Medicins Kemi Sije

Ilija Petrovi}

MEDICINSKE MISIJE NA SRPSKIM RATI[TIMA 1912-1918

Ilija Petrovi}MEDICINSKE MISIJE

NA SRPSKIM RATI[TIMA1912-1918

Autorsko izdaweIlija Petrovi}

UrednikMilorad Predojevi}

RecenzentDr Milan Breberina

Lektor i korektorJelena D. Kapustina

Kompjuterska obrada sloga i prelomNemawa Petrovi}

[tampa“Piperi”, Novi Sad

Steve Teodorovi}a 11

Tira`200 primeraka

ISBN 978-86-906883978-8-8

Ilija Petrovi}


Novi Sad 2008

Gde je {to

Prof. dr Milan Breberina Nepravedno i nedopustivo zaboravqeni . . . . . . . . . . . . . . . . 7-10

Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918 . . . . . . . 11-52Re~-dve o temi - 11 Medicinske misije u balkanskim ratovima - 11Qudske `rtve - 12 Medicinske misije u Velikom ratu - 16Edvard M. Rajan - 17Xon Vipl Frotingam - 18Zdravstene neprilike - 20Pegavi tifus - 20Povratna groznica - 20Trbu{ni tifus - 21Teobald Smit - 21Danijel Elmer Salmon - 21Depedikulacija - 22U odbrani od po{asti - 23 Engleska vojna bolnica u Srbiji - 24Pomo} sa strane - 28Emili Simonds - 30Bolnice {kotskih èna - 33“Jo{ lekarki” - 36Povla~ewe medicinskih misija - 42Stradali pre dolaska - 46Na Dobruxi - 48Pomagalo se i posle rata - 49Podse}awe na plemenite i odva`ne - 50Pomenik medicinskih podvi`nika sa strane u srpskim oslo-

bo di la~kim ratovima 1912-1918 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53-132

Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Bele{ka o sastavqa~u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Nepravedno i nedopustivo zaboravqeni

Verujemo samo u onu privrènost koja staje `rtve: Sve ostalo je, u najboqem slu~aju, pri~a zarad pri~e. êzare Paveze (1908-1950)

U Srbiji s po~etka 20. veka privo|eni su kraju oslobodi la ~- ki ratovi, zapo~eti jo{ sto godina ranije, Prvim srpskim ustan -kom. U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu Srbija je do -ìvela svoje zvezdane vojni~ke dane, ali i kataklizmu biblij sk ihrazmera, pravu demografsku katastrofu, ~ije posledice ni dodana{weg dana nisu otklowene. Oslobo|ene su teritorije koje suvekovima bile pod tu|inskom okupacijom, ali je ratna pobeda pl a -}ena najskupqom monetom - qudskim ìvotima. U Prvom svet -skom ratu je Srbija izgubila oko 450 000 vojnika i oko 650 000 ci -vila, odnosno ukupno oko 1,1 miliona svojih stanovnika ili oko30% stanovni{tva. @ivot je izgubilo 50% punoletnih mu{ka -ra ca. Kada se ovim stravi~nim ciframa dodaju jo{ i gubici izbalkanskih ratova 1912-1913, koji nikada nisu ta~no utvr|eni,ali su, svakako, znatno mawi, celokupna slika dobija jo{ mra~- ni je tonove.

U takvim, uàsnim ratnim uslovima poku{avala je da deluje, i delovala je, i zdravstvena slu`ba malene, siroma{ne Kraqe vi -ne Srbije. Po prirodi stvari, koliki god da je bio uloèni napor,intelektualni, organizacioni i materijalni, Srbija nije bila ustawu da se sama nosi sa posledicama tek minulih ratova. Jer ~aki kad su u pitawu mnogo bogatije i organizovanije dràve, kad seu neizvesnoj ratnoj situaciji, u kratkom vremenskom roku, nanajnepristupa~nijim mestima, na|e ogroman broj povre|enih iob olelih, wihove zdravstvene slu`be nisu u stawu da lako iza|una kraj s na stalim problemima. Ni sanitetskog, profesionalnog qudstva, niti opreme i potro{nog materijala, jednostavno ni -kada nema dovoqno.

I ba{ tada, u najteìm trenucima srpske istorije od Kosov -ske bitke do tih dana, pojavili su se, kao iz bajke, srpski prijate -qi, i to prijateqi koji su bili spremni ne samo da materijalno ifinansijski pomognu ili da pruè ruku, nego prijateqi koji subili spremni da ̀ rtvuju svoje ìvote. Radilo se ne o desetinamaili stotinama qudi, nego o hiqadama qudi koji su, najbukvalnije

shva}eno, doputovali iz celog sveta, od Novog Zelanda do Kana -de, od Slo ve nije do Rusije, da pomognu jednom malenom, hrabrom isloboda r skom narodu da se oslobodi od zavojeva~a. Jedan deo ovihpleme ni tih qudi stigao je u Srbiju ve} u balkanske ratove, drugi i ve}i deo u Prvi svetski rat. (Neki od onih koji su do{li u ba l -kanske ratove, ubrzo su se, sticajem okolnosti, jer je takva bi lasu rova igra istorije, na{li u suprotstavqenim vojskama u Pr -vo m svet sk om ratu). Svi oni su do{li, naj~e{}e, u okviru stra nihsanite t skih misija. Neke od tih misija bile su zvani~nog, dr ̀ av -nog ka raktera, ali su mnoge bile privatne prirode, nastale sop -stve no m inicijativom pojedinaca ili mawih grupa, ~esto u okvi -ru razli ~i tih humanitarnih organizacija. Karakteristi~an jevelik broj ̀ ena koje su do{le bilo kao lekari, bilo kao medi ci n -ske sestre ili bolni~arke, posebno iz Velike Britanije.

Mnogi od ovih plemenitih qudi doìveli su te{ke trenutkeu Srbiji, radili su pod najteìm mogu}im uslovima, kako na sa -mo m voji{tu i u wegovoj nepo srednoj blizini, tako i u ̀ ari{tuep ide mi je pegavog tifusa, koja je odnela stotine hiqada ̀ ivota.(Prema re~ima dr Ri~arda P. Stronga, {efa jedne ameri~ke me -di cinske misije u Srbiji, “epidemija pegavog tifusa koja se de -si la u Sr bi ji 1915. godine bila je jedna od najstra{nijih za kojuzna svet mo de rnog doba”, a engleskom pukovniku dr Hanteru biloje poznato da se “moè videti 1.000 obolelih za godinu dana, alivi deti 1.000 obolelih u jednom danu, to nije nigde pro~itao”).Neke su za robili Nemci ili Bugari, neki su pro {li albanskugo lgotu u zimu 1915/16, mn o gi su umrli od pegavog tifusa ili po -ginuli u borbama, neki su iz gubili ìvote u brodo lomu “Brin di -zija” u Me dovskom zal i vu januara 1916. godine. Ne ka od imena suotrgnuta od zaborava, kao na primer Flora Sends, jedna od naj po -zn a tijih è na - vojnika Prvog svet skog rata, Eng le skiwa koja jedo{la u Srbiju kao bolni~arka a iz rata iza{la sa ~inom kape -tana srp ske vojske ste~enim na frontu, u borbama prsa u prsa;ili ledi Lej la Pexet, tako|e Engleskiwa, orga nizator ratnebo lni ce u Sk o pqu, koja je odbila da se povu~e uz srpsku voj sku ios ta vi ra wenike, pa su je Bugari zarobili; ili dr Ketrin Stju -art Mek fejl, iz [kotske, koja je i po zavr{etku ratnih ope ra -cija ostala u Srbiji da bi u woj osnovala prvu de~ju bol ni cu, uBeogradu, i bol nicu za le~ewe ko{tane tuberku loze kod dece, uSremskoj Ka menici; ili dr Ivan Oraèn, Slove nac rodom iz Ko -stawevice na Krki, koji je kao dobrovoqac iz Austrougarskeu~estvovao u balkanskim ratovima, a u novostvo re noj kraqeviniSrba, Hrva ta i Slovenaca bio je prvi stare{i na jugoslovenskesokolske or ganizacije.

8 Ilija Petrovi}

Ali... Kao {to je br{qan prekrio sve grobove i spomenike,sem Kafkinog, na Novom jevrejskom grobqu u Pragu, jer su svi po -tomci pobijeni u ratu ili su se raselili po celom svetu, tako je i pau~ina zaborava i nezahvalnosti prekrila imena i delo najve -}ih prijateqa Srbije. Na{a lakomislenost i umi{qenost, povr -{nost i lewost, doveli su do toga da ovi heroji, - a listom su tobi li heroji, ili podvi`nici, kako ih naziva na{ autor - budupotpuno i temeqno zaboravqeni. Nigde se ne mogu prona}i ta~ni podaci o broju ovih misija sa strane, a o imenima pojedinih ~la -no va tih misija da i ne govorimo. Podaci su sa~uva ni samo frag -mentarno, - tamo je delovao ovaj lekar, onamo onaj, ovde su umrlatrojica, tamo dvojica -, ali je sve to tek ne{to vi {e od ni~ega; usvakom slu~aju, nedovoqno spram wihovog podvi`ni{tva i li~- ne `rt ve. A bilo bi prirodno da su im, ve} dosad, iz zahvalnostiza svetu `r t vu poloènu na oltar srpske slobode, srpskog naro -da i srpske dràve, ne samo preìveli srpski ratnici i wihovipo tomci ve} i preìvela i oporavqena srpska dràva, podiglispo menike na koje bi se moglo poloìti cve}e i uz koje bi mladina ra {taji ~uvali wihovo ime od zaborava. Ali, ni{ta od to ga:za bo ravili smo stare, proverene prijateqe, i zar se tre ba ~udi -ti {to su nam, tako nezahvalnima, danas mnogi okre nuli le|a?

Ilija Petrovi}, autor ove kwige, latio se, reklo bi se, skorosizifovskog posla. Posle sto godina on poku{ava da otrgne odzaborava imena qudi kojima je odavno trebalo da bude podignutspomenik. Verovatno bi se barem poneki podatak mogao prona}iu arhivima pojedinih zemaqa iz kojih su sanitetske misije dola -zi le, a u Velikoj Britaniji (najverovatnije u Glazgovu, u [kot -skoj) mo`da i svi podaci o [kotskim ̀ enama. Do sada se na{i is -traìva~i nisu na temeqan i organizovan na~in u tome oku{ali, verovatno iz materijalnih razloga. Tako ni u ovoj kwizi, na à -lost, nema podataka iz tih i takvih arhiva, dok na{i arhivi, zbog nedostatka odgovaraju}e dokumentacije, nisu ni upotrebqivi “utom smislu”. Zbog toga, u istorijske izvore nu`no se pretvarajuuspomene, zapisi, novinski napisi, delovi nekih arhiva, memoa -ri, publicisti~ka i istoriografska dela koja ovu problematiku obra|uju neposredno ili uzgredno.

U toj i takvoj {umi nesigurnih i te{ko proverqivih, a ne -do voqnih podataka, Petrovi} se, kao ve} iskusan i dokazan pozn a -valac srpskog dobrovoqa~kog pokreta u ratovima za oslobo|ewe Srbije 1912-18, vrlo uspe{no sna{ao. Zainteresovani ~italac}e na stranicama ove kwige prona}i brojna imena zatomqena uolakom pristupu ̀ ivotu, tako karakteristi~nom za nas. Pokaza -}e mu se ~udne, ~esto tragi~ne sudbine jednostavnih, obi~nih, ma -

U MEDICINSKIM MISIJAMA 1912-1918 9

lih qudi koji su, kada je trebalo, bili kadri “na stra{nom mestupo stojati”.

Znamo, sasvim sigurno, da nam ova kwiga nije predstavilaime na svih pripadnika stranih medicinskih misija na srpskimrati{tima tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918, ali je uspe -la, bar delimi~no, da na jed nom mestu sabere brojne razbacane ifragmentarno dostupne po datke, pa i da otkrije neke do sada ne -po znate i zaba{urene istine. Isto ta ko, ovde su zabeleèni ine ki novi, potresni detaqi an ti ~ kih dimenzija o hrabrosti, ne -sebi~nosti i ~ovekoqubqu po je d i nih ~lanova medicin skih mi -si ja sa strane.

No, kao {to nas to Lav Tolstoj podse}a u jednom svom zapisu,pravo zadovoqstvo nije u tome da se istina na|e, ve} da se za womstalno traga.

Tako i ovim svojim delom Ilija Petrovi} pomera granicu na -{eg znawa do visine koja nam je doskora bila nedostupna i postav -qa zadatak, i samom sebi i drugima, da se nastavi s istraìvawem jednog od najveli~anstvenijih momenata srpske istorije.

Prof. dr Milan S. BreberinaNovi Sad, 29. jul 2008.

10 Ilija Petrovi}


Re~-dve o temi. Narednih ~etrdesetak stranica samo su skro -man poku{aj da s e, u najuop{tenijoj formi i u najkra}im crtama,pro go vori o prisustvu stranih medicinskih misija na srpskom icr no go rskom rati{tu tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918.go d i ne i wihovoj ulozi u zbriwavawu i le~ewu vojnih i civilnih ra we nika i bolesnika. Kqu~ni deo ovoga rada predstavqa imen o -slov ti h plemenitih i odva`nih qu di: lekara, medicinskih ses t a -ra, bo lni~ara i tehni~kog osobqa u bolnicama, ambulantama ipri hvatili {ti ma, najve}im delom èna, tih, po re~ima NikolePa{i}a, “vi te {kih k}eri i sinova mnogih nacija, koji su rizi ko -vali svoje ̀ i vote i ̀ rtv o vali svoju slobodu za dobrobit i zdrav -qe srpskih vojnika i srp skog naroda” (24, 11).

Medicinske misije u balkanskim ratovima. Nema pre vi {e po dataka o u~e{}u stranih lekara i drugih medicinskih rad nika ko ji su na sa mom po~etku bal kanskih ratova, na poziv Srp skog Cr -ve nog krsta ili samoini ci ja tivno, do {li u Srbiju i Crnu Goru ile ~ili srpske rawenike i bolesnike.

Prema po dacima srpskog Ministarstva vojnog, uo~i balkan -ski h ratova bilo je “u celoj Sr biji samo 370 lekara, od ovih je rat -nim raspo re dom odre|eno 296 za bo ji{te, tako da za poza di nu ost a -ju sa mo 74. Kako se od ovog broja moraju odu ze ti lekari u cen t -ralnoj up ravi (6), lekari koji su usled starosti i bo le sti sa svimnespo so b ni (8) i lekari koji su davno napustili lekarski po ziv(3), to za lekarsku slu`bu u celoj pozadini, u gra|anstvu i voj sci, os ta je svega wih 57 - u taj broj ura~unato je i 6 ̀ enskih” (12, 29).

Naravno, za jednu malu zemqu u ratu bilo je to premalo, te je Srp ski Crveni krst bio prinu|en da se preko M e|u na rodnog Cr -ve nog krsta obrati inostranoj javno sti i zatraì pomo} u me di -ci n skom o sob qu, lekovima i sanitetskom materijalu.

Pozivu se prikqu~io i Amerikanski Srbobran iz Pitsbur ga,najuticajniji srp sk i list u emigraciji, koji je 31. oktobra 1912.godine ob javio svoj pro glas Srbima:

“Ko moè od nas ameri~kih Srba, krv od krvi i kost od kostiwihove, u toj borbi na{e bra}e ne da ti glasa od sebe u ovim sud -bonosnim danima za narod srpski i ne pruìti im pomo}i svoje? Ne moè niko i ne smije. Taj veliki tr e nutak poziva nas sve Sr -be da se oduìmo svetoj Srpskoj Du` no sti, da svaki od nas ̀ rtvu -je, koliko ko mo ̀ e, za rawenu bra}u na{u. Skupqajmo priloge u

ko rist Crvenog krsta... Na posao, bra }o Srbi, posledwe je ve}vri jeme! Svevi{wi je na na{oj strani, pravda i srpsko oru`jepobje|uje, uskoro }e kucnuti ~as srpskog narodnog Oslobo|ewa iujediwewa! Pritecimo u pomo} onima ko ji se bore za vaskolikoSrpstvo!” (30, 329).

I na drugim stranama, naro~ito u Rusiji, postojala je ̀ eqa da se pritekne u po mo} balka n skim sa veznicima. Iz pisma Nikolaja Gerjazina, predsednika Sve ruskog narod nog saveza, koje je objav -q e no u beogradskoj Politici, sa znajemo:

“Sveruski narodni savez bio je jedan od prvih, koji se zauzeoda oba vesti rusko dru{tvo o sa dawim politi~kim prilikama;on je jedan od pr vih podigao svoj glas i poziv u pomo} hri{}an -skim dràvama. Savet na {e g Save za doneo je rezoluciju, kojom sepoziva rusko dru{tvo, da upo tre bi svu svoju energiju na skupqawe nov~anih i drugih priloga, a oso bi to na medicinsku i sanitarnupo mo} savezni~koj sloven skoj vojsci. Po zi v na{ nai{ao je na top -li odziv u srcima ruskih qu di. Sa svih strana javila se ma sa wih,koji su iskreno ̀ eleli da pomognu kao dobrovoqci, le kari, bol -ni~ari, milo srdne sestre i t.d., sa svih strana po~eli su sti zatiprilozi” (4, 29. oktobar/11. novembar 1912).

Ubrzo, iz raz nih zemaqa, u Srbiju po~iwe da stiè “zna~aj -n a pomo} u medicinskom oso b qu, lekovima i sanitetskom mate -ri ja lu”. Najvi{e stru~ wa ka poslala je Rusija (183), a svoje ekipeda le su i: Austrija (36), Engle ska (20), Holandija (42), Nema~ka(12), Ugarska (10), Itali ja (7), Belgija (9), Danska (4), Norve{ka(3), Francuska (8) i jo{ ne ke zemqe (1, 643). Prema fotografi ja -ma objavqenim u (28, 166), krajem 1912. godine bilo je u Ni{u barem petnaestoro lekara-dobrovoqaca iz Slovenije i sedamnaestoropri padnika italijanske misije Crvenog krsta u Beogradu. Sto -{i}ev podatak da se “ukupno moè ra ~unati da je u Srbiji bi lo1912-1913. godine bli zu 300 ~lanova stra nih me dicinskih misi -ja” (1, 643) mo`da je na stao kao ra~unska gre{ka, po{to samo we go -ve ci fre kazuju da ih je bilo ukupno 334, od ~ega 120 lekara.

Qudske ̀ rtve. Qudske ̀ rtve u Pr vo m balka n skom ratu bile

su ogromne: Turska je imala oko 153.000 qudi izba~enih iz stro -ja, Gr~ka 28.670, Bugarska 73.000 (od ~ega 33.000 poginulih i umr -lih), Srbija oko 22.000 poginulih i umrli h i 21.000 invalida (one -sposobqenih za privre|ivawe), a Crna Go ra 9.438 poginulih ine poznat broj onesposo b qenih (25, kwiga 1, 453; 28, 164. i 324). Sveu~esnice Drugog balkanskog rata, ma kar koliko taj rat kratkotrajao, imale su velik broj poginulih, rawe nih i ne stalih. Pre -ma Vojnoj enciklopediji, Bugarska je izgubila 83.000, Srbija 41.000,

12 Ilija Petrovi}

Crna Gora 1.200, a Gr~ka 21.864 vojnika (25, kwiga 1, 458). Mo no gra -fija o balkanskim ratovima konstatuje da je “Drugi ba l kanski ratis crpeo qudske i materijalne rezerve balkanskih ze maqa... Bal -kanski ra tovi pokosili su vi{e desetina hiqada qu di u cvetuwi hove mladosti. U Srbiji je izba~eno iz stroja 82.800 qudi - odtoga 31.800 poginulih i umrlih od raznih bolesti. Bu garska jeimala 66.000 poginulih i umrlih (od toga 33.000 u Dru gom bal -kanskom ratu), a znatno ve}i broj rawenih. Cr na Gora je izgubilapreko 10.000 qudi, tj. preko ~etvrtinu svih koji su se na{li podoru`jem. Gr~ ki gubici bili su tako|e veliki” (28, 324).

Nesumwivo, broj srpskih `rtava, i civilnih i na rati{tu,bio bi mnogo ve }i da nije bilo medicinske pomo}i iz mnogih stra -nih zemaqa. Me|u prvima pri spele su ruske misije. Prvu, koju je ~i -nilo dvadeset ~lanova Ruskog Crvenog krsta, predvodio je dr Ni -ko la Pajevski. Na ~elu druge misije, sastavqene od sedamdesetse dam ~lanova, me|u kojima i pet lekara-hirurga, po jedan apote -kar, kwigovo|a i poslovo|a, {esnaest medicinskih sestara i tri -deset pet bolni~a ra, nalazio se dr Aksentije Hristiforovi~ Ba -basejnov. Wegova bolnica sa 250 -300 posteqa sme{tena je u zgra diDruge beogradske gimnazije u Makedonskoj ulici. Skoro isto vre -meno stiglo je i dvadesetak medicinara sa pra{kog Poli kli ni ~- kog instituta, a s istog Instituta poslato je u Crnu Goru jo{ pe -deset lekara i medicinara. U beogradskoj Politici ~esto se ta -da pisalo o radu stra nih medicinskih stru~waka. Tako, na pri -mer, u broju od 28. oktobra/10. novem bra 1912. godine pi{e da je“do sada u Beogradu otvoreno 18 bolnica za sme{taj rawenika isve su snabdevene telefonom”, a dan kasnije da se “broj lekara sta l -no pove}ava i ne pro|e ni jedan dan, a da se na{em Crvenom krstune prijavi po nekoliko lekara”. Drugog/15. novembra i{la je vestda }e “za nekoliko dana sti}i u Beograd 6 ~eskih hirurga, u~eni -ka proslavqenog ~eskog operatora g. Jed li~ke” i da }e svi onibi ti raspore|eni po Beogradu i unutra{wosti. Pret hod nog dana “krenulo je u Sofiju i Beograd nekoliko hrvatskih lekara”, a za -tra ̀ e no je i pet bolni~arki. I tako daqe.

Sredinom decembra objavqena je vest da “gotovo svakog danaodlazi iz Sr bije po nekoliko stranih lekara, koji su le~ili na -{e rawenike u bolnicama u Beogradu i unutra{wosti. Oni odla -ze zbog toga {to je posao oko le~ewa rawe nika sasvim smawen tewi hova pomo} nije vi{e potrebna”(4, 30. novembra/13. de cem bra 1912).

Sa tim u vezi, vrlo je ilustrativna i Politikina vest od9/22. decembra 1912. godine da je kraq Petar potpisao ukaz o od -likovawu 172 lekara ordenima Svetoga Save raznih stepena: 40Rusa, 25 Srba sa strane, 19 ̂ eha, po devet Francuza, Nemaca i Ma -

MEDICINSKE MISIJE 1912-1918 13

xara, po osam Engleza, Danaca i Belgijanaca, sedam Slo ve naca, popet [vajcaraca i Austrijanaca, po ~etiri Norveànina, Holan -|a ni na i Hrvata, po tri Rumuna i [ve|anina i dva Italijana.Naàlost, wihova imena ne znamo, jer nismo uspeli da “ot kri je -mo” slu`bene novine u kojima je ukaz objavqen, ali se i iz sameove vesti mo ra za kqu~iti da je bilo mnogo vi{e lekara i osta -log medi cinskog osobqa, naro~ito “neodlikovanog”.

Tako|e, treba imati u vidu da je samo beo g radska Politikau svojim vestima od 18. oktobra do kraja novem bra 1912. godineevidentirala da je u Srbiju i Crnu Goru stiglo 150 lekara i vi{e od 390 medicinara, bolni~ara, milosrdnih se stara i ostalog sa -ni tetskog osobqa. Mawe zbog u{tede novin skog prostora, a vi{e zbog toga {to se neke stvari podrazume va ju, uz vesti o dolasku mno -gih lekara nije zabeleèn broj bolni~ara ili medicinskih sest a -ra iz wihove pratwe; o prate}em tehni~ kom i administrativnomosobqu, onome koje se danas naziva lo gi stikom, nema ni re~i.Jednako {tura, bez ijedne re~i o “spo re d nom” bolni ~ kom osobqu,bila je i vest o otvarawu triju ruskih bolnica u Skopqu, sa ukup -no {esnaest lekara, 750 posteqa i kom pletnom opremom.

O dolasku medicinskih misija u Crnu Goru izve{tavao je iGlas Cr no gorca, svedo~e}i povremeno da je, pored onih pome nu -tih pedeset lekara i medicinara sa pra{kog Poliklini~kog in -stituta, na crnogorsko rati {te stiglo i jo{ pribli`no pedese -tak lekara (u najve}em broju predstav qenih samo prezimenom) ine {to mawe drugog medicinskog osobqa (27). Ipak, tamo su prvui najvredniju medicinsku pomo} pruàle è ne, sestre, majke ik}eri cr nogorskih ratnika; wihova imena nigde se ne pomiwu iwih nikada nema na spiskovima ni dobrovoqaca ni medicinskogosobqa, iako su one u cr no gor skoj vojsci bile jedina “ko mora” i,vrlo ~esto, je di na sani tetska pomo}; wihovim su trudom mnogi ra -wenici previ jeni jo{ u toku neke od bitaka, iz vu~eni sa boji{tai, samo za hvaquju}i tome, ostali u ìvotu.

U potvrdu tome, nave{}emo ovde jedan kra}i zapis MihailaLali}a:

“Negdje godine 1922-23, kad su ra dile komisije za do djelu invalide,pred sjednik jedne bio je \oko Pavi}evi}, u~esnik Balkanskog i oba svjet -ska rata. Odjednom do|e starica sa zgr~enom rukom.

-Zar si i ti invalid?-Jesam. S Grahovca (1858).-Kako?-Bila sam donijela bra{wenik muù: na ple}i bra{wenik, a na pr -

si dijete.-Pa donese li ga?

14 Ilija Petrovi}

-Ne, no bje{e borba ve} po~ela i zaja~ila. No reko{e: ba ~ite bra -{wenike, nema se kad to, nego da se prinosi municija. A ni je mu bio po t -reban bra{wenik - pogibe on toga jutra. Nas ̀ e ne, ‘iqadu ̀ ena - sest re,majke, natovari{e da nosimo municiju. Na tovari{e i mene: dva ka{etamunicije na le|a, a dijete od se dam mjeseci na prsi. Pri makosmo se. Gine se, ginu i ̀ ene. Tride set i sedam ih je poginulo, a mene pogodi, te mi slo -mi lijevu ruku, i rani mi sina na prsi. Izvuko{e ène i mene i dijete.

-A je li ti ìv taj sin sad?-Bio je ìv, pa pogibe na Bardawol 1913.-Komisijo, ustani na noge! - viknuo je \oko, pa su oficiri, qekari

i pisari us tali na noge pred za~u|enom staricom” (31, 78-79).

Bez obzira na sve wene “unutra{we” protivre~nosti, ovdejo { do dajemo da je 1925. godine objavqena jedna kwiga o srpskomsanite t skom isku stvu u oslobodila~kim rato vi ma 1912-1918. go -di ne (2). U pedese tak tekstova, na oko 600 strana, ~etrdesetak sr p -skih le kara, u~esnika tek minulih ratova, govo ri o svim vido vi -ma zdravstvene za{tite u ratnim uslo vima i o ne voqama koje su tih godina pratile srpsku vojsku i srp ski na rod. O radu stranihmedicinskih misija pi{e se tek na ne koliko mesta, po re~eni -cu-dve, a pomiwe se jedva desetak imena; mogao bi se ste}i utisakda je wihov boravak u Srbiji i uz srpsku vojsku bi o bez ikakvogzna~aja. Zbog takve nebrige za istinu, po kaziva ne ~ak i u SrpskomCrvenom krstu, o ukupnom broju stra nih medici n skih misija ios o bqa u wima, moè se samo naga|ati. Na naga|a we se, tako, svo -di i jedan zapis dr Hranislava M. Jok simovi}a, nastao u vremenurelativno bliskom balkanskim ra to vima:

“U ratovima 1912-1913, Glavni odbor Crvenog Krsta o svomtro{ku angaò vao je oko 20 lekara, izme|u kojih su bili dvojicabakteriologa. Do{le su i ove strane misije: ruskog Crvenog Kr -sta 7 misija, sa 32 lekara, 57 sestara i 89 bol ni~ara; belgiskog, ne -ma~kog, austriskog, ugarskog, italijanskog Crvenog Krs ta, bri -ta nskog, francuskog, - od svih po jedna (misija - IP) sa 34 leka -ra, 36 sestara i 5 bolni~ara. U 1913. poslao je Ruski Crveni Krst2 misije, britanski i {kotski Crveni Krst 1 misiju, belgiski,danski, {vedski, ugar ski i holandski Crveni Krst 3 misije, odkojih jedna za suzbijawe kolere u â~ku. Sve su imale 46 lekara,66 sestara i 50 bolni ~a ra”(2, 836).

Doda li se tome podatak da uz dola zak mnogih lekara nije za -beleèn broj bolni~ara ili medicin skih sestara iz wihove prat -we, kao i da za tri ruske bolnice u Skopqu s ukupno {esnaestlekara, 750 posteqa i komp letnom opremom nije re~eno kolikoje imala ostalog bolni~kog osobqa, sa sigurno{}u se moè zak -qu~iti da su stra ne medicinske misije u Prvom bal kanskom ra tubrojile ne mawe od sedamsto osoba.


Me|u wima bila je i ledi Lejla Pexet, èna tada{weg eng -le skog poslanika u Srbiji ser Ralfa Pexeta. “Kad je ledi Pexetdo{la na rad u IV Rezervnu bolnicu Kola srpskih sestara, do{loje za wom jo{ dosta gospo|a iz Diplomatskog kora u Beogradu iwi hova... je pomo} bila dragocena i u pogledu samog rada u... Bol -nici i u pogledu pomo}i, koja je iz wihovih zemaqa, wihovim po -sredovawem, dobijana.

Bolnica Kola srpskih sestara otvorena je 13 oktobra 1912, azatvorena 13 avgusta 1913. godine. Za deset i po meseci kroz wu jepro{lo 964 rawenika, od kojih 81 oficir, a ostalo podoficiri ivojni ci. Ledi Pexet radila je sa puno po`rtvovawa u toj bolnici{est nedeqa, od ranog jutra do pozno u no}, dok se najzad nije raz -bo lela i morala da otputuje za London, na le~ewe i odmor”.

Ali ona ni tamo nije sedela skr{tenih ruku. Ona je mislila“na svoje qude” i slala im kako nov~anu, tako i pomo} u stvarimai lekovima. Kad joj je iz Dra~a poslata depe{a “da svakog danaumire 25-30 bolesnika, ona je odmah poslala celu jednu bolnicuod {ezdeset osoba”, koja je tamo, “prema potrebama”, podeqena na nekoliko bolnica.

Na po~etku Drugog balkanskog rata, protiv Bugara, ledi Pe -xet se, tek prezdravila, vratila u Beograd i ponovo ukqu~ila urad, ovoga puta “u najgoroj i najteòj bolnici, koja je bila sme {te -na u zgradi Osnovne {kole u Savamali. Svake no }i, tu je, sa ̀ e le z -ni~ke stanice, evakuisano po nekoli ko sto ti na rawenih i boles -ni h od tifusa i od kolere, kojima je trebalo ukazati prvu pomo}...A da se ne bi zarazili i oni koji su ostajali u Savamalskoj bol -nici, ona je sama vr{ila dezinfek ci ju i ~esto prala i podo ve.Ni{ta ovoj èni visokog roda nije bi lo te{ko, i na taj na~in, zakratko vreme, od najgore i najzapu {te nije bolnice napravila jejednu lepu, ~istu i urednu zdravstvenu ustanovu” (8, 25-26).

