MEDICINA RADA

ISPITNA PITANJA

1. Medicina rada (istorijat, predmet i zadaci) ?

Opažanja o profesionalnim bolestima počinju gde počinje I ljudiski rad u najelementarnijem obliku. Već kod prvih aktivnosti koje se mogu nazvati radom (obrada kamena I sl.) je bilo traumatizma, (oštećenja oka, kože) i drugih oboljenja. U egipatskim papirusima, a i u delima starogrčkih pisaca –Hipokrata, Aristotela, Galena, i dr. zabeleženo je delovanje loših uslova rada na zdavlje. Javljaju se profesionalne bolesti.Ipak se smatra da počeci medicine rada datiraju od XV i XVI veka. U to vreme u Južnoj Nemačkoj bilo je razvijeno rudarstvo i topljenje metala, pa su ondašnji lekari mogli da zapaze neka profesionalna oboljenja specifična za pojedina zanimanja.

1557. godine pojavljuje se monografija posvećena profesionalnim oboljenjima rudara i topioničara, čiji je autor bio Paracelzus.

Medicina rada je preventivno kurativna delatnost koja se bavi proučavanjem uticaja uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost radnika. Ona teži da zaštiti i poboljša zdravlje radnika sprečavanjem i kontrolom profesionalnih bolesti i povreda na radu.

Zadatak medicine rada je da vrši profesionalnu orijentaciju i selekciju, ravnajući se prema fiziološkim i psihološkim sposobnostima čoveka i da u celini radi na prilagođavanju rada čoveku (random mestu).Medicina rada se bavi i medicinskom rehabilitacijom i readaptacijom obolelih na radu. Posebno mesto zauzimaju zdravstveno-prosvetne mere, kao i zdravstveno vaspitanje, koje imaju za cilj da probude interesovanje radnika za očuvanje sopstvenog zdravlja.

2. Organizacija i obim delatnosti u medicini rada ?

Organizovana zdravstvena zaštita radnika sprovodi se u :-dispanzeru za medicine rada-zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika-institutu za medicine radaObim delatnosti službe zavisi od sledećih elemenata:*privredne grane i vrste delatnosti, tehnološkog procesa i načina rada, broja zaposlenih, radnih mesta sa rizikom po zdravlje, stanja bezbednosti na radu, prof. oboljenja, bolovanja zbog povreda na radu*strukture radne snage po polu, uzrastu, zanimanju, kvalifikacijama i dr...*uslova rada i radne sredine/vrste i težine rada, mikroklime, aerozagađenja, buke, vibracija i dr...*epidemiološke situacije u radnim organizacijama

1

3. Delatnost dispanzera za medicinu rada ?Dispanzer za medicinu rada predstavlja osnovnu organizacionu jedinicu za zdravstvenu zaštitu radnika i deo je najčešće doma zdravlja.Medicinsku opremu dispanzera čini EKG, spirometer, komplet za antropometriju, audiometer, ortorejter, laboratorija, računari…Delatnosti dispanzera odnose se na sagledavanje, praćenje higijenskih, epidemioloških i socijalnih uslova radne sredine i sprečavanje uticaja štetnih činilaca, učešće u sprovodjenju profesionalne orijentacije i selekcije, obavljanje lekarskih pregleda pri zapošljavanju, obavljanje prethodnih, periodičnih i drugih pregleda radnika koji rade na radnim mestima opasnim po zdravlje, praćenje zdravstvenog stanja hronično obolelih radnika i invalida, pružanje prve pomoći radnicima, učešće u sprovodjenju mera prevencije alkoholizma i drugih vidova zavisnosti, ocenjivanje privremeno nesposobnih za rad u svrhu lečenja….

4. Delatnost zavoda za zdravstvenu zaštitu na radnika ?Zavod za zaštitu zdravlja radnika, vanbolnička ustanova osniva se :-na nivou jednog ili više okruga, kada obezbedjuje zdravstvenu zaštitu (preventivnu i kurativnu) za sve zaposlene na toj teritoriji;-na nivou grada – univerzitetskog centra (Beograd, Novi sad, Niš, Kragujevac), kada obezbedjuje zdravstvenu zaštitu za sve zaposlene na teritoriji grada;-na nivou delatnosti (železnički, aviosaobraćaj, ministarstvo unutrašnjih poslova) kada obezbedjuje zdrav, zaštitu za sve zaposlene u toj ustanovi.Delatnosti zavoda su praćenje i preduzimanje mera za zaštitu i unapređenje radne sredine, razmatra zahteve radnih mesta i mere za njihovo poboljšanje, otkriva uzrok povreda i oboljenja, organizovanje i učestvovanjeu profesionalnoj orijentaciji i selekciji, obavlja preventivne akcije/vakcinacije za sprečavanje masovnih oboljenja, kao i zdravstveno vaspitni rad…

5. Delatnost instituta medicine rada ?

Institut medicine rada je najviša stručna naučna i nastavna ustanova u oblasti medicine rada u državi, i referentni stručno metodološki i kordinativni centar za zdravstvenu zaštitu radnika. Učestvuje u izradi zakona i pravilnika. Organizuje i realizuje nastavu.

6. Najvažnije metode medicine rada ?

Zdravstveni radnici u svojim ustanovama primenjuju niz metoda da bi imali uvid u zdravstveno stanje radnika.1. Metode higijenskog ispitivanja obuhvataju :*ispitivanje faktora fizičke, hemijske i biološke prirode.*ispitivanje kojima se bavi mentalna higijena (afektivni odnos prema poslu, interpersonalni odnos...)2. Metode psihofizičkih i ergonomskih ispitivanja, kojima se utvrđuju osobenosti mentalne i fizičke kondicije i ponašanje pojedinih organa i sistema.3. Kliničke metode (lekar ih koristi pri pregledima pre zaposlenja, periodičnim, ciljanim...) Uvek se uzima istorija bolesti koja pored generalija mora imati socijalnu anamnezu, porodičnu, ličnu sa akcentom na ranija oboljenja, navike, probleme na radu. Obavezna je detalnja radna anamneza. Pregled lekara ide po odredjenom sistemu i sve se zapisuje u zdravstveni karton koji je propisao Republički zavod. Sanitarno ekološki inženjer vrši pregled radnih mesta, ispitujje njihove štetnosti i štetne agense, nezaštićene delove mašine, klimatske uslove...

2

4. Eksperimentalna metoda (uz pomoć laboratorijskih životinja za razne potrebe).5. Epidemiološke i statističke metodea) utvrdjuje se procena zdravstvenih posledica nastalih usled ekspozicije na radnom mestub) procena rizika za druge grupe istim agensimac) uspostavljanje granice ekspozicije da se smanji rizik6. Statistički metod-bavi se prikupljanjem, obradom i analizom podataka koji se odnose na stanje zdravlja i faktore koji na njega utiču.

7. Profesionalne štetnosti i njihova klasifikacija ?

1. Štetnosti u vezi sa proizvodnim procesoma) Fizičke (nenormalna temperatura vazduha, toplotno zračenje, nedovoljna ili povećana vlažnost vazduha, nenormalni atmosferski pritisak, nepovoljna kombinacija temperatura vlažnosti, strujanja i toplotnog zračenja)- energija zračenja (ultravioletno, infracrveno, rendgen, radioaktivno, mikrotalasno i jaki izvori svetlosti)- mehanička energija (buka, vibracije i eksplozije)b) Hemijske i fizičkohemijske (toksične materije i proizvodna prašina)c) Biološki faktori (infekcija, mikrobi, paraziti, gljivice, dodir sa bolesnim životinjama, ljudima i zaraznim materijalom)

2. Štetnosti zbog nedostatka higijensko-sanitarnih uslova na radnom mestu-nedovoljna kubatura radnog prostora, defektno tagrevanje i osvetljenje...)

3. Štetnosti koje nastaju usled nefizioloških uslova u vezi sa nepravilnom organizacijom rada-prekovremeni rad, preterano intezivan rad, neracionalan rad, jednoličan položaj i prekomerno naprezanje.

8. Profesionalna oštećenja (oboljenja)?

Profesionalna oboljenja su oštećenja zdravlja sa posledicama, koja se pojavljuju kod zaposlenih više nego kod običnog stanovništva, a direktno su u vezi sa obavljanjem zanimanja. Po zakonu su samo njihove benificije slične.Da je bolest profesionalna mora se dokazati zakonskim regulativama (np. prof. astma: da se zaposlio zdrav a za to je dokaz lekarsko uverenje, da gušenja ima na poslu, da su noću manja i da prestaju kada se udalji sa radnog mesta). U zdravstvenom kartonu se mora sve evidentirati.Po pravilniku je utvrdjeno 56 profesionalnih bolesti, znači da bi bolest bila priznata kao profesionalno oboljenje mora da bude na tom spisku.

