MEDIJI O ZDRAVSTVU

ponedeljak, 15. jul 2019.godine

RTS:

Izgradnja puta ubrzava prevoz pacijenata do Kliničkog centra

RTV:

Posle 40 godina Klinički centar Srbije dobio direktan prilaz s autoputa

VEČERNJE NOVOSTI:

Lečićemo depresiju sklapelom! Koje su najčešće bolesti današnjice?

BLIC:

Najčešći karcinom kod dece - LIMFOM - Vrsta karcinoma koji se uspešno leči

DNEVNIK:

Za sada bez obolelih ljudi, virusom zaraženi samo komarci.

Izgradnja puta ubrzava prevoz pacijenata do Kliničkog centra

Otvoren je pristupni put između Kliničkog centra Srbije i Hitne pomoći, koji će ubrzati i olakšati

transport pacijenata, ali i smanjiti gužve u tom delu grada. Njegova izgradnja je deo

rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije, koja je počela krajem prošle godine, a znači obnovu stare

i izgradnju nove zgrade.

Godišnje Klinički centar Srbije zbrine oko milion pacijenata, svaki treći je iz unutrašnjosti. Sada

će njihov dolazak biti olakšan.

"Svako, da li su to kola Hitne pomoći ili neko ko vozi svog najbližeg i ima potrebu da dođe do

lekara, za pola minuta je odavde sa auto-puta iz bilo kog pravca, za pola minuta je u porodilištu.

Ako vozi suprugu, ako vozi nekog ko treba da se porodi. Za pola minuta je u porodilištu GAK, a

za minut je u Urgentnom centru", istakao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kaže da pola minuta i minut mogu da budu

ključni u spasavanju života.

"Pokazuje da ljudi brinu. Pokazuje da razmišljaju kako da svakog dana uradimo nešto da

zaštitimo živote, da učinimo da ljudima bude konfornije i da im bude lakše. Da se pobrinu za

svoje zdravlje", naveo je Stefanović.

Put je dug 350 metara i ima trotoare sa obe strane. Osvetljen je celom dužinom sa 14 stubova.

"Iskopano je preko 10.000 kubika stene i jalovine, ugrađeno je preko 2.000 kubika nasipa u

tucaniku, izgrađeno je 105 šipova u steni dužine od četiri i po do sedam metara, i zid koji drži

brdo da se ne bi obrušilo, jer je klizište", rekao je Slavoljub Korčakoski, izvršni direktor "Delta

inženjeringa".

Prof. dr Milika Ašanin, direktor KCS-a navodi da se iz beogradske Hitne pomoći skoro 20 odsto

pacijenata dovoze u Urgentni centar, a da je broj onih koji dođu iz Srbije i veći.

"Skoro 40 posto svih usluga se pruža, tako da je ovaj prilaz sa auto- puta izuzetno važan da se

zaobiđu gužve u gradu", kazao je Ašanin.

Oko 40 odsto svih zdravstvenih usluga obavlja se u Kliničkom centru Srbije. Porede ga sa

manjim gradom, jer u svom sastavu ima 50 zgrada.

Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Stefanović i ministar zdravlja Zlatibor Lončar obišli su danas

novoizgrađenu saobraćajnicu pri Kliničkom centru Srbije, koja povezuje tu zdravstvenu

ustanovu sa saobraćajnom petljom pri isključenju sa auto-puta kod Hitne pomoći.

Dužina saobraćajnice iznosi 350 metara, a njen najveći značaj je što će pacijenti u najkraćem

roku moći da dobiju neophodnu pomoć lekara, bilo da je reč, na primer o Urgentnom centru ili

Klinici za ginekologiju i akušerstvo.

Ministar Lončar kaže da će do porodilišta, zahvaljujući novoj saobraćajnici, pacijenti stizati za

pola minuta, odnosno za minut do Urgentnog centra, jer će se, kako kaže, izbeći gužve u ulici

Kneza Miloša.

On je dodao da saobraćajnica već funkcioniše, kako za kola Hitne pomoći, tako i za sve građane.

Inače, put čija je izgradnja počela u martu obeležen je horizontalnom i vertikalnom

signalizacijom, a za javno osvetljenje je postavljeno 14 stubova.

Ministar Stefanović podseća da je MUP nabavio novi helikopter sa najsavremenijom

medicinskom opremom, navodeći da je brzina, kada je reč o spašavanju života, značajan faktor.