Medicinske misije u Velikom ratu. Po~etak Velikog r ataza tekao je srpsku medicinsku slu`bu u izuzetno te{kim us l o vima,po{to je vreme od balkanskih ratova bilo prekratko da bi do {l oi do najmi ni mal nije kadrovske obnove. [to se ti~e saniteta srp -ske vojske, on je u rat u{ao relativno dobro organizovan, pripre m -qen i opremqen za zbriwavawe povre|enih, ali je sve to bilo uskladu s malenim materijalnim mogu}nostima dràve. No, ono {toje bilo sasvim izvesno, ta slu`ba ni kadrovski, ni organizaciono, ni sanitetsko-tehni~ki nije uop{te bila spremna u higijensko --epi demiolo{kom smislu; ona nije mogla odgovoriti ne samo pre -ventivnim zahtevima za slu~aj bilo kakvog masovnog oboqevawa,nego ni u le ~ewu i nezi bolesnika u takvim slu~ajevima. Molba

16 Ilija Petrovi}

Srpskog Cr venog kr sta za pomo} nai{la je u Me|unarodnom Crve -nom krstu samo na moralnu potporu; rat je ve} harao po celoj Ev -ropi, te Me |una rodni Crveni krst predlaè Srpskom da po mo}od srodnih ins t i tu cija u svetu zatraì neposredno. Odziv na tajapel bio je ne o ~ekivano velik, te u Srbiju, uz qudstvo, po~iwe da stiè i materijalna pomo} u vidu sanitetskog i drugog mate ri -jala (kreveti, dowi ve{, }ebad).

Prva je stigla medicinska misija ameri~ ke voj ske na ~elu sadr Ed vardom Rajanom, koja u Beogradu odmah ot vara jednu bolnicu “op{te prak se”. (Prvu ve}u po{iqku sanitetskog materijala po -slao je u Ni{ ameri~ki Crveni krst na samom kraju 1914. godine,a pratili su je dr Kuk iz Mi~igena i dr Kukinghem, policijskilekar iz Wujorka; bilo je to u vreme kad je srpski poslanik uFrancuskoj, traìo da se u Srbiju po{aqe milion i po ko{uqa).

Dr Edvard M. Rajan, lekar ameri~kog Crvenog krsta, radio je u Beo -gra du, u bolnici kojom je upravqao dr Ri~ard P. Strong, ugledni speci -ja lista za tropske bolesti. Po~etkom 1915. godine i sam je oboleo odpegavog tifusa, ali kad se oporavio, tokom aprila, nastavio je s radom.Od povla~ewa srpske vojske iz Beograda do ulaska okupacionih trupa,on je, po ovla{}ewu prestolonaslednika Aleksandra, obavqao poslovegradona~elnika, upravqao snabdevawem gradskog stanovni{tva, brinuo o bolesnima i rawenim, te je smatran za “beogradskog heroja”.

Krajem decembra 1915. godine stigao je na arbana{ko primorje, gdeje, u Dra~u, s ameri~kog broda “Albanija” preuzeo nekoliko tona bra -{na, ali bez ikakve koristi za srpsku vojsku; prema jednom izve{tajuCr venog krsta, bra{no se nije moglo upotrebiti za ishranu, po{to niti je bilo goriva, niti pe}i za pe~ewe hleba!

Neposredno po brodolomu italijanskog broda “Brindizi” u Medov -skom zalivu (na Bad wi dan 1916), pre{ao je u Italiju i otud izvestio o


Doktor Rajan (desno) u beogradskoj bolnici. Snimak: K. [turceneger

pogibiji 260 srpskih dobrovoqaca, od ukupno 427, koliko ih je, premawegovom saznawu, bilo na brodu.

Tih dan dr Rajan bezuspe{no je poku{avao da kod italijanskih vla -sti izdejstvuje da brod “Menhir” po{aqu na arbana{ku obalu radi pre -voza preìvelih srpskih vojnika i izbeglica.

Jedanaestog februara 1916. godine dr Rajan pre{ao je iz Ita lije naKrf, barkom, gde je zatekao poraàvaju}u sliku izgladnele i umiru}esrpske vojske.

Odlikovan je Ordenom Svetoga Save.

Brojne grupe i pojedinci pri sti ̀ u u Srbiju po ~etkom jese -ni 1914, tako da se velik broj lekara i dr ugog medi cinskog i pra -te }eg osobqa iz ino stranstva ubrzo na {ao na fron tu, neposred -no uz srpske voj nike. U jednoj takvoj grupi bio je i dr \uro Gu ~a,Slovak, rodom iz Ba~kog Petrovca; kra jem oktobra, za jedno sasvojom è nom Selmom, ~e t vo ri com lekara i os mo ro bo l ni~a ra imedicin skih sestara, on je jed nim gr~kim brodom otpu tovao izWu jor ka u Solun, a odatle na srp sko rati{te, u ame ri ~ ko -~e {kume di cin sku mi siju stacioniranu u \ev |e li ji, koju je finan si rao veliki srp ski dobrotvor Xon V. Fro ti n gam. Gos po |a Gu ~o va, po -znata kao \ev |e lij ska Bolni~arka, u is toj misiji bila je a si -stent svome mu ̀ u, ali ne zadugo; po ~e t kom feb ru ara 1915. go dinedoktor \u ro oboleo je od tifusa, a dva dese tak da na kas ni je obo -lela je i we gova èna; on se izvukao, a ̀ ena mu je 12. mar ta umr -la i, iako Jevrejka, sahrawena po pravoslavnom obre du, uz ~i no -dej stvovawe ~etvorice sve{te ni ka (5, 38-40).

Xon Vipl Frotingam (Wujork, 8. juna 1878 - Getari/Francuska, 20.novembra 1935), potomak jedne od najstarijih ameri~kih porodica, kojase iz gradi}a Holdernes, u Engleskoj, doselila u Ameriku juna/jula 1630. godine. Prezime Frotingam sre}e se u engleskim poreskim kwigama jo{ 1086. godine, a verovatno se radi o potomcima jednog od danskih Vikingapo imenu Froti.

Godine 1921. oènio se gospo|icom Jelenom-Helen Lozani}; imal isu jedno dete, k}er Anu. Umro je u Francuskoj, na svom imawu u blizinifrancusko-{panske granice, gde je organizovao pri hvati li{te za siro -~ad iz sukoba koji su prethodili [panskom gra|anskom ratu.

Po~etna austrougarska vojna ofanzi va u Srbi ji slomqena jeve } pre kraja avgusta, a oslobo|ewem [ap ca i Ma~ve, 24. avgusta1914. godine, sa teritorije Srbije prote ran je i posledwi nepr ija -teqski vojnik. “Srpska vojska ima|a{e na kraju kao ratni plen:na 6.000 zarobqenika” i mnogo ratnog materijala (33, 332).

Petnaestak dana kasn i je, austrougarska voj sk a ponovo je pre -{la Drinu, da bi se, naro~ito od sre di ne okto bra, nadmo}nija ivo jni~ki i materijalno, na{la u novoj, sna` noj ofanzivi. Srbi

18 Ilija Petrovi}

su se povla~ili uz osetne gubitke. No, “u stal nom go we wu, prekor| avih i blatwavih puteva, sa komorom koja je kasnila”, i ne pri -ja teq je po~eo da malaksava. “Iz saslu{awa mno gih neprija teq -skih beguna ca vidi se da su kod neprijateqa na stupile te{ke pri -like, i to kako u po gledu ishrane i snab de vawa, tako i u fizi~koj iscrpqenosti wihovoj”.

Da bi se iskori stio “ovaj momenat slabo sti kod neprijateqa,a moral i duh kod na {ih trupa podigao”, vojvoda Radomir Putnikizdao je 2. decembra naredbu Prvoj arm i ji i trupama Uì~ke voj -ske da narednog dana, na levoj obali Za padne Morave, energi~nonapadnu neprijateqa i prinude ga na po vla~ewe. Trupe odbraneBeograda trebalo je da ostanu na svojim polo ̀ a jima, obezbe|u -ju}i desni bok i pozadinu Druge armije. Austrougarski poku{ajda svoje trupe prerasporedi i da posle uzimawa Beograda krenen a Mla denovac i Topolu, bio je tako onemogu}en. Srpska ofan -ziva “imala je nenadan uspeh. Aus t ri j ski front bio je probijen ira strojen. Poraèna vojska naè u pani~no bekstvo, nemaju}i vi -{e nigde ni ~asa vremena da se sp re mi i odupre. Ova rudni~ka il ikolubarska bitka najsjajnija je srp ska pobeda u svetskom ratu.Srbi su zarobili 323 oficira i 42.215 vo j nika i ogroman ratnimaterijal i svu su zemqu, do posledwe sto pe, o~istili od nepri -jateqa” (6, Tre}i deo, 218). “Sem rawenih i bo lesnih, 16. decembra1914. godine, Srbija je imala novih 60.000 za robqenika... Brojzarobqenih ne prijateqskih vojnika bio je ve}i od broja pe{aka --boraca celokupne srp ske vojske u to vreme” (33, 337). “Nema vi{eni jednog Austrijanca u Srbi ji”, ako se tu ne ra ~u naju 70.000 za -


U ratnoj bolnici,posle jednog

od prvih okr{aja.Sasvim levo:

K. [turceneger

robqenika (36, 39. i 57), mogla je tada pobedonosno saop {titi srp -ska Vrhovna komanda.

Pobeda je pla}ena velikim qudskim ̀ rtvama: iz stroja je iz -ba ~eno ukupno 163.557 srpskih ratnika, od ~ega 2.110 oficira, 8.074podoficira i 153.373 vojnika (36, 357).

Zdravstvene neprilike. Bilo kako bilo, svoj vojni~ki us pe hSrbija ni je mogla isko ri stiti za napredovawe prema zapadu i se -ve ru. “Higijen ske pri li ke, koje ni pre rata nisu bile mnogo po -vo q ne, postale su za vre me ovog te{kog ratovawa, s rasture ni mku }a ma, s gomilama le{eva i rawenika, upra vo stra{ne. Izbi{eepidemije. Naro ~ito je bila te{ka za raza pega vog tifusa, koja jeuzela ogromne razmere i pokosila na hiqade ì vota, mo`da vi -{e nego sama borba. To je u~inilo da Srbi nisu mogli isko ri sti -ti potpuno svoju pobedu i da nisu mo gli pre }i u napad i pridru -ì ti se sa svoje strane Italiji, kad je ova, u pro le }e 1915, obja -vila rat Austro-Ugarskoj, i kad je ruska vojska, pred ujedi we nomsnagom Nema~ke i Austro-Ugarske, s ve likim gubi cima po~elada uz mi ~e iz Galicije i Poqske” (34, Tre}i deo, 219).

Pegavi tifus (pegavac, egzantemati~ni tifus), zarazno oboqewe iza zvano bakterijom iz roda Rikecija (Rikecija provazeki, nazvanom poistraìva~ima ove bolesti), koju prenose va{i sa zaraènih glodara,naj~e{}e pacova. Bolest se karakteri{e visokom telesnom temperatu -rom, ko`nim osipom, bolovima u mi{i}ima, padom krvnog pritiska, pre -osetqivo{}u na svetlo, stuporom (obamrlo{}u, neosetqivo{}u) i de -li ri jumom. Smrtnost je 10-60 odsto, ali se znatno smawuje primenom an -tibiotika u ranoj fazi bolesti. U lo{im higijenskim uslovima i kodpot hrawenih osoba (u ratnim situacijama, izbegli~kim logorima i sl.)bolest se javqa masovno, epidemijski.

Da ovu bolest prenose va{i, dokazao je francuski lekar [arl Ni -kol (1909), a za to je otkri}e dobio Nobelovu nagradu za medicinu (1928).

Izu~avaju}i epidemijski tifus u Meksiko Sitiju (1910), ameri~kibakteriolog Hauard Tejlor Rikec (1871-1910) prvi je uspeo da izolujeba kteriju koja izaziva pegavi tifus, ali je posle nekoliko dana umro,za raèn ba{ tom bole{}u.

Izu~avawem ove bolesti bavili su se lekari-bakteriolozi Stani -slav Provazek (1871-1915), austrijski ̂ eh, i Enrike da Ro~a Lima (1879 --1956), Brazilac, i oni su, rade}i u Nema~koj, uspeli da izoluju bakte -riju koja izaziva pegavi tifus; tom prilikom obojica su se zarazili, aPro vazek (koji je tifus izu~avao i u Srbiji 1913), nije pre ̀ iveo.

Vakcinu protiv pegavog tifusa razvio je Rudolf Vajgl 1930, ali jewena bezbedna masovna proizvodwa po~ela 1938, da bi u {iroku upo tre -bu u{la tek 1943. godine.

Povratna groznica (rekurentni tifus, povratni tifus) je akutnozarazno oboqewe izazvano bakterijama spirohetama iz roda Borelija, a

20 Ilija Petrovi}

prenose je va{i ili krpeqi. Karakteri{e se ponavqanim epizodamapovi{ene telesne temperature u trajawu od tri do pet dana, koje su od vo -jene periodima prividnog oporavka.

Budu}i da neupu}eni uop{te ne prave razliku izme|u pega vo gi trbu{nog tifusa, ovde se dopisuje se i neka re~ vi {e o tr bu -{nom tifusu:

Trbu{ni tifus, zarazna, sistemska bolest, ~iji je izaziva~ bakte -rija Salmonella typhi. Bolest se karakteri{e povi{enom telesnom tempe -raturom, malaksalo{}u, bolom u trbuhu i ruì~astim ko`nim osipom -rozeolom. Bakterije se nalaze u stolici klicono{a, odnosno u stolicii mokra}i onih s aktivnom bole{}u, pa se zbog neadekvatne higijene mo -gu pro{iriti na vodu i hranu. U endemskim podru~jima, gde su sani ta r ne mere nedovoqne, bolest se naj~e{}e prenosi vodom (hidri~ne epide mije iz higijenski neispravnih vodovoda su masovne, po{to u kratkom vreme n -skom roku oboli velik broj onih koji koriste vodu iz zaraènog vodo za -hvata), dok se u razvijenijim zemqama bolest naj~e{}e prenosi hranomko ju je tokom pripreme zarazio zdrav klicono{a. Od epidemiolo {kogsu zna~aja i bajati ili nekuvani mesni i mle~ni proiz vodi u kojima sesalmonela moè razmnoàvati.

Mada postoji i vak ci na, efikasna u oko 70% slu~ajeva, prognozu bo -lesti zna~ajno su po boq {ali antibiotici, tako da se smrtnost sa pret -hodnih 12% svodi na ma we od jednog procenta.

Mada je bakterija Salmonela tifi izolovana jo{ 1886. godine, aotkrili su je Amerikanci Teobald Smit i Danijel Salmon, epidemijebolesti koje prema opisu odgovaraju trbu{nom tifusu sre}u se jo{ u 5.veka pre Hrista. Mnoge poznate li~nosti umrle su od trbu {nog tifusa,me|u wima i atinski vojskovo|a Perikle, kompozitor Franc [ubert,mu` engleske kraqice Viktorije, princ Albert od Saks-Koburg-Gota,Vilbur Rajt, jedan od konst ru k tora prvog aeroplana, i mnogi dr u gi. Uno vi je vreme najpoznatija epidemija trbu{nog tifusa bila je u Kongu(2004/05), kada je obolelo oko 42.000 qudi, od kojih je 214 umrlo.

Teobald Smit (1859- 1934), ameri~ki lekar epidemiolog i patolog,diplomac s univerziteta Olbani, verovatno prvi ameri~ki lekar-is -tra ̀ iva~ sa svetskim ugledom. Radio najpre u Birou za ̀ ivotiwsku hig i -j enu, gde je odlu~uju}e doprineo definisawu bakterije Salmonele, nazv a -ne po Danijelu Salmonu, direktoru tog Biroa. Poznat i po tome {to jepr vi utvrdio da zarazne bolesti mogu prenositi i insekti, Smit je kasn i -je radio kao profe sor bakteriologije na univerzitetima Kolumbija iHarvard; karijeru je okon~ao kao direktor Rokfelerovog instituta zamedicinska istraì vawa (1915-1929).

Danijel Elmer Salmon (1850-1914), ameri~ki veterinar, diplomi -rao na univerzitetu Kornel, poznat po tome {to je osnovao dràv ni Bi -ro za ìvotiwsku industriju, zavod za kontrolu higijene u proizvod wihrane ìvotiwskog porekla, i wegov prvi upravnik 1884 -1906. Od 1907. do1912. godine bio profesor Univerziteta u Montevideu (Urugvaj).


Dominantna bolest u Srbiji prvih meseci 1915. godine bio je pega vitifus, a ne trbu{ni, potpuno druk~ije oboqewe sli~noh na ziva; sas vimsigurno, u tom je vremenu postojala i epidemija trbu{nog tifusa, koja jenastale zdravstvene neprilike dodatno zakomplikovala i oteàla.

îm su konstatovana prva oboqewa od pegavog tifusa, na samom po -~etku 1915. godine, srpski vojni sanitet uloìo je veliki napor da spre ~i{irewe zaraze, ali bez us pe ha. Kad je smrtonosna epidemija ve} po ~ela da se razbuktava, kqu~ni ~ovek za weno zaustavqawe bio je dr Vi qem A.Hanter (Belentre/Ejr{ajr/[kotska, 1. jun 1867 - 14. mart 1937), le kar ko -ji je neposredno pred odlazak u Srbiju imenovan za {efa sanitetske mi -si je i dobio ~in pu kovnika engle ske voj ske. Hanter je di plomirao u Edin -burgu 1883. god i ne, a tamo je obavio i op {ti lekarski sta`; usavr {avao se u Lajpcigu, Be ~u i Strazburu. Po po vratku u Eng le sku, zapo slio se uKem brixu, gde se bavio laborato rij skim istra ̀ i va wima per ni ciozne ane -mi je, vrlo te{kog ob li ka malokrv no sti, po nekad i sa smrt nim ishodom.Od 1895. go dine radio je u london skoj bol nici za zarazne bolesti.

Depedikulacija. Na predlog engleske sanitetske misije koja je po slata da pomogne u suzbijawu pegavog tifusa, kao preventiv -na mera pro tiv {irewa va{qivosti (uni{tavawem va{iju na qu -dima i u ode}i) uve dena je depedikulacija qudi, upotrebom impro -vizovanih parnih apara ta (engl. barrel disinfec tor) za dezinfekciju i dezinsekciju ode}e; prvi put je postupak takvom “spravom”primewen na jugu Afrike, u englesko-burskom ratu (1899-1902), i na Dalekom Istoku, u Rusko-japanskom ratu (1904-1905). Zbog ra -{i rene primene u srp skoj vojsci, ovaj ure|aj, na~iwen po nacrti -ma dr Stamersa, ~lana Hanterove misije, nazvan je srpsko bu re(engl. Serbian barrel disin fector). Postoje dve vrste srpskog bu reta(ili, kako je to ostalo poznato iz sanitetskog iskustva to kom par -tizanskog ratovawa 1941-1945. na pod ru~ju nekada{we Ju go sla -vije: partizanskog bureta) i jedna i druga vrsta imaju og wi{te ukome se loì vatra, kazan iz koga se isparava vrela vo dena para i komoru u kojoj visi ode}a za ~i{}ewe.

Prva vrsta bureta sastoji se od metalnog kazana na postoqu,ispod koga se loì vatra za zagrevawe vode. Na kazan se stavqadrveno bure sa rupama na dnu kroz koje prolazi para. U drvenobure stavqa se ode}a, posle ~ega se ono dobro zatvori.

Druga vrsta bureta izra|uje se od metalnog (obi~no benzin -skog) bu re ta na postoqu, a ispod wega se loì vatra. U dowem de -lu bureta na lazi se voda koja se zagreva i pretvara u vrelu paru.U gorwem delu bu reta, iznad vode, postave se pre~ke ili prepre -ka sa rupama. Da ode}a ne bi nagorela u dodiru s metalnim zido -vima, unutra{wost bureta ob la ̀ e se drvenim pre~kama.

Zagrevawem vode na 100 stepeni Celzijusovih, vrela vodenapara struji kroz ode}u koja je sloèna u buretu. Ovim postupkom

22 Ilija Petrovi}

va{i i gwi de (jaja{ca od va{i) bi}e potpuno uni{tene, ali }edezinfekcija pone kad biti samo deli mi~na.

U odbrani od po{asti. Na srpskoj strani sma tralo se da subolest doneli zarob qe ni aust ro ugarski vojnici, ali se ~e{}emoè pro~itati i da je “mnogo verovatnije da je to bila neiz be ̀ - na po sledica po stoje}ih uslo va: potpunog rasula u celoj zemqi,neome tanog tu ma rawa besku} nih izbeglica i vojnika, hlad no}e, gl a di, op{te ne ma{tine i pot punog kraha redovne zdrav stvene slu` be. Nije bilo nikakvih kon trolnih pregleda, mera pre do -stro`nosti ili sanitarne inspek cije, i ni je bilo nikak vi h am -bu lanti za civil no stanovni{tvo” (36, 57-58).

I brojni izve{taji stranih lekara koji su tada delovali uSrbiji kazuju da su za epidemiju vi{e krive srpske vlasti negoAu strijanci: “Bo lest su doneli i ra{irili pacijenti koji susla ti u gradove u grupama bez odgovaraju}e najave i bez ikakvihpo dataka o tome od ~ega boluju... Bilo je samo potrebno da se stek -nu uslovi pretrpanosti i prqav{tine koji prate ratno stawe, pa da izbije epidemija {irokih razmera”. Jedan od wih odmah je kon -statovao da “u ovoj zemqi apsolutno nema higijene”, a ameri~kinovinar Xon Rid pi{e da je “preduzimawe preventivnih mera zaSrbe bio znak kukavi~luka. Na posledice epidemije gledali su sanekom vrstom pritajenog ponosa, ne{to sli~no kao {to se u sred -wo vekovnoj Evropi gledalo na kugu” (50, 5).

Dr Ri~ard Strong, {ef jedne ameri~ke medicinske misije, na -vode}i primer hi rur {ke bolnice sa 400 kreveta i 1.600 pacije -nata, od kojih 1.100 obolelih od tifusa, svedo~i da se tolikombr oju bolesnika nije mogla pokloniti ni nega ni pa`wa. Dr Han -ter beleì da je tada u celoj Srbiji bilo svega oko 400 lekara, odkojih se 360 razbolelo od pegavca, a jedna tre}ina ih je umrlo.^l anovi stranih misija tako|e su bili ugroèni: pet ameri~kihlekara umrlo je od pe ga v ca, a od trinaest francuskih lekara samo jedan nije oboleo, dok su {estorica umrli (51, 347).

Gospo|a [turceneger, iz Ciriha, koja je u Srbiju do{la nasa mom po~etku avgusta 1914. godine, u vreme kad jo{ skoro da i ni je bilo rawenika, pi{e da je tifus izbio u Vaqevu, “izazvan mnogo -brojnim le{evima koji su leàli naokolo, po{to Austrijancikoji su se brzo povla~ili nisu stigli da ih sahrane. Epidemija jepo~ela da uzima maha. Onaj ko je jo{ mogao da pobegne, taj je po -begao, ali je na taj na~in istovremeno epidemija po~ela da se {i -ri po celoj zemqi. Tako je dospela i do nas (u Ni{u) i u zarob -qeni~ki logor koji se nalazio iza na{e bolnice. Po{to su qudibili sabijeni na malom prostoru, to je te{ko bilo iza}i na kraj s


ovim an|elom smrti, koji je spopao sve slojeve naroda... [to suqudi vi{e sabijeni na malom prostoru uop{te, posebno u rovo -vima itd, to se bolest lak{e i brè {iri (42, 119-138).

Dr Kirbi-Smit u svojim uspomenama opisuje beogradsku bol -nicu u koju je stigao po~etkom 1915. godine. Zatekao je dr Rajanaobolelog od pegavca, kao i vi{e drugog bolesnog osobqa. Bolni -ca je imala oko 1.500 bolesnika, a od lekara bili su sposobni zarad samo on, Kirbi-Smit, Amerikanac dr Batler, jedan srpskile kar i jedna ruska lekarka. Dnevno je umiralo od 35 do 40 boles -ni ka i on, vojni hirurg s velikim isku stvom, kaè da su to bilenajuàsnije scene koje je video u ̀ ivotu. Kaè, tako|e, da je od oko60.000 austro u garskih ratnih zarobqenika jedna tre }i na umr -l a u epidemiji pe gavca, mada su bili tretirani s najbo qom pa ̀ - wom koja im se u po stoje}im uslovima mogla ukazati. I zapisao je da }e ukupan broj Srba pomrlih tokom te epidemije za u vekos tati nepoznat.

@ari{te epide mi je bilo je u Vaqevu, sa stopom smrtnostioko 70 odsto; tokom prole}a ta mo je od tifusa umro dvadeset jedanlekar (68, 58-61). “Srbija je svoju nesre}u po ve }ala u ovoj godini sa 30.000 umrlih vojnika, 20.000 zarobqenih i oko 200.000 ci vilaumrlih od tifusa i drugih bolesti. Tifus nije po{tedeo ni medi -ci n sko osobqe: umrlo je 57 lekara, ~ak i ne koliko sve{tenikakoji su sahra wivali pokojnike” (1, 91).

Jedan autor kaè da, “blagodare}i brzoj i efikasnoj pomo}i, koju Srbiji ukaza{e Francuska i Engleska sa lekar skim misi ja -ma i sanitetskim materijalom, kao i energi~nom radu jednog Dr -àv nog Odbora, stvorenog naro~ito za ugu{ewe zaraze, pegaviti fus be{e ugu{en tek koncem maja meseca. Ali kao wegove `rt -ve Sr bija ima |a{e: preko 250.000 stanovnika svih godina staro -sti, 160 lekara srpskih i savezni~kih i na 35.000 austrougarskihzarob qe nika” (33, 338). Ova po sledwa cifra znatno odstupa odone iz prethodnog pasusa, {to ne zna~i da je mawe ve rovatna. Na -protiv, wu moè mo prihvatiti kao ne{to bliù stvarnoj, jer suzarobqeni~ki sme{tajni uslovi vi{e pogodovali {irewu epi -de mi je i ve}oj sm r tnosti obolelih. Zna li se sve to, i ako {tam -pa rskom gre { kom nije ispu{tena jedna cifra, utoliko be smi sle -nije i zlonamer ni je deluje podatak Roze Papo, sanitet skog gene -ra la Ju goslovenske narodne armije, da je “samo u Srbiji od kraja1914. do juna 1915. od tifusa bolo va lo 22 033 lica” (5, kwiga 9, 786).

Engleska vojna bolnica u Srbiji. Engleska vojna misija za rad u Sr -biji, pod zvani~nim nazivom Britanska vojna bolnica pri srpskoj voj -sc i (British Military Hospital attached to the Serbian Armies), ustanovqena je15. februara 1915. godine, odlukom Ministarstva za rat Ujediwenog

24 Ilija Petrovi}

kra qevstva, a za wenog komandanta postavqen je dr Viqem Hanter (Wil -liam Hunter), za tu priliku “unapre|en” u ~in pukovnika. Pukovnik Han -ter pokazao se kao izvanredan organizator i epi de miolog, a svoje save -sno vo|ene bele{ke medicinske i tehni~ke prirode, kao i statisti~kepodatke vezane za rad misije, odmah po zavr{etku rata sredio je i ob ja -vio u jednom od vode}ih svet skih medicinskih ~asopisa.

Prema Hanterovim zapisima, redosled pojedinih doga|awa u vezi sosnivawem misije bio je slede}i:

Devetog februara 1915. godine srpska vlada, suo~ena s epidemijomtifusa, od engleskog Mini starstva spoqnih poslova telegrafskim pu -te m zatraìla je da se u Srbiju po{aqe misija od sto lekara.

Molba je istog dana prosle|ena Ministarstvu rata, da bi je mini -star, lord Horej{o Ki~ener, odmah ustupio svom dràvnom sekretaruser Alfredu Kioju (sir Alfred Keogh).

Desetog februara A. Kio poziva dr Hantera, kao na~elnika odeqe -wa u londonskoj bolnici za zarazne bolesti (London Fever Hospital), da ses wim dogovori o izboru 25 lekara, koliko je od lu~io da ih bude u mi si -ji, kao i o komandovawu misijom; dr Han te r je dobio ovla{}ewe da samodabere lekare.

Jedanaestog februara, po{to je prihvatio komandu nad mis i jom, drHanter je dobio ~in pukovnika engleske armije i zapo~eo s prikup qa -we m informacija o vrsti epidemije u Srbiji. (U Ministarstvu rata zna -lo se da u uslovima kad sanitetsko osobqe nije imalo vojne ~inove, trup -ni lekari nisu imali nikakav auto ritet kod vojnog stare{inskog kadra; mnogi komanduju}i oficiri imali su predrasude prema sanitetskoj slu`- bi, smatraju}i je nepotrebnom i suvi{nom, jer usporava kretawe jedini -ca, a weno prisustvo u vojsci smatrali su najobi~nijom formalno{}u).

Dvanaestog februara, dr Hanter je iz Srbije dobio odgovor da se ra -di o pegavom a ne trbu{nom tifusu. Istog dana wemu je za zamenika od re -|en major dr X. E. F. Stamers (Stammers), lekar epidemiolog s veli kimiskustvom iz Indije i Ju`ne Afrike, a u misiju su uvr{}eni lekar -bak -te riolog Viqem V. C. Topli (Topley), kapetan po ~inu i jo{ dvadeset dva le ka ra, svi poru~nici.

Misiji je naloèno da 15. februara, s londonske ̀ elezni~ke stani -ce Viktorija, krene “na slu`bu u inostranstvo”, tako da poru~nici nisuni znali kud idu; ovi mladi qudi bili su ube|eni da idu u Francusku,{to je kod wih izazvalo radost i veseqe.

Misija je dobila izri~itu naredbu da se ne bavi le~ewem obolelih.Wen osnovni ciq bio je usmeren na preventivni rad: trebalo je snimitisituaciju na terenu, u celoj Srbiji, i predloìti mere kojima bi se naj -pre spre~ilo {irewe epidemije, {to bi dovelo do wenog ga{ewa. Misi -ja je sa sobom ponela 300.000 kompleta vakcine protiv kolere i pegavogtifusa, a kasnije joj je dostavqeno jo{ 200.000 doza.

Kao {to je i odre|eno, misija je na put krenula 15. februara, u Mar -seq je stigla 22. februara, u Solun, brodom, 2. marta, a u Ni{, vozom, 4.marta u osam sati ujutru.

Iz konspirativnih razloga, srpskoj vladi u me|uvremenu nije nisa op{tavano {ta se sve preduzimalo u vezi s osnivawem i slawem misi -je. Pukovnik Hanter je tek 1. marta, po dolasku u gr~ku luku Pirej, brzo -javio pukovniku Harisonu, engleskom vojnom ata{eu pri srpskoj Vrhov -


noj komandi u Kragujevcu, da je misija na putu. Harison je taj telegrampri mio tek 2. marta u 18 sati, posle ~ega je zatraìo hitan prijem kodpred sednika srpske vlade Nikole Pa{i}a. Pa{i} je bez odlagawa po -sla o po ruku pukovniku Hanteru, a odredio je poru~nika Petronijevi}ada pre sretne misiju na wenom putu za Ni{.

Misiju su na ni{koj èlezni~koj stanici do~ekali predstavniciengleskih diplomatskih slu`bi u Srbiji i, u ime srpske vlade, na~el ni ksanitetskog odeqewa u Mini starstvu vojske pukovnik Simo Karanovi}i glavni inspektor vojnih bol ni ca pukovnik dr Tadija Sondermajer, Po -qak po ro|ewu. Neposredno po okon~awu sve~anog ceremonijalnog do -~e ka, Englezi su odràli dvo~a so vnu konferenciju s predstavnicimasrp skog saniteta (“sa Parlamen tarnom sanitetskom komisijom”, kakopi{e Hanter), na kojoj su dobi li sve neophodne podatke o zdravstvenojsi tuaciji u dràvi. Na taj na ~i n, misija je od prvog trenutka uspostavila lepu saradwu sa srpskim vl a st i ma, a bila je odli~no obave{tena i otrenutnim sanitarnim prilikama u Srbiji.