9. Bolesti rada i telesna oštećenja?

Postoje ’’bolesti rada’’ gde dolazi do smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i ne pripadaju profesionalnim bolestima u užem smislu, jer se javljaju i kod ostalog stanovništva a neke se sreću i u životnoj sredini (arterijska hipertenzija, bihejvioralni poremećaji, hronična nespecifična oboljenja organa za disanje i bolesti lokomotornog sistema).Pod telesnim oštećenjem se podrazumeva narušavanje fizičkog integriteta i opšte životne sposobnosti (ne mora da ima veze sa invalidnošću i često nije profesionalno). Profesionalne bolesti se prijavljuju nadležnoj inspekciji i regionalnom zavodu za zdravstvenu zaštitu.

3

10. Mehanizam rada mišića i neuromuskularnog pribora?

Pokreti organizma i spoljašnji rad zasnivaju se na funkciji poprečnoprugastih mišića regulisanim nervnim sistemom (centralnim i perifernim).Od te funkcije zavisi kvalitet i kvantitet čovečijeg rada, a aktivnost ostalih organa odnosno organskih sistema kao i radna sposobnost celog organizma.Skeletni mišići čine oko 40% telesne mase prosečnog čoveka. Njihov kontrakcijski deo sastoji se iz proteina vlaknastog tipa koji se protežu aksijalno duž mišićnih vlakana (aktin i miozin)

Početak ili prestanak aktivnosti skeletnih mišića određuje nervni sistem. Mišić se sastoji iz motornih jedinica, u čijem sastavu se nalazi više od hiljadu mišićnih vlakana koji jednovremeno reaguju jer su inervisani ograncima aksona jednog perifernog motornog neurona.U skeletni mišićima se mehanička energija dobija iz hemijske energije organskih fosfata bogatih energijom ali je za održavanje dovoljne koncetracije tih jedinjenja potrebna energija iz oksidacije glikogena i masti.Proces mišićne kontrakcije protiče u dve fazea) anareobnab) aerobnaNervni impuls dolazi iz CNS, nadržuje mišić i dovodi do elastičnog naprezanja i njegove kontrakcije.Energija za za mišićnu kontrakciju nastaje kao rezultat egzotermičke reakcije cepanja adenozintrifosfatne kiseline /ATPK na adenozinfosfornu kiselinu i fosfornu kiselinu. U cepanju ATP-a učestvuje aktomizin koji prestavlja jedinjenje mišićnih belančevina aktina i miozina i javlja se kao ferment cepanja ATP-a.To je prva anaerobna faza mišićne kontrakcije (glikogen se ne obnavlja i ide u mlečnu kiselinu)U aerobnoj fazi ¼ mlećne kiseline (dobijene i glikogena u anaerobnoj fazi) se oksidiše u H2O i ugljendioksid, a na račun oslobođene energije ostali deo mlečne kiseline prelazi u glikogen.

11. Energetska potrošnja pri radu?

U toku maksimalnog fizičkog napora potrošnja O2 u celom organizmu može se povećati za 10-15 puta a kod aktivnih mišića i za 50-100 puta. Intezitet napora odredjuje stepen potrošnje O2. Brzina utroška O2 u mišiću nije uvek u ravnoteži sa brzinom transporta pomoću disajnog i kardiovaskularnog sistema. Ako ravnoteža postoji onda je to stabilno stanje. Normalno to je 4l O2/min. Napor koji to zahteva može trajati nekoliko minuta.Ako ne postoji stabilno stanje deficit O2 raste 19-15l napor se mora prekinuti.Kiseonički dug je povećanje potrošnje O2 posle napora.Mišićna kontrakcija nije moguća bez razlaganja organskih fosfata bogatih energijom i anaerobne glikolize.

12. Zamor, premor i odmor ?

Zamor je osećaj iscrpljenosti, gladi, umora i opomena radniku da prestane sa radom jer mu je potreban odmor, a i mera je organizmu da smanji aktivnosti i spreči štetne posledice. Zamor je normalna prolazna pojava kod čoveka koji radi i iščezava posle kraćeg ili dužeg odmora. Prema vrsti se mogu razlikovati 2 vrste zamora: akutni i hronični.

4

Ako radnik ne prekine sa radom nakon osećaja zamora, nastaje premor u vidu iscrpljenja organizma i ne prolazi u danu u kojem je nastao.Premor nije normalna pojava, već poremećaj koji remeti zdravstveno stanje radnika.Stepen premora zavisi od toga šta je izazvalo zamor i koliko je dugo zamoreni organizam izlagan radu bez odmaranja.

Odmor je smanjivanje aktivnosti, ili prekidanje rada u cilju ponovnog uspostavljanja ravnoteže u organizmu da se on ponovo osposobio za rad (uklanjaju se proitvodi metabolizma, snabdeva se hranljivim materijama..)Odmori mogu da budu: 1. Po načinu nastanka spontani-planirani2. Po sadržaju pasivni(spavanje, ležanje, sedenje) – aktivni (predstavlja skup sportskih aktivnosti, rekreacija)

13. Uloga čula u fiziologiji rada ?

Čula primaju nadražaje koji iz spoljašnje sredine deluju na ljudski organizam.Sastoje se iz tri dela:- receptora (periferni deo, prima određen oblik energije i pretvara u impuls)- provodnika (provodi impulse od receptora do nervnih centara kore mozga, gde se vrši analizatorska funkcija)- odgovarajuće kortikalne aferentne zone (tako se dobija utisak o stanju spoljne sredine)Prema sedištu receptora i specifičnosti čulnih utisaka, razlikuje se 8 čula1. kožni senzibilitet – koža2. duboki senzibilitet – mišići i tetive3. visceralni i vegetativni senzibilitet – unutrašnji organi4. ukus – jezik, sluzokoža usta5. miris – nosna sluzokoža6. sluh – uho7. ravnoteža – labirint 8. vid – oko

14. Principi fiziologije ishrane radnika?

Ishrana ima osobenosti koje se razlikuju i prema vrsti inteziteta rada i prema intezitetu rada, kao i uslovima pod kojima se rad obavlja. Hrana sastavljena od različitih namirnica obezbeđuje radniku dobro zdravlje. Vitamini i soli imaju zaštitnu ulogu i nisu energetska materija. Vitamin C (manji zamor) B (koristan efekat energije) A (poboljšava vid)S obzirom da se hranom podmiruju potrebe organizma u kalorijama, azotnim materijama potrebnim za sintezu sopstvenih belančevina, odnosno regeneracije tkiva vode i minerala, moramo da vodimo računa da svakodnevna ishrana sadrži bar jednu namirnicu od sledećih sedam grupa: *žitarice (hleb, testo, proizvodi od brašna)*meso, jaja, riba*masti (svinjska, biljna mast, ulje, maslac)*povrće*voće*slatkiši*vitamini

5

U toku radnog vremena radnicima treba obezbediti jedan dopunski obrok koji nadoknađuje manjak u porodičnoj ishrani i mora da sadrži ¼ njegove dnevne ishrane.Obroci treba da budu kvalitetni, neobilni i lako svarljivi.Objekti za ishranu treba da budu u blizini radnog mesta.

15. Radna sposobnost radnika?

Radna sposobnost je sposobnost pojedinca za obavljanje posla koji se može valorizovati na tržištu rada ili sposobnost organizma da u toku rada održi unutrašnju fiziološku ravnotežu i da po prestanku rada brzo i u potpunosti uspostavi sve oblike ravnoteže koji su odstupili od fizioloških vrednosi. Osim trenutnog stanja zdravlja, još mnogi drugi faktori; radno mesto, porodične i socijalne prilike, navike, klimatski uslovi itd određuju čovekovu psihofizičku celinu i bitno utiču na njegovu radnu sposobnost.

Pojam bolest ne poklapa se sa pojmom radne sposobnosti. Ima bolesti koje ne utiču na radnu sposobnost, druge utiču samo povremeno (npr. čir na želucu), ili samo kod određenih zanimanja (npr alergija na brašno kod pekara), dok neke bolesti (npr akutna febrilna stanja) uzrokuju radnu nesposobnost kod svih zvanja.Oblici radne sposobnosti:

Opšta radna sposobnostPodrazumeva sposobnost pojedinca za obavljanje svih vrsta poslova na opštem tržištu radne snage, bez obzira na stručnu osposobljenost, u cilju obezbeđenja sredstava za egzistenciju.