"Sve što se dešavalo u prethodnom periodu, uključujući nabavku iks noža, gama noža, pokazuje

da razmišljamo da stvorimo uslove da se pacijenti u Srbiji leče kao bilo gde drugde u svetu. Za

pripadnike policije je to takođe značajno, zbog specifičnosti posla. Skraćivanje vremena do

lekara znači veća šansa da se nekom spasi život", rekao je Stefanović.

On je zahvalio Ministarstvu zdravlja, ali i lekarima zbog brige koju pokazuju prema policijskim

službencima, ali i svim građanima Srbije.

Direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) Milko Ašanin izjavio je povodom rekonstrukcije Kliničkog

centra Srbije, koja je počela prošle godine i obuhvata i obnovu stare i izgradnju nove zgrade,

KCS posle 40 godina dobio najbrži, najkraći, direktni pravac i prilaz s auto-puta u dvorište

Kliničkog centra.

Izgradnja ovog puta između Hitne pomoći i KCS deo je rekonstrukcije, a RTS navodi da je on više

od puta s obzirom na to da povezuje dve zdravstvene ustanove važne za veliki broj pacijenata.

Ašanin je u Jutarnjem Dnevniku RTS kazao da novi put za pacijente znači brži i lakši dolazak.

"To za naše pacijente i sanitete znači mnogo. Pacijenti brže stižu, brže se sprovodi dijagnostika i

terapija, pacijenti mogu biti spašeni", rekao je Ašanin.

On je rekao da više desetine saniteta dolazi iz Beograda i unutrašnjosti u Klinički centar Srbije.

"Tako da je ovaj prilaz s auto-puta izuzetan važan da se zaobiđu gužve u gradu i da se pristupi iz

Kneza Miloša, Nemanjine i iz ulice Oslobođenja zaobiđu i da se ovim putem brzo i direktno

stigne u Klinički centar Srbije", objasnio je direktor KCS.

Ašanin je dodao da će ovaj put imati više namena.

"U prvom trenutku on će se koristiti za potrebe gradilišta rekonstrukcije KCS značiti mnogo da

veliki šleperi i kamioni ne prolaze kroz grad već idu direktno na gradilište, ali već se propuštaju

prioritetna vozila - vozila hitne pomoći, saniteti", kazao je Ašanin.

On je rekao i da se radovi na novoj kuli privode kraju i da uskoro počinju radovi u PET Centru

Lečićemo depresiju skalpelom!

Prof. dr Branislav Filipović o uvođenju novih metoda terapije psihijatrijskih oboljenja i bolesti zavisnosti: Psihohirurgija daje rezultate i kad lekovi ne pomažu. Ne otvara se lobanja, već se do mozga dolazi kroz minimalne otvore BOL u duši, opsesivno pranje ruku i nameštanje stvari, zavisnost od droga, ali i šizofrenija uskoro će se i kod nas lečiti ne samo lekovima, već i hirurški. Minimalno presecanje određenih delova

mozga ili njihova stimulacija, mogu trajno da izleče pacijenta ili bar da mu radikalno poboljšaju stanje.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Branislav Filipović, psihijatar i upravnik Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je psihohirurgija, koja se usavršava još od polovine prošlog veka, a najpoznatiji centri za ovu granu medicine su u Švedskoj i Americi, spas za pacijente koji ne reaguju na primenu lekova:

- Od deset do 30 odsto obolelih od depresije, šizofrenije, opsesivno-kompulsivnog poremećaja i zavisnici od narkotika, ne reaguje na lekove, i svi oni su potencijalni kandidati za hirurško lečenje.

* Kada će psihohirurgija početi da se primenjuju na našim klinikama? - Psihohirurgija je grana neurohirurgije, tako da će se ona raditi samo na neurohirurškim klinikama. Planiramo da organizujemo kurs za naše stručnjake, sa istaknutim imenima u ovoj oblasti medicine, sa kojima će biti u mogućnosti da urade prve intervencije. Uveren sam da će posle toga naši neurohirurzi moći samostalno da operišu, jer mi u oblasti hirurgije imamo vrhunske stručnjake koji uživaju svetski ugled.

SKUPO, ALI ISPLATIVO* S obziroma na dijagnostiku, hiruršku opremu i veliki broj stručnjaka koje

angažuje da li je psihohirurgija skupa metoda lečenja? - Jeste, veoma skupa, ali je isplativa na

duži rok, jer se uzalud ne troše lekovi, a pacijentu se obezbeđuje stabilno zdravstveno stanje.