Sa svoje strane, Hanter je srpskom sanitetu izneo “glavne prepo ru -ke, a one su se odnosile prvenstveno na va{qivu prirodu pegavog ti fusa i rekurensa (povratnog tifusa) i strogi zahtev da svaki ~o vek i èna uSrbiji pomognu u ratu protiv epidemije, ba{ kako su se uspe{no boriliprotiv Austrijanaca. Smrt va{ima; kako ratovati u ovom novom ratu;ka ko ubiti va{i prostim prakti~nim, doma}im sredstvima” (52, 53-54).

Ve} 5. marta dr Hanter sreo se s Nikolom Pa{i}em koji mu je, nane ma~kom jziku, dao “potpune informacije” o te{ko}ama u kojima se Sr -bija nalazi.

[estog marta, potpukovnik Stamers predstavio je bure za dezin fek -ciju (srpsko bure), 9. marta zapo~eto je a dva dana kasnije zavr{eno for -mirawe dezinfekcione stanice u Kragujevcu.

Osmog marta misija je srpskoj vladi predo~ila potrebu da se dota da -{wa borba protiv tifusa izmeni, te da se, umesto le~ewem, daqe {ire -we bolesti spre~i “prevencijskim merama, zgodnim po jedno stavnosti imasovnoj primeni, kojim se {irewe epidemije moè zaustaviti i timeolak{ati pritisak na bolnice”. U tom smislu, predloène su i “mere ko -je treba da prisvoji vlada, uprave gradova i bolnica da bi spre~ili {i -rewe pegavca i rekurensa:

1. Obavezna prijava, izolacija i depedikulacija u bolnicama;2. U gradovima i selima sistem prijave vr{iti preko doma}ina;3. Li~na ~isto}a bolesnika i uni{tewe insekata u rubqu, ode}i i

posteqini;4. Sme{taj obolelilh u bolnice gde je to mogu}e;5. Li~na zainteresovanost svake osobe za borbu protiv ove bolesti;6. Javnost obave{tavati plakatima i novinama;7. Formirawe javnih dezinsekcionih stanica;8. Formirawe novoimprovizovanih parnih “barelle desinsector”, koje

je prona{ao ppuk. Stamers, tako prost, tako jeftin i tako laki da se mo -gu izraditi u svakom broju i u svakom selu, ~ak i u svakom doma}instvu uzemqi” (52, 54). Ve} 16. marta sve predloène mere po~ele su da se pre du -zimaju {irom Srbije, i u gra|anstvu i u vojsci.

Dvanaestog marta, tako|e u Kragujevcu, kapetan dr Topli oformioje bakteriolo{ku laborato riju, a narednog dana, u kragujeva~koj bolni -

26 Ilija Petrovi}

ci {kotskih èna broj 3, us pe {no je ispitano kako funkcioni{e tekuspostavqena dezinfekciona stanica. Ve} 25. marta predstavqen je po -kretni ̀ elezni~ki dezinfek tor u Kragujevcu, a 6. aprila isti takav i uNi{u; u me|uvremenu, 2. ap rila, formiran je prvi engleski sani te t skivoz za vakcinaciju.

Dr Hanter smatra da su epidemiju u srpsku vojsku i narod “uneli”austrougarski vojnici, a taj stav dokazuje podatkom da do druge polovine ok tobra 1914. godine u Srbiji nije zabeleèno nijedno oboqewe pegavog tifusa. Tek u drugoj polovini oktobra, u vreme bitke na Suvoboru, odpegavca je umrlo {est lica, tokom novembra devetnaestoro, a do polo vi -ne decembra jo{ ~etrnaestoro. Kao àri{te epidemije ozna~io je Va -qevo, gde je srpska vojska, po{to je taj grad bio oslobo|en, zateklapreko 3.000 napu{tenih rawenih i bolesnih austrougarskih vojnika, odkojih je ve }ina bila obolela od pegavca. Sem wih, Srbija je imala i do60.000 rat nih zarobqenika s kojima nije znala {ta da radi, pa ih je, nasvoju nesr e }u, ras pr{ila na razne krajeve, sve do \ev|elije i Bitoqa,~ime je celu zemqu uvukla u epide mi ju.

Kada je britanska misija stigla u Srbiju, epidemiolo{ka situa ci -ja bila je ve} uàsavaju}a. Hanter navodi da je najve}i broj primqenih(2.493) u neku englesku bolnicu tokom jedne godine bio onaj iz 1864, a daje cele te godine od pegavca obolelo oko 20.000 qudi. U Srbiji su tibrojevi vi{estruko prema{eni, pa Hanter kaè da je video 1.000 obole -lih ne u jednoj godini ve} u jednom danu, i to vojnika, dok se civilima nibroja ne zna. U navedenoj engleskoj epidemiji smrtnost je bila 19%, a uSrbiji oko 30%, da bi se u jednom trenutku popela na svih 40%. Epide -mija je kosila i lekare, tako da dr Hanter svedo~i kako je u prvoj posetikragujeva~koj bolnici video da su o 953 obolela vojnika brinula svegadva lekara, od kojih je jedan, [vajcarac, umro deset dana kasnije. (Vredinavesti i podatak da su dva ~lana engleske misije, poru~nici [orten iMek Fa den, “zaradila” tifus ve} posle dva dana boravka u Srbiji, te dasu se po sle ~etiri nedeqe bolovawa vratila u Englesku).

Za centar borbe protiv epidemije pegavog tifusa dr Hanter je oda -brao Mladenovac, zna~ajan èlezni~ki saobra}ajni ~vor, i potom pred u -zeo mere da to mesto bude “naj~istija i najure|enija stanica u Srbiji”.Uz prekid ̀ elezni~kog saobra}aja i ukidawe vojni~kih odsustava, zapo -~eta je i depedikulacija pomo}u srpskog bureta. Za svaku ~etu (oko 250vojnika) obezbe|eno je po jedno bure, a postupak je ponavqan svake dvesed mice. Formirani su i sanitetski vozovi za dezinfekciju i vakcina -ciju, ~ije su baze bile u Kijevu i Raqi, ju`no od Beograda.

Rezultat svih tih aktivnosti bio je radikalan preokret u borbipr o tiv pegavca i va{qivosti, tako da je epidemija zavr{ena ve} 17. ma -ja; misija je mogla iz Kragujevca krenuti prema Engleskoj 10. juna, a izSo luna 14. juna 1915. godine. Rad Hanterove misije ubedqivo je pokazaokakav je efekat preventivnih mera kad se one istovremeno primene naceloj ugroènoj teritoriji. I pokazalo se da su srpske vlasti, vojska inarod s odu{evqewem prihvatili sve preporu~ene protivepidemijskemere, tako da je epidemija pegavog tifusa u Srbiji iz prve polovine1915. godine brzo zaustavqena i ugu{ena; u drugim zemqama koje su sesuo~ile s tifusnom epidemijom (u Rusiji, Austriji, Bugarskoj, Poqskoj, Rumuniji), stopa oboqevawa odràvala se tokom celog Velikog rata.


Pomo} sa strane. Tokom prve polovine 1915. godi ne, u vremevelike epidemi je ti fusa, ka da je to bilo od presudne va` no sti,ob im i qudske i ma terijalne medicinske pomo}i sa strane sna`- no se pove}ao. Naj ve}i broj sanitetskih ekipa stigao je iz En -gleske, Rusija je u jednoj svojoj misiji imala 111 ~lanova, a {e -snaesto~lanu ekipu poslala je Gr~ka. Iz Sjedi wenih Dràva, sanekoliko ekipa Cr v enog kr sta stigle su ~etr de set ~etiri osobe,a jednu grupu od osam lekara i bol ni~arki, poslatu kao poja~awe~e{ko-ameri~koj bolnici u \ev|eliji, opremio je Amerika nacXon Frotingam o svom tro{ku. Na ja~awe dobrotvornih aktivno -sti za pomo} srp skom narodu, vrlo velik uticaj u SjediwenimDràvama imalo je delovawe gospo|ice Jelene Lozani} (1885 --1972), k}eri Sime Lo za ni}a (1847-1935, koji je jedno vreme bio ipred sed nik Srpske kraqevske akademije), poslate tamo da zastu painterese Srpskog Crvenog krsta.

“Polovinom januara 1915. godi ne, kad se epidemija pegavca raz buktala, Amerika je imala se dam lekara i 24 sestre, dok suRusi poslali deset lekara, 110 medici n skih sestara i bol ni~ara,sa opremom koja je vredela 250.000 do lara”. Do 25. marta, kad jeepidemija po~ela da jewava, Rusija je po slala jo{ neko liko me -dicinskih misija (23, 96-97). Od velike koristi bi li su ~lanovifran cuske sanitetske misije koja je u Sr biju do {la po ~etkom1915. godine. Ve lik broj francu skih le ka ra i bol ni ~a ra u~est -vovao je u suzbijawu tifusne po {a sti, a “za sve vreme bora v ka irada u Srbiji ovi Francuzi su uìvali is krene simpatije i u voj -sci i u narodu” (35, 251).

Uni verzitet u Torontu organizovao je bolnice u Solunu i Bi -toqu, a wihov ka pa citet bi o je 1.040 po steqa. U obema bolnicamaradilo je 50 le ka ra i pro fesora, 73 bol ni~arke i 173 lica u po -mo}nim slu`bama. Kasnije, stiù u Sr bi ju pojedinci i medicin -ske ekipe iz Aust ra lije, No vog Zela n da, [vajcarske, i drugih ze -maqa. “Tre ba ista}i da su sve ekipe bile opremqene neophod nimsred st vi ma za rad sa bo lesni cima - od posteqa do lekova - a fi -na n si rale su ih huma nitarne organiza cije, dràve ili privatnalica. Mno ge zemqe su posla le pomo} u novcu i lekovima: Fran -cuska, Rusi ja, Italija, Japan, [vaj car ska, Argentina, île, ~ak iTurski Cr veni polu me sec”. Ipak, iz svega toga Srpski Crvenikrst izveo je kus i ne pristojan zakqu ~ak da je “bilo u Sr biji 543~lana medi cinskih misija od kojih 100 lekara” (1, 644).

U Vrwa~koj Bawi radila je velika, odli~no opremqena bol -ni ca Crvenog krsta Veli ke Britanije, a druga bolnica Crvenogkrsta bila je u Skopqu. U Beogra du je postojala britanska bol ni -ca za pegavac, a {irom Srbije bila su raz vi jena previjali{ta - u

28 Ilija Petrovi}

Aran|elovcu, Smederevskoj Palanci, Rekovcu, Kra qevu i drugimmestima. Tako je u toku leta 1915. godine u sastavu ovih bol nicabi lo vi{e od 600 èna lekara i sestara i dobrovoqnih bolni ~a -ra, koje su najve}im delom do{le iz [kotske. U ovaj broj nisu ura -~unati oni koji su bili u sastavu drugih misija ili koji su do la -zili na svoju inicija tivu” (23, 146).

Prvih ratnih dana, gospo|a Mejbl (Mabel) Danlop Gruji},Amerikanka po ro|ewu, ̀ e na srpskog diplomate Slavka Gruji}a, do{la je u Englesku da tra ̀ i me di cinsku pomo} za svoju zemqu.Kad se desetak dana kas nije vra}ala u Srbiju s jednom osmo ~lanom medicinskom ekipom, me|u wima bi le su i go spo |ice Emili Si -monds i Flora Sends; ova prva bi la je {kolo vana instrumen ta r -ka, a druga je samo pro {la kroz ne kakav kurs prve pomo}i. Obe suse odmah na{le pored srpskih le kara u Prvoj re zervnoj bolnici uKragujevcu. “Stawe je bilo uàs no”, pisala je Flora kasnije, “ni je bilo ni najosnovn ijeg bolni~ kog materijala, kao {to su zavoji,in str u men ti, posteqe, posteqina, lekovi i ane stetici, a bilo jei ve o ma ma lo le kara i bolni~arki. Srbija je u balkanskim rato -vima izgu bi la veliki de o svog medicinskog oso b qa... a nije bilovre me na da se ono za me ni re dovno, mirnodopski {kolovanim qu -di ma... U glav nim bol nicama oprema nije bila ob novqena, a pri -vremene pomo} ne bol ni ce bile su bez ikakvog ma terijala. Re -kvirirane su sve iole upot rebqive zgrade u gradovi ma i se lima- {kole, ma na sti ri, fabrike, skladi{ta, kasarne, ~ak i se oskeku}e i crkve - i pre t vorene u bolnice i prihvati li {ta za ra we -nike” (7, 36).

Tri me seca provela je Flora u jednoj takvoj bolnici, u kojoj je ~ak i ona, uz pomo} zarobqenih bolni~ara, obavqala jednostav -ni je opera ci je.

Vrativ{i se posle tri meseca u Englesku, Emili i Flora za -po ~ele su veliku kampawu u korist Srbije. “Britancima su prviput bila predo~ena neposredna svedo~anstva jedne wihove zem qa -kiwe o stawu u Srbiji. Teàk poloàj te male zemqe koja se no si -la s mo}nom Austro-ugarskom Monar hijom - tog Davida suo~e nogs Golijatom - podstakao je ma{tu i pobudio samilost javno sti.Sr bija je postala novost dana. Lavina ~lanaka, inter vjua, opisaiz pr ve ruke i slika dospevala je preko novina u domove Bri ta na -ca. Zahvaquju}i qubaznosti Dejli Mejla, koji je objavio wen dir -qi vi apel, Flora je za tri nedeqe prikupila 2.000 funti; brita n -ski Crveni krst je dao zna~ajan doprinos time {to je obezbediobe splatno pakovawe i prevoz opreme... To je omogu}ilo Flori iEmili da se u januaru 1915. go dine vrate u Srbiju sa preko 110 to -na neophodnog sanitetskog materijala i bolni~ke opreme i da ih


li~no predaju Vaqevu koje je u to vreme bilo pa ralizovano {iro -ko rasprostrawenom epidemijom pegavca” (7, 37-38).

Emili Lujza Simonds (Engleska, 1888 - Pasadena/Kalifor ni ja/ -SAD, 1966), svr{ila je medicinsku {kolu u Ruzveltovoj bolnici u Wu -jorku 1911. godine. Avgusta 1914. godine bila je na godi{wem odmoru uParizu i tamo je ~ula da je izbio Svetski rat. Umesto da se vrati ku}i, uSAD, otputovala je u London i prikqu~ila se prvoj medicinskoj ekipikoja je ve} 12. avgusta krenula prema Srbiji. Tri meseca je radila u Pr -voj rezervnoj bolnici u Kragujevcu pod nezamislivo te{kim uslovima, a onda je oti{la ku}i da obezbedi fond za pomo} Srbiji; sa velikom ko -li~inom sanitetskog materijala, pripremqenog u ameri~kom Crvenomkrstu, vratila se februara 1915, u vreme kad je epidemija pegavog tifusa ve} harala Srbijom. Na li~ni zahtev, ona i Flora Sends preba~ene su uVaqevo, u centar epidemije, gde je smrtnost obolelih iznosila ~ak 75 po -sto. Obe su obolele od pegavca, ali su preìvele. Po prelasku na arba -na{ko primorje, aktivno je u~estvovala u sanitetskom obezbe|ivawubrodskih transporta s rawenicima i bolesnicima prema Francuskoj; ume|uvremenu, preìvela je avionska bombardovawa i epidemiju kolere.

Krajem 1916. organizovala je Ameri~ku bolnicu na Krfu, a od 1917.godine radila je u ju` noj Ma}edoniji, posve}ena bri zi za izgladnele maj -ke sa decom.

Po zavr{etku rata do{la je u Beograd, gde je radila u do b rotvornojkuhiwi za vojnike -po vratnike sa fronta, a organi zo vala je i jedan kampza 400 napu {tene dece i siro~adi. Godine 1920. pre{la je u Dubrovnik,na rad u Balkanskoj komisiji ame ri ~kog Crvenog krsta, da bi na re dne go -dine otputovala u Rusi ju, sa ciqem da tamo organizuje pomo} iz glad ne -

lima; u Rusiji se wen ̀ i vo topis prekida, po{to se, naj ve ro vat -nije, na {la me|u zato ~e ni cima velike Staqi no ve ~i st ke.

Posle vi{e od tri deceni -je, godi na, ona se prvi put sre}e1951. godine, kao medi cinska se -stra u Pasadeni, u Kalifor ni -ji , a 1966. godine umrla je od za -paqewa plu}a, u bolnici u kojojje radila. Kad je kremirana, ni -ko ga nije bilo da se pobrine owenom pepelu, tako da je on, kao{to se radi s os tacima svih usam -qenika, bez porodice, prosut u jedan neozna~en grob, na grob quPo mona, u gradi}u Ki no, u Kali -for ni ji.

Godine 1996, 6. oktobra, nainicijativu [kotlan|anke Luj -ze Mile r, koja je o Emili pisa -la kwi gu, ameri~ki Crveni krst

30 Ilija Petrovi}

Emili Lujza SimondsNa spomeni~kom obele`ju

orga ni zovao je kome mo raciju i podi gao joj spomenik, a otac Pe tar Jo va -novi}, parohijski sve {te ni k Srp ske pravoslavne crk ve iz San Gabri je -la, sluìo je opelo, po pravo slav nom obredu.

Na spomeniku je, na engle skom jeziku, uklesan epi taf: “Neopevana heroina Veli kog rata. Sluìla kao medicin ska sestra i

bolni~arka u Sr biji i na Balkanu u okviru Srp skog i Ameri~kog Cr ve -nog Kr sta. We ni ostaci po~ivaju blizu ovog spomenika u neozna ~e nomgrobu.

Hrabrost kojoj nema rav ne”.

U me|uvremenu, po{to je gospo|a Mejbl Gruji} intenzivnosnab devala englesku javnost in formacijama o sa ni tarnim nevo -qa ma u Srbiji, u Londonu je oform qen Srpski potporni fond.Neke od prvih wegovih jedinica bi le su pod pokroviteqstvomBol ni ca {kotskih èna; iako im je sastav bio me{ovit, uprav ni -ci je di nica uvek su bile ène.

Prva jedinica Srpskog potpornog fonda stigla je u Sr bijusredinom no vembra 1914. godine i svoju bolnicu sa 600 krevetapo stavila u blizini Skopqa. Na wenom ~elu nalazila se ledi Lej -la Mjuri el Pexet. Ova energi~na ̀ ena, ~iji je mu` ser Ralf Spen -ser Pexet (od 1910. do 1913. godine engleski poslanik u Beogradu)kasnije postao komesar britanskih misija u Srbiji, “bi la je ideal -na osoba za taj poloàj. Ona je ne samo imala znatno iskustvoste~eno jo{ tokom ranijeg boravka u srpskim bolnica ma za vre m ebalkanskih ratova nego je kasnije ispoqila i retku sp osobnostza rukovo|ewe. Neumoran radnik i vrsan organiza to r koji je uì -vao po{tovawe Srba i svih povre|enih, ona je zapa wi la qude izkruga svoje porodice, koji su je (ranije) znali samo kao konven ci -onalnu i krhku mladu ènu” (7, 38).

O toj misiji ledi Pexet zapisano je u wenoj Spomenici:“Misija ledi Pexet prispela je u Skopqe 17 novembra 1914.

Stavqena joj je na raspoloèwe gimnazija koja je ve} bila pret -vorena u bolnicu. Zgrada je odmah preure|ena i u wu sme{teno275 posteqa, a prvi transport rawenika stigao je 24 novembra.Otada je bolnica skoro uvek bila puna. Zadatak je sam po sebi bio teàk, ali je bio oteàn time {to {to ga je vaqalo obavqati po dstalnim pritiskom doga|aja, vidaju}i rane koje su ~esto ve} bilezaga|ene, i to pomo}u osobqa koje usled bolesti nikad nije bilosve na okupu. Izme|u novembra 1914 i februara 1915, 90% osobqa provelo je boluju}i ili oporavqaju}i se. Dva bolni~ara i jednapomo}nica, usled naru{enog zdravqa, morali su po~etkom janu a -ra 1915 da se vrate u Englesku, dok je jedna milosrdna sestra umr -la... Usled ~estog oboqevawa, retko je kad, za sve to vreme, od 16milosrdnih sestara bilo na du`nosti vi{e od osam. U ve}ini slu -


~ajeva, jedna sestra imala je pod sobom od 30 do 60 rawenika i, kao pomo}, jednog jedinog bolni~ara. Drugu pomo} mogli su da pruèsamo nekoliko nestru~nih srpskih gospo|a, dobrovoqni bolni -~ari i austriski ratni zarobqenici. Kad je misija stigla u Sko -pqe, ve} je u bolnici bila zatekla tridesetak austriskih zarob -qenika. îm su ozdravili, zaposleni su po pojedinim odeqe wi -ma. Srpske vojne vlasti ubrzo su stavile Misiji na raspoloèwejo{ 70 zarobqenika.

Ova bolnica Srpskog potpornog fonda bila je jedina bolni -ca u Srbiji snabdevena potpunim i potpuno ispravnim radiogra f -skim aparatom. Pored redovne du`nosti i obavqenih 350 opera -cija, organizovano je i odeqewe za ukazivawe lekarske pomo}igr adskom stanovni{tvu i iz bolnice otpu{tenim vojnicima ko -ji ma je jo{ bila potrebna lekarska nega. Bolni~ko osobqe odla -zilo je i po ku}ama da le~i gra|ansko stanovni{tvo i da vr{ipo ro|aje.

Tokom druge polovine januara, pegavac je po~eo da besni. Pr -ve polovine februara bilo je ve} 400 oboqewa u gradu. Na bri tan -skoj bolnici bilo je da organizuje borbu protiv zaraze. MisijaSrpskog potpornog fonda i Bolnica Britanskog crvenog krsta u dogovoru sa vojnim srpskim sanitetskim vlastima i po odobrewuSrpske vlade, izradile su plan. Komanda mesta stavila je krajemfebruara dve zgrade na raspoloèwe. Jednom je upravqao d-r Me t -land (T. Gwynne Maitland), lekar Misije Srpskog potpornog fon -da, a drugom d-r Bari (Howard G. Barrie), lekar Britanskog crve -nog krsta. Ledi Pexet primila se ure|ewa i snabdevawa kuhiwai soba za bolni~ko osobqe kao i vrhovnog nadzora nad ~i{}ewem i dezinfekcijom svih odeqewa bolnice d-r Metlanda. Pored we -ga i ledi Pexet, radili su na ure|ewu te bolnice jo{ jedan lekar, jedna milosrdna sestra i jedna pomo}nica. Do 1 marta o~i{}en jei dezinfikovan jedan od tri paviqona koji su sa~iwavali ovutifusnu bolnicu, a istog dana ispuwen je bolesnicima, dok su dru -ga dva paviqona osposobqena za rad 5 marta i sve posteqe u wima odmah popuwene. U tifusnoj bolnici Srpskog potpornog fondabilo je tada 288 bolesnika.

Zaraza se ubrzo prenela i na bolni~ko osobqe. Tokom martapa lo ih je u postequ 16, ra~unaju}i i samu ledi Pexet, dvojicu bri -tanskih i jednog austriskog lekara, jednog srpskog sanitetskoginspektora i jednog srpskog bolni~ara. Izme|u 17 i 24 martasamo je jedna milosrdna sestra bila na du`nosti i morala je da sestara o 300 bolesnika. (Bila je to Flora Skot, kojoj su petog dana u pomo} pritekle ~e tiri ses t re iz druge bolnice - IP). Rade}ipod ovako te{kim okolnostima uz pogor{ane sanitetske prili -

32 Ilija Petrovi}

ke i neuredno i nedovoqno snabde va we vodom, osobqu ledi Pexe tipak je po{lo za rukom da smrt nost smawi od 30 na 14%. U jed -nom trenutku, kad je celokupno oso bqe bilo na okupu, nije tridana bilo nijednog smrtnog slu~a ja. Srpske vojne vlasti bile sutoliko iznena|ene da su telefo ni sale bolnici i pitale za{toim se vi{e ne {aqu dnevni iz ve {taji o umrlima.

Posle dva meseca napornog rada, u Skopqu vi{e nije bilo pe -gavca. I sama ledi Pexet mogla je 6. maja da ode iz Skopqa, osta v -qaju}i za sobom pet lekara i 27 milosrdnih sestara da se st a raju o510 bolesnika” (8, 39-41).

Bolnice {kotskih èna. Najve}i broj engleskih sanitet skihmisija stigao je u Srbiju trudom Saveza {kotskih ènskih dru -{ta va, o ~emu svojom kwi go m nadahnuto sve do~i Austrijanka Mo -ni ka Krip ner (7). Ovaj Savez prois te kao je iz jednog prili~no{i rokog pokreta za emancipaciju èn skog sveta i sticawe gla -sa~ kih pra va. Do posledwe ~etvrtine 19. veka, mnoga zanimawa uEngleskoj, me|u wi ma i lekarsko, bila su nedosti`na za ène.Ni je vredelo ~ak ni iskustvo gospo|e Flo re ns Najtingejl (1820 --1910), koja je kao bolni~arka u Krimskom ratu (1853 -1856) bol -ni ~ku slu`bu i wene medicinske standarde uzdigla na ste pen vi -soko uvaàva nog poziva: organizovala je prvu medicinsku ekipuza negu rawenika i bolesnika na rati{tu, {to je do prinelo da se, zbog poboq{anih higijenskih uslova, uklawawa crevnih zaraza,pegavog tifusa i raznih izvora sepse, smrtnost u britanskim po q -skim bolnicama sa 40% svede na svega dva pro centa. Po povratkusa boji{ta posvetila se obrazovawu bolni~arki i negovateqica, stvarawu patrona`nih slu`bi i nezi bolesnika; na wenom pri -me ru pripremqeno je i osnivawe Crvenog krsta, a bila je uzor iBo lnicama {kotskih èna. Zahvaquju}i woj, po~astima koje je uEng le skoj doì vela i ogromnoj popularnosti me|u devoj kama, ve -}oj ~ak i od one koju je uìvala kraqica Viktorija (7, 11), u naj ve -}im engleskim bol nicama postavqeni su ~vrsti temeqi za obukubolni~arki, a mlade dame iz raznih slojeva engleskog dru {tvapo~ele su da u ra du u bolnicama nalaze smisao svog li~nog i dru -{tvenog delova wa. Nastojawima da se ènama omo gu}e i med i -cinske studije na univerzitetu pruàn je velik otpor, a kad supr vi univerziteti stidqivo od{krinuli vrata mladim studen t -kiwama, bi lo je to nerado i ~e sto s uvredqivim ograni~ewima;ène su mo gle studi ra ti, ali nisu imale pravo na diplomu. Jednaiz tog kru ga, gospo|ica Elsi Inglis, ro|ena 1865. godine u Indi -ji, okon ~ala je u Glazgovu uni verzi tet ske studije 1892, radila jekao hi rurg u jednoj ̀ enskoj bol nici u Londonu, ali je lekarsku di -


plomu ste k la tek 1899. godine, kada je Edinbur{ki uni verzitetnajzad omo gu}io ènama da po la ̀ u diplomski ispit.

Godine 1914, kad su glasovi o ratu bili sve ja~i, doktorka In -glis bila je sekretar Saveza {kotskih ènskih dru{tava. Weni mzalagawem, uz ot por i veliko potcewivawe iskazano u zvani~nimgradskim slu`bama, jula iste godine formirana je u Edinburgujedna ̀ enska dobrovoqa~ka sani tetska jedinica. Nekako isto vr e -meno, gospo|a Mejbl Sinkler Stobart, jedva godinu starija od El -si, èna koja je svoje ratno iskustvo sticala u Balkanskom ratu,ka o osniva~ i predvodnik ènskog odreda za transport bolesni kai rawenika u Bugarskoj, zapo~ela je sli~nu delatnost u Lon do nu.Me sec dana kasnije, ona se sa svojom novom @enskom vojnom bo l ni -com nalazi iza fronta kod Antverpena. Po~etkom avgusta u~e st vu -je u organi zo va wu @enskog odreda hitne pomo}i i iskusna sa nite t -ska radnica ~etrdeset osmogodi{wa gospo|a Evelina Haver fild,koja odmah postaje zapovednik @enske dobrovoqa~ke rezer ve.

îm je rat po~eo, dok t orka Inglis mobilisala je svoje dob -r o voqne je di ni ce i krenula sa wihovim obu~avawem. Istovre me -no, ona je svojim sa radnicama u ènskom pokretu pred lo ̀ ila daot po ~nu s priku p qawem priloga za oprema we jedne poqske bo -lni ce s iskqu~ivo ènskim osob qem, koja bi bila ponu|ena zarad na ne kom rati{tu. “Poduhvat je po~eo sasvim skromno, s ci -qe m da se pri kupi hiqadu funti kako bi se opremila jedna bol -nica, a za vr {io se tako {to je do kraja rata skupqen dobro vo q niprilog u uku p nom iz nosu od skoro pola miliona funti, i potpuno

34 Ilija Petrovi}

Dr Agnes Benet sa bolni~kim osobqem iz Australije na Solunskom frontu, kod Ostrova

op rem qe no ~etr naest poqskih bolnica koje su delovale u Bel gi -ji, Fran cu skoj, Srbiji, Rumuniji, Rusiji i drugde, pomaù}i sko -ro svakoj sa vez ni ~ koj vojsci ili organizaciji Crvenog krsta -osim brita n skoj. Jer tu`na je istina da je britansko Ministar -stvo rata bez predo mi{qawa odbilo ma {tovitu i plemenitu po -nu du doktorke In glis... da po{aqe jednu celu po q sku bolnicu sosobqem sasta v qenim od èna hirurga i lekara u aktivnu slu` - bu” (7, 34). I ba{ zahvaquju}i ~inovni~koj “preporuci” gospo|iIn glis da “ide ku }i i sedi na miru”, od 20. avgusta 1914. godine{kotski ̀ en ski po kret postao je glavni {tab Bolnica {kotskihèna za slu`bu u in o stranstvu. Vremenom, u ove jedinice stupalesu i Engles ki we, Irkiwe i Vel{anke; ukqu~ivale su se u wih imnoge ène iz Au stralije (uz srpsku vojsku bilo ih je najmawe{ez desetak - prema 23. i 24), Novog Zelanda, Indije i drugih ze ma -qa, ali je u na zi vu ostao pojam “{kotske”, jer je ideja za wihovous ta novqewe potekla iz [kotske.

Krajem 1914. godine, pod utiskom novih saznawa o neprili ka -ma u Srbiji, doktor ka Ingli s ponudila je srpskom poslanstvu uLon donu da jednu jedi ni cu Bolnica {kot skih ̀ ena uputi na srp -sko ra ti {te. Na sli~nu poru ku istori~aru Robertu V. Siton --Votso nu (1879-1951), onda vrlo po{tovanom u Srbiji, dobila jete legram s poru kom da “Srpska vlada pri hva ta ponudu sa zahval -no {}u”. “Po {a qi te nas tamo gde smo najpot r e b nije”, traìla jedoktorka In glis. Ova energi~na i samouverena èna vrlo je pod -sticajno de lo vala na svoje sunarodnice, tako da su, skoro vek kas -ni je, beogr ad ske Ve ~e rwe novosti od 23. februara 2008. godine, na17. strani, s pravom mogle napisati da je “sopstvenim prime ro mpodstakla dolazak u Srbiju vi{e od {e st stotina bolni~ar ki”.I s razlo gom je gospodin Frenk Hestings, predsednik SrpskogCr venog krsta u Engleskoj, zapisao ve} pri kraju Velikog ratada “nema ni jedne zemqe osim Srbije, za koju bi pohitalo u tolikovelikom broju dobrovoqnih radnika. Oni su, bez izuzetka, vr{i -li svoju misiju u korist srpskoga naroda jo { od prvih dana Bal -kanskih ra tova do dana{weg dana i predano ra dili ne traè}ini kakvu li ~ nu korist ili nagradu” (24, 23).