Profesionalna radna sposobnostPodrazumeva sposobnost pojedinca za obavljanje poslova u oblasti usko profesionalnog opredeljenja vezano za stručnu osposobljenost i školsku spremu.

16. Promene u organizmu pod uticajem viskoke temperature?

Dejstvo visoke temperature se na organizam odražava kao poremećaj u vidu:1. Toplotne iscrpljenosti (T39, muka, znojenje, gubitak soli, glavobolja)-najblaži2. Toplotni udar – predstavlja najteži akutni poremećaj usled dejstva toplote pri kome termoregulacija prestaje, nema znojenja i radnik je vitalno ugrožen. Dehidratacija između ćelija dovodi do njihovog raspadanja i nagomilavanja produkta raspadanja u vanćelijskoj tečnosti (aminokiselina, kreatinina uree) T do 42c, glavobolje, stezanje u grudima, vrtoglavica, grčevi, koma...3. Toplotni grčevi – nastaju zbog gubitka Ka, Na, Ca, usled čega dolazi do oštećenja funkcije neuromuskulatornog pribora.4. Sunčanica – nastaje direktnim dejstvom sunčevih zraka na otkrivenu glavu i posledica je nastale hiperemije. Za razliku od toplotnog udara temperatura tela nije povišena. Može nastupiti smrt zbog zastoja srca i disanja. Pomoć: hladne obloge, hladovina, više tečnosti...

17. Promene u organizmu pod uticajem hladnoće?

Niskim temperaturam izloženi su radnici u hladnjačama, pivarama i poljoprivrednim delatnostima, građevinski i šumarski radnici. Usled dugogodišnjeg rada u hladnoj i vlažnoj radnoj sredini, dolazi do insuficijencije periferne cirkulacije i aseptičnih i degenerativnih kožnih promena kao ineuropatija, a i do respiratornih oboljenja.

6

18. Mere za sprečavanje nepovoljnih mikroklimatskih uslova?

- Preventivne mere za sprečavanje nepovoljnih mikroklimatskih uslova rada.- Značaj za poboljšanje uslova rada uopšte, a posebno meteoroloških uslova ima tehnički napredak. Uvodđenje mehanizacije i automatizacije tehnoloških procesa u raznim granama privrede je jedan od najvažnijih puteva normalizacije mikroklime u proizvodnim pogonima.Izvore toplote obezbediti toplotnom izolacijom, a u slučaju kada je ona nemoguća u radnu zonu uvesti pokretne i nepokretne ekrane.Zagrejani vazduh u toplim pogonima treba izbaciti ventilacionim uređajima obezbeđujući pristup spoljnjeg vazduha koji treba prethodno kondicionirati.Medicinske mere zaštite počinju od prof. orijentacije do kontrola nošenja lične zaštite...

19. Dejstvo povišenog atmosferskog pritiska – kesonska bolest ?

U organizmu normalno postoji saturisan azot u tkivima i tečnostima u količini dovoljnoj da obezbeđuje parcijalni pritisak u lokalnoj atmosferi (1000ml)Azot se kao inertan gas rastvara najpre u krvi a zatim i svim tkivima organizma. Zasićenja organizma azotom zavise od sledećih faktora: visine pritiska, dužine ekspozicije povišenom pritisku, vaskularizacije organa, sposobnosti apsorpcije organa...Kada se kompresija vrši lagano i ravnomerno azot se postepeno eliminiše iz krvi i u nivou plućnih kapilara gde on zbog manjeg pritiska izlazi u alveole a zatim napolje. Kod brze dekompresije azot ne može brzo da se izluči, pa dolazi do stvaranja gasnih mehurića koji mogu izazvati razne poremećaje u pojedinim tkivima. Kesonksa bolest predstavlja kompleks poremećaja koji nastaju posle dekompresije. Već u kompresiji radnik ima ubrzan puls, promene u glasu, nemogućnost zviždanja, osećaj toplote, pulsiranje bubne opne... Kliničke pojave dekompresione bolesti (koja može nastati već posle 10-15 min) su izražene kroz:*kožni oblik: svrab, peckanje po ušima i vratu, toraksu, marmorizacija kože*osteomioartralgični oblik: najčešći oblik dekompresione bolesti, karakterišu ga bolovi u jednom, ređe u više zglobova ili mišićnih skupova.*paralitički oblik: karakteriše poremećaj govora, pareza i paraliza mišića lica, nistagmus, vrtoglavice...*kardiopilmonalni oblik se ubraja u najteže oblike dekompresione bolesti, manifestuje se opštom slabošću, dispneom, cijanozom, ovakvog bolesnika moguće je spasiti primenom dekompresije uz medikametno lečenje

20. Dejstvo sniženog atmosferskog pritiska – visinska bolest ?

Snižen atmosferski pritisak vrši mehanički uticaj na čoveka širenjem vazduha u nekim delovima tela, što dovodi do bolova u mišićima i zglobovima, pritiska na bubnu opnu i dr.Ako se atmosferski pritisak snižava isuviše brzo osnovnu ulogu igra pad parcijalnog pritiska kiseonika. S padom parcijalnog pritiska O2 snižava se njegov napon u alveolarnom vazduhu. To je stanje anoksije i uzrok je visinske bolesti. Stanje anoksije dovodi do poremećaja u : centralnom nervnom sistemu što se manifestuje vrtoglavicom, pospanošću, smanjenjem pažnje, poremećajem koordinacije pokreta, mučninom, ubrzanjem pulsa i disanja, krvarenjem iz nosa i dr... Do 4000m kod većine ljudi nema poremećaja. Od 4000m zasićenost krvi O2 naglo pada. Na visini od 4000 – 5000m, dolazi do aklimatizacije (povećanje eritrocita, hemoglobina, eritropoeze, ventilacije, brzine krvotoka) Klinički sindrom manifestuje se kao:

7

1. Akutna visinska bolest, nastaje naglim izlaganjem sniženom atmosferskom pritisku što dovodi do niza reakcija. Javlja se uzbuđenje, euforija, osećaj toplote u licu, priliv krvi u glavu, teško disanje, glavobolja, slabost, pospanost, ubrzani puls, moguća smrt.2. Visinski plućni edem je jedan od najozbiljnijih simptoma koji se sreću na velikim visinama. Plućni edem nastaje usled povećane permeabilnosti kapilara usled čega dolazi do nagomilavanja edemske tečnosti u alveolama.Hipoksija na velikim visinama dovodi do optšte konstrikcije malih plućnih arteriola sa odgovarajućom redukcijom plućnog vaskularnog područja što dovodi do pojave plućne hipertenzije.

21. Profesionalna orjentacija i selekcija ?Sistem profesionalne orjentacije i selekcije ostvaruje se:1. Profesionalnim informisanjem2. Profesionalnim i radnim vaspitanjem3. Savetovanjem pri izboru zanimanja4. Praćenjem i kontrolom u toku radnog vekaIzbor zanimanja jeste neotudjivo pravo građanina, a mi imamo savetodavnu ulogu koja počinje od osmogodišnje i srednje škole, kako bi mlade usmerili na odgovarajuće zanimanje.U protivnom učenici će izučiti školu a zbog zdravstvenih problema neće moći da rade

Profesionalna selekcija je stručna aktivnost da među kandidatima koji žele da rade određene poslove odabere onog ko će da ih obavlja uspešno (poseduje veću radnu sposobnost). Prof. selekcija započinje informisanjem kandidata o firmi i budućem radnom mestu, a potom sledi pregled koj ise sastoji iz medicinskog (akcenat na zahtev radnog mesta) i psihološkog dela (ispitivanje opštih i specijalnih sposobnosti, motivacije za rad, njegovih veština). Nema radne uspešnosti nako čovek npr. zna i može a neće da radi ili može i hoće ali ne zna taj posao. Sposobnost se deli po vrsti (intelektualne, motorne, senzorne) i po opštosti (generalne i specijalne)

22. Ergonomija i naučne discipline na koje se oslanja?

Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu.

Ergonomija se uglavnom shvata kako je to definisano u prethodnoj definiciji. Ipak, ona, u suštini, ali i sadržajno jeste multi i interdisciplinarna nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima kako bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastaura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd. Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanje mašine (shvaćene na prethodan način) ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe, zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba učitavati prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.

Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer, tehnički uzevši neko najsavršenije sredstvo

8

nije „ergonomsko“ ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može da efikasno koristi i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.

Ergonomijom se danas bave biolozi, antropolozi, psiholozi, sociolozi..., ali sva znanja koja nosi svaka od nabrojanih i ne nabrojanih struka ne znači ništa ako se ne integrišu u skup jedinstvenih i usklađenih zahteva kooji se moraju postaviti pred projektanta ili dizajnera tehničkog sredstva da bi ono zadovoljilo sve potrebe i zahteve čoveka.

