BANKARSTVO III

NEKI TRENDOVI U BANKARSTVU1. Šta je bankarski proizvod?

Bankarski proizvod je kategorija bankarskog marketinga (sa gledišta cilja), a sa gledišta njegovog ostvarivanja, predstavlja izuzetno složenu operativnu i organizacionu skupinu mera, postupaka, radnji i odlučivanja, koja podrazumeva međusektorsku saradnju u samim bankama i određene oblike međubankarske saradnje. Prosečna banka u svetu rukuje sa više od 200 finansijskih proizvoda i usluga u različitim kombinacijama sa uslugama iz oblasti osiguranja, investicionim aktivnostima (HOV) i trust uslugama.

2. Šta je novi bankarski proizvod? Novi bankarski proizvod se dobija bankarskim inženjeringom (nalaženje odgovarajućih računovodstvenih rešenja, usaglašenost sa pravnim okvirima, sagladavanje poreskih pitanja i slično) i reinženjeringom "zaboravljenih" standardnih poslovnih metoda.U ovom kontekstu treba ukazati na pojavu da se mnogi bankarski proizvodi koji su već više godina prisutni na tržištima razvijenih zemalja, uvode na tržišta zemalja u razvoju, pre svega preko afilijacija stranih banaka osnovanih u tim zemljama. To su uglavnom proizvodi koji nisu bili prisutni na tim tržištima ili su bili prisutni u simplificiranom obliku. Neki od tih oblika su kreditne kartice, ATM, krediti za prekoračenje po tekućem računu. Reč “novi bankarski proizvod“ se u suštini koristi kao marketing da bi se pridobili komitenti, pri čemu se istovremeno vrši i njihova finansijska edukacija.Banka menja svoje proizvode, usklađuje ih sa potrebama klijenata u cilju nalaženja novih klijenata i vezivanja postojećih za sebe. Radi se o promeni poslovne filozofije, koja je ranije bila pasivna, sada je proaktivna u traženju novih poslova.Nove bankarske proizvode nude i mega i supermarketi, obzirom da imaju ogromnu bazu potrošača i veliki priliv i odliv transakcionog novca i istovremeno iz profita formiraju svež kapital koji mogu upotrebiti za nova finansiranja potrošača.

3. Šta je elektronsko bankarstvo i koji su njegovi vidovi? Elektronski novac predstavlja "specifičnu monetarnu informaciju" koja se prenosi putem elektronskih signala. Sa pojavom elektronskog novca pojavilo se elektronsko bankarstvo. Elektronsko bankarstvo predstavlja pružanje bankarskih usluga elektronskim putem, odnosno elektronsku razmenu informacija i sredstava. Pojava elektronskog novca uslovila je reinženjering bankarskih poslovnih procesa i odnosa učesnika.Elektronsko bankarstvo se obavlja putem javne računarske mreže (Internet) ili putem bankarskih poslovnih mreža (SWIFT). Elektronski novac se može koristiti putem POS terminala, bankomata.Bankomati su zamenili bankarske službenike u jednom spektru poslova, smanjuju troškove poslovanja, čine sredstva dostupnim 24 časa. Bankomati mogu biti: keš bankomati, info bankomati, bankomati za menjačke poslove, za plaćanje računa, deponovanje dnevnog pazara, prodaju vrednosti ili multifunkcionalni.

Za korišćenje bankomata i uopšte korišćenje uređaja za elektronske transakcije potrebno je posedovati elektronsku karticu. Kartice mogu biti:- sa direktnim povlačenjem sredstava sa računa do visine sredstava na računu:

o debitne io čekovne

- korišćenje sredstava nezavisno od količine sredstava na računu:o kreditneo platne (payroll)o kartice sa uskladištenom vrednošću

Vrste elektronskog bankarstva:- kućno bankarstvo, putem telefonske mreže (pomoću digitalnih govornih

tehnologija, sistema telefonskih govornih automata)- onlajn bankarstvo - putem personalnih računara (direktnom vezom klijenta i

banke preko računara uz pomoć specijalizovanog softvera)- internet bankarstvo - putem interneta, sa bilo kog mesta u svetu. Najjeftiniji- bankarstvo putem GSM mrežeElektronsko bankarstvo povećava zavisnost banaka od informatičke tehnologije. Najveći problem ove vrste bankarstva svodi se na bezbednost informacija, osiguranje poverljivosti i zaštita privatnosti.Elektronske banke su banke koje posluju samo na internetu.Elektronske filijale su klasične banke koje posluju i na internetu.

4. Šta je bankarsko osiguranje i kako se ono ostvaruje? Bankarsko osiguranje predstavlja pružanje usluga osiguranja od strane banaka. Bankarsko osiguranje predstavlja ponudu paketa finanasijskih usluga koje obuhvataju bankarske usluge i usluge osiguranja u isto vreme i na jednom mestu.Osnovni razlozi za ekspanziju bankarskog osiguranja su profit i konkurencija. Bankarsko osiguranje učestvuje sa 20-30% u profitu banaka u kontinentalnom delu Evrope. Troškovi osiguranja su preko banaka niži za 30-50% od troškova standardnih osiguravajućih kompanija.Koristi za banku: povećanje prihoda u formi provizija, smanjenje troškova mreže filijala, mogućnost da se poveća produktivnost zaposlenih, dodatni stabilan izvor prihoda, povećava se stepen zadržavanja klijenata.Koristi za osiguravajuću kompaniju: proširuje obim klijenata, teritoriju pokrivenosti, širenje palete proizvoda, dostupnost dodatnom kapitalu, moguć razvoj novih proizvoda. Koristi za klijenta: ponuda "sve u jednom", ušteda vremena, niže provizije i premije, dobijanje kompleksnih informacija na jednom mestu.Načini ostvarivanja bankarskog osiguranja:a) distribucioni aranžman - distribucioni kanal jednog partnera dobija pristup bazi

podataka drugog parnera. Obično predstavlja sklapanje aranžmana po kome banka postaje ovlašćeni zastupnik osiguravajuće kompanije. (zahteva male investicije, ali nema dublje saradnje, vrlo lako može da bude neiskorišćena)

b) strateška alijansa - viši nivo integracije sa koordinacijom upravljanja, uz zajednički razvoj proizvoda i moguće deljenje baze komitenata.

c) Zajedničko ulaganje - zajedničko vlasništvo nad proizvodima i klijentima (bazama podataka) koje zahteva dugoročnu tešnju saradnju i značajnija investiciona ulaganja

d) stvaranje grupe kompanija za pružanje finansijskih usluga putem: - kupovine postojeće banke od strane osiguravajuće kompanije ili - osnivanjem nove banke od strane osiguravajuće kompanije- kupovinom postojeće osiguravajuće kompanije od strane banke ili- osnivanjem nove osiguravajuće kopanije od strane banke ili- spajanjem osiguravajuće kompanije i bankeOperativni sistemi ovih kompanija su potpuno integrisani u pružanju integrisane finansijske usluge.