U decembru 1914. godine, kad se ve} ~inilo da je Srbija u be -zizlaznom poloàju, iz Sautemptona is plovila je Prva jedinicaBolnica {kotskih èna, pod upravom dr Elinor Solto. Da bi mo -gla delovati nesmetano, ta je bolnica ponela svu potrebnu opre -mu, ukqu~uju}i osnovne na mi r nice, leko ve, po steqe i posteqinu za sto pacijenata. Ekipa je u Kragujevac stigla januara meseca, amorala je da odmah primi 250 pacijenata. Do prole}a bolnica jeimala 650 kreveta. Nekako istovremeno, na samom po~etku janua -


ra 1915. godine, sa Bolnicom [kotskih è na stigla je u Srbiju idr Edit Holvej; tamo se na{la na ~elu bolnice u Lazarevcu. Madaje kapacitet bolnice bio 400 poste q a, ona je u proseku imala 900pacijenata, u jednom trenutku i svih 1.20 0. Dok je Srbe le~ila odpegavog tifusa, obolela je i sama doktorka Edita.

Pegavac je ve} kosio po Srbiji, pa je doktorka Solto preglada ot vo ri i poseban stacionar za zaraène bolesnike. Iako jojje sa tim u vezi bi lo poslato jo{ deset bolni~arki, u Bolni ca -ma {kot skih ̀ ena ipak su od lu~ili da rasterete Kragujevac i da u Va qevu otvore jo{ jednu bolni cu. Tamo se, naime, stawe sve vi -{e pogor{avalo; pegavac se {irio stra vi ~ nom brzinom, a rawe -ni ci, zbog nedostatka medicinskog osobqa, bili su osta v qenibez ikakve nege.

U me|uvremenu, a i kasnije, “pristi za le su medicinske misije i kvalitetno opremqene bolnice, tako da su u to ku 1915. godine uS r biji radile ~etiri velike bolnice Saveza èna [kots ke (@en -ske bolnice) i to u Kragujevcu, Vaqevu, Lazarevcu, Mladenov cu,i dve velike englesko-srpske bolnice u Kragujevcu i Skopqu. Zasrpsku vojsku radilo je jo{ devet medicinskih misija Bolnica{kotskih ̀ ena: Kru{evac, Vrawe, Sarajevo, Ostrovo, Vertekop, Dragomanci, Dobruxa, Aja~io, Solan{ (u Francuskoj, ispod Al -pa ), ova posledwa za le~ewe tuberuloznih bolesnika (24, 75-76).

“Jo{ lekarki”. Po~etkom 1915. godine sve vi{e se {irila ak cija za pomo} Srbima. Ug led doktorke Solto i ledi Pexet bioje u Srbiji ogr o man, pa je Ivning Standard 30. januara, objavi v -{i telegram srpske vlade da o we nom tro{ku uputi “jo{ lekar -ki”, poz vao {kolovano medicinsko osobqe da krene u Srbiju.

Dobrovoqci u Engleskoj i daqe su se prijavqivali za odla -zak u Sr bi ju, a pristizala je i nova materijalna potpora. Obra zo -vano je jo{ neko li ko novih jedinica Srpskog potpornog fonda iBolnica {kotskih èna, pripravnih da krenu ~im se obezbeditra nsport. Me|u wima je bila i ve li ka anglo-srpska bolnica, ka -snije poznata kao “Jedinica Beri”, pod za je d ni~kom upravom hi -rurga Xemsa Berija i wegove ène Mej Dikinson Be ri, tako|elekarke. Ta jedinica bi}e jedna od najboqe opremqenih bolnicako je su stigle u Srbiju.

U febru aru, britanska kraqica Meri prihvatila se po kro -vi teqstva nad Srp skim potpornim fondom, a u Odbor su u{li,bilo kao po~asni bilo kao aktivni ~lanovi, primera radi, biskup londonski, poli ti~ari Lojd Xorx i Vin ston êr~il, arheologAr tur Evans, kar dinal Born, istori~ar Xorx M. Treveqan, lediPexet, gospo|a Mejbl Gruji}, i drugi.

36 Ilija Petrovi}

Druga jedinica Srpskog potpornog fonda, nazvana po lediKor ne li ji Vim born koja je dala sredstva za wenu opremu, ve} jebila na putu pre ma Skopqu; trebalo je da se tamo prikqu~i jedi -ni ci ledi Pexet, ~ijih se {esnaest lekara i bolni~arki, od uku p -no devedeset osoba, razbolelo od pegavca. (Razbolela se i lediPexet, ali je ona, ~im se oporavila, po novo do{la na rati {te,sa novom medicinskom ekipom od {ezdeset ~et vo ro sarad nika, me -|u wima i nekoliko iz wene prethodne misije).

Tokom marta 1915. go dine u Londonu je pripremqena Tre}aje dini ca Srpskog potpor nog fonda, a na weno ~elo stala je gosp o -|a Stobart, upravo prispela sa francuskog rati{ta. Izvanrednoop remqena bolnica, sa pe de setak qudi u ekipi, isplovila je izEn gleske 1. aprila, a tek kra jem me seca stigla je u Kragujevac. Uwenoj opremi, osim vi{e od {ezdeset {a tora, nalazilo se “tri -sta posteqa s posteqinom i }ebadima, bale s ode }o m za rawenikei izbeglice, velika koli ~i na kuhiwske opreme, ukqu~uju}i pet{tedwaka s pe}nicama, ne ko liko prenosnih bojlera za toplu vo -du, ve liki rezervoari za hlad nu vodu, materijal za perionice, hr a -na, velika ko li~ina raznih le ko va, sav sanitarni materijal, u k qu -~uju}i aparate za dezin fek ci ju, prenosna kupatila i nu`ni ke, inekoliko ambulantnih ko la ” (7, 73).

Svake godine, 14. februara, u Kragujevcu se odràva komemorativ -ni skup posve}en Bolnicama {kotskih ̀ ena, a posebno se pomiwu dr Eli -zabet Ros, Lujza Xordan, Margaret Nil Frejzer, Agnes Augusta Majn -{ul, Mabel Dijermer i Lorna Feris.

Nekako u isto vreme, ukqu~uje se u propagandnu kampawu imla da no vinarka Ana Hristi}, {kolovana u Oksfordu, da bi, ka -snije, ona i wena majka upravqale potpornom organizacijom “Mi -sija Hristi}” u Vaqevu. “Ali neosporna kraqica svih akcija zaprikupqawe priloga bila je go spo|ica Katlin Berk. DoktorkaIn glis je »otkrila« tu draèsnu mladu ènu kada je ova postalasekretar Londonskog odbora. Naslu}uju}i uspeh, dr Inglis je je d -nog dana predloìla Katlin Berk da umesto we ode u Oks ford iodrì govor na jednom skupu u ime Bolnica {kotskih ̀ ena... Bio je to pravi trijumf - ona se pokazala kao re~it i ubedqiv be se d -nik i od tog trenutka nije se zaustavila na putu kojim je kre nula.Postala je sen zacija, neumorni ambasador Bolnica {kotskih è -na i Srpskog potpor nog fonda i marqivi skupqa~ priloga za sve dobrotvorne organizacije u svim ratnim sferama, a naro~ito uFrancuskoj... Dva puta (je) putovala u Ameriku, gde je uskoro po -stala poznata kao »na{a voqena devojka«. Govo rila je u KarnegiHolu i bila je prva èna koja je odràla govor u Wu jor{koj ber -


zi, ~iji su ~lanovi odmah priloìli pola miliona dolara. Za vre -me svojih putovawa u Ameriku prikupila je ukupno 63.000 fun ti zaBol nice {kotskih èna i 290.000 za francuske bolnice” (7, 45).

Pove}ani priliv finansijskih sredstava omogu}avao je dase bolni ~ke jedi ni ce i daqe osnivaju i {aqu u Srbiju. Doktor -ka In glis potru di la se tada da na me sto glavnog lekara jedne odwih dovede doktorku Alisu Ha~ison. Sa veli kim is ku stvom na ra -ti {ti ma, najpre u Bugar skoj, tokom balkanskih ratova, sa dok tor -kom Stobart, a kasnije u Fran cu skoj, s prvom jedinicom Bol ni ca{kot skih ̀ ena, dok torka Alisa pri hvatila je poziv i kra jem ap -ri la zaputila se u Srbiju na ~elu nove mi sije. Posle skoro dva de -setodnevnog boravka na Malti, gde je trebalo pru ̀ iti le kar skupomo} ve}oj grupi engleskih rawenika sa Dar danela i Ga li po qa, ekspe dicija je preko Soluna stigla u Vaqevo tek po~e t kom juna.Za nepune dve nedeqe tamo je ure|en veliki bolni~ki kompleks u koji je zatim sme{tena poqska bol nica, najboqe do tad oprem qe -na, kako se tvrdilo: {est velikih {atora za bole sni ke, hirur {kasala, perio ni ca, kuhiwa za bole sni ke, {atori za prijem bo les -ni ka, {atori za kupa we, kuhiwe i spavaonice za medicinsko o so -bqe, velika trpezarija, kan ce larije za glavnog le kara i uprav ni -ka, {atori za gorivo, zalihe medicinskog i drugog mate ri jala ios ta lo. Za doktorku Ha~ison bilo je to “znamewe nade i ~uda”, aona se pitala “u kakve se nepoznate oblasti (wena misi ja) upus -ti la i u koju svrhu” (7, 52).

Deo medicinskog osobqa sa strane ukqu~ivao se neposrednou srpske bolnice. Tako, na primer, “Moravska Vojna bolni ca kod]ele Kule bila je naj ve}a epidemiska bolnica u zemqi kada je uvojsci i narodu vla da la epidemija pegavog tifusa... Osobqa i pe r -sonala, za vreme cele epidemije, je bilo tako|e kao na va{aru. Sa -mo zarobqenika do de qenih na slu`bu, zbog velikog obo leva wa iumirawa na{ih bol ni ~ara, bilo je na 168. Na{ih bolni~ara, za -je d no sa celom Bol ni ~arskom ~etom, je bilo preko 625. Sestara mi -losrdnih, Srpkiwa, Rus ki wa i Francuskiwa bilo je 175. Apote -ka ra, apote kar skih po mo}nika 18, medici nara - 11, administra ti v -nog osobqa 9, poslu ge 21. Broj lekara i lekarskih pomo} ni ka je biotako|e veliki.- On je iznosio svega 37” (2, 346-347). Ukupno, dak -le, ra di le su u toj bolnici 1.064 osobe, a mi izdvajamo podat ke da jeme |u milosrd nim se strama bilo Ruskiwa i Francuskiwa (bilo jeverovatno i drugih strankiwa, mada u mawem broju, zbog ~ega ni -su ni pomenu te po sebno), te da su se me|u onih 168 dodeqe nih za ro -bqenika naj ve }i m delom, ako ne i svi, nalazili dobro voqci.

Po~etkom maja stigla je u Kragujevac i doktorka Inglis.Ona je tamo preuzela du`nost glavnog nadzornika svih jedinica

38 Ilija Petrovi}

Bol ni ca {kotskih èna u Srbiji. Iako je uglavnom boravila uKra gujevcu, gde je dr Solto dràla tri bolnice (hirur {k u, za pe -gavac i za povratnu groznicu), doktorka Inglis stizala je da odr -àva redovne veze sa svim jedinicama Bolnica {kotskih ̀ e na iSrpskog potpornog fonda, kao i sa Srpskim Crvenim krs to m ivojnim sanitetom. “Izme|u doktorke Inglis i Srba do{lo je doqubavi na prvi pogled. Oni su bili narod drag wenom srcu - hra -bri, jednostavni, izdr` qi vi, po{teni, prirodni, spremni da tr -pe bez jadi ko vawa - »xentlmeni po pri ro di«, zvala ih je. Ona ihje oboàvala, a oni su je sa svo je strane po{tovali i vol e li. Nesamo {to su bili du b oko zahvalni toj ne`noj, marqivoj {kot skoj lekar ki i wenim jedinicama koje su do{le iz tolike daqine daim pomognu kada im je bi lo najteè, nego su bili o~a rani we nimjednostavnim {ar mom i uqudno{}u, ved rinom i dobrotom ko -jom je wena li~nost zra~ila. Kas nije su u Srbi ji govorili: U[kot skoj su je na~inili lekarem, u Srbiji smo je hteli na~i nitisve ti com” (7, 48).

Pored Bolnica {kotskih èna i Srpskog potpornog fonda,uspe{no su delovali: Britanski Crveni krst, Udruèwe “Rawe -ni saveznici”, Ud ruèwe “Mladi farmeri”... i pojedinci koji suse zauzeli da prikupe novac, opreme bolnice i priteknu u pomo}Srbiji. Za kratko vreme, po ve}im srpskim gradovima nikle sudo bro opremqene bolnice, od kojih ne ke i u blizini ratne zone.Ta ko|e, otvorene su mnoge prihvatne ambulan te i previjali{ta ne -po sredno iza linije fron -ta, a kasnije, po~etkom le ta1915, i ve}i broj drumskihdispanzera (ambulanti), na me|usob no j raz da qini od ~e -trdesetak kilometara.

Tokom leta 1915. godi -ne u Srbiji su “radile ~e ti -ri poq ske bo l nice Bol ni -ca {kot skih ̀ ena - u Kra gu -jevcu, Vaqevu, Lazarevcu iMla denovcu - dve jedini ceSrp skog potpornog fon da u Kra gu je v cu i Skopqu, Jedi -ni ca Beri i bolnica bri -tan skog Cr ve nog kr sta u Vr -wa~koj Bawi, jo{ jedna bol -nica britanskog Cr ve nogkr sta u Skopqu, velika bri -


Zna~ka [kotskih ènaDodeqivana je onima koji u sastavu

misije osta{e duè od dve godine

tanska bolnica za infek tiv ne bole sti u Be ogradu (sa tri desetlekara - IP), uglavnom za sa vez ni ~ka voj na li ca, i nekoli ko ma -wi h je dinica. U wima je bilo u ku p no pre ko {est sto britanskih lekarki, me dicinskih sesta ra, bol ni ~ar ki i dobrovoqnih nego -va teqica. U to osobqe ni je bilo u b ro jano èn sko medicinsko oso -b qe i dobrovoqne ra d ni ce koje su do{le po vla stitoj inicijativii bile pridodate srp skim bol ni cama i pot por nim organiz a ci jama, kao {to je bila je dinica go spo|e Hristi} u Va qevu. U jednomtrenutku u ze mqi je ra dilo pe deset britanskih le karki. êtr na -est ih je bilo samo u jedini ci Srp skog potpornog fonda ko jom jerukovodila gos po|a Stotbar t. Osim britan skih je dinica, u Kra -gu jevcu je bila jedna velika ru s ka bolnica, dve am e ri~ke, jednafran cuska medi cin ska misi ja” (7, 80. i 97-98).

Zbog toga {to o dolasku i delovawu stranih medicinskihmi sija uz srp sku (i crnogorsku) vojsku nisu sa~iwavani urednipre gledi ni tokom ratnih zbivawa ni kasnije, podrazumeva se dani ovde upravo dati podaci nisu potpuni. A samo pore|ewa radi,ma kar koliko to bilo zbuwuju}e, na ve{}emo ovde jo{ dva doma}aiz vora za istu temu.

Prema zapisu dr Hranislava Joksimovi}a iz Srpskog Crve -no g krsta, “u ratovima 1914-1915. radile su ove strane misije: 4ruske sa 16 lekara, 153 sestara i 29 bolni~ara i 6 drugih misija;tri gr~ke, 14 engleskih mi sija, tri ameri~ke. Sve misije imale su82 lekara i 429 bolni~ara, sestara i drugih. Do{ao je 1915. i ve -liki broj francuskih lekara. Sve ove misije do{le su na molbuna{eg Crvenog krsta” (2, 836).

Dr Lazar Gen~i}, na~elnik saniteta srpske Vrhovne koman deu vreme nu od 1912. do 1916. godine, nudi ne{to druk~ije poda t -ke, makar i sasvim uo p{teno: “Kad se epidemija po~ela naglo{i ri ti, morali smo se zvani ~ no obratiti za pomo} svojim mo} - nim i bo gatim saveznicima na zapadu, a oni su odmah re{ili danam tu po mo} po{aqu iz sredine svojih sopstvenih vojnih Sani -teta. Fran cuska nam je vlada upu ti la 100 vojnih lekara, me|u wi -ma je bi lo do sta iskusnih bakte ri ologa i stru~waka za suzbi ja -we za ra ze, a En glesko Mini star stvo Vojno poslalo je jednu grupuod 30 voj nih le kara, pod vo| stvom nekoliko lekara, koji su bilipuni prak ti~nih is kustava, ste~e nih u borbama sa raznim epide -mijama po Engleskim koloni jama (2, 728)... U zemqi je (1915. godine- IP) bilo 90 raznih bolnica, sa preko 100.000 bolesni~kih po -steqa, a samo na voji{tu radilo je, pored na {ih lekara, jo{ 200stranih le kara i oko 500 {kolovanih sestara” (2, 785).

Ne sa ciqem da srpske izvore “upu}ujemo na popravni”, ovdesamo navodimo re~i Katarine [turceneger iz [vajcarske, koja

40 Ilija Petrovi}

je na srpskom rati{tu bila i 1912-1913, da je tokom epi de mi je ti -fu sa 1915. godine, “u toj velikoj nevoqi po~ela da pristiè po -mo} sa svih strana. Francuska je poslala preko 200 lekara, Eng -le ska preko 100, a Rusija je poslala velike misije koje su donelekompletnu opremu i preuzele cele bolnice” (42, 130).

Sve u svemu, kad se ima na umu da su sve jedinice bile me{o -vi tog sa stava, odnosno da je u medicinskim i drugim ekipama bi -lo i mu{kog sveta, da se na rati{te uglavnom i{lo po ugovoru,na odre|eno vreme (7, 37), da su na smenu dolazile nove li~nosti,da su se pojedine osobe povla~ile zbog bolesti ili iz drugih raz -lo ga, kao i da je jedan nemali broj ~lanova po jedinih misija umrou epidemiji (i dvadeset lekara me|u wima), moè se re}i da je sOstrva, do toga vremena, u Srbiji radilo i svih 1.000 britanskihgra |ana. Dodaju li se tome i Rusi, Amerikanci, Grci, [vajcarci,Fran cu zi, Kana|ani, i mnogi drugi, onda se sa sigurno{}u moèkonsta tovati da je u medicinskim misijama sa strane u~estvo va -lo ne mawe od 2.500 lica (verovatno i do tri hiqade!), u og rom -noj ve}ini èna.

(Sasvim uzgredno, zbog onih koji }e se jednoga dana, mo`da,ovom temom pozabaviti kvalifikovanije, ozbiqnije i predanijeod sa stavqa~a ove kwiìce, dajemo i podatak da se Arhiva Bol -nica {kotskih èna, sa kar to tekom wenog osob qa koje je od -lazilo na srpska rati{ta, nala zi u Mitchel Library, 201 North st.,Glasgow G3 7DN, United King dom).

U nedostatku bolni~kog osobqa, u danima najve}e najezde bo -le snika, [kotlan|anke su za negu tifusara koristile austrij sk ezarobqenike ko ji su ve} preboleli tifus. (Sedam zarobqenihle kara, Maxara i Austri ja naca, umrlo je od tifusa, a jo{ ~etvo -ri ca od drugih bolesti - 67, 647). Po mo} ovih qudi bila je zaistadragocena, po{to su se oni, uglavnom, svoj ski trudili da du`nost u novim uslovima obave na najboqi mogu}i na~in. Ako se de{a va -lo da neki zarobqeni bolni~ar, kao u primeru maxarskog zarob -qe nika o kome pri~a dobrovoqna bolni~arka Qubica Kujun xi},po stepeno ubija sve rawenike poverene mu da ih neguje, moè se tosmatrati retko{}u, ako ne i izuzetkom (1, 286-287). Ponekad, zbogvelikog broja obo lelih bolni~arki, bio je ugroèn i rad ~ita vih bo lnica ili ambulanti.

“Prenatrpanost bolnica, danono}ne kolone rawenika kojisatima ~e kaju, na ki{i i hladno}i, da budu primqeni, neprekid nirad hirurga i dru gih stru~waka u borbi za ìvot vojnika, uz ne -dostatak mnogih sredstava za uspe{nu intervenciju - sve je to~esto dovodilo do o~ajawa pripadnike inostranih medicinskihek ipa. @enska ose}ajnost bila je prenapregnuta ina~e o~ajnim


uslovima rada. Ali zadivquju}a energija, koju niko ne bi mogaoo~ekivati od ovih krhkih stvorewa... uspevala je da umawi trage -di ju na koju je tada bio osu |en srpski narod” (1, 646-647).

Povla~ewe medicinskih misija. “Do sredine leta 1915. go di -ne pritisak pacijenata je toliko oslabio da su neki ~lanovi je -dinica mogli da odu ku}i na zaslu ̀ e ni odmor posle te{ke zi me,dok su neki oti{li zauvek... Do{la je zamena i bolnice su nor mal -no radile. Mnogi bolesni vojnici bili su preme{teni u srpskevojne bolnice i oporavili{ta, pa su upra`wene posteqe sada po -puwavali ci vi lni pacijenti. Lak {im civilnim bolesnicima uka -zivana je pomo} u am bulantama i drumskim dispanzerima. Sada jeosobqe moglo prili~no re dovno da se odmara, pa ~ak i da ponekad ode na vikend. Bilo je malo mo gu} nosti za rekreaciju i konven -ci onalni provod, ali su te sna la ̀ qive ̀ ene bile sasvim sposob -ne da se zabave. Pose}ivale su svoje prijateqice u dru gim jedi ni -cama, tumarale su po okolini, pe{a~ile, ponekad ~ak i jahale, iodlazile u kupovinu” (7, 89).

Tih dana, “u toj idili~noj prirodi”, rat se mnogima ~inio ne -st va rnim, a nije bilo malo onih koji su verovali da Cen tralne si -le ne}e ponovo napasti.

Ponegde se ve} razmi{qalo o povratku ovih misija u wihove ze mqe, ali srpska vlada u tome nije ùrila: o~eki vala je ratnirevan{ svo jih neprijateqa za poraze u 1914. go dini i vojsku mar -qivo pripremala za novu odbranu. Ako se to dogodi, inostraneme di ci nske ekipe bi}e ponovo neophodne. Zbog toga im je suge ri -sano da nasta ve svoj rad u Srbiji. “Oni su se samo molili da ratne bude u zimsko vreme” (7, 86).

Nastavak ratnih operacija u Srbiji delovao je na mnoge ~la -nove stranih medicinskih misi ja kao iznena|ewe, a dvodnevnaneprekidna artiqerijska vatra po Beogradu potpuno je pore me -ti la bolni~ki red u svim podru ~ nim ambulantama. Broj povre -|enih civila prevazilazio je sve postoje}e kapacitete u gradu. U Britanskoj bo lnici za infek tiv ne bolesti, na primer, radioje u tom trenutku samo jedan le kar, a uz wega se na{lo jedva sed -moro-osmoro bolni~ara i medi cinskih sestara. “Dok su doktor ibolni~arke previjali rane u hirur{koj sali, jedan pripravnik ija smo primali bolesnike, kupali ih, sme{tali u krevete i hra -ni li. Kasnije su po~eli priticati u tolikom broju da smo jedinouspevali da im skinemo ~izme i stavimo ih u postequ takve kakvi su”, svedo~ila je o tim prilikama jedna sestra. “Neko vreme pravateìna stawa nije do pirala do svesti svih qudi po ra{trkanimje dini ca ma. Osobqe je bilo su vi{e zauzeto pripremama za posl o -

42 Ilija Petrovi}

ve zbog kojih je i do {lo, nai me, da prima i neguje rawenike s boj -nog po qa” (1, 104-105).

I takvoj bolni~koj delatnosti nije se dalo da dugo potraje.Pred sna` ni m naleti ma Nemaca, Austrijanaca i Maxara, srpskavojska pos t e peno se povla~ila prema jugu, a uz wu su krenule i ve -like iz be g li~ke kolone. Wima su se, po prirodi stvari, prikqu -~ile i je di nice Bolnica {kotskih ̀ ena: jedini ca iz Mladenovca pre me {tena je u Kragujevac, jedinica iz Vaqeva u Poè gu, a ona izLazarevca, koja kao da je bila zaboravqena, jedva je stigla do Kr u -{ev ca; upravnica ove posledwe, dr Edit Holvej, stala je tada na~elo vojne bolnice “Car Lazar” (24, 145).

Dotle, deo bolnice Srpskog potpornog fonda iz Kragujevca, sa stav qen od dve lekarke i petnaestak medicinskih sestara, podup ra vo m go spo |e Stobart, prikqu~io se [umadijskoj divizijikao “lete}a poqska bol n i ca”. Nekoliko dana po bugar skom napa -du na Srbiju, bez objave rata, pr ese~ena je èlezni~ka pruga odNi{a prema jugu, a 22. oktobra pa lo je i Skopqe. Ledi Pexet ve}je bila odlu~ila da svoju jedinicu ne po kre}e, ta ko da se weno oso b -qe na{lo u ratnom zarobqeni{tvu. Naglo po pu{t a we sr p skeod brane na svim linijama dovelo je do op{teg haosa, ~e mu sudopri nosile i podele u vladi; ~lanovi vlade ceo oktobar pro ve -li su u Kraqevu, odatle su poùrili u Ra{ku i Mitrovicu, a za -ti m, svako za sebe, na{li su se u Prizrenu. Pogor{awe vojne si -tuacije povuklo ih je u daqe povla ~e we, tako da su se svi mini -stri i deo wihovih bliskih saradnika prvih da na decembra stek -li u Skadru. “^lanovi diplomatskog kora su ih mawe -vi {e sle -di li. Za wima se kretala masa naroda, grupe mladih de~aka, voj -ni ka, ratnih zarobqenika, svi prepu{teni sebi samima, da se sna -laze kako najboqe umeju” (7, 115).

Sebi samima bile su, uglavnom, prepu{tene i medicinske mi -sije. Po ~e t kom novembra, komesar britanske medicinske misi je uSrbiji ser Ralf Pexet sastao se u Vrwa~koj Bawi s uprav ni camasvih jedinica i od wih saznao da one “ne nameravaju da na pu stesvoje bolnice, niti da daqe dosa |uju srpskim vlastima zahte vima za evakuaciju wihove bolni~ke opreme ka da je o~igledno da nemamogu}nosti za prevoz”. Po{to nije bilo izgleda da se sever na Sr -bija spase, ser Ralf je, bez ikakvog uvijawa, svima stavio na zna weda jedinice ne maju ve lik izbor: “ili da se sele zajedno sa begun -cima na jug pre ko Mi tro vice u Prizren, uz mogu}nost da otvorepoqske bolni ce, ili da, uko liko to bude bilo nu`no, pro duè pre -ko planina u Ska da r, ili pak da os tanu gde su, svesne da }e uskorosvi biti za robqeni. Priznao je da se bol ni~ka oprema ni u komslu~aju ne mo ̀ e vi{e spasiti. Srbi nemaju trans port nih sred -


stava ni za svoj vojni ma terijal, svoju vojsku i svoje rawe ni ke, aka mo li za bo lnice stra ni h misija... Upozorio je ène da }e bitite {ko, ako ne i ne mo gu}no, snabdeti se ~ak i najosnov ni jim pot -re p {tinama za te {ko zimsko putovawe preko Crne Gore i Alba -nije, da ne mogu o~e kiva ti da }e se uzput snabdeti i da }e mo rati daostave za so bo m sve osim najos no v ni jih stvari kako bi na pravilimesta za ograni~eno sle do vawe iz bolni ~ kih zaliha. Pu to vawe }ebiti prili~no opa s no i naporno; prema tome, ko se od lu~i da po -|e, to ~ini na vla stitu od govornost. Najzad je pre po ru ~io da se na nesumwive te {k o }e koje ih o~ekuju na tom putu odlu~e samo onik o ji su izuzet no krepki. Ipak to je savetovao malobrojnim mu -{k im bolni ~a rima sposob nim za vojnu slu`bu, po{to bi za wih,kako je rekao, zarob qa va we zna~ilo internaciju do kraja rata,dok bi ̀ ene ve rovatno bi le re pa trirane preko me|unarod nog Cr -venog krsta” (7, 118).

Doktorka Inglis i najve}i deo wenog osobqa iz Bolnica{kot skih ̀ ena odlu~ili su da ostanu u Srbiji, isto kao i ve}inaosobqa iz bolnice britanskog Crvenog krsta i iz Jedinice Be -ri. Kako svedo~i dr Lazar Gen ~i}, kad je do{lo do povla~ewa srp -ske vojske prema Jadranskom moru, “os tala je misija Ledi Pexet,misija D-r Berija, dve jedinice {kotskih èna, je dna jedinicamisije Farmeri, lekari gr~ke misije, danski lekar i dr. Uku -pan broj ostalog sanitetskog osobqa iz stranih misija nije po -znat. Mo ̀ e se ra~unati, da je ostalo preko 150 ~lanova Engle sk ihmisija. Mo ̀ emo tome dodati najmawe 50 ~lanova ostalih misija.U tome broju bilo je najmawe 25-30 lekara” (2, 375).

Jedna misija Srpskog potpornog fonda odlu~ila se da kreneza vojskom, pre m a Mitro vi ci i Prizrenu, a da tamo vidi {ta }e se daqe de{avati. Samo mawi deo, oni koji su imali neke svoje li~- ne razloge, re {i li su da se vr a te u Englesku.

“[kotske ̀ ene” su u dve grupe krenule prema Ra{koj i Mit r o -vici, jer su se i sve ostale izbegli~ke kolone kretale u tom pra v -cu, a posle, neod re |eno kud. Grupa koja se dotle nalazila u Stu de -nici tako|e se pripre ma la za povla~ewe, jednako kao i ostali ko -ji su poslu{ali poziv svoje Vr ho v ne komande da se radije na|u uizgnanstvu nego da padnu neprijatequ u ru ke. Sve ove ènske sa -nitetske ekipe sustigle su se u Pri{tini, gde su srele i “lete}upoqsku bolnicu” gospo|e Stobart sa wenih dvadesetak saradni ca. Put prema Gr~koj tada je ve} bio prese~en i svima wima, kao iostalim zlosre}nicima iz te ogromne mase, preostalo je jedinoda prema moru kre nu preko zavejanih arbana{kih ili crnogor -skih planina. Tako, podeqene u dve grupe, [kotlan|anke su pro -{le kroz Rugovsku klisuru, Andrije vi cu i Lijevu Rijeku do Pod -

44 Ilija Petrovi}

go rice, i daqe, pored Jezera, ka Ska dru i Medo vi. Sve {to su odbolni~ke opreme ponele sobom morale su us put da od ba ce. Od de -lova nekada{wih {kotskih bolnica koje su po~etkom decembra1915. godine s vojskom i izbeglicama krenule u neizvesnost, os -talo je je d va {ezdesetak èna (68, 167). Tek kad su brodom pre{leu Italiju, u Brin di zi, i istog se dana za putile vozom pre ma En -gleskoj, prestale su wihove ne vo qe. Od Kragujevca do Engle sketre balo im je punih devet nedeqa i oko 750 kilometara mu~ nogpe{a~ewa u zim skim uslovima, naj~e {}e bez hrane i vode, sa smr -}u u sopstvenoj pratwi.

A posle, kad je sve pro{lo, doktor Milan ]ur~in, sani tet -ski ofi cir za ve zu, ~ovek kome je bilo povereno starawe o ~la -ni ca ma mi sije tokom povla ~e wa, rekao je o “{kotskim ènama”:“Bez ikak vog dvoumqewa mogu da iz razim svoje mi{qewe da su sebritan ske ène ponele boqe nego bilo ko drugi, boqe nego bilokoji mu {karac. [to se ti~e izdr`qivosti, one su se mogle meri -ti sa srpskim vojnikom koji je, po{to je izgubio svoju jedi nicu,morao da na|e sebi puta gde puta nije bilo i hleba gde hleba nijebi lo. [to se ti~e morala - te snage duha - niko im nije bio ra -van... Moram otvoreno priznati da su me moje saputnice posti|i -va le u svemu; sr~ano sti, izdr`qivosti i smirenosti... uvek su bi -le za dovoqne mawim” (7, 129-130).