* Sa kojim stručnjacima će sarađivati naši neurohirurzi? - Krajem juna bio sam na Kongresu kliničke anatomije i Simpozijumu kliničke i primenjene anatomije u Madridu, gdu smo učvrstili postojeće kontakte sa najuglednijim i najiskusnijim psihohirurzima, koji će nam pomoći da uvedemo psihohirurgiju.

* Da li psihohirurgija podrazumeva otvaranje lobanje pacijenta? - Ne, ne otvara se lobanja, već se do mozga dolazi kroz minimalne otvore na njoj i kroz te otvore se radi intervencija. Hirurg preseca određene moždane strukture ili pacijentu stavlja elektrode, kroz koje se plasiraju radiofrekventni talasi, koji imaju za cilj da preseku ili stimulišu, odnosno da podstaknu rad određenog dela mozga.

* Na osnovu čega se dolazi do zaključka da li pacijentu treba da se stimuliše ili onesposobi deo mozga? - Psihohirurška operacija zahteva besprekornu pripremu pacijenta. Čak i minimalna nepreciznost tokom intervencije može trajno da ga onesposobi, ili da bude fatalna. Dakle, sve odluke o lečenju donose se konzilijarno i u njima učestvuju psihijatar, neurolog, neuroanatom, neurohirurg i neuroradiolog. Drugi bitan korak je funkcionalno snimanje magnetnom rezonancom. Pacijentu se zadaju određeni zadaci i snimaju se reakcije mozga tokom njihovog izvođenja. Na osnovu reakcija mozga, lekari zaključuju koju vrstu intervencije bi trebalo da urade.

* Kako se psihohirurgijom leči depresija?

- U tretiranju depresije najčešće se radi cingulotomija, odnosono presecanje cingulum vlakana u mozgu. Ova vlakna povezuju limbičke strukture mozga, koje kontrolišu privremenu memoriju i povezuju ih sa osećanjima.

* Koliko je psihohirurgija uspešna? - Najbolje rezultate do sada su pokazali radiofrekventni talasi, znači stimulisanje mozga. Što se drugih metoda tiče, one su takođe dobre i kod najvećeg broja pacijenata dovode do poboljšanja. Nekada, do te mere da lekovi nisu potrebni, a češće rezultat je takav da lekovi bolje deluju i pacijent postiže trajno stabilno stanje.

* Svaka operacija može da se iskomplikuje, da li i u psihohirurgiji može da dođe do neželjenih posledica? - Trajnih povreda u smislu invalidnosti u psihohirurgiji nema, ali ima neželjenih efekata. Dešava se da pacijenti posle intervencije ne mogu da kontrolišu mokrenje, stolicu, da imaju pojačan apetit. Isto tako posledica može da bude i pojava letargije, apatičnosti i uopšte slabije rekacije na okruženje. Zato je u psihohirurgiji neophodno besprekorno poznavanje anatomije mozga i svih njegovih funkcija.

Koje su najčešće bolesti današnjice?

Svako vreme ima svoje specifičnosti kada govorimo o zdravlju čoveka. U prošlosti je stanovništvo stradalo u razarajućim epidemijama, a tome je doprinosila loša zdravstvena zaštita, higijenski uslovi i životne navike Svako vreme ima svoje specifičnosti kada govorimo o zdravlju čoveka. U prošlosti je

stanovništvo stradalo u razarajućim epidemijama, a tome je doprinosila loša zdravstvena

zaštita, higijenski uslovi i životne navike.

Kako je napredovala medicina, ljudi su postali svesniji kako da spreče oboljevanje od nekih bolesti, počeli su da vode računa o prevenciji, ishrani, fizičkoj aktivnosti... Zbog toga se danas neke bolesti čak smatraju iskorenjenima, a popravila se dužina i kvalitet života.

Danas najveću opasnost predstavlja kasno otkrivanje i lečenje hroničnih, sistemskih bolestil. U nastavku pročitajte koje su to neke od najčešćih bolesti današnjice.

Ishemijske bolesti srca

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, U Srbiji svake godine od srčanih bolesti umre više od 50 000 ljudi. Vodeći faktori rizika za nastanak i razvoj ovih bolesti jesu pušenje, nepravilna ishrana, gojaznost, visok krvni pritisak i nedovoljno fizičke aktivnosti.

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena sve do menopauze, kada se rizik izjednačava.

Ishemijska (koronarna) bolest srca ima najveći udeo u smrtnosti od srčanih bolesti u Srbiji. Nastaje zbog smanjenog dopremanja kiseonika putem srčanih arterija do srca, najčešće zbog ateroskleroze (suženje krvnih sudova).