Svi proizvodi životnog osiguranja mogu se plasirati putem bankarskog osiguranja (osiguranje kredita u slučaju smrti zajmoprimca, ili njegove trajne nesposobnosti da otplati uzeti kredit) Krediti koji su predmet osiguranja su obično na rok do 5 godina.

5. Kako se ostvaruje koncentracija u bankarstvu? Koncentracija u bankarstvu se ostvaruje spajanjem i pripajanjem (fuzija, akvizicija, bankarski konzorcijumi, bankarske grupe, finansijski konglomerati)Fuzija (merger) je vlasnička integracija dve ili više bankarskih institucija približno jednake veličine, dok je akvizicija vlasničko preuzimanje manje banke od strane veće i finansijski jače banke, kada preuzeta manja banka prestaje da postoji.Osnovni razlog za preuzimanje je ostvarivanje većeg obima poslovanja, proširenje pristupa na nova finansijska tržišta, proširenje asortimana, smanjenje troškova i rizika. Najčešći način promene vlasničke strukture je kupovina vlasničkog paketa akcija manje banke od strane veće. Glavna dilema kod projektovanja fuzije i akvizicije je procena da li će se ostvariti samo povećanje obima i diversifikacije poslovanja ili će se istovremeno povećati i profitabilnost poslovanja, tržišna vrednost akcija, prinos po akciji banke (sinergetski efekti).Za fuziju/akviziciju potrebna je saglasnost regulatornih vlasti. Smisao ove saglasnosti je da se spreči mogućnost stvaranja bankarskog monopola. Najčešće korišćeno merilo koncentracije u bankarstvu je Herfindal-Hiršmanov indeks (HHI) koji mora da bude manji od 1800, a promena ovog indeksa nakon akvizicije ne sme biti veći od 200 poena.

6. Šta je finansijski konglomerat? Finanasijski konglomerat je bilo koja finansijska grupa pod zajedničkom kontrolom, čija se isključiva ili predominantna aktivnost sastoji u pružanju značajnog obima usluga u najmanje dva finansijska sektora (bankarstvo, osiguranje, trgovina HOV). Razlog za stvaranje finansijskih konglomerata je postizanje ekonomije obima.Dakle, fin. konglomerati su firme ili grupe firmi pod zajedničkom kontrolom, koje nude finansijske usluge van tradicionalnih granica jednog sektora.Kod fin. konglomerata otežana je prudencijalna kontrola.

7. Šta je bankarska grupa?Bankarska grupa je rezultat spajanja i pripajanja. Bankarske grupe imaju razuđenu mrežu afilijacija, filijala i organizacionih sektora, kojom dominira jedna holding kompanija kao strateški centar grupacije. Preko holding kompanije formuliše se poslovna strategija i ciljevi bankarske grupe, koordinira i kontroliše poslovanje njenih organizacionih delova.

Kod velikih bankarskih grupacija neophodno je da bude razvijen i odgovarajući upravljački informacioni sistem za sagledavanje troškova i prinosa koje ostvaruje svaka poslovna jedinica. Bankarske grupe su rezultat internog i eksternog rasta banaka i diversifikacije njihovog poslovanja.Bankarske grupacije ostvaruju prednosti ekonomije obima i uz sprovođenje principa unakrsne prodaje raznih finansijskih proizvoda i to sve na jednom mestu, što sve deluje multiplikativno na obim prodaje kao i na smanjenje troškova finansijskih usluga.

8. Šta je bankarski konzorcijum?Bankarski konzorcijumi su specifičan vid povezivanja banaka. Može se osnivati na trajnijoj ili privremenoj osnovi, odnosno prema prirodi i trajanju zajedničkog posla (npr. zajedničko kreditiranje)Prava i obaveze članova konzorcijuma regulišu se ugovorom kojim se utvrđuju ciljevi formiranja konzorcijuma, vreme njegovog delovanja, način regulisanja rizika, nivo solidarne odgovornosti u izmirivanju obaveza, način upravljanja konzorcijumom ird. Konzorcijum nema svojstvo pravnog lica.

9. Šta su bankarske krize?Bankarske krize predstavljaju povećanje nesolventnosti banaka, a nastaju usled deregulacije i globalizacije finansijskog sektora. Nastupaju usled krize poverenja. Nepoverenje u jednu banku može da eskalira u nepoverenje u ceo sistem. U trenutku izbijanja krize postoji opasnost od brze eskalacije nelikvidnosti i nesolventnosti koja dovodi do raspada sistema platnog prometa i onemogućavanja funkcionisanja cele privrede. Zbog potencijalnih razmera bankarske krize na ceo finansijski sistem zemlje, generalno je usvojeno, mada nepisano, pravilo da velike banke ne mogu biti likvidirane, već ili sanirane ili vlasnički i poslovno prestruktuirane. Vremenom se afirmisao sistem osiguranja bankarskih depozita. U SAD postoji državno osiguranje depozita (za koje banke plaćaju premije osiguranja) preko FDIC do iznosa od 100.000 USD po svakom depozitu, na koji način državan garanuje svakom deponentu isplatu ovog iznosa ako banka propadne. Kao način prevazilaženja bankarskih kriza u razvijenim zemljama uglavnom se afirmisao pristup u okviru koga velike i finansijski jake banke vlasnički preuzimaju banke koje su zapale u probleme, s obzirom na to da imaju finansijske mogućnosti da apsorbuju loše zajmove banaka koje su zapale u krizu. Ukoliko su loši zajmovi preveliki, preuzima ih državna agencija za sanaciju banaka. Ovo uključuje i dokapitalizaciju banaka putem državnog kapitala ili odobravanje sanacionog kredita.

