MaxMinus magazine (broj 49...No 49)..1.06.2013

Redakcija / Editorial Board: Petar Lazić (Beograd, Srbija); Aziz Yavuzdoğan (Istanbul, Turkey); Goran Radosavljević (Beograd, Srbija); Enes Čelosmanović (Zagreb, Hrvatska), Marcos Ribeiro Mendes TUBA (Cachoeirinha, Brazil), Jože Kos Grabar (Maribor, Slovenija), Sanja R. Petrović (Novi Sad, Srbija), Samira Begman (Zurich, Švajcarska), Mirjana Marinković (Beograd, Srbija), Zlata Žunić (Tuzla, BiH), Andrej Glišić (Pančevo, Srbija), Ratko Orozović (Sarajevo, BiH), Suno Kovačević (Zenica, BiH), Ekrem Macić (Konjic, BiH), Boban Miletić Bapsi (Knjaževac, Srbija), Ivo Mijo Andrić (Zagreb, Hrvatska), Elvis Huremović (Travnik BiH), Jasmin Mrkalj Kadmus (Podlehnik, Slovenija), Zoran Spasojević Paske (Kragujevac, Srbija), Vladislav Pavićević (Bar, Crna Gora), Abdurahman Halilović (Rijeka, Hrvatska), Slobodan Žikić (Jagodina, Srbija), Vasil Tolevski (Skopje, Makedonija), Pavle Popović (Kruševac, Srbija), Ernest Bučinski (Banja Luka, BiH).

Editor in chief—Gl. i odg. urednik

MaxMinus magazin : Sabahudin Hadžialić,

Pošta/Mail: Sarajevo & Bugojno, Bosna i Hercegovina: Grbavicka 32, 71000 Sarajevo, BiH

E-mail za radove/Contribution E-mai: [email protected] dostavljeni poštom se ne vraćaju/Contributions send by

mail are not sending back to the authors.

Zamjenik glavnog i odgovornog urednikaMaxMinus nedjeljnika /Deputy Editor in chief of MaxMinus magazine:

Petar Pismestrović, Klagenfurt, Austria; [email protected]

Logo i design zaglavlja magazina/Design of the head logo of the magazine: Tošo Borković, Beograd, Srbija i Marcos Ribeiro

Mendes TUBA, Cachoeirinha, BrazilDTP– InDesign ARS Studio Sarajevo & Bugojno

NAPOMENA: Objavljujemo samo one radove koji budu dostavljeni na našu E-mail adresu. Za razliku od drugih, mi ne “skidamo” ništa sa društvenih mreža i/ili WWW stranica. REMARK: We publish only those contributions which are

delivered directly on our E-mail address. Comparing to others, we are not downloading anything from social networks and/or

WWW sites.

Prvi broj objavljen 2.9.2010.g. Izlazio mjesečno od 1.9.2010 do 1.5.2012. Od 1.9.2012. izlazi svaka tri mjeseca

First issue published 1.9.2010. Was published every month from 1.9.2010 and until 1.5.2012. As of 1.9.2012. published every

three months. Naslovnica/Cover page: Zoran Spasojević, Serbia PRILOZI ZA SLJEDEĆI BROJ - DO 25.08.2013.g.

CONTRIBUTION FOR THE NEXT ISSUE -. UNTIL 25.08.2013.

REDAKCIJA: SLOBODA IZRAŽAVANJA JE OSNOVNO LJUDSKO PRAVO.

Editorial Board:FREEDOM OF EXPRESSION IS THE BASIC HUMAN RIGHT!

MaxMinus

Verfügbarkeit Zugänglich im Internet

Schlüsseltitel

MaxMinus

Titel MaxMinus [Elektronische Ressource]

Verlag Küsnacht : Einhorn Verlag, S. Begman,

2010-Aktuelle

Erscheinung 4x jährl.

Zählung Broj 1 (02.09.2010)-

Anmerkung Titel von Homepage (gesehen am

01.10.2012)

Anmerkung Beschreibung und URL werden

nicht

aktualisiert ISSN 2296-0902

URI http://maxminus.weebly.com/

2 BLA BLA BLA Exero 01, 5555

Afere, siromaštvo, nezaposlenost, lobiranje za robu proizvedenu van granica ove države, ubistva, droga, smrtonosne bolesti, zanemarivanje vrijednosti kulturnog naslijeđa, mržnja, isključivost, zavist, korupcija, namještanje ispita na visokoškolskim ustanovama, neznanje kao imperativ, znanje kao pluskvamperfekt, štele, kameleonstvo, neprocesuiranje privrednog kriminala, neodgovornost izabranih dužnosnika, ogromne manipulacije sa pri(h)vatizacijom, borba za danas i ovdje sebi i samo sebi, prava usmjerena na nipodoštavanje obaveza, ratni vojni invalidi na granici ludila, poljoprivrednici u borbi za opstanak, crno tršište radne snage, bijelo ludilo snježnih nanosa, servilna politika prema međunarodnoj zajednici, neriješeni sudski procesi, hrana u supermaketima sa isteklim rokom trajanja, šverc svih vrsta, narodi kao štit za kriminalce i lopove, opozicija kao tru(h)la jabuka vlastitih nakana, pozicija kao samoubica sopstvenih usmjerenja, borci postiđenog sopstvenog imena i najavljene sreće, novonastali književnici kao aždahe literature “sui generis”, pjesnici što to nisu, djeca koja bježe od kuće, doktori kao pogrebnici, ekonomisti kao lihvari, novinari kao žohari, ljubavi koje umiru, sudbina što nestaje, umjetnici kao prevaranti, država koja to nije, entiteti koji to jesu, općine/opštine kao maligni organizmi, otklanjanje posljedica, a ne uzroka, granice koje “propuštaju”, policija u sprezi sa kriminalom svih vrsta, političari usmjereni sopstvenom, a ne općem interesu, inženjeri kao graditelji babilonskih kula, birokracija što raste kao kvasac, troškovi života kao usud buduće smrti, ratni zločini kao najunosniji biznis…

BOSNA I HERCEGOVINA, POST MORTEM.

A komunizma više nema.Ili mi se to samo čini?

...Iz knjige “Zemlja bez svijesti”

(IK DHIRA, Swisse, 2010.)

RIJEČ UREDNIKA - SAbAhUDIN hADžIAlIć

MaxMinus 49 PATNJI NIKAD’ KRAJA…prokletstvo sadašnjosti…

Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 3

Igor braca Damnjanović DIb ladislav babić

GDE SU NASTALE KLOMPE

Uniforma, kako to lepo zvuči. Unii forrma. Mislim da je ta reč nastala iz italijanskog. Unii a la forrma, a možda i iz francuskog. Nije bitno važno je da dobro zvuči. Šta zapravo znače uniforme? Pre svega znače nekakvu sigurnost. Ja kad vidim uni-formisano lice meni odmah padne pritisak ( inače imam visok priti-sak). Hoću reći uniforme na mene ostavljaju lep utisak. Sećam se kada sam bio u vojsci ( davno je to bilo) pa kad obučeš onu uniformu, uf, da stojiš pred ogledalom sat vremena i da uživaš, a tek kad izađeš u grad, a sve devojke gledaju u tebe i smeju se ( ne smeše se, već se cerekaju ko lud na brašno).

Pohvalim se ja drugaru kako me devojke gledaju, a on mi kaže da sam pogrešno zakopčao košulju pa da se zato smeju. ( bio je ljubomoran, što mene gledaju pa je našao neki razlog). U uniformi se osećaš tako, tako silno. Evo na primer polica-jci. Njih niko ne sme da dira ( osim nadređenih). Šta ih briga, obuku onu svoju uniformu, obuju one svoje čizme sa debelim i tvrdim đonom, pendrek u ruke pa pokret međ narod. Mene bi bilo žao. Ne bih mogao ja to. Ne bih imao srca da gužvam svoju lepu uniformu u tamo nekoj masi. Pa tu ima i krvi, a krv nije voda, krv se ne pere. Kako bi posle šetao gradom ili razbijao demonstracije u prljavoj uniformi, pa ne ide to. A, i uniforme vatrogasaca su lepe. Ako ni zbog čega drugo, samo zbog one žute kacige bih se prijavio u vatrogasnu službu. Bi majke mi. Uf kakav je samo to šlem, pa još i vizir ima. Sada sam shvatio zašto vatrogasci voze onaj kamion pun vode. Pa da bi uz pomoć onog velikog creveta oprali svoje uniforme, ukoliko se isprljaju spuštajući se niz onu njihovu šipku. Ja već znam šta bih radio ako izbije nekakav požar. Sirena zavija za uzbunu, skačem, uzimam one prelepe plave pantalone na tregere ( slične onima što nose trudnice, samo mnogo lepše), zatim obuvam one duboke čizme, uzimam kabanicu i šlem i spuštam se niz šipku. Ulećem u kamion i krećemo. Neko u kamionu pita: „Jesi li zvao policiju?“. Ja zaboravio. Vraćamo se do vatrogasne stanice. Iskačem iz kamiona. Kad ono fljus, pravo u blato. Brzo u stanicu, tražim neka-kvu krpu ( čistu), uzimam je, idem do kamiona, odvrćem slavinu, voda kreće niz crevo, kvasim krpu ( isteklo je iz cisterne nekoliko stotina litara vode) i brišem čizme. Trčim do telefona, pozivam policiju ( jer ona mora da izađe na uviđaj zajedno sa nama), zatvaram slavinu na kamionu i krećemo. Posle pola sata, tu smo, na licu mesta ( istina nismo prvi stigli, ima tu dosta sveta, ali smo ipak stigli pre policije). Izlazimo iz kamiona, gledam ka kući, požar besni. Stiže i policija.

Zdravim se sa njima, nekih deset minuta divim se njihovoj uniformi ( što bih ja voleo da sam policajac). Plava uniforma ( ko nebo pred kišu), pa ona kapa, a tek ona sveska što nose za miškom, milina gledati. Onda dobijam naređenje da uđem u kuću i spasem generalsku uniformu ( jer u njoj živi general, mislim u kući, a

ne u uniformi). Prihvatam naređenje ( mada nisam imao dva izbora, ali nema veze), zalećem se ka vatri, ali zastadoh u zadnjem trenutku. A ,moja uniforma? Kako ne bih isprl-jao svoju uniformu ili ne daj bože zapalio ulećem u auto i brzo kući da se presvučem. Stigao sam, oblačim farmerke, ne to mi niko ne može reći da je to uniforma američkih kauboja, ne to nije tačno. Farmerke su ako hoćete tačno da znate nast-ale u Pirotu i nosili su ih uzgajivači svinja jer je naučno dokazano da svinje vole plavu boju, a teksas kao materijal veoma cene. Zatim oblačim majcu na brtele, ne to nije uniforma vozača kamiona. Te majce su nastale u Vojvodini. Pošto su roditelji odla-zili na njivu da rade, svoju nemirnu decu su kačili za one brtele na žicu za sušenje veša.

Tako su nastale te majce. Lično su ih plele njihove bake. Tako su im deca uvek bila na oku ( ili na dva, zavisi koliko je ko imao očiju). Ali mi nije poznato zašto su to kamiondžije preuzele kao svoju uniformu? Možda kao uspomenu na svoje bake. Izlećem iz kuće. Vraćam se. Zaboravio sam kačket. Stavljam kačket na glavu i pravo u kola. Ne, ne grdno se varate ukoliko ste pomislili da su kačketi nastali negde tamo gde se igra bejzbol. Kačketi su nastali u Srbiji i to u vreme Prvog srpskog ustanka. Njegova istorija je duga, ali ispričaću ukratko. Kao što samo ime kaže Kačket je nasto od dve reči: Od kač, što je skraćenica za kačamak ( u to vreme glavno jelo u Srbiji) i ket što predstavlja skraćenicu od Katari-na, odnosno Keti. I tako jednog dana u ustaničkoj Srbiji pred Karađorđa izađe njegov vojnik ( neki Milivoje) sa posudom ( iz koje se jeo kačamak ) na glavi. „ Koje kude, a šta radiš ti Milivoje sa tom šerpom na glavi?“- upita ga Vožd Karađorđe. A, Milivoje mu odgovori: „ Dragi Vožde ovo nije šerpa, ovo je kapa za Keti“. „ Šta je to?“- upita ga Karađorđe. „ To je kapket Vožde“- reče Milivoje. „ Kapket kažeš koje kude? Nekako mi zvuči stranjski.“ „ Pa kako bi je ti nazvao Vožde?“- upita Milivoje. „ Pa neka bude kačket, kačamak za Keti, a šta kažeš Milivoje junače?“- upita Karađorđe. „ Pa može, to si baš dobro smislio, svaka čast.“ Straža hvatajte ovu budalu.“ „Pa što Vožde, šta sam uradio?“. „ Ćut, tu, buniš narod protiv mene, uvodiš neke novotarije. Ti si strani plaćenik!“- zagrme Karađorđe. „ Nisam sreće mi.“- odgovori Milivoje. „ Nisi, jel? A za šta ti to koje kude služi Milivoje, to je nešto stranjsko. Na preki sud vi njega“.

I taman što povedoše Milivoja na sud ( čitaj streljanje) pogodi Milivo-ja turski metak tačno u kačket, ali Milivoju ništa. Svi stadoše kao ukopani. Vožd ga odmah nagradi za najbolji izum za tu ratnu 1805 godinu i dodeli mu orden. Na tom principu su izrađeni i šlemovi koje koristi današnja vojska. Eto, šta bi danas svet da nije bilo našeg Milivoja i njegove Keti (Katarine)? Stigoh ja na mesto dogaćaja, a nigde vatrogasnog kamiona. Upitah gde je, a oni mi rekoše da je neka budala

odvrnula slavinu i da je sva voda iste-kla uz put. Koji je to ludak, pitam se ja? Setih se ja generalove uniforme i zaletim se kroz onu vatru da spasim unoformu. U kući vatra besni, gust dim ( kao da je požar) poče da me guši. Ma nemam ja vremena za to. Idem iz sobe u sobu i tražim unifor-mu, otvaram orman i evo je nađoh je. Osećam ja nešto smrdi ( onako kao kada zagori roštilj) Aaaa, moja noga gori. Ma pusti nogu, gde je general-ska kapa. Kako da izađem čoveku pred oči kad nema kape. I traži ja kapu i traži i t...r...a...ž...i...... Budim se na nosilima hitne pomoći. Jeste li našli kapu, odmah ja upitam. A, oni mi odgovaraju da general i ne nosi kapu. Ja se spustim na ono nosilo. Gle oko mene sve sestre u belom ( nisu mi rođene). Kako je to tek lepa njihova uniforma, a tek klompe. Da vam ne pričam, to sigurno znate, gde su nastale klompe.

TUGA

Znali su da je Marko tih dana bio tužan, da je tih dana izgubio devojku koju je iskreno voleo, zbog toga su ga oni, drugovi iz detinjstva, ekipa iz kraja, kako su sebe nazivali, pozvali da izađe sa njima u grad. Patofna, Krofna i Runi, kako su se međusobno zvali su bili sasvim obični momci, kao i svi mladi u ovoj državi. Jeli su, pili, pušili i krali bogu dane, jednom rečju: uživali su. Jedva su uspeli da Marka izvuku iz sobe. Izašli su u park, pre toga kupivši veliku flašu piva. Sedeli su na dečjim ljuljaškama, pili pivo, pušili i glasno se smejali glupim forama koje je pričao Patofna. Marko je sedeo i ćutao, zagledan negde u daljinu. Onda je ustao, uzdahnuo i tiho rekao: „Idem ja“. Niko ga nije čuo, Krofna se kao i uvek, smejao onim groznim, dubokim glasom, držeći se za stomak. Tek kada ga je video na izlazu iz parka, Runi je povikao: „Ej, Mare ode! Ne dajte mu da ide. Trk za njim!“. „Što, da neće da skoči sa mosta?“-upita Patofna ozbiljnim glasom. „Ne, on je pisac. Opet će napisati neku glupost.“-reče Runi i potrča za njim.

MaxMinus priče/eseji... Nihil illigitamus carboruNdum

DIJALOG O... bio je to prvi vanzemaljski

vasionski brod koji je ikada posjetio ovu planetu. I dok su za to zadužene službene osobe, s jedne i s druge strane, uspostavlajale prvi kontakt, posada je dobila izlaz. Brod je brod, makar bio i svemirski, a mornarska je duša, zna se, posvuda ista. Njena prva postaja na kopnu najčešće je ujedno i poslijednja – dobra stara zadimljena jazbina, s morem viskija ili ruma i putenim bićima punim razumijevanja za tegobe dugih puto-vanja.

Tako se i desilo da se Gurlp nađe u ovoj rupi. Doduše, on je želio iskušati zemaljske gastronomske specijalitete, kao što je to, uostalom, iz gurmanskih pobuda radio u svakoj luci, pardon, nastanjenom planetu koji su posjetili. Međutim, upravo dok se propitivao za dobar restoran sa lokalnim specijalitetima kod onog čudnog domoroca koji se pomalo klatio i frfljao jezikom, desio mu se kvar na automatskom prevodiocu, te ga je ovaj, čuvši samo „… upravo stigli … brodom … i piti …“, ni ne primjećujući Gurlpovu neobičnu spoljašnost, uputio u ovu krčmu. Tu se nije još ni snašao i već je imao pred sobom čašu triput destiliranog viskija, a kad je natjeran nekolicinom još prisebnih mornara, koji su ga odmah prepoznali i srdačno tapšali po krilima, da istrusi zdravicu, više i nije imao snage da se pomakne.

Zna se da se pravo razumi-jevanje, koegzistencija i bratski odnosi ne mogu stvoriti nikakvim sastančenjem na vrhu i deklaraci-jama, već je nužno da se narodi međusobno što dublje upoznaju i shvate tuđa stremljenja i specifičnosti, te da se istinsko prijateljstvo među njima kali u svakodnevnim, nepos-renim kontaktima njihovih građana. Tako se u razgovoru koji je slije-dio uz čašicu, ovaj… bocu, počeše razobličavati specifični pogledi na mnoga važna teorijska i praktična pitanja društvenog života dviju, prvi puta sučeljenih civilizacija.

U interesu jačanja prijateljst-va, bratskih odnosa, te svestrane suradnje panplanetarne civilizacije Tartarijanaca i nekoliko stotina naroda Zemlje, navodimo ovaj razgovor u cjelosti.

Dakle, stigli ste!“ – reče Smith. „Da, stigli smo“ - odvrati

Gurlp.Automatski prevoditelj u

međuvremenu je opet proradio. „Pa, kako ste putova-

li?“ – zapita Koškin. „Jeli bilo dugočasno?“

„Oh, prava sitnica za nadsvjetlos-ni pogon, Dva dana puta sa malim zadržavanjem na Nargu. Narg je za nas pravo otkriće. Nenastanjena oaza ljepote u planetskoj pustoši. Pravi raj sa svojim sarilijskim gejzirima, virilijskim rijekama i nepreglednim šumama akakija. Mmm… akaki plodovi!“ – oduševljavao se Gurlp. „Kakav okus! Koja aroma! Bit će to osvježenje za trpezu Tartarijana-ca.“


RENé BOUSCHET

MaxMinus artNASTAVAK sa str.3.(Dijalog o...)„Sreća za vas što ste stigli prvi.

Jeste li odmah zaboli zastavu?“ – interesirao se Smith.

„Zabosti zastavu?“ – začudi se Tartarijanac. „Što je to zastava?“

„Ne znaš što je zastava? Hej, drugar, hoćeš li reći da vi Tartarijanci nemate zastavu? Svatko mora imati zastavu, boy. Svatko ima zastavu! Zastava, drugar! To ti je simbol, svetinja, razumiješ? Kad ona leprša srce se nadimlje, kad je vidiš kako se penje na jarbol, polako, dostojanst-veno, onda znaš, svatko onda zna, da nije sam; iza tebe su ljudi, milijuni ljudi, spremni da idu za njom, bore se, ginu…“

„Zaista? A zašto se biju za tu… ovaj, zastavu? Nisu mi poznati ovi osjećaji.“

„Slušaj, drugar! Kad otkriješ novu zemlju, još ničiju zemlju, zabode se zastava. Onda se zna da je ona tvoja, ne lično, naravno, već ljudi kojima pripadaš. Smiješ joj tada dati ime, graditi kuće, obrađivati, kopati rudu,…, sve što ti se prohtije. A drugi moraju tražiti koncesiju od tebe. Ako prvi zabodeš zastavu! Tako svi rade. Stari Christophor je zabo zastavu. Cook i Tasman. I Armstrong, također.“

„ B u d a l a š t i n a ! Imperijalistički običaj. Žeđ za svjetskom hegemonijom i eksploat-acijom. Vidi se po vama da ste avangarda, čim ne zabadate zastave. Jasno mi je bilo odmah da ste odsvi-rali Internacionalu.“

„Internacionalu? Svirali smo „Tvoje oči su poput zvijezda“ i „Volim piti – čemu kriti“. I „Moja mala hoće da se mazi“ smo svirali. Bila je to gala fešta. Kapetan se toliko naroljao da ga je do Zemlje zamjenjivao Klurk. Sreća da postoje roboti-upravljači, jer se navigator još uvijek nije oporavio. Cijeli brod i sad zaudara po sekiju. A i ova vaš tekućina je k’o grom!“ – istrusi Gurlp naiskap viski u svoj kljun. „K’o grom!“

„Trebali ste zauzeti tu planetu u ime radničke klase!“ – malo se razjari Koškin. „A ne da vam neki nikogović stavi šapu na akaki plodove. Akaki pripada vašoj radničkoj klasi!“

„Ali Narg nije ničiji, gos-podo. Svatko može uzeti akakija koliko mu treba.“

„Aaa! Slobodna privatna inicijativa! Na pravom ste putu, momče! Samo lična inicijativa vuče društvo naprijed. Jedno drvo u vještim rukama pretvorit će se u sto, čitav hektar šume, tisuće hektara akakija! Kapital raste, lova kaplje, društvo si uzima porez… Yes, boy! Svi su zadovoljni.“

„Ah, mi ne uzimamo više nego nam treba za vlastite potrebe.“

„Čestitam, tovariš! Ovo je velika pobjeda napredne misli! Ost-varili ste načelo „Od svakoga prema mogućnostima, svakome prema potrebama“. Kakav divan trijumf marksističke misli! Grandiozna vizija je ostvarena! Ništa više ne stoji na putu njenog kozmičkog širenja. Danas na Tartaru, sutra na Nargu, prekosutra na Alfa Centauriju… Dižem ovu čašu za komunizam na tartarijanski način! Na zdorovlje!“

„Komunizam ? Marx? Stvar-no, nije mi poznato…“

„Nije to važno, druže. Bitno je da ste proveli u djelo njegovo učenje.

France

Upoznat ćemo vas već sa njego-vom misli. Štampat ćemo brošure, snabdijeti vas knjigama, kratkim kursevima za tartarijansku mladež, skriptama za studente, originalima za filozofe koji će ga proučavati. Objasnit ćemo vam teorijski kakvu ste pobjedu postigli, savjetovat ćemo vas tamo gdje ste zaostali. Za dvije-tri godine, kamarad, pazi – ja ti kažem – građani Tartara pisat će parole po zidovima, djeca će pjevati revolucionarne pjesme…“ - zanosio se Koškin.

„Pih, Marx!“ – otpuhnu razdraženi Smith. „Njegove knjige treba zabraniti!“

„Zar se kod vas knjige ne objavljuju slobodno?“

„Kako da ne! One koje su dozvoljene. Pazi drugar što pričaš. Kod nas postoji sloboda govora i sloboda misli. Mi smo demokrate!“

„Interesantan pristup“ – začudi se Gurlp. „Na Tartaru vlada sloboda govora misli. Oduvijek je tako bilo, koliko znam. Recite mi, zar savjest pojedinca nikada ne dolazi u sukob s vašom devizom?“

„Mene pitaš?“ – jave se obojica.

