2 3

Pre ve la

Mi li ca Cvet ko vić

ME TJU SKEL TON

4 5

Na slov ori gi na la

Mat thew Skel tonEndymion Spring

Text copyright © Mat thew Skel ton, 2006Il lu stra ti ons copyright © Bill San der son, 2006

Tran sla tion copyright © 2008 za srpsko iz da nje, LA GU NA Ma mi, ta ti i Lu

6 7

BI BLI O TE KA KO LE DŽA

SVE TOG JE RO NI MA

U OKS FOR DU

8 9

Kakva je ovo knji ga?

Blejk je okre nuo list, pa još je dan i još je dan tra že ći put do pri če, ali ni je mo gao da ga na đe. Ni je bi lo re či da

ga vo de – sa mo niz pra znih stra ni ca ko je su, po put spi ral nih ste pe ni ca, vo di le u ne po zna to. Pu stio je mi sli da pra te stra ni ce i pi tao se ku da li će sti ći, ali one, iz gle da, ni ku da ni su vo di le, i sve ta ko iz no va.

Ose tio je raz o ča ra nje, ali i ži vost, kao da se upu tio u po tra gu za ne čim. Sa mo, šta on to tra ži? I ka ko će zna ti da ga je na šao? On je sa mo obi čan dva na e sto go di šnjak, i to ne baš ne ki či tač. A ipak mu se či ni lo da je, što vi še is tra žu je, što du blje is pi tu je, sve ve ro vat ni je da će ne što ot kri ti – mo žda ne ku taj nu ši fro va nu u pa pi ru – to bi do ve lo do još ve ćeg ot kri ća.

Ali ka ko, za ni ma lo ga je, uop šte ne ko mo že da či ta pra znu knji gu?

Na kra ju je za tvo rio sve sku i vra tio je na po li cu, ne sve stan da se pri ča već sa ma is pi su je…

10 11

MAJNC,NE MAČ KA, 1452. GO DI NE

12 13

ohan Fust je sti gao jed ne hlad ne zim ske no ći. Dok je grad još uglav nom spa vao, pod pla štom sne ga ko ji je me ko pa dao, pod mi tio je stra ža re da mu otvo re Gvo zde nu ka pi ju kod re ke, pa je ne pri met-no gra bio uli ca ma. Za njim je je dan mla dić vu kao

te ške san ke.Čak i u po mr či ni is pu nje noj be lim pa hu lja ma, Fust je pri-

me tio obris ka te dra le ko ja je nad vi si va la osta le zgra de unu tar zi di na. Tor nje vi od ras ko šnog cr ve nog pe šča ra bi li su pri vlač no ru ži ča sti da nju, ali no ću su se či ni li kao ši ro ka pla nin ska stra-na, str mo uz dig nu ta u sen ci. Za čki ljiv ši je po gle dao u njih, ali ih se klo nio i ra di je se dr žao zi do va ku ća od dr ve ne gra đe, gde ži ve ple mi ći.

Svud oko nje ga su se iz vi ja li ne pri jat ni mi ri si: smrad dr va što di me, za dah sla me, a da i ne po mi nje mo vonj ljud skog ot pa da, ko ji ni sneg ni je mo gao da pri kri je. Po vre me no bi za ski ča le svi-nje dok su se gur ka le u to plom po obo ri ma, ali osim to ga ču lo se sa mo ka ko iza nje ga kli ze san ke.

Fust je pri če kao da ga mo mak su stig ne.

14ME TJU SKEL TON14

15ENDIMION SPRING 15

Pra te ći go spo da re ve sto pe, Pe ter je za stao da obri še sneg sa če la i ušu ška ša ke pod mi ške. Smr za vao se! Fust je uži vao u bla-go de ti ma du gač ke pe le ri ne, de be lih ru ka vi ca i či za ma na šnir, dok su nje go ve uske no ga vi ce pre tan ke da odo le oštrom šti pa-nju zi me. Što je još go re, one plit ke ci pe le ni su bi le za sne žne sme to ve ko ji su ga za si pa li kri stal nom la vi nom sve do gle žnje va. Ma štao je o va tri da mu ugre je te lo, hra ni da mu na pu ni sto mak i kre ve tu da od mo ri is cr plje ne udo ve.

Zu rio je u dr ve ne ta ble u iz ma gli ci nad so bom – pu nje ne svi-nje i sno po ve ži ta ko ji uka zu ju na go sti o ni ce i pe ka re – i žu deo da se ovo pu to va nje za vr ši.

„Ne ma još mno go, Pe te re“, ka zao je Fust, kao da mu či ta mi sli. „Sa mo što ni smo sti gli.“

Is pu stiv ši oblak sre br ne pa re, Fust je pre pre čio pu stim tr gom pre ma uli či ca ma i pro la zi ma iza pi ja ce, is pre ple ta nim kao ša re na is pu ca lom sta klu. Ko ra ci su mu škri pa li po sne gu.