Najteži oblik ishemijskih bolesti srca je akutni koronarni sindrom u koji spadajuinfarkt miokarda, angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Dijabetes

Diabetes melitus (poznata i kao šećerna bolest), nastaje kao metabolički poremećaj kada pankreas ne luči dovoljno insulina, ili postojeći insulin ne može da se iskoristi. Ovo je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u svetu.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) procenjuju da će se broj obolelih od dijabetesa do 2040. porasti na blizu 650 miliona. Na osnovu dostupnih podataka Batuta, u Srbiji od dijabetesa boluje više od 700 hiljada ljudi, od čega oko 50 odsto dece. Zabrinjavajuće su procene lekara, prema kojima svaki treći oboleli nema dijagnozu ili ne zna od čega boluje. Štitna žlezda

Do poremećaja funkcije tiroidne žlezde dolazi zbog prekomernog ili nedovoljnog lučenja hormona. Veoma je česta pojava, pre svega kod žena, a beleži se trend rasta broja obolelih u svetu i kod nas.

U Srbiji, poremećaj rada štitne žlezde ima blizu 800 hiljada građana, od čega većina usporen rad (hipotirodizam). Od hipotiroidizma žene oboljevaju četiri do sedam puta češće. Simptomi oboljenja štitne žlezde se često mešaju sa simptomima menopauze.

Najpoznatiji simptomi su gojenje, kao posledica niskog nivoa hormona (hipotireoidizam), i mršavljenje kada se luči previše hormona (hipertireoza). Pored ovih simptoma, javljaju se i otečen vrat, usporen ili ubrzan rad srca, umor, usporenost, depresija, znojenje, tremor ruku i drugi.

Ciroza jetre i Hepatitis

Ciroza jetre je bolest kod koje patološki procesi pogađaju sve delove jetre. Kada je uzrok prekomerna upotreba alkohola, govorimo o alkoholnoj cirozi. Jedan od uzroka je hronični hepatitis, a mogu je izazvati i primarna bilijarna ciroza, nasledna oboljenja, vaskularna oboljenja, infektivna oboljenja, lekovi.

Hepatitis je zapaljenje jetre uzrokovano različitim faktorima (virusima, alkoholom, toksinima, lekovima, metaboličkim procesima…). Simptomi izostaju ili su blagi, pa je najveći problem to što veliki broj obolelih ne zna da ima infekciju, dok u isto vreme inficirana osoba koja nema simptome može preneti infekciju na drugoga. U svetu je više od 325 miliona ljudi boluje od virusnih hepatitisa, a godišnje umre oko 1,34 miliona ljudi.

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je degenereativno oboljenje mozga, pretežno sa poremećajem mišljenja, pamćenja i ponašanja, nepoznatog uzroka. Simptomi se razlikuju od pacijenta do pacijenta, a najčešće su to problemi u izvođenju svakodnevnih radnji, snalaženje u nepoznatom okruženju, promene raspoloženja, gubitak kratkoročne memorije, zaboravnost, dezorijentisanost, depresija i drugo.

Nakon 60. Godine, učestalost od oboljevanja se udvostručava na svakih pet godina života.

Tačan broj ljudi koji boluje od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije u Srbiji još uvek nije poznat. Neke od procena su, da broj obolelih premašuje 160 hiljada, sa verovatnim rastom u budućnosti.

Tuberkuloza

Svetska zdravstvena organizacija poslednjih godina upozorava javnost da antibiotska rezistencija postaje nova pretnja po globalno zdravlje.

Smatra se da je tuberkulozom zaražena četvrtina čitave populacije na svetu. Svake godine ova bolest odnese više od dva miliona života, što je čini jednom od najsmrtonosnijih bolesti današnjice. Prema izjavama zvaničnika, u periodu od 2003. do 2019. u Srbiji se beleži pad oboljevanja i umiranja od tubrkuloze, pa tako Srbija spada u zemlje sa niskim opterečenjem tuberkulozom. Prema podacima Batuta, 2003.godine oboljevalo je 37 osoba na 100 000 stanovnika, a danas njih 11.

Tuberkuloza je zarazna bolest koju najčešće izaziva humani tip bacila tuberkuloze, ali je mogu izazvati i druge bakterije. Bolest napada sistem organa za disanje, pre svega pluća. Lečenje traje dugo, a pored izlečenja obolelog, cilj je i suzbijanje širenja dalje infekcije.

