali upravo rok i pop pesama su presli u haus muziku sto je nateralo Britance da naprave brze ritmove sto je, ipak, rezultiralo pravljenjem potpuno novog zanra elektronske muzike - trens. Daljnjim razvitkom nastao je tehno i rejv7. Ipak, Čikago je zadrzao svoju muziku.

6 Underground muzika obihvata žanrove koji nije popularni i nisu namenjeni širokoj masi. Pošto se ranije pustala u zabačenim delovima grada, podzemlju, pa čak i selima blizu grada dobila je takav naziv.7 Rejv muzika je muzika koja se sastoji od viskokfrekventnih tonova i poruka izgovorenih dubokim glasom. Rejv moze biti i oznaka za žurku na kojoj se sluša rejv muzika. Zbog droge danas je rejv potpao pod lošu kritiku.

9

Deadmau5 - jedan od najpoznatijih izvođača haus muzike danas

Tehno

Tehno kao žanr elektronske muzike razvio se u Detriotu sredinom osamdesetih. Reč tehno je skraćenica od reči tehnologija i prvi put se koristi 1985. kao naziv za granu haus muzike. Prvi dj koji je 1985. isproducirao tehno je Juan Atkins. Zahvaljujući brzom padu cena muzičke opreme i mogućnosti jednostavnijeg rukovanja njome naglo je porastao broj tehno produkcija. Tehno je od supkulturnog fenomena postao masovni pokret, a o tome, naročito u Nemačkoj, svedoči pojava nekoliko super-zvezda ( Maruša, Vestbem, S. Fet), enormni porast učesnika tehno manifestacija kakve su Loveparade ( od 1989) i Mayday ( od 1991), kao i profilisanje specifičnog kulturnog ambijenta sa specifičnom modom, predoznatljivim grafičkim dizajnom, posebnim časopisima, klubovima i tzv. life-style 8drogama. Kao i kod svakog ustanovljenog muzičkog pravca i ovde postoje brojne varijacije koje se razlikuju po tempu, dinamičnosti, ritmici i zvuku, kao i po pubici .

Brejk bit

8 Life-style droge su droge koje se koriste u medicini, npr. marihuana.

10

Tehno žurka

Brejk bit označava skup podžanrova elektronske muzike nastao u Britaniji. Karakterizuje ga nestalna upotreba bubanj matrice. To se može opisati kao upotreba sinkopa i poliritmičnosti, što nalazimo u celokupnoj muzici afričkog porekla kao i u većem delu afro-američke muzike. Najinteresantniji zvuci brejk bita često se nalaze na top listama jer su danas veoma popularne, na primer hip hip je podžanr brejk bita. Takodje dram-en-bejs 9je nastao iz brejk bita. Tadašnji najznačajnij izvodjači bili su Kool DJ Herz, Africa Bambaata, Grand Wizard Theodore. Danas su to Pendulum, Krafty Kuts, The Frestylers.

1990

Trens

Trens muzika koristi ponavljajuće melodične sintisajzerske delove, nagle promjene glasnoće ili prekide. Ponekad sadrži i vokale, ali tekstovi su u većini slučajeva jednostavni ili se sastoje od ponavljajuće fraze. Trens je nastao kao kombinacija tehno i haus muzike. Kako trens muzika često pušta u noćnim klubovima, može se smatrati i oblikom klubske muzike.

Trens je nastao u nemačkim klubovima ranih 90ih godina. Pod pionire ove vrste spadaju izvođači kao što su Dj Dag, Oliver Lieb i Sven Vath. Rani trens delio je mnoge sličnosti s tehnom, u smislu tempa i ritmičke strukture. Međutim trens je sadržavao i melodičnu strukturu koja je izvorno pripadala tadašnjem haus žanru. Ranu fazu trensa možemo okarakterisati kao muziku s "hipnotizirajućim efektom", kvalitetnom melodijom i ponavljajućom ritmičkom strukurom.

U isto vreme, dakle ranih 90ih godina, muzička revolucija odvijala se i u Goi (Indija) gde uskoro nastaje goa trens.

Sredinom 90ih godina pojavljuje se progresiv trens i postaje jednan od dominantnijih oblika plesne muzike. Taj se pravac više oslanjao na bas i glavnu melodiju, odbacujući pritom ponavljajuću i hipnotizirajuću strukturu trens žanra. Trens je bio oštriji od hausa, melodičniji od tehna i umirujući od dram-en-bejsa, stoga ne čudi što je u trenu postao vrlo popularan. Danas najpoznatiji izvodjači su Armin van Buuren, Tiesto, Paul van Dyk..