23. Vrste rada ?

Rad se deli na:Dinamički – koji se obavlja u stalnom pokretu mišića. Neprekidno se smenjuju kontrakcije i relaksacije mišića.Statički – u ovakvom radu nema promene dužine mišića i oni se nalaze u stanje stalne kontrakcije. Smanjena je cirkulacija krvi, nakuplja se više raspadnih produkata u organizmu, brže se javlja zamor.Umni – pretežno je angažovan nervni sistem. Najčešće je kombinovan sa prethodna dva.

24. Sudbina prašine u organizmu ?

Prašina može biti :1. Organska- prašina biljnog porekla (hartija, brašno, pamuk, itd..)- prašina životinjskog porekla (vuna, dlake, perje, kosti)- prašina poreklom od veštačkih materijala (boje, lakovi)2. Neorganska- od metala – bakar, gvoždje, cink, olovo- od minerala – kvarc, pesak, azbest- veštačka – staklo, cement i dr.3. Mešovita prašina

Čestice od 1 mikrometra zadržavaju se 90% u plućima.Čestice prašine zadržavaju se delimično na vlažnoj sluzokoži i dlačicama nosa (naročito one veće od 25 mikrometara)U gornje disajne puteve na sluzokožu epitela talože se čestice veličine 10-15 mikrometara i manje.Čestice pd 5-1 mikrometra prodiru u donje disajne puteve i alveole.Sitnije čestice vrtložno se kreću unutar alveola i dobrim delom bivaju izbačene sa izdahnutim vazduhom. Jedan deo prašine zalepi se za zid alveola i resorbuje se preko limfnih i krvnih puteva. Leukociti, makrofagi i granulociti hvataju čestice prašine i odnose ih limfotokom u regionalne limfne čvorove. Rastvorljivost prašine takodje je od velikog značaja. Ukoliko se prašina brže rastvara u tkivnim tečnostima, to može da dovede do trovanja.

9

25. Dejstvo prašine na organizam ?

- Toksično dejstvo- Alergogeno dejstvo- Fotodinamično dejstvo- Kancerogeno dejstvo- Iritantno dejstvo- Fibrozogeno dejstvo- Infektivno dejstvoNozokonioze – Oboljenja kože mogu biti izazvana mehaničkim ili nadražujućim lokalnim dejstvom prašine. Kože je suva, puca dolazi do infekcije. Ovde spadaju i alergijske promene na koži. Oboljenja i promene na očima nastaju usled nadražajnog ili infektivnog dejstva prašine. Javlja se konjuktivitis, povrede rožnjače. Promene vezane za oboljenja očiju nazivaju se oftalmokonioze. Oboljenja zuba i desni – prašine šećera i brašna potpomažu nastanak zubnog karijesa. Oboljenja ušiju su moguća kod prodora prašine, pa osim stvaranja cerumena može da dodje do zapaljenskih procesa na bubnoj opni i srednjem uvu.Organi za varenje mogu da budu pogodjeni jer prašina zajedno sa sluzi prodire u želudac što dovodi do poremećaja lučenja želudačnog soka. Na dušniku z bronhijama prašina izaziva zapaljenske procese. Moguća su zapaljenja pluća kod organske prašine, bronhijalna astma...

26. Pneumonikoze, silikoza pluća ?

Pneumonikoze us oboljenja pluća nastala kao posledica udisanja prašine:- neorganske, udisanje prašine sa slobodnim SiO2, bez njega ili vezanim SiO2 npr za azbest, kaoiln i talk.- organske: bagasoza (trska), bisinoza (pamuk), tabakoza (duvan) i kanabioza (konoplja)- mešovite

Većinu karakteriše stvaranje vezivnog tkiva-fibroziranje koje je cirkumskriptno ili je difuzno kao kod udisanja azbesta, gvoždja, berilijuma.

Silikoza je fibroza pluća uzrokovana inhalacijom i akumulacijom prašine slobodnog silicijumdioksida u plućima. Fibroza pluća se odlikuje stvaranjem silikotičnih čvorića. Bolest je progresivnog toka i može dovesti do invalidnosti i smrti obolelog.Taloženje prašine u plućima nastaje kada je više prašine udahnuto nego što prirodna odbrana pluća može da ukloni. Od silikoze obolevaju rudari, radnici u kamenolomima, kamenoresci, radnici u staklarskoj industriji, u livnicama. Vreme ekspozicije je prosečno danas 22-25 godina.

27. Azbestoza pluća ?

Azbestoza je progresivna bolest koja nastaje udisanjem azbestne prašine ili azbestnih vlakana. Azbest je po hemijskoj definiciji silikat koji ima neka izvanredna tehnološka svojstva. Međutim, on se pokazao opasan za zdravlje ljudi. Azbest nije opasan zbog svoje hemijske građe, nego zbog svoje strukture u obliku iglica koja se lako zabadaju u plućne membrane i tamo izaziva hroničnu upalnu reakciju, reakciju stranog tela. To ima za posledicu upalni proces u plućima sa svim medijatorima upale ili posledica može biti upalna reakcija na pleuri (poplućnici). Upalni proces je jako ovisan o stanju imunog sustava. U konačnici se razvija na pleuri zadebljanje pleure, kao granulacije, a u plućima se razvija fibroza. Ali kako će se

10

razvijati fibroza, kojim tempom i sa kakvom prognozom zavisi isključivo od imunog stanju bolesnika.

Azbestoza je relativno doboćudna, nemaligna bolest. Pre sto godina bila je i smrtonosna, ali kako su se razvijale spoznaje o štetnosti azbesta i usporedno s njima mere zaštite, smrtnost od same azbestoze svedena je gotovo na nulu, čak i kod nas. Kod azbestoze, sasvim pojednostavljeno rečeno, plućima se događa nešto slično cirozi: djelatno plućno tkivo zamjenjuje se vezivnim ožilnim tkivom i tako se smanjuje kapacitet. Međutim, azbestoza vas može potpuno zaobići, a da vam isti taj azbest izazove rak pluća. Tu je, naravno smrtnost daleko veća, a čovjeka se može spasiti samo ako tumor prepozna u vrlo ranoj fazi.

28. Pneumonikoze izazvane udisanjem metala

- Sideroza je izazvana prašinom gvoždja, koja može biti inhalirana u čistoj formi ili s drugom prašinom. Ne oštećuje pluća u većoj meri i nema fibrozirajući karakter, a stepen fibroze zavisi od sadržaja silicijumdioksida u mešanim prašinama.- Aluminoza nastaje inhalacijom aluminijumovog praha ili gasova njegovog oksida. Obolevaju radnici koji rade na kopanju i obradi boksita, u industriji boja, u hemijskoj industriji, pri čišćenju aluminijumskih odlivaka i dr...Kliničkom slikom dominiraju simptomi hroničnog bronhitisa i progresivna dispneja.- Stanoza nastaje inhalacijom dimova ili prašine kalajevog oksida. Čista stanoza je nekolagena fibroza, nije progresivnog karaktera. Pluća obolelih su crna ili tamnosiva, mrežasta, posuta čvorićima.- Hrom i njegova jedinjenja deluju prvenstveno na sluzokožu disajnih puteva. Na gornjim disajnim putevima razvija se erozija sluzokože. Na nosnoj pregradi perforacija, a na plućima fibroza i bronhitis. Može da dovede i do karcinoma bronha, pluća kao i sluzokoze nosa.

29. Berilioza ?

- Berilioza nastaje udisanjem dimova i prašine berilijuma. Berilijum se upotrebljava za legure s bakrom i aluminijumom u mašinogradnji i avionskoj industriji. Promene izazvane ovim metalom tumače se alergijskim mehanizmima, mogu nastati u dva oblika, akutnom i hroničnom. Akutni oblik nastaje usled disanja dima berilijum oksida, protiće kao hemijski bronhoalveolitis, kasnije dolazi do fibroze. Kod hronične berilioze javlja se najpre fibroza i stvaranje granuloma.

30. Profesionalna respiratorna oboljenja izazvana organskom prašinom ?

Organski aerosoli biljnog i životinjskog porekla, razna organska jedinjenja i medikamenti. U tekstilnoj industriji, hemijskoj, papirnoj drvnoj, duvanskoj, prehrambenoj, industriji gume i kože i u poljoprivredi postoji veliki broj radnih mesta na kojima su radnici ugroženi organskom prašinom.Patogeno dejstvo organske prašine na respiratorne organe zavisi od mnogobrojnih faktora fizičke, hemijske i biološke prirode. Od veličine čestica zavisi da li će se organska prašina zadržati u gornjim disajnim putevima ili će prodreti do alveola. Tvrde i oštre čestice mehanički iritiraju sluzokožu. Od sastava organskih prašina zavisi da li će patogeno dejstvo biti pretežno nadražajno, alergijsko, toksično ili infektivno.