„Ako bi mi objasnili…“Koškin je bio brži. „Partija je avangarda, Veliki

vođa je naš učitelj. Svaki pošteni trudbenik misli i govori kao njegovi učitelji. Krvavo smo se izborili za to, velim ti. Partija je pregaocima dala slobodu da naučno misle i šire njene poglede. Kod nas je ostvarena istin-ska sloboda govora i misli, druže Gurlp!“

„Slušaj drugar!“ – ubaci se Smith, prolijevajući viski po ne baš čistom stolnjaku. „Kod nas svatko smije reći što mu volja, ako to nije komunistička propaganda, naravno. Uzmeš stolac, izneseš ga u park, popneš se i pričaš. Hoćeš o filozofiji eukaliptusa – izvoli! Ili o hermetičnosti šeste Beethovenove simfonije – tko će te spriječiti? Dali mizantropija dovodi do povećanja entropije? Samo naprijed! Koliko vrijedi „željezna lady“ pod pret-postavkom da je zaista od željeza? Hoće li mirovni pokret ubrzati treći svjetski rat? Ljudi prolaze, ako ih zanima stanu, slušaju – prođu, ako ih ne interesira. Svatko priča što želi, nitko te ne dira, plavi anđeo kraj tebe osigurava tvoju slobodu govora. Ako nisi za kolektivizaciju, jasno. A što se misli tiče, ionako…“

„…ne možeš čovjeku prodri-jeti u dušu“ – dovrši Gurlp.

„?“ – zinu Smith zapanjeno. „Pa to sam upravo htio…“

„Oh, mi Tartarijanci smo telepate“ – objasni Gurlp.

„Vi biste onda znali što je Marx mislio kad je…“ - izvi obrve Koškin.

„Otkrili bi planove za pre-ventivni rat protiv komunističke infiltracije?“

„Na Tartaru nikad nije bilo ratova.“

„Veliki vođa ne bi morao držati govore jer bi svi znali njegove misli?“

„Nemamo Velikog vođu.“ „Čuj drugar!“ „Slušaj tovariš!“Smith i Koškin zabezeknuto

ućutaše. Razmišljali su jedan čas, koliko im je to viski dopuštao. Gurlp je, pomalo već grogi, promatrao preko rožnatog kljuna svoje sugo-vornike. Nije više bio siguran vidi li od jednog dvojicu ili su mu se dvojica stopila u jednog, no ionako mu bijaše svejedno.

„Čuj“ – oglasi se konačno izvor zvuka po imenu Smith.

„Jesi li ti demokrata ili republi-kanac?“

„Komunista?“ – s nadom će Koškin.

„Tartarijanac“ – izjavi svemirac. „Zar vam nisam rekao?“

„Ajajaj tovariš Gurlp, tovariš Gurlp…“ - odmahivao je razočarani Koškin. „Kakva bezidejnost! Koji manjak idejne nadgradnje! Kakvo pomanjkanje svijesti! Kako li smo samo željno očekivali da nas iz dubina svemira obasja luč napredne inetrnacionalističke misli. Htje-dosmo učiti od vas, vjerujuću da mesijanski širite Prorokovo učenje na radost trudbenika Galaksije. Učiti od vas? Pih!“

„A niste ni demokrate! Zar je željezna zavjesa tako daleko doprla? Tek sada razumijem. Vi ste izbjeg-lice. Tartarijanski disidenti! Došli ste tražiti pomoć protiv boljševika. Ne brini drugar, mi ćemo vas oslo-boditi! Naš predsjednik neće doz-voliti… Kongres će se založiti! Senat će podržati! Tartar mora ponovno postati dio slobodnog svijeta!“

„Ali ne, gospodo!“ – razblaživao je vanzemaljac svoje ionako blago negodovanje novim potokom destilata. Znate vi već tu dokonu čeljad. Nakon što su prokrstarili Tartar uzduš i popri-jeko, poslije aerobičkih akrobacija u smanjenoj gravitaciji Zelge, opijanja halucinogenim parama Euforije i iskustva vremenske dilatacije u blizini crnih rupa, trenutačni bum predstavlja obilazak i upoznavanje primitivnih društava Galaksije. Vjerujte mi, ovo je sasvim obično turističko putovanje.“

Suno Kovačević O biračima

U predizbornoj kampanni političari se narodu kunu, a u mandatnom periodu narod njih kune. Na prošlim izborima birači su ostali isti. Nisu se opametili.Glasali su nacionalno a sada traže socijalno. Svrha izbora je da narod predstavljaju pojedinci. Zloupotreba izbora je kad izabrani pojedinci ne predstavljaju narod.Kao birači izaberemo ubirače.Ko sami sebi.Na dan glasanja biraći imaju amneziju.Nacionalni odnosi na dan glasanja zahladne.Zbog toga imamo naglo skupljanje biraća.U odnosu na postignuti napredak u društvu rezultati izbora potvrđuju da imamo biračko tijelo koje ne razmišlja.Da smo bezsmrtni dokaz su birački spiskovi.Mnogi umrli glasaju na izborima u svojstvu stranačkog opunomočnika.Nacionalne stranke istiću svoju multietničnost u borbi za etničku državu.Vladajuće stranke svojim biračima poručuju: Ne daj da nas rastave oni ljudi zli...Na izborima narod sam sebi sudi. Izabranici mu samo presuđuju.I na ovim izborima pobijedili su izda(j)nici svoga naroda.Na račun budala žive psihijatri, psiholozi i naši političari.I narod se bori za funkcije, životne.U politici narod je sitna riba na suhom.Himna naroda jugoistočnog Balkana je. “Al? se nekad dobro jelo”.Narode spuštaj, muzu te.Dok se predstavnici vlasti hvataju za ruke, narod se hvata za glavu.Birači, život vam prolazi od romantizma do reumatizma.Grabež je ritual vlasti, a srabež birača. Birač, nekad radnička klasa, a sada samo glasa.


BORTă AMBROZIE OVIDIUROMANIA MaxMinus art

Basescu Chávez

Mubarak Ahmadinejad


ERDOGAN BASOlTurkey MaxMinus art


HULE HANUŠIĆAUSTRIA MaxMinus cartoon

Prvomajska

Press frei / Free press Naš Sizif “laktaroš”


HULE HANUŠIĆAUSTRIA MaxMinus cartoon

Atomic Sisyphus

Kaktus

Idea

Opening ceremony

Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 9“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAxMINUS, SARAJEVO & lIGA DUHOVITIH, BEOGRADMile Gjorgjijoski

Narod je k’o stvoren za farbanje.Ima čist obraz.

Nema ko da čuva zemlju.Niko neće da bude strašilo.

Svaka klima je pogodna za sve one koji gaje iluzije.

Policija radi na našem novom imidžu.Menja nam lični opis.

ljubav se novcem ne kupuje.Uvek neko daje više.

Naši pretci su bili uporni ljudi.Pet vekova su čekali svojih pet minuta.

Gladni narod me plaši.Već dugo ne otvara usta.

Dane bajić

bože, oprosti ovima što znaju šta rade!

Šta mi vredi sto pripadam nebeskom narodu, kada ne znam da letim!

Osam!Upućeni znaju gde!

Čim dođem na posao doručkujem i popijem Jägermeister, da mi bar želudac radi!

Da je aforizam bio dobar, primetiš tek kad ga ukradu!

Darko Mihajlović

Dotakli smo dno.Nadamo se da će nam ono biti odskočna daska.

Sve manje vređaju inteligenciju.Uglavnom je otišla u emigraciju.

Ivan Jevremović

Čim komšiji nije loše, odmah mi nije dobro.

Nije tačno da nas premijer ostavlja.On se i dalje zabavlja s nama.

Nismo imali cilj.Sad nemamo ni sredstva.

Nataša Gjorgjijoska

Vreme je da naši političari uspore korak.Prešli su sve granice.

Kontrolišu glad.Ne daju nam usta da otvorimo.

lenče Stoimenova

Zbog glasačkog tela prodao je svoje.

Ako si ovca, ne očekuj jagnje na Đurđevdanskoj trpezi.

život je postao jeftin.Ako ne možemo da kupimo gaće, bar da kupimo život.

Saša živković

Moja tašta je živi dokaz da magija postoji!živi, a srce nema!

Daliborka Šišmanović Kepčija

Od dve loše opcije uvek izaberemo lošiju.Trebalo bi da ostanemo dosledni.

Prekrajaju nam istoriju, jer nemaju svoju.

Pavica Jovanović Veljović

Kad pametniji ne bi popuštali, pojam budale bi izgubio smisao!

Džaba mi što sam lepa, zgodna i poželjna, kad sam pametna.

Kakva su vremena, žene dva brata zvaće se gejtrve!

Ima, zaista, ljubaznih ljudi.A ima i nas koji govorimo samo istinu!

Smejala bih se, al’ nemam brašno.

Boli me glava.Znači nemam viška.

Život u džungli ne opravdava prisustvo svakog majmuna.

Neven Šijakov

Jede kad mora, pije kad ga ponude, a platu primi kad ga se sete!

Istina je pametna.Zna da zaboli!

Borba protiv kriminala je uzela maha, samo je pitanje da li je uzela i dovoljno daha?!

Zločinci su oni koji druge guraju u rat, a budale su drugi koji ratuju za prve!

Odbacili smo stari sistem vrednosti jer je bio preglomazan.Omogućavao je pristojan život većini građana!

Naše društvo je toliko posrnulo, da mu ne pomaže ni prosjački štap!

Ljudi su u globalu dobri.Zbog razlika u pojedinostima ratuju!

Kako da delim pravdu, kad je nema?!

Izdignuo se iznad situacije.Uzima vazduh!

U živom smo blatu.Dobro je, to znači da kod nas još ima života!

Stali su mi na muku!Kažu, hoće da je zgaze!

Ostvarili smo svoje snove!Košmarne!

Ne kupujem novine.Čitam ih!

Željko Marković

Mnogo je skupovа nа političkoj sceni, аli su svi prаzni.

Idemo korаk po korаk.Uzimаju nаm stopu po stopu.

Ti meni, jа tebi, а sve o trošku držаve.

Vlаdа je učinilа sve.Ispod togа se ne može!

Kupovinom fаbrikа njihovi vlаsnici zаvršili su posаo.

Nisu nаučili dа drže reč.Oni drže slovo!

Nemаju blаge veze sа poslom.Vezu su imаli kаd su se zаpošljаvаli.

Sinan Sinanović

Mnogi u zemljama tranzicije nemaju šta jesti jer ih je kapitalizam poslao po ćevape.

U Hrvatskoj neki protestuju protiv ćirilice, a slušaju je.

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

MART/OŽUJAK 2013 - APRIL/TRAVANJ 2013


Abdurahman halilović

Iznijeli su mišljenje… da naprave mjesta drugim glupostima.

Ovi što se bogate preko noći, nikako ne spavaju.

Nagrizaju nas… rđavo.

Cura me je pitala, da li ću bar jednom moći dvaput?

Dosta joj je grebatora – ona bi da se drpa.

Kud baš sad da dolijevaju ulje na vatru, kad pečemo ražnjiće?!

Vrijedni su nam političari – marljivo kradu.

Mićo lukić

Za vreme Tita, niko nije smeo da pisne.Sad su svi propištali.

U velikom sam sosu.Nedostaje mi hleb – da umočim.

Narod je rodio mečku!Sad nam igra pred vratima.

Ne ide im trgovina ljudima…Više zarade, trgujući njihovim organima.

Političari su prazni ljudi sa punim džepovima.

Srbija nam je majka.Otac se krije, da ne bi plaćao alimentaciju.

Goloruki narod sve radi bez rukavica.

Marjan Angelovski

Vreme je sudija…A sudija je peder!

Vlast je pala!Sa Marsa.

lekari ne preporučuju da menjamo partnere za seks.Znači: glasajmo opet za iste.

Ako se ne varam, varaju nas političari?!

Stаnislаv Arsić

ljubаv je kаo mаtemаtikа.Nemoj dа se čudiš аko gа vidiš sа dve nepoznаte.

Tvrdilа je dа joj mаtemаtikа loše ide, а tаko mi je brzo uzelа meru.

Zаposlio sаm se zаhvаljujući svom znаnju.Znаm dobro generаlnog direktorа.

Miodrag Tomić Stublinski

Kad smo već rodili mečku, red je da zaigra pred vratima Evropske unije.

Ako kažeš ono što misliš – izvisiš.

Dadoše Kosovo za jedan datum.Zamislite šta bi sve dali za kalendar?

Jelena Vučinić

Pre braka mi je muž obećavao zvezde s neba.Zato sad gleda leteće tanjire.

Izgubila sam pet kilograma.Molim poštenog nalazača da ih slobodno zadrži.

Deana Sailović

Sazvežđe velikog medveda je dokaz da i gore igra mečka.

Puca bruki prsluk, što je pukla.

Puca mi prsluk…Jel’ od bruke il’ od gabarita?

Mislim isključivo na plejbek.

Validno sam labilna…

Deana Sailović

Utekla mi misao u besmisao.Nit’ zarezujem, nit’ tri tačke stavljam.

Praznoj glavi, najlakše napuniti uši.

bolje da te opevam ja, nego pop!

Gorаn Rаdosаvljević

Upoznаj Srbiju dа bi je više voleo!Dok još imаš štа.

bistri mute!

Niko ne znа štа nose dаnju, а štа noću.

Sve smo prepustili slučаju.Teškom slučаju.

Pronаđite rupu u sаksiji!Zemljа nаm očigledno nestаje.

Umrlicа je diplomа škole životа.

Mnogo je nаučio od islednikа.Dobio je bаtine zа pаmćenje.

Milan butrić

Mi smo i dalje u ratnom stanju.Stalno neko puca!

Navikli smo na tragedije.Uvek preživimo!

Isključio sam mozak.Sada koristim drugi organ.

Miodrag Stosić

Vođa ni venac nije uspeo da položi bez puškica.

Ponudio sam hirurgu mito ali je on taj moj predlog dočekao na nož.

Radnici su juče stupili u štrajk.

Ide im toliko dobro kao da to rade čitav život.

Duška PetrovićKnjiga i žena često imaju sličnosti; prodaju ih korice, a ne sadržaj.

Peko laličić

Mi smo jedini narod koji ima državu – koja to nije.

Kaljeni smo kao čelik, a još nas drže na žeravici.

Skinuli smo maske.bal može da počne.

Miladin berić

Naša vlast tačno zna kako će se izvući iz krize.Avionom!

Duplo bolje je imati dvije dobre sise nego četiri godine lošeg fakulteta.

Mirsad Šačić

Kad se razboli,ne pita za cenu…Ali, uvek mu kažu!

Zoran Simić Zoks

Generalno gledajući, naše društvo je zrelo za generalni remont.

Moja žena je i sa bolesnom kičmom stub porodice.

Sabahudin hadžialić

Sudbina balkana je u Evropi.I tako više puta!

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

ht

tp://

ww

w.m

axm

inus

.com

“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAxMINUS, SARAJEVO & lIGA DUHOVITIH, BEOGRAD

Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 11“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAxMINUS, SARAJEVO & lIGA DUHOVITIH, BEOGRADErnest bučinski

Kad ti pukne film – uzmi digitalac!

Marina Aristo Marković

Danas punim šestdeset.Malo li je na ovu skupoću?

Milutin Mlađenović

Srbija prosto nestaje, brzo umire, topi se, al’ blago utešiteljski rečeno: ko zna zašto je to dobro?!

Gojko Malbaša

Zasto Nemci igraju bolje fudbal od nas?Mi smo jači u šumi!

Nije u Srbiji sve za dinar.Kosovo je za džabe.

Dinko Osmančević

Raširili smo ruke ka Evropi.Oni traže da raširimo i noge.

Danas sam išao u Poresku upravu.Već na vratima me dočekao natpis: VUCI!

Naša biblioteka prepuna je knjiga.Na opštu radost knjiških moljaca.

Goran Jokić

Ne dajte političarima uran.Osiromašit će i njega.

živio je od umjetnosti.hranio se degustacijama na izložbama.

Jane Atanasov

Sudeći po posmrtnim govorima, na Zemlji žive samo anđeli.Znam u kom grmu leži zec, ali se plašim mečke koja ga štiti.

Siniša DarabošReferendum – zašto DA NE?!

Sašo betoski

Vreme je da se zasuku rukavi.Stigla je klopa.

Maja David

Promenjena je Vlada, ali ne i narod.

borislav Mitrović

Čovjek mora paziti gdje staje.Da ne ugazi u… politiku!

Milko Grbović

Srpski duhovni prostor: od Vendi do Kačavendi.

Nikola Čd Pešić

Ukrštenica je ženskog roda, zato se i rešava vodoravno pomoću uspravnog!

Nikola živković

Na izborima sam glasao za homoseksualnu stranku!Samo oni mogu da nam izvade stvar!

Ivana Radojičićlajka – prvi lajk u kosmosu.

Neven Šijakov

Seks bombe su opasne!Razaraju brakove!

Kad je teško, smejem se.Zato sam nasmejan svakog dana!

Neven Šijakov

Vodu pijem svakog dana da bi preživeo.Svakog dana ne jedem, iz istog razloga!

Ako ne znate odakle da krenete, proverite, možda ste već stigli!

Svi ga izbegavaju.Druži se sa istinom!

Direktor ne misli da podnese ostavku.Ne bi to podneo!

Ne živimo u kriminalnoj državi!Preživljavamo!

željko Marković

Radnici su postali tehnološki višak.Nisu se uklapali u tehniku pljačke svojih preduzeća.

U budućnosti nećemo biti gladni.Imaćemo otrovne hrane napretek.

Udarili smo glavom u zid.baš dobro, da vidimo koliko su nam stavovi čvrsti!

Tu negde, oko poluga vlasti, nalaze se i zlatne poluge.

Vlada je učinila sve.Ispod toga se ne može!

Miodrag Tomić Stublinski

Narodu je okrenuo donja leđa!

Daliborka Šišmanović Kepčija

Mnogima je pamet plićak, ali je zato nepresušan izvor gluposti.

Danas se vole. Sutra se ne vole. Prekosutra ih zabole.

Zamislite da su upola manje krali, a tek da uopšte nisu krali.Ovo drugo mi nikako ne uspeva.

Nama datum ne treba, ionako smo izgubljeni u vremenu.

lenče Stoimenova

Nije više izgubljen slučaj.Pronađen je na listi kandidata.

Goran Radosavljević

Nemamo granice.Zato je Srbija velika!

Nije vreme da se otkrije istina.Još je hladno.

Istoričari su ljudi bez mašte.

Da nije njega da nas hrani, nestali bismo kao narod.živeo jezik!

Čim smo shvatili da spomenici ulepšavaju zemlju, organizovali smo još jedan rat.

Aforizam je sin poslovice.

Mićo lukić

žena legne.Plata nikako.

Niste vi toliko loša vlast, da ne možemo pisati dobre aforizme o vama.

Država nam je, kao rijaliti šou.Svi slušaju velikog brata.

Abdurahman halilović

Ovakvom brigom o zdravstvu, bićemo sve bolesniji!Nema od čega da živi – a pogotovo da umre.

Šta je živa rana na srcu, najbolje znaju kardiohirurzi.Kod nas nema propasti – mi smo ti oni sa dna.

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

http

://w

ww.

max

min

us.c

om


Stanislav Arsić

Neko nađe potkovicu i bude srećan.Ja nađem kobilu i opet ništa.

Ja njoj bundu od vizona – ona meni rogove od bizona.

Voleo sam je više od života, sada vidim da život ništa ne vredi.

Goran Jokić

Nemam ništa protiv da vlada troši milijune na vozni park.Kad me već vozaju, nek me vozaju carski…

Milutin Mlađenović

Čobanin kažnjen jer je čuvao stoku bez lične karte na planini pored Kuršumlije…

Zanima me, ko je zvao policiju, njegova, ili tuđa stoka?

Mirsad Šačić

Rekonstrukcija vlade obaviće se po principu:„Sjaši Kurta, da uzjaše Kurta“!

Darko Mihajlović

Istina je vredna, zato je veoma retka.

Nataša Gjorgjijoska

Dok nam gaze po glavama naši političari neće izgubiti tlo pod nogama.

Crno nam se piše.Nismo navikli da gledamo ružičasto.

Maja banjac

Ne mogu se sva vrata otključati ključem, neka moraju i glavom.

ljupka Cvetanova

Zavisnici smo adrenalinskih sportova.Trenutno preživljavamo.

Postao sam član partije.Garantuju mi platu bez učinka.

I muškarci nisu ono što su nekada bili.Ne mogu.

Marjan Angelovski

Pamet mi je bila sluga.Nažalost, pamet me više ne služi.

hrana ide kao alva.Samo što alvu nisam video godinama.

Mile Gjorgjijoski

Ako je ljudski grešiti jasno je zašto su političari bezgrešni.

Porušili smo sve mostove.Sad nas niko ne može prevesti žedne preko vode.

Mirjana hniličkaAko je vreme novac, penzioneri su bogataši.

Miodrag Stošić

Uložio sam novac u obnovljiv izvor energije.Kupio sam dedi kazan za rakiju.

Političari ne glume budale.Oni su naturščici.

birači se najbolje pecaju na varalicu.

Od Rusa dobijamo gas.Kočnica nam je domaće proizvodnje.

Saša živkovićDa li smeju da se igraju masne fote u posne dane?

Miladin berić

Kosovo je srce Srbije na čiji ritam ponajviše utiče spoljni pritisak.

Marina Aristo Marković

Sudeći po rezultatima Crvena Zvezda bi trebalo da promeni ime u zvezda padalica.

Repovima brišu tragove.Zato ih je nemoguće uhvatiti.

Peko laličić

Nismo mi cilj Zapada.Nama samo zapada da budemo cilj.

Činjenica da smo usrali motku negira tvrdnje da se kod nas gladuje.

Aleksandar Simonović

Seljačka ruka je čistija od političarskog obraza.

U svetu postoji jedno carstvo, njime vlada bankarstvo.

Pavica Jovanović Veljović

Moj muž i ja volimo istu ženu – mene!

Da je naplatila sva sranja koja smo preživeli i baba-sera bi danas bila tajkun.

Dinko Osmančević

Nekada su gosti ostavljali lijepe napojnice po restoranima.Sada ne ostavljaju ni za napoj.

Zoran Simić Zoks

Radim kao konj, a jašu me kao trulu kobilu.

Jedni zatežu lice, drugi kaiš.

Julijan KmetPonedeljek je kot papirnati dežniček v tedenskem koktajlu.

Jane AtanasovPolovina onoga što se obeća u predizbornoj kampanji može da se

ostvari parama koje se troše na nju.

Deana Sailović

Kad se dvoumim, kažem nešto treće.

Kritična masa ne podleže kritici.

Dane bajić

Resite se suvišnih kilograma za samo jedan dan!Razvedite se!

borislav MitrovićKupio sam diplomu i posao, uplatio sebi platu, još samo da vidim šta

treba za… penziju!

http

://w

ww.

ligad

uhov

itih.

com

/

ht

tp://

ww

w.m

axm

inus

.com

“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

AFORIZMI - MAxMINUS, SARAJEVO & lIGA DUHOVITIH, BEOGRAD


CARTOONS/ KARIKATURE ISMAIl KERA, CZECH REPUBlIC


-Kažu da trebamo više raditi. Mi ne nasjedamo toj jeftinoj propagandi.

-Kao predziđe kršćanstva zahvalni smo povijesnim vladarima hrvatske. Uvijek su nam uspješno organizirali herojske bitke i junačke pogibije.

-Nakon diplomiranja sin mi radi najteži posao u hrvatskoj: traži posao.

-Ovo je demokratsko društvo. Svaki lopov je nevin – dok mu slučaj ne ode u zastaru.

-Zdravlje mi je ozbiljno ugroženo. Vidim brza i spasonosna rješenja za hrvatsku, a imam i druge halucinacije.

-Prava je istina da na puno područja mi lažemo sami sebi.

-Aforizam je prečac do istine.

-Reformom pravosuđa napravljena je potpuna zbrka. Više ne znaš kojem sucu treba dati kovertu.

-Ima i poštenih sudaca. No radi njihove sigurnosti nećemo otkriti imena te šestorice.

-Izbori su provjera pamćenja birača.

-S ovako malim mirovinama umirovljenici se mogu hraniti jedino u restoranu hrvatskog Sabora.

-Naši saborski zastupnici poštuju vrijeme. Rasprave su im ograničene.

-hrvatska ima višak pametnih, a manjak sposobnih.

-Crkva je nekada na božić govorila o Isusovom rođenju, a sada o spolnom odgoju.

-Dali su nam prazna obećanja. I ispunili su ih.

-Većina političara voli prelaziti s riječi – na jela.

-Istina je izašla sa stvarnim činjenicama. No laž je izmislila jače argumente.