Pe ter se ni je ni po me rio. Či ta vim pu tem je u sva kom mi ši-ću ose ćao bo lo ve. Od Pa ri za su ho da li do Stra zbu ra, a on da su se, ne na šav ši ono što su tra ži li, upu ti li na se ve ro i stok pre ma Majn cu, na oba li Raj ne: put dug go to vo 400 mi lja. Iz be ga va li su upa dlji ve pu te ve uz re ku – vi no gra di na okol nim ob ron ci-ma bi li su pre vi še iz lo že ni, gra do vi pre pu ni zna ti že lje – već su se dr ža li za klo nje nih šu ma i do li na, go to vo ne pro hod nih ove zi me. Pe ter ni je ve ro vao u ba u ke i pri ka ze, za ko je se ša pu ta lo da na sta nju ju oblast van uta ba nih sta za, ali ga je uz ne mi ra va la upor na Fu sto va po tre ba za taj no vi to šću. Šta mu to ovaj čo vek ni je re kao?

Pe ter je sku pio ša ke pred usti ma i huk nuo u njih, na da ju ći se da će oži ve ti iskru ču la do di ra u pr sti ma. Oni su sva ka ko na me-nje ni mno go lep šim stva ri ma od ovo ga! Pre ne pu nih me sec da na, učio je u jed noj od naj ce nje ni jih bi bli o te ka Evro pe – u Bi bli o te ci sve tog Vik to ra u Pa ri zu – gde je od naj bo ljih pre pi-si va ča iz u ča vao umet nost ka li gra fi je. Raz vio je fi n, ele gan tan ru ko pis i po no sio se svo jim do stig nu ći ma, pre pi si va njem bogo-

službenih i osta lih ver skih knji ga. Vo leo je što se pe rom ko ri sti sa ume šno šću ma če va o ca – pro li va ju ći ma sti lo ume sto kr vi.

Ali on da je na i šao Fust i sve se pro me ni lo.Fust, duh iz pro šlo sti, obe ćao je Pe te ru bo gat stvo, moć – sve

– sa mo ako kre ne s njim i is pu ni ne ko li ko jed no stav nih za da ta-ka. Čak mu je obe ćao i ru ku Kri sti ne, svo je ro đe ne ćer ke, kao na gra du za oda nost. Ka ko je on da mo gao da od bi je?

Pe ter je plju nuo na tlo pa se na mr štio u mrak tr lja ju ći žu lje ve ko ji su mu se na pra vi li po dla no vi ma. Oko stru ka mu je bio pri-ve zan ko no pac, dru gim kra jem pri čvr šćen za san ke, ko je je on, kao vo, mo rao da vu če po sne gu. Bio je to nje gov ja ram, nje gov krst; nje gov deo na god be. Pe ter Še fer iz Gern shaj ma ni je ni šta bo lji od ži vin če ta.

Kao da za li he i će bad ni su već do volj no te ški, mo rao je da ci ma još i onaj je zi vi san duk. Po nje go vim dr ve nim stra ni ca-ma iz re zba re na su od boj na ču do vi šta od ko jih su za zi ra li čak i Pe te ro vi is tra ži vač ki pr sti. A još i stra šni je bi le su one dve zmi je, iz li ve ne od cr nog me ta la, ko je su se uvi ja le oko ivi ce po klop ca. Gla ve su im se ukr št a le ta ko da obra zu ju mu dro smi šlje nu bra vu. Po gre šan do dir, upo zo rio ga je Fust, i iz nji ho vih šu pljih zu ba po te ći će otrov, ta ko jak da će ga pa ra li sa ti za u vek.

Pe ter je uz drh tao. Da li je to mo gu će?Fust je uglav nom go vo rio u za go net ka ma, de lom da bi op či-

nio mom ka, ali i da bi sa ču vao svo ju taj nu. U kov če gu je ta ko re dak ma te ri jal, ta ko iz u ze tan, na go ve stio je, da će im či tav svet bi ti u ša ci. Taj ma te ri jal jed nim okom gle da u bu duć nost, a je zi-kom ču va pro šlost. Sa mo im ne do sta je sred stvo da ga za u zda ju, na čin da či ta ju nje go va pro ro čan stva u ob li ku ži ve knji ge ko ja go vo ri. Zbog to ga je Fu stu bio po tre ban Pe ter…

Pe ter je za tre sao gla vom. Sad kad su se bli ži li kra ju jed nog pu to va nja i po čet ku no vog, on se pre mi šljao. Šta ako je ova knji-ga gre ška – kao Evi na od lu ka da za gri ze ja bu ku u že lji da stek ne za bra nje no zna nje? Šta ako njom ugro zi i sa mu du šu? Slu že nje u ži vo tu je jed no, a več no pro klet stvo sa svim dru go!

16ME TJU SKEL TON16

17ENDIMION SPRING 17

Ose tiv ši da ga Fust če ka na po čet ku jed nog pro la za, Pe ter pro mr si kle tvu, za teg nu svo je uzde, pa na sta vi da vu če te ški te ret za so bom. Ste njao je kao te gle ći konj. Po vrat ka ni je bi lo. Od lu ka je pa la.