Ameri~ki novinar Xon Fortijer, koji je sa “{kotskim èn a -ma” pro {ao istu kamenitu i sne`nu stazu, pisao je kasnije o jed -nom danu zajed ni ~ ke golgote: “Taj put je toga dana prevalilo ~e -trdeset Engleskiwa. One su ga pre{le bez hrane i pi}a; ve}inaih je i{la pe{ice i u ode}i prik la d noj samo za balkansko leto.Mislim da se moè re}i da je ta grupa En gle skiwa podnela na po -re boqe nego srpske izbeglice i podjednako dobro kao srpski voj -nici. Razume se, devojke koje su po{le na taj put kao devoj~urcizavr{ile su ga te ve~eri sazrele od iskustva. Videle su stvari okojima generacije wihovih sestara kod ku}e do smrti ni{ta nesaznaju - ludilo izgladnelosti, ùdwu za odràwem u ìvotu posvaku cenu, brz gubitak svih civilizovanih osobina kod qudi naivici smrti od hladno}e i gladi. One sada shvataju borbu za ì -vot i opstanak najsposobnijih boqe nego {to bi ih bilo koji bi o -log ili ekonom mogao nau~iti. Na kraju, one su se os mehnule, sku -vale ~aj, prespavale zajedno u grupi od ~etrdeset i slede}eg da naprevalile jo{ trideset kilometara. One su bile junakiwe srpsketra gedije, a to uop{te nisu shvatale” (7, 130).

Sve medicinske ekipe koje su s jeseni 1915. godine izabraleda ostanu u Srbiji, pod okupacijom, suo~avale su se s dvema istimnevoqama. Prva, velik broj bolesnika i smawena mogu}nost da se


pomogne, prevazila ̀ e na je izuzetnim trudom sveg osobqa da svaki susret s pacijentima bude kraj we qudski, a za drugu, odnos bugar -skih, nema~kih i austrougarskih okupa tora prema britan skomoso b qu, izlaz je traèn u repatrijaciji preko Me |una rod nog Cr -venog krsta. U Skopqu, gde je delovala ledi Pexet, bu gar ski inema~ki sukobi oko statusa ~itave misije okon~ani su tek sredi -nom feb ruara 1916. godine, kada je, najverovatnije posredo vawembugar ske kra qice Eleonore, britansko bolni~ko osobqe preba -~e no u Sofiju. Bilo je po t re bno jo{ ~itavih {est nedeqa da ono,preko Rumunije i Ru sije, u En glesku stigne 3. aprila, pu nih sedam -naest meseci po prvom dolasku u Sr biju. U wenom sentimentalnom “prtqagu” na{la se tada i ova wena izjava: “Moje divqewe srpsko mvojniku i po{tovawe prema wemu su bezgrani~ni. On nikad nijeprihvatio poraz, nikad se nije àlio, neverovatno je strpqiv, a uborbi mu je malo ko ravan. Mnogi narodi imaju dobrih boraca, alisumwam da ih ima mnogo koji se mogu tako sjajno boriti ìve}i odva hleba nedeqno” (8, 46). A na nekoliko dana pre no {to }e us nu -ti (25. septembra 1958), ona se jednom svom pravoslavnom prijate -qu poverila: “Neka me svi zaborave! To mi je svejedno! Ali }e mite{ko pasti ako me moji Srbi zaborave” (8, 15).

Bol ni cu u Vrwa~koj Bawi, kojom je rukovodila dr Alisa Ha -~ison, Austri jan ci su ot e li, a celu ekipu internirali u Ugar -sku, u logor na pu stari Keve va ri. “êtvrtog februara (1916) po -~e la je wihova repatrijacija. Oti {le su vo zom pre ko Budim pe -{te do Be ~a, odakle su, uz pomo} me |una rod nog Crve nog krsta ineutral nih Amerikanaca, produì le putovawe za [va jcarsku.U Blu de n cu su, ma{u}i s prozora svo jom dragocenom zasta vom,pre{le granicu i na{le se na slobodi” (7, 177).

Ostale bolni~ke je di nice u Vrwa~koj Bawi i Kru{evcu na -stavile su da rade do po~etka fe bruara 1916. godine. A onda, re pa -trijacija svih bri tanskih bolni~kih je dinica zapo~eta je odla s -kom kru{eva~kog kontin genta pod upravom doktor ke Elsi Inglis.(Tada je, preko [vajcarske, u Englesku repatrirana i dr EditHo lvej, da bi se ponovo vratila Srbima, ovoga puta u bolnicu zarekonvalescente na Korzici. U toj se bolnici, sa osamdeset po -steqa, le~ilo “oko dve hiqade pacijenata, od najmla|ih do najsta -rijih. Istureni punktovi i dispanzeri su primili 15.515 pacije -nata, a bolnica }e zabeleìti i ro|ewe 79 beba” - 24, 168). De se -tak dana kasnije na put je krenula i jedinica Beri. U Englesku su, ~ini se, svi stigli za jedno, krajem marta ili po~etkom aprila.

Stradali pre dolaska. Brojne su medicinske misije na srpsk o mrati{tu (ili uz srpsku vojsku) predano obavqale te{ke i odgo-

46 Ilija Petrovi}

vo r ne poslove zbog koji su i stigle u Srbiju; neki od wihovihpripadnika tamo su ostavili svoje ìvote; neki su se, ne mogav -{i podneti optere}ewa koja su ih sna{la, vra}ali svojim domo -vi ma i pre predvi|enog vremena; najve}i deo wih, barem premaon ome {to su tada ili kasnije prepri~avali ili zapisivali, ot -puto vao je sa nekog od srpskih rati{ta nose}i najlep{e uspome -ne na qude u ~ijem su le~ewu u~estvo vali ili ih sretali dok subo ravili u Srbiji.

Ba{ onako kako je svedo~ila gospo|ica Meri Xozefin Bed -ford iz Brizbejna, u Australiji:

“Karakte ri stike tih divnih qudi su takve da nam one stal nopokazuju da su Srbi zasluìli pomo} koju smo im pruìli, i daim je i daqe preko potrebna takva pomo}. Srbi su se hrabro bo ri -li, bezbroj puta i protiv daleko ja~eg neprijateqa, pa oni ko ji su preìveli su sad stra{no izmu~eni i istro{eni. Kaj ma k ~a lan,gde su sahra wene stotine wihovih mrtvih, kao i wihovih nepri -jateqa, ve ~it je spomenik wihovom herojstvu i izdr`qi vo sti. To je jedna od stvarno odlu~uju}ih bitaka u istoriji ovog ra ta, i koja je zavr {e na pobedom Srba u uslovima koje je nemogu}e opisati.Oni su se suo~avali sa te{kim zarazama i bolestima, od vojeni odsvojih porodica, o kojima nisu primili nikakve vesti godinama.Sve te tegobe i stradawa su wima nametnuta, ali to sve nije imuni {ti lo duh, i Srbi su sve to herojski podneli sami, sasvim sa -mi” (24, 104).

Ipak, nisu svi prijavqeni dobrovoqci sa strane imali sre -}u da svoju plemenitu misiju ispune do kraja, ~ak ni da je zapo~nu,kako su to zami{qali u trenutku kad su se ukqu~ivali u neku odmisija; jed na od tih misija, ona koja je na put krenula iz kanad -skog grada Halifaksa, okon~ala je svoje putovawe u brodolomuna tridese ta k kilometara ju`no od Ulciwa.

Na ~elu te misije bio je dr \uro Gu~a, onaj koji je delovao u~e{ko-ameri~koj bolnici u \ev|eliji i tamo ostao od januara do po~et ka septembra 1915. go di ne, sve dok iz Am e ri ke ni je stiglasmena za rad u misiji. Sredinom leta on je proveo iz vesno vreme ina crnogorskom rati{tu i otud je go spodinu Xonu Fro tin gamupo slao refe rat sa detaq nim spi skom me di cinskih i dru gih pot -r e ba za no vu mi siju u Cr noj Gori (5, 38-40).

Kako je u me|uvremenu po Sjediwenim Dràvama po~elo kup -qe we dobrovoqaca za crnogorsku vojsku, dr Gu~a se ubrzo po po -vratku po novo pri ja vquje, ovoga puta kao {ef nove medicinskemi si je ko ju je tako|e opre mio gospodin Frotingam. Na put prema Crnoj Gori krenuo je po~etkom de cembra 1915. godine, istim bro -dom ko jim se tamo zaputio i bataqon od pribli`no {est stotina


crno go r skih dobrovoqaca, kome je on bio od re |en za komandanta;bio je to bataqon koji je stradao pod Medovo (u Jad ran sk o m mo -ru, u Drimskom zalivu), na brodu Brindizi, na Badwi dan, 24. de -cem bra 1915/6. janu a ra 1916. godine. U tom je brodolomu stradalodeset medicinskih sestara (samo je jednoj poznato ime) i jedan le -kar, dok su spaseni jedan lekar (dr Gu~a) i jedna medicinska se -stra (Meri Lamo{); wih dvo je su se vratili u Ameriku, ne prik -qu~uju}i se nekoj od medi cinskih misija ranije prispelih nacrnogorsko rati{te.

Na Dobruxi. Sudbina mnogih “[kotlan|anki” nije se moglaodvojiti od wihovih srpskih prijateqa. Neke su se ponovo srelesa Srbijom, po{to su wihove nove bolni~ke jedinice bile prido -date reorga nizovanoj srpskoj vojsci na Solunskom frontu. Dok -to r ki Ing lis nije se dalo da miruje i ona je ubr zo po~ela da orga -nizuje nove Bolnice {kotskih ̀ ena namewene srpskim do brovoq -cima u Ode si i na Dobruxi. S wom su tamo, preko Arhangelska, is tejeseni, otputovale i doktorka Lilijan êsni i gospo|a Iv linHave r fild. Jedinica koju je vodila Elsi imala je ~etrdeset po -steqa za rawe ni ke, {esnaest ambulantnih kola, po dva kamiona i putni ~ ka vozila, ku hi wu, peri o nicu i drugu potrebnu opremu. Uwe noj medicinskoj ekipi na {la su se tri le kara, odgovaraju}ibro j medi cin skih sestara, voza~a i dru gog osob qa, ve }inom èn -skog; samo su kamione vozili mu{karci (38, 241-275). S obzirom nabrojnost bolni ~ kog i drugog (tehni~kog) personala u sli~nimmedicinskim misijama na srpskom rati{tu, u ovoj jedinici, u oba dela, moglo je biti pedesetak osoba.

Do tada, Prva srpska dobrovoqa~ka divizija imala je svegatri lekara i ukupno 33 sanitetska oficira i medicinara.

Misija dr Inglis pre{la je dug i neizvestan put od Londona, preko Arhangelska, kroz Rusiju, u Odesu i Dobruxu, tako da }e seDiviziji pridruìti septembra 1916. godine. “Misiju {kotskihèna ~inile su dve jedinice. Jedan deo bila je poqska bolnica ma ~elu sa dr Inglis, drugi deo automobilska sanitetska jedinicakoja je imala {esnaest malih fordova, na ~elu sa gospo|om Have r -fild”. O radu ovog drugog dela misije pisala je dr Inglis: “Ura -di le su izvanredan posao, odlazile su po rawenike u svako vreme, nikada suvi{e umorne da se ponovo vrate, uvek raspoloène zarad, qubazne i bri`ne. Dovoze}i rawenike, posebno no}u, u stra -noj zemqi, voze}i po jako lo{im putevima, jedinica g|e Haver -fild je pokazala da moè sve”.

“A u Rusiji je bilo jako te{ko. Rat su pratile ruske zime ihladno}e, nema{tine i glad. Bilo je dana kada je u Brailu bilo i

48 Ilija Petrovi}

11.000 rawenika, a svega sedam lekara. Lekarske slu`be bi radi lei po 48 sati bez prestanka. Veliki broj rawenika je trebalo sa ni -rati, a odgovornost riskantnog prevoza rawenih bila je obave zatransportne jedinice na ~elu sa gospo|om Haverfild” (24, 149-152).

Srpske dobrovoqa~ke divizije u Rusiji pro{le su “kroz uà -s ne borbe koje su dostile vrhunac izbijawem revolucije u Rusiji.U novembru 1917. godine, doktorku Inglis, za koju se ve} znalo daje smrtno bolesna, weno osobqe i ostatke srpske divizije evaku -i sala je britanska ratna morna ri ca iz Arhangelska. Dvadeset se d -mog novembra, dan po{to je wen brod pri stao u Wukastlu, dr El -si Inglis je umrla. Wenoj sahrani u Edinburgu, jed noj od najupe -~a tqivijih ikada vi|enih u Britaniji za bilo koga izuzev za vla -dare, prisustvovali su pripadnici diplomatskog kora, stotineèna medicinske struke... hiqade obi~nih gra|ana iz [kotske iEngleske i svi Srbi u Britaniji”. Tim ~inom kao da su bile pot -vr|ene re~i britanskog istori~ara i publiciste Roberta Vili -je ma Siton-Votsona iz go vo rene go dinu dana ranije da }e “u ist o -riji ostati zabeleèno ime Elsi Inglis, zajedno s imenom lediPaxet, kao najistak nuti je me|u imenima onih ̀ ena koje su zauvek osvetla le obraz Brita nije na Balkanu. Nas }e ono podse }a ti daFlorens Najtin gejl ne }e nikada biti bez svojih naslednica me|u na ma” (7, 179).

Ne bez podse}awa na Florens Najtingel, po uzoru na svoje en -gleske sestre, ali i pod neposrednim utiskom onoga {to je ame -ri ~koj javnosti o srp skoj stvari nadahnuto propovedala gospo|i -ca Lozani}, s jeseni 1916. godine do{ la je na Solun ski front ijedna Bolnica [kotskih èna iz Sjediwenih Drà va. U wenomsastavu bilo je {ezdeset èna, a sve one imale su vi soko obrazo -va we (2, 753).

Pomagalo se i posle rata. Mada ovome radu nije ciq da sve do -~i o pomo}i koju su srpskom narodu pojedine {kotske ̀ ene pru ̀ a -le izme|u dvaju svetskih ratova, nave{}emo da je, primera radi,gospo|a Ketrin Mekfejl (koja se sa Srbima “druìla” tri puta:u bolnicama Kragujevcu i Beogradu od januara do juna 1915, u bo l -nici za srpske izbeglice na Korzici tokom 1916, i na Solunskomfrontu, u bitoqskoj dolini, od sredine 1917. do avgusta 1918) do -{la u Beograd krajem decembra 1918. godine i ve} posle me sec da nau jednoj napu{tenoj vojnoj baraci, takore}i iz ni~ega, otvo ri lade~ju bolnicu. Ne{to kasnije, ta je bolnica preseqena u novu, sop -stvenu zgradu, u kojoj je pod imenom Englesko-srpska de~ja bolni -ca delovala do 1934. godine. Bila je to prva i vi{e godina jedinade~ja bolnica u Srbiji. U me|uvremenu, 1921. godine, gospo|a Mek -


fejl osnovala je i prvu {kolu medicinskih sestara u Beogradu,koja je sluìla za obuku i stru~no usavr{avawe mladih sestara ive}eg broja le kara, od kojih su neki kasnije postali profesoriMedi cin skog fakulte ta.

Kad je bilo izvesno da }e beogradska de~ja bolnica biti za -tvorena, dr Makfejl se preselila u Sremsku Kamenicu, i tamo, nabrdu ̂ ardak, tokom 1933. i 1934. godine izgradila Englesko -jugo -slovensku de~iju bolnicu za le~ewe tuberkuloze kostiju i zglo -bova. Ova ustanova bila je prva te vrste u na{im krajevima, ali iprva de~ja i ortopedska bolnica u Vojvodini Srpskoj; radila jesv e do 1941. godine, a obnovqena je posle rata, opet pod rukovod -stvom gospo |e Makfejl; ukinuta je 1947. godine.

Prve posleratne godine nastavio je da deluje i Ameri~ki od -bo r za pomo} Sr biji. Pisani trag o trudu da se pomogne nesre } nojsrpskoj de ci ostavila je Jelena Lo za ni}, ko ja se ne{to kasni je ud a -la za srpskog dobrotvora Xona Frotingama:

“6. novembar (1918): “Na{ Odbor je u toku svoga rada skupio veliku su -mu za Srbiju... Sa na {im Odborom sada ima neke te{ko}e. Neki ~lanovièle da se novac ko ji imamo u banci po{aqe Srbiji kao pomo}. Ja mislim da za taj novac tre ba poslati hranu, lekove, odelo, bol ni~ki materijal.Sad je na{em svetu potrebna pomo} u stvarima a ne novac.... I to odmah...Sre}om, u ovoj mo joj ideji imam podr{ku profesora Pupina...

8. novembar: ...Svi su ~lanovi Odbora bili na okupu. Diskutovalose vrlo ìvo sat i po o na {em budu}em radu u Srbiji... Ton govora im jebi o neprija ta n, pun negodovawa, vi{e no same re~i. Bila sam vi{e noiznena|ena. I Pupin je, sad, odjednom, promenio svoje mi{qewe. On pred -laè da se ne pomaù deca, ve} da se novac upotrebi na podizawe je d nepoqoprivredne {kole. Ova me je ideja prosto zgranula. Bila sam ~vr store{ena da se bo rim do kraja, da se novac upotrebi za osnivawe doma zane zbrinutu decu...

28. novembar. ...Najzad smo imali sednicu. Na woj je re{eno da Odbor po{aqe jednu misiju sa svi ma potrebnim stvarima za otvarawe de~jegdoma (koji je podignut u â~ku - IP). Sa tom misijom i ja }u po}i za Sr -biju. Tako je, ipak najboqe i najkorisnije za na{u zemqu. Spasavajte de -cu, budu}nost zem qe i wenu snagu” (40, 230-231. i 237).

Podse}awe na plemenite i odva`ne. Tokom oslobodila~kihra to va 1912-1918. godine, medicinsko osobqe sa strane stizalo je na srp sko i crnogorsko rati{te uglavnom u organizovanim medi -ci n skim misijama, ali ih je velik broj dolazio i pojedina~no ili u mawim grupama; uz imena onih koji su do{li u balkanske ratove stoji oznaka *1, a u Veliki rat *2.

Pribeleì}emo ovde i zakqu~ak dr Stankovi}a u (20, 54) da“prema ras po loìvim i prikupqenim podacima u toku 1914. iprvoj polovi ni 1915. godi ne javilo se diplomatskim pred stav ni -

50 Ilija Petrovi}

{tvima Srbi je u desetak dr ̀ ava oko 600 pripadnika petna estaknacionalnosti, a raznim dobrotvornim ustanovama i Crv e nom kr -s tu u savezni~ kim i neu t ralnim zemqama jo{ oko 800 do bro vo qa -ca. Najbroj ni je ponude upu}ene su iz Engleske - oko 500, Gr~ke -preko 400 i Rusi je - pre ko 300. Od toga broja, u toku ratne 1914. go -dine, u Srbiji na la zi mo... oko 250 dobrovoqaca... U prvoj polo vi -ni 1915. godine broj do brovoqaca znatno se pove}ao anga ̀ o vawem ve}eg broja sa ni te t skih misija za suzbijawe epidemije pegavog ti -fu sa, i to uglav nom iz Engleske i Rusije, tako da ukupan broj dob ro -vo qa ca u tom pe ri odu dostiè impozantnu cifru od preko 800”.

Prihvatimo li kao ta~ne podatke: - engleski, da je samo kroz Bolnice {kotskih èna do{lo

pr eko 600 osoba; - Stankovi}eve, o preko 500 Grka i preko 300 Rusa; - kanadski, da je samo Univerzitet iz Toronta poslao jednu

ekipu od 296 osoba; - Katarine [turceneger, da je za suzbijawe pegavog tifusa

stiglo iz Francuske preko 200, iz Engleske preko 100 lekara, teda je Rusija “poslala velike misije koje su donele kompletnu op -remu i preuzele cele bolnice”;

- fotografiju s dr Agnezom Benet, da je iz Australije stiglasamo jedna ekipa od oko 60 medicinskih radnika;

- da je i sa raznih drugih zemaqa stigao neodre|eno velik brojmedicinskog i prate}eg osobqa;

S razlogom se moè konstatovati da je u medicinskim misi -ja ma tokom Velikog rata, na srpskim rati{tima, u~estvovalo nemawe od 2.500, a verovatnije i do 3.000 osoba, {to dobrovoqaca,{to po ugovoru (“kontraktualaca”), {to honorarno, najve}im de -lom civila a mnogo mawe iz sastava savezni~kih vojsaka.

Sve to, ~ak i uz dopunski podatak da se na Dobruxi, uz Prvusrp sku dobrovo qa ~ku diviziju, kao i na Solunskom frontu, na la -zi lo nekoliko medicinskih misija sa strane, sa kompletnim bol -ni cama i medicinskim i drugim prate}im tehni~kim osobqem uwima, Srp skom Crvenom krstu ni{ta nije smetalo da posle rataiz vede kus i, naj bla ̀ e re~eno, nepromi{qen i nepristojan zakq u -~ak da je “bi lo u Srbiji 543 ~la na medicinskih mi sija od kojih100 leka ra” (1, 644). Ali, takvo razmi{qawe nije predstavqalonovinu za Srpski Crveni krst; na isti na~in ocewivan je i do p ri -nos stra nih medicinskih misija u balkanskim rato vi ma (2, 836).

Budu}i da se sva imena ne znaju, a sasvim je izvesno da }e tako ostati i daqe, u ovom radu na}i }e ih se tek ne {to mawe od 1.370,iz ne od re |eno ve li ke gru pa cije plemenitih i odva`nih srpskihpri ja te qa sa stra ne, ~ijom su zaslugom, tokom srpskih oslobodi -


la~ kih ratova 1912-1918, mnogi rawenici, i te{ki i laki, kao imno gi bolesni ratnici i civili, preìveli rane i epide mijskei druge bolesti; tristotinak tih ime na prvi put se ob javquje nasrp skom je zi ku te, po{to su sva ona pre uzeta iz en gleskih iz -vornika, nije si gurno da su ba{ naj ta ~ ni je tran skri bovana.

Posle svega, sastavqa~u ove kwiìce preostalo je jedino daure di delimi~ni Po menik tih pleme ni tih de latnika, podvi` ni -ka za Srpstvo, koji ma se srpski narod jo{ ni je dostojno oduìo.

Ne ra~unamo s porukom le~enog kapetana Mihajla L. Dimi -tr i je vi}a, koji je oktobra meseca 1918. godine, iz Ni{a, napisaogo spo |ici Izobel Ros:

“Bez va{eg truda... bilo gde iza na{ih borbenih linija, Sr bine bi mogli da postignu sve ono {to su postigli... Mi se svi mo ra -mo... duboko pokloniti... svim dragim i hrabrim britanskim da -ma ma koje su pomogle Srbima da se dovoqno oporave za nove po be -de. Neka Vas Bog sve blagoslovi i neka Vam On oduì na{ ve liki dug” (19, 94-95).

Ne ra~unamo, naravno, ~ak i kad znamo ko liko su bile isti -nite re~i go spo|ice Doroti Dot Wuhol da je to bio “anonimanrad, rad bez truba i fanfara, bez pe sme i pompe, za bo ravqen. Ali,ube|ena sam, vredelo je” (24, 203).

Vredelo je, vaistinu.

52 Ilija Petrovi}

Na grobqu Pomona (Kino/Kalifornija/SAD):Opelo Emili Simonds pri otkrivawu spomenika, 6. oktobra 1996.

POMENIK medicinskih podvi`nika sa strane u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918

A. Doroti Biton milosrdna sestra *2

A. Klaudesli-Smit kvalifikovani bolni~ar *2

A. L. J. Keri Engleska - medicinar *1

A. Morozov Rusija - milosrdni brat *1

A. Peterson apotekar *2

A. F. Henken Holandija - bolni~ar *2

Avram êrkaskiRusija - medicinar u Odesi *2

Agnes Emzli 1866 Engleska - sestra ledi Haton bolni~arka *2

Agnes Erl (Irl)Engleska - (umrla 1915. u Vrawu) medicinska sestra *2

Agnes Man milosrdna sestra *2

Agnes Mek Kvin milosrdna sestra *2

Agnes Paterson Engleska - bolni~arka *2

Ada Barlou maserka *2

Adamec, Franti{ek Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Adolf Kristl Slovenija - student medicine *1

Adolf [ebesta poru~nik medicinar u Odesi *2

Albertê{ka - bolni~ar *2

Aleksandar Bjeqa~evskij Rusija - student medicine *2

Aleksandar Kuzwecov Rusija - student medicine *2

Aleksandar Nikoli} 1901, Beograd - potr~ko u pomo}nim bolnicama *1

Aleksandra Zuhova Rusija - milosrdna sestra *2

Aleksi}, Sergije Dubrovnik - marvinski lekar *1

Alisa Askju Engleska - publicistkiwa bolni~arka (potopqena 1917) *2

Alisa Marfi Australija - sekretarica, doma}ica bolnice *2

Alisa Pel milosrdna sestra *2

Ana Krej~ik SAD - medicinska sestra *1

Anri Gije Francuska - inèwer rendgenolog *2

Antonije Zorbajidis Rusija - medicinar *2

Arhisavi~Rusija - sanitet u Odesi *2.

54 Ilija Petrovi}

BangNorve{ka - sanitetski kapetan lekar *1

Barbara Meklaren *2

Barjaktarovi}, Svetislav Sp. 1893, Beograd - medicinar (SBR) *1

Baronica Grizi(n)ger milosrdna sestra *1

Baronica [liben milosrdna sestra *1

Beatrisa Robin{ou milosrdna sestra *2

Bembrix sestra *2

Blek Australija - mehani~ar u misiji *2

Bogdanovi}, Petar Jovanov 1875, Ruma/Srem - bolni~ar *1

Boris V. Kac Rusija - bolni~ar *2

Bruno Vajkls Slovenija - medicinar *1

Budimirovi}, Milan M. 1895, A{awa/Zemun/Srem - lekarski pomo}nik (SBR) *1.


V. Viton SAD - bolni~ar *2

V. S. StandiferSAD - Misija Crvenog krsta (sa dr Strongom) *2

Valentina Bostan Besarabija/Rumunija - bolni~arka u ruskoj misiji *2

Valerijan Bala{evski Rusija - lekar *2

Valter Lajon Bliz1884-1963, Engleska - profesor bolni~ar u Jedinici Beri *2

Van den Maden Holandija - sestra *2

Vera Xek Holm 1881, Lanke{ir/Engleska - voza~ ambulantnih kola *2

Vesterhof Holandija - sestra *2

Vili Forbs-[melcer Holandija - milosrdna sestra *2

Viqem GvinEngleska - bolni~ar u Jedinici Beri *2

Viqem Smit Aberdin/[kotska - transportni oficir u jedinici *2

Vini Vulzli nadzornica apoteke *2

Vitalija Oq{evska Rusija - bolni~arka *2

Vladimir [krivanek SAD - poreklom êh lekarski pomo}nik *2

Vladimir [ub~ikapotekar u Odesi *

VueringEngleska - *2.

56 Ilija Petrovi}

GelEngleska - *2

G. Lin Xons milosrdna sestra *2

Gaston [vajcarska - voza~ dr Rajsa *2

Gelmanmedicinar u Odesi *2

General De Lansi de Roland Francuska - *1

Georgij Zajcev Rusija - medicinar *2

Gertruda Smit milosrdna sestra *2

Gospodin GordonEngleska - *2

Gospodin Marku SAD - Misija Crvenog krsta *2

Gospo|a AlapetiUpravnik bolnice Monta la Naber u Tunisu *2

Gospo|a Benxamin Vuster/Masa~usets/SAD - bolni~arka *2

Gospo|a Benxamin (2)Engleska - *2

Gospo|a Blan~ Mekdonald Argil/[kotska - medicinska sestra *2

Gospo|a Br. Benedet Engleska - u transportnoj jedinici *2

Gospo|a V. SaterlendEngleska - milosrdna sestra *2

Gospo|a Vinifred Pop-Elis Engleska - {ofer *2

Gospo|a G. Polgrin maserka *2

Gospo|a Gertruda Karington Vajld [kotska - *2


Gospo|a Gertruda Pers Engleska - upravnica jedinice u Mladenovcu *2

Gospo|a Guzina Perast/Boka Kotorska - (èna dr Guzine) bolni~arka *2

Gospo|a D’An` d’Astr Francuska - *2

Gospo|a Darja Aleksandrovna (Kara|or|evi}?) SAD(?) - bolni~arka *2

Gospo|a De Renak Francuska - *2

Gospo|a Doroti KouenEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

Gospo|a Doton Vajli *2

Gospo|a Droz, knegiwa Po Francuska - bolnica na Krfu *2

Gospo|a Elizabet Lamont Abot Engleska - sestra *2

Gospo|a Elzi F. EldredEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

Gospo|a Karolina TughajlEngleska - bolni~arka *2

Gospo|a Katarina Klara [turceneger 1854-1929, Cirih/[vajcarska - milosrdna sestra *1 *2

Gospo|a Katarina Kristof Rajl sestra *2

Gospo|a KaufmanskiEngleska - sestra *2

Gospo|a Ker [kotska - {ef kuhiwe *2

Gospo|a Ketlin Berk Hejl [kotska - sestra *2

Gospo|a KingEngleska - sestra *2

Gospo|a Kine-Rasin umetnica milosrdna sestra *1 *2

Gospo|a Klinger Be~/Austrija - milosrdna sestra *1

58 Ilija Petrovi}

Gospo|a Koul Hamilton *2

Gospo|a Magda FrejzerEngleska - bolni~arka *2

Gospo|a Madlen SimpsonEngleska - u Jedinici Beri *2

Gospo|a Mamulov Rusija - medicinska sestra *1

Gospo|a Margaret BarberEbgleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

Gospo|a Marget Polimis Gr~ka - sestra *2

Gospo|a Marson SAD - bolni~arka *2

Gospo|a Mabel (Mejbl) Danlop Gordon Gruji} 1888, Klarksburg/Virxinija/SAD - *2

Gospo|a Meri Grin [kotska - upravnica jedinice *2

Gospo|a Milne {ef kuhiwe *2

Gospo|a M. I. TetemEngleska - bolni~arka u misiji gospo|e Stobart *2

Gospo|a Or Paterson *2

Gospo|a Pavlovi} Engleska - milosrdna sestra *2

Gospo|a Paor Engleska - upravnica doma u Bizerti *2

Gospo|a Pri~ard Engleska - sestra *2

Gospo|a Rasel *2

Gospo|a Rut Farnam Engleska - narednik srpske vojske *2

Gospo|a Robez-Paìjon Francuska - bolni~arka *2

Gospo|a Sara Brenton Engleska - u Jedinici Beri *2


Gospo|a Selma Gu~ova SAD - èna dr \ure Gu~e (umrla 1915) bolni~arka *2

Gospo|a Stjuart Va{ington/SAD - Misija Crvenog krsta *2

Gospo|a Takaro bolni~arka *2

Gospo|a Fernem (Farnum) SAD - sestra *2

Gospo|a Flenders PetrisEngleska - *

Gospo|a Hartvig Rusija - èna ruskog poslanika u Beogradu bolni~arka *1

Gospo|a X. Agnes PantingEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

Gospo|a Xeni Hristi} bolni~arka *1

Gospo|a Xesi Mek Hardi Vajt 1870, Hilsvil/Australija - glavna sestra *2

Gospo|a [oton [kotska - {ofer *2

Gospo|a [trendman, Julijana Nikolajevna Rusija - milosrdna sestra *1

Gospo|ica Agnes Augusta Majn{ul (Minshull) Engleska - (umrla 1915) medicinska sestra *2

Gospo|ica Agnes[kotska - bolni~arka *2

Gospo|ica Agnes Miler Engleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Adam Engleska - sestra *2