11

31. Oboljenja izazvana mlinskog i žitnom prašinom ?Žitna groznica – izaziva je žitna i mlinska prašina, a javlja se krajem prvog dana rada pri prvom kontaktu sa štetnim agensom.

32. Profesionalna bronhijalna astma ?Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) hronično je upalno oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne obstrukcije donjih disajnih puteva izazivajući akutni astmatični napad. Ovdje se radi o hiperiritabilnosti traheobronhijalnog sistema. Kada su napadi učestali sa kratkim razmacima između njih ili kada astmatični napad duže traje (nema još jedinstvenog stava) bez mogućnosti njegovog prekida, onda je to status asthmaticus.

Patofiziologija razvoja bronhijalne astme je sledeća:

Upala disajnih puteva usled neadekvatnog oslobađanja medijatora alergijske reakcije: histamina, citokina, lipidnih medijatora.

Suženje disajnih puteva zbog bronhospazma, edema sluzokože bronhijalnog sistema, žilavog bronhijalnog sekreta (dyscrinia).

Poremećaji oksigenacije zbog neadekvatne ventilacije i perfuzije, a kod teškog astmatičnog napada dolazi do hiperkapničkog prestanka disanja.

33. Hronični bronhitis izazvan aerozagađenjem?Ovaj oblik bolesti uzrokuju pušenje i aerozagađenje (čestice dizela, smog,prašina,industrijski gasovi,). Osim konstantnog kašlja, hronični bronhitis je praćen otežanim disanjem, najpre pri naporu, a kasnije i u mirovanju.Hronična upala dovodi do manje ili više trajnog suženja disajnih puteva,koje se nikada ne povlači u potpunosti. U najtežim slučajevima osoba postaje invalid, jer nije u stanju daobavlja ni najlakše svakodnevne aktivnosti.

34. Zaštita radnika od štetnog delovanja aerozagađenja ?Koliko god da su zadaci zdravstvenih radnika važni, ipak treba dati prednost tehničkim stručnjacima koji treba da što više smanje ekspoziciju radnika štetnim supstancama.Uklanjanje izvora zagadjenja se sastoji:a) U konstrukciji uredjaja i aparata tako da oni odmah budu snabdeveni zaštitnim uredjajima koji neće dozvoliti prodiranje štetnih materija u radnu sredinu.b) U supstituciji otrovnoh supstanci manje otrovnim /brusevi od veštačkog kamenam zamene kremene prašine kuglicama pri čišćenju odlivaka, upotreba toluena umesto benzena itd..c) U promeni proizvodnog procesa /zamena zavarivanja nitovanjem, regulacija temperature i brzine hemijskih reakcija u odnosu na razvijanje štetnih gasova, automatizacija pojedinih operacijad) U održavanju čistoće u radnim prostorijamaSprečavanje rasprostiranja zagađenja*odvajanje opasnih procesa*zatvaranje/hermetizacija/ opasnih procesa* upotreba mokrih metoda – mokro bušenje u rudarstvu*uredno održavanje pogonskih uređaja*vaspitanje i edukovanje radnika*lokalna i opšta ventilacija*lična zaštitna sredstva

12

35. Akutna hronična radijaciona bolest ?

Radijaciona bolest, akutni radijacioni sindrom je skup znakova i simptoma koji se javljaju; u akutnom obliku u toku šestonedeljnog perioda posle izlaganja zračenju većem od 0,7 Gy (apsorbovano zračenje) u kratkom vremenskom periodu, nekoliko sati do 1-2 dana, i hroničnom obliku kao posledica kumulativnog efekta malih doza na dva i više radiosenzitivnih tkiva kroz duži vremenski period (najmanje pet godina), bez obzira da li se radi o spoljašnjem ili unutrašnjem zračenju. Smrt nakon zračenja može nastati i bez prethodnog razvoja sindroma bolesti ako je doza zračenja preko 10.000 rema, jer trenutno oštećuje centralni nervni sistem, disanje, cirkulaciju itd.Lečenje : *terapija infekcije*terapija hemoragijskog sindroma*opšta simptomatska terapija*transplatacija koštane srži*terapija faktorima rasta matičnih ćelija*eliminacija radionuklida – interna dekontaminacija*spoljašnja dekontaminacija

36. Uticaj ultrazvuka i infrazvuka na organizam čoveka?

Infra zvuk predstavlja mehaničke vibracije, koje se šire u elastičnoj sredini sa frekvencijom manjom od 20 Hz. Razlikuje se od zvuka koji se oseća čulom sluha po znatno većoj talasnoj dužini. Dejstvo na čoveka je na ceo organizam: slabost, razdrljivost, zamor, nesanica, vrtoglavica.

Ultrazvuk su zvučni titraji visoke frekvencije od preko 20000 do nekoliko miliona titraja u sekundi. Izvori su ultrazvučni generatori, a upotrebljava se u medicini u dijagnostičke i terapijske svrhe. Neželjene pojave su ubrzan rad srca, ekstra sistole, bolovi u predelu srca. Kod dece dolazi do opekotina i smetnji u rastu kostiju.

37. Zaštita radnika od buke ?

Zaštita radnika od buke u industriji je složen problem i obuhvata:Zdravstvene mere zaštite (prethodni i periodični pregledi)Tehničke mere zaštite (kolektivne i individualne)Organizacione (regulisane posebnim pravilima o merilima i regulativama).

38. Profesionalne infekcije i zoonoze?

Zoonoze su grupa zaraznih bolesti koje su zajedničke ljudima i nekim životinjama, a mogu prelaziti sa životinja na ljude i obrnuto. Uzročnici u prvom redu kruže među životinjama i samo se povremeno prenose i na čovjeka. Čovjek se može zaraziti ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom sa slinom, izmetom, mokraćom i putem hrane. Glavni rezervoar za širenje opasnih zoonoza su glodari, šumski miševi i voluharice. Uzročnici zoonoza mogu biti bakterije, virusi, paraziti, gljivice, rikecije i prioni.

13

39. Sanitarno higijenski uslovi rada?

Objekat mora da bude lociran tako da je povezan sa saobraćajnicama, da ne bude izložen štetnim uticajima okolineDa ima dovoljnu površinu, da je priključen na mrežu komunalne infrastrukture, da je snabdeven vodom za piće i da se otpadne vode odvode na higijenski način.Da je obezbeđeno prirodno svetlo, dobra ventilacija sa mrežama i filterimaDa se održava dobra higijena svega u objektu, lična higijena sa akcentom na često pranje rukuSkupljanje, skladištenje i transport otpada po zakonuMikroklimatski uslovi moraju biti obezbeđeni (temperatura ne manja od 18c)Staze i parking prostor od čvrstog materijala. ostalo zelene površinePodovi od odgovarajućeg materijala, obeleženo po propisu

40. Profesionalna kožna oboljenja i alergijski kontaktni dermatitis

Profesionalne kožne bolesti ubrajaju se među najčešća profesionalna obolenja. Uzroci im mogu biti: *hemijski agensi (različiti anorganski i organski spojevi, npr. kiseline i soli, metali, ugljikovodici, ulja),

*fizikalni faktori (toplina, hladnoća, različite vrste zračenja),

*biološki faktori životinjskog (insekti, gljivice, virusi, bakterije) i biljnog (smole, prašina drveća, cvijeće) porijekla.

Da se neka kožna bolest proglasi profesionalnom, mora zadovoljiti sljedeće glavne kriterije:

*da je prethodno nedvojbeno ustanovljena profesionalna etiologija,

*da se radi o kožnoj promjeni za koju je poznato da može biti uzrokovana takvim agensom,

*da je lokalizacija kožne promjene identična sa lokalizacijom maksimalne izloženosti,

*da je isključena neprofesionalna izloženost istom agensu.

Među profesionalnim bolestima uzrokovanima hemijskim agensima dermatitis ili ekcem tvori glavnu skupinu. Obično se naziva kontaktnim, pod čime se podrazumijeva oštećenje kože nastalo upalom površinskog sloja kože (epidermitis), a očituje se eritemom, vezikulacijom, eksudacijom, krustacijom i deskvamacijom, bilo da te promjene nastaju u vremenskom slijedu odvojeno ili da se pojavljuju istovremeno.