-Prošlogodišnji rezultati su nam loši. Nismo mogli više.

-Previše stranaka – kilava država.

-Izgradnja cesta kasni, jer su se mnogi u njih „ugradili“.

-Glasujmo za njihove! Naši su nas doveli dovde.

-Nakon neovisnosti sagradili smo tisuću crkava i nijednu tvornicu.

-Istraga je bila toliko tajna – da nisu ništa otkrili.Još samo utopljenici vjeruju da se može živjeti od zraka.

-Iz hAZU se 23 godine čuje samo akademski muk.

-Ono po čemu je taj predsjednik bio zapamćen – treba što prije zaboraviti.

-U socijalizmu smo vjerovali u laži. U demokraciji ne vjerujemo niti u istinu.

-Problem s izborima je – da nemamo izbora.

-Aforist zbija šalu i smije se nečemu – što je za plakati.

http://www.maxminus.com/tomislav-supek.html

PREDSTAVlJAMO NOVE SARADNIKE - TOMISlAV SUPEK, ZAGREB, HRVATSKA


STAV / ATTITUDE - NIKOLA ŠIMIĆ TONIN, ZADAR, HRVATSKA HEMINGWAY IZ ZEMUNIKA DONJEG

Koji cinizam, ljudske žgadije, žal podbočniku, ušupniku Igoru Šipiću, kako mu se smiju na poemu, kako nema odziva na nju, dakako da nema kada je debelu godinu prije izdana, promovirana, medijski propraćena, otišla kao prijedlog za lektiru za srednje škole u izdanju MH Zadar, i Privlačice iz Vinkovaca, poema Ustani kada kažeš Vukovar, Nikole Šimić Tonina, bolesnik, samo takvi ljudski šljam, Hemingway iz Zemunika Donjeg, uz iziđanu zadužbinu, u Zemuniku Donjem, memorijalni centar s tisuću i više kvadrata, što je samo stukao novca gradski donacija u to, s spomenikom ispred, nešto manjim od onog u Kumrovcu, samo što je Broz zagazio a on na njemu debelo se zamislio, kad već nismo mi, zadarskome književnome „ klasiku „ , najnagrađivanijem hrvatskome književniku, koji ima više književnih nagrada nego svi znameniti hrvatski književnici zajedno, Tomislavu Marijanu Bilosniću, za dvjesto deseti skribomanski književni copy pejs naslov, prepjev poeme Nikole Šimića Tonina: Ustani kada kažeš Vukovar, skrativši joj naslov, u Vukovar, dok je istu bez da trepnu, potpisao punim ne krateći imenom, Tomislav Marijan Bilosnić, (istinski autor poeme je u dogovoru s odvjetnikom, A.L., pred podnošenjem krivične prijave protiv isti), zavređuje još jedno priznanje: „ Zlatno Pero Tirane „ za ljigavca godine, uz ispriku ovo Tirane, jer čovjek kog je preselio kod sebe prevodi ga i prezentira po Albaniji, da ga hoće i zadržati tamo, svaki dan osvane u novinama dobio tu i tu nagradu u tom i tom mjestu u Albaniji, tko će to provjeriti i tko ide za tim, najnovije je da ga je Društvo književnika Albanije predložilo za Nobelovu nagradu o čemu oni blage veze nemaju, i sami zatečeni na upit jednoga književnika s Kosova, na našu zamolbu, rekavši nam štošta i o albanskome promotoru T.M.B. najbliže nekoj hrvatskoj riječi, samo takvi redikul. Predgovor ovoj knjizi prepisao je za ovu prigodu i potpisao svojim punim imenom i prezimenom „ brzi doktor znanosti „ dosljednik svoga šupka, ušupnik Igor Šipić, iz prvotne knjige, recenziju Josipa Palade. Književna i ljudska je ovo pojava koja će ostati upamćena u analima svjetske književnosti i ne samo njima, bar po tome što će ova bolest ponijeti ime po ovome „ klasiku „ iz Zemunika Donjeg, na kog se lijepi sva književna i ljudska nečist, ko na vreću zakrpa, koji bi mogao držati radionice umreženosti, usutavljenosti, sve i jednoj bijelo-svjetskoj mafijaškoj hobotnici, koja je spram njegovoj umreženosti „ mačji kašalj „ , šupak i njegovi ušupci kontroliraju sva kretanja i zbivanja unutar DHK. Želim vjerovati, da će aktualni predsjednik DHK, Božidar Petrać, tome stati u kraj.

Isti je dao obrazac, (T.M.B.), raznoraznim članovima žirija za dodjele književnih nagrada, kako besplatno s obitelji ljetovati na moru: Glasajte za T.M.B., i provesti će te o njegovome trošku, deset dana u Zemuniku Donjem, a drugi deset dana na otoku Ižu, na radost supruzi i djeci.

Kada se ovome „ vrsniku „ doda „ Prva violina „ , za čijeg je mandata primljeno najviše novih članova u DHK u povijesti DHK, s toliko tankih minornih knjigica, a malo je reći sumnjivi repova, za tim prijemima, akademik Ante Stamać, koji ni jednom ne obiđe svog zaštitnika, izvora svoje moći, koji trenutno boravi, s realim izgledima da taj boravak potraje, u Remetincu U ovom strašnom času, bivšega premijera dr. sc. Ivu Sanadera. ... I ružičasto je crno; Fenomen parfema ...

Inovatori (A.S. i T.M.B.), naizmjenični predlaganja za književne i druge značajne nagrade, prvo jedan predložio drugog za nagradu grada Zadra, i lobira za njega, onda to ovaj zaduženik vrati u jednakoj mjeri, kao na primjer jednako i za nagradu Tin Ujević, pa po oprobanome receptu ljetovanja, ucjena glasovima u društvo primljeni ispod žita članova, na što je prvi ukazao književnik i znanstvenik iz Rame, dr. sc. Rajko Glibo, autor udžbenika, velikog broja znanstvenih radova, priznat i cijenjen filolog, slavist, pjesnik, prozaik, esejist, kritičar, s preko trideset objelodanjenih naslova, koji pogađate nikada nije primljen u DHK, a dvadeset i više godina sustavno je slao zamolbe, koje je ovaj dvojac zaustavljao u začeću, navodeći poimence primljene u tom vremenu, idući toliko daleko, navodeći i cijenu koju su keširali, neki i koji (pothranjeno u ostavštini R.G.), novoprimljenici džepoljubcima, a gle čuda na čelu tog tijela, vrhovnik za prijem dugi niz godina stajao je čovjek s tanjušnom knjižicom reklamnih osvrta na knjige, bez i jednoga jedinoga drugoga znanoga književnoga djela, ne kažem književnik, jer golemo je biti književnik, već samo što je bliže istini, Ivan Božičević.

Kome god izgovorite ime T.M.B., u kulturnome krugu grada Zadra, izazovete kod njega reakciju gađenja, dugi niz godina je isti pošast grada Zadra, u sve i jednome kulturnome nadzornome odboru, otvara sve i jedan kulturni kokošinjac u gradu Zadru i zaleđu, opće je slavlje u sve i jednoj kulturnoj instituciji koja ga se uspije riješiti, a ogranak DHK Zadar pretvorio je u štovatelje svoga lika i djela, iz Splita je u ovaj ogranak dovukao Igora Šipića, grad Split ni riječ ne reče na gubitak takvog „ znanstvenika „ dojam je skroz na skroz suprotan. Tko zna od kuda iz kojega kotara prispoji ovome ogranku Đuru Vidmarovića (Piljenice kraj Novske, 1. IV. 1947.), svog osobnoga promotora za međunarodnu suradnju, političara i diplomatu, u mirovini, bivšega veleposlanika RH u Ukrajini. Nema manjinske udruge u zemlji i inozemstvu kojoj ne nametnu lik i djelo T.M.B, na koji je revolt naišlo samoreklamerstvo T.M.B., na književnim susretima u Rešetarima, 2012., da se tražilo i samo očitovanje organizatora susreta, Ivana De Ville.

Tu je ogranku dopisan i doseljenik iz Bosne (Tuzla), u grad Knin, vodeći svjetski T.M.B.-olog, Fabijan Lovrić, koji je promotorom za BiH „ Viteza zlatnoga runa „ , kako naslovi jednu od svojih knjiga u cijelosti posvećenu T.M.B. a koji percipira u gradu Zadru kao onaj koji se najdublje zavukao u šupak T.M.B., tako da u svakome trenutku ima većinu, (T.M.B.), a do rada ovoga tijela ne bi ni došlo da nije bilo sustavnoga reagiranja i prozivanja predsjednika DHK, B.P., od strane autora ovoga teksta, kada je podružnica DHK Zadar bio T.M.B.

Priča za sebe je „ Ratni umjetnički vod „ i toliko toga dostatnoga za više knjiga, pokretača T.M.B, koji je „ ratovao Kalelargom, od sv. Stošije do Pet bunara „ od ugostiteljskoga objekta do ugostiteljskoga objekta, u ganjc novim uniformama, gledajući prvu crtu bojišnice na TV-u. Sustavne presije tiskovnih i drugih medija, gdje je bilo nemoguće u svakome broju ne objaviti nešto o T.M.B. „ Zadarski list „ se othrvao, vjerujem jednako tako da će to poći za rukom i „ Zadarskoj smotri „ , otpiliti žargonskim rječnikom rečeno razne „ Stamaće „ „ Vladoviće „ „ T.M.B.- će „ ruke milo-milovnice ovog svojevrsnog đon-obrazli vrzinoga kola, okrenuti se zadarskoj mladosti, „ ZAPIS „ - cima, koje se tu krije neuputno bogatstvo talenata, i istinskim samozatajnim stvaraocima, koji iza leđa samoljubivi ljudski žgadija stvaraju svoje književne svjetove, „ zahvalni svakoj književnoj nagradi koju dobiju, ne čineći ništa da je dobiju „ ... (D.K.)

Još Kalelargom odjekuju riječi pjesnika Zaklane Škabrnje, Miljenka Mandže (Gornji Mali Ograđenik, 15., svibnja 1936. .- dobar pjesnik nikada ne umire k tome i ne stavljam godinu smrti.), upučene T.M.B. :

- E Marijane, kada bi ti napisao jednu dobru pjesmu ....



CARTOONS/ KARIKATURE PETAR PISMESTROVIĆ, AUSTRIA

the read sea

paps franziskus gerard depardieu


CARTOONS/ KARIKATURE PETAR PISMESTROVIĆ, AUSTRIA


Abdurahman halilović Ahil

Uz uspavane političare, ni mi se ne budimo.

Sve više igrači poraze kluba osjećaju na plati.

Sreća u nesreći je, što je nesreća u sreći.

Nismo se dugo držali tog posla... pustili smo ga, težak je.

Pomak u ljubavi,osjetila je kad joj je gurnuo.

Sanjao sam ne ostvareni san - zbog ostvarenih ne mogu da spavam.

Zahvaljujući meni, ona je u prozirnoj spavaćici progledala.

Prkosio sam joj iz inata - tjerala je inat meni uprkos.

Političari se prihvaćaju lopovskog posla - ne znaju voditi politiku na pošten način.

hrabrost koju sam skupio...u njoj se raširila.

Težak je posao grobara - to ti je za umrijeti!

Penzioneri su nam mršavi - život ih previše tjera da prekopavaju kontejnere.

Javio mi se čir na želucu, hoće da pukne.

Uzalud nam se javljaju životni problemi -kad na njih ostajemo nijemi.

Dokazujući Evropskoj uniji da ne bi trebalo da smo kod njih na lošem glasu - mi smo i promukli.

Dopuzali smo do vrata Evropske unije, pa kad nam ih otvore.

Od lopovluka koji cvjeta, izrasli su plodovi kriminala.

Čuo joj je muž da je politika kurva, pa je upitao ženu šta će ona tamo.?

Miriše nam na kriminal - jer nam cvjeta.

Kad smo mi došli na vrijeme - nisu oni morali otići po nevremenu.

Došao sam na donešenu presudu, kasno - već su je bili odnijeli.

Sudija na utakmici pokazao se maštovit - u korist nas izmislio je penal.

Šta ćemi njegovo mišljenje - i od svoga sam raspamećen.

Profesor mu je rekao: “Ponavljam, pašćeš razred”!

Propali smo uspješno - na ljestvici dna mi smo prvi.

Direktor nam je unaprijedio sekretaricu... potrudio se da joj stomak naraste.

Vrag je kod nje odnio šalu - došlo je do onog, u šali uvali.

Poslije uspješno obavljenog posla mafijašu nisu dali promaknuće, već smaknuće.

Ta učenica ima petice... samo naprijed, grudi joj imaju toliku veličinu.

Kad se uvjerila koliko on trči za njenom suknjom, počela je oblačiti pantalone.

Oči joj cakle - glancala bi se.

Uz nju sam pogleda vedra - dok gledam u njena njedra.

Ravnotežu u igri na utakmici održavao je sudija - obje ekipe su mu platile da ne izgube.

Ne miri ovo na dobro - počelo je da smrdi na loše.

Molim smradove da se ne javljaju - tu previše zaudara na pokvarenost.

Džaba sam se brinuo za svoj dug - njoj je toliko i trebalo.

NJoj je brak svetinja - redovno se ispovijeda kod mladog popa.

Oni su zaboravili - mi ne znamo ništa.

U policiji mu je slomljen otpor... ispod rebara.

h

ttp://

ww

w.m

axm

inus

.com

MAxMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVI Fahriu Axhanela, Prishtine, Kosovo*

Sabahudin Hadžialić


rené BOusCHeT, France

MaxMinus Media suppOrT



Živojin Denčić

OPLEMENJENA OVCA

U ponedeljak 15. septembra ove godine, povodom Svetskog dana demokratije održana je svečana sednica skupštine našeg Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri. Članovi.skupštine Društva okupili su se da obeleže Svetski dan demokratije, a iz izjava nakon konsultacija kod predsednice skupštine Vinomirke Davinić Sukijasović, može se zaključiti da bi do kraja sledeće nedelje moglo da bude održano još jedno zasedanje na kome bi bio razmatran predlog Kluba poznatih za njenu smenu, ukoliko ga predlagači ne povuku. Vinomirka Davinić Sukijasović novinarima je potvrdila da je na konsultacijama dogovoreno samo održavanje svečane sednice u ponedeljak i da će naredno zasedanje biti verovatno krajem nedelje. Sem članova, na poziv predsednice Davinić Sukijasović svečanoj sednici prisustvovali su najviši predstavnici vlasti, verskih zajednica, međunarodnih i nevladinih organizacija.

Očekivalo se da će na sednici govoriti predsednik Društva gospođa Slađana Nakić Ličenoski, kao i predstavnici međunarodnih i nevladinih organizacija koji su prisustvovali skupštini. Međutim, Spomenka Zarić Kujundžić, šefica Kluba priznatih objasnila je novinarima da o sledećim zasedanjima nije bilo reči na konsultacijama jer treba, s obzirom na dešavanja u Klubu poznatih, najpre videti šta će biti sa njihovom inicijativom za smenu predsednice Vinomirke Davinić Sukijasović. Prema njenim rečima, Klub poznatih je još krajem jula podneo inicijativu za smenu Davinić Sukijasović, što su podržali i Klub priznatih i Klub neopredeljenih. Zbog dešavanja u Klubu poznatih, sudbina te inicijative i sednice nije izvesna pošto je zvanični podnosilac Tiosav Pavlović koji bi trebalo da obrazloži predlog sada već bivši šef Kluba poznatih, jer je u međuvremenu isključen iz ovog kluba i najavio osnivanje svog Kluba ‘’Plači Srbijo’’. Predsednica najpre treba sa njima da razgovara i vidi šta je sudbina njihove inicijative - rekla je Spomenka Zarić Kujundžić, dodajući da ako potpisnici ne odustanu to treba da bude prva tačka sednice, te da po poslovniku nema uslova za odražavanje svečane sednice, tim pre što Klub priznatih podržava inicijativu za smenu predsednice skupštine, jer ona izuzetno loše vodi sednice, a skuppštinu je pretvorila u organ izvršne vlasti i ‘’brutalno prisvojila’’ ovlašćeća koja nema, te da treba raspravljati o tome ‘’gde je Društvo dovela njena demokratija’’.

U Skupštini trenutno ima desetak klubova. Članovi skupštine se navodno nisu dogovorili ni o delegatima koji bi Društvo trebalo da predstavljaju u međunarodnim interparlamentarnim institucijama. “Imamo problem jer vladajuća koalicija ne može da izračuna proporcije vlasti pojedinih klubova”, primetio je Radojko Obradović (Klub nesvrstanih) i naglasio da isključuje mogućnost da delegat u tim međunarodnim insticucijama bude Budimir Popović, zbog svoje nestručnosti. Naime, u njegovom izlaganju na prošloj sednici, kada je govorio o ‘’Najvećoj izložbi ovaca u Srbiji’’ ima neistina kojima se ovo potvrđuje u celosti. Budimir Popović je izneo, pored ostalog da ‘’U Srbiji ovčarstvo ide u dva pravca: jedan je proizvodnja mesa, za to je pogodna srpska oplemenjena ovca sa tri jagnjenja u toku godine’’.

-Uveren sam da je svim članovima sasvim dobro poznato, da se ovce u našim uslovima pare krajem leta i početkom jeseni, da se jagnje krajem januara i februara naredne godine, da jagnjad sisaju dva i po meseca i da se ovce muzu od maja do kraja letnjeg perioda, tako da se jagnje jedanput godišnje. Imajući u vidu sve navedeno pretpostavljam da se ne radi o slučajnom propustu. Poznata je biološka osobenost naših ovaca da kod njih bremenitost traje pet meseci, te bi kod tri jagnjenja u toku godine interval između dva jagnjenja trajao manje od ovog vremena, što je uopšte nemoguće. Uveren sam da njemu navedene činjenice nisu sasvim dobro poznate. Imajući u vidu ovo pretpostavljam da se radi o nestručnosti. Gospođa Vinomirka Davinić Sukijasović bila je dužna da oduzme reč Budimiru Popoviću i tako otkloni navedene nedostatke u njegovom izlaganju i donese odgovarajuću odluku. Prema tome, prva tačka dnevnog reda sednice treba da bude smena predsednice skupštine.

Nakon svega izloženog predsednica skupštine odredila je prekid sednice na neodređeno vreme i obavestila članove da će uredno biti obavešeni o vremenu nastavka ove sednice.

UVREDA…

Apelacioni sud u svojoj presudi iznosi da je prvostepeni sud zaista pogreštio, kad je radnju optuženih kvalifikovao kao bludnu radnju, pošto prema činjeničnom stanju nema elemenata za ovo krivično delo. Time, što su optuženi nasrnuli na oštećenu Mirjanu Ljubojević Dragojević i ljubili je, pa je pri tom izujedali po celom telu, od čega su ostali tragovi – modrice, oni nisu učinili bludnu radnju, već bi u ovakvoj njihovoj radnji moglo stajati samo krivično delo uvrede, učinjen na javnom mestu, bidući da se krivični dogadjaj u pitanju desio na sednici upravnog odbora Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri povodom obeležavanja Svetskog dana volontera petog decembra, na kojoj je predsedavala oštećena Mirjana Ljubojević Dragojević. Pošto se prema citiranoj odredbi zakona samo ljubljenje ni u kom slučaju ne može uzeti kao radnja, kojom učinilac ide na zadovoljenje svoje telesne pohote, bez obzira kakvog je vladanja oštećena i da li je ona bila, kako navode branioci optužnih, „jebežljiva“ i da li je bilo pristanka ili nije, ne može stajati delo bludne radnje.

ZAHTEV ZA IZUZEĆE

Glavni tužilac Discilinskog suda za gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i za delikte protiv životinja počinjena na teritoriji Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri, gospođa Biljana Kostić-Paunović optužila me je za teško delo izazivanja opšte opasnosti, da sam opšte opasnom radnjom izazvao opasnost za život mačora moje supruge Marka, na taj način što sam ga, u vreme dok je spavao u kupatilu ispod prljavog veša, bacio u mašinu za pranje veša zajedno sa stvarima za pranje i uključio mašinu i da sam time postupio protivno propisima o zaštiti životinja.

Disciplinski sud postupa u ovoj stvari sastavljen od sudkinja Milke Janković-Marković, kao predsednika veća, Petrije Gvozdenović Rogošić, Dragane Milosavljević Kukulj, Jasmine Paunov Rajković i Ilinke Geočelović Bašić, kao članove veća, što kod mene pobuđuje sumnju u njihovu nepristrasnos. Zato podnosim ovaj zahtev za izuzeće predsednika veća i navedenih sudkinja kao članova veća, a iznosim i okolnosti na kojima zasnivam svoj zahtev. Predsednik veća gospođa Milka Janković-Marković je supruga dr Ranka Jankovića, vlasnika fabrike hrane za kućne ljubimce “Simbioza” iz Gornje Klisure, u kojoj ona radi kao koordinator u proizvodnji poznatog proizvoda ove fabrike “Zdrava hrana za mace”, a vama je godpođo Dakić, kao predsediku suda poznato da sam u svojstvu člana Upravnog odbora našeg društva podneo prijavu protiv ove firme zbog nekvalitetnih i zagađenih proizvoda ove vrste sa bakteriološkim endotoksinima. Poštovana gospođa Petrija Gvozdenović-Rogošić pored hormonskih promena u klimakterijumu, ima i teškoće sa koncetracijom i poremećaje pamćenja, kao i druge psihičke manifestacije, te je i sama bila dužna da prekine rad na ovom predmetu, a razlog za izuzeće sudije Dragane Milosavljević-Kukulj ne bih ovde izneo zato što je svojevremeno zvonilo u Gornjoj Klisuri na sva zvona o našem ljubavnom slučaju. Izvesno je takođe osnovana moja sumnja u nepristrasnost sudkinje Jasmine Paunov-Rajković.

Ona je kao očevidac događaja u pitanju posvedočila tokom istrage da nisam našem ljubimcu mačoru Marku spasao život kada sam ga izvukao iz mašine, te da bi ga oživeo odlučio da mu dam veštačko disanje usta na usta, već da je to učinila moja supruga, sa kojom mi je brak prestao nakon ovog slučaja.

Iznete okolnosti izvesno potvrđuju da je moj zahtev za izuzeće ovih sudkinja u postupanju po mom predmetu opravdan.


Petar lazić SADAŠNJOST:

U govnima smo do grla. Ko ide dalje?

A ranije, kada god smo silazili sa uma dočekivao nas je špalir i pioniri s cvećem. Stvarno, šta je danas sa tim pionirima?!

bUDUćNOST:

A sada lepo priznajte: čija je ideja bila da se krene u svetlu budućnost.

Vi ste nas poveli u svetlu budućnost. Vi nas iz nje i izvedite.

Znamo mi kako izgleda svetla budućnost, mada iz tog perioda nema pisanih tragova.

Put u budućnost je dobro utaban. Oni napred se valjaju od smeha.

Samo ja mogu da vam obezbedim mesto u Raju. U slučaju reinkar-nacije, vraćam pare.

Nauka traži žrtve. Prisustvo obavezno!

Čujem da će čovek trihiljadite godine živeti i na Marsu. Odmah mogu da vam kažem – na mene ne računajte.

NAROD:

živeće ovaj narod! To je značajno sa stanovišta opštenarodne odbrane.

Sve smo učinili da buduća pokolenja još dugo pominju ne samo nas, nego i našu familiju.

Dosta smo učinili za porobljene narode sveta. Čim nas vide, odmah im je lakše.

Narod je sazdan od kvalitetnog materijala. lepo može da se nosi bez habanja.

živeo radni narod! Ovako se više ne može.

Nisu nam sve koze na broju, ali računajte na nas kao da smo u punom sastavu.

UMETNOST:

Cena umetničkog rada je neizvesna. Zakon to prepušta slobodnom sudijskom uverenju.

Od kada smo ukinuli cenzuru, tužilaštva rade bez ograničenja.

ISTORIJA:

Ramzes drugi je brisao sa spomenika imena svojih prethodnika jer Egipat nije imao razvijen školski sistem.

*Stari Grci su imali filozofe, Olimpijadu, izmišljene junake, vladare

koji su sebe proglašavali bogovima... a i išli su bosi. Mi, hvala bogu, filozofe nemamo.

Nekada smo janičare slali u Tursku a sada smo sposobni i sami da ih školujemo.