Gospo|ica Alisa BrukEngleska - milosrdna sestra *2

Gospo|ica Ana HirsbrunerSAD - Misija Crvenog krsta medicinska sestra *2

Gospo|ica Atkinson Novi Zeland - sestra *2

Gospo|ica Bani sestra *2

60 Ilija Petrovi}

Gospo|ica Barker sanitarni referent *2

Gospo|ica Beker {ofer u Misiji *2

Gospo|ica Berk (1)Engleska - k}i britanskog konzula u Bizerti bolni~arka *2

Gospo|ica Berk (2)Engleska - k}i britanskog konzula u Bizerti bolni~arka *2

Gospo|ica Berta Redule Francuska - upravnik bolnice *2

Gospo|ica Bili *2

Gospo|ica Bingli bolni~arka *2

Gospo|ica Bird milosrdna sestra *2

Gospo|ica Bi~am *2

Gospo|ica Blan{a Maden milosrdna sestra *2

Gospo|ica Bler Vilson Edinburg/[kotska - sestra *2

Gospo|ica Bol milosrdna sestra *2

Gospo|ica Bonser milosrdna sestra *2

Gospo|ica Vajli *2

Gospo|ica Vajthed Kanada - sestra *2

Gospo|ica Van der Ven Holandija - milosrdna sestra *2

Gospo|ica Vardl Engleska - {ofer u Misiji *2

Gospo|ica Vida Mateson Engleska - bolni~arka *2

Gospo|ica Vilmon Francuska - milosrdna sestra *2


Gospo|ica Vo Engleska - sestra *2

Gospo|ica Vudi Engleska - sestra *2

Gospo|ica Vudkroft Engleska - sestra *2

Gospo|ica Gvin Engleska - administrator u misiji *2

Gospo|ica Geldard Braun *2

Gospo|ica Gertruda Monro Australija - sestra *2

Gospo|ica Gertruda M. HemondEngleska - milosrdna sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Gledis Stjuart Ri~ardson *2

Gospo|ica Govens milosrdna sestra *2

Gospo|ica Grej *2

Gospo|ica Grejs BarberEngleska - bolni~arka *2

Gospo|ica Grin (1)Irska - sestra *2

Gospo|ica Grin (2)Engleska - {ofer *2

Gospo|ica D. K. Alan Australija - sestra *2

Gospo|ica Dankan Engleska - sestra *2

Gospo|ica DikinsonEngleska - *2

Gospo|ica Doroti-Zorica Dik Londonderi/Engleska - *2

Gospo|ica Doroti Agnes Ker Australija - sestra *2

Gospo|ica Doroti OukliEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

62 Ilija Petrovi}

Gospo|ica Dou Engleska - sestra *2

Gospo|ica Dur sestra *2

Gospo|ica E. Meri VoltersEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Evart Australija - sestra *2

Gospo|ica Evelin Meri Mekinto{ 1895, Tjencin/Kina - glavna asistentkiwa u Bizerti *2

Gospo|ica Evlin Konzuk Engleska - sestra *2

Gospo|ica Edit Darhem Engleska - sestra *1 *2

Gospo|ica Elbi Xekson sestra *2

Gospo|ica Elvin (Alwyne) MoudEngleska - sestra *2

Gospo|ica Elzi Edit Bauermen1899-1973, Tenbrix Vels/Kent/Engleska - sestra *2

Gospo|ica Elizabet Ku{jer (Cushier)SAD - medicinska sestra *2

Gospo|ica Elma Rid sestra *2

Gospo|ica Edit Xejn Makej 1875, Uladul/Sidnej/Australija - bolni~arka *2

Gospo|ica Edman Klif sestra *2

Gospo|ica Elizabet KameronEngleska - milosrdna sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Emzli Dodi *2

Gospo|ica Emzli Hami{ *2

Gospo|ica Endrjus Australija - sestra *2

Gospo|ica En M. StivensonEngleska - sestra u Jedinici Beri *2


Gospo|ica Eni Lindzi *2

Gospo|ica Eni X. DikinsonEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Eni X. PirsEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Etel Moir Australija - voza~ u misiji *2

Gospo|ica Etel TekeriEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

Gospo|ica @orèt Francuska - bolni~arka *2

Gospo|ica ZabjelinaRusija - bolni~arka *2

Gospo|ica I. Grej milosrdna sestra *2

Gospo|ica I. Hadzon milosrdna sestra *2

Gospo|ica Ivon FicrojEngleska - bolni~arka *2

Gospo|ica Igerton milosrdna sestra *2

Gospo|ica Idn Engleska - sestra *2

Gospo|ica Izabel Gordon sanitarni referent *2

Gospo|ica Izabel EberhardEngleska - sestra *2

Gospo|ica Irena Askju Engleska - bolni~arka *2

Gospo|ica Irini Polimis Gr~ka - sestra *2

Gospo|ica Jak{i}@eneva/[vajcarska - bolni~arka *1 *2

Gospo|ica Jelica Vu~eti}u~enica (do{la iz Ciriha) bolni~arka *2

Gospo|ica Justi Klark sestra *2

64 Ilija Petrovi}

Gospo|ica K. Parkinson Engleska - bolni~arka u previjali{tu Jedinice Beri *2

Gospo|ica Kalvel glavna sestra *2

Gospo|ica Keli milosrdna sestra *2

Gospo|ica Kernt[kotska - medicinska sestra *2

Gospo|ica Keter Australija - sestra *2

Gospo|ica Ketrin VestEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Konstanca Miler Engleska - bolni~arka *2

Gospo|ica Kos bolni~arka u Bizerti *2

Gospo|ica Kouts voza~ kuhiwskih kola *2

Gospo|ica KrisEngleska - sestra *2

Gospo|ica L. L. Kluli milosrdna sestra *2

Gospo|ica Lauders milosrdna sestra *2

Gospo|ica Lejr *2

Gospo|ica Lej~ers Australija - sestra *2

Gospo|ica Lena BarberEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Leo d’OrfelFrancuska - medicinska sestra *2

Gospo|ica Lisjen Francuska - bolni~arka *2

Gospo|ica Long (docnije udata za dr Bivisa)Engleska - glavna sestra *2

Gospo|ica Lujza Xordan Engleska - sestra *2


Gospo|ica Lusija KrejtonEngleska - kuvarica u Jedinici Beri *2

Gospo|ica M. E. Sker~li milosrdna sestra *2

Gospo|ica Makled sestra *2

Gospo|ica Makon Irska - sestra *2

Gospo|ica Margaret Nejl Frejzer Australija - bolni~arka, {ofer *2

Gospo|ica Margaret HajetEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Margaret Harli Engleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Mej *2

Gospo|ica Mejbl IngramEbgleska - bolni~arka u previjali{tu Jedinice Beri *2

Gospo|ica Mekalam sestra *2

Gospo|ica Mekfejl Engleska - sestra dr Ketrin Mekfejl medicinarka *2

Gospo|ica Meloun *2

Gospo|ica Mensel milosrdna sestra *2

Gospo|ica Meri Voker sestra *2

Gospo|ica Meri E. Grifin Engleska - milosrdna sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Meri Mekenzi Hajland/[kotska - sestra *2

Gospo|ica Meri Polimis Gr~ka - sestra *2

Gospo|ica Meri Stirling Adelaida/Australija - bolni~arka *2

Gospo|ica Meri Xozefin Bedford 1861, Brizbejn/Australija - bolni~arka, dispe~er u garaì *2

66 Ilija Petrovi}

Gospo|ica Milica Mili} Kikinda/Banat - bolni~arka *2

Gospo|ica Monro Ker Engleska - kuvarica *2

Gospo|ica Morgan sestra *2

Gospo|ica Morison *2

Gospo|ica Morou {ofer *2

Gospo|ica Mur milosrdna sestra *2

Gospo|ica Norman milosrdna sestra *2

Gospo|ica Onslou *2

Gospo|ica Parsons milosrdna sestra *2

Gospo|ica Pejlin *2

Gospo|ica A. M. Persival Australija- sestra *2

Gospo|ica Prajs Bi{op *2

Gospo|ica Presland bolni~arka *2

Gospo|ica Poup (umrla u Srbiji) bolni~arka *2

Gospo|ica Kerolajn Rejd Melburn/Australija - sestra *2

Gospo|ica Rae Engleska - sestra *2

Gospo|ica Rajt Australija - sestra *2

Gospo|ica RindEngleska - sestra *2

Gospo|ica Ria MarejEngleska - bolni~arka u Jedinici Beri *2


Gospo|ica Rix milosrdna sestra *2

Gospo|ica Robina Ros Adelaida/Australija - bolni~arka *2

Gospo|ica Rouz Vest Engleska - milosrdna sestra *2

Gospo|ica Rubi B. Lo~oko 1885, Ajmeri/Indija - sestra Engleskiwa u misiji dr Rajana *2

Gospo|ica Rut TomasEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica S. E. S. Mejr *2

Gospo|ica S. Irvin RobertsonEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Sara Enxel Linvold Melburn/Australija - sestra *2

Gospo|ica Svanston *2

Gospo|ica Simpson *2

Gospo|ica Skej apotekar *2

Gospo|ica Sonders glavna sestra *2

Gospo|ica Starling Australija - bolni~arka *2

Gospo|ica Stert milosrdna sestra *2

Gospo|ica Stefani Matjekova Hamplova 1895, Bronks/WujorkSAD - êhiwa medicinska sestra *2

Gospo|ica Stivens sestra *2

Gospo|ica Stjuart voza~ *2

Gospo|ica Strenx Australija- sestra *2

Gospo|ica Suzan HalEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

68 Ilija Petrovi}

Gospo|ica T. Kramblholm milosrdna sestra *2

Gospo|ica Tebet Engleska - sestra *2

Gospo|ica Tejt Engleska - *2

Gospo|ica F. A. Fraj glavna sestra *2

Gospo|ica Fani EmotEngleska - milosrdna sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Fauler [kotska - *2

Gospo|ica Flora Mekenzi sestra *2

Gospo|ica Florens BartletEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Florens Grils Australija - bolni~arka *2

Gospo|ica Florens KolbernEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Florens Marks {ef transporta *2

Gospo|ica Florens Xek Australija - administrator u misiji *2

Gospo|ica Frens Robinson zamenik {efa transporta *2

Gospo|ica Frens Australija - sestra *2

Gospo|ica Frensi Ivens *2

Gospo|ica Fri~ [vajcarska - bolni~arka *1

Gospo|ica Hajet sestra *2

Gospo|ica Hartvig Rusija - k}i ruskog poslanika u Beogradu bolni~arka *1

Gospo|ica Helen King SAD bolni~arka *2


Gospo|ica Helen MekdonaldEngleska - sestra *2

Gospo|ica Herijet DevisEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Hjui*2

Gospo|ica Xejms sestra *2

Gospo|ica Xek administratorka *2

Gospo|ica Holvej [kotska - medicinska sestra *2

Gospo|ica Xeraldina Hixs Australija - {ef transportne jedinice *2

Gospo|ica Xesi SaterlendEngleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica Xin Kaldou milosrdna sestra *2

Gospo|ica Xin Lindzi*2

Gospo|ica Xin H. Kemp *2

Gospo|ica Xinxer *2

Gospo|ica XoEngleska - sestra *2

Gospo|ica Xoli *2

Gospo|ica Xulija Gor (Gore)Engleska - sestra u Jedinici Beri *2

Gospo|ica [ejla sestra *2

Gospo|ica [eli Orilis/Kanada - *2

Gospo|ica [onesi sestra *2

Gre|ij (Grejdi?)Engleska - *2

70 Ilija Petrovi}

Grefin XonsEngleska - *2

Gre{ovi~Rusija - medicinar u Odesi *2

Grofica Rejnek FusmawEngleska - {ef misije *2

Grofica Trubeckaja Rusija - {ef medicinske misije *2.

Gospo|a Berta Rosin-Kin @eneva/[vajcarska medicinska sestra *2


D. Piters SAD - bolni~ar *2

D. H. Mekinto{ milosrdna sestra *2

Dagmar [ulc medicinska sestra *1

Darinka Gruji}-Radovi} Kragujevac - (do{la iz SAD) zbriwavala siro~ad *2

Darinka Miqani} Lozana/[vajcarska - milosrdna sestra *1

Darkl Pauer London/Engleska - medicinar *1

Das Holandija - bolni~ar *2

Debero Seri [vajcarska - bolni~ar *2

Dekani}, \ura 1891, Nadaq/Srbobran - medicinar *2

Desanka Stevanova Milanovi} Novi Sad - glumica bolni~arka *1 *2

De Hrote Holandija - sestra *2

“Devojka koju zovemo Kanada” Kanada - bolni~arka *2

Dmitrij Sorokin Rusija - sanitar *1

Doli Majlz bolni~arka *2

Donald K. NorisEngleska - bolni~ar u Jedinici Beri *2

Dora Xonston milosrdna sestra *2

Doroslova~ki, Dimitrije 1879, Be~ej - medicinar *2

Doroti Brindl-Mili} kuvarica *2

72 Ilija Petrovi}

Doroti Grirson milosrdna sestra *2

Doroti K. Benvel bolni~arka *2

Doroti Dot-Mini Wuhol Australija - bolni~arka *2

Doroti NesmitEngleska - sestra *2

Dr AbzelanFrancuska - lekar *2

Dr Abraham Bermanlekar *2

Dr Avram Pevzner Rusija - zubar *2

Dr Agnes Elizabet Lojd Benet 1872, Sidnej/Australija - 1960, Velington/Novi Zeland - lekarka *2

Dr Ada Meklaren lekarka-hirurg u Jedinici Beri *2

Dr Adolf Fruhtvojni lekar *2

Dr A. E. Kid [kotska - lekar *2

Dr Aksentije Hristiforovi~ Babasejnov Rusija - sa 77 ~lanova Misije lekar *1

Dr A. L. VokerEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Aleksandar \uri}-î~a 1862, Velika Pisanica/Belovar - lekar *2

Dr Aleksandar Zikopulos Papingon/Jawina/Gr~ka - lekar *2

Dr Aleksandar Kalandari{viliRusija - lekar *2

Dr Aleksandar M. SingelakisGr~ka - lekar *2

Dr Aleksander Ogston1844-1929, Engleska - hirurg u ameri~koj misiji Crvenog krsta *2

Dr Aleksander Primrouz 1861-1944 Toronto/Kanada - lekar *2


Dr Aleksandar S. \iritisGr~ka - lekar *2

Dr Aleksandra Tarutin Rusija - lekarka *2

Dr Aleksej BondarevRusija - lekar u Odesi *2

Dr Aleksej Vitman 1874, Tver/Rusija - 1924, Sombor - infektolog *1 *2

Dr Aleksej Teren~enko Rusija - sa 25 pomo}nika i 6 bolni~arki lekar *1

Dr Aleksej [epeq Rusija(?) - poru~nik lekar *2

Dr Aleksis Tompson Edinburg/[kotska - hirurg *2

Dr Alisa Klementin de Garis Australija - lekarka *2

Dr Alisa Ha~i(n)son Engleska - lekarka *2

Dr Alkibijad MelanidesGr~ka - lekar *2

Dr Alojz Fridrih Blehel lekar *2

Dr Alfred Ernst Cirih/[vajcarska - (umro 1915. u Ni{u) lekar *2

Dr Ana [ehter (do{la iz Francuske) lekarka *2

Dr Angus Kembel SAD - hirurg *2

Dr Andrija Jokaz lekar *2

Dr Anet Benson London/Engleska lekarka *2

Dr Anri @ulnikeFrancuska - lekar u Bizerti *2

Dr Anton Lovri~ (Lavri~?) Slovenija - lekar *2

Dr Antowina A. Maksimova Rusija - lekarka *2

74 Ilija Petrovi}

Dr Apostol AsvestasGr~ka - lekar *2

Dr Aramba{in(}) Spqet - lekar *1

Dr Arijus van Tinhoven 187?, Holandija - hirurg *1 *2

Dr Arman de Lil Francuska - lekar *2

Dr Aron Zageqman Rusija - lekar *2

Dr Arsenije Xuverovi} (do{ao iz Kaluge/Rusija) lekar *2

Dr A. Sova` Belgija - *1

Dr Atanasije Papanajot Gr~ka - lekar *2

Dr Atanasije Puqo 1878, Zemun/Srem - lekar *2

Dr Atkinson lekar *2

Dr A. F. Kornelijus SAD - lekar *2

Dr Bakuwin Rusija - ~lan Dume lekar *1

Dr Balabanov Rusija - lekar *2

Dr Baldo Martekini Dubrovnik - lekar *1

Dr Barker lekar *2

Dr Ba}o(e)vi}Crna Gora - lekar u Vaqevu *2

Dr Ba~ar Slovenija - lekar *1 *2

Dr Beatrisa Kokson lekarka *2

Dr Beatrisa Makgregor oko 1875, [kotska - lekarka *2


Dr Beatrisa Ri~i Rasel 1873, Pert/Australija - 1962 lekarka *2

Dr Bekson Engleska - lekarka *2

Dr Benorie Francuska hirurg *2

Dr Berislav Bor~i} 1891, Su{ak/Reka/Hrvatska - 1977, Zagreb - lekar (EncJu) *2

Dr Bernar îder [vajcarska - lekar *2

Dr BivisEngleska - lekar *2

Dr BirneFrancuska - bakteriolog *2

Dr Bisier Francuska - lekar *2

Dr Bisko Francuska - lekar *2

Dr B. Mek KolEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Bogdan Stoji} Zagreb - lekar *1

Dr Bogosav Bau~ek lekar *2

Dr Boìdar Fajdiga lekar *2

Dr Boìdar [pi{i} 1879, Sisak/Hrvatska - 1957, Zagreb - hirurg (EncJu) *1

Dr Bo{kovi} (do{ao iz Rusije) lekar *2

Dr Boleslav Splavski lekar *2

Dr Brejer Holandija - lekar *2

Dr Brene Danska - lekar *2

Dr BrineFrancuska - lekar u Bizerti *2

76 Ilija Petrovi}

Dr B. C. IvensEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr V. B. Nobl (Knobel) lekar *2

Dr V. V. [ortenEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr V. GornikRusija - Ruski Crveni krst bakteriolog u Odesi *2

Dr V. E. Hejg lekar *2

Dr V. M. VilEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr V. P. G. Grin Engleska - lekar *2

Dr Valentin Mer{ol Slovenija - lekar *2

Dr Valentina Semjonikova upravnik ruske misije lekarka *2

Dr Valerijan Bala{evski Rusija - lekar *2

Dr Valter H. Foks SAD - hirurg u bolnici Crvenog krsta *2

Dr Van Dik Holandija - sa {est milosrdnih sestara lekar *2

Dr Veros Francuska - lekar *1

Dr Vasa Cari}evi} 1879, Irig/Ruma/Srem - lekar *1

Dr Vaser Kanada - lekarka *2

Dr Vasilij Sergejevi~ Barabo{kin Rusija - lekar *2

Dr Vaclav Mernaut ê{ka - hirurg *1

Dr Vaclav Milota ê{ka - (umro 1915) lekar *2

Dr Viktor Grinfeld Austrija - *1


Dr Viktor Kin(e) 1887-1919, @eneva/[vajcarska - lekar *1 *2

Dr Vinogradova Rusija - (do{la iz Francuske) lekarka *2

Dr Vio Francuska - bakteriolog *2

Dr Vilhelm Teodor Melgard 1888, Fisenberg/Danska - lekar *2

Dr Viqem Vajtman Karlton Topli1866-1944 Engleska - kapetan bakteriolog u vojnoj misiji *2

Dr Viqem T. AhirnSAD - Crveni krst lekar *2

Dr Viqem Robert Ridli Engleska - (umro 1915. u Ni{u) lekar *2

Dr Viqem Harold Aspland Kanada - lekar *2

Dr Vitelh Gan/Belgija - sa jo{ 3 lekara i 6 bolni~arki hirurg *1

Dr Vitold [mit veterinar *2

Dr Vladimir Grahli Slovenija - lekar *2

Dr Vladimir N. Ivanov Rusija - lekar *2

Dr Vladimir Herinka Prag/ê{ka - lekar *1

Dr Vladislav Kraq ê{ka - lekar *2

Dr Vojin \or|ev Lazarevi} 1887, Pan~evo - 1953, Ada - lekar (EncNS) *1

Dr Vojislav Veselinovi} 1889, Kikinda - lekar *2

Dr Vojislav Jovanov Suboti} 1859, Novi Sad - lekar *1

Dr Vojislav Kecmanovi} 1881, îtluk/Prijedor - lekar (EncJu) *1

Dr Vojtekê{ka - (umro 1915) lekar *2

78 Ilija Petrovi}

Dr Vratislav êrni ê{ka - lekar *1

Dr Vulparis Gr~ka - lekar *2

Dr Vulf Berlin [vajcarska - lekar *2

Dr Vutn Remzi (Wooton Ramsey) Engleska - lekar *2

Dr Gaber Ho~evar Slovenija - lekar (ustupqen Bugarima) *1

Dr Gavra Barako 1879, Novi Sad - 1915, Vaqevo - lekar *2

Dr Gabriel Garnije Francuska - major lekar-sanitetski savetnik *2

Dr Gaston Francuska - lekar *2

Dr GastuFrancuska - major lekar *2

Dr Geqman Rusija - lekar *2

Dr Georgij Jarcev Rusija - lekar *2

Dr Georgij Spasov Rusija - (do{ao iz Francuske) lekar *2

Dr Georgij Simonovi~ Blejvi~ Rusija - apotekar *2

Dr Gijom Live Francuska - lekar *2

Dr Girton Bolnica {kotskih èna lekar *2

Dr Godqevskij Rusija - lekar *2

Dr Gojtman Osek/Hrvatska - lekar *1

Dr Goldsmit Engleska - lekar *1

Dr GombergRusija - lekar u Odesi *2


Dr GralFrancuska - lekar *2

Dr DamonFrancuska - major lekar *2

Dr D. Vrane{evi} Osek/Hrvatska - lekar *1

Dr D. E. Anderson London/Engleska - lekar *1

Dr Danijel ê{ka - lekar*1

Dr Danilo Vasiqenko Rusija - lekar *2

Dr Dankan Mekdonald Argil/[kotska - lekar *2

Dr Deànkur Francuska - glavni lekar u misiji *2

Dr De Martel Francuska - lekar *2

Dr Desanka Ban Glavati/Kotor - lekarka (do{la iz Be~a) *1

Dr Dima Francuska - lekar *2

Dr Dimitri Vojnidis Gr~ka - lekar *2

Dr Dimitrije Kowevi} êrevi}/Beo~in/Srem - lekar *1

Dr Dimitrije TasmalisGr~ka - lekar *2

Dr Dimitrije Uvarovlekar u Odesi *2

Dr Doroti Klara Moud1879-1960, Wuberi/Engleska - lekar *2

Dr Doroti îkEngleska - lekarka-hirurg u Jedinici Beri *2

Dr Drago Maru{i~ Slovenija - lekar *2

Dr Du{an Bori} 1889, Mogori}/Lika - lekar (SBR) *2

80 Ilija Petrovi}

Dr Du{an Gaji} 1874, Vojka/Stara Pazova/Srem - lekar *1

Dr Du{an Mitrovi}iz Austrougarske - lekar *2

Dr Donaliho (Donahju?) SAD - Crveni krst lekar *2

Dr Drago Kresovi} Boka Kotorska - lekar *2

Dr Dragutin Moder~in Hrvatska - lekar *2

Dr Duglas Engleska - sa 18 pomo}nika lekar *1

Dr Du{an Malu{ev Vr{ac - lekar *1

Dr Du{an Pomori{ac lekar *1

Dr \or|e Anti} 1895, Sombor - 1981, Sombor - lekar *2

Dr \or|e Bukinac 1880, Futog/Novi Sad - lekar (SBR) *1

Dr \or|e \or|evi}1885, Grubi{no Poqe/Hrvatska - lekar (SBR) *1

Dr \or|e Mari} Dubrovnik - lekar *1

Dr \or|e Mili}iz Austrougarske - lekar *2

Dr \or|e SkuludakisGr~ka - lekar *2

Dr \or|e Spasovlekar *2

Dr \uri} “begunac iz Austrougarske” - lekar *2

Dr \uro J. Dimovi}1872, Jasenovac/Hrvatska - 1966, Beograd - lekar (SBR) *2

Dr \uro \urov Gu~a 1876, Ba~ki Petrovac - 1964, îkago/SAD - lekar (SBR) *2

Dr E. S. VolsEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2


Dr E. Hales Danska - lekar *1

Dr Eva Mitnicka Lozana/[vajcarska - (umrla 1914. u Ni{u) lekarka *2

Dr Evgenij Konstantinovski Rusija - lekar *2

Dr Evgenij Fjodorovi~ Dan~akov1875, Rusija - na~elnik saniteta lekar *2

Dr Evgenija Karpova Rusija - lekarka *2

Dr Evgenije Branova~ki 1847, Senta - lekar *1

Dr Evsej A. Kozminski Kijev/Ukrajina - lekar *1

Dr Egon Lotar Fiber Austrija - lekar *1

Dr Edvard M. Rajan Skrenton/SAD - Misija CK sa 13 lekara i 23 sestre lekar *2

Dr Edvard StjuartOklahoma/SAD - lekar *2

Dr Edelajn Kempbel Engleska - lekarka *2

Dr Edit Holvej lekarka *2

Dr Edna Gest Kanada - lekarka *2

Dr Edo-Otmar Krajec Slovenija - lekar *1

Dr Edo [lajmer Slovenija - lekar *1

Dr Ejvind PlatouNorve{ka - lekar *1

Dr Ejn Luiz Mekilroj 1874, Kaunti Altrim/Alster/Irska - 1968, Glazgov - lekar *2

Dr Ekaterina Morozova Rusija - zubarka, bakteriolog *2

Dr Ekaterina F. Loginova Radecka Rusija - hirurg *1

82 Ilija Petrovi}

Dr Ela Skarlet Sing Kanada - lekarka *2

Dr Elzi Holovej Australija - lekarka 2

Dr Elizabet Bruk lekarka *2

Dr Elizabet Kurtold Engleska - lekarka *2

Dr Elizabet Nes Mekbin Ros 1876-1915, Engleska - lekarka *2

Dr Elinor Soltou Engleska - lekarka *2 Dr Elsi Mod Inglis 1864, Edinburg/[kotska - 1917, Wukastl - lekarka *2

Dr Elsi Xin Delijel 1881, Sidnej/Australija - patolog i bakteriolog *2

Dr Eqka N. Liberman Rusija - lekarka *2

Dr Ema de Virdis lekarka *2

Dr Emanuel MeksisSolun/Gr~ka - vojni lekar *2

Dr Emili Simson hirurg *2

Dr EngelhartSAD - Misija Crvenog krsta lekar *2

Dr Endrju Balfur lekar *2

Dr Endrju Votson SelardsSAD - Misija Crvenog krsta epidemiolog (sa dr Strongom) *2

Dr Erban Avgusti Prag/ê{ka - lekar *1

Dr Erik Himel{trup Danska - pomo}ni operator *2

Dr Erl D. Forest SAD - lekar *2

Dr Erna de Marsi-Verdi lekarka *2


Dr Ernest Gori{ek Slovenija - lekar *2

Dr Ernest Pendlton Makgruder Va{ington/SAD - (umro od tifusa 1915) {ef misije, lekar *2

Dr Ernest Ulisis ViqemsEngleska - lekar-radiolog u Jedinici Beri *2

Dr Ester Q. Kadi{ Rusija - lekarka *2

Dr Et. Birne Francuska - bakteriolog *2

Dr Efraim I. Bravarski1885-1952, Rusija - sanitetski poru~nik lekar *2

Dr @. Kline Francuska - bakteriolog *2

Dr @an Bebadon Francuska - lekar *2

Dr @ivkovi} Bosna - lekar *1

Dr @ika Jak{i} 1881, Kr~edin/In|ija/Srem - lekar *1

Dr @ober Francuska - pukovnik lekar s ekipom od 100 ~lanova *2

Dr Zanft lekar *2

Dr Zigfrid I. Taqnik Rusija - lekar *2

Dr Zimberl{lang Rusija - lekar *2

Dr Ibroj lekarka *2

Dr Ivan Andrejevi~ Vladisavqev Minsk/Belorusija - lekar *2

Dr Ivan Baboselac 1885, Debriwa/Slavonski Brod - hirurg (SBR) *1

Dr Ivan Volo{inovRusija - lekar u Odesi *2

Dr Ivan Gmajner Slovenija - lekar *2

84 Ilija Petrovi}

Dr Ivan Kolesni~enkoRusija - lekar u Odesi *2

Dr Ivan Oraèn 1869, Kostawevica/Slovenija - lekar *1 *2

Dr Ivan Premerov Litija/Slovenija - lekar *1

Dr Ivan Hercog Zagreb/Hrvatska - lekar *1

Dr Ivan [ipov Rusija - lekar *2

Dr Ivo Josipov Jelavi} âpqina/Hercegovina - lekar *2

Dr Ivo Petkovi}iz Austrougarske - lekar *2

Dr Izabel Galovej Emzli, Ledi Haton 1889-1960, [kotska - lekarka *2

Dr Izabel Inglis Engleska - lekarka u Jedinici Beri *2

Dr Izabel Ormiston lekar *2

Dr Irl B. DounerLansing/Mi~igen/SAD - lekar *2

Dr Isidor V. Georgenbergerlekar *2

Dr Iten (Etan) Flag BatlerVa{ington D. C./SAD - lekar *2

Dr Jakov MalakijanRusija - lekar *2

Dr J. A. P. Binbou Australija - lekar *2

Dr J. A. êrvin London/Engleska - lekar *1

Dr J. Gijanaros Gr~ka - sekundarni lekar *1

Dr J. Lohert Zagreb/Hrvatska - lekar *1

Dr J. M. KlementsEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2


Dr J. Ra~i}Spqet/Dalmacija - lekar *1

Dr J. Stavrulaki Gr~ka, - pomo}nik {efa misije lekar *1

Dr Jakov B. RjabinRusija - lekar *2

Dr Jan Levit 1877, Prag/ê{ka - hirurg *1

Dr Jan M. Kara ê{ka - lekar *2

Dr Jang SAD - na~elnik medicinske misije lekar *2

Dr Janenuos Gr~ka - lekar *2

Dr Janko Kotnik Slovenija - lekar *2

Dr Janko Lavri (Lavri~?) Slovenija - lekar *2

Dr Janko Sernec Austrija - lekar *2

Dr Jankovi} Herceg Novi/Boka Kotorska - lekar *1

Dr Jelena Popadi} 1886, Pariz/Francuska - lekar *1 *2

Dr Jernej Dem{ar Qubqana/Slovenija - lekar *1

Dr Jindìh îhak Prag/ê{ka - lekar *1

Dr Jovan Vulpo [terc-Steji} 1863, êrevi}/Beo~in/Srem - lekar *1

Dr Jovan DrakulisGr~ka - vojni lekar *2

Dr Jovan KuskutisGr~ka - vojni lekar *2

Dr Jovan MarselosGr~ka - lekar *2

Dr Jovan N. Zarubica1866, Previ{/[avnik - 1945, Sarajevo - lekar (SBR) *1

86 Ilija Petrovi}

Dr Jovan Novi~in Bulaji} 1889, Vilusi/Nik{i}/Crna Gora - 1943, Sutjeska - lekar *2

Dr Jovan Litos Solun/Gr~ka - lekar *2

Dr Jovan Bogdanov Popovi} 1881, Ba~ko Gradi{te/Be~ej - Beograd 1972 - lekar *2

Dr Jovo Bokowi} 1883, Bosanska Kostajnica - lekar (SBR) *1

Dr Joè Ravnik Slovenija - lekar *2

Dr Jozef Vanka lekar *2

Dr Jozef Polak ê{ka - lekar *1

Dr Jordan Ananijades Gr~ka - lekar *1

Dr Jos [ejker Rusija - lekar *2

Dr Josip Vegele Slovenija - lekar *2

Dr Josip Erat Slovenija - lekar *2

Dr Josip Ermenc Slovenija - lekar *2

Dr Josip Strojc Slovenija - lekar *1

Dr Josip Tav~ar Slovenija - lekar *1

Dr Josip Ti~ar Slovenija - lekar *1

Dr Josip Hebajn Slovenija - lekar *2

Dr Josif VroclavskiRusija - lekar u Odesi *2

Dr Josif Kova~ Segedin/Maxarska - (umro u Vaqevu 1915) lekar *2

Dr Josif Cviteqskilekar u Odesi *2


Dr JotSAD - lekar u engleskoj misiji *2

Dr Julij Zelandlekar u Odesi *2

Dr Julije Budisavqevi} 1882, Slavonska Poèga/Hrvatska - asistent-hirurg (EncJu) *1