10. Da li tradicionalno bankarstvo u poslednje vreme gubi na značaju?

11. Koji su efekti privatizacije banaka u zemljama u tranziciji?

MEĐUNARODNI MONETARNI SISTEM, FINANSIJSKA SARADNJA I INSTITUCIJE12. Šta je međunarodni monetarni sistem?

MMS predstavlja organizovano uređenje tehničkih, i drugih pitanja bitnih za funkciju novca u društveno-ekonomskom životu pojedinih zajednica. MMS određuje:

a) šta od instrumenata plaćanja treba smatrati novcemb) položaj privrednih subjekata, njihove nadležnosti u odlučivanju o pitanjima

privređivanja vezanim za novac i motive njihovog ponašanjac) mehanizam regulisanja emisije, cirkulacije i povlačenja novcad) okvire za korišćenje monetarne politike, kao načina usmeravanja privrednh

tokova ie) ulogu tržišnog mehanizma u monetarnoj oblasti

Učesnici u MM odnosima su domaća i strana fizička i pravna lica, banke, i međunarodne institucije.MMS čine:- subjekti- institucije- mehanizmi i pravila MM odnosaMMS se može definisati i kao skup propisa i pravila koja se odnose: - na karakter novca u opticaju (zlato, srebro, banknote), - na sastav monetarnih rezervi (zlato, devize), - na režim konvertibilnosti valuta između sebe i u zlato, - na režim formiranja i promene valutnih pariteta

13. Šta je Brentonvudski međunarodni monetarni sistem?BMMS (1944.) je reafirmisao zlatno-devizni standard, odnosno stvoren je zlatno-dolarski standard, tj. utvrđen je fiksan odnos dolara i zlata, čime je dolar postao ključna valuta i centar MMS.BMMS je MMS zasnovan na sistemu fiksnih pariteta i kurseva nacionalnih valuta i MMF-u čiji je zadatak bio da nadzire sistem fiksnih deviznih kurseva i konvertibilnost valuta u tekućim transakcijama između zemalja članica, kao i da kratkoročnim sredstvima pomaže finansiranje i prilagođavanje platnobilansnih neravnoteža. Prestao je da funkcioniše 1971. godine kada je ukinuta konvertibilnost dolara u zlato i proglašena devalvacija dolara od 8%.

14. Koja je uloga Foruma za finansijsku stabilnost? Forum za finansijsku stabilnost (od 2009. – Odbor za finansijsku stabilnost) – FSF (FSB)Osnovan 1999. Sedište u Bazelu. Uspostavljen je radi koordinacije rada nacionalnih finansijskih institucija na međunarodnom nivou i međunarodnih institucija za utvrđivanje standarda i ra razvoja i promoviše primenu efektivne zakonske, revizorske i druge finansijske regulative. Povezuje nacionalne vlasti nadležne za finansijsku stabilnost u značajne međunarodne finansijske centre, međunarodne finansijske institucije i sl. U njenom sastavu su ministarstva finansija i centralne banke najrazvijenijih zemalja kao i međunarodne organizacije: - MMF (IMF), - Banka za međunarodna poravnanja (BIS)- Evropska centralna banka (ECB), - Evropska komisija (EC) - Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD),

- Svetska banka i međunarodna tela i grupe za standarde: - Bazelski komitet za nadzor banaka (BCBS)- Međunarodna komisija za HOV (IOSCO)- Međunarodno udruženje supervizora osiguranja (IAIS)- Međunarodni odbor za računovodstvene standarde (IASB)Mandat je da:- procenjuje „ranjivost“ međunarodnog monetarnog sistema i predviđa akcije

potrebne za prevazilaženje- promoviše koordinaciju i razmenu informacija izmađu institucija itd.

15. Šta uređuje Opšti sporazum o trgovini uslugama?Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS) je multilateralni trgovniski sporazum koji je donela Svetska trgovinska organizacija (WTO) 1995. godine. Njime se unapređuje svetska liberalizacija trgovine uslugama. Pokriva finansijsku regulativu finansijskog sektora svake šlanice STO. Cilj je da pruži okvir za opšte prihvaćena pravila koja rukovode trgovinu uslugama i da stvori rastući nivo liberalizacije trgovine uslugama, uključujući i finansijske usluge, kroz periodične runde pregovora. GATS pod finansijskim uslugama pokrivenih ovim sporazumom podrazumeva usluge osiguranja i povezane sa osiguranjem, bankarske i druge usluge (primanje depozita, kreditiranje, finansijski lizing, upravljanje imovinom, trgovina HOV, konsalting)Definisana su 4 modela pružanja fin. usluga: - isporučilac usluga sa teritorije svoje države isporučuje uslugu van teritorije svoje

države- pružanje usluge stranom državljaninu unutar teritorije države pružaoca usluge- pružanje usluge komercijalnim prisustvom na teritoriji druge države članice STO- pružanje usluge privremenim prisustvom fizičkog lica na teritoriji druge države

članicePrincipi STO:1) princip najpovlašćenije nacije - ne postoji diskriminacija stranih fin. usluga -

obavezan za sve članice2) garantovani nacionalni tretman stranih usluga i isporučilaca usluga - nije

obavezan, već svaka članica odlučuje o vrstama usluga koje će dozvoliti3) princip transparentnosti - dostupnost informacijama od značaja za poslovanje -

obaveza notifikacije novih mera

16. Koja je uloga i značaj MMF-a? Osnovan u Breton Vudsu, SAD, 1944. godine. Osnovni ciljevi MMF-a su:

a) unapređenje i razvijanje međunarodne monetarne saradnjeb) širenje i ravnomerno razvijanje međunarodne trgovinec) održavanje stabilnosti deviznih kursevad) asistiranje u uspostavljanju multilateralnih sistema plaćanjae) pomoć zemljama članicama u cilju smanjenja platnobilansne neravnoteže

Osnovni izvor sredstava MMF-a predstavljaju kvote zemalja članica, koje predstavljaju i osnovu za glasačku snagu zemlje članice. Kvote se određuju prema privrednoj snazi članice i uplate se vrše prilikom stupanja u članstvo i to 25% u zlatu ili SPV, a 75% u nacionalnoj valuti. Uloga:

- nadzor regulative i poslovanja zemalja članica. Obezbeđuje savete svojim članicama. Sagledava globalne i regionalne ekonomske trendove i objavljuje u svojim publikacijama

- finansijska podrška u vidu kredita. Zahtev za kredit se dostavlja u vidu "pisma o namerama", u kojem se obrazlažu promene koje će se sprovesti u cilju uravnoteženja platnog bilansa i strukturnih promena u privredi. MMF odobrava tražena sredstva ukoliko proceni da je program adekvatan za rešavanje problema.