Ako je za ovakav napredak u Drugom svetskom ratu izginulo pedeset miliona ljudi, koliko bismo tek bili napredni da su izginuli svi?

* * * *Čizma glavu čuva. Šubara je domaći izdajnik.

Zahvaljujući Slovenima, čovečanstvo je dobilo niz značajnih istori-jskih ruševina.

POlICIJA:

Policija nikada ne ostavlja ljude u nevolji. Naprotiv.

U slučaju nužde unutrašnji organi rade svoj posao.

Uniforma je poslednji modni krik žrtve.

Manifest tajne policije: seci dupe, krpi uši.

Demonstranti su obično poznati policiji od ranije, još od vremena kada su mirno sedeli kod kuće.

Ekrem Macić

Tamo gdje su manjine nezadovoljne većinski narodi nemaju šta da traže.

Ne možemo sve mozgove izvesti. Neki se prospu.

Nema veze što kradete, ali nemojte zakidati na PDV-u.

Neki narodi okupatorski jaram nose decenijama. Srbi to odbace za pet vijekova.

Ovdje će tek doći do bratoubilačkog rata. Između vlasti i kriminalaca.

Naš mrak je najjasniji. Svašta se tu može napipati.

Uporni novinari prate afere do kraja. Onda sagore i oni i afere.

Moj identitet je teško utvrditi. Ne jedem meso, nisam vegetarijanac; okračale mi pantalone, nisam vehabija; ne molim se bogu, a nisam

ateista...

ljekobilje je naša budućnost. ludara nam je osnovna sirovina.

Imamo dubinu, visinu i širinu. Zar nam treba i vlast?

Crna Gora će prije Srbije i bih ući u Evropu. Ima ravnije more.

Glasali smo za neke ljude koji su bili nevažeći.

Istoriju živimo na kredit. Rat(a) je svako pedeset godina.

Demonstracije treba suzbijati mudro. lisicama.

Vlada je u tehničkom mandatu, a narod u tehničkom nokautu.

Policajcu koji ne može savladati visoku prepreku treba držati lopovsku.

Većina zastupnika prespava zasjedanje. Sanjaju novi mandat.

Izdaju ga noge. Jaše na budžetu.

Ako laže koza, ne laže kvorum.

Dejtonski sporazum je rješenje o međusobnoj netrpeljivosti i u druge svrhe se ne može koristiti.

Za brak je potrebno dvoje. Za sreću još manje.

bože sačuvaj! Sve odnesoše.

Jedan narod ponovo dominira. Sirotinja.

Napola te poznajem. Mora da imaš dvojno državljanstvo.

brani se šutnjom. Odaju ga crijeva.

Vjera propisuje post od mjesec dana, a država do novih izbora.

Ne možete vi vladati koliko mi možemo gladovati.

Dok si zdrav ostavljaj za lijekove.

Jesi li bio komunista i u jednopartijskom sistemu?

Glave su ostale iste, samo su torbe skuplje.

Koliko se još moram baviti kriminalom da bih ušao u vladajuće strukture?

Jesi li završio terapiju kod psihijatra? Sada si pravi političar.

Što više zbijamo redove jedni drugima smo sve sumnjiviji.

Novi izbori su pred nama.Pošaljite pljuvačni test na analizu.

Potisnuo sam konkurenciju. Sad samo nas dvojica idemo kod psihijatra.

Prirediću knjigu narodnih psovki. Niko je neće pročitati, a svi će je znati napamet.

Dok nam je himna bila bez teksta branili smo se šutnjom.

Ulažem u nekretnine. Kupujem sudije, policajce, graničare, ljekare...Donirao sam organe. Obraza ne dam.

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI”

MAxMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVI



Dinko Osmančević

Život nam je sve više muzika, posmrtnog marša.

Ljudi su mnogo veći od djece, ali djeca su mnogo veći ljudi.

Pitaju me jesam li naš. A ja želim biti svoj.

Kad prelazite ulicu, pogledajte najprije lijevo, pa desno, ali nije zgoreg baciti pogled ka nebu i tiho se pomoliti.

Gdje god nađeš zgodno mjesto, tu zgradu posadi!

Početna cijena za moj glas na izborima je pedeset eura. Platiš dva, dobiješ tri, i mama i tata su voljni glasati.

Pred svake izbore sa bilborda nam se osmjehuju političari. A možda nam se i cerekaju.

Našim sugrađankama ili su se šorcevi smanjili ili su im guze porasle.

Nisu satanisti, ali mnogi studenti sanjaju šestice.

Dražen Jergović Grafiti, aforizmi, parole...

Sveti Nikola mi je i ove godine donio... samo hrpu problema.

hrana je nafta budućnosti.

Ona i ja nikako. Ni po rodu, ni po broju, a bogami ni po padežu.

„69“ nije loše ni kao poza, a kamoli kao broj.

bez vjere mnogo je nevjere.

Sve više radimo u korist svoje štete.

Sreća je kada smak svijeta dočekuješ prema julijanskome kalendaru.

Najskuplja je alimentacija za vanbračnu djecu.

Crkva je aparat, a dobro nam je poznato da aparati zatupljuju ljude.

Tražimo odgovore, a ne izgovore.

bez knjige se može, ali bez jutarnje kavice teško.

Domaća glazba nam postaje sve više strana.

Nikada nisam živio bez vjere, ali sam čitav život mogao bez crkve.

Kad bi riječi ubijale, ona bi bila na doživotnoj kazni.

Sa željom da nas bolje organizira, šef nas je dezorijentirao.

I kad kupim prijevoznu kartu, ZET-ovcima i dalje izgledam kao potencijalni „švercer“.

Sjedenje ubija, ležanje odmara.

Umjesto da jedni drugima pružamo ruke, mi si podmećemo noge.

U hrvatskoj se svi razumiju u politiku, a (gotovo) nitko u ekonomiju.

Tko nas vodi, još nam dobro i ide.

Političari su zgražanje u svijetu.

Veličina križa na zidu sobe je proporcionalna korumpiranosti vlasnika istog..

Kod nas se u posljednje vrijeme svi prekvalificiraju u estradnjake.

Naši emigranti su izvan zemlje barem stranci, a u vlastitoj državi – čista nula.

Nudim puno, očekujem malo, a ne dobivam ništa.

http

://w

ww.

max

min

us.c

om

MAxMINUS AFORIZMI...lEGI, INTEllExI, CONDEMNAVIJasmin Mrkalj Kadmus

Iz čistog socilaističkog društvenog kapitala

su stvorili vlastiti prljavi kapitalistički profit.

Sindikati sanjaju da se uz padanje standarda jedino može diči revolucija.

Evolucija na balkanu stoji. Još uvjek vladaju majmuni.

Vrhunac demokracije je tu. Svaki vođa direktno bira svoju dvorsku ludu.

Pucanj u prazno često pogodi crnu ovcu.

Kad god nam naši proroci najavve svijetlu budučnost mnogima se smrkne.

Savremeni robovi sve teže saznaju ko im je vlasnik.

U krizi je jedino moguče skratiti mandate. Več prve godine sve potroše.

Digao je ruke od posla.Postao je uspješan proizvođač magle.

U evropi traže poklopac za prazan i vreo proračunski lonac

Sabahudin Hadžialić

bih građani mogu u brazil bez viza od 25.5.2013. Još da mi neko plati kartu u jednom smjeru!

Na Saboru Srpske pravoslavne crkve pojedinci traže vojni udar u Srbiji. Idea inspirativa za Katoličku crkvu hrvatske i Islamsku

zajednicu bih?!

Ima hodža, popova i sveštenika pedofila. Očekuje se formiranje vjerskih zajednica sa istim prefiksom.

Kada iz moralnih razloga Ministar podnese ostavku on je idiot. Nagradno pitanje: Šta je ako to ipak ne uradi?

Ponekad se osjećam kao spomenik. Non-stop seru po meni!

Nekada je bilo dovoljno dva svjedoka i ti si partizan. Danas dva svje-doka i ti si novinar, književnik, ekspert, naučni radnik, čovjek!

Krahom socijalizma smanjena je politicka zagađenost. Još da se riješimo kapitalizma!

Sloboda u bosni i hercegovini je prokleta riječ. Uvijek je na račun drugog i drugačijeg!

Istinita bajka: bit će bolje!

boban Miletić bapsi

Naši političari imaju obraz. A tek trbuščić!Znači, nema krize!

Ko kaže da naše ministarke ništa ne urade u prvoj godini mandata?!A liposukciju , zatezanje lica , pumpanje usana , farbanje u plavo ..

Vlada je probala da poboljša život građana - pa ne ide ... pa jeonda probala da pogorša - pa ide ... kao po loju!

Uskoro će rekonstrukcija vlade – zgrade.

Glavni problem Srbije je što je u politici malo psihijatara - a bolesnika i previše.

Inflacija obuzdana - divljaju cene?!

Stočari prosipaju mleko ... još samo i pčelari da počnu med - pada i mi živimo u zemlji gde teku med i mleko.

Naše vođe su kao MOJSIJE - sa greškom. MOJSIJE je svoj narodizveo iz ropstva, a oni uvode.

Srbija je zemlja neviđenih prevaranata : političari zavaravajunarod , a narod zavarava glad ?!

Spojili smo mladost i iskustvo - kod nas kradu i unuk i deda?!

VOĐE dolaze i prolaze, a narod ostaje - u čabru!

VOĐA je non - stop u kontaktu sa narodom – SEKSUAlNOM.

Srušićemo vlast gandijevskim metodama - ima da ih trpimo dok im ne dosadi.

Epigrami i pjesme

Ima jedna država lijepa,tužno je gledati ju kako šepa.

Svakog dana za hrvataneka nova obmana.

Prkos

Šuti il` radiMakar ti se gadi.

Mrzi i trpiČeši se gdje te svrbi.

Ne gubi naduJer si za blokadu.

Psuj i mlatiValjda će da shvati.

Narod vlasti

Kultura narodnog kukanjamoćnija je od kravljeg mukanja;Dovoljno nam je brukanjai bez (vašeg) prisilnog fukanja.


http

://w

ww.

max

min

us.c

om

Igor Braca Damnjanović DIBDobili smo demokratiju. Dajte nam uložak.

Nije heroj onaj koji se ne plaši drugih, već je heroj onaj koji se ne plaši sebe.

Srbi su otvoreni za svaki dijalog. Samo su im usta stalno zatvorena.

Savet za vozače i ljubavnike: da biste skrenuli, morate dobro da zavedete.

Svi navijaju za barselonu jer je najbolja. Real(no)?!

U belom gradu nije potreban sneg da bi vas nasankali.

Plašio sam se da ne izgori, a ona se nije ni zapalila.

Sve nam ide po planu. Ništa nismo planirali, a i dalje stojimo u mestu!

Snovi postaju java. Zbog toga se meni i ne spava.

Sreća mi je okrenula leđa. Da je zakopčam.

Otkako je komšija kupio bubnjeve, ja ne znam gde udaram!

Pokazao mi je zube. Kupio sam mu četkicu!

I Srbija je učesnik međunarodnog saobraćaja. Na putu ka Evropi, svi je obilaze.

Kod nas se uvek znalo ko šta radi. Jedni u klin, drugi u ploču.

Vlast i narod igraju žmurke. Vlast sakrije pare, narod žmuri.

Ima pravde. Robuje u hagu!

Oni koji znaju dobro da plivaju, ne plaše se ni onda kada im sve padne u vodu.

Pod pritiskom tajkuna, političari su prdnuli u džabar.

žena mi je dobra u krevetu. Ne hrče!

Ako ne znate šta da radite, zaposlite mozak.

Poštujmo skupštinsko zdanje. Jer da nije tih konja, ne bi bilo ni skupštinskih prenosa.

Nismo mi zaboravni. Drugi su nas rasejali.

želja nam se konačno ispunila, svi Srbi žive zajedno. U hagu.

Nas i Srba iz haga 10 miliona!

Konačno smo stali na noge. Omča je popustila.

Reče mi da me voli najviše na svetu. Izgleda da stvarno veruje u apokalipsu?!

Grejem se na struju. živela električna stolica!

Govore joj da sam loš tip. A, ona to ne zna, ne igra kladionicu.

Niko ne voli da napravi budalu. Ona se sama pravi.

Profesori su digli ruke od škole. Deca samo dva prsta.

Imam perje u krevetu. Spavam sa kokoškom.

Kad narod prođe pored kontejnera, zapuši nos. Jer zdravlje na usta ulazi!

Njoj je život pesma. Udala se za pesnika.

bivši predsednik je kao kaskader. Zna kad treba da padne.

žene vole loše momke. A to nije dobro.

Dočekao je svojih pet minuta slave. Slava mu!

On je vojno lice. Ali telo mu je nekako lopovsko.

Kada vam londonci prodaju maglu, ne pravite se Englezi!

baš je ćoškast. Sve sagledava iz svog ugla.

Ne prepisujem od druga. On piše po diktatu.


POEZIJAMIĆA TUMARIĆ

ObMANOSTVORITElJ

Jeste čovek. Po liku.Pošten nije.

Ni uman. Ni radan.Odličan trgovac. Prodao bi narod. I rod.

Zanatlija. Najstarijeg zanata.Moli se bogu. Javno.

A trguje i sa đavolom. Zarad interesa. ličnog.Nastran tip. Okružen kurvama. Doušnicima. Poltronima.

Secikesama.Plodan na rečima, mada siromašan u izražavanju.

Dete vaške i stenice. Krpeljov ujak.Stvoritelj obmane. laži i prevare.

Političar. Od karijere.

OSVEŠćIVANJE

Prljav. Ružan. Zao. Skot. Prznica. Čovekomrzac. Mučitelj. Ubica.Tako su ga naručioci opisali.

Plaćenom ubici. Ružili ga satima. Sve dok nije sklopljen ugovor. O atentatu.

Došao je dan za izvršenje nagodbe. Za ispunjenje ugovora o lišavanju života. Onog skota.

Plaćenik se pojavio na dogovorenom mestu. Kao smrt. Tačno u minut. Sa snajperskom puškom.

Nanišanio je predmet ugovora. Čovečuljka okruženog telohraniteljima.

Dugo ga je posmatrao kroz snajper. Sve je video. Svaku skalpelom ispeglanu boru. Ofrbanu kosu.

Operisan nos. Veštačke zube. Negovane ruke.Predmet je imao lice probisveta. Obične fukare. Prevrtljivca. lažljivca.

Osionost mu iz očiju virila. bio je to dozlaboga loš čovek. Ali ne i ubica.Procenio je plaćeni ubica. A on nije pucao u jebivetre. Nikad.

Atentator je odustao. Iz daleka, preko nišana, doneo je sud. Stručan. Iskustven. Ovde se, dakle, radi o običnom namćoru. Osvedočenoj lopuži.

Takvi metak nisu zaslužili. Dovoljne su i batine.Predmet ugovora je preživeo. Ali su ga ubrzo nalupali. Svojski.

Naručeni batinaši. Posle toga se smirio. Osvestio. Zabio u fotelju.

Državnog činovnika. Ni glas na sekretericu nije podizao.

Zbog straha. Od novih batina.

CARTOONS/ KARIKATURE SZCZEPAN SADURSKI, POlAND



Jasmina Šikić Jašiki

Samo da smak sveta ne zakači vikend- planirala sam nešto.

Sreća je srazmerna suzama za njom.

Mrzim lenjost- volim dokolicu.

Priznajem svaki ljudski zanos za jedinu čovekovu istinu !

ZNAŠ ŠTA JE IRONIJA ?ŠTO I JAPANKE KUPUJEMO KOD KINEZA.

Divno je imati vremena za skitnju. To je povlastica slobodnih…

Stvarnost počinje u mašti.

Kad si dobar, ne mož’ biti loš !!

Što me nije ubilo, dafinitivno me je ostavilo u životu.

Nekad sam na konju, nekad na magarcu.l tako održavam kondiciju.

E, kad bih mogla da ne pišem i to bih vrlo ozbiljno radila.

Dok postoji večnost nema konačnosti.

Ja sam cirkus i to mi je najveći kompliment do sada.

Taktika je ubila romantiku.

Reka ne zna za tvoje brodolome.

Kad duboko siđeš, površina postane ti nebo.

Ako ljubav ne staviš na prvo mesto, već si se slagao.

Udobnost ne garantuje zadovoljstvo.

Nikad me nije zanimalo kolektivno i šta masa misli.Ne volim gužvu.

ljudi su izmislili kurtoaziju da bi svoje strahove i laži prošvercovli kao bon-ton.

Postoji red.Red je za one koji nemaju ideju za drugo.

Ja razdanim, a ti u mrak vučeš...

Volim te, zato što ozbiljno shvataš moju neozbiljnost.

Nebo ne zna za miljenike, al’ šefovi znaju.

Suština se najbolje vidi u pustinji.

Previše lično sebe shvatamo. Drugi su objektivniji.

Mislila sam da je etika- moral.Morala sam tako zbog etike.

Jutros sam ustala na desnu nogu. Zamalo da udjem u plakar.

Srbi su Nebeski narod.Evo dokazali su još jednom da im zemlja ne treba.

Kuća je odmorište između dve šetnje.

Ne tražim ljude koji se slažu sa mnom u mišlljenju.Tražim ljude koji će to sa mnom da urade.

Kada me život prizemlji, ja skočim više!

Odoh da spavam. Kad se probudim sanjaću.

Autentičnost je jedinstvo svih suprotnosti u čoveku.

Miloš Ristić

Poslednjeg dana Bog stvori vladu.

Htedoh da postanem stranački pisac, ali me nisu primili.

Palimo se na zastave.

Za srpsku sliku kosovski haiku.

Zoran Đinđić je naredio sebi da puca u Zorana Đinđića.

Sastali se Tači i Dači.

Sastali se Dačić i Tačić.

Srbija je jedina zemlja na svetu gde se možeš školovati da bi sedeo kući.

Ako nemaš pare, daj mito.

Vest koja nam je upravo stigla: Ministar bez portfelja konačno našao portfelj.

Srbi imaju sopstvenu olimpijadu – političku.

Šta bi tek bilo s Jovom da je imao Kancelariju za brze odgovore?

Buđav lebac – sveža privatizacija.

Hleb na centru. Igra može da počne.

Ilija Lakušić


Suno Kovačević

Poltroni “čine zlo ali ga ne smišljaju”* .

Čovjek sam, borite se ljudski.

Život je buđenje iz sna želja.

Sudeći po kurvama u politici izvršili smo legalizaciju prostitucije.

Menađeri u socijalnoj politici ne znaju posao kojim se bave.Oni koji znaju nisu u prilici da budu menađeri.

Evropska unija nas ne čeka raširenih ruku.Kasnimo! Čeka se da raširimo noge.

Nakon što mi je okrenuo leđa shvatiosam da sam za prijatelja imao pedera.

Dodjelom ministarske pozicije stranački podobnom članu završava se planirana aktivnost u toj oblasti.

Stranke u predizbprnoj kampanji tvrde da se bore za svoj narod.Nakon izbora pokaže se da se bore za svoga čovjeka.

Međusobno nadopunjavanje:Birači mandat provedu shodno izreci povuci potegni, a njihovi izabranici navuci nategni.

Za vrijeme kampanje narod vjeruje u političke bajke.Nakon što se formira vlast uvjeri se da se radi o basnama.

Nakon formirane vlasti imamo postizbornu šutnju.

Zahvaljujući vlasti imamo neponovljivu sadašnjost.

Narod jede girice.Krupne ribe i dalje plivaju.

Brak se razvodi kad bajka pređe u basnu.

Manifest Komunističke partije Bosne i Hercegovine.Proleteri svih naroda Bosne i Hercegovine ujedinite se!

Ljudska prava su ugrožena.Sve je manje ljudi.

Bosna i Hercegovina je zaostala na putu kao Evropskoj uniji.Znači, mi smo zemlja sa posebnim potrebama.

Da su Marksa razapeli na petokraku i komunizam bi se zasnivao na prinošenju žrtvi.

Da su Marksa razapeli na petokrakukomunizam bi se zasnivao na svojim žrtvama.

Žene vole jednu pjesmu,jutarnju pjesmu ševe.

BH majmunska posla.Svaki majmun hoće teritoriju za svoju džunglu.

I sada imamo jedinstvo.Naše sirovine su naši mozgovi.

Imamo polarne noći.Narodu nikako da svane.

Izumrla je radnička klasa.Ostali su intelektualci.

Kažu da propadamo.Nikako da dno vidimo.

Pripadnici naroda sve se manje osječaju čovjekom.I to je evolucija.

U Bosni i Hercegovini žive slobodarski narodi čija je historija ropstvo.

Ne dijelite narode.Pustite da se množe.

Nakon što nam je odumrla država, sada odumiru i ljudi.

Nakitila se, hodajući od jednog do drugog.


Vladislav Pavićević

Muke pakla zemljom caruju!

Sivilo je kad se vidi i ne vidi

Nije đavo crn nego njegovo djelo

Oltare su stvorili da bi im se molil!

Vlast se odriče naroda. Prezadužen je!

Crkva je odvojena od države ali nije država od crkve.

Vlast je sredila pitanje ratova. Predala se NATO~u. Teizam je antiteza ateizmu.


Vasil Tolevski

Danas najpametniji se prave oni koji imaju para.

Zato smo ostali i bez pameti i bez pare!

Pokazali smo Evropi da smo stabilna zemlja. Nismo joj se primakli ni korak!

Makedonija je u isto vreme i Raj i Pakao.Zavisi od toga dali ste vlast ili opozicija.

U mojoj zemlji nemamo fabriku za proizvodnju strašila.Njih dobijamo na izborima!

Daleko smo od one ratne, 1941 godine, ali sada su nam izgledi daleko manji!

Nijednog političara ne možete uporediti sa volom.Volovi su kastrirani, pa bar ne mogu da se razmnožavaju.

Kapetan uvek mora pored sebe da ima pacove.Inače, kako bi primetio da mu brod tone!?

Svaki plan koji se pravi u mojoj zemlji je – pakleni plan!

Za pravi potop ne treba vam voda.Potop je i kad nemate vode u očima.

Nekim našim poslanicima idoli su im nacionalne manjine.lažu kao Cigani!

Sve se zaverilo protiv mene!Krov mi prokišnjava, a imam i suseda za poslanika.

Stranačka knjižica i toaletni papir su bliža rodbina!Vode brigu o istom dupetu.

Naši roboti koriste samo domače sirovine.lakše mogu da ih upravljaju.

Jedan deo naroda preživljava dok ostali – preživaju!

Izbori su šansa da se izabere ono pravo.Ali, nama Koka-kola odlučuje šta je ono pravo!

Sve nam ide kao podmazano.Malo-malo pa se okliznemo!

U našoj zemlji nema nikakvih diskriminacija.Nema razlike između državnih i lokalnih budala.

Sva sreča što naši ljudi nemaju dve glave.Inače bi ih šišali dva puta!

Tačno je da životinje jedu samo sirovo meso.Evo, ovi naši žive nas pojedoše!

Eutanazija na makedonski način: Izbori!

Kad nas vlast hrani, ja sam uvek skroman i uzimam najmanji deo.Ipak, govna su govna!

Kad policajac na ulici uzvikne– drž’te lopova, nastaje haos!Svi beže glavom bez obzira.

Nekim našim poslanicima idoli su im nacionalne manjine.lažu kao Cigani!

Sve se zaverilo protiv mene!Krov mi prokišnjava, a imam i suseda za poslanika.

Stranačka knjižica i toaletni papir su bliža rodbina!Vode brigu o istom dupetu.

Sa Vođom ne možete razgovarati u četiri oka.Naš je Vođa slep.

žena me vara jer nisam obdaren za te stvari.Ubio bih se, ali i za to treba muda!

Makedonac samo za Uskrs ima jaja.

Prostitutke nikada ne potcenjuju ljude.Za razliku od vlade.


Najbolje je da počnemo da pijemo votku umesto viskija.Od viskija balkance boli glava godinama unazad!

Vlast bi morala obavezno da uvede veronauku u škole!Deca ne mogu samo pomoču bilborda da ocene ko je anđeo a ko đavo!

Naši izmišljeni neprijatelji uništili su sve.A posle kažu da smo mi krivi za sve!

Naši političari su prošli sito i rešeto.A za nas bi bilo dobro da prodžu i – rešetke!