Sneg, sad još gu šći, br zo i upor no je pu nio nji ho ve tra go ve ta ko da ni ko ko sle de ćeg ju tra bu de po ra nio ne će mo ći da ka že iz ko jeg prav ca su do šli, ni ti ku da su se upu ti li. Ume sto to ga, gra-đa ni Majn ca su otvo ri li oči i upra vi li ih u bes pre kor no čist svet: grad sve tlu cav pod sne gom, ko ji je od po gle da skri vao go mi le ba le ge. To li ko ih je za sle pio pri zor, po vr ši na stva ri, da ni su ose-ti li opa snost ko ja je sti gla pod okri ljem no ći.

Sa mo sam ja znao…

Kao i obič no, pi ljio sam u me sec kroz kril ce pro zo ra u ra di o-ni ci na uglu Uli ce Kri stof. Upr kos sne gu, nje go vo ro ša vo li ce bli sta lo je kroz obla ke, a ja sam ga po sma trao, za be zek nut, dok su na spram nje go vog hlad nog sja ja pro mi ca le cr ne pa hu lje pre ne go što se spu ste na tlo, u sme to ve sa vr še ne be li ne – ka kva za pa nju ju ća al he mi ja. Nad kro vo vi ma se uz di za la sen ka ka te-dra le, bud ne kao ne bo.

Moj maj stor ni je pri me tio ko le ba nje tem pe ra tu re, ni je nja va-nje sve tlo sti, već se za du bio u zah tev nu umet nost pro na la za štva. Osta li rad ni ci su se po vu kli na spa va nje u so bu u pot kro vlju, ali on je pri vu kao ho kli cu bli že va tri i za neo se pe tlja njem oko ko ma da slo že nog me ta la. Ko ri ste ći oštru alat ku, stru gao je ma ju šne spi ra le me sin ga sa ivi ca ka lu pa.

Per fek ci o ni sta ka kav je, pra vio je stal no sve ne pri met ni je iz me ne opre me ta ko da sva ko po je di nač no po mič no slo vo ko je on stvo ri pre ne se upra vo do volj nu ko li či nu ma sti la na har ti ju ko ju je do ba vio iz fa bri ke uz re ku. Pod ste pe ni štem su sklo nje ni ka le mo vi s obič nim pa pi rom, dok su oni fi ni ji ta ba ci bez drv nog pa pi ra iz Ita li je, ko ji je vi še ce nio, dr ža ni uz sku po ce ne ži vo tinj-ske ko že, od ko jih će na pra vi ti naj fi ni ji per ga ment.

Sva ke no ći je po ku ša vao da me uve ri ka ko smo za dan bli ži ostva re nju na ših sno va, ali vi še ni sam bio ube đen u to. No vac ko ji je ulo žio u štam par sku pre su – bri žlji vo ču va nu taj nu – br zo je ne sta jao, pa je ono što mu je osta lo od zla ta pro mi ca lo kroz pr ste kao pe sak. Osim to ga, bio sam za do vo ljan sta njem stva ri. U pro sto ri ji je puc ke ta lo od to plo te, a zvu ci po slo va nja mo ga maj sto ra bi li su je di no dru štvo ko je sam tra žio. Sve je to bi lo ta ko da le ko od mo je pro šlo sti.

Upra vo ta da, ose tio sam ka ko se uvi je na pri li ka šu nja pred cr kvom s dru ge stra ne uli ce pa sam pri bio li ce bli že sta klu, po ku ša va ju ći da mu na zrem obris. Jed na sen ka se odvo ji la od glav nog por ta la i za gle da la u mom prav cu.

„Opet blu diš u me sec, mla di En di mi o ne?“, upi tao je maj stor i na te rao me da se okre nem. „Do đi, po treb ni su mi tvo ji pr sti.“

Klim nuo sam gla vom, pa br zo još jed nom po gle dao kroz pro zor. Ona si lu e ta je ne sta la. Dah nuv ši u de be lo sta klo, na cr-tao sam na sme jan lik u kru gu pa re pa se okre nuo i pre ne go što je osmeh iz ble deo.

„Ša ke su mi ne spret ne“, uz dah nuo je kad sam čuč nuo po red nje ga. Pr sti su mu bi li is pre se ca ni ožilj ci ma, a ko ža pre kri ve-na me kim sre br na stim sja jem od me ta la ko je je ko ri stio: olo-va, ka la ja i vr lo ma lo an ti mo na – tog naj o trov ni jeg ele men ta, ko ji nje go vim štam par skim po mič nim slo vi ma da je onu oštri-nu. Po zglo bo vi ma pr sti ju sta ja le su mu cr ne ma sti lja ve mr lje kao mu ve.

Uzeo sam sa sto la uve li ča va ju će so či vo i pru žio mu ga. Li ce mu je bi lo pra šnja vo, a bra da za pu šte na i pro se da, ali sam ga sve-jed no vo leo. Pro u ča vao je je dan čas ka lup u ru ci, oka raz li ve nog iza so či va od dra gog ka me na be ri la. Čak ni sad ni je bio za do vo-ljan. Pri ma kao je apa ra tu ru bli že va tri i na sta vio da pe tlja.