Najčešće tvari koje uzrokuju profesionalne dermatoze su: ulja i masti (ulje za rezanje, mineralno ulje itd.), tehnička otapala, kiseline, lužine i soli teških metala, plastične mase (fenolformaldehid, ureaformaldehid), voskovi, sastojci gume, neki lijekovi (npr. sulfonamidi i neki antibiotici mogu i kod kontakta sa kožom izazvati jaku alergiju

41. Putevi prodiranja i sudbina otrova u organizmu?

Otrovi mogu da prodru u organizam kroz nepovređenu kožu (kao benzen, živa itd), preko organa za varenje (veoma retko u industriji) i preko disajnih organa, što je najčešće u industrijskim uslovima.Otrovi u organizmu podležu fizičkim i hemijskim procesima (oksidacija, pretvaranje u druge

14

manje ili više toksične materije itd.) Otrovi dolaze do jetre koja ima zažtitnu ulogu ali se i sama oštećuje prilikom detoksikacije. Otrovi se izlučuju iz organizma preko kože, kroz disajne puteve, znojnih i lojnih žlezda, stolice i skoro najvise preko mokraće. Oni ili njihovi produkti se mogu naći u krvi, mokraći ili drugom biološkom materijalu, što je zanačajno za dijagnozu profesionalnih trovanja.

42. Klinički oblici trovanja ?

S kliničkog aspekta trovanja se mogu podeliti na akutna, subakutna i hronična.Akutna nastaju kad čovek dođe u dodir sa velikom količinom otrova i visokom koncetracijom, u toku kratkog vremenskog perioda izlaganja. Zbog mera bezbednosti i zaštite ova trovanja nisu česta u industriji.Subakutna trovanja nastaju brzo, ali sporije po kliničkom toku.Hronična trovanja nastaju kao posledica dugotrajnog izlaganja manjim količinama ili koncentracijama otrova.

43. Prva pomoć i lečenje kod trovanja, zaštita od trovanja?

1. Prestanak daljeg unošenja otrova (čist vazduha)2. Brzu eliminaciju ili detoksikaciju (npr. hemijski antidot EDTA za olovo i tetraetil olovo, povraćanje ispiranje želuca, medicinski ugalj..)3. Inhalacija kiseonikom (ako je bez svesti uraditi traheotomiju)4. Zbog isparavanja otrova kroz kožu potrebno je brisanje i kupanje otrovanog.5. Suzbijanje posledica izazvanim delovanjem otrova (hormoni, vitamini, transfuzija...)Mere za sprečavanje trovanja:-usavršavanje tehnološkog procesa-lokacija fabrike, kubatura, čistoća, osvetljenje...-zamena otrovnih manje otrovnim materijalima za proizvodnju-hermetizacija, automatizacija i ventilacija su osnovi za sprečavanje.

44. Profesionalno trovanje olovom?

Olovo je teški metal koji se danas koristi u većem broju industrija kao važan sastojak različitih materija u akumulatorima, bojama, antikorozivnim sredstvima, benzinu. Unosi se u organizam preko kože, disajnim putem, digestivnog trakta...Trovanje olovom nastaje nakon dugotrajnog unosa malih količina olova u organizam, retko u obliku akutnog trovanja kada se unesu velike količine. Olovo se akumulira u organizmu, najviše u kostima gde ostaje celi život, i ne može se odstraniti.Prvi simptom trovanja je da deluje na enzim koji učestvuje u sintezi hemoglobina u eritrocitima. Dolazi do anemije zbog pojačanog izlučivanja porfirina i gvožđa mokraćom.Kod manifestacije trovanja pojavljuju se simptomi i u drugim organskim sistemima. Mučnina, gubitak apetita, gastrointestinalane tegobe sa opstipacijom. Slabost živaca i mišića dovodi do pareza i paraliza. Kod akutnog trovanja se zbog velikih količina unesenog olova često javlja encefalopatski tip s izraženim glavoboljama, vrtoglavicom, komom, konvulzijom pa i smrću u teškim slučajevima.

15

45. Profesionalno trovanje živom ?

Profesionalna opasnost je u rudnicima žive, topionicama, krznarstvu, električnoj i hemiskoj industriji. Fulminat živin je jak eksploziv. Kao fungicidi : laktat, borat, etil fosfat, i etilhlorid.Prodire u organizam kao i većina. Celularni otrov izaziva ćelijsku dezintegraciju. Fiksira se u tkivima, jetri, bubrezima, crevima, mozgu. Eliminiše se kao i ostali otrovi. Klinička slika trovanja može biti: - akutno (krvave stolice, bol u trbuhu, povraćanje, u mokraći belančevine i eritrociti, stomatit, čak i smrtni ishod), - subakutno (opšta slabost, anoreksija, mišićni bolovi). Stomatitis je zajednički element trovanja, kao i mišićni tremor.

46. Livačka groznica?

Metalna (livačka) groznica, opisana kao profesinalna bolest još 1832.godine, nastala je kao posledica ekspozicije većim koncentracijama dima oksida cinka i drugih metala.Slična napadima malarije. Javlja se 4-8h nakon ekspozicije: kašalj, temp/drhtavica, gadjenje, povraćanje. Prolazi sutradan bez posledica.

47. Profesionalno trovanje nitroznim gasovima ?

Profesionalno trovanje nitroznim gasovima je po pravilu akutno trovanje, koje nastaje udisanjem azotnih oksida koji se stvaraju pri svim radovima gde u procesu proizvodnje dolazi do isparavanja pušeće azotne kiseline ili pri njenom delovanju na metale i organske materije.Nitrozni gasovi spadaju u grupu najopasnijih nadražljivaca i to zbog toga što imaju slabo nadražajno dejstvo na sluzokožu disajnih puteva. Ne dovode do jakog nadražajnog kašlja i gušenja kao što to čine hlor i amonijak i drugi nadražljivci, te ne primoravaju ugroženog radnika da napusti prostoriju u kojoj se nalazi. Kako se, osim toga, simptomi javljaju tek nakon latentnog perioda od nekoliko sati, to se može dogoditi da radnik obilno udahne azot oksida, teško oboli i umre i pre nego što se sazna o čemu se radi. Kao prvi znak javlja se nadražajni kašalj, ređe i bol u grudima. Pola sata iza toga ubrzava se disanje i puls. To su tzv. alarmni znaci kao upozorenje da se odmah napusti radna prostorija i javi Iekaru. U to vreme u krvi se nalazi povećan broj trombocita. Poslije toga nastupa latentni period za vreme koga nema nikakvih vidljivih simptoma i znakova trovanja. Latentni period traje više sati do 24 časa. Manifestni period započinje posle tog vremena i nastupa naglo sa lakim ili teškim simptomima, što zavisi od koncentracije i smese gasova koji su udahnuti.

48. Trovanje ugljen monoksidom ?

Ugljen monoksid (CO) je izrazito toksičan gas bez boje mirisa i ukusa i lakši je od vazduha. Spada u grupu hemijskih zagušljivaca, a izaziva generalnu hipoksiju zbog ireverzibilnog vezivanja s hemoglobinom (Hb) i drugim posrednicima. Toksični efekat CO nastupa brzo i pri malim koncentracijama. Ugljen monoksid nastaje u procesu nepotpune oksidacije organskih materija. Jedan od najznačajnijih izvora zagađenja vazduha je izduvni gas motora s unutrašnjim sagorevanjem a sledeći veliki zagađivač vazduha je metalurška industrija.Akutno trovanje CO: poremećaj centralnog mišićnog metabolizma, gubitak svesti, gušenje, smrt. Veće koncentracije izazivaju mentalne poremećaje, gubitak koordinacije (zatrovani je svestan a ne može da otvori, prozor, vrata ili da pruži samopomoć). Hronično trovanje CO, javlja se godinu do dve od ekspozicije (oštećenje srca, nestabilan krvni pritisak) Lečenje O2, iznošenje iz prostorije...Mere zaštite (selekcija, pregledi, ventilacija)

16

49. Trovanje ugljen dioksidom ?

Trovanje ugljen dioksiodom-ugljen dioksid je teži od vazduha i nalazi se na dnu prostorije koju zauzima (bunar, silos, vinski podrum). Simptomi su glavobolja, vrtoglavica, ošamućenost, poremećaj vida, dispneja (otežano disanje), povraćanje, gubitak svesti. Otrovanog treba izvesti iz zatrovane zone. Kod zastoja srčanog rada i disanja pruža se kardiopulmonalana reanimacija.Akutno trovanje i njegovi simptomi zavise od koncentracije CO2 i trajanja ekspozicije.Dejstvo na čoveka je trojno: na disanje, acido-baznu ravnotežu i sluznice. Pored opšteg delovanja na nervni sistem CO2 izaziva i paralizu mišića, posebno miokarda.