Nemamo potrebe da investiramo u spomenike.Nama su investicije postale spomenici.

Ranije u našoj vladi nije bilo debile. Inače bi ranije došli u stanje u koje smo sada!

Evropa nam uvek postavlja visoke ciljeve.Za narod koji puzi to je nedohvatljivo!

U troškove sahrane države nije uračunat narod. Narod ide gratis!

Nema nešto što ne znamo.A i ono o čemu ništa ne znamo, naše je delo!

Ministar je dobio državnu stipendiju da bi završio fakultet.Pa posle neka neko kaže da se država ne brine o svojim građanima.

Sve što prave, prave u ime naroda.Samo se u katastar vodi na njihovo ime!

Ovi koji su napravili pustinju oko sebe najzaslužniji su što imamo status utopljenika!

Ulice bi trebalo da nose imena naših savremenih političara.Pa da narod sa zadovovoljstvom gazi po njima.

Napismeno smo ostavili traga da nismo izgubili ni jedan rat.I time dokazali da hartija trpi sve.

Ministar je izvadio maksimum od sebe.Sada mu možete dodati toaletni papir!

Čovek bez zuba je poštovani član porodice!Manje jede.

bibliju čitaju mrtvima.A trebalo bi živima!

Kontejneri su dokaz da je naš narod vredan.Tamo se kopa i rukama i nogama.

Za našeg čoveka nema razlike izmedžu velike i male nužde.On i za malu i za veliku svlači gače!

Mogu slobodno da kažem, da sam u govnima do guše.Neka ćute oni koji su niži od mene.

Kad bi ovce mogle da napišu memoare, narod bi video šta su pre mandata radili naši lideri!

Celog života čist sam kao suza.Zato mi se sada plače.

Naš narod uvek igra na sigurno!Krsti se i u boga i u Đavola.

Demokratski kapacitet ljudi meri se na dva načina:Koliko može da mu uđe u glavu ili koliko u dupe.

Umesto da bravari dobijaju platu kao doktori, vladinim reformama doktori dobijaju plate kao bravari!

Ja bih kao pravi patriota ustao na himnu.Ali, tada bi svi primetili da imam pocepane gaće.

Vlada kaže da hrane ima dovoljno, čak i stoka da jede.Stoka se žali da im ljudi sve pojedu!

Građani ne mogu da se odluče između hleba i droge.I jedno i drugo za njih je luksuz.

Tačno je to da iver ne pada daleko od klade.Evo, meni je pao balvan za poslanika!


Arsen Gevorgyan, Armenia


Živojin Denčić

DUHOVNO ČEGRTANJE

Ne čujemo da li psi laju-mi smo na repu karavana!

Pre indentifikacije promenili su mu lični opis.

Platite dug za svetslo, inače ćemo vam ga isključitiu ranu zoru.

Prebijeni svojim jaucima remete javni red i mir.

Na poslu čovek mora i da se zabavi. Zato postoje štrajkovi.

Ovde se ne radi samo o kršenjuzakona. U pitanju je otvoreni prelom.

Vreme je onaj novac koji kvari čoveka.

U novinama mnogo šta nerazumem, ali to mi čini posenbo uživanje.

Iz hunanih razloga osuđenima na ćutanje dozvoljeno je da govore na plej-bek.

Društvo za borbu protiv kriminala uzelo je kriminal u svoje ruke.

Ukrasni psi laju samo u svečanim prilikama.

Kad ljudi govore šta tu mogu činjenice.

Srušili smo breg, da ga tiha voda ne bi ronila.

PRASAK ZA GLAVU

Kada sviraju uzbunu – ustanite. Možda je to nova himna.

Pošteni obmanjuju jedni druge bez izvrtanja činjenica.

Neki kriminalci su bili neoprezni – Uhvatila ih je promaja.

Srećnici mesto u staračkom domu Naslede od roditelja.

Imao je izuzetno zdrave zube, reče polomljena pesnica.

Svaki početak požara mi zalijemo.

Mnoga njegova prazna obećanja Već su prerađena u drame.

Podizaćemo mu spomenike sve dotle, dok narod želi da ih ruši.

Njegovo kukurikanje je znak Da od svitanja nema ništa.

bezgranična vlast? Kažu da i glupost ima tu privilegiju

Sa policijom nema zezanja. Njihovi vodeni topovi sutotalno gluvi.

U toku zvanične posete vođa je Zaobišao obećana brda i doline.

Kad u politički obračun uđu neuračunljivi, onda jeisključena njihova odgovornost.

O mnogo čemu ne možemo da govorimo, rekoše mutavi.

Na dan proglašenja pluralizma organizatori će prireditinoćno bdenje.

Ljupka Cvetanova

želite da glasam za vas?! A koliko puta?

živimo u demokratiji. Svakakve misli mi padaju na pamet.

Suprotstavljene strane su se rukovale. Meč može da počne.

Zaposlili su ga. Zakleo se da će verno raditi za partiju.

U životu je imao dobre poteze. Vukli su ga mama i tata.

Kaligula je živ. Ali ne bi da pričam o tome.

Ne dajem ni pet para. Nemam.

Sa prijateljima ne razgovaram o politici.Sa njima razgovaram o realnim problemima.

Šala je na moj račun. Devizni.

Neopredeljeni su uvek u prednosti. Oni ne mogu izgubiti stranu.

Našao se u nebranom groždžu. bio je lenj.

Njegov predlog je razuman, ali neprihvatljiv. Nije iz partije.

Dangube danima. Tako im godine prolaze.

Tajne službe vode računa da Makedonija ne skrene u pogrešni pravac. EU, na primer.

Siguran sam za svoje postojanje. Ima me na biračkom spisku.

Pobedili smo fašizam. Smrt fašizmu! Sloboda fašistima!

Promašeni je slučaj. Preživeo je nekoliko pokušaja atentata.

Mogu, ali ne moram!

Izdržali smo mi pet vekova pod turcima. Dvadeste godina tranzicije je mačji kašalj za nas

Ne odgovara im istina. Nisu dobro začešljani.

Pljunuo sam mu pod prozor. Nije bio kod kuće.

Pomračeni um ne trpi senku.

Na tastaturi mi prsti rade brže nego misli. Na svu sreću nisam hirurg.

bogati ne štede. Imaju. Siromasi ne štede. Nemaju.

Nešto je trulo u državi Danskoj. hrane se organskom hranom.

Za ideale gine budale. Pametni žive za njih.

Neopredeljeni?! Ko ih ne zna, skupo bi ih platio.

bez dobrog honorara ne bi mogli dobro odigrati ni ulogu u vlastitom životu.

Napravila bi ja lažni profil, ali ne znam ko bi mogla biti.

Kod životinja mužjaci su lepši od ženke. I kod čoveka bi bilo tako da se žene nisu šminkale.

Većina ljudi nisu lepi. Samo tako izgledaju.

žene upotrebljavaju manje snage nego muškarci. Toliko mogu.

U braku nema pobednika. bitno je učestvovati.

U ime ljubavi promenila je svoje prezime.

Postaću feministku. Angažovaču kućnu pomoćnicu.


CARTOONS/ KARIKATURE ARSEN GEVORGYAN, ARMENIA


Milovan Vitezović

CARTOONS/ KARIKATURE MILETA MILORADOVIĆ, SERBIA

TeslaZečevi


STRIP/COMICS FRANJA STRAKA, SERBIA




















CARTOONS/ KARIKATURE AZIZ YAVUZDOGAN, TURKEY


CARTOONS/ KARIKATURE AZIZ YAVUZDOGAN, TURKEY


CARTOONS/KARIKATURE WINFRIED BESSLIcH (BESS), GERMANY


AFORIZMI

IVO MIJO ANDRIĆ

MAxMINUS PRIČE/ESEJI... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDUM

VOLEJ Koračam umoran gradskim parkom

gledajući očima sve, a dušom ne videći ništa. Do malo prije sam s brojem u ruci puni sat čekao pred šalterom banke. Nadao sam se plaći, a ona nikako da stigne. Kao da je zapela u grlu poslodavca za koga crnčim od kad sam svršio školu.

Dan je beskrvno hladan, šetača niti za lijeka. Tek jedan gospon sa psom koji se prazni pod lipom. S ljut-njom gledam u psa. Gazdu prezirem iz dna duše. Takav me osjećaj prati uvijek kad sam bez kinte.

Dok pas svršava posao sranja na mjestu gdje će se, koliko sutra, veselo igrati predškolska djeca, gazda ga povodcem dužim od dva-tri metra pokušava odvući smjesta defeka-cije. Čini to tako divljački da pas od bola cvili. Očito pokušava pobjeći što dalje od opredmećene fekalije za koju su gradske vlasti propisale oštre kazne.

S gorčinom nastavljam dalje nastojeći zaboraviti prizor od kojeg mi se želudac steže u kruti čvor. Idem svojim putem, briga me za gradsku čistoću i za gradonačelnikove apele upućene lokalnim seratorima.

Ali, pas ne misli tako. Oslobođen tereta i gazdine stege, baš u trenutku kad sam namjeravao sjesti na slo-bodnu klupu, pojuri svom snagom i žestinom u mom smjeru. S kakvom namjerom, to ni danas pouzdano neznam. No, znadem ipak jedno, a to je: nužna obrana. U tom sam poslu uvijek bio vješt. Napadati ne znam, ali ...braniti se, bogami, itekako znam.

Kada je pas dojurio na korak do moje noge, učinio mi se kao lopta koju sam godinama pikao za nižerazredni klub. I dočekao sam ga kako priliči braniču domaće ekipe. Volejom desne noge ravno u njušku. Punom snagom, bez zrna samilosti.

Udarac u pasju labrnju bio je jeziv za sluh i grozan za vid. Od njegove siline zvijezde su mi zaigrale pred očima. Na trenutak mi se učinilo kao da lebdim u bezračnom pros-toru. Potom je uslijedio pad. Pasji na jednu, a moj na drugu stranu. U padu sam primijetio kako iz pasjih čeljusti frcaju bijeli kristali. Nekoliko ih je izletjelo i završilo u živoj ogradi. Kasnije ću saznati da su to bili pasji zubi. Pet komada. Tri iz donje i dva iz gornje labrnje.

U tom bezumnom srazu ni ja nisam bolje prošao. Od udarca u tvrde pasje čeljusti slomljene su mi dvije kosti na stopalu. Tada to još nisam znao jer vruće rane ne bole. Ali, kada se ohlade, tek tada nastaju muke.

Pasji gazda za to je vrijeme stojao kao ukočen, držeći otkinuti povodac u ruci. Gledao me je raširenih očiju i s grčem na licu. S mržnjom kakvu do tada nisam vidio. Niti sam za nju znao.

Tek pošto se pribrao, prišao je ucvi-jeljenom i ozlijeđenom psu iz čijih je zubala kapala slinava krv. Čučnuo je pokraj svoga ljubimca gladeći ga po snuždenoj glavi. Dijelio je njegovu bol, ni ne primjećujući mene. A ja sam za to vrijeme, vidno hramljući otšepao do klupe te sjeo zavaljen na

njen tvrdi naslon. Bol u nozi bivala je sve jača. A s njom i moja srdžba.

Dok je trajala ta odvojena patnja dva povrijeđena i jednog uvrijeđenog živog stvora, do mjesta na kojem smo se nala-zili došli su postarija žena i mladi polica-jac. Žena je vidjela moj sraz sa psom pa je pozvala čuvara reda koji je bezbrižno šetao pločnikom susjedne ulice. Čuo sam kako mu je nešto objašnjavala, ali zbog sve jačeg bola u nozi nisam mogao razabrati šta mu je govorila.

Čim je primijetio policajca, pasji se gazda uspravio i sa uperenim prstom prema meni, obratio mu se optužujućim riječima:

„Onaj tamo divljak udario je bez razloga moga psa Cobru i vidite što mu je učinio. Gotovo ga je usmrtio, divljak jedan“.

Revni policajac potom je prišao klupi na kojoj sam sjedio, upitavši me strogim glasom:

„Je li istina ovo što gospodin kaže?“ Prije nego što sam mu odgovorio

javila se prisutna gospođa, potvrđujući izrečenu tezu.

„Da, da, istina je. Ovaj tu, ne mogu reći gospodin, udario je krvnički pesa ničim izazvan. Pes mu je samo pritrčao u namjeri da se s njim poigra.“

Sve što sam u tom trenutku mogao kazati u svoju obranu bila je tek jedna prosta rečenica:

„A meni nije do igre!“.Širu izjavu dao sam u policijskoj

postaji. Svoju verziju ispričao je i pasji gazda na čijoj je strani bila gospođa-svjedok. Posve je jasno da su se viđenje aktera toga nemilog događaja razlik-ovalo kao dan i noć.

Dva mjeseca kasnije, dok sam još bilo na rehabilitaciji i bolovanju, primio sam rješenje od suca za prekršaje s odmjere-nom kaznom zbog remećenja javnog reda i mira. Žalio sam se i odgovor još čekam.

U međuvremenu sam od općinskog suda dobio obavijest o zakazanom ročištu po tužbi pasjega gazde za naknadu štete zbog gubitka psećih zubi i pretrpljenog pasjeg i gazdinog bola. Odgovorio sam ptotutužbom, opisujući svoje boli te prilažući valjane liječničke nalaze.

Sudski postupak još traje i ne zna se kada će biti okončan.

Zna se jedino da je pas nakon treće rasprave eutanaziran jer se na sličan način ‘poigrao’ s petogodišnjim dječakom iz susjedstva koje je pri padu slomilo ruku i zadobilo teži potres mozga.

Ja i danas, pri svakoj promjeni vreme-na, osjećam tupu bol u desnom stopalu. I sporije hodam.

Sud za to vrijeme, ustrajno i temelji-to radi svoj mukotrpan pravni posao kako bi riješio naše predmete koji su,

radi racionalnosti postupka, spojeni u jedan.

Da se udovolji pravdi i istini.Koje će sigurno stići jednog dana.A, možda, i prije! DOBRA STARA VREMENA

Dobra vremena ne postojeZa one koji su gladni i žedniNjihove sudbine bogati krojeNovcem bogati a duhom bijedni.

O bogomoljama baš mi se ne pjeva

One profane molitve govoreČas idu s desna pa onda s lijevaDa se lokalnim vlastima dodvore.

Bogomolje nam drže prodikeO križnom putu ili o rajuKao da ne znamo za periodikeKoje nam račune ispostavljaju.

DRŽAVA

Ona je moj sanLjubav mog života,Ona me ko crvaOko prsta mota.

O njoj pišem pjesmeIz nje crpim snaguVolim je ko bogaNeka ide k vragu.

Ona mi je nadaKoju srce želiZbog nje su me na križSkoro razapeli.

Iznad nje je svemirIspod nje je sve,Života mi mogacrknut ću zbog nje.

STIGlA DEMOKRACIJA

Nakon mnogo stoljećaRopstva i zezancija,U našu je državuStigla demokracija.

Sad sretni i veseliSvake pete godine,Idemo na izboreZa sabor i skupštine.

Tajnim glasom biramoSvoje gospodareKoji će bez kontroleTrošit naše pare.

Toj vrloj gospodiDajemo sva pravaDa nam kroji sudbinuDa nas zajebava.

U tom izobiljuPravde i slobodeOni će nas voditiŽedne preko vode.

A kad jednom dođemoU raj kapitalaBićemo ko ovceIl’ krdo budala.

Moći ćemo lajatiKao psi na lancuI pričati viceve O glupom bosancu.

Tako ćemo radosniGurati do krajaKao Sizif uzbrdoOd pakla do raja.

Pustite me! Ja sam za sve kriv! Nema šanse da smo izgubili sve šanse. U neprilici sam. Dajte mi još jednu priliku. Došli smo do kraja.Sada opet moramo iz početka. Na kraju smo snaga.A i pamet nas izdaje. Imamo posla preko glave.Zato radimo što nas je volja. Razlike su toliko velike, da smo ih jedva uočili. Na krivo smo nasađeni,bilo vam to pravo ili ne. Zaustavili su nas pred ciljem.A tek nam je dobro krenulo. Naš obraz je čist.Zato smo toliko uobraženi. Našem društvu potrebni su oštri rezovi.I to – carski. Istjerali smo stvari na čistac.Sada ih bolje vidimo. Ne držimo sve konce u svojim rukama.Zato teško vežemo kraj s krajem. Protiv jugoslavenske federacije borili smo se s oružjem u rukama.U Europsku uniju ulazimo goloruki. Zastupnici nas zastupaju.Predstavnici nas predstavljaju.Nama preostaje jedino da radimo. Kad izađete iz krize,Obavezno zaključajte vrata. Nakon razvoda, mnoge dočeka zavod -za zapošljavanje. Moje životno geslo glasi:Zadovoljen – zadovoljan. Svako pravilo ima svoj izuzetak. Deblji kraj smo izvukli, tek kad su nas navukli. Političar je kao bog, sve dok u njega vjerujemo. Dobri političari imaju politiku u malom prstu.A loši – u srednjem. U kajkavca je – kaj.U čakavca – ča.U štokavca- što.A u bosanca – šta ba. U Europskoj uniji hrvatski jezik će bitiravnopravan s ostalim jezicima.Jedina razlika je u tome što će se on govoriti samo u hrvatskoj.

radi racionalnosti postupka, spojeni u jedan.

Da se udovolji pravdi i istini.Koje će sigurno stići jednog dana.A, možda, i prije!

POEZIJAIvo Mijo Andrić


CARTOONS/KARIKATURE KETI RADEVSKA, MACEDONIA

Čuvar stada


Jadranka Čavić

Baj d vej...

I tog jutra je stao na levu nogu kao i uvek kada je trebalo da radi. Posled-njeg iznenađujuće hladnog radnog dana kultne sezone u njegovom posedu obukao je kaput uskladivši ga sa šeširom po kome je želeo da bude poznat, po uzoru na neke mnogo poznatije od njega. Ogledalce, ogled-alce! Ovaj mu je seo na uši i presavio ih nadole, kao da je znao da njegov vlasnik, gospodar vasione, ionako nije imao nameru da ih koristi, jer samo sebe čuje i sluša.

Tako uparađen, s rukama u džepovima futrovanim toplim grant-ovima, Šeširdžija je samopouzdano ušetao među naivne zanesenjake – putujuće pesničke duše. Mon šapo! Sve ostalo... bilo je muzika, a nju je zaista pustio, jer nešto je morao da dopusti. U stvari, setio se da bi mogao malo da olabavi jer u nekom njegovom predizbornom đuveču je bio ubačen i poneki slogan, kog se možda neko još uvek seća, nešto kao – živi i pusti druge da živnu... Ma, da nije bilo tih masnih životnih olakšica koje je dobijao a konto popularnog Događaja, koji su odrađivali drugi dok se on šećka i zakera, sigurno bi od svega digao ruke! Nema više nerava! Sa svim nameštenjima na kojima se namestio i svim stoli-cama na kojima se usedeo, te svim titulama koje ne mogu da ga opišu – nije moglo da mu bude zima ni usred najljuće Zime! Jok! No, voleo je da se povremeno razgiba u vidu šepurenja i da unese malo lične kre-acije na kulturni korzo, pa je i tog prepodneva pogledao malo unazad i video niz počasti i zasluga koje su mu se smeškale unapred. A onda, pošto je ostalo još mnogo, mnogo vremena, sa izrazom lica mrzovoljne arogantne sveznalice, odlučio je da produma o ponečem i to sroči u reči, kad je već tu... Ili bar da ostavi utisak da to čini. Intimno, najviše je voleo da drugi odrade posao, a on da pokupi slavu u kratkim i nejasnim rečenicama, ali nije to moglo baš uvek, pa je tu ideju ostavio za sebe. Voleo je da se kreće i veoma je voleo da opaja forme – počev od muza pa sve do zavesa. A sedišta...!!! O sedištima je najviše voleo da vodi računa! I baš kada se ta nekakva mala Malo Veća posadila tamo gde je samo On trebalo da se vidi, on dobi šansu za ekšn i seti se svoje pasije! Ili funkcije!?... Molim lepo?! Čime Ta misli da je zaslužila da bude u kadru za fotografisanje pored njega i da Uživa, a da pritom ni ne zna ko je On?! Nije mu se čak ni poklonila! Ali, mogla je bar malo da misli i da donese stolicu na raskla-panje! To je Njegov radius, Njegovo fotografisanje i njegov radni dan! Njegov Događaj, Njegove naručene kamere, Njegov vazduh, Njegova električna peć i... Kakva drskost! Ti domaći novopečeni stranci... Pred svim prisutnima, onima sa stolicama, on sa nasladom, domaćinski i tobože baj d vej, podigne i spusti Malo Veću nekoliko puta, a ona veselo odska-kuta i zaglavi se između peći i pro-zora, najbliže vratima ... Bez sedišta! I žilavo ostane tu?! Kao da ništa nije bilo?!... Dok je pravi domaćin crveneo od stida i nemoći, kroz Šaširdžijinu

glavu pod šeširom, ili samo kroz šešir, doduva mu – kako je svako sedište Položaj, a ne mačiji kašalj kako neki misle. Položaj u miru, položaj u ratu, a i položaj u... Zato će svi da prokašlju, samo ako se njemu tako bude htelo, a neki i da iskijaju! Već je uspeo da Događaj smesti u prostor veličine sobička, istina – lepog, ne njegovom zaslugom, koji ne može da se zagreje iznad nule, kako bi bio što manje posećen, a on imao manje obaveza, što jeste njegovom zaslugom. Pub-liku je unapred odstranio i sada su mu ostali lako obučeni izvođači što i nije neki problem... sa njegovim iskustvom.

Među novinarima se prepričavalo da Šeširdžija u istom trenu može da bude i na deset mesta odjednom u toku zimskih namagarčenih događanja, da ima izvrsnu termoregulaciju, da ima moć teleportacije, pa i neke druge mistične, a možda i okultne moći... Kako to postiže?... Na intervjuima je iz ego-šešira s guštom vadio zimski moto Događaja, ubeđen da ga je on rodio, objašnjavajući da je sve vrlo jednostavno: da treba imati osećaj za filing! Malo Veća pomisli, dodirnuta motom, da bi ona na njegovom mestu imala šešir što baca malo veću senku, a možda i jednog zeca, ali položaj direktora galaksije je, kako je videla, bio zauzet... Ovaj je imao pravi Bezec-šešir i zeca u salamuri.

U stanju duha koji se kretao između jedine dve moguće granice – dosade i pakosti, te kada je dovoljno pokvario raspoloženje svima koji ga, žali Bože, razumeju, razbacivao se aplauzom nakon što bi čuo recitaciju na stra-nom mu jeziku, pre prevoda, kako bi pokazao da Sve razume i učestvuje u Događaju i dušom i telom. Malo je živnuo kada je na vratima konačno ugledao pravu-pravcatu strankinjicu s malo godinica, pa nestao sa njom da joj napolju nešto predusretljivo objasni, prethodno joj unutra nudeći dve stolice odjednom?! Ma-šala-la-la?! ,,Šta to bi? Bog, pa Šeširdžija?’’, pomisli Malo Veća, cvokoćući pored peći i misleći na baklave kojih nikako da se domogne... ,,Opet treba dati šansu mladima, čak i kad nisu tu?’’ Bilo joj je zima. Kulturno! I Šeširdžiji isto, ali ne toliko da se seti da skine šešir.

Van Događaja je rominjala kiša, nudeći nozdrvama čist vazduh i miris slobode. Malo Veća tek malo požuri u šetnju, ali onda zastane i reče sebi u sebi: ,,Bih, ili ne bih?’’... ,,BIH!’’ Vija Festina lente... Ubrzo zastane nad sre-dinom reke koja je mirno tekla preko kaskada i glasno odrecituje stihove zbog kojih vredi i kisnuti i mrznuti, ali zbog kojih više neće pasti u vlas-titu mrežu poezije:

,,Dođi u voćnjak u proleće...Ako dođeš, sve to nije važnAko ne dođeš, sve to nije važno.’’