NAJČEŠĆI KARCINOM KOD DECE - LIMFOM Vrsta karcinoma koji se uspešno leči

Limfom je treći karcinom po učestalosti u svetu, nakon leukemije i tumora na mozgu. Obično se

dijagnostikuje kod dece od 5 do 10 godina starosti. Razlog njegovog nastanka je brza

proliferacija limfocita kod dece svih starosnih grupa. Poremećaj u bilo kojoj fazi proliferacije

može se nazvati limfom.

Limfom je vrsta karcinoma koja se razvija iz limfocita, ćelija koje rade za imunološki sistem u

ljudskom telu i koje nas štite od infekcija. Karcinom se razvija kada zdrava ćelija počne da se deli

brže ili da živi duže od ostalih zdravih limfocita. Te ćelije se nalaze u limfnim čvorovima, slezini,

koštanoj srži i ostalim organima u telu. Limfom se klasifikuje u dve grupe - Hodgkinov i Ne-

Hodgkinov. Ove dve bolesti nastaju iz različitih vrsta ćelija.

Uvećani limfni čvor je najčešći simptom limfoma. Bolest se može razvijati i bez uvećanja limfnih

čvorova. Ključno je odmah se obratiti lekaru, čak i ako se prepozna samo jedan od navedenih

znakova.

- Uvećani limfni čvorovi se mogu pojaviti na bilo kom delu tela, ali se najčešće pojavljuju u

području pazuha, vrata i prepona. To je tipičan znak limfoma. Ako se limfni čvor nakon lečenja

ne vrati u normalnu veličinu u roku od 2 nedelje ili ako se dodatno uveća, to može biti

upozorenje na limfom.

- Ako je usled noćnog znojenja potrebno često menjati pidžamu ili posteljinu deteta, taj

simptom može upućivati na limfom.

- Ako se povišena temperatura nastavi nakon 7 dana i ako je prati umor i noćno znojenje,

potrebno je istražiti uzrok i isključiti Hodginov limfom.

- Nedostatak apetita i gubitak preko 10% telesne težine bez ograničenja u ishrani u periodu od 6

meseci može biti simptom limfoma.

- Čest umor je takođe jedan od simptoma limfoma.

- Ako se Ne-Hodgkinov limfom razvije u području abdomena, biće najverovatnije propraćen

bolovima ili nelagodom u stomaku, mučninom, povraćanjem, masom lezija i konstipacijom.

- Ako se limfom razvije u grudnoj duplji, može izazvati kašalj, bolove u grudima i disajne

smetnje.

- Ako je zahvaćena koštana srž, mogu se razviti bolovi u kostima.

- Ako se bolest razvije na području glave i vrata, može izazvati kvrgu u vilici ili oku.

F O T O : P R O M O

За сада без оболелих људи, вирусом заражени само комарци

На основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију, ове сезоне, присуство

вируса грознице Западног Нила потврђено је у комарцима у другој недељи јуна на

територији општине Панчево.

Присуство вируса потврђено је у другој половини јуна у општинама Сомбор, Суботица, Сремска Митровица, Нови Сад и Зрењанин. До уторка, 9. јула, на територији Војводине нису регистровани лабораторијски потврђени неуроинвазивни случајеви грознице

Западног Нила код људи.

Грозница Западног Нила припада групи векторских, природножаришних зооноза. Вирус који изазива ово обољење одржава се у природном циклусу између бројних врста птица селица (дивље патке и гуске, гаврани, свраке, чавке, домаћи и дивљи голубови) и комараца. Главни преносилац вируса је Цулеџ пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин, јер се инфекција вирусом грознице Западног Нила са њега даље не преноси. На територији наше земље обољење се

региструје током топлих месеци, од маја до октобра/новембра. Период од заражавања до појаве болести (инкубација) траје од 2 до 14 дана, док код особа с ослабљеним имунитетом може износити и неколико недеља. У највећем броју случајева (70- 80 посто) не долази до испољавања симптома и знакова болести. Код око 20 посто инфицираних јавља се блага, неспецифична болест слична грипу, која пролази без последица након 5-7 дана. Инфекцију прате повишена телесна температура и знаци опште инфекције (главобоља, малаксалост, слабост, болови у зглобовима и мишићима). Могу се јавити и осип на трупу и екстремитетима и дијарејалне тегобе. Мање од један посто инфицираних особа развија тешку неуроинвазивну форму болести која се може манифестовати као упала мозга или можданица. Овај облик болести најчешће се јавља код особа најстарије животне доби, као и код особа с ослабљеним имунитетом и хроничним поремећајима здравља.