- tehnička pomoć i obuka za izradu i primenu efektivne monetarne politikeSredstva se od MMF-a mogu dobiti direktnim vučenjem ili u vidu raznih aranžmana (najpoznatiji je standby aranžman) Kreditni instrumenti MMF-a su krediti dati za strukturno prilagođavanje, za smanjenje siromaštva i podsticanje rasta, za dodatno finansiranje, za kompenzatorno finansiranje itd.

17. Koja je uloga i značaj BIS?Banka za međunarodne obračune i poravnanja osnovana 1930. Centar u Bazelu, Švajcarska. Organi BIS su Skupština, Odbor direktora i Menadžment.Zadatak BIS je:

- da obezbedi saradnju između centralnih banaka zemalja članica i da brine o stabilnosti međunarodnog finansijskog sistema. U radu BIS učestvuju centralne banke i međunarodne finansijske institucije, tako da ona predstavlja centralnu banku centralnih banka.

- Pomaže centralnim bankama da upravljaju svojim deviznim rezervama. Više od 120 zemalja ima depozite kod BIS.

- odobrava kredite za premošćavanje centralnim bankama zemalja koje imaju probleme sa održavanjem spoljne likvidnosti ukoliko te zemlje imaju program prilagođavanja usaglašen sa MMF-om.

BIS ima nekoliko komiteta i konsultativnih organa. Neki od njih su:a) Bazelski komitet za nadzor banaka (1974.) (Bazel I i Bazel II, Međunarodni standardi

o adekvatnosti kapitala)b) Komitet za koordinaciju (1995.)c) Komitet za tržišta (1962.) d) Komitet za globalni finansijski sistem (1971.)e) Komitet za sisteme plaćanja i saldiranja (1990.)

18. Koje su najvažnije međunarodne razvojne institucije?Međunarodna banka za obnovu i razvoj - IBRD - 1945. - finansiranje projekata koji su značajni za nacionalnu privredu, a za koje nije zainteresovan privatni kapital i za njih je potrebno veliko ulaganje i prisutan je veliki rizik. Izvori sredstava: kvote zemalja članica, tržište kapitala (IBRD ima dobar rejting, te su kamate najniže), vraćena sred. Plasira u: investicione zajmove, zajmove za prilagođavanje, garancije, hedžing proizvode, tehničku pomoć, kofinansiranje. Dugoročni i srednjoročni zajmovi do 20 godina, grejs period 5 godina.Međunarodno udruženje za razvoj - IDA - 1960. - finansiranje razvojnih potreba najsiromašnijih zemalja u razvoju kroz obezbeđivanje sredstava za socijalne i infrastrukturne projekte. Za kredit IDA nije potrebna garancija države, IDA učestvuje sa 40% potrebnih sredstava. Krediti na 40 godina, grejs 10 godina. Na kredite se ne plaća kamata, već servisni troškovi.

Međunarodna finansijska korporacija - IFC - 1956. - unapređuje ekonomski razvoj podsticanjem daljeg razvoja proizvodnih privatih preduzeća zemalja članica u manje razvijenim područjima. Nije potrebna garancija države. Investira u privatne firme, mobiliše dopunsko finansiranje i daje savete o značajnim pitanjima razvoja privatnog sektora. Izvori: 80% tržište kapitala, 20% pozajmica od IBRD. Zajam na 10 godina.Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD - 1991. - cilj da pospeši tranziciju zemalja centralne i istočne Evrope i ZND u otvorene tržišne privrede i da unapredi privatnu i preduzetničku inicijativu. Plasira u: zajmove, učešće u rizičnom kapitalu, izdavanje garancija, finansiranje preko posrednika. Posluje na komercijalnoj osnovi sa tržišnim stopama koje su odraz rizika. Rok otplate 5 do 10 godina, grejs dogovor. Pri potpisivanju ugovora plaćaju se troškovi. Imovina projekta je obezbeđenje za zajam.Evropska investiciona banka - EIB - 1958. - na neprofitnoj osnovi doprinosi uravnoteženom razvoju EU: razvoj nerazvijenih regiona, modernizacija privrede, projekti od zajedničkog interesa. Dostupni i zemljama kandidatima za prijem u EU. Zajam iznosi do 50% vrednosti projekta, rok do 12 godina za industriju tj. 20 godina za infrastrukturu.

19. Kako se razvijala evropska monetarna saradnja? 1950-58. - Evropska platna unija EPU - prvi oblik monetarne saradnje u Evropi. Formiran radi multilateralnog prebijanja salda zemalja učesnica u međunarodnim plaćanjima (multilatreralni kliring) zbog nekonvertibilnosti nacionalnih valuta. Uz pomoć BIS mesečno utvrđivana i likvidirana salda nastala na klirinškim računima.1958-72. - Evropski monetarni sporazum EMA - olakšavao plaćanja između centralnih banaka u zlatu ili dolarima, a iz posebnog fonda u sklopu EMA mogli su se povlačiti krediti za ovu namenu. Prestao sa prestankom funkcionisanja Bretonvudskog MMS.1979. - Evropski monetarni sistem EMS - centralne banke potpisale ugovor o operativnim procedurama. EMS počivao na fiksnim kursevima, a svaka država definisala odnos svoje valute prema ECU. Odstupanja dozvoljena ±2,25%. Mogućnost dobijanja kredita za održavanje kursa u granicama od drugih centralnih b.1989. - odlučeno da se projekat Evropske i monetarne unije ostvari u tri faze:I - 1. juli 1990. - ukidanje svih ograničenja na kretanje kapitala, povećana saradnja centralnih banakaII - 1. januar 1994. - osnivanje Evropskog monetarnog instituta radi postavljanja osnove za jedinstveni evropski novac Euro i pripreme za uspostavljanje evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke. Utvrđeni uslovi koje zemlja treba da ispuni da bi ušla u zonu stvaranja jedinstvenog evropskog novca. III - 1. januar 1999. - sve valute zemalja EMU trajno fiksirane, uveden Euro, početak rada Evropskog sistema centralnih banaka na čelu sa Evropskom centralnom bankom