Anđa Meraklija

Kako li je nekada izgledala Anđelija? Ne ona crnpurasta lenjivica koja se negde na Balkanu izležavala, gledajući šefteliju sa hajdučke mišice, dok ,,teče reka tekelija’’ Ne ta, već njena genetska, idejna, marljiva i svevremenska germanska protivni-

ca! Bucmasta? Verovatno pegava i sa vrlo rumenim obrazima kad se postidi? Neugledna štreberka iz prve klupe koja dodaje učiteljima kredu kad god im ispadne na pod? Vredna brisačica tabli, redar u krvi, cinkaroš, bubalica, a nikada šaptač? Izdajica na strani odraslih i moćnih!? Utron-jana starmala sa upasanom keceljom i jezikom za zubima, u kuhinji svoje stroge majke nagnute nad kiselim testom za štrudl i bezvoljnog oca zagledanog u flašu šnapsa na stolu...

Na visokoj školi na kojoj su učitelji očekivali pre svega bildung, a ne usluge koje je ona trenirala kao mlađa, sve što je mogla da pruži bilo je zbunjeno lice s opuštenom vili-com i malo otvorenim ustima, tako da niko od nje ništa nije ni očekivao. Prokliznula je kroz godine, a da je se mnogi iz njene generacije ne sećaju. Ali setiće je se! Jer – ona se anđelijski našla u ober-nebeskoj kombinaciji nekoga ko je gajio sla-bost prema putovanjima u kosmos, Marleni Ditrih i đermanskom jeziku. Valjda!? Najverovatnije je Anđin anđeo dobrotvor tražio bezpogov-ornu ne-ličnost sa njene geografske širine, a pošto su žene nešto malo ranije ušle u modu na političkoj pisti, na brzinu je pristao na prvu s nogu kojoj pantalone i sako stoje bolje nego haljina. Samim tim, anđelko je morao da digne ruke od dugih nogu u mrežastim čarapama, i dimnih zave-sam koje para promukli ženski glas, prepuštajući ih filmskom sećanju miliona fetišista, kao i tamnoj strani svoje na glavu pale anđeoske prirode. I da zavrne rukave i nogavice! Tako se došlo do nje – Anđe Đe Je Nađe, koja neće imati pojma o čemu se bilo gde radi, ali ujedno će biti spremna da uspavljujućim glasom, javno i u mikrofon čita bez razmišljanja šta god da joj je napisano. Bila je neko ko će doći preko noći, kao da je pao s kruške, i isto tako završiti spako-vana u nekoj gajbi, a da se niko ne upita – ko, gde, kada i zašto. Neko ko ima držanje tela kao da će svakog trenutka da dobije ćušku, ili ju je već, kao avans, dobio?!

Ruku na srce, skoro da ju je takvu kakva jeste bilo teško naći! Đermanski paževi su temeljno pretražili zgradu vlade, njene podrume i arhive, kantinu, kao i sve okolne čuvene zgrade sa krilatim konjima, pa i kuloare, mokre čvorove i štale koji su videli i podneli mnogo toga. Međutim, personal unutar njih je imao ipak malo, što znači – previše soli u glavi u dotičnoj tržišnoj potražnji. Gde naći Pepeljugu? U zemlji čuda?... A onaj anđeo se ponovo seti Marlene i njene salonske cipele iz koje je pio šampanjac... sve dok nije šmugnula u prekobarski svet.

Đermanska vlada je navikla na radikalne ideje i istorijske poteze, tako da su urođena pedantnost i upornost na kraju potrage urodile poslušnim plodom, to jest, izgleda da se neko setio kruške! I Anđa je, kad su je malo otresli i očistili, odmah ličila na radikalan potez. Vreme će poka-zati da to i jeste, ali tek u najslađe nevreme! Jer Anđa će sve vrednije, glasnije i bez-brkova-odlučnije čitati govore u radno vreme!


Vikende će provoditi na kulinarskom

brifingu u društvu svetskih i evropskih lafova o kojima je kao djeva samo mogla da sanja, i koji inače nikada sa njom u društvu sedeli ne bi da ona nije u takvoj pozi. Ali... radilo se na njenom samopouzdanju... Njenom seksipilu sklupčanom negde u oblasti podvaljka doprineće muške predstave o plavušama, te čelnoj poziciji koju zauzima, a koja nema ništa zajedničko sa glavom i mozgom. I, svakako, ne njenom, što je upravo bilo i najzanimljivije na njoj!? Ali okružena kolonjskim vodama za posle brijanja... Anđa je počela da merka. Merkala, ne merkala, isto joj se čitalo, ali na jednom renoviranju u modnom salonu Vlade, jedna politički iskusna kozmetičarka pustila joj je buvu u uvo ispod popilotne, i – Anđa shvati da je u životu moguće i zabaviti se, na licu radnog mesta! Još istog dana ju je jedan kolega štipnuo za punački struk, a drugi obgrlio oko ramena, dajući joj nestašnu pusicu u obraz. Bila je to velika prekret-nica u njenom životu! Od tada nije propuštala da se natankuje adrenalinom na fudbalskim utakmicama, gde je iz lože navijala po ugledu na Beti Bup. Dok je Beti u njoj stavljala dlan na usta, kao da ju je neko opsovao, te kolutala očima u navijačkom zanosu, Anđin nos na njoj je upijao mirise iz najbližeg okruženja, a ovi su već –Bup– sami nalazili put do tamo nekih Anđinih režnjeva. Toliko muškaraca okolo, a neki se čak i znoje!... U početku je mislila da sanja, ali prvom prilikom kada su se crno-žute đermanske farbe pobednički zavijorile, digla je bar jednu kriglu piva! Nije bila ni svesna da ju je upravo taj potez ruke uvis zadržao na mestu, da se sportski provukla, dobijajući H od harizme, te opstala na navijačkom mestu bez i jedne plastične operacije. Eto! Može to i prirodno. Tako se Anđa dala u meraklije, sve češće se smejuljeći, osokoljena osmesima onih oko nje. A u realnom vremenu okolo nje i njih – Pih! – vladala je nekakva ekonomska kriza...?! Ali ta je mogla da popričeka... dok neko ne smisli Nadevropu! I ko bi drugi pročitao priču o tom revolucionar-nu izumu ako ne Anđa Meraklija?! Niko! Mrtva-hladna, ona će vrskavo objas-niti svetu da je Evropa jedna veeelika železnička stanica, a da na toj stanici ima mnogo vlakova različitih veličina, ukusa, boja i brzina. Onaj najveći i najbrži je žuto-crne boje i baš po đermanskom ukusu i koloseku. Ko zna red vožnje i šuge, i može da ga stigne sa prtljagaom, a da se ne saplete – svaka mu čast i dobrodošao u klub! Ko stigne među prva tri poslednja – imaće i patuljasta kušet kola pored vagon restorana sa, naravno, ol inkludid kamatama... Ume, ume Anđa dva puta da merka, a jednom da seče! Sa merakom! Ionako niko ne može da je krivi za bilo šta, jer sa tim licem je imuna na optužbe da zna šta radi, ili da je nešto smislila... Još kada razrogači te svoje kučeće okice, a to uradi kad god se seti zgodnih Turaka pečalbara... A seriju Oooh Sulejmanu Veličanstvenom gleda samo da bi se bolje upoznala sa tim anadolskim okupatorima... Na pamet joj ne pada da prijavi to da se pre samo nekoliko godina upisala na dijetalni kurs trbušnog plesa... ,,Oooo, Anđelina...’’

,,Kultura je tamo gde sam ja!’’, rekao je pokojni đermanski pisac. Kada bi video, ili čuo, kada bi ga Bog kaznio da ponovo korača đermanskom zeml-jom, ugledao bi tu dugu noć neznanja i zaborava koja upravo sa zapada stiže na Zapad... Stiže?!


MaxMinus Media suppOrT


E-MAIL ART ZORAN SPASOJEVIĆ, SERBIA

zoran-spasojevic_americki-konj_american-horse_02zoran-spasojevic_covek-koji-vodi-racuna-o-sebi_a-man-who-takes-care-of-himself_02

zoran-spasojevic_industrijska-revolucija_industrial-revolution_02

zoran-spasojevic_odusak_vent_02


ADVERT

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=WS5bIa0cNI4

http://villaamira.weebly.com/


Mirjana Marinković

PROSTOPROŠIRENI HAIKU

Nema ‘lebacrvu bez jabuke -vrabac vrebatik iza okuke.

ĆORAVA JELA

Kad Jela krene po mraku smelo,odmah joj vele: “Nâ oči, Jelo!”

Problem je Jelin s vidom zacelokraj tuđih vrata: “Ne tamo, Jelo!”

“Vide li, Jelo?” – gleda ih belo.Trkom dodaju: “Nâ oči, Jelo!”

“Ćorava Jela” - zove je selo:“Stoj! Kud bez očiju, crna Jelo?”

Počela Jela da šmrče belo -udaše Jelu, smiri se selo.

Udaše Jelu, beše veselo.U kolu Jela – pod belim velom.

Skakuće Jela: “Veselo, Jelo!”Pa se saplete – mrak je pod velom.

Ovu je Jelu znalo svo selo.Osta izreka: “Nâ oči, Jelo!”

(NI)JESAM

Nijesam.Ne, nijesam, al bi’ da jesam.Nijesam nikad, al’ ko da jesam.

Eh, da sam, al’ nijesam.Ih, što nijesam!A nije da ne bihkad nešto razmislim...Ono i nijesam nešto...Bih, ama mi se ne da.

Ma, neću makar crk’o!Zainat neću!Pazi kad neću!Neću ni mrtav!Neću i šta mi mo’š?Ne mo’š mi ništa!E, baš neću!Neću i kvit!Ne-ću!

A nijesam...Bih ja, nije da ne bih.Bih da ne bi onog “neću”.Bih, bogumi,ama obećah da neću.

A nijesam nikad...Časti mi, nijesam!

Al’ riječ je riječ...Ma i Bandova...

MAxMINUS PJESME & INFO.ARbITER ElEGANTIAE


KOSTI U KOŽNOM POVEZU

Uniformisano lice srednjih godina sta-jalo je ispred postarijeg čoveka tražeći ličnu kartu kao jedini dokaz da je to baš taj čovek a ne neki drugi. Uniformisano lice se pojavilo po službenoj dužnosti na obali reke, zbog prijave anonimnog ribara da na tom i tom mestu već danima sedi postariji čovek i gleda u pesak. Ponašanje neuobičajeno... Sa stanovišta ribara i veoma ekscesno. Na pitanje da li pravi izgrede dok gleda u pesak, ribar je odgovorio odrično, ali je dodao: “Ima pogled ubice. Nikad se ne zna.”

“Sve je u redu!” – pomislilo je uni-formisano lice, okrenulo se i otišlo u ubeđenju da je legitimisalo čoveka. Uostalom, posao uniformisanog lica i jeste da veruje u ono što vidi… u pro-tivnom, šta uraditi sa mrtvacem koga u sebi skriva koža? Šta?

BIBLIOTEKA, UOPŠTE

Suočivši se sa prostorijom dugom koliko pogled seže, širokom skoro isto toliko, ispunjenom policama do te mere da njen izgled poražava maštu, zasta-jete nemi pred činjenicom da vidite prazne police, kilometrima dugačke, a samo na jednoj knjigu. Strah Vas je od te praznine, to bar nije teško. Svi iz Vaše okoline tvrde da i oni vide samo jednu knjigu, no ubrzo shvatate da to nije ista knjiga. Knjigu koju Vi vidite, drugi nisu u stanju da vide. Konačno, malo nade u tom groblju tišine i praznine.

IN MEMORIAM

Bio je ljubazan, krotak. Više je voleo da veruje nego da razmišlja. Zahtevalo je manje truda.

Bila je zima. Žestoka. Kakva samo u planinskim lečilištima može biti.

Bilo je tri po podne. I sneg je padao. Kao prethodnog dana.

Kao i prethodnog dana bolele su ga desni a ljudi oko njega bili su neotesani i grubi. Puni nemušte gorčine. I zlobe.

Prelistavao je po ko zna koji put Senekinu “Raspravu o blaženom životu” da ubije vreme. A vreme se vuklo sporo kako samo u planinskim lečilištima ume da se vuče. Na lečenju je bio zbog pluća. Bolele su ga i desni.

“Zato se čovek mora probiti do slo-bode a ova se ne postiže ničim drugim nego ravnodušnošću prema sudbini.” Ovo mesto u knjizi uvek ga je nanovo zbunjivalo. Osećao je da sloboda i sud-bina ne moraju biti neumitno suprotstav-ljene strane. Mnogo puta se u mislima raspravljao sa Senekom oko tog pitan-ja, ali nije imao pravih reči da dovrši misao i suprotstavi se starom mudracu. Verovao je da je to zbog nedovoljnog obrazovanja, zbog preterane krotkosti u razmišljanju i zbog blažene prosečnosti sospstvenog uma. A Seneka je bio neu-moljiv. Isti onaj Seneka koji je tvrdio da je gomila neprijatelj razuma. Ni tu se nije slagao s njim. Seneka nije imao pojma o savremenim pojmovima demokratije. Za njega je gomila samo starovekovna rulja. Ne zna Seneka kakve je sve institucije sistema stvorilo savremeno društvo, tako da je upravo ta “gomila” postala glavno korektivno sredstvo samovolje vladajućih krugova. Pravo jeste izvestan broj normi koju određuje skupina na vlasti, ali upravo je ta njegova “gomila” postala najznačajnije korektivno sredstvo pravednosti savremenog demokratskog društva. Uprkos neotesanosti i zlobi.

Uostalom i to su odlike zdravog razuma, kao posledica nagona za samoodržanjem u savremenom svetu.



Kao i prethodnog dana bile su demon-stracije. Neki su bili “za”, drugi su bili “protiv” nečega. Suprotstavljene strane spajala je ogromna količina emocija unetih u dati politički problem. I ista tolika mržnja. Veoma racionalna jer je bila posledica elementarnih sukoba inte-resa suprotstavljenih grupacija.

U tri po podne, raspravljajući se sa Senekom, našao se na mestu rasprave dva zakrvavljena politička tabora. Čuo je povike i psovke, video je gomilu... Potom je čuo pucanj. Jedan. Dva. Neko-liko. Nije stigao da izbroji.

Bio je ljubazan, krotak. Više je voleo da veruje nego da razmišlja. Zahtevalo je manje truda.



Kao i prethodnog dana bolele su ga desni a ljudi oko njega bili su neotesani i grubi. Puni nemušte gorčine. I zlobe.

Prelistavao je omiljene dnevne novine. Nije se mnogo iznenadio kada je na stranicama rezervisanim za kulturu ugledao svoju svoju umrlicu. Ispod slike je pisalo:

“Lucije Anej Seneka, rođen 4. godine pre nove ere u Kordobi, Hispanija, od oca A. Aneja i majke Helvije, premin-uo iznenada od arterijskog krvarenja u šesdeset devetoj godini života. Ožalošćena supruga Pompeja, brat Marko Anej Mela, bratić Marko Anej lukan i prijatelj Kalpurnije Pizon. Glavni urednik poziva čitaoce, poštovaoce dela ovog velikana misli da dođu na rasksnicu ispred naše redakcije kako bi prisust-vovali poslednjem ispraćaju velikana u Večnost.”

Pogledao je još jednom svoju sliku na umrlici. Bože, pa niko mu do sada nije rekao da ima vodnjikave oči!? Konačno je osetio da između slobode i ravnodušnosti prema sudbini postoji samo znak jednakosti. Iz dlanova su izbijale graške znoja. Njegov razum to saznanje nije mogao da podnese.

lIVING TEATAR

Parter je bio ispunjen do poslednjeg mesta. U prvom redu sedeo je kralj, do njega dva princa, ministri, iza njih tuce marioneta, kurtizana, paževa, tušta i tma žbira, lakrdijaša i generala.

Na pozornici je stajao prosedi gospo-din i govorio... govorio...

Zavesa je pala.Ovacije.Potom su svi krenuli ka garderobi ne

bili odali još jedno priznanje prosedom gospodinu.

Nisu ga pronašli. Nisu ga pronašli ni posle dvočasovnog tumaranja. Nisu se setili da ga traže tamo gde su ga ostavili

– na pozornici. A on je i dalje mirno stajao.

Narednog jutra došle su čistačice.“Da li je predstava završena?” – upitao

ih je.“Jeste gospodine...”“I?”“Priča se gospodine da je ‘Tartif’ na

kralja ostavio snažan utisak.”“Snažan utisak???”“Da, gospodine.”Čistačice su otišle. Vratile su se u

podne. Prosedi gospodin je i dalje mirno stajao.

“Gospodine, svuda vas traže. Jedino vi nedostajete.”

“Jedino ja nedostajem???”“Da, gospodine.”“I kralj je sa njima?”“Da, gospodine.”“I Tartif?”“Kako on izgleda, gospodine?”“Moje visine... mog glasa...”“Da gospodine Molijer, tamo je. Nosi

vaš kovčeg.”

BAlADA O PEPElU

Svi putevi vode u Rim. Varvari, mada prvi put u tom kraju, nisu mogli zalu-tati.

SAMOKRITIKA

Kada je Onesikrit shvatio šta je sve od njega naučio Menandar, ubio je svog najtalentovanijeg učenika prilikom pov-ratka iz Salamine. I nije se pokajao.

TRIPTIH, KAKO TO PRIRODA NALAŽE

I

Sedmoga dana, sedmoga meseca Gameliona pobegao je iz Atine Dem-etrije, sin Fanostratov, do nedavno arhont i miljenik grada jer ga je za vreme vladavine obogatio prihodima i novim javnim zgradama, zbog čega je bio odlik-ovan sa tristašezdeset bronzanih statua porazmeštanih tako da građani Atine, bilo gde da se zateknu, mogu odati dužno poštovanje narodnom dobročinitelju.

Kako to priroda nalaže, pravednost nije ništa drugo do izvestan broj normi koju određuje skupina na vlasti. Još ako se tim normama koliko-toliko zadovolji instinkt svetine, onda se i pravednost ogrće plaštom demokratije. Tako je, nakon Demetrijevog silaska sa vlasti, godina u kojoj je bio arhont (i koja je važila za godinu reda i mira), proglašena godinom bezakonja.

Demos se rastrčao ulicama Atine kako bi porazbijao svih tristašezdeset statua. Onaj što je Demetrija zamenio u Skupštini, učinio je to i u srcima ljudi. Krunski čin zamene predstavljalo je prav-ljenje noćnih posuda za novoizabranog arhonta, od statua Demetrijevih. Treba li reći da je upravo novoizabrani arhont bio miljenik Demetrijev, i da je njego-vim zalaganjem stekao javni ugled?! Taj podatak imao je značaja samo u noćnim časovima, kada se novi arhont trzao iz sna i odlazio da se olakša u omiljenu noćnu posudu. Tako olakšan imao je mirniji san. Očevici kažu da bi uvek posle toga zaspao sa osmehom na licu.

Sedmoga dana, sedmoga meseca Gameliona, pobegao je iz Atine Dem-etrije, sin Fanostratov, ne znajući da je nemarnošću svetine ostala jedna njegova

statua u Akropolisu. Da je znao, vratio bi se da je sopstvenom rukom razbije.

II

U vreme parenja zmija ljutica ili zmija krilatica, kako ih još u Arabiji zovu, dok mužjak u ekstazi ispušta seme, ženka mu grize vrat i ne prestaje dokle god ne zamre i poslednji trzaj partnera. Kako to priroda nalaže, materinstvo znači moć a moć znači pravednost.

Zmijad danima grizu utrobu majke da bi mogla izaći na svetlost dana. Kada progrizu trbuh i izmile napolje, početak njihovog života označiće smrt majke. Herodot smatra da je to čin osvete za smrt oca. No, pre bi se moglo reći da potomci uzimaju danak u životima roditelja da bi svet u koji stupaju mogli nazvati svojim.

Posle mnogo godina i oni će ponoviti ritual parenja svojih predaka, kako to priroda nalaže.

III

Demetrije, sin Fanostratov pobegao je kod svog davnašnjeg prijatelja, Pto-lomeja Sotera, vojskovođe Aleksandra Velikog. Posle smrti Aleksandrove, Pto-lomej je postao kralj Egipta i osnivač proslavljene dinastije.

Pričaju Egipćani da je Demetrije u izgnanstvu živeo mirno, uz čitanje sva-kojakih rukopisa i post – u očajanju, dakle – sve do onoga dana kada je na nečiji nagovor otišao u kamenite predele Busirisa da posmatra rođenje nove gen-eracije zmija ljutica ili zmija krilatica, kako ih još u Arabiji zovu.

Posle izvesnog vremena pronađen je njegov leš, progrižene utrobe. Iz otvora na trbuhu izlivala se sluz. Na licu, bron-zanom kao statue u Akropolisu, oka-menio se osmeh. Sa istim takvim osme-hom daleko negde, u Atini, odlazio je na počinak novi arhont.

Poema

RATNIK NA ODMORIŠTU

Jedem mudroprvo jedan zalogajpa drugipijem još mudrijenikad naiskapne vidam nisve rane odjednomne dam da mi se dve misli pobiju u glavii nema u meni sumnje

Odložim mač, na štit sednemmesa se prihvatimpotom vina falernskogi tada znamda Vođa je Boga mi njegovo stadošto se za meso ovnujsko pridržavai tada mi je mnogo lakšei u dušii u nogamai u glavi,i rukama je lakše kad odmorne kolju


Petar lazić


Radnici i njihova prava, uranci i protesti

Volim što živim u slobodnoj, demokratskoj zemlji u kojoj je malo nezadovoljnih, obesprav-ljenih i poniženih. Nema gladnih, nezaposlenih ili dokonih ljudi koji ne znaju šta će sa sobom. Svi nešto smišljaju, preduz-imaju, rade, reklo bi se muljaju. Ispod žita verovatno, ali ko će ga znati!

Eto, a onaj veliki, lepi svet kome težimo, ona stara Evropa ne zna šta da čini pred silnim izazo-vima krize,bede, nemaštine... Prvi maj svet slavi kao praznik rada. Makar veći deo sveta. Međutim, nema tu šta da se slavi i veliča. Radnici širom planete protestuju, traže neka prava, izvikuju parole. Oni još nezadovoljniji hoće i da se tuku. S policijom, gazdama, to jest kapitalistima, lome pro-zore na bankama, prodavnicama, institucijama. Sindikat, kao legit-imni i priznati zaštitnik radničkih prava, vazda nešto zakera, buni se, traži još više i više. I tu nema pardona. Sa sindikatima u moder-nom kapitalističkom svetu nema šale. Uglavnom im se ispunjavaju zahtevi.