Tru dio sam se da bu dem od po mo ći go spo di nu Gu ten ber gu. Pri mio me je za še gr ta pre dve go di ne, kad sam kao si ro če umi-rao od gla di na uli ci. To je naj ma nje či me mo gu da se odu žim za nje go vu do bro tu – ne, još bo lje, za nje go vo po ve re nje.

18ME TJU SKEL TON18

19ENDIMION SPRING 19

U štam pa ri ji sam uglav nom oba vljao fi zič ke po slo ve. Usta-jao ra no da pod stak nem va tru; či stio pod i vla žio li sto ve har ti-je pre nje go vih sva ko dnev nih eks pe ri me na ta sa štam par skom pre som − ma ši nom ko ju je iz u meo pri la go đa va njem vin skih pre sa iz oko li ne. Ovaj naj no vi ji mo del sa sto jao se od sta me nog, us prav nog dr ve nog okvi ra s po lu gom i vij kom ko ji spu šta ju te šku plo ču na ve što ude šen ram sa štam par skim slo vi ma, uba-če nim ot po za di. On da ta na ma sti lja vlje na slo va pre no se svo ju po ru ku na pa pir ko ji on ume će, list po list. Mo že mo da štam pa-mo vi še pri me ra ka tek sta sve dok tra ju slo va. Knji ge vi še ne će mo ra ti da se mu ko trp no pre pi su ju ru kom; mo gli bi smo da ih štam pa mo ovom ma ši nom. Ovaj izum će, sma trao je go spo din Gu ten berg, iz me ni ti svet.

Kat kad mi je do zvo lja vao da me šam ma sti la. To je pr ljav po sao u ko me se čađ iz na ših lam pi me ša s la kom i sa mo ma lo uri na kao do dat kom („Taj ni sa sto jak“, go vo rio je s osme hom); ali ja sam, u stvari, uži vao u re đa nju slo va. To je moj po seb ni za da tak – po sao re zer vi san sa mo za mo je pr ste.

Po ne ko li ko sa ti sva kog da na, dok rad ni ci upra vlja ju pre som, se deo bih za sto lom sa sto ti na ma me tal nih slo va – raz ba ca nom abe ce dom – pred so bom. Ko mad po ko mad, ni zao bih slo va da obra zu ju re či, re če ni ce i ko nač no či tav ode ljak tek sta, i to uvek kao u ogle da lu u od no su na uzor ke ko je je maj stor po sta vljao pred me ne. Pi sa nje una tra ške, ta ko ga je zvao. Bio sam od li čan u to me. Što je još naj bo lje, učio sam da či tam.

Za sad smo eks pe ri men ti sa li s osnov nim la tin skim gra ma-ti ka ma za stu den te pra va ko ji ma je vr veo grad, ali se maj stor ne dav no usred sre dio na ne što od va žni je: Bi bli ju. U to me je le žao no vac. Uvek ima lju di glad nih za Reč ju bož jom. Sa mo nam je ne do sta ja la do dat na po dr ška ula ga ča i pri li ka da do ka-že mo ka ko su na še knji ge jed na ko le pe i is prav ne kao one ko je pi šu naj ve šti ji pre pi si va či.

Mi mo maj sto ro vog zna nja, uve žba vao sam za se be ve šti nu štam pa nja. Za sad sam sta vio svo je ime na in stru men te ko je mi

je po klo nio za pr vu go di šnji cu: šilj ke, ši la i dle ta u me koj ko žnoj tor bi ci na pre klop. Do da vao sam jed no po jed no slo vo u slo vo-sla gač ki ram, pa sam ih uda rao u ko žu ve o ma pa žlji vo, po ste-pe no usva ja ju ći svoj no vi iden ti tet: E-n-d-i-m-i-o-n S-p-r-i-n-g. Slo va su is pa la ma lo ukri vo, ali je ime sta ja lo.

Znam da je mo ja ve šti na na nje ga osta vi la uti sak. Go spo din Gu ten berg je re kao da imam hi tre pr ste, ali još hi tri ju pa met. Po sta jem do bar še grt. „Pra vi štam par ski đa vo“, ka zao je po la u ša li, pa mi obo rio ka pu i raz ba ru šio ko su.

Hteo sam da mu ka žem ka ko on po sta je do bar otac, ali ni sam. Ni sam mo gao. Kao i sve osta lo, pri ro đe nju mi je od u zet i glas.

U tom tre nut ku do le su se na glo otvo ri la vra ta pa sam ustao da ih za tvo rim.

Sa mo što sam sti gao do gor njeg ste pe ni ka, uko pao sam se. U ku ću je ne ko ušao i hi tro se peo ste pe ni štem k me ni. Za njim je ule teo i sneg. Žur no sa m se vra tio do maj sto ra i va tre.

Tren ka sni je na pra gu pro sto ri je po ja vio se na bu sit čo vek. Obra zi su mu bi li iz bra zda ni cr ve ni lom od uje da mra za, a di sao je kroz drh ta ve no zdr ve. Oči ma je se vao po ra di o ni ci, pre la ze ći pre ko sto lo va i opre me dok ih ni je za u sta vio na maj sto ru, ko ji ga je po gle dao iz ne na đe no.