20. Koja je uloga Evropske centralne banke? 1. juna 1998. godine počela sa radom sa sedištem u Frankfurtu, Nemačka. Sa centralnim bankama zemalja članica EU čini Evropski sistem centralnih banaka. Primarni cilj je održanje stabilnosti cena na principima otvorene tržišne privrede.Osnovni zadaci ESCB:

a) definisanje i sprovođenje monetarne politike u zoni Eurab) obavljanje deviznih poslova sa inostranstvomc) držanje i upravljanje deviznim rezervama zemalja članica EUd) omogućavanje efikasnog platnog prometa

e) sprovođenje prudencijalnog nadzora nad kreditnim institucijama i održavanje stabilnosti finansijskog sistema

f) emisija novčanica i kovanica evra

21. Na koji način se vrši usklađivanje bankarske regulative EU?

22. Koja je uloga Pariskog kluba? Pariski klub poverilaca je nastao 1956. godine kada se Argentina organizovano sastala sa svojim javnim kreditorima radi regulisanja duga. Pariski klub je neformalna grupa javnih kreditora koja ima ulogu da kreira održiva rešenja za problem servisiranja otplate spoljnih dugova od strane zemalja dužnika. Čine je finansijski zvaničnici 19 najrazvijenijih zemalja. Preduslov za regulisanje obaveza prema Pariskom klubu je sticanje statusa prezadužene zemlje. Predmet regulisanja su samo srednjoročni i dugoročni krediti javnog sektora ili dugovi garantovani od strane javnog sektora. Reprogramiranje je uslovljeno sprovođenjem određenih reformi radi otklanjanja problema (sporazum sa MMF-om). Odluke se donose konsenzusom. Dug (glavnica i kamata) se reprogramira sa mogućnošću eventualnog otpisa dela duga za siromašne zemlje do 80% - "Napuljski uslovi" (do 90% za najsiromašnije pezadužene zemlje - "HIPC inicijativa")Period reprogramiranja se produžavao od 10 do 20 godina za najsiromašnije zemlje.

23. Koja je uloga Londonskog kluba? Londonski klub poverilaca je neinstitucionalizovano udruženje komercijalnih banaka koje se formira na ad hoc osnovi. Razmatra pitanja od interesa za zajednički nastup prema pojedinim zemljama dužnicima. Prvi put se sastao 1976. godine radi razmatranja duga Zaira prema komercijalnim bankama. Predmet regulisanja je isključivo glavnica, uslov za reprogramiranje nije prethodni sporazum sa MMF-om. Londonski klub poverilaca čine petanestak banaka sa najvećim komercijalnim potraživanjem od konkretne zemlje dužnika. Nema organizacionu strukturu. Komitetom za pregovore predsedava predstavnik banke sa najvećim potraživanjem. Za pristup pregovorima zemlja dužnik priprema informacioni memorandum. Na sednicama se raspravlja o opštim uslovima reprogramiranja dugova.Načinjeni dogovor mora biti prihvaćen od banaka poverilaca kojima se duguje najmanje 95% potraživanja i dogovor mora biti verifikovan od strane parlamenta zemlje dužnika.

MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA24. Koji su osnovni oblici i motivi međunarodnog kretanja kapitala?

Osnovni oblici medjunarodnog kretanja kapitala su:a) medjunarodno kretanje privatnog kapitala

Izvori privatnog kapitala su: pojedinci, privatne kompanije i komercijalne banke. Kreće se prvenstveno u obliku:

- direktnih investicija - predstavlja ulaganje kapitala čime se stiče pravo svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloženog kapitala. Ovo su preduzetničke investicije, investicije koje podrazumevaju dugoročan odnos i trajni interes. Komponente stranih direktnih investicija su:

1) vlasnički kapital, tj. kupovina akcija ili udela u kompaniji od strane stranog investitora

2) reinvestirani profit kompaniji u kome strani investitor ima vlasnički kapital

3) međukompanijski zajmovi i međukompanijske dužničke transakcije između matične kompanije i afilijacija.

Direktne investicije se mogu ostvariti: osnivanjem kompanije afilijacije matične kompanije u

drugoj zemlji ("greenfield" investicija) ili kupovinom kompanije ili dela kompanije - investiranjem u

postojeću kompaniju putem spajanja (merdžovanje) ili kupovine (akvizicija)

zajedničkim poslovnim ulaganjem (joint venture) - partneri iz različitih zemalja ulažu sredstva radi zajedničkog rada, snošenja rizika i podele ostvarenog profita

- portfolio investicija - ulaganje kapitala u obveznice i uopšte HOV izdate od strane inostranih vlada, njenih organa i drugih institucija, inostranih banaka ili kompanija. Vlasnici kapitala stiču pravo da u određenom roku dobiju nazad uložena sredstva sa odgovarajućom kamatom. Vlasnici kapitala ne utiču na način krajnje upotrebe uloženih sredstava, ali zato ni ne snose poslovni rizik. Ulaganjem kapitala u stranu kompaniju u vidu portfolio investicija ne stiče se pravo kontrole ili upravljanja (u protivnom to je direktna investicija a ne portfolio investicija)

- u formi kredita i depozita b) međunarodno kretanje javnog kapitala

Izvori javnog kapitala su: državni budžet, centralne i državne banke. Kreće se prvenstveno u obliku:

- bilateralnih zajmova i kredita , - portfolio investicija - bespovratne ekonomske pomoći - u početku podrazumevala

bespovratna davanja. Kasnije se u ovu kategoriju uključuju i zajmovi koji se odobravaju pod uslovima povoljnijim od tržišnih u pogledu rokova otplate, perioda počeka i kamate. Daju se nerazvijenim zemljama pod koncesionim uslovima, pre svega najmanje razvijenim zemljama u razvoju jer je njima finansijsko tržište nedostupno zbog prevalikog rizika zemlje.