50. Trovanje sumporvodonikom ?

Sumporvodonik je brzodelujući, smrdljiv (miris trulih jaja), bezbojni, nadražujući gas, koji u krv dospeva reorpcijom preko respiratorne sluzokože.Ima ga u naftnoj industriji, rudarstvu, proizvodnji sintetičkih tkanina, lepka. Može se naći i u kanalizacijama i skladištima stajskog đubriva.Njegovi joni inhibiraju elektronski transport vezujući se za citohrom oksidazu, čime se remeti funkcija ćelije.Klinički znaci : izaziva iritaciju sluzokože dovodeći do rinitisa, konjuktivitisa i faringitisa. U početku se javlja glavobolja, vrtoglavica, mučnina, dispnea, a kasnije konvulzije, koma, cijanoza, metabolička acidoza, pneumonija i plućni edem.Lečenje: iznošenje zatrovanog na vazduh, osloboditi ga delova odeće, oči isprati blagim rastvorom natrijum bikarbonata.

51. Trovanje sumpordioksidom ?

Sumpordioksid se koristi u proizvodnji sumporne kiseline, belila, celuloze, hartije, obloga od metala, prerada hrane, sagorevanje fosilnih goriva. Izaziva iritaciju larinksa, epistaksu, do pojave edema pluća. Javlja se u akutnom obliku sa brzim simptomima, dovodi do smrti. Subakutni oblik: blaži simptomi, povoljniji ishod. Hronični: problemi sa disanjem, suzenje, zubni karijes, ulceracije na nosnoj pregradi. Terapija i mere zaštite, kao i kod drugih gasova.

52. Trovanje trihloretilenom ?

Trihloretilen je bistra, bezbojna tečnost, karakterističnog prijatnog mirisa. Koristi se kao razredjivač boja i lakova, za odmašćivanje metala i tkanina tzv "suvo čišćenje" odeće, ekstrakciju ulja i masti i dr. U organizam se unosi kroz kožu, preko organa za disanje, ređe preko digestivnog trakta. Oko 15% nepromenjenog trihloretilena se oslobodi iz organizma izdahnutim vazduhom, a ostala količina podleže procesu biotransformacije. Metaboliti se dalje konjuguju sa glukuronskom kiselinom i kao takvi se izlučuju urinom. Kod kratkotrajne izloženost visokim dozama nastupa akutno trovanje koje karakteriše narkotični efekat sa simptomima depresije CNS koji se manifestuje vrtoglavicom, glavoboljom, gubitkom koordinacije, konfuzijom, pojavom muke, gadjenje i povraćanja, ubrzanim disanjem, sve do kome i smrti. Moguć je razvoj hemijskog pneumonitisa kao i minimalni poremećaji u funkciji jetre i bubrega. Duži kontakt tečnosti sa kožom može izazvati pojavu plikova na koži.Hronično trovanje: Višegodišnje izlaganje relativno niskim dozama dovodi do hroničnog trovanja koga karakterišu poremećaji funkcionalnog kapaciteta CNS, posebno viših mentalnih funkcija, kao što su pamćenje, emocije i kognitivne funkcije.

17

53. Profesionalno trovanje organskim rastvaračima ?

Heterogena grupa organskih materija sa zajedničkom osobinom da rastvaraju druge organske materije. Izvori ekspozicije organskim rastvaračima: Hemijska industrija, Farmacija, Proizvodnja plastike, Gumarska industrija, Industrija boja i lakova, Proizvodnja nameštaja, Industrija obuće, Završna obrada metalnih predmeta, Medicina, itd...Toksokinetika organskih rastvaračaApsorpcija:– Inhalacija – Perkutano – Digestivni sistemTransport:– Proteini plazme (naročito albumini i globulini)– Nevezani

Kliničke manifestacije organskih rastvarača rastvarača-CNS:Tip I - simptomatski stadijum(umor, problemi sa snom, pamćenjem i koncentracijom);Tip IIa - stadijum izmenjene ličnosti (promene u strukturi ličnosti i izmenjena afektivnost);Tip IIb - stadijum poremećaja; intelektualnih funkcija (teškoće u koncentraciji, memoriji i, naročito, u učenju);Tip III - stadijum demencije (pad intelektualnih i memorijskih kapaciteta).

54. Profesionalno trovanje metilalkoholom?

Metil alkohol-metanol (CH3OH) je bezbojna tečnost, slabog »alkoholnog« mirisa, rastvorljiv u vodi, etru itd. Tačka ključanja je 66°C. Isparljiv je na običnoj temperaturi.U industriji se upotrebljava kao dobar rastvarač naročito za boje i lakove i tamo gdje brza isparljivost rastvarača pridonosi brzom sušenju, u hemijskoj industriji kao sredstvo za metiliranje i denaturisanje, kao međuprodukt i ekstraktor u organskoj sintezi.Svi slučajevi profesionalnog trovanja nastali su inhalacijom. Do danas nije pouzdano dokazano da profesionalna trovanja mogu nastati i resorpcijom metilnog alkohola kroz kožu. U početku se klinička slika trovanja manifestuje znacima pijanstva uglavnom manje izraženog nego kod etil-alkohola, praćenog vrtoglavicom, glavoboljom, somnolencijom, teturanjem. Lokalni iritativni efekti se ispoljavaju konjunktivitim, ponekad komplikovanim ulceroznim keratitom, nadražajem gornjih disajnih puteva a u težim slučajevima bronhopneumonijom i edemom pluća.Pri profesionalnoj ekspoziciji simptomi od digestivnog trakta su slabije izraženi (anoreksija, nauzeja, povraćanje, - nekada sangvinozno, grčeviti bolovi u gornjem dijelu trbuha).

55. Profesionalno trovanje vinilhloridom ?

Kada se PVC proizvodi nastaje i dioksin. Pored toga on nastaje kada se PVC reciklira, sagoreva u pećima ili u slučajnim požarima. Dioksini su sada prisutni u okruženju i u lancu ishrane.Stvaranje dioksina je glavni problem u životnom ciklusu PVC-a. Termin dioksin se odnosi na familiju hemikalija koje se stvaraju nenamerno. Dioksini su kancerogeni i dokazano je da izlaganje dioksinima dovodi do niza zdravstvenih problema, naročito nanose štetu imuno i reproduktivnom sistemu. Oni ostaju dugo u našim telima i njihov nivo ne opada, dakle uvek su na granici dozvoljenog ili preko nje. Potrebno mu je sedam do jedanaest godina da se raspadne. Iskorišćeni PVC se obično ne reciklira zbog velikih troškova u odnosu na korišćenje nove (nereciklirane) smole. Odlaganje PVC otpada ugrožava okolinu i zdravlje ljudi. Fleksibilni PVC se razgrađuje u zemljištu, i otrovni aditivi odlaze u podzemne vode.

18

56. Profesionalno trovanje pesticidima ?

Pesticidi su selektivna hemijska sredstva za uništavanje biljnih i životinjskih štetnosti. Po svojoj namjeni dijele se na sredstva za suzbijanje insekata (insekticidi), grinja (akaricidi), gljivica (fungicidi), glodavaca (rodenticidi), mekušaca (moluskicidi) i korova (herbicidi). Prema hemijskoj strukturi najčešće skupine pesticida koje se danas primjenjuju su organski spojevi fosfora, karbamati, hlorirani ugljikovodici, organski spojevi žive (odnedavno se u nas više ne koriste), piretroidi. Od svih pesticida koji se proizvode 90% su organski spojevi.Potencijalnu opasnost za zdravlje radnika ima direktna izloženost pesticidima tokom njihove proizvodnje, transporta, rukovanja ili primjene (poljoprivreda, industrija, komunalne djelatnosti).Pesticidi ulaze u organizam u obliku para, krutih i tekućih aerosola na tri načina:1.Preko kože. Zbog liposolubilnog karaktera znatne se količine velikog broja pesticida mogu apsorbirati preko nezaštićene kože, ali je takvo unošenje najmanje opasno jer se pranjem otrov može razmjerno lagano i brzo ukloniti. Za taj način unošenja opasniji su tekući preparati (npr. aldrin, dieldrin, lindan, nikotin), što može biti posebno opasno ako dođu u dodir sa sluznicom oka.2.Preko respiratornog trakta. Tim putem ulaze plinoviti preparati. Osim klasičnih fumigansa, kao što su na primjer metilbromid, cijanovodična kiselina, sumporugljik, osobito su opasni organofosforni spojevi. Opasnost od inhalacijske toksikologije povećava se povišenjem temperature.3.Preko gastrointestinalnog trakta. Pesticidi se tim putem obično unose onečišćenim rukama, pri pušenju, putem onečišćene hrane ili vode.Znaci akutnog trovanja očituju se kontrakcijom bronhalnih mišića, pojačanom salivacijom, suzenjem, znojenjem, bronhalnom hipersekrecijom, povećanim motilitetom i sekrecijom gastrointestinalnog trakta, nesanicom, nepravilnim kontrakcijama mišića (posebno mimične muskulature), poremećenom koordinacijom, a pri teškim otrovanjima nastupa arefleksija, cijanoza, edem pluća, koma i smrt od asfiksije.