„Fu ste“, iz go vo rio je pre po znav ši pri do šli cu. U gla su mu se ni je na zi ra la to pli na.

Uljez je ume sto osme ha is ke zio zu be. „Gu ten ber že“, od vra-tio je.

Fust je pri me tio moj ne za do vo ljan po gled.„A ko je ovaj čap kun?“, upi tao je stre sav ši sneg s ra me na i

pri mi ču ći se va tri. Bio je to ni zak mu ška rac za o blje nih ra me-na, ogr nut te škom pe le ri nom op ši ve nom kr znom, s lan ci ma i me da ljo ni ma ko ji mu vi se pre ko gru di – što je po uz dan znak bo gat stva. Pod nje go vom te ži nom škri pa le su da ske pa to sa.

20ME TJU SKEL TON20

21ENDIMION SPRING 21

U so bu je uneo na let hlad nog va zdu ha od ko jeg sam uz drh tao.„Zo ve se En di mion“, re kao je maj stor. „To mi je še grt.“Za si jao sam kad sam čuo ove re či, ali je Fust pod sme šlji vo

frk nuo. Svu kao je ru ka vi ce pa ih tre snuo na sto, zbog če ga sam ustuk nuo. On da je pru žio ru ku i šče pao me za bra du pr sti ma op to če nim pr ste njem. Okre ću ći mi gla vu sle va na de sno, pro-u ča vao me je hlad nim, ne mi lo srd nim oči ma ko je su bli sta le od pla me na na og nji štu. Imao je gu stu rić ka sto sme đu ko su i bra du bo je li sič je dla ke, ko ja se u dnu de li la i za vr ša va la u dva odvo je na špi ca.

„En di mion, ka žeš?“ Oslu šnuo mi je ime, pa pra snuo: „Šta je on? Sa njar?“

Maj stor mu ni je od go vo rio. Če sto mi je pri čao le gen du o En di mi o nu, grč kom pa sti ru ko ga je za vo le la me se či na i po da ri la mu več nu mla dost. Go vo rio je da mi to ime pri sto ji zbog to ga ka ko se za gle dam u da lji nu i sa nja rim o ko zna če mu.

„Jo ha ne, šta li ti to tre ba?“, upi tao je Fust, ko nač no mi pu stiv ši bra du. „Po gle daj ga sa mo. Obi čan pr co ljak! Pre si tan da po dig ne i štam par sko slo vo, da ne po mi njem okre ta nje vij ka. Od ka kve ti je on ko ri sti?“

Otvo rio sam usta da ne go du jem, ali iz njih ni šta ni je iza šlo.„Čak je i mu tav“, na sta vio je Fust, ob ra do van, za pah nuv ši

me gad nim za da hom svog sme ha. „Re ci mi, Jo ha ne. Gde li si ga sa mo pro na šao?“

U mi sli ma sam mo lio maj sto ra da mu ne od go vo ri. Ni sam že leo da po me ne ono kad sam na za kr če noj pi ja ci za vu kao ru ku da mu iz vu čem nov ča nik, pa na le teo sa mo na vre ći cu pu nu od li va ka slo va i čr vrt sti sak ša ke oko zglo ba.

Sre ćom, on je re šio da pre ne breg ne tu uvre du.„Vi dim da i sâm imaš še gr ta“, ka zao je okr znuv ši po gle dom

mla di ća ko ji je ušao za Fu stom. „Pe ter Še fer, uko li ko se ne va ram, ko nač no po no vo u Majn cu.“

Okre nuo sam se i za gle dao u do šlja ka ko ji je sav une zve ren sta jao na vr hu ste pe ni šta. Ode ven u ri te ni ma lo po dob ne za ovo

vre me, Pe ter se po la ko pri mi cao og nji štu tru de ći se da ukra de što je mo gu će vi še to plo te iz pro sto ri je.

Ne pri me tan Fu stov po gled ga je upo zo rio da ne mr da.Pri me tiv ši mla di će vu ne la go du, maj stor mu se obra tio ne po-

sred no: „Re ci mi, Pe te re, gde si bio?“„Ne ti če te se“, pra snuo je Fust, ali je Pe ter već za u stio

od go vor.„U Pa ri zu“, pro mr mljao je i spu stio po gled na pr lja ve ci pe le.