Izvori javnog kapitala mogu biti i zajmovi međunarodnih organizacija (IBRD, IMF, IDA, EBRD, EFC i drugi.)

Podela međunarodnih tokova kapitala:- prema ročnosti: kratkoročni (za finansiranje tekućeg poslovanja),

srednjoročni (1-5 godina) i dugoročni (za finansiranje investicija)- prema obliku kapitala: transfer u novčanom obliku i transferom realnih

vrednosti- prema nameni sredstava: plasman u projekte (tačno određeni) ili u programe

(ostvarivanje širih razvojnih ciljeva)Motivi međunarodnog kretanja kapitala su:a) za privatni kapital - profit ili posredni motivi u funkciji glavnog motiva

(korišćenjebogatijih i jeftinijih resursa), osvajanje tržištab) za javni kapital - širi društveno-politički interesi - da se obezbedi određeni

politički uticaj u nekoj zemlji, da se olakšaju investicije privatnog kapitala; kod međunarodnih organizacija - unapređenje privrednog i društvenog razvoja zemlje, skladnij razvoj svetske privrede.

25. Karakteristike međunarodnih kredita kao oblika izvoza kapitala?

26. Koja je razlika između direktnih i portfolio investicija u inostranstvo?Ulaganjem kapitala u stranu kompaniju u vidu portfolio investicija ne stiče se pravo kontrole ili upravljanja (u protivnom to je direktna investicija a ne portfolio investicija)

MEĐUNARODNO I MULTINACIONALNO BANKARSTVO27. Šta je međunarodno bankarstvo?

Međunarodno bankarstvo je bankarstvo koje obuhvata:- finansiranje međunarodne trgovine, tj obezbeđivanje stranog kapitala za

domaće potrebe- međunarodni platni promet- transakcije u raznim stranim valutama- offshore bankarstvo

To je bankarstvo sa nekim od sledećih elemenata inostranosti:1) pružanje bankarskih usluga klijentima - stranim rezidentima ili domaćim

klijentima u inostranstvu2) obavljanje transakcija u devizama (devizna i kamatna arbitraža, forfetiranje,

faktoring, hedžing), kao i obavljanje transakcija sa domaćom valutom na stranim fin. tržištima

3) međunarodni platni promet4) davanje raznih garancija i drugih jemstava po nalogu domaćih klijenata za

strane korisnike5) obavljanje transakcija sa stranim HOV6) uzimanje kredita i depozita iz inostranstva i odobravanje kredita i depozita

inostranstvu7) drugi bankarski poslovi sa elementima inostranosti i offshore bankarstvo

28. Šta je to multinacionalno bankarstvo? Multinacionalno bankarstvo je obavljanje redovnog bankarstva u više zemalja. Obuhvata tradicionalno bankarsko poslovanje u inostranstvu i moderno evrotržišno bankarsko poslovanje, kao i offshore poslovanje. Nastaje razvojem mreže poslovanja, osnivanjem filijala i afilijacija u inostranstvu, direktnim investicijama u finansijski sektor u inostranstvu.Banke osnivaju svoje filijale i afilijacije u drugim zemlajma da bi osvojile nova tržišta i da bi, koristeći jeftinije resurse smanjile troškove. Na ovaj način prevazilaze regulatorne barijere kojim se štite nacionalna tržišta.Prednosti su:

- jače vezuju domaće velike klijente za sebe- konkutentska prednost na domaćem tržištu zbog šireg spektra usluga- prednost ekonomije obima - mogućnost prikupljanja depozita i plasiranja

na većem broju nacionalnih tržišta pod najpovoljnijim uslovima- mali marža troškovi i prednost u znanju - postojeća znanja se koriste i u

inostranstvu- prestiž - veličina banke govori o njenog sigurnosti - privlači klijente- transakcioni troškovi smanjeni- smanjenje rizika zbog mogućnosti veće diversifikacije poslovanja

Daljim razvojem postaju globalne banke.

29. Šta izučava naučna disciplina međunarodnog bankarstva?Pripada grupi specijalnih ekonomskih nauka koje proučavaju razne aspekte međunarodne ekonomije, kao što su :

1. međunarodni ekonomski odnosi2. međunarodne finansije

3. međunarodne poslovne finansije4. međunarodna fin. tržišta (tržište novca, kapitala, međun. devizno, evrovautno)5. teorije i tehnike spoljne trgovine i6. politike platnog bilansa

Međunarodno bankarstvo kao specijalna ekonomska naučna disciplina bavi se : + proučavanjem strukture međunarodnog bankarstva+ načinom organizovanja međunarodnih bankarskih institucija i+ strategijom upravljanja finansijskim institucijama koje imaju tretman

međunarodnih banaka, preko analize međunarodnog bankarskog mehanizma i poslovnih transakcija koje se javljaju na osnovu stvaranja i korišćenja novca i kapitala preko međunarodnih banaka

30. Kako se realizuje širenje međunarodnog i multinacionalnog bankarstva? Banke se mogu širiti van granica (uz dobijanje licence centralne banke inostrane zemlje) na jedan od sledećih načina:1 - same izgrade mrežu filijala u drugim zemljama2 - izvrši kupovinu lokalne banke3 - izvrši kupovinu manjinskog paketa akcijskog kapitala lokalne bankeBanka može u drugim državama osnovati jedan od sledećih struktura:

a) predstavništvo - ne prima depozite i ne daje kredite. Obezbeđuje prateće usluge matičnoj banci i njenim klijentima

b) agencija - ne prima depozite građana, ali može preuzeti obavezu da će odobriti ili otkupiti kredit, sklapa ugovore o sezonskom ili revolving kreditu, pruža tehničku ili savetodavnu pomoć, pomaže u trgovini HOV

c) filijala - kompletan obim usluga. Ne predstavlja posebno pravno lice, već lokalnu kancelariju. Može primati depozite na osnvou propisa zemlje domaćina

d) afilijacija - kada međunarodna banka preuzme većinsko vlasništvo nad posebnom bankom osnovanom u inostranstvu, ta inostrana banka postaje afilijacija međunarodne banke. Ta afilijacija poseduje sopstvenu dozvolu za rad i akcijski kapital. Ne bankrotira ako bankrotira matična banka, i matična banka nema posledice ako afilijacija prestane sa radom.