A, mi? Kod nas, rekoh već, sve je potaman. Dok u bednoj austrijskoj prestonici, carskoj Vijeni, odnosno današnjem Beču, sindikat u protesnu šetnju povede sto hiljada nezadovoljnih i glad-nih radnika, u lepom i bogatom Beogradu ovdašnji sindikat jedva sakupi sto pedeset znatiželjnika! Moguće s jedne strane da je samo toliko i nezadovoljnika u pres-tonom belom gradu, a drugo, opet, mož’ bit da ovaj naš sindikat i ne uživa neko naročito poverenje onih koje navodno zastupa? U svakom slučaju dok u Grčkoj, Turskoj, Francuskoj, Španiji, u latinskoj Americi, diljem Afrike i Azije pucaju lobanje i lipti krv u „borbi za veća radnička prava i slobode“, u Srbiji teče krv prasića i jaganjaca. Dobro situirani i siti svega radnici, i pre svega njihova omladina, prvomajski uranak provodi po šumama i gorama naše zemlje ponosne, pored reka, jezera, u parkovima, jednom rečju svuda gde ima hladovine i vode. Okreće se ražanj, pršte pljeskavice i kobasice, a pivo se hladi u poto-cima. Duboko religiozni narod će ovom prilikom napraviti izuzetak i mada je vreme najstrožeg uskršnjeg posta, vruće pečenje je dozvoljeno. Jesmo mi demokrate, jesmo hrišćani, al’ poštujemo i stare praznike. Ne volimo jed-noumlje, socijalizam, ali volimo uranke u prirodi, da se nažderemo i naločemo, i da potom ostavimo gomile đubreta za sobom! I sve to sa manje od četiri stotine evra prosečne plate! Doduše, prosek se dobija tako što recimo direk-tor najvećeg gubitaša u Srbiji zarađuje dvadeset hiljadarki u evrima, a lažljiva statistika veli da stotine hiljada nazovi radnika zarađuje sto evra. Mnogi rade a ne zarade ništa. Bolje reći ništa ne dobijaju mesecima, pa čak i godinama. Ista ta, nepouzdana statistika, zavodi nas lažima da je svaki drugi građanin bez posla, da

je drastično smanjena potrošnja mesa, voća, svežeg povrća, najprostije da se teško živi. Ne verujem u takve tvrdn-je. Da zbilja ima gladnih prikazale bi ih televizijske kamere. Koliko vidim na svim mogućim televizijama svi se provode, lepo su obučeni, jedino žene možda malo teže žive jer su prilično oskudno odevene, zabav-ljaju se, neprestano se peva, veseli i stalno opšte ludi i zbunjeni. Ako sam dobro shvatio poentu glumci s malih ekrana, iz TV dnevnika, raznih farmi, velikog brata, malih patuljčića iz Skupštine, Vlade i Predsedničke rezidencije, svi odreda stanovnici su Potemkinovih sela i čine kategoriju ludaka. Mi koji to nemo i mirno pos-matramo i povremeno se smejemo kao lud na brašno, predstavljamo kategoriju zbunjenih. Onih prvih je manje, ali nekako su žilavi, jaki. Kad ti se popnu na grbaču, teško ćeš ih se otresti. Piju krv kao pijavice, sišu dok te ne iscede. Kad te takav zajaši, teško može da ti dođe u glavu. Mislim iz onog zadnjeg dela. Puko si ko zvečka. Nisu baš originalni, samo ponavljaju jednu jedinu lekciju iz istorije koju su naučili; hleba i igara. Hleb je džabaluk. Skuplja flaša piva od vekne hleba. Kisela voda više košta. Ni u igrama ne oskudevamo. Pregovori, Brisel, Evropska unija koja nema alternativu, Veliki brat, Farma, baba što se češlja, visoko zdanje Parlamenta, uranci i zaranci, splavovi, noćni život kao „deo našeg kulturnog nasleđa“, Divlji Zapad na ulicama, kućnoj režiji i pogotovu na saobraćajnicama, dokaz su više da živimo u interesantnim vremen-ima. Nek puknu Švajcarci, Danci, Norvežani od muke, koji i tako nemaju ništa od života i životare nekim svojim jednoličnim, dosadnim životom. Život im prođe u kolima, na zimovanjima i letovanjima, nikad im ne iseku struju zbog neplaćenog računa, nikada im ne zakasni voz, autobus, tramvaj, lekar se ne izdire na njih u ordinaciji, ne moraju da potplaćuju nastavnike i profesore da bi im deca položila razred, u restoranu, prodavnici ili na radnom mestu ne tretiraju ih kao stoku.

Sve im je na dugme, uređeno, dostupno, skoro da ne moraš ni o čemu da razmišljaš. I tako bi trebalo i mi da živimo. Neka, hvala!

Miodrag Tasić1. Nekada se počinjalo od nule.

Danas od debelog minusa!2. Srbin koji drži do sebe potpisuje

svaki papir koji mu se ponudi. Prob-lem je što ne drži do svog naroda!

3. Srpski san je ni od čega postati ministar. Posle je lako dostići i onaj američki; postati milioner!

4. Amnestija za robijaše s jedne strane pokazuje humanu crtu vlasti, a s druge strane predstavlja ulaganje u budućnost. Nikad se ne zna kada će mečka zaigrati i pred tvojom kućom!

5. Mnogi ljudi su kao duplo golo u dominama. Broje se jedino kada su sami!

6. Osiromašeni ateista gnuša se pomoći crvenog krsta ili crvenog polumeseca. Nažalost, nema crvenog kontejnera!

Miodrag TasićMAxMINUS PRIČE/ESEJI & PJESME... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDU

SIROTANI

Na ulicamaskupe limuzinepolicijau džipovimačuvaustavnudemo krati juakademske raspravenikom nije dobrosamo poslanicimadnevnice u džepovimavelike platejedinozabrinutinemaju štoprodatisve je prodato

Radnici na ulicežene i decaproseza lekhlebžele da preživešta će jadnikad su siromašni i gladnionda su niko i ništadali će živetiko se to pita

Jedan s puno paraglumi Isusadrugi nekog drugog boganovca od sirotananema višemedj sobom se elitni

pobiše

nebrinite sirotanisetiće se vaskad dodju izboričvrsta obećanjaima da dajuu vas da se kunuza vas se bore...

ZLOČIN NAD ČOVEKOM

ČovekRođen slobodanOkovanSiromaštvomBesposlenošćuNalazi seU državiKojoj nedostajeNovac zaZdravstvoObrazovanjeSocijalu......iOnaNapuni svoju kesuDaje bogatima

NekogPosluži sreća u nesrećiOde u penzijuIzdržavati će porodiceNažalostIste se ne uskladjujuSa inflaacijomKoja se ne priznaPrizna seViša silaKoja se saSa druge stranePriziva

Slavica Jovanović

Svi ćuteNiko se ne pitaZa sudbinu gladnihŠto pevaju pesmuljubavi i nadiZatvoreni u vlastitoj kućiNemaju kudaVerno se nadajuBiće boljeSutra

MladiAko ih imaNemaju NaduPerspektivuNe vide radVideDrogu u školamaSkupe auteRadnikeKako izbacujuNa uliceJadniProsili biZa svoje porodiceNemaju od kog

Na ulicamaNema bogatog svetaSiromasiSe zadužujuStavljajućiOmču oko vrataStežuDo nestanka vazduhaSami ne moguIz tog izaćiJerDržava ugledne braniZa njih postojiZa odabranePo sopstvenoj loziI baš je brigaZa usputnu žrtvuČoveka

A državaAko je učinilaSamoubistvoNad sobomNemoj da činiZločin nad čovekom.

AFORIZMI - Slavica Jovanović

Nekima i moj trun u oku, bode oči.

Šta vredi što je vlast narodu dala hleba i igara, kad mu broji zalogaje.

Ne vidim da uvučem konač u iglu, il mi treba veća igla ili naočare.

Kad se bore za vlast uzimaju reč iz usta, a kad su na vlasti, narodu otimaju zalogaje.

Sad kad je pustio duboko korenje, teško ga je saseći u korenu.

lopovima i prostitutkama Teslina sijalica je kao policijski cas.

On meni protestnu notu, a ja njemu celu muzicku lestvicu.

Volim Srbiju kao svoje oči, samo što me oči izdaju.

Reći mu vrede dukat, ćutanje bi vredelo brdo zlata.

Bio sam ko zapeta puška, a onda je nešto puklo.


MAxMINUS PRESENTS...CUM GRANO SAlIS

Srboljub Ršumović, Serbia


MAxMINUS PRESENTS...CUM GRANO SAlIS

ЕПИГРАМИ:

HlEBA BEZ MOTIKE

Od motike svako beži,jer motika ruke žulja.Svi bi hleba bez motike,ali da se nešto mulja.

SUDBINA

Sudbina je čudo jedno,Jjer ona ti određuje:dal` ćeš živet, život bedno,il` te sreća, pak sleduje!

DEMONSTRACIJA SIlE

Pobesneše strašne zveri.Otvoriše svoje dveri.Pa kidišu na nejačida pokažu ko je jači.

DOKAZ

Proglasiše mene ludim,da pameti nemam ništa!Ja im evo dokaz nudim-testove iz zabavišta.

DOSTA NAM JE

Svi nam daju obećanjai laži nam svoje nude.Dosta nam je takvih sranja!Nismo ni mi dvorske lude.

ZAVIČAJNA

Zavičaju, prepun brda,siromaštva i zabluda.Da ste nama vi valjalimi vas ne bi ostavljali.

Da smo tamo kamen jelinikad ne bi na voz seli.Napustili grudu rodnu,tražeć zemlju blagorodnu.

Kad nađosmo zemlju rajabesmo srećni sve do jaja.Plug, motika, nas dočekai prostrana zemlja meka.

Zemlja željna vrednih rukui volova što plug vuku.Al` volovi ne navikli,na rad nikad nisu svikli.

Al` ne pada ništa s neba.Shvatili smo radit` treba.Sad radimo što ne znasmo.Vredni ljudi postadosmo.

Radili smo godinamadok ne reče: „Odi nama!“zavičaj što setu budi,pa pevaju naši ljudi:

„Volimo vas brda čuda,zavičaju pun zabluda.Da ste nama vi valjalimi vas ne bi ostavljali!“

ZA SPAS SVIH NAS

Molimo nadležne organeda preduzmu potrebne mereprotiv neotesanog drugakoji se za govornicom dere.

Neka ga hitno privedui daju mu po gubici.Neka ga sklone od narodai drže kò vola na uzici.

Tako će biti na sigurnomi mukaće mnogo manjejer posle vaše terapijesvima se „ poboljša stanje.“

Unapred se zahvaljujemu ime lojalnih građana:pokažite nam već jednomda je dosta ćorcima gađanja.

GNJIDA

Nisu slepi - ljudi videmeđu njima ko su gnjide.Ko su gnjide, a ko ljudi.Znaju dobro- nisu ludi.

Prepozna se gnjida lako.Gnjida nemož` biti svako.Od čega se pošten stidito za ponos služi gnjidi.

Kada gnjidu ugledamoi kada je prepoznamo:klonimo se ljudi gnjidarad obraza i rad stida!

VUČJE BLEJANJE

Svi to znaju, a znam i javuk ne bleji, već zavija.vuk je strašan, zao mnogo.ovaj naš je iznemogò.

Dok je mladi kurjak biosa snagom se ponosio.Bio lepši, pametnijii hrabriji i spretniji.

Sad na vreću buva ličine zavija, nego skiči.A od skoro i problejòe moj vuče, ej dilejo.

U ovcu se vuk pretvoripa sad ne zna šta govori.Ko bunike da je jeo.Je l` moguće - vuk problejò?!

HAJKA

U životu nikad lovostaja nema:Ako nešto vrediš, nekome zasmetaš,pa nikada ne znaš, šta se tebi sprema,ceo život bežiš, ne smeš da zadremaš.

Određen za odstrel, na meti si svima.Kao da si divljač, svi te redom love.I lovac na tebe svako pravom ima,svaki hoće tvoje trofejne rogove.

Osudiše tebe, kao zverku neku.Podigoše hajku, traže tvoju glavu.Krvoloci hoće da ti je odseku,misleć` da će time steći neku slavu.

DOUŠIZMI

-Što su lažovi dalje, bliži smo istini!

-Mnogima guzica zamenjuje obraz – zato se i ne vide od govana.

-Najveći profit ostvaruju prodavci magle.

-Šta sve trpi hartija – blago toalet papiru!

-Lako je njima , jer je nama teško!

-Do juče su prali novac, a sad peru biografiju-pišući memoare.

-Komarci nam piju krv samo preko leta, a političari cele godine.

Veselin Milićević

-Našim političarima bi i Anderson pozavideo na bajkama.

-Dok su oni bezbrižno sedeli u foteljama, mi smo osedeli.

-Dok se oni dobro hrane, mi jedemo sami sebe.

-Marko Kraljević je imao vilu Ravijojlu, a oni vile na Dedinju.

-Obezbedili su sebi budućnost – za prošlost ih nije briga!

-lako je njima za govornicom da seru, kada su siti.

-Da bi u životu opstao – pokvaren je postao.

-Nije sve u novcu. Novac je u svemu!



ŽIVJELA BIROKRACIJA !

Moj stariji sin bio je u šestom razredu gimnazije kada smo mlađega upisali u prvi. Vrlo je praktično kad poznaješ sve profesore i sisteme u školi. Tako naša gimnazija, kao i ostale naravno, ima ELTERNVEREIN. To se može prevesti kao “Udruga roditelja”. Svaki razred iza-bere po jednog roditelja koji potom sjedi jednom godišnje na godišnjoj skupštini kao predstavnik razreda i digne ruku kad se izglasava predsjednik, nekakav plan aktivnosti i stanje u blagajni. To s blaga-jnom ključna je točka jer je svaki roditelj dužan platiti godišnju članarinu u iznosu od 180 šilinga! Iz tog se novca, kako su nas informirali, plaća pomoć za školske izlete i učenje jezika u inozemstvu za one učenike kojima to roditelji ne mogu financirati te materijalna naknada za even-tualno oštećene ili ukradene odjevne pred-mete u školi.

lijepo. Kao kod nas u bivšem socijal-izmu.

Tu sam članarinu uplaćivala redovno svake godine bez pogovora, nije mi padalo napamet da uopće o tome diskutiram. Kad je početkom listopada moj gimnazijski prvoškolac donio kući uplatnicu za Eltern-verein u iznosu od 180 šilinga odmah sam odjurila u banku i uplatila lovu da dijete već sutradan može razrednici pokazati uplatnicu. Što je red, red je!

Kad tamo, negdje pred Božić, javi se i moj stariji gimnazijalac iz šestog razreda (gimnazija u Austriji je još po austrou-garskom ustrojstvu i traje osam godina!) i digne u kući paniku jer nisam uplatila za Elternverein, pa se razrednik ljuti ...

“Kako nisam uplatila, dala sam malome uplatnicu još početkom školske godine?”

“Ne znam,” odgovori stariji sin, “rekao je razrednik da dođeš u školu i to središ!”

Ma što da sredim, to je već odavno plaćeno... mislim ja, ali sutradan odem ipak u školu.

Razrednik je imao slobodan sat.“Dobar dan!”“Dobar dan! Kako ste?” pozdravi ljuba-

zno razrerdnik.“Čujem da ste me nešto trebali u vezi

Eltervereina?” prelazim ja smjesta na stvar.

“Da, sređivao sam moju dokumentaciju, pa sam otkrio da ste zaboravili uplatiti za Elternverein!”

“Nisam zaboravila, to je već uplaćeno!” odgovorih.

“Ja nemam ništa u svojoj evidenciji!”“Nažalost, nemam kopiju uplatnice, ali

sam uplatila članarinu još početkom listo-pada...” objasnila sam.

“Žao mi je, ja sam pregledao temelji-to svoju evidenciju, vi niste na listi članova...”

“Kako nisam... moram biti...” uporno sam ponavljala.

“Ne, nažalost... ali nemojte me krivo shvatiti, ja vas ne prisiljavam da budete članom Elternvereina, to je zapravo na

dobrovoljnoj bazi, ali su uglavnom svi roditelji članovi... ”

“Ali ja već jesam član Elternvereina, ne razumijem gdje je problem...”

“Niste uplatili članarinu i automats-ki ste izbrisani...”

“Čekajte malo, kako ste me mogli izbrisati samo tako, pa mene barem poznajete, član sam već šestu godinu...”

“Mi vodimo evidenciju po razredi-ma ... kod mene vas nema u eviden-ciji, znači da niste član...”

“Ali gospodine profesore, zaboga, kako nisam član kad sam već odavno uplatila tu članarinu???” sad me je već pošteno iznervirao!

“Donijet ću vam svoj rokovnik, mogu vam dokazati...”

“Ne morate mi ništa dokazivati, samo mi objasnite zašto ja nisam član kad sam već uplatila članarinu za ovu školsku godinu?”

“Kada ste uplatili?” odjednom me upita kao da me do sada uopće nije ni slušao.

“Pa početkom listopada!” rekoh.“A zašto ja onda nemam uplat-

nicu?”“Ja sam je poslala u školu po

mlađem sinu!”“A... sad mi je jasno, a za starijega

niste uplatili?”“Pa zašto moram uplatiti dvaput za

isti Elternverein?” upitam.“Ne morate, ali onda morate meni

napisati izjavu da se odričete članstva u Elternvereinu jer sam ja odgovoran za moj razred, a vi niste uplatili...”

“Pobogu, čovječe, ja sam već upla-tila i ja sam već član Elternvereina, zašto se moram sada odreći članstva i to pismeno... znate što, meni taj vaš sistem nikako nije jasan!”

“Ja sam od Elternvereina dobio određeni broj uplatnica i podijelio ih učenicima, a oni roditelji koji nisu uplatili, znači da više nisu članovi...” uporno je ponavljao razrednik.

“Ali ja jesam član tog Elternver-eina! Ne mogu dati pismeni iskaz da ne želim biti član, kad sam podmirila svoje obaveze i kada nisam nikada niti prestala biti članom ... ???”

„Ja moram neuplaćenu uplatnicu pokriti pismenom izjavom... Ja sam odgovoran za svaku uplatnicu koju sam podijelio učenicima... inače ne štima evidencija...” ponavljao je hlad-nokrvno profesor.

“Dobro, kad baš hoćete, dajte mi papir i olovku...” Razrednik mi donese papir iz stroja za kopiranje i jednu kemijsku olovku.

“Izvolite!”“Možete li vi to napisati umjesto

mene, nisam spretna u pisanju na njemačkom jeziku, a ne znam ni kako se pišu službene izjave?!”

Razrednik počne pisati:” Ja, gospođa xY, odričem se članstva u Elternver-einu....”

“Stop, stop! To nije dobro!”“Tako se piše tekst izjave...”“Znate što... ja ću vama diktirati,

a vi me samo gramatički ispravite, zatim ću potpisati tekst i ja odgov-aram za njegov sadržaj... može?”

Pristao je šutke, zbunjem mojom agresivnošću.

“Pišite... Moj sin, ime to i to, pohađa ovu gimnaziju već šestu godinu i od prvoga dana ja sam član Elternver-eina, točka. Od ove školske godine upisan je i moj mlađi sin, ime to i to, koji će u ovoj školskoj instituciji ostati do svoje mature. Za svo to vrijeme ja, kao roditelj učenika, ostajem članom Elternvereina i plaćam svoju članarinu

Mirjana Grbac-pismestrović

u iznosu od 180 šilinga godišnje. Potpis ... dajte mi to da potpišem...”

“Ali to nije odgovarajući tekst... to mi neće priznati...”

“Ne brinite, tu stoji moj potpis, dajte to ako treba direktoru gimnazije pa ću s njim riješiti stvar, vi više niste za to odgovorni...”

Razrednik šutke uzme potpisanu izjavu i savije je uredno u svoj rok-ovnik. Niti je on shvatio što sam mu diktirala, niti sam ja shvatila što je on od mene htio...

Slijedeće školske godine dobila sam opet dvije uplatnice za Elternverein. Šutke sam uplatila dupli iznos članarine, jer nisam htjela praviti djetetu probleme pred maturu, ali mi je opet skočio tlak i došlo mi je da napišem pismeni zahtjev za preimenovanje Udruge roditelja u Udrugu učenika, u ime budućih roditel-ja kojima će više od jednog djeteta pohađati istu školu... Kad smo već birokrati, držimo se barem ispravnih formulacija... pa što košta, da košta...


Kako (ne)postati KanađankaKako godine prolaze nova sred-

ina, polako ali sigurno, radi svoje. Ljudi se „asimiliraju“ (malo lepša reč za -“foliraju“), menjaju navike, ponašanje, stavove, mišljenja, verovanja... Manje ili više nep-rimetno dolazi do mimikrije kojom novodošli, poput kame-leona, menja kožu i prilagođava se podlozi u težnji da bude nep-rimetan, odnosno nalik ostalima. Kada bi se gledalo po polovima, videlo bi se da je to izraženije kod žena nego kod muškaraca. Zašto? Đavo bi ga znao, ko će još žene razumeti ? To još pokušavaju samo nabeđeni pesnici i oni koji su sa ženama malo posla imali. Zato, da počnemo sa mužjacima i načinom na koji se oni promene posle, recimo, jedne decenije u emigraciji.

Razlike su više onako kozmetičke prirode, dok suština ostaje manje-više ista. Recimo, pređe se sa „Nikšićkog“ na „canadian“. U početku malo kisi, ali upornim treningom i jakom voljom ta mala neprijatnost se vremenom prevazilazi i do juče stran ukus postaje familijaran do intimnosti. Zatim, ne gleda se više fudbal kao nekada, ali tu je hokej koji može da uskoči kao zamena. Znam da to nije ono pravo, ali u nuždi čovek svašta radi. Postoje dva tima, publika, sudija, može da se psuje i navija, pa na kraju dođe negde na isto. Onda, promene se kola i to nabolje (od „Yuga“ je sve bolje), i tako malo po malo muškarac izmeni ponešto u svom životu, ali i to samo u slučaju da povećava udobnost. Inače, stare navike i razmišljanja uglavnom ostaju isti, počevši od popod-nevnog spavanja pa do pogleda na politiku. Što se izgleda tiče, to je oblast koja trpi najmanje promene jer je većina pripadnika jačeg pola izuzetno zadovoljna kada stane ispred ogledala i ne vidi nikakav razlog da tu nešto menja.

Sa ženama, stvari stoje sasvim drugačije. Emigrantski život na njih tako utiče da su raz-like suštinske prirode. I na psihološkom i na fiziološkom planu. Zašto je to tako, ne bih znao da objasnim, ali promene su toliko vidljive da ih je teško ne uočiti. Da se zadržimo samo na fiziološkim tj. spoljnim. Evo, recimo, primer one dame koja u svom rodnom gradu ni po jogurt nije išla nenašminkana i skock-ana od glave do pete. Naravno, misao koja se ženskom rodu usađuje u glavu od malih nogu da „uvek moraš da budeš doterana jer nikada ne znaš koga ćeš da sretneš„, bila joj je uvek u mis-lima i nije joj padalo na pamet da prenebegne pravilo koje su poštovale generacije ženskinja u njenoj porodici. Šta se sa njom dešava posle više godina pro-vedenih u Kanadi? Evo kako to obično izgleda po fazama:

Faza 1: Nekoliko meseci nakon dolaska, ta ista dama stojeći jednog jutra ispred ogledala odlučuje da se ne našminka jer je izračunala da bi za tih desetak minuta mogla da nahrani psa, spremi deci užinu za školu i

proveri izveštaj sa berze (upravo tim redom). Znači, prvi korak ka tipičnoj Kanađanki je načinjen i tu više nema povratka. Onaj glas malog đavola koji se uselio u njenu glavu odavno joj šapuće kako nema potrebe da se doteruje jer u ovoj džungli ionako nikoga ne može da sretne. Kada je izašla na ulicu u početku se osećala malo čudno kao da je gola, bože me sačuvaj, ali kada je videla da je niko ne zagleda sa čuđenjem se opustila i zaključila da je šminkanje stvarno gubljenje vremena.

Faza 2: Nedugo nakon toga, birajući obuću ruka joj je nekako sama krenu-la ka ravnim cipelama koje se lako obuvaju i ne stežu nogu. Do skoro nije mogla da zamisli sebe bez visok-ih štikli, ali kada je napravila neko-liko koraka u espadrilama osetila se nekako lako i oslobođeno, maltene spremna da potrči. Pogledala je svoje noge u ogledalu i malo se stresla jer su sada njeni stubasti listovi bez štikli koji su ih izduživali nekako došli do izražaja, ali je đavolski glasić u njenoj glavi uporno ponavljao: „Ma, ko te vidi, ma, ko te vidi...“ Poslušala ga je ponovo i napravila još jedan korak ka transformaciji. Izašla je napolje i uživala u lakom koraku. Trajalo je to nekoliko meseci, a onda su crne kožne espadrile (crno ide uz sve) zamenjene udobnijim patikama koje se ovde, kako je videla, nose i uz ble-jzer i suknju. Aleluja.

Faza 3: Jednoga dana gledajući koleginice u kancelariji, na um joj pade spasonosna misao: „Pa šta ja ovde glumim u „Versaćijevom“ kostimu? Koga hoću da fasciniram“? Već sutradan pojavila se u farmer-kama i duksu i sa radošću primetila kako je ostale Kanađanke gledaju sa osmehom odobravanja. Dobro je, pomisli, na pravom je putu da postane jedna od njih. Odlučila je da petkom, kada je malo opušteniji dan, dolazi u donjem delu trenerke koji joj odlično stoji.

Faza 4: Pregledajući račune, zapazila je da previše troši na frizera. Eto još jedne loše navike iz starog kraja koju bi valjalo iskoreniti. Bilo joj je pomalo teško da donese tu odluku jer je uvek bila vrlo ponosna na svoju jaku, gustu kosu i na fri-zuru koju je održavala redovnim šišanjem i feniranjem. Ali kada je još jednom sabrala mesečne troškove i videla koliko daje za to zadovoljst-vo, odlučno je našla gumicu i vezala rep. Praktično, lako za održavanje, a ovako kosa baš i ne mora da se pere svakog dana. Ne vidi se.