Čak ši re su mu bi le umr lja ne bla tom, a po ka pu ti ću zja pi le ru pe. „U Bi bli o te ci sve tog Vik to ra.“

Maj stor je sa odo bra va njem is ko la čio oči. „U Bi bli o te ci sve-tog Vik to ra! Ne go, pri đi va tri, mom če, pa mi pri čaj sve po re du! Je li za i sta ona ko iz u zet na kao što pri ča ju?“

„Pre div na je“, od go vo rio je Pe ter, ko nač no raz ve dre nog iz ra-za li ca. „U bi bli o te ci mo ra da ima hi lja du sve za ka, pro či tao sam po la knji ga što po sto je na sve tu!“

Fust ga je pre ki nuo: „Pe te re, ma lo si se za neo. U stva ri, za što ne bi is ko ri stio pri li ku da odeš po mo je stva ri i po ve deš ovog“ – tu me je od me rio od gla ve do pe te – „…deč ka… da ti po mog ne? Ne ma po tre be da od la že mo ono ra di če ga smo do šli.“

Spu stio mi je ru ku na le đa i gur nuo me pre ma ste pe ni štu. Po gle dao sam maj sto ra da vi dim da mu ni sam po tre ban, ali on se za gle dao u so či vo ko je je dr žao me đu pr sti ma. Bi lo je oči-gled no da je pod sna žnim uti skom iz ve sno sti ovog su sre ta ko ji se ni je mo gao iz be ći.

„Elem, da po raz go va ra mo o po slu“, čuo sam Fu sta kad sam kre nuo za Pe te rom niz ste pe ni ce.

Sneg je na pra vio smet uz ku ću, go to vo za ve jav ši san ke ko je je Pe ter do vu kao do vra ta. Okol ne kro vo ve su oven ča li be li ta la si i kao za mr znu to mo re za plju snu li su sed ne zgra de, oki ti li dr ve će injem i za le di li kap ke na pro zo ri ma.

22ME TJU SKEL TON22

23ENDIMION SPRING 23

Kre nuo sam da pri ku pljam de be lu će bad oko va nu sne gom pi ta ju ći se ko li ko na ši go sti na me ra va ju da se za dr že – du go, či ni lo mi se – kad me je Pe ter za u sta vio.

„Ne njih“, ne go do vao je. „Ovo.“Dra ma tič nim po kre tom uklo nio je pre kri vač, is pod ko jeg

se uka zao ču do vi šan san duk za tr pan go mi lom će ba di. Uža snu-to sam se za ble nuo u nje ga. Taj kov čeg kao da je u se be usi sao sa mu noć: bio je kr cat mra kom. Le den ve tar mi je us ko vi tlao sneg oko no gu pa sam se ob gr lio ru ka ma da se zgre jem.

„Evo, pri hva ti za onaj kraj“, na re dio mi je Pe ter, oči gled no žu re ći da se što pre vra ti uz og nji šte, „i pa zi da ga ne is pu stiš.“

Uhva tio sam gvo zde nu ruč ku obe ma ru ka ma i po ku šao da ga po dig nem. Bio je iz u zet no te žak. Sre ćom, Pe ter je pre u zeo ve ći deo te ži ne svo jim sna žnim ru ka ma pa smo la ga no, za staj-ku ju ći na sva kih ne ko li ko ko ra ka, us pe li da ot ci ma mo san duk u ku ću. Sle đe ni me tal mi je gri zao ko žu.

Dok smo se pe li uz ste pe ni šte, sve tlost iz ra di o ni ce je ma lo--po ma lo ot kri va la ob li ke na stra ni ca ma san du ka. Is po sta vi lo se da su is pup če ni čvo ro vi ogav ne zve ri ka kve do tad ni sam vi deo. Ču do vi šta s kr lju šti ma i za stra šu ju ći de mo ni pi lji li su u me ne kao da po ti ču iz pa kle nog gro tla. Li ca su im bi la kra sta va, zu bi di vljač ki, a oči kao pe če na um bra. Ali tek kad smo ušli u ra di o-ni cu, ma lo uda ra ju ći san duk no ga ma, ma lo ga gu ra ju ći ru ka ma po po du, pri me tio sam dve zmi je čvr sto oba vi je ne oko nje go vog po klop ca, i sa ukr šte nim gla va ma. Pe ter ih je gle dao s vid nim ne po ve re njem, ali ja sam bio nji ma op či njen. Kao da su me vu kle k se bi.

„Da sam na tvom me stu, ne bih ih di rao“, po sa ve to vao me je Fust iz ne na da, kad je pri me tio ka ko mi ru ke hr le k onim zmi-ju ri na ma. „Mo gle bi te uje sti.“

Hi tro sam tr gao ru ke i spu stio ih uz bo ko ve. Ne što u na či nu na ko ji je to iz go vo rio na te ra lo me je da mu po ve ru jem. Mo žda su otrov ni ce? Fust me je po sma trao po pre ko dok su mu one tam ne oči sve tlu ca le. Po slu šno sam se po vu kao una zad.

Fust je pa žnju usme rio na maj sto ra ko ji se za gle dao u va tru, kao da u nje nom pla me nu iš či ta va bu duć nost. Či ni lo mi se da je u me đu vre me nu osta rio.