57. Uslovi rada i zaštita zdravlja radnika u rudarstvu ?

Rudarstvo karakterišu mnoge specifičnosti. Način za dobijanje rude je podzemni i površinski, a oba su vezana za kopanje, lomljenje, sečenje, bušenje sa otpucavanjem i utovarom. Ovi poslovi se mogu vršiti: ručno, mašinski ili kombinovano.Delimična mehanizacija se sprovodi u većini rudnika. Piuk je zamenjen otkopnim čekićem, mašine podsekačice i zasekačice, pneumatske bušilice, električne, uportebljava se eksploziv. Bitna je i slaba osvetljenost, visoka temperatura, toksična prašina, prinudni položaj tela i najveću opasnost predstavljaju pneumonikoze, a najbitnije silikoza i antrakoza. Opasnost od glodara i buba. Obuka radnika i mere zaštite su obavezne.

58. Specifičnosti medicine rada i zaštita zdravlja u poljoprivredi ?

U poljoprivredi je osnovni zadatak proizvodnja hranljivih proizvoda biljnog i životinjskog porekla, a i nekih vrsta sirovina za industriju. Poljoprivredni radnik je lice koje radi u bilo kojoj grani poljoprivredne delatnosti. Intezivna mehanizacija i primena agrotehničkih mera doprinose povećanju produktivnosti rada, smanjenju broja zaposlenih u riziku od specifičnih povreda.

19

Poljoprivredna proizvodnja se deli na 4 grupe delatnosti:a) Ratarstvo – Radnici su izloženi visokim temperaturama, UV zracima u letnjem periodu, a zimi niskim temperaturama što dovodi do oboljevanja. Vozači traktora i kombajna su posebno ugroženi. Mere zaštite su tehničke, lične higijenskei medicinske.b) Stočarstvo – Uslovi rada profesionalne štetnosti i mere zaštite zavise od vrste životinja koje se uzgajaju i od karaktera proizvodnje. Zaposleni su izloženi opasnosti oboljenja: šap, bruceoloza, sakagija, leptospiroza...c) Voćarstvo i vinogradarstvo – rad je često naporan u nefiziološkom položaju tela sa posekotinama, ubodima, padovimad) Lov i ribolov

59. Vibraciona bolest ?

predstavlja progredijentno oboljenje koje se ispoljava oštećenjem različitih mekih (krvni sudovi, mišići, nervi) i čvrstih tkiva (zglobovi, kosti), a javlja se kao poljedica stalnog potresanja, uslijed rada sa pneumatskim ili drugim aparatima koji izazivaju potresanje odnosno vibracije. Ugrožene profesije: motorni sekači, rudari kopači, brusači, šlajferi, radnici na anklopf mašinama itd. Osnovni patogenetski mehanizam je spazam krvnih sudova koji irigiraju i ishranjuju odgovarajuća područja mekih i čvrstih tkiva. Kao neposredna poljedica ovih promjena dolazi do slabijeg snabdjevanja tkiva kiseonikom i drugim hranljivim materijama i nedovoljnog otpremanja nepotrebnih i iskorišćenih metabolita. Sve ovo u daljoj fazi vodi ka degenerativnim i atrofičnim promjenama (atrofija mišića i zglobnih površina, nekroza kosti i sl.). Mjesto gdje dolazi do prekida tj poremećaja u sprovođenju nervnih impulsa (do prekida jednih i pojačanja drugih) nalazi se izgleda u višim strukturama CNS-a na nivou retikularne mase i njenih jedara. Ovo međutim još uvijek nije čvrsto dokazano te se stoga može smatrati hipotezom. Posebni uslovi koje radnik mora da ispuni prilikom priznavanja vibracione bolesti su: duža vremenska ekspozicija pri radu sa vibracionim alatkama, odgovarajuća klinička slika i trajno organsko ili funkcionalno oštećenje organa vibracione bolesti. Prilikom postavljanja dijagnoze M. V. treba prije svega povesti računa o radnoj anamnezi i dokazati pri tom dužu vremensku ekspoziciju lokalnim ili općim vibracijama. Fizikalna mjerenja parametra vibracije treba da nam ukažu na momenat u kojoj mjeri postoji štetno dijelovanje vibracije.

Klinička slika

Klinički znaci vibracione bolesti su raznoliki i zavise od predijela koji je zahvaćen ovim promjenama. Tako, npr. zahvaćenost perifernog krvnog sistema dovodi do parastezija, zatim do tzv. »bijelih ili mrtvih prstiju« koji svojim izgledom podsjećaju u mnogome na stanje koje se nalazi kod M. Ravneaud. Učestalost napada bijeljenja prstiju, dužina trajanja ovih napada kao i veličina zahvaćene površine govori o težini i stepenu obolenja. Prava priroda promjena na zidovima krvnih sudova nije konačno riješena. Hipoteza o postojanju endarteritičnog obliterariraćeg procesa u manjim sudovima nije definitivno potvrđena kao ni čisto spastična teorija. Vrijedi pomenuti da priroda i stepen oštećenja kod M. V. uveliko zavise od parametra vibracija. Tako npr. izgleda da više učestalosti i manje amplitude dovode do promjena na neuro-vaskulamom sistemu, dok veće amplitude a niže učestalosti dovode do promjena na tvrdim tkivima (koštano-zglobni sistem).

20

Oštećenje zglobnog aparata je relativno često. Ovim oštećenjem najviše su zahvaćeni zglobovi lakta i šaka a rijeđe rameni zglob. U prirodi ovih promjena leže degenerativni procesi koji raslojavanjem zglobne kapsule, dijeluju na površinu zgloba izazivajući pomenute promjene. Ovome pogoduje i često prisutna osteo-periostalna reakcija kao i promjene na zglobnoj rskavici. Svakako da je u slučajevima promjena na zglobovima i kostima značajan momenat i udio teškog fizičkog rada koji sa svoje strane utiče na nastajanje i dalji razvoj ovih promjena. Jasno razgraničavanje uloga koje imaju vibracije i težak fizički rad na čvrsta tkiva do sada nije učinjen. Promjene na mišićima pod utjecajem vibracije svode se na prolazne i trajne poremećaje. U prolazne poremećaje ubrajaju se aktivni mioziti, tendiniti, vaginiti, u čijoj osnovi leži bubrenje koloida u mišićnim vlaknima sa konsekutivnim bolom i uvećanjem obima mišića. Udio fizičkog rada i u ovim stanjima je prilično očigledan, no nedovoljno definisan. Trajne promjene su rezultat dugotrajnog djelovanja vibracija na manje mišićne grupe i u svom finalnom stadijumu su predstavljene atrofijom mišićnih snopova ili grupe mišića.

60. Mobing?

Mobing je psihičko maltretiranje na radnom mestu: davanje ponižavajućih poslova radniku, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od kolega i šefova, napad na zdravlje (bez odmora, bolovanja, seksualno uznemiravanje) nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad ,,prazan sto’’, sindrom punog stola ,,pretrpan sto’’. Cilj je da ode radnik!

61. Profesionalni stres ?

Stres na radu je emocionalna psihofiziološka reakcija, na štetne aspekte rada, radnih uslova radnog okruženja i organizacije rada.To je stanje u kome radnik ne može da ispuni prekomerne zahteve na radu jer oni prevazilaze njegove sposobnosti: strah od greške, kratke pauze, smenski rad, rad vikendom, veliki br. naređenja, loša organizacija rada, strah od otkaza, takmičarski odnos, nenapredovanje...Simptomi stresa su nesanica, depresija, glavobolja, niska motivacija, bes, zloupotreba supstanci i gubitak koncentracije. Stres može biti uzrok velikog broja bolesti (visok pritisak, inafarkt srca, moždani udar, čir na želudcu, astma...)

62. Akt o proceni rizika ?

Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika. (Član 4. stav 14. i 15. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu). Akt o proceni rizika poslodavac donosi na osnovu čl. 13. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini i zasnovan je na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima i u radnoj okolini. Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini izvršava se neposrednim uvidom u tehnološke i radne procese, odnosno posmatranjem i praćenjem procesa rada na radnim mestima.

21