Pozitivne strane ulaska strane banke u zemlju:- donosi dodatni kapital, donosi nove bankarske proizvode, doprinose

konkurenciji na domaćem tržištu, obezbeđuju pristup međunarodnim tržištima kapitala

Negativne strane: - utiču na tržišnu koncentraciju i stabilnost tržišta, mogu preuzeti najveće

komitente, ukoliko je finansijska regulativa zemlje domaćina slaba, može doći do otežane kontrole rada afilijacije, može navesti lokalne banke da posluju rizičnije kako bi bile konkurentne, u kriznim situacijama mogu se povući i izazvati krizu još dubljom.

Zato države moraju razviti regulativu i superviziju pre sprovođenja liberalizacije u finansijskom sektoru.

31. Kako se razvijalo međunarodno i multinacionalno bankarstvo na primeru Deutsche Banke i Citigroup?

32. Kako izgleda strategija i organizacija velike međunarodne banke?

33. Koje su karakteristike bankarstva EU? Bankarstvo u EU je specifičan oblik međunarodnog bankarstva. EU je ekonomski snažna integracija. Obeležja EU bankarstva su:

- konsolidacija- integracija- internacionalizacija

Bankarstvo EU još uvek karakterišu strukturne razlike među zemljama članicama (kulturološki, regulativa, supervizija, stepen ekonomskog razvoja). Bankarski sektor u svim državama beleži stalni rast, a naročito u zemljama novim članicama. 2006. godine implementiran je Bazel II u bankarsku regulativu EU. Depoziti su i dalje najznačajniji izvor sredstava sa učešćem stanovništva od 60% (kratkoročni).Broj filijala i ailijacija stranih banaka je u konstantnom padu.

34. Šta je Evrotržište i koji su njegovi segmenti i instrumenti? Evrotržište je posebno međunarodno finansijsko tržište sa centrom u Londonu osnovano 70-tih godina, koje ne podleže nacionalnim i međunarodnim propisima. Sastoji se od više specijalizovanih tržišta na kojima se trguje različitim oblicima finansijske aktiveu valutama koje su različite od valute emitenta. Sastoji se od:

- tržišta evrovaluta (novca)- tržišta evrozapisa (nota)- tržišta evroobveznica i- tržišta evrokredita- tržišta evroakcija

Glavni učesnici su komercijalne banke, centralne banke, kompanije i institucionalni investitori. Najznačajniji finansijski instrumenti Evrotržišta su evrokomercijalni zapisi, evronote i evroobveznice.Evrokomercijalni zapisi - izdaju ih velike kompanije sa dobrim bonitetom, na rok od 3 do 6 meseci, bez garancija bankeEvronote - finansiranje visoko razvijenih zemalja i finansijskih institucija. Na rok preko 1 godine, kamata promenljiva.Evroobveznice - obveznice koje se prodaju u više zemalja, posredstvom međunarodnog sindikata banaka-potpisnica. Predstavljaju veoma efikasan način prikupljanja sredstava na međunarodnom tržištu kapitala. Emituju se u najaktivnijim svetskim valutama sa rokom 15-20 godina. Emisije su na veće iznose, pojedinačno denomirane obično na 1000 dolara. Glase na valutu jedne zemlje, plasiraju se u više zemalja i konvertibilne su. Eitenti su: države, vladine agencije, međunarodne institucije, velike multinacionalne korporacije i sl. Mogu biti sa fiksnom ili fluktuirajućom kamatnom stopom. Evroakcije

MEĐUNARODNI PLATNI PROMET35. Šta je to platni promet sa inostranstvom i koji su njegovi osnovni instrumenti?

Međunarodni platni promet obuhvata sva plaćanja i naplate između fizičkih i pravnih lica jedne zemlje sa licima koja se nalaze u drugim zemljama, bez obzira na osnov po kome se vrši plaćanje i naplaćivanje. Platni promet sa inostranstvom obavlja se u razičitim nacionalnim valutama, a prema sklopljenim platnim sporazumima i aranžmanima između država koje učestvuju u plaćanju, a operativno se sprovodi između banaka u zemlji i inostranstvu, na bazi otvorenih kontokorentnih računa i korespodentskih odnosa.Mogućnost, uslovi, oblici i način plaćanja u inostranstvu regulišu se u svakoj zemlji deviznim propisima. Ukoliko domaći novac nije konvertibilan i ne učestvuje u plaćanju sa inostranstvom, ovi transferi se vrše u stranim sredstvima plaćanja.Instrumenti međunarodnog platnog prometa su: doznaka, dokumentarni akreditiv, menica, ček, inkaso, platna kartica, kreditno pismo, gotov novac, i zlato.

36. Koja je uloga banke u platnom prometu sa inostranstvom?

37. Šta su korespodentski, a šta kontokorentni odnosi?Korespodentski odnos je uspostavljeni odnos između dve banke sa sedištem u različitim državama. Korespodentski odnos se uspostavlja razmenom

- spesimena (potpisa) ovlašćenih lica, - šifri za međusobnu komunikaciju- tarifa provizija za usluge- otvaranjem računa

Korespodentni odnos može biti direktni i indirektni u zavisnosti da li jedna banka otvara račun za korespodenciju u drugoj banci (kontokorentni račun) ili obe otvaraju u trećoj banci koja se ovlašćuje za međusobna plaćanja.Račun koji banka ima u inostranoj banci se naziva nostro račun i o njemu se vodi analogna evidencija u svom knjigovodstvu. Za inostranu banku ovaj račun se zove loro račun. Ovaj račun treba da je pozitivan, ali može biti i negativan (kratkoročno kreditiranje) po dogovoru sa korespodentnom bankom.