Faza 5: Ogledalo joj je nekada bilo najbolji prijatelj. Volela je, kada je sama kod kuće, da prošeta gola ispred njega i da samoj sebi oda priznanje. Pažljivo je gledala svoje telo pokušavajući da uoči znake koje je viđala kod drugih žena i sa zado-voljstvom primećivala da se zaista dobro drži. Stezala je kožu na buti-nama ne bi li zapazila nagoveštaj celulita, ali ništa od toga, sve je bilo čvrsto i zategnuto. Stavljala je olovku ispod grudi i gledala kako momen-talno pada na pod. “Svaka čast devojko“,govorila je samoj sebi.

Nebojša MilosavljevićMAxMINUS PRIČE/ESEJI... NIhIl IllIGITAMUS CARbORUNDU

Prošle nedelje, kada je muž odveo decu u šetnju, palo joj je na pamet da ponovi isti ritual koji nije upražnjavala već nekoliko godina, još od dolaska u Kanadu. Približila se ogledalu i zam-rznutog osmeha gledala u prizor koji se pojavio pred njom. Nije imala pot-erebe da testira butine. „Narandžina kora“ bila je vidljiva i golim okom, a sa bokova su visile neke naslage nalik na našivene džepove. Odmakla se korak u nazad, pa još jedan i još jedan. Stajala je na kraju sobe i gledala u ogledalo: „Dobro je odavde se skoro i ne vidi“-pomisli. U blagoj panici pronašla je olovku i stavila je ispod grudi. Ispravila se i čekala da čuje kako pada na pod. Međutim, ništa se nije dešavalo, olovka je stajala i dalje. Stavila je zatim flomaster, pa marker, pa selotejp, pa heftalicu... I dalje ništa, sve je stajalo lepo pričvršćeno njenim opuštenim, mekim grudima koje su razroko gledale na dole. lagano se obukla, sišla u prizemlje i otvorila limenku koka-kole. Polako je ispijala dok je slušala poznati glas: „Ma šta te briga, ko te ovde zagleda“.

Faza 6: „Bože, koliko je moja majka provodila vremena pored šporeta. Život joj je u tome prošao“, često je pomišljala na isteku prve decenije u Kanadi, zadovoljna što ovde postoje tako ukusna gotova, polusmrznuta i smrznuta jela. „Staviš u mikrota-lasnu i gotovo, pa neću valjda pored svih obaveza još i da skapavam spremajući ručak“? Sećala se kako je nekada tamo odakle je došla znala da po dolasku sa posla spremi bogatu trpezu, opere sudove, ispegla za sutra i uveče, doterana i sređena cakum-pakum izađe sa mužem u noć. „Bilo je to uzaludno trošenje energije, zato što je sredina to od mene očekivala. Ne, nema svrhe lomiti se tako celog života, žena mora da nađe vremena i posveti se sebi“-meditirala je dalje dok je rukom otresala mrve od čipsa sa krila i pogledom tražila novu kesu.

Faza 7: Stajala je u kadi dok je slušala kako se deca dole svađaju, a muž brunda kako ni u sopstvenoj kući više nema mira. Istuširala se na brzinu i po staroj navici počela da brija noge, kada joj je ruka u pola pokreta zastala. „Zašto? Zašto gubiš vreme i energiju na nešto što je tako malo važno? Ovde zima ionako traje mesecima, stalno si u pantalonama, ko te vidi?“ Đavolak je radio svoj posao i postavljao logična pitanja kojima se nije imalo šta zameriti. Spustila je žilet na ivicu kade i pomis-lila: „Stvarno, zašto“?

Život je tekao mirno i ravnomer-no. Naša dama je polako ali sigurno napredovala u karijeri, sada već potpuno etablirana u ovo društvo. Kada biste je videli na ulici sigurno je ne biste razlikovali od ostalih Kanađanki. Bila je zadovoljna sobom i svojim životom. Postala je i aktivista u društvu za zaštitu crnih medveda, borila se protiv globalnog zagrevanja atmosfere i blagonaklono gledala na brakove osoba istog pola. Jednog dana, vraćajući se kući pogledala je na drugu stranu ulice i videla muža koji je, koliko ona zna, trebao da bude negde na službenom putu. Držao je za ruku mladu ženu koja je elegantno hodala na visokim štiklama zanosno njišući kukovima koji su bili tesno sapeti „Versaćijevom“ suknjom. Devojka se nečemu zvonko smejala dok je iza nje vijorila duga, nego-vana, tek isfenirana kosa.


MAxMINUS VIJESTI/NEWS ...IZMEĐU DVA bROJA/bETwEEN TwO ISSUES



28.3.2013.The main theme for the International cartoon contest - Haifa 2013 , Israel is:

Tourism, Recreation, and Leisure , Vacation & Extreme Activities.

Entry Dead line is : June 27, 2013Thanks for your cooperation and Promoting our cartoon contest

The President of Pencom Association Gennady Kostovetsky








CARTOONS/ KARIKATURE SINIŠA PISMESTROVIĆ, AUSTRIA


CARTOONS/ KARIKATURE SINIŠA PISMESTROVIĆ, AUSTRIA



VreMeplOV karikaTure/TiMe MaCHine OF THe CarTOOn.. .alea iaCTa esT


Tošo Borković Pripremio: Petar Pismestrović

Tošo Borković, rođen 1953. u Han Pijesku, SFRJ (danas entitet Republika Srpska - država Bosna i Hercegovina). Karikaturista - ilustrator. Radi u Večernjim novostima - Beograd. Malo zna o sebi i to malo što zna rado bi zaboravio. Nekoliko puta nagrađivan, primećen i pohvaljen: Zlatna urma Bordigera ’82; Zlatna medalja Tokio ’85; Zlatna medalja Sao Paolo ’87; Prva nagrada Pjer ‘84, ‘88, ‘92; Zlatna medalja Poljska 2000; Prva nagrada Gete instituta 2000, 2001; Gran pri Rumunija 2001... Dve nagrade “Neven” za dečje knjige, dve nagrade za strip, nagrada za plakat; Bronzani vitez, Rusija za crtani film; živi u Beogradu.



Tošo Borković



Tošo Borković

Gl. i odg. urednik MaxMinus magazina, Sabahudin Hadžialić i Tošo Borković (Dani humora i satire, Pljevlja, 2009.g.)



Tošo Borković



Tošo Borković



Tošo Borković

Toso Borkovic GOLD prize antiwar cartoon Kragujevac 2011 Feco Serbia 2011



Tošo Borković



Tošo Borković



Tošo Borković



Tošo Borković



Tošo Borković



Tošo Borković


CARTOONS/ KARIKATURE RAqUEl ORZUJ, URUGUAJ


MAXMINUS ART PHOTOSHOP ENES ČELOSMANOVIĆ, ZAGREB, HRVATSKA

9. maj, Dan pobjede nad fašizmom i Dan Europe

All you need is love



Alibaba i 4 hajduka

Bahtalo Ederlezi sa e Romenge ani Croatia thaj ani Luma - Sretan Đurđevdan svim Romima u Republici Hrvatskoj i u svijetu



Beč - Prosvjed Gradišćanskih Hrvata i GMO branitelja protiv odluke Vlade Republike Austrijske o ukidanju dvojezičnih natpisa

Bakir Izetbegović - Narod nije gladan dok god ima hljeba u kontejnerima za smeće.

Bakir Izetbegović - Narod nije gladan dok god ima hljeba u kontejnerima za smeće.



Beograd 1990. god, Memorijalni centar Josip Broz Tito

Beograd, Kuća cvijeća



Da prostite, ja bih sve njih rado mijenjao za jednog običnog bravara.

Fotka na osnovu koje je Kerumu priznato učešće u Domovinskom ratu i radi koje je uvršten u Registar hrvatskih branitelja (1)



Fotka sa jedne od mnogobrojnih humanitarnih nogometno-fudbalskih utakmica koje se na ex YU prostoru svakodnevno igraju pod motom Dozvolite da vas i dalje jebemo u zdrav mozak

HDZ je stranka piromana koja je pod istragom, ali ne zbog podmetanja požara, nego zbog osnovane sumnje u pljačkanje zgarišta



Hipnoza

Hrvatska ima MORE, Slovenija ima PlANINE, Bosna ima PIRAMIDE, Srbija..



Iq na razini sobne temperature

Nakon što je razriješen svih funkcija u SPc, srbijanski gay aktivisti uputitli ponudu Vasiliju Kačavendi da bude pokrovitelj ovogodišnje parade te interesne grupe osoba sa posebnim potrebama



Odabrali Zagrepčani, a ne Đelo Hadžiselimović

Pade fašisoidni vladika Kačavenda zbog guzica mladih bogoslova, a ne zbog toga što je tamjanom kadio Karadžića i Mladića i što je blagoslivljao ubojice, ratne zločince i njihove kalašnjikove



Ratko Mladić is now friend with Vojislav Šešelj and Radovan Karadžić. Help Ratko to find his friends.

Siromašne zemlje nisu siromašne zbog svojih siromašnih ljudi, nego zbog svojih bogatih ljudi.



Lagumdžija - Daj da potpišem, a vi požurite da dovršite ono što ste započeli ‘92. godine

U rasadnicima gluposti svaka pamet je korov


Vladika Kačavenda - Vjeronauka u 100 poza

Vladika Kačavenda milovao četvoricu, Živko Budimir pomilovao devedesetšestoricu




Oni se i dalje zaklinju u domovine i otadžbine, a mi od toga imamo samo zastave, grbove i himne. U tome je malo kalorija, ali ipak dovoljno da nahrani primitivce i nacionaliste.

Vuk Jeremić na sjednici Generalne skupštine UN-a pustio snimak seksa episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija (Kačavende) i grupe mladića


MAXMINUS ANEGDOTE - ODABRAO: PAVLE POPOVIĆ, SRBIJA & BIH

ANEGDOTE O POZNATIM

BACKONFrancuzi su poslali na dvor

engleskog kralja Jakova I veoma nespretnog poslanika, čovjeka velika stasa koji se nije držao pravila ponašanja. Kralj ozlovoljen upita Francisa Backona što misli o novom poslaniku.

- Veoma je velik i lijepo ugojen. - izbjegnu Backon odgovor.

- Ne, ne, ne mislim tako! Ja vas upitah što mislite o njegovim duševnim sposobnostima?

- Velicanstvo, neki ljudi su kao kuće višekatnice kod kojih je najviši kat najlošije opremljen.

Jednom prilikom, čuvenog engleskog pesnika Dž. G. Bajrona na večeru su pozvali poznanici kod kojih nikada ranije nije bio u kući. Tamo se okupilo veliko i ugledno društvo književnika. Na pitanje domaćina da li bi mu najpre prijala supa, Bajron je rekao glasno kako bi ga svi čuli:

„ Ja nikada ne jedem supu! “„ Volite li ribu? “„ Ne, ja nikada ne jedem ribu! “„ Možda bi vam prijalo pečenje?

“„ Ne, ja nikada ne jedem pečenje!

“„ A bar čaša vina? “„ Nikada u životu nisam okusio

vino ! “ - grmeo je pesnik.Nemajući više kud, domaćin je

upitao pesnika šta obično jede za večeru.

„ Samo dvopek i vodu ! “ - odgo-vorio je pesnik.

Na žalost, nisu imali dvopek, pa je popio vodu u koju je sipao malo sirćeta. Potom je ljutito otišao. Zabrinuti domaćin sreo je posle nekoliko dana bliskog Bajronovog prijatelja i upitao ga:

„ Zašto me niste upozorili kako se hrani lord Bajron? Otkad je na onako strogoj dijeti ? “

„ Otkako ste vi to počeli da primećujete ! Njegovo ponašanje imalo je za cilj pre svega da privuče pažnju prisutnih. I da znate: posle večere otišao je pravo u obližnju krčmu gde se najeo pečenja i napio vina ! “

BARI DŽEJMS METJU (Autor Petra Pana)

Barijev prijatelj nije mogao a da ne primeti kako ovaj iz dana u dan za ručak naručuje prokelj. Kada ga je upitao zašto to čini, Bari je odgovorio: ¨Sam naziv tako lepo zvuči da prosto ne mogu a da ga ne naručim¨.Jednom je na nekoj večeri sedeo pored Džordža Bernarda Šoa kada su čuvenom piscu doneli njegov uobičajeni veg-etarijanski obrok koji se sastojao od zelene salate i nekog preliva. Bari se sagnuo, zagledavši se prvo

u salatu, a potom u Šoa upitavši onako u poverenju,

¨Reci mi jednu stvar Šo, jesi li ti to već jeo ili ćeš tek sada da počneš?¨

BALZAKBalzak je uhvatio svog pod-

vornika u laži. Stoga ga je ovako poučio:

- Laž je najružnija od svih mana. Zapamti: svog bližnjega ne smi-jemo nikada slagati.

- A zašto onda, gospodine, izjav-ljujete uvijek, kada dolazi sudski izvršitelj, da vas nema kod kuće? - upita podvornik.

- Sudski izvršitelji nisu naši bližnji.

Kad je bio potpuno gluv, Beethoven je takođe stvarao, pa su tako nastala mnoga značajna muzicka dela. Jednom je rekao:

„Mnogi misle da se sluša samo ušima. Ja sve tonove čak i vidim !“

U društvu nekih političara razgo-varalo se o ratu i miru, a neko je nabrajao šta bi sve trebalo učiniti za očuvanje mira. Beethoven, koji je čuo ovaj razgovor, upadne:

„Gospodo, verujte mi, muzika je efikasnija od bilo kakve politike kad se radi o tome da narodi zavole mir ! “

Džeri Belouz sedeći za svojim stalnim stolom u krčmi priča o doživljajima u korejskom ratu:

“Jedva da sam i video Korejce u Koreji”, kaže on.

“Samo bi nedeljom dolazila neko-licina da nas posmatra za vreme borbe.”

A kada je Betovenu (1770-1827) njegov brat, koji se naglo obogatio špekulacijama poslao vizit-kartu na kojoj je pisalo “Johan van Betoven, posrednik nekretnina-ma”, kompozitor mu je odgovorio sa “Ludvig van Betoven, posrednik mozga”.

BENET ARNOLD Pisac je bio neurotični ekscen-

trik koji je sve radio po specijalno određenim pravilima. Kada bi nje-gova kućna pomoćnica stavila čaj u prokuvanu vodu, gledao bi na sat i tačno četiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se čaj sipa.(Piščev kraj bio je ironičniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio pošto je u Parizu ispio čašu vode kako bi dokazao da je ista bezbedna za piće.)

BENDŽAMIN FRANKLINBendžamin Franklin bio je protiv

toga da pravo glasa imaju samo poreski obveznici. Povodom toga jednom je rekao:

- Imam lijepog magarčića za kojeg plaćam porez, dakle imam pravo glasa. Kada mi životinja

bude uginula, neću više plaćati, i prema tome neću više biti glasač.

A sada bih zaista želio znati ko je zapravo glasač: ja ili moj maga-rac?

Beethoven, Ludwig Van - njemacki kompozitor (1770-1827)

Svoju gluvocu pred kraj života, Ludwig van Beethoven nije sma-trao bolešću. Jednom prijatelju je rekao:

- Ko samo sluša muziku taj je, naravno, mora i čuti. Moja muzika se rađa s mišlju i ja je vrlo dobro osjećam.

Kad je bio potpuno gluv, Beethoven je takode stvarao, pa su tako nastala mnoga značajna muzička djela. Jednom je rekao: - Mnogi misle da se sluša samo ušima. Ja sve tonove čak i vidim.

U društvu nekih političara razgo-varalo se o ratu i miru, a neko je nabrajao šta bi sve trebalo učiniti za očuvanje mira. Beethoven, koji je čuo ovaj razgovor, upadne:

- Gospodo, vjerujte mi, muzika je efikasnija od bilo kakve politike kad se radi o tome da narodi zavole mir.

Zamoljen da da svoj sud o Sebas-tianu Bachu, Beethoven je rekao:

- On nije potok, već more! (Na njemackom jeziku Bach znaci potok).

Budući da gotovo mjesec dana Beethoven nije dolazio u kafanu, jedan kolega ga upita, nije li slučajno bio indisponiran za izlaske.

- Ne ja - odgovori muzicar - već moje cipele. Kako nemam nego jedan par, a popravak se otegao, morao sam čekati trenutak da ih podignem. Obućar mi je tek danas odobrio kredit!

Brahms, Jochannes - njemacki kompozitor (1833-1897)

Slavnog muzičara Brahmsa, lju-bitelja teatra, neko je zamolio da definiše pozorište, našto on odgo-vori:

- Pozorište? To je jedna vrsta zabavne lutrije, jer niko ne zna šta će ispasti: autor napiše dramu, glumci odglume nešto sasvim drugo, dok publika čuje nešto treće!

Izdavaču kojem je doneo novu partituru i koji mu je prigovorio da piše previše tužnu muziku, Brahms je odgovorio:

U vremenu u kojem živimo moja muzika je i suviše vesela.

Nilsa BorKolega fizičar ulazi kod Nilsa Bora

i ugleda potkovicu iznad njegovog stola.

“Pa zar je moguće da vi kao naučnik vjerujete da potkovica donosi sreću?”

Bor mirno odgovori:” Naravno da ne vjerujem u te

gluposti! Ali vjerujem da potkovica donosi sreću i onima koji ne vjeruju u to.”

Sir Ernest Raderford, predsednik Kraljevske Akademije i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, ispričao je sledeću priču:

Pre izvesnog vremena pozvao me je kolega. Spremao se da nekom stu-dentu da “nulu” za njegov odgovor na neko pitanje iz fizike, dok je student, naprotiv, zahtevao najvišu ocenu!

Ispitivač i student su se ipak složili da se dovede nezavisni “arbitar” i ja sam bio izabran. Pročitao sam ispitno pitanje: pokazati kako je moguće odrediti visinu neke visoke zgrade

pomoću barometra.Studentov odgo-vor je glasio: “Odneću barometar na vrh zgrade, vezaću ga za dugačak konopac, spustiću ga do trotoara, a zatim ću ga ponovo podići. Izmericu dužinu konopca. Dužina konopca je visina zgrade. Student je zaista imao dobar razlog za visoku ocenu, s obzirom da je dao kompletan i tačan odgovor! S druge strane, kad bi dobio visoku ocenu iz fizike, to bi značilo svojevrsno priznanje u ovoj oblasti, što njegov odgovor nije potvrđivao!

Predložio sam da student još jedanput pokuša rešiti ovaj zadat-ak. Dao sam studentu šest minuta da reši zadatak uz upozorenje da njegov odgovor mora pokazati bar neko znanje iz fizike! Pri kraju pete minute student još ništa nije napisao! Pitao sam ga želi li odustati, ali mi je on odgovorio da ima jako mnogo odgovora za taj problem: upravo je razmišljao o najboljem rešenju. Izvinuo sam se što ga prekidam i zamolio ga da nastavi. U sledećoj minuti on je napisao svoj odgovor koji je glasio: Odnesi barometar na vrh zgrade i nagni se preko ruba krova. Ispusti barometar, a štopericom meri vreme dok ne tresne o trotoar. Tada, koristeci formulu x=at2/2, izračunati visinu zgrade! U tom trenutku sam pitao kolegu da li sad on odustaje od davanja loše ocene!

On se složio i dao studentu skoro najvišu ocenu.

Dok sam napuštao koleginu kancelariju, setio sam se da mi je stu-dent rekao da ima još mnogo rešenja za taj problem, pa sam ga pitao da mi nabroji neka. Pa, reče student, postoji mnogo načina da se odredi visina zgrade uz pomoć barometra. Na primer, možete izneti barometar napolje, pod pretpostavkom da je sunčan dan, izmeriti visinu barometra, zatim dužinu njegove senke, dužinu senke zgrade, i onda obicnom propor-cijom, uz pomoc Talesove teoreme, izračunati visinu zgrade! Sjajno - rekao sam. A ostali načini? Da, rekao mi je student, postoji jedna osnovna metoda mjerenja koja će vam se sig-urno dopasti. U ovoj metodi, uzmete barometar sa sobom i počnete se penjati uz stepenice. Prethodno, na zidu povučete crtu da označite dužinu barometra. Zatim, kako se penjete, markirate stalno dužinu barometra. Tako ćete dobiti visinu zgrade u jedinicama dužine barometra!? Vrlo direktna metoda! - rekao sam. Nara-vno, ako želite malo sofisticiraniju metodu, možete vezati barometar za kraj opruge, zaljuljati ga kao klatno i zatim odrediti vrednost gravita-cionu konstante ‘g’ na nivou ulice, a onda na vrhu zgrade. Iz razlike za gravitacionu konstantu ‘g’ može se, u načelu, izračunati visina zgrade! Takođe, koristeći isto načelo, možete odneti barometar na vrh zgrade, vezati ga za dugačak konopac, spustiti ga do samog trotoara i tada ga zaljul-jati. Tada možete izračunati visinu zgrade prema periodi oscilacije! Na kraju, zaključio je student, postoje i mnogi drugi načini rešavanja prob-lema. Verovatno najbolji način je, da ponesete barometar u prizemlje i da pokucate na vrata nadstojnika zgrade. Kada vam nadstojnik otvori vrata, vi samo trebate reći: Gos-podine nadstojniče, ovo je divan barometar! Ako mi kažete kolika je visina zgrade, pokloniću vam ga. U tom trenutku nisam mogao izdržati i pitao sam studenta da li zaista ne zna konvencionalan odgovor na ovaj problem. Priznao mi je da ga zna, ali mi je rekao da mu je pun kurac asis-tenata i predavača na fakultetu koji mu pokušavaju nametnuti svoj način mišljenja. Student se zvao Nils Bor.


MAXMINUS REFLECTIONS / ODSJAJI - ODABRAO: PAVLE POPOVIĆ, SRBIJA & BIH

PAPIRKnjige ne spadaju u hartije od

vrednosti

NESANICANesanica je sestra

stvaraoca.

REPRep je organ pseće sreće.

SATImao sam sat koji je bio toliko

lep da nije teo da radi

ZAKAŠNJENJEKome dan počinje od podne

proleće mu počne od jeseni.

lUTANJE

Nismo znali gde idemojer nismo mogli da se setimo

odakle smo došli…

SEĆANJESetih se kako me je u kolevci

ljuljala mati dok su meu sanduku nosili

službenici…

SKlADKakvi pisci,

takvi čitaoci !

VRlINAVrlina je zadovoljstvo

od dobrih dela.

ZAUZEĆENaše glave su zauzete

tuđim mislima.

IMOVINAImovinu držimo

u sanduku od brige.

TRENUTAKTrenutak počivau sred večnosti.

POMOĆGde ne pomaže pamet

pomaže vreme...

SANSan produžava zdravlje

ali skraćuje život !

RAZlIKAJedni neprijatelje sakupljaju

a drugi ih proivode.

OCENANeprijatelji najbolje

ocenjuju vašu vrednost.

RUŠITELJIRušitelji hrane

graditelje.

PONOSPonos krpi rupe

na nesreći.

IZAJAMNOSTJa sam koristio trenutke

a godine mene !

PROLEĆEOtkuda šljivi

toliki cvetovi ?

PREOKRETVišak nepotrebnih dovodido manjka neophodnog.

VREMENAKo je juče davao,sutra će da nudi.

BUDUĆNOSTBudućnost sebi u prošlosti

zida kuću od zaborava.

PAPIRKnjige ne spadaju u hartije od vred-

nosti

NESANICANesanica je sestra

stvaraoca.

REPRep je organ pseće sreće.

SATImao sam sat koji je bio toliko

lep da nije teo da radi

ZAKAŠNJENJEKome dan počinje od podne

proleće mu počne od jeseni.

lUTANJENismo znali gde idemo

jer nismo mogli da se setimoodakle smo došli…

SEĆANJESetih se kako me je u kolevci

ljuljala mati dok su meu sanduku nosili

službenici…

MIlJENKO žUbORSKI, beograd, Srbija


CARTOONS/KARIKATURE JAKŠA VLAHOVIĆ, SERBIA


CARTOONS/KARIKATURE JAKŠA VLAHOVIĆ, SERBIA


CARTOONS/KARIKATURE JAKŠA VLAHOVIĆ, SRBIJA


MAxMINUS VIJESTI / NEWS...IZMEĐU DVA BROJA/BETWEEN TWO ISSUES










MAxMINUS VIJESTI / NEWS


MAxMINUS VIJESTI / NEWS




Documents

MaxMinus magazine (broj 49...No 49)..1.06.2013