„Pa, Gu ten ber že, šta ka žeš?“Na sto lu, uz od ba če no so či vo, sta ja la je go mi la zlat ni ka i sre-

br nja ka – vi še gul de na ne go što sam vi deo od po čet ka go di ne.„Bo jim se“, po la ko je po čeo maj stor, „da je ju tro pa met ni je

od ve če ri.“„Pih! Znaš i sam da ne mo žeš da odo liš.“„Da, ali ono što pred la žeš je…“Maj stor je za stao jer ni je us peo da na đe pra vu reč.„Sa vr še no ra zum no“, do vr šio je Fust.„Ne ra zum no“, uz vra tio je maj stor.Fust je pra snuo: „Jo ha ne, ne znaš šta go vo riš! S tvo jom ma ši-

nom i mo jom ve šti nom mo že mo da po stig ne mo… sve! Na šem bo gat stvu i uti ca ju ne će bi ti kra ja.“

„Da, ali po ko ju ce nu?“, za bri nu to je upi tao maj stor pro tr ljav-ši oči i raz mr ljav ši ma sti lo po li cu. „Ni je to ona vr sta uti ca ja o ko joj sam mi slio. Ne že lim je.“

„No, kud se de la ona ne mi lo srd na že lja ko ja ti je ne kad po kre-ta la duh?“

Fust se oba zreo po so bi. Oko pre se su se ni za le klu pe i sto lo-vi upr ska ni ma sti lom, za tr pa ni ko tli ći ma, gvo zde nim okvi ri ma i ja stu či ći ma s ma sti lom – alat ka ma na šeg za na ta. Pre sa vi je ni li sto vi pa pi ra vi si li su s gre da kao pti ce.

„To vre me je osta lo za mnom“, zlo volj no je re kao go spo din Gu ten berg.

„Glu po sti! Vi dim da si i tre nut no za o ku pljen ne kim no vim po du hva tom.“ Fust je po tap šao dr šku pre se kao te gle će ži vin če. „Šta je ovog pu ta? Al ma na si? Opro štaj ni ce gre ho va?“

Go spo din Gu ten berg je po di gao po gled. „Ovaj, raz mi šljao sam da od štam pam Bi bli ju“, ka zao je ne si gur no. „Ogro man i, mo gu će, uno san po du hvat.“

Fust je pre po znao u ovo me pri li ku za se be. Kli znuo je iza maj sto ra i spu stio mu ša ku na čič ka nu na ki tom na ra me.

24ME TJU SKEL TON24

25ENDIMION SPRING 25

„Do zvo li, on da, da raz buk tim taj pla men. Još osam sto gul de-na, na ru ke, da ti po mog nem oko po kre ta nja ovog naj no vi jeg pred u ze ća. Po mi sli sa mo šta mo žeš da po stig neš. Bo gat stvo pri-klad no grad skom ple mi ću! Knji ge s od štam pa nim tvo jim ime-nom po či ta vom car stvu! O te bi će se još po ko le nji ma go vo ri ti sa stra ho po što va njem i di vlje njem!“

„A ko ji su tvo ji zah te vi?“, upi tao je maj stor od me ra va ju ći is ku še nje. Po gle dao je onog čo ve ka u li ce, kao op či nje no de te.

„Pa, uče šće u tvom po slu, na rav no“, od go vo rio je Fust, tr lja-ju ći ru ke. „I pra vo da ko ri stim tvo ju opre mu, ako i ka da sma-tram za po treb no.“

Po no vo je upra vio po gled na me ne, kao da sam i ja ne ka kav po sed mo ga maj sto ra. Zgr čio sam se.

„A onaj san duk?“ Maj stor je mrd nuo gla vom ka dr ve noj ku ti-ji, ko ja je le ža la skri ve na ali ne i za bo ra vlje na, bli zu og nji šta. U sve tlo sti pla me na vi deo sam ona gad na li ca ka ko mi se be če i mr šte. Na zu bi ma zmijâ ka plji ce oto plje nog sne ga pre si ja va le su se od va tre cr ve no.

„Na ro či ta vr sta pa pi ra, ni šta vi še“, ka zao je Fust, „moj lič ni pro na la zak. Kao što ka žeš, ne tre ba da te za ni ma. Pe ter će, uve-ren sam, da pa zi na nje ga u mom od su stvu.“

Pe ter i ja smo se zgle da li.„U stva ri, mo gao bi i da ti po mog ne i na u či ne ke taj ne tvog

za na ta.“Oklem be še ni kra je vi Pe te ro vih usa na uka zi va li su na to da

baš i ni je odu še vljen što je po nu đen da oba vi tu uslu gu. Ne sum-nji vo je oče ki vao da le ko zdra vi ji sme štaj kod svog maj sto ra. Steg nuo je ote če ne pr ste, kao da ste že za mi šljen mač.

„Elem, Gu ten ber že, šta ka žeš?“, upi tao je Fust, po ka zu ju ći da je do šlo vre me od lu ke.

Maj stor je po gle dao go mi lu nov ca na sto lu, za tim u me ne. Umor no i ne u be dlji vo je klim nuo gla vom.

„Od lič no!“, uz vik nuo je naš po se ti lac. Plju nuo je u dlan i pru-žio ga maj sto ru, ko ji ga je pri lič no ne volj no pri hva tio.

Ru ko va li su se.„Do ve šću uju tro no ta ra Hel ma sper ge ra da sa či ni ugo vor.