Dr Justin SmuqskiRusija - lekar u Odesi *2

Dr Kamilo Venenslekar *2

Dr K. Legru Francuska - bakteriolog *2

Dr K. X. SmitEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Kan Francuska - bakteriolog *2

Dr Kasan le Banèn(?) Pariz/Francuska - lekar *1

Dr Karata Engleska - sa 24 vojnika-bolni~ara sanitetski kapetan *1

Dr Karel Freja Prag/ê{ka - lekar *1 *2

Dr Karolina MetjusEngleska - Misija Crvenog krsta lekarka *2

Dr Karter lekar *2

Dr Katarina Jak{i}-Radula{ka Sarajevo/Bosna - lekarka *1 *2

Dr Kati} Dubrovnik - lekar *1

Dr Keman Francuska - lekar *2

Dr Kermak Belgija - lekar *2

Dr Ketrin Korbet Engleska - lekarka *2

Dr Ketrin Stjuart Mekfejl 1887, Koutbrix/Glazgov/ [kotska - lekarka *1 *2

88 Ilija Petrovi}

Dr Ketrin Pejn lekarka *2

Dr Kefanopulos Gr~ka - (do{ao iz Francuske) lekar *2

Dr Klega ê{ka - lekar *1

Dr Klefem R. KingAnapolis/SAD - lekar *2

Dr Klinger Rusija - lekar *2

Dr Klocman Poqska - lekar *2

Dr Kobel lekarka *2

Dr Kovre~Hrvatska - (umro 1915) lekar *2

Dr Koza ê{ka - lekar *1

Dr KoksEngleska - major lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Konsej Francuska - epidemiolog *2

Dr Konstantin Zala{as Gr~ka - (do{ao iz Francuske) lekar *2

Dr Konstantin JanarosGr~ka - lekar *2

Dr Konstantin P. TestoridesGr~ka - lekar *2

Dr Konstantin SimitopulosGr~ka - lekar *2

Dr Konstantinovi~ Rusija - lekar na Cetiwu *1

Dr Kopeshar (Kope{ar?) Holandija - lekarka *1

Dr Kosma KosmidisGr~ka - lekar *2

Dr Kosovi~Rusija - lekar *2


Dr Kosta Gr~i} 1885, Ruma - lekar *1

Dr Krampla Holandija - profesor lekar *2

Dr Krsto Gr~i} Zadar - lekar *1

Dr Krsta Grabova~ki 1889, In|ija/Srem - lekar *2

Dr Kruq-Noah [nerzonlekar *2

Dr Ksanti lekar *2

Dr Ksenija Davidova Rusija - zubarka *2

Dr KukinghemWujork/SAD - policijski lekar *2

Dr Kunot (Cunot, Kino?)SAD - lekar spasen sa “Brindizija” na Badwi dan 1916 *2

Dr Ku~era Slovenija - lekar *1

Dr Lavoslav Mastnak Slovenija - lekar *2

Dr Laza-Mrgud Markovi} 1876, Toma{evac/Zrewanin - lekar (EncNS) *1

Dr Landsboro FindliEngleska - lekar *2

Dr Lati Francuska - lekar *2

Dr Laura Margaret Houp Adelaida/Australija - lekar *2

Dr Laura Sendmen Toronto/Kanada - stariji hirurg *2

Dr LafoliFrancuska - lekar u Bizerti *2

Dr L. V. ForbsEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Lev Gewa{Rusija - lekar u Odesi *2

90 Ilija Petrovi}

Dr Lev Ivanovi~ PolivecRusija - lekar u Odesi *2

Dr Lev Tunik Rusija - lekar *2

Dr Levin Hanzel lekar *2

Dr Lejla Mankester [kotska - lekarka *2

Dr Lemer lekar *2

Dr Leo Bra{kin Rusija - lekar *2

Dr Leon Vajs (Vels?) 1871, Wujork/SAD - lekar *2

Dr Leonid Maksimovi~Rusija - lekar u Odesi *2

Dr Leonid Rubenovi~Rusija - lekar u Odesi *2

Dr Lidija-Libe Kozlova-Rabinovi~ Rusija - (do{la iz Pariza/Francuska) lekarka *2

Dr Lizbon Francuska - bakteriolog *2

Dr Lilijan Vajolet Kuper 1861, Kent/Engleska - hirurg *2

Dr Lilijan Xozefin Munkaster Toronto/Kanada - hirurg *2

Dr Lilijan êsni lekarka *2

Dr Lovri} univerzitetski profesor lekar *1

Dr Lovro Klemen~i~ 1891, [ent Vid pri Cequ/Slovenija - lekar *2

Dr Lorac (Loran?) Belgija - lekar *2

Dr Lorens E. PantingEngleska - hirurg u Jedinici Beri *2

Dr Ludvig Hir{feld 1884, Var{ava/Poqska - bakteriolog *2


Dr Lui|i LavadinoItalija - lekar *2

Dr Lujza Garet AndersonEngleska - lekarka *2

Dr Lujza Maklroj lekarka *2

Dr Luiza Ros lekarka *2

Dr Luis Engleska - lekarka *2

Dr Luka Draì} Dubrovnik - lekar *1

Dr Luka Ivani{evi}iz Austrougarske - lekar *2

Dr Luri îkago/SAD - ~e{ki Jevrejin lekar *2

Dr LutermanRusija - lekar u Odesi *2

Dr Qubica Brki}-Kaverzweva 1884, [abac - (do{la iz Rusije) lekarka (SBR) *2

Dr Qudevit Perci Slovenija - (do{ao iz No}ere Umbre/Italija) lekar *2

Dr Qumovi}Piperi/Podgorica/Crna Gora - (do{ao iz Rusije) lekar *2

Dr M. Sidorf Danska - operator *2

Dr Mavricij Rus Slovenija - lekar (ustupqen Bugarima) *1

Dr Magnus Hir{feld Cirih/[vajcarska - bakteriolog *2

Dr Majra Mekenzi [kotska - lekar *2

Dr Makmilan [kotska - lekar *2

Dr Malahov Rusija - zubni lekar *2

Dr Marvalom @eneva/[vajcarska - lekar *1

92 Ilija Petrovi}

Dr Marija Vu~eti}-Prita 1866, Seleu{/Pan~evo - lekarka *1 *2

Dr Marija Gra~eva Rusija - lekarka *2

Dr Marija-Maru{ka Popovi}-Zajceva 1893, Kresno/ê{ka - lekar *1

Dr Marija Miheqs Rusija - lekarka *2

Dr Marija Fjodorovna Zibold 1847, Riga/Letonija - 1939, Beograd - lekarka (SBR) *1 *2

Dr Marijana Bulok lekar *2

Dr Marko Lazov Ban Glavati/Kotor - (do{ao iz Be~a) lekar *1

Dr Marsden lekar *2

Dr Martin A. LikLondon/Engleska - lekar *1

Dr Mase Brisel/Belgija - lekar *2

Dr Mase Brisel/Belgija - èna dr Masea lekarka *2

Dr Matilda Makfejl [kotska - lekarka *2

Dr Matko Heric Slovenija - lekar *2

Dr Mej Frensi Dikinson - Beri 1857-1934 Engleska - anesteti~arka *2

Dr Mejbl Blejk lekarka *2

Dr Mejbl King-Mej lekarka *2

Dr Melko Kosi} Dubrovnik - pomo}ni lekar *1

Dr Meri Ajliz lekarka *2

Dr Meri Bler Engleska - lekarka *2


Dr Meri Klementin de Garis 1881, Xilong/Australija - lekarka *2

Dr Merion Kreg Poter1863, êr~vil/Wujork/SAD - lekarka *2

Dr Meri Hana Ivens Engleska - lekarka *2

Dr Meri Meknejl lekarka *2

Dr Meri Epint-Filips oko 1875, London/Engleska - lekarka *2

Dr Merhaut ê{ka - lekar *1

Dr Metland T. G. Birmingem/Engleska - glavni lekar *2

Dr Me{evski (do{ao iz Francuske) lekar *2

Dr Mikula ê{ka - lekar *1

Dr Miladin Sviwarev-Veli~kovi} 1877, Be~ej - (EncNS) lekar *1

Dr Milan @eraji} Miqevac/Nevesiwe - (umro 1937) lekar *2

Dr Milan Jan Kladno/ê{ka - lekar *1

Dr Milan Sekuli} Sremska Kamenica/Novi Sad - lekar *2

Dr Milan Stevanov Simonovi} 1876, Sremska Kamenica/Novi Sad - lekar *2

Dr Milan Figantner ê{ka - lekar *1

Dr Milan Hora ê{ka - lekar *1

Dr Milenko Petrovi} 1884, Sombor - 1950, Novi Sad - lekar *2

Dr Milivoj Jambri{ak 1878, Zagreb/Hrvatska - zubni lekar (EncJu) *1

Dr Milica Mihajlovi} Berlin/Nema~ka - lekarka *1

94 Ilija Petrovi}

Dr Milko Gnezda 1894, Rakek/Slovenija - sanitetski potporu~nik, lekar *2

Dr Milne (Milne) HenriEngleska - lekarka *2

Dr Milovan \or|ijev Ba{ovi} 1881, Po{}ewe/[avnik - lekar (SBR) *1 *2

Dr Milojevi} Lika - lekar *2

Dr Milorad M. Velimirovi} 1876, Beograd - (do{ao iz Rusije) lekar *1 *2

Dr Milo{ Moji} Sremska Mitrovica - lekar *1

Dr Milo{ Pu~elka ê{ka - sanitetski major *2

Dr Milutin Jankovi} 1862, Silba{/Ba~ka Palanka - lekar *1

Dr Mirko êrni~ 1884, Metlika/Slovenija - lekar (EncJu) *1

Dr Mitar ]atovi} [ibenik/Hrvatska - lekar *1

Dr Mihail Aleksandrovi~ Bobrov Sankt Peterburg/Rusija - lekar *1

Dr Mihailo Paskalides Gr~ka - lekar *2

Dr Mihailo Fuks Italija - lekar *1 *2

Dr Mihran Kazeslekar *2

Dr Mojsej G. Burzuklekar *2

Dr Monije Viwar Francuska - lekar-epidemiolog *2

Dr Morduh Ciri{kij Rusija - lekar *2

Dr Morduh NovgorodskiRusija - lekar *2

Dr Morton P. LejnWu Orleans/SAD - lekar *2


Dr Negrizori Italija - {ef misije Crvenog krsta hirurg *1

Dr Neda Jovanovi} (do{la iz Rima/Italija) lekarka *2

Dr Nenadovi} Lipik/Hrvatska - lekar *1

Dr Nik. K. Kiseqov Rusija - pomo}ni lekar *1

Dr Niko Novakovi} Zadar/Hrvatska - lekar *1

Dr Nikola Blagojevi} 1883, [id/Srem - lekar (SBR) *1 *2

Dr Nikola Vasin Vu~kovi} 1892, Novi Sad - zubni lekar (EncNS) *2

Dr Nikola Dragi}evi} 1871, Pan~evo - lekar *1

Dr Nikola Pavi}ev (Pavlov, popov) Petrovi} 1867-1931, Kosor/Podgorica/Crna Gora - lekar *1 *2

Dr Nikolaj ZernovRusija - lekar *2

Dr Nikolaj Pajevski Rusija - sa 20 ~lanova Ruskog Crvenog krsta lekar *1

Dr Nikolaj Ivanovi~ Si~ev 1878, Harkov/Ukrajina - 1854, Beograd - lekar *1 *2

Dr Nil lekarka *2

Dr Nina Kovaqova1885, Moskva/Rusija - lekarka *2

Dr Novak ê{ka - lekar *1

Dr Nomikos Gr~ka - lekar *2

Dr Wukomb Bolnica {kotskih èna lekar *2

Dr Ozborn SAD - sanitarni inèwer *2

Dr Oqenik Holandija - lekar *1

96 Ilija Petrovi}

Dr(?) Op(f)letal ê{ka - lekar (medicinar?) *2

Dr Oskar Hugo (Igo?) [vajarska - lekar *2

Dr Osterhajs Holandija - lekar *1

Dr Oto Polak ê{ka - lekar *1

Dr Otokar Kose Prag/ê{ka - univerzitetski profesor lekar *1

Dr P. I. Vilijams Sankt Peterburg/Rusija - lekar *2

Dr P. X. SikombEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Pajer [vajcarska - lekar *1

Dr Panajot-Efraim ManasGr~ka (Rusija?) - lekar *2

Dr Panta Todorovi} 1864, Banatski Brestovac/Zrewanin - lekar *1

Dr Pasja P. Dajbes Rusija - lekarka *2

Dr Paso lekar *2

Dr Pervan Spqet/Dalmacija - (do{ao iz Francuske) lekar *2

Dr Persi Valis pomo}ni operator *2

Dr Persi Dijermer sve{tenik *2

Dr Petar Antonijades lekar *2

Dr Petar Davidovi}iz Austrougarske - lekar *2

Dr Petar Zec 1881, Kukuruzari/Kostajnica - lekar (SBR) *2

Dr Petar Ilijin Stjepanovi} 1888-1951 lekar *2


Dr Peti Francuska - major lekar *2

Dr Pol Dipre Francuska - poqska bolnica na Vidu lekar *2

Dr Poqakova Rusija - lekarka *2

Dr Popovi} (do{ao iz Rusije) lekar *2

Dr Potven Francuska - {ef misije *2

Dr Perikles Manolakis Gr~ka - sekundarni lekar *1

Dr R. V. Brokau SAD - lekar *2

Dr R. Ji~inski 1864, SAD - îkago, pre 1937 - lekar *2

Dr R. M. Morison lekar *2

Dr R. O. Mun (Moon) Engleska - lekar *2

Dr R.R. RiderSAD - briga o de~joj za{titi *2

Dr R. H. Spital (Spittall)Engleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Radvilovi} (Radmilovi}?) lekar *1

Dr Radivoje Vukadinovi} 1864, Mo{orin/Titel - lekar *1

Dr Radovan Bren~i} Slovenija - (do{ao iz No}ere Umbre/Italija) lekar *2

Dr Radovan (Rudolf, Radole) Gajda 1892-1948, Slova~ka - lekar u Odesi *2

Dr Radoslav ûbeli} Crikvenica - lekar *1

Dr Radule M. Backovi} 1883, Drenov{tica/Nik{i}/Crna Gora - lekar (SBR) *1 *2

Dr Radulovi} (do{ao sa strane, ne zna se otkud) lekar *2

98 Ilija Petrovi}

Dr Rajko Markovi}iz Austrougarske - lekar *2

Dr Ramel [vajcarska - lekar *1

Dr RandonFrancuska - epidemiolog *2

Dr Rafailo Bi|erani 1872, Stara Zagora/Bugarska - lekar (SBR) *1

Dr Ra~inski lekar *1

Dr Rejnold Kirbi-SmitSjuani/Tenesi/SAD - lekar *2

Dr Regina Marija Kleber Poqska - lekarka *2

Dr Regina Flud KejesSAD - lekarka *2

Dr Rene LuvensFrancuska - lekar *2

Dr Risto Tripkov @eraji} 1874, Nevesiwe - 1915, Arbanija - u ruskoj misiji lekar (SBR) *1 *2

Dr Ri~ard Pirson Strong SAD - profesor na Harvardu lekar-bakteriolog *2

Dr Robert Ridlej London/Engleska - lekar *2

Dr Roberto Tineli Italija - sa 9 sanitetskih oficira i 33 bolni~ara lekar *1

Dr Rozali Sloter Morton SAD - Crveni krst hirurg *2

Dr Roman Fedinalekar u Odesi *2

Dr Roman Hercembert Rusija - lekar *2

Dr Ronald Ros Engleska - epidemiolog *2

Dr Rubqa Ep{tajn Rusija - lekarka *2

Dr Rudolf Buberle lekar *2


Dr Rudolf Martin Jedli~ka 1869-1926, Lisa nad Labom/ê{ka - sa {est hirurga hirurg *1

Dr Rudisicinski SAD - Poqak {ef Frotingamove misije 1914-1915, lekar *2

Dr Sara [nerzonlekarka *2

Dr S. VidereNorve{ka - lekar *1

Dr S. Grgi} lekar *1

Dr S. V. Land (Lund)Engleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr S. E. Mek Kla~iEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Sabri Abadi Kairo/Egipat - lekar *2

Dr Sabri(Sebri?)-beg Turska - lekar (u Drugom balkanskom ratu) *1

Dr Sava Jankovi} 1887, Vrawevo/Novi Be~ej - lekar *1 *2

Dr Salije` Francuska - lekar *2

Dr Samuel Albert Kuk Mi~igen/SAD - Crveni krst (umro 1915) lekar *2

Dr Samuilo I. Kernes Rusija - lekar *2

Dr Samuilo Pops 1837, Lavov/Galicija - lekar *1

Dr Sarakozni(?) Tomerni [vajcarska - lekar *2

Dr Sarafianos Gr~ka - lekar *1

Dr Svetozar Grgin 1880, Idvor/Kova~ica/Banat - lekar *1

Dr Selma Elijasberg Mazej (umrla 1915. u Negotinu) lekarka *2

Dr Selmo{ko Rusija - lekar *2

100 Ilija Petrovi}

Dr Semeraj ê{ka - sa 10 lekara lekar *1

Dr Sergej Ivanovi~ Kantemirov Carigrad/Turska - Rus lekar *2

Dr Sergej Kvintilijanovi~ Sofaterov 1879, Samara/Rusija -1949, Beograd - hirurg *1 *2

Dr Sergej Si~ev Rusija - lekar *2

Dr Serkis Berberijan sanitetski kapetan *1

Dr Sibila Luis Novi Zeland - lekar *2

Dr Sigel Majer Holandija - sa 16 lekara i bolni~ara lekar *1

Dr Sigismund Stankevi~ Rusija - lekar *2

Dr Simeon [viflekar *2

Dr Simo Ili} lekar *2

Dr Simonovi} (1)Sremska Kamenica - brat Milana Simonovi}a lekar *2

Dr Simonovi} (2)Sremska Kamenica - brat Milana Simonovi}a lekar *2

Dr Sitopulos Gr~ka - hirurg, {ef misije *1

Dr Skala ê{ka - lekar, Ameri~ko-~e{ka misija Crvenog krsta *2

Dr Slava Vaclavovna Sipwevska Rusija - infektolog *1 *2

Dr Sondeman lekar *2

Dr Srzenti} Boka Kotorska - lekar *2

Dr Staka ûbrilovi}-Bokowi} 1885, Gradi{ka - lekarka (SBR) *1 *2

Dr Staki lekar *1


Dr Stanislav Provazek1871-1915, ê{ka - lekar-bakteriolog *1

Dr Stanislav Tobija{evski Prag/ê{ka - sa 50 lekara i medicinara lekar *1

Dr Stanislava Jovovi}-KeksisSolun/Gr~ka - lekarka *2

Dr Stanko Erharti~ Slovenija - lekarka *2

Dr Stankovi} Vara`din/Hrvatska - lekar *1

Dr Stevan Vuji~i} Nevesiwe/Hercegovina - lekar *2

Dr Stevan D. Mati} 1855, Vaqevo - lekar u penziji *2

Dr Stevan Jovanovi} Sarajevo/Bosna - lekar *1

Dr Stevan Klinger Be~/Austrija - lekar *1

Dr Stejskal ê{ka - lekar *1

Dr Strizover lekar *1

Dr T. Gvini glavni lekar *2

Dr T. H. Ploc SAD - bakteriolog *2

Dr Tadija Ma{evski lekar *2

Dr Tajn{ek Slovenija - lekar *1

Dr Tejlor lekarka *2

Dr Teodor Serebrenikov Rusija(?) - lekar u Odesi *2

Dr Teofanis Xangris Gr~ka - lekar *2

Dr Toma \. Abra{i(Avrasi) 1868, Bitoq - lekar (SBR) *1

102 Ilija Petrovi}

Dr Toma @ivanovi}iz Austrougarske - lekar *2

Dr Toma S. Jovanovi} 1886, Sremski Karlovci - lekar *2

Dr Toman ê{ka - lekar *1

Dr Tomas V. XeksonSAD - Misija Crvenog krsta {ef sanitarne inspekcije *2

Dr Tomas K. PiladesGr~ka - lekar *2

Dr(?) Tone Erèn Slovenija - potporu~nik lekar (medicinar?) *2

Dr Tone Lavri~ Slovenija - lekar *1

Dr Tone Lov{i~ Slovenija - lekar *2

Dr Trej Francuska - lekar u Bizerti *2

Dr Trifokos Gr~ka - lekar *2

Dr Trojecki Rusija - major neurolog *2

Dr F. B. GrinelSAD - Misija Crvenog krsta lekar-epidemiolog *2

Dr F. V. KoldvelSAD - Misija Crvenog krsta lekar-epidemiolog *2

Dr F. Kara 1886, SAD - poreklom êh hirurg *2

Dr F. F. BraunEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr F. H. RevenhilEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Fajdiga (2) Slovenija - lekar *2

Dr Falo Francuska - lekar *2

Dr Fedransperg Slovenija - lekar *1


Dr Feliks Aleksandar Vladislav Menhard Galicija/Poqska - (umro 1915) lekar *2

Dr Feliks BergmanRusija - hirurg u Odesi *2

Dr Feliks Jurni~ek Langnau/[vajcarska - lekar *1

Dr Felicija Apte Var{ava/Poqska - lekarka *2

Dr Fergus Armstrong Engleska kapetan - glavni operator *2

Dr Ferguson lekar *2

Dr Ferdinand Adam 1882, @eletov/ê{ka - lekar *2

Dr Ferdo Kunej Slovenija - lekar *2

Dr Ferzon SAD - lekar *2

Dr Fernan Mazej Brisel/Belgija - bakteriolog *2

Dr Filip Maru{i} 1874, Omi{/Hrvatska - lekar-bakteriolog *1

Dr Filip Smol~i} Dubrovnik - lekar *1

Dr Fini F. Ostrovskaja Rusija - lekarka *2

Dr Fle~er Rej Engleska - lekar-rendgenolog *2

Dr Flora Marej Engleska - lekarka *2

Dr Fon Diring Grac/Austrija - univerzitetski profesor, lekar *1

Dr Fon Drigalski Nema~ka - sa dvema sestrama lekar *1

Dr Fon Pajer [vajcarska - lekar *2

Dr Fran [abec Slovenija - lekar *1

104 Ilija Petrovi}

Dr Frank Miòlekar *2

Dr Fransis Dejzi Vejkfild lekarka *2

Dr Fransoa F. Lepin(Lepen?)Francuska - kapetan lekar *2

Dr Franc Vinert Qubqana/Slovenija - lekar *1

Dr Franc Lerer Rumunija - lekar *1 *2

Dr Frawa Burijan Prag/ê{ka - lekar *1

Dr Frawa Veseli ê{ka - upravnik 18. rezervne bolnice lekar *1

Dr Frawa Navratillekar u Odesi *2

Dr Frawa [trodl sanitetski potporu~nik lekar *2

Dr Frenkl ê{ka - sa po 6 lekara i bolni~ara lekar *1

Dr Frensis M. FludSAD - lekarka *2

Dr Fridrih Alojz Plekl Be~/Austrija - lekar *2

Dr Havsep Bojaxijanlekar *2

Dr H. I. Ridel (Riddell)Engleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr H. Kopeshar (Kope{ar?) Holandija - lekar *1 *2

Dr Hajim Rajak Italija - lekar *1 *2

Dr Hajnrih Pruska ê{ka - lekar *2

Dr Hamilton Mar lekar *2

Dr Hana Hir{feld Var{ava/Poqska - lekarka *2


Dr Hans CinserSAD - Misija Crvenog krsta lekar-epidemiolog *2

Dr Harvi 1853-1917, sestra mar{ala Fren~a, sa 30 sestara lekarka *2

Dr Harialos \. MusatosGr~ka - lekar *2

Dr Harijet Kokbern Toronto/Kanada - hirurg *2

Dr Hariolas Niotis Gr~ka - lekar *2

Dr Harold NartvigNorve{ka - lekar *1

Dr Hauard Grin Beri Engleska - Crveni krst lekar *2

Dr Heg lekar *2

Dr Helen Bojl1869, Dablin/Irska - 1957 - lekarka u Jedinici Beri *2

Dr Helen Mekgregor [kotska - lekarka *2

Dr Helen Hanson lekarka *2

Dr Helen Xons lekarka *2

Dr Herman Bek lekar *2

Dr Hercbajer lekar *2

Dr Hijer Danska - lekar *1

Dr HolmsAustralija(?) - lekar *2

Dr Honoria Samervil Kir 1883, Toronto/Kanada - lekarka *2

Dr Hrwi~ek ê{ka - lekar *2

Dr C. E. Foks SAD - bakteriolog *2

106 Ilija Petrovi}

Dr C. M. FosterEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr C. R. NikolsonEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr âja Wujork/SAD - poreklom iz Poqske lekar *2

Dr X. B. KristofersonEngleska - hirurg u Jedinici Beri *2

Dr X. M. HilEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr X. S. ViqemsonEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr X. H. V. SkotEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr X. VitingtonEngleska -poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr X. Mek FadenEngleska - poru~nik lekar u vojnoj sanitetskoj misiji *2

Dr Xekson SAD lekar *2

Dr Xems Abraham Xonston 1876-1963, Glazgov/[kotska - hirurg *2

Dr Xems Beri 1860, Kingston/Ontario/Kanada - 1946, Engleska - hirurg *2

Dr Xems F. Doneli Bruklin/Wujork/SAD - Crveni krst (umro 1915) lekar *2

Dr Xems K. DonovanSAD - Crveni krst lekar *2

Dr Xenet Lerd Engleska - lekarka *2

Dr Xenet Makvej lekarka *2

Dr Xenet M’Vi (Janet M’Vea) [kotska - lekarka *2

Dr Xesi Ejn Skot 1883, Kenterberi/Novi Zeland - lekarka *2

Dr Xesi Mekgregorlekarka *2


Dr Xilijan Vord lekar *2

Dr Xoan Rouz Edinburg/Engleska - lekarka *2

Dr Xonston Vajnlend/SAD - lekar *2

Dr Xorx Ber SAD - bakteriolog *2

Dr Xorx Xiver [atukSAD - Misija Crvenog krsta lekar-epidemiolog *

Dr [arl Geren Francuska - lekar *2

Dr [arp Kanada - uameri~koj misiji Crvenog krsta lekar *2

Dr [enNorve{ka - sanitetski kapetan lekar *1

Dr [tirlih Bazel/[vajcarska - lekar *1

DruEngleska - bolni~ar *2

Dubinski [vajcarska - bolni~ar *2

Du{an Krstnikpotporu~nik medicinar u Odesi *2.

108 Ilija Petrovi}

E. Zilender medicinar *1

E. F. Eliot operator *2

Eva [o Meklaren *2

Evdokija Manes Rusija - milosrdna sestra *2

Evelin Skarlet Haverfild (Ledi Ivlin) 1866, Inverlo~i/[kotska - upravnica jedinice *2

Evelin RedfordEngleska - sestra *2

Egli [vajcarska - medicinar *1

Edvard B. Alabaster kvalifikovani bolni~ar *2

Edvard Persi Stebing Edinburg/[kotska - oficir za transport *2

Edgar V. Dejvis bolni~ar, kasnije sekretar *2

Edit Stoni matemati~arka rendgenolog *2

Edit Harli k}i Ketrin Meri Harli bolni~arka *2

Edit X. M. Bauer Engleska - milosrdna sestra *2

Eduard Stjuart SAD - Crveni krst *2

Ekaterina Kuvelatova Rusija - studentkiwa medicine *2

EldrixEngleska - *2

Elena Subìnskaja Rusija - medicinska sestra *2

Elzi Kameron Korbet 1893, Ejr{ajr/Engleska - bolni~arka *2


Elizabet Meri Kempbel milosrdna sestra *2

Elija Linden bolni~arka *2

Elinor Kejv bolni~arka *2

Elinor Frensis Randel lekarska pomo}nica *2

Elis Livson milosrdna sestra *2

Emanuel Guberman Rusija - medicinar u Odesi *2

Emanuel SolovjevRusija - medicinar u Odesi *2

Emili Lujza Simonds 1888, Engleska - 1966, Pasadena/SAD - instrumentarka *2

En Mekglejd sekretarica *2

Erik Robertson Dods1893-1979, SAD - bolni~ar Misija Crvenog krsta *2

Ermina Dubrovnik - milosrdna sestra *1

Er{ovRusija - sanitet u Odesi *2

Etel Gilingem Kolek/Australija - medicinska sestra *2

Etel Skemel milosrdna sestra *2

Etel SmitEngleska - sestra *2

Etel Hor sestra *2.

110 Ilija Petrovi}

@ujovi}, \or|e Jevremov1896, Beograd - (do{ao iz Francuske) bolni~ar (SBR) *1 *2.

Zagiweze [vajcarska - bolni~ar *2

Zdravko Jeftanovi}potporu~nik sanitet u Odesi *2

Zotovi}, Cvetko Mihailov1895, Uìce - u francuskoj misiji medicinar (SBR) *2.

Iv. Pu~kov Rusija - sanitar *1

Ivan DubnovskiRusija - sanitet u Odesi *2

Ivan K. Vasiqev Rusija - feld{er (vojni lekar) *1

Ivan Stjuart Kempbel bolni~ar, kasnije anesteti~ar *2

Izabel Tejt rendgenolo{ka slu`ba *2

Izobel Ros-Mala Siva Prepelica Ostrvo Skaj/Engleska - kuvarica, bolni~arka *2

Ili}, D. medicinar (do{ao sa strane, ne zna se otkud) *1

Ili}, Milka Risan/Kotor - bolni~arka *1 *2

Isa Nedeqkovpotporu~nik medicinar u Odesi *2

Isak Kenskimedicinar u Odesi *2

I{ervud, K. bolni~arka *2.


J. Fabius Holandija - bolni~ar *1

Javornik, Antonija-Natalija Bjelajac Maribor/Slovenija - bolni~arka *1

Jan Brana apotekar *2

Jan Maksvel Retrej bolni~ar *2

Jane-Anka Nikova Trojanovi} 1892, Lu{tica/Kotor - (do{la iz SAD) bolni~arka *2

Jaroslav Kokou{ekpotporu~nik medicinar u Odesi *2

Jaroslav Motl ê{ka - medicinar *2

Jelena Bodi 1888, Komrat/Rusija - bolni~arka *2

Jelena Petrovna Sankt Peterburg/Rusija - knegiwa, k}i kraqa Petra I *1

Jovanovi}, V. medicinar (do{ao sa strane, ne zna se otkud) *1

Jovanovi}, Milan 1884, Elemir/Zrewanin - medicinar (lekar?) *2

Joèf [tempelberg Engleska - Crveni krst *2

Josip Gazarek sanitetski potporu~nik, lekar *2

Josip Klan~i~Slovenija - grupa za nosioce rawenika u Odesi *2

Josip Hebajn potporu~nik medicinar u Odesi *2

Josif Bednarski Rusija - sanitar *1.