Dauntempo

Dauntempo ili čil aut muzika nastala je u Beču , ali se razvila na Ibici. To je muzika slična ambient žanru, ali sadrži gruv10. Ritam je često uzdržan i jednostavan kao i manje intenzivan i sporiji nego kod drugih žanrova elektronske muzike. To je topla i sladunjava muzika i mnogim diskotekama postoji prostorija za reklaksaciju sa ovom muzikom. Termin čil aut uvela je grupa KLF sa albumom Chill out. Čitava jedna kultura se razvila oko ovog pravca, posebni kafei se dizajniraju u retro stilu kako bi se slagali sa muzikom. Posebni časopisi i liste u vezi ove muzike su osnovani u Britaniji. Takođe karakteristično je da su neke diskoteke stavile pod posebnu zaštitu uživaoce ekstazi droga, koji su tipična publika ovog žanra, zbog čestih smrti zbog dehidratacije i toplotnih udara.9 Drum&bass je nastao kao kontra rejv muzici. To je najkompleksnija vrsta elektronske muzika, a najznačajnij producenti su Hype, Zinc, Noisia.10 Nešto poseduje gruv ako pokrece telo da igra.

11

Najznačajnij predstavnici su Chicane, Zero 7, Groove Armada, The Nightmares on Wax.

2000

Dabstep

Dabstep je žanr elektronske muzike nastao u Londonu početkom 2000 godine. Zanimljivo je to što je uspeo da se probije na globalni nivo bez pomoći nekog poštovanog muzičkog autoriteta, uz to odbijajući dotadašnje muzičke kanone. Ovo su karakteristike underground scene, a kada žanr postane popularan kod šire publike ( pogotovo kada je u pitanju globalna popularnost) te karakteristike se gube i dobija se samo još jedna vrsta potrošne robe. Čar dabstepa jeste u tome što je dostigao globalno priznanje i u isto vreme uspeo da zadrži odlike underground scene.

‘Dub’ i ‘step’ komponente hibridnog imena oslanjaju se na dve veoma različite tradicije. Dub je u svom najčistijem obliku shvaćen kao deo jamajčanskog regea 70-tih godina, kao proizvodnja instrumentalnih verzija već postojećih pesama. Reč ‘step’ je u originalu ‘2step’ tj. varijanta Britanskog garage žanra blisko povezanog sa haus muzikom. 2step kombinuje elemente raznih vrsta dance muzike i prilično je prazan , a ta praznina se popunjuje MC-jem11 i uključivanjem i kombinovanjem različitih dinamičnih oblika muzike.

Dabstep ritmovi su obično syncopated (syncopaton) što znači da su neočekivani odnosno da se u datoj minutaži gde se očekuje zatišje ili normalan tok ritma pojavljuje stresan momenat i obrnuto, kada je stresan bit nastupa primirje ili potpuna tišina. Dabstep ritmovi ne prate tipičan four-to-the-flour patern korišćen u disko muzici ’70tih i ’80tih godina kojeg karakteriše ravnomerno akcentovan bit odsviran na bas bubnju. Originalni dabstep zvuk proizišao je od producenata EL-B, Steve Gurley, Oris Jay i Zed Bias negde između 1999. i 2000. godine. Međutim, stvar je postala ozbiljnija ukljičivanjem mlađih generacija koje dolaze iz malog grada Craydon gde se nalazila prodavnica ploča Big Apple Records oko koje su se okupljali svi današnji predstavnici dabstepa. Veoma bitna stavka u razvoju dabstepa je osnivanje noćnog kluba 2001. godine koji je prvi promovisao dabstep zvuk. Kako je dram-en-bejs privlačio mušku populaciju, ženski deo se pronašao više u ovom žanru. Novinarke Melissa Bradshaw, Emma Warren i fotografkinja Georgina Cook su svojim izveštajima i dokumentarcima imale masivan

uticaj na kulturnu vrednost dabstepa.

Dabstep ignoriše širok opseg pretpostavki i ideologija vezanih za tehnologiju, muzičare i autorska prava, a prihvata istoriju, socijalne promene i kulturni kontinuitet. Daje odgovor na pitanje kako su elektronske tehnologije oblikovale

11 MC- zadužen je za predstavljanje izvođača, održavanje dobre atmosfere ili izgovara određeni tekst uz muziku.

12

Skrillex

popularnu muziku i kulturu poslednjih 50 godina. Zbog toga predstavlja vrlo značajan trenutak u razvoju popularne kulture i njenog uticaja na društvo, koji bi trebalo podrobnije ispitati. Fascinantno je to što se po medijima raširio vrlo brzo, pre svega probijajući svoj put kroz prašumu Internet-foruma, medija nekontrolisanih od strane bilo kog kulturnog/umetničkog/biznis autoriteta.Ako uspe da ostane otvoren i bez kraja, ako uspe da prihvati sve različitosti očekuje ga svetla i zdrava budućnost. Još je rano reći koji su najznačajniji izvođači jerje žanr u povoju, ali trenutno najpopularniji su Skrillex, Nero, Magnetic Man…

13

Lieratura:

1. Peter Manning, Electronic and computer music, Oxford University Press, 1993.

2. U. Poschardt, DJ-Culture, Billboard Books ,1997.3. Bogdanov, Vladimir , The All Music Guide to Electronica: The Definitive

Guide to Electronic Music, Backbeat Books, 2001.

14