Do tle, opra štam se od vas.“Pe ter je ko rak nuo da bi mu pre pre čio put, ali je Fust bio

ne str pljiv da ode. „Si gu ran sam da će Gu ten berg ima ti ma lo hle ba i pi va za te be“, od re zao mu je. „Na kra ju kra je va, vi še ni je ona kav… si ro mah… ka kav je bio.“

Pe ter je za va pio, ali uza lud. Bez ijed ne re či vi še, Fust je iz ju-rio iz ku će, a maj stor, na pra sno op hr van umo rom, za mo lio me je da se po sta ram da naš gost bu de na hra njen i da se ose ća kao kod svo je ku će. Go re u spa va o ni ci ni je bi lo do volj no me sta, pa će Pe ter mo ra ti da se za do vo lji, kao i ja, spa va njem pred va trom. Go spo din Gu ten berg nam je obo ji ci po že leo la ku noć i po vu-kao se u svo ju za seb nu spa va ću so bu, s go mi lom zla ta steg nu-tom u ša ka ma.

Dok sam pri pre mao svoj le žaj, Pe ter je ho dao po ra di o ni ci, po di zao po je di ne de lo ve opre me sa klu pa i od me ra vao im te ži nu na dla nu. On da je sna žno cim nuo ruč ku pre se i za gre-bao rav nom dr ve nom ta blom o mer mer no po sto lje.

Ko nač no se za do vo ljio ogle da li ma po zi do vi ma. Mr mlja ju ći ne što za se be, ho dao je na pred-na zad, kao paun, i di vio se svom od ra zu. Imao je le pu ška sto li ce – pro dor ne sme đe oči, de be le obr ve i ret ku bra di cu. Oči gled no se di čio svo jim iz gle dom, jer je me đu ru kom pre pi sa nim knji ga ma i pri bo rom za pi sa nje ko je smo do ne li sa san ki bi lo i ne ko li ko vre ći ca i ro šči ća pu nih ma sti i su vih tra va. Pre šao je pre ko zubâ pr stom s pa stom od pra ha žal fi je i is ce dio ne ko li ko bu bu lji ca pre ne go što se spu stio na le žaj od će ba di pred va trom. Go to vo istog ča sa je i za spao.

Pa zio sam i če kao, pa ka da sam se uve rio da se vi še ne će mi ca ti, otap kao ti ho do onog san du ka i klek nuo pred nje ga. U sve tlu va tre ko ja je je nja va la na zreo sam još di ja bo lič nih ob lič ja

26ME TJU SKEL TON26

27

na nje go vim stra ni ca ma. Cr ve ne sen ke su ble ska le po dve ma zmi ja ma ko je su se udva ra le jed na dru goj i lju bi le se, u za vo-dlji vom za gr lja ju.

Ot kriv ši tih šu štav šum iz san du ka, pri slo nio sam uho na po klo pac. Unu tra je bi lo ne što ži vo! Uhom mi je pro stru jao lak ša pat, kao po ve ta rac.

Opre zno sam pre la zio pr sti ma pre ko iz bo či na i kvr ga od dr ve ta dok ni sam na le teo na zmi je. Sr ce mi je kao ka no na da uz bu đe nja pre pla vi la Fu sto va opo me na pa sam sku pio pr ste oko hlad nih me tal nih zmij skih gla va. Pa žlji vo sam po ku šao da ih raz dvo jim – iz be ga va ju ći zu be, ko ji su mi de lo va li do volj no oštro da mo gu da ugri zu.

Ni šta se ni je de si lo.Ni je bi lo kva či ca ni opru gi ca da se otpu sti me ha ni zam. Po klo-

pac je bio do bro za tvo ren. Ni je se mo glo pro dre ti unu tra.Sve jed no, i da lje se iz nu tra čuo onaj ši šta vi zvuk ko ji me je

pri vla čio.Po red me ne je od jed nom za puc ke ta la va tra pa sam od sko čio.Mo ra bi ti da je taj po kret trg nuo Pe te ra jer je pro mr sio ne što

u snu i po spa no pru žio ru ku da me uhva ti… ali sa usa na mu ni je si šlo mo je ime, već „Kri sti na“, a od mah po tom je po no vo za spao. Di sa nje mu je pre šlo u svinj sko grok ta nje.

Bez ob zi ra na to, ni sam se usu dio da ta ko br zo iza zo vem Fu stov gnev. Nje go vo pri su stvo kao da je leb de lo u ku ći, na lik uz ne mi ru ju ćim sen ka ma, kao ne ko ne po ve re nje ko jeg ni sam mo gao da se otre sem. Se tiv ši se onog čud nog na či na na ko ji me je gle dao, kao da sam sad ja, a ne go spo din Gu ten berg, me ta nje-go vog po ho da, vra tio sam se na svoj le žaj i ne ko li ko sa ti le žao ta mo bu dan, gla ve pu ne ne mir nih, us pla hi re nih mi sli.

Šta li to, pi tao sam se, le ži u kov če gu?Ko nač no sam sa vla dao kra dljiv ca sno va pa su, kao sneg

na po lju, sno vi po če li da mi na vi ru.

KO LEDŽ SVE TOG JE RO NI MA

U OKS FOR DU