112 Ilija Petrovi}

Kapetan dr E. Benet Engleska - Crveni krst lekar *2

Kapetan NeregarNorve{ka - Misija Crvenog krsta lekar *1

Kapetan Ridel Engleska - elektri~ar *2

Kapetan F. N. Luni Australija - u sastavu misije *2

Kapetan HolstadNorve{ka - Misija Crvenog krsta lekar *1

Kar(e)l Sadilekmedicinar u Odesi *2

Karlton Vilijams bolni~ar *2

Katarina Leokof [vajcarska - bolni~arka *2

Katuri}, Marijeta Risan/Kotor - bolni~arka *1

Kelbard administratorka u misiji *2

Kerolajn Tafil *2

Ketlin Rojds *2

Ketrin Meri Harli 1853-1917 rukovodilac transportne jedinice *2

Klega, Ludvik Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Klifton-Ri|okosa bolni~arka *2

Klod Askju 1865, London/Engleska - publicista, potopqen 1917 *2

Kneèvi}, Igwat Petrov Petrovi}i/Nik{i}/Crna Gora - sanitet *2

Kova~evi}, Marija 1880, Sombor - u~iteqica bolni~arka *2


Kolins bolni~ar *2

Konin, Jovan Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Konstantin Jacenko potporu~nik medicinar u Odesi *2

KoplandEngleska - *2

Kora J. Gordon umetnica bolni~arka u Jedinici Beri *2

Kornel Radulovi}medicinar u Odesi *2

Kot Francuska - major u medicinskoj misiji *2

Krali~ek, Vojteh Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Kracin, Josif Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Krejgi Lorimer Kembrix/Engleska - arheolog bolni~arka *2

Kre{i}, Du{an medicinar (do{ao sa strane, ne zna se otkud) *2.

114 Ilija Petrovi}

LaurensEngleska - *2

L. Sina~ek SAD - lekarski pomo}nik *2

Ledi “bogata Amerikanka... do{la da previja srpske raweni ke” *2

Ledi Grogan Engleska - *2

Ledi Kaudri Engleska - *2

Ledi Lujza Margaret Lejla Vemis Pexet 1881-1958, London/Engleska - (EncV) vo|a dveju misija *1 *2

Ledi Mjuriel Herbert bolni~arka *2

Ledi Sibil Landsboro FindliEngleska - bolni~arka *2

Ledi Frensi Balfur Engleska - bolni~arka *2

Lena Poter lekarka *2

Lester Bouls Pirson 1897, Toronto/Kanada - (EncOp) *2

Leukadija Dubrovnik - milosrdna sestra *1

Lidija Zatvornickaja Rusija - bolni~arka *2

Lilijan Xerard milosrdna sestra *2

Lipton, Xon [kotska - u medicinskoj misiji *2

Lovro-Du{an Klemen~i~Slovenija - medicinar u Odesi *2

Lorna Feris sestra *2

Lorna Xonson nadzornica u perionici rubqa *2


Ludvik Godlevski medicinar u Odesi *2

Luis de la PenaSAD - Misija Crvenog krsta (sa dr Strongom) *2

Luis Kolvil Grej Klark1881-1960, SAD - bolni~ar u Misiji Crvenog krsta *2

Lujza Bol glavna sestra *2

Lujza Feris sestra *2

Lujza Vajls Engleska - bolni~arka *2

Lujo HorvatinHrvatska - medicinar *2

Lukovi}-Sunde~i}, Ana Pr~aw/Kotor - bolni~arka *1 *2

Lusi Grejms apotekarka *2.

116 Ilija Petrovi}

M. A. Tenkok SAD - bolni~ar *2

M. Vort administratorka *2

M. Gutemberg Rusija - student medicine *2

M. K. Kolmen milosrdna sestra *2

M. Lemer Francuska - laborant *2

M. M. [arpin milosrdna sestra *2

Mojsejenko Rusija - bolni~ar *2

M. Peso Francuska - laborant *2

M. T. O’Nil milosrdna sestra *2

Major Artur V. Dod Australija - u sastavu medicinske misije *2

Major Vilt{ajr Engleska - Misija Crvenog krsta *2

Makalan [kotska - bolni~ar *2

Male Toronto/Kanada - rendgenski tehni~ar *2

Margaret Grinlis Engleska - *2

Margaret Ker Engleska - *2

Margarita Orlova Rusija - medicinska sestra *2

Margaret Mekfajl-Dimitrijevi} Engleska - bolni~arka u Bizerti *2

Mari van Ojen Holandija - milosrdna sestra *2


Marija de Ruzjecka upravnica bolnice *2

Marija Kosanovi} SAD - bolni~arka *2

Marija Popova Rusija - bolni~arka *2

Marija Roter Rusija - bolni~arka *2

Marija Hoencolern-Sigmoringen rumunska princeza, budu}a kraqica Jugoslavije bolni~arka *2

Marijana Elizabeta Hol milosrdna sestra *2

Markovi}, D.medicinar (do{ao sa strane, ne zna se otkud) *1

Marovac, K.medicinar (do{ao sa strane, ne zna se otkud) *1

Mej A. Sent Kler Stobart 1863, Edinburg - 1946 - major upravnica jedinice sa 45 ̀ ena *2

Mejbl Dijermer Egleska - sestra (umrla 1915) *2

Mejbl Etkinson milosrdna sestra *2

Mejbl Konstansa Polard bolni~arka *2

Mejbl Merion - Xejn IngramEngleska - milosrdna sestra u misiji dr Berija *2

Meri G. C. Hitkout milosrdna sestra *2

Meri Ejn Gledvin 1861, Engleska - ameri~ka Misija Crvenog krsta glavna sestra *2

Meri Lamo{ SAD - Misija Crvenog krsta bolni~arka *2

Meri Henderson nadzornica u Bolnici {kotskih èna *2

Meri îsholm1897, Engleska - sestra *2

Merxori FrajEngleska - sestra *2

118 Ilija Petrovi}

Milan Mati}medicinar u Odesi *2

Milan Mirkovi} potporu~nik medicinar u Odesi *2

Milivoje Malu{evpotporu~nik medicinar u Odesi *2

Milica Baki} milosrdna sestra (do{la iz Lozane/[vajcarska) *1

Milosrdna sestra (1) SAD - potopqena sa “Brindizijem” na Badwi dan 1916 *2 Milosrdna sestra (2) SAD - potopqena sa “Brindizijem” na Badwi dan 1916 *2

Milosrdna sestra (3) SAD - potopqena sa “Brindizijem” na Badwi dan 1916 *2







Milo{ ]iri} 1893, Crepaja/Kova~ica/Banat - medicinar *2

Milutin \ori}medicinar u Odesi *2

Miqani}, Niko Petrov 1892, Cetiwe - sanitar (do{ao iz Francuske) *1 *2

Miqani}, Pavle Petrov 1889, Cetiwe - sanitar (do{ao iz Francuske) *1 *2

Mina Vif{trand Danska - milosrdna sestra *2

Mihail KarpinskiRusija - medicinar u Odesi *2


Mihail S. Pavlov Rusija - ekonom u misiji *1

Mihailo Babovi}medicinar u Odesi *2

Mihail DavidovRusija - potporu~nik medicinar u Odesi *2

Mihailovi}, N. medicinar (do{ao sa strane, ne zna se otkud) *1

Mihajlov, Gena J. Perlez/Zrewanin - bolni~ar *2

Mod Bulok milosrdna sestra *2

Monika Stenli glavna kuvarica *2

Moris Vilson Engleska - Srpski potporni fond u Bizerti *2

Mrvo{, Jova Prag/ê{ka - kandidat medicine *1.

120 Ilija Petrovi}

Nade`da Lozinskaja Rusija - milosrdna sestra *2

Nari{~kinaRusija - princeza rukovodilac improvizovane ambulante *2

Neli Klark milosrdna sestra *2

Nikolaj Ivanovi~ Rusija - *2

Nikolaj SkvorcevRusija - medicinar u Odesi *2

Nisim, A. medicinar *1

Novotni, Robert Prag/ê{ka - kandidat medicine *1.

Olga Vasiqeva Rusija - bolni~arka *2

Oliva Mej Kelso King 1885, Sidnej/Australija - 1958 - voza~, narednik u misiji *2

Oliva Lox *2

Oliva Oldri~ Engleska - sestra *2

Oliva Smit sestra *2

Oliva Tremejn Majls *2

Oliva Xurden bolni~arka, doma}ica u Jedinici Beri *2

Ostoji}, \ura Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Otokar Milner ê{ka - medicinar *2.


P. Bagin Rusija - medicinar *1

P. @ukov Rusija - medicinar *1

Pavla Pole{~uk Rusija bolni~arka *2

Paganetini Francuska - rukovalac dinamo-ma{inom *2

Palcar, Jovan Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

ParièrRusija - sanitet u Odesi *2

PauelEngleska - *2

Pelagija Pavlovna Sivrimovi~ Rusija - milosrdna sestra *1

PeliserEngleska - *2

Pelcer [vajcarska - bolni~ar *2

Petrovi}, Tamara Lozana/[vajcarska - milosrdna sestra *1

PexEngleska - *2

Poqak, Stjepan potporu~nik medicinar na Dobruxi *2

Posavac, Andrija potporu~nik apotekar u Odesi *2

Potpukovnik dr X. E. F. Stamers Engleska - zamenik komandanta sanitetske misije *2

Po~ek, Tina Italija - bolni~arka *1

PresRusija - sanitet u Odesi *2

Pri{ila KingEngleska - sestra *2

122 Ilija Petrovi}

Profesor Bouznkit Engleska - Crveni krst lekar *2

Profesor dr X. T. X. Morison lekar *2

Profesor Safaterov Rusija - lekar u ni{koj bolnici *2

Pukovnik dr Viqem A. Hanter 1861-1937, Engleska - komandant sanitetske vojne misije *2

Pukovnik Ficpatrik Engleska - Misija Crvenog krsta *2.


R. Parsons SAD - milosrdna sestra *2

R. [melens SAD - bolni~ar *2

Radi} narednik sanitetlija *2

Radomil Maudr ê{ka - sanitetlija *2

Raul Labri Francuska - oficir u medicinskoj misiji *2

Reks Vilijam Xekson bolni~ar *2

Ri~ard Hant bolni~ar *2

Ri~ard C. F. î~ester Engleska - sekretar ledi Pexet *2

Robert Par pomo}ni magacioner *2

Rozalija Mansel milosrdna sestra *2

Roland Brajs bolni~ar *2

Rosa, Antonije Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Rudolf Lehkipotporu~nik medicinar u Odesi *2

Rudolf Tru{anovi~ potporu~nik medicinar u Odesi *2

Rudolf [ofelin apotekar *2.

124 Ilija Petrovi}

S. A. Raund milosrdna sestra *2

S. P. êpmen anesteti~ar *2

Sajsili (Cicely) HamiltonEngleska - sestra *2

Selina Tub-Tjubi Engleska - *2

Semjon @. Judelevi~Rusija - medicinar u Odesi *2

Sergej GrabovskiRusija - medicinar u Odesi *2

Ser Ralf Spenser Pexet 1864-1940, London/Engleska - komesar engleskih misija *2

Sesil de B. HauardEngleska - bolni~ar u Jedinici Beri *2

Signe Meler Danska - milosrdna sestra *2

Simeonovi}-ôki}, Josif Jovanov 1886, Sremski Karlovci - bolni~ar *2

Slawina, Vladimir Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Soaje-\or|evi}, Margaret 1875, Egoran/Francuska - bolni~arka *1 *2

SoasonFrancuska - bolni~ar u Bizerti *2

Spermen C. Svinburg bolni~ar *2

Sretenovi}, M. medicinar (do{ao sa strane, ne zna se otkud) *1

Stevan Todorovi} 1893, Neradin/Irig/Srem - medicinar *2

Stela Majls Frenklin 1879, Talbingo/Australija - pomo}na kuvarica, bolni~arka *2

Stjepanovi}, \oko Prag/ê{ka - kandidat medicine *1


Stojan Grgurov sanitetski potporu~nik, lekar *2

Stojanovi}, D. medicinar (do{ao sa strane, ne zna se otkud) *1

Stoun sestra *2

Strutinski, dr Romano poru~nik lekar u Odesi *2

Suboti}, Vasa Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Suzana GrejselEngleska - sestra *2.

T. B. Logan SAD - bolni~ar *2

T. E. Miligan Grandi bolni~ar, kasnije blagajnik u misiji *2

T. Fran~esko d’An|elo kuvar *2

T. X. Griv bolni~ar *2

Tatjana Vadimovna Engelhart Rusija - milosrdna sestra *1

Tatjana Si~eva Rusija - lekarka (ili bolni~arka) *2

Tekla Madsen Danska - milosrdna sestra *2

Teobald Ri~ard Ficvalter Batler1894-1976 Armstrong/Kanada - bolni~ar u misiji dr Rajana*2

Tomas Lipton Engleska - prevoz medicinskog osobqa i opreme *2.

126 Ilija Petrovi}

F. Buquba{ Rusija - student medicine *2

F. Klapal SAD - lekarski pomo}nik *2

Fedor Mijin 1892, Melenci/Zrewanin - medicinar *1

F. H. Marko bolni~ar *2

Fjodor Sav~enkoRusija - medicinar u Odesi *2

Feldsman, J. Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Fil. Sinicin Rusija - sanitar *1

Flora M. Skot milosrdna sestra *2

Flora Sends 1876-1956, Sufolk/Engleska - bolni~arka, ratnica *2

Florens E. Bermen milosrdna sestra *2

Florens Keton Irska - sestra *2

Florens Mek DauelAdelaida/Australija - u engleskoj misiji sestra *2

Florens Mo bolni~arka *2

Florens Harli k}i Ketrin Meri Harli bolni~arka *2

Franc Tobija{ê{ka - potporu~nik medicinar u Odesi *2

Franc Holen (umro 1915) bolni~ar *2

Fran~eska Vilson Engleska - sestra M. Vilsona medicinska sestra u Bizerti *2

Frawa Toman Prag/ê{ka - kandidat medicine *1


Frawo [trodl sanitetski potporu~nik, lekar *2

Frejka, B. Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Frenk V. Wuvi kvalifikovani bolni~ar *2

Frensi Izabel Blenkou1864-1938, êjli/Engleska - sestra *2

Frensis N. [vindEngleska - bolni~ar u Jedinici Beri *2

Frotingem, Elizabeta SAD - *2

Frotingem, Xon Vipl (John Whipple Frothingham) 1878, Bruklin/Wujork/SAD - 1935, Geta ri/Francuska - *2.

128 Ilija Petrovi}

H. Diprouz bolni~ar *2

HelEngleska - *2

H. Frenklin Skvajer bolni~ar *2

H. C. M. Harding bolni~ar *2

Helen M. Kolmen milosrdna sestra *2

Helen Mekdugal [kotska - doma}ica i jedinici “Korzika” *2

Heni Grevsen Danska - milosrdna sestra *2

Henrik August Angel1861-1922, Norve{ka - Misija Crvenog krsta *1

Herbert V. Kol kvalifikovani bolni~ar *2

Herbert XonEngleska - bolni~ar u Jedinici Beri *2

Hiber Hankin Engleska - dobrotvor *2

Hobart D. BrinkSAD - Misija Crvenog krsta (sa dr Strongom) *2

Holansanitetski oficir *2

Horlivi, J. Prag/ê{ka - kandidat medicine *1

Hrubi, Frawa Prag/ê{ka - kandidat medicine *1.


C. B. Melis milosrdna sestra *2

C. R. Kuki-Tejlor bolni~ar, kasnije magacioner *2

Cigel{tajn [vajcarska - bolni~ar *2.

ârls Henri Stedi{ Houp Adelaida/Australija - lekar*2

ôvi}, Mihailo Prag/ê{ka - kandidat medicine *1.

130 Ilija Petrovi}

X. Lamb radiograf *2

X. C. Pikering milosrdna sestra *2

Xan Gordon inèwer bolni~ar u Jedinici Beri *2

Xejms V. Vajls Engleska - pomo}ni sekretar u misiji *2

Xejms Dankan Fraj bolni~ar *2

Xejn E. Piter milosrdna sestra *2

XeksonEngleska - *2

Xeni Sibli milosrdna sestra *2

Xesi Hankin Hardi Engleska - bolni~arka *2

Xim StroubrixEngleska - bolni~ar(?) *2

Xin S. Renkin milosrdna sestra *2

Xin C. G. Donald milosrdna sestra *2

Xoe Neten (Natan)SAD - bolni~ar *2

Xozef Gardner HopkinsSAD - Misija Crvenog krsta (sa dr Strongom) *2

Xozef L. Gasking bolni~ar, kasnije {ofer i stolar *2

Xozefina-Xo VajthidKanada - inèwer sestra *2

Xojs Nankivel Lo~ Kvinslend/Australija - *2

Xon Aleksandar Riki bolni~ar *2


Xon Grinhalg blagajnik u medicinskoj misiji *2

Xoni Henriksen Danska - milosrdna sestra *2

Xorx LingnerEngleska - u Jedinici Beri *2

Xorx SimpsonEngleska - bolni~ar u jedinici Beri *2

Xorx Tejlor Engleska - voza~ autobusa *2.

[aban de la Palis - [abankaFrancuska - kontesa instrumentarka, bolni~arka *2

[arlota E. Henri Engleska - milosrdna sestra *2

[arman bolni~arka *2

[umavan SAD - poreklom iz Nemrde/ê{ka posilni dr Gu~e *2.

132 Ilija Petrovi}

Napomene

*Spisak s pribli`no sedamsto imena medicinskih delatnikasa stra ne, 17. januara 2005. go di ne po slat je g. dr \or|u Stani}u,ta da{wem pre d sedniku Izdava~kog saveta Do br o vo qa ~kog glas -ni ka u Beogradu; treba lo je da se objavi u broju 25/ jun 2005. go -dine, ali je to u~iweno kuso; objav qen je samo uvodni tekst (stra -ne 80 -86), bez imena, iako su ba{ ta imena predstavqala kqu~nideo ce loga ra da. Ume sto toga, is pred teksta (na strani 80) dato jeobja{wewe zbog ~e ga je ta ko postupqeno:

“Pomno istraùju}i u~e{}e medicinskog osobqa iz inostranstva,koje je tokom balkanskih i Prvog svetskog rata obavqalo veoma te{ke isloène poslove u ambulantama, bolnicama i, najve}im delom, na boji -{tima, gospodin Ilija Petrovi} iz Novog Sada, prikupio je veliki brojpo dataka koji verno odslikavaju zna~aj, ulogu i doprinos tih qudi u zbri -wavawu i le~ewu bolesnih i rawenih srpskih vojnika i gra|ana. Pro u -~a vaju}i doma}e i strane izvore od kojih mnogi datiraju iz ratnih dana,autor je uspeo da sublimira sve {to su qudi i ̀ ene »u belom« u~i ni li za narod i vojsku Srbije. Izvori navedeni na kraju ovog teksta i imena wi -hovih autora, ne ostavqaju nikakvu sumwu u autenti~nost izlo ̀ enih po -dataka. Autor je uz ovaj tekst priloìo i spisak sa blizu seda m sto imenalekara, medicinskih sestara, bolni~ara i drugog medicin skog osobqa ko -ji su, do{av{i iz vi{e zemaqa Evrope, Sjediwenih Ame ri~kih Dràva,Kanade, Australije, Novog Zelanda i drugih zemaqa, ra dili u sanitet -skim jedinicama srpske vojske tokom balkanskih i Pr vog svetskog rata.Zbog ograni~enog prostora nismo, naàlost, u stawu da spisak ovom pri -likom objavimo, ali napomiwemo da se isti nalazi u do kumentaciji na -{eg Udruèwa i da stoji na raspolagawu svima koji su za wega zainte re -so vani”.

Ali, zato, nije re~eno da se deo ~lanova Izdava~kog saveta su -prot stavio stavu svog predsednika da se u Dobrovoqa~kom glasni -ku na|e i ono {to je objavqeno; ni{ta ~udno, po{to se Udruèwe ratnih dobro vo qaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tova la -ca iz Beo gr a da, Savski trg 9, svim sila ma opire istini o srpskom do bro vo qa~kom pokretu tokom oslobo di la~kih ratova 1912-1918.godi ne, {to ukqu~uje i }utawe o delovawu medicin sk og osobqa sa strane na srpskim rati{tima.

**Iako je na engleskom jeziku (u Engleskoj, SAD i Austra -liji), na ro~ito tokom posledwih petnaestak go dina, objavqen ve -lik broj kwiga o delovawu medicinskih misija na srpskim rati -{tima, u Udruèwu ratnih dobro vo qaca 1912-1918, wihovih po -


tomaka i po{tova la ca iz Beo gr a da, Savski trg 9, jo{ se nisu do se -tili da te kwige po pi {u, ne kako pribave (delimi~no i s inter -neta) i po~ nu prevo di ti ono {to bi za “na{u” temu moglo bitikorisno. A koristilo bi i kad bi neki wegov istraìva~, vi~anizli stava wu istorijske gra|e i lite ra ture i odli~an poznava la cengle skog jezika, proveo barem petna estak dana u nekim biblio -te kama i ar hi vima na Ostrvu, pre svega u Glazgovu, Edinburgu iLondo nu; moglo bi biti da je uvid u wi hove kwige i arhive vred -niji za Srbe no za Engleze, ~ak i kad poneko, kao {to to ~ini drErik Veb u komentarima uz delovawe ameri~ke misije Crvenogkrsta i dr Edvarda Rajana, za Srbe ka ̀ e da su fa{isti, to jest na -cisti, da su krivi za Prvi svetski rat, da su ugwetavali sve su se d -ne narode, i sli~no.

*** Na molbu da za ovu kwiìcu napi{e predgovor, prof. dr Mila n Breberina odgovorio je i sopstvenim istraìvawem; pri -~e o dr Ed va r du Rajanu, Emili Simonds i misiji dr Viqema Han -tera (date sitnijim slovima) i ime na dv a de se ta k ~lanova Han te -rove misije ~ije je preven ti vno delovawe odlu~uju}e doprinelo dase epidemija pegavog tifusa u Srbiji 1915. godine brzo zaustavi,za svega dva meseca, priloìo je on, a podsticajno i stru~ no u~e -stvovao je u dopisi vawu osnovnih obave{tewa o pegavom tifusu,povra t noj grozni ci i trbu{nom tifusu, kao i o li~nostima kojesu se ba vile otkri vawem wi hovih uzro~nika.

****Ako se nekome ~ini da bi ovde popisana 1.323 medicin -ska delatnika sa strane moglo biti premnogo, utoliko pre {tosu imena najve}eg broja tih podvi`nika i daqe nepoznata, nave -{}emo ovde i tvrdwu dr @arka Vukovi}a da su na srpska rati{ta tokom Velikog rata stigle “stotine, pa i hiqade lekara, sestarai dobrovoqnih bolni~arki” (10, 8).

134 Ilija Petrovi}

Literatura1 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd 1994;2 Vlad. Stanojevi} et all., Na{e ratno sanitetsko iskustvo, Zbor -

nik ra do va, Beograd 1925; 3 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz preko -

mor skih zemaqa 1912 -1918, Novi Sad 1998;4 Politika Beograd;5 \uro Gu~a, Rozpomienky na môj dobrovol’nícky ìvot v Srbsku od roku

1914 -1916, Na{ ìvot Ba~ki Petrovac, broj 2/1937, 3-4/1937. i 1/1938;6 Milan @. @ivanovi}, O evakuaciji srpske iz Albanije i wenoj

reorganizaciji na Krfu (1914-1916), prema franncuskim dokumentima,Istorijski ~asopis XIV-XV, Beograd 1966;

7 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1915-1918, Beograd 1986;8 Spomenica Ledi Pe xet, Mel burn 1959;9 Isabel Hutton, With a woman’s unit in Serbia, Salonika and Sevastopol,

London 1928; 10 Izobel Ros, Mala Si va Prepe lica, Beograd 1995;11 E. P. Stebing, At the Serbian Front in Macedonia, London 1917; 12 Vera Gavrilovi}, @ene lekari u rato vima 1876- 1941, Beograd 1976;13 Pomenik poginulih i umrlih lekara u oslobodila~kim ratovi -

ma 1912-1918, Srpsko lekarsko dru{tvo Beograd 1922;14 Jelica Novakovi}-Lopu{ina, Srbi i Jugoisto~na Evropa u

nizozemskim izvorima do 1918, Beograd 1999;15 Spomenica Srpskog lekarskog dru{tva 1872-1972, Beograd 1972;16 G. Kosti}, Da se ne zaboravi..., Beograd 1954.17 Nikola B. Popovi}, Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914 -

-1918, Beograd 1977.18 Dr Risto Jeremi}, Prilozi za biografski re~nik vojvo|anskih

Srba lekara od 1756 do konca 1940, Novi Sad 1952.19 Dobrovoljci kladivarji Jugoslavije, Ljubljana 1936.20 Prof. dr \or|e Stankovi}, Strani dobrovoqci u ratu Srbije

1914. godine, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 44-54.21 Rusi bez Rusije - Srpski Rusi, Beo~in 1994;22 Osveta Kosova i Slivnice, priredio Slavko M. Kosi}, Velika

Kikinda 1920;23 @arko Vukovi}, Strane medicinske misije u Srbiji, Beograd 2004;24 Slavica Popovi}-Filipovi}, Za hrabrost i humanost : Bolni ce {kotskih èna u

Srbiji i sa Srbima za vreme Prvog svetskog rata 1914-1918. godine, Beograd 2007;25 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975;26 Nikola Radoj~i}, Oìvela Vojvodina, Zbornik Matice srpske

za istoriju broj 51, Novi Sad 1995;27 Glas Crnogor(a)ca Cetiwe (oktobar 1912-avgust 1913);28 Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Savo Skoko, Srbija i

Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972;29 Dimitrije \or|evi}, Na po~etku razdobqa ratova, Istorija

srpskog naroda VI-1, Beograd 1983;30 Milenko Karanovi}, Doprinos Mihajla I. Pupina Srbiji i Crnoj Gori za

vreme balkanskih ratova, Zbornik s nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla IdvorskogPupina (Novi Sad-Idvor 1979), Novi Sad 1985;


31 Mihailo Lali}, Prutom po vodi, Novi Sad 1992;32 I. Petrovi}, Sa svih strana srpski dobrovoqci, Novi Sad 2005;33 \or|e Jeleni}, Nova Srbija i Jugoslavija, Beograd 1926;34 Vladimir ]orovi}, Istorija Srba 1-3, Beograd 1989;35 Milan @. @ivanovi}, O evakuaciji srpske vojske iz Albanije i

wenoj reorganizaciji na Krfu (1915-1916) prema francuskim dokumen -tima, Istorijski ~asopis XIV-XV, Beograd 1966;

36 Savo Skoko, Uz Uspomene @ivojina Mi{i}a, Beograd 1969;37 Enciklopedija Jugoslavije 1-6 drugo izdanje, Zagreb 1980-1990;38 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, kwiga I, Beograd 1971;39 I. Petrovi}, Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2007;40 Jelena Lozani}-Frotingam, Dobrotvorna misija za Srbiju u I

svetskom ratu : Pisma iz Amerike i Kanade 1915-1920. godine, Beograd1970;

41. Stevan Litviwenko, Ruski lekari u Srbiji i Crnoj Gori, Beo -gra d 2007;

42. Katarina [turceneger, Srbija u Evropskom ratu 1914-1915, No -vi Sad 2008;

43. Alisa i Klod Askju, Opusto{ena zemqa : Srbija kako smo je mivideli, Novi Sad 2008;

44. Branislav Popovi} et all., Malarija u srpskoj vojsci na Solun -skom frontu s posebnim osvrtom na po~etak epidemije sredinom 1916.godine, Saop{tewe na nau~nom skupu “Srpski vojni sanitet u 1916. go di -ni”, Beograd 2007;

45. Aleksandar S. Nedok, Sanitet Srpskog dobrovoqa~kog korpu -sa u Rusiji 1916-1917, Saop{tewe na nau~nom skupu “Srpski vojni sani -tet u 1916. godini”, Beograd 2007;

46. @arko Vukovi}, i Vuka{in Anti}, @ene Australije sa srpskom vojskom na Solunskom frontu, Saop{tewe na nau~nom skupu “Srpskivojni sanitet u 1916. godini”, Beograd 2007;

47. Ludvik Hir{feld, Istorija jednoga ìvota, Beograd 1962;48. Aleksandar S. Nedok, Povla~ewe srpske vojske ka albanskom

pri morju i wena evakuacija na Krf 1915/1916 : Rad vojno-sanitetskeslu ̀ be, Beograd 2006;

49. Jelena Lazarevi}, Engleskiwe u srpskom narodu, “Doma}ica”, or -gan beogradskog ̀ enskog dru{tva i podruìna, sveske 7-10, Beograd 1929;

50. J. Reed, The War in Eastern Europe : Travels Through the Balkans in 1915,London 1995;

51. W. Hunter, The Prevention and Arrest of Lice-Borne Diseases by NewMethods of Disinfection, The Lancet 2, 1918;

52. Qubomir Vuk{i}, Istorijski osvrt na prestanak pegavca (Ty -phus exanthematicus) 1914-1915. godine u Srbiji, Arhiv za istoriju zdrav -stvene kulture Srbije 18, 1-2, Beograd 1989;

53. Edwin Morse, America in the War : The Vanguarde of American Volun -teers in the Fihting Lines and Humanitarian Service. August 1914-April 1917, NewYork 1919;

54. Arijus van Tonhoven, Strahote rata u Srbiji : Dnevnik rat -no g hirurga 1915, Beograd 2005;

55. James Berry, May Dickinson, L. Walter Blease, and other members of theunut, The story of a Red Cross unit in Serbia, London 1916.

136 Ilija Petrovi}

Bele{ka o sastavqa~u

Ilija Petrovi} (1938, Kosor, kod Podgorice), istori~ar i publi ci -sta. Ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju. Posledwih petnaest godina ba vi se srpskom istorijom novijega vremena.

Objavqene kwige: 1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, str. 157; 2. Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968; 3. Zmajevo 1973, Zmajevo 1974, str. 65-85; 4. Zmajevo - Prilozi za monografiju , Zmajevo 1979, str. 9-15, 48-66.

i 77-136; 5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koau -

tor stvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286;6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80; 7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,

No vi Sad 1994, str. 264; 8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi

Sad 1996, str. 373;9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374; 10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi

Sad 1997, str. 309;11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa

1912 - 1918, Novi Sad 1998, str. 436; 12. .Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397; 13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214; 14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192;15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom

Ko lakom), Novi Sad 1999, str. 126;16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175; 17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310; 18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,

str. 151; 19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi

Sad 2001, str. 120;20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,

str. 556;21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133;22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427;23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169;24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), No -

vi Sad 2004, str. 5-172;25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248;26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95;27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi

Sad, Novi Sad 2005, str. 544;28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308;29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298;30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Na -

stav nici, Novi Sad 2006, str. 224;


31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petro vi -

}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348;33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str, 429;34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno iz -

da we), Novi Sad 2007, str. 142;35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370;36. Medicinske misije na srpskim rati{ti ma 1912-1918, Novi Sad

2008, str. 138.

Pripremqeno za {tampu:37. Poreklo Drekalovo;38. Crnogorska pohara Ku~a.

U pripremi:39. Srpska Krajina : Novembar 1992 - mart 1993.

138 Ilija Petrovi}

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

356.3:61-051]:94(497.11)”1912/1918”

PETROVI], Ilija Medicinske misije sa strane na srpskim rati{tima 1912-1918 /

Ilija Petrovi}. - Vlastito izd. - Novi Sad : I. Petrovi}, 2008 (NoviSad : Piperi). - 138 str. : ilustr. ; 21 cm

Tira` 200. - Str. 7-10: Nepravedno i nedopustivo zaboravqeni / Milan Breberina. - Bele{ka o sastavqa~u: str. 137-138. - Bibliografija.

a) Oslobodila~ki ratovi 1912-1918 - Zdravstvena slu`ba - Srbija -1912-1918

ISBN 978-86-906883-8-8

COBBIS.SR-ID 233095687

Sa blagodarno{}u imenujemo darodavce ~ijom se dobrotom ova kwiga pe~ata:

Andrija Petrovi}, PodgoricaVaso Vojvodi}, Novi Sad

Vera Doli}, Novi SadVladimir Petrovi}, ôka

Gojko Dobri}, Novi SadDraga Soviq, Novi Sad

Dragoqub Petrovi}, Novi SadDana Mitrovi}, Jagodina

Jovan Pejin, BeogradMilan Breberina, Novi Sad

Milorad Predojevi}, Novi SadPavle Jovi~i}, FutogPavle Orbovi}, Vrbas

Radmila Ivan~evi}, Novi SadRosvita Topolac, Kni}Stojan Berber, Sombor

Cvetin Ristanovi}, Novi Sad

Mesna zajednica Crvenka Crvenka, Mo{e Pijade 57

Documents

Medicins Kemi Sije