38. Šta je bankarska doznaka?Bankarska doznaka je instrument plaćanja kojim nalogodavac daje nalog banci da da nalog korespodentnoj banci u inostranstvu da određenom pravnom ili fizičkom licu isplati određeni iznos naveden u nalogu. Predstavlja najmasovniji instrument plaćanja, koristi se ukoliko postoji puno poverenje između poslovnih partnera.

39. Šta je dokumentarni akreditiv? Dokumentarni akreditiv predstavlja obavezu banke da plati prodavcu robe ili usluga (korisniku akreditiva) određeni iznos, pod uslovom da ovaj podnese zahtevana uredna dokumenta kojima se dokazuje otprema robe ili izvršenje usluge u predviđenom vremenskom periodu.Predstavlja posebno značajan instrument plaćanja u međunarodnom platnom prometu jer pruža pravnu sigurnost i prodavcu i kupcu. Koristi se ukoliko postoji nedovoljno poverenje ili nedovoljno poznavanje partnera.

Promet putem dokumentarnog akreditiva je detaljno propisan Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive, koja su donesena od strane Međunarodne trgovinske komore u Parizu i koja se primenjuju u 141 državi, te je ovaj posao postao formalan.Kupac koji plaća putem akreditiva siguran je da će plaćanje biti izvršeno tek kada prodavac izvrši ugovorene obaveze u ugovorenom roku i pod ugovorenim uslovima, a o čemu prodavac podnosi odgovarajuća dokumenta.Prodavac se na ovaj način obezbeđuje da će cena sigurno biti plaćena.Kod dokumentarnog akreditiva javljaju se 4 strane: kupac-uvoznik, prodavac-izvoznik, akreditivna banka u zemlji kupca i posrednička banka u inostranstvu.Za otvaranje akreditiva kupac plaća banci pokriće i proviziju.

40. Koje su osnovne vrste dokumentarnog akreditiva?- nostro akreditiv (otvara ga domaći kupac) i loro akreditiv (otvara ga

inostrani kupac)- opozivi (kupac može u svakom trenutnku opozvati) i neopozivi- nepotvrđeni (posrednička banka u inostranstvu samo prenosi

informaciju) i potvrđeni (korespodentna banka preuzima obavezu prema korisniku akreditiva)

- jednokratni i revolving- prenosiv i neprenosiv- sa crvenom klauzulom (avansna isplata banke)- podakreditiv (prenos prava korisnika na podkorisnika)- po viđenju i sa odloženim plaćanjem-

41. Šta je to dokumentarna naplata – inkaso?

42. Koji su bitni elementi menice i osnovne vrste menica? Brzina naplate je osnovna prednost menice u naplati potraživanja. Imalac menice prilikom naplate menice nije dužan da dokazuje osnov po kojem od dužnika traži naplatu. Osnovni elementi menice su:

1) oznaka menice2) bezuslovan nalog da se plati određeni iznos3) ime trasata - lica koje treba da plati naznačeni iznos4) rok dospelosti5) mesto plaćanja menice6) ime lica kome se plaća7) datum i mesto izdavanja8) potpis lica koje je izdalo menicu

Vrste menica:- sopstvena (plaćanje vrši izdavalac menice) (njen izdavalac

(trasant) obavezuje da o roku plati u njoj označenu sumu licu određenom na menici)

- trasirana (izdavalac naznačuje lice koje će izvršiti plaćanje). (Trasirana menica je takav insturment plaćanja po kojoj izdavalac menice vuče – trasira meničnu obavezu na drugog

dužnika, odnosno na trasata koji treba da plati meničnu sumu kad menica dospe za plaćanje)

- blanko menica - nedostaju bitni elementi koje popunjava poverilac prema dogovoru sa izdavaocem

- robna menica - izdaju preduzeća u vezi sa kupoprodajom robe- finansijska menica - obezbeđenje potraživanja u vezi nekog već

postojećeg ugovora (ugovor o kreditu)

43. Koji su bitni elementi čeka?1) naznačenje da je to ček2) bezuslovan nalog da se isplati određena suma novca iz

trasantovog pokrića kod trasata3) naziv trasata (banke ili zavoda) 4) mesto i datum izdavanja čeka5) potpis trasanta, izdavaoca čeka

44. Kako se realizuju elektronska plaćanja?45. Šta su bankarske garancije i koje su najčešće vrste bankarskih garancija u

međunarodnom prometu?

BANKARSTVO U SRBIJI45. Kako se razvijalo bankarstvo u Srbiji?

Dinar kao sredstvo plaćanja uveden je od strane dinastije Nemanjića u 12. veku u Raškoj. Od tada do danas bankarski sistem Srbije bio je samostalan. Uređen je bio po uzoru na evposke države (Austrougarsku, Francusku, Englesku i Belgiju).1869. je osnovana Prva srpska banka sa učešćem austrougarskog kapitala1883. formirana Privilegovana banka Kraljevine Srbije1938. strani kapital uložen u 55 banaka u iznosu od 61% akcijskog kapitala i velikim brojem filijala stranih banaka.Po okončanju II sv.rata, banke su konfiskovane ili stavljene pod nadzor, pa likvidirane. Profit prestaje da bude svrha poslovanja banke, već je to širi društveni i ekonomski interes. Banke dobijaju veliku ulogu u finansiranju realizacije društvenih planova.1948.-1965. bankarski sistem se sastojao od državnih banaka i komunalnih banaka1965. donet Zakon o bankama i kreditnim odnosima – mogu se osnivati komercijalne banke, komercijalno-investicione i štedionice.1971. Zakon – banke mogu osnivati OUR-i, interesne zajednice i društveno-političke zajednice. Prihvaćen koncept poslovne banke. Omogućeno udtuživanje banaka u združenu banku.1977. Zakon o osnovama kreditnog i bankarskog sistema: banke se mogu osnivati uz primenu tri principa: a) teritorijalni, b) granski, v) proizvodno-prometni (udruživanjem OUR-a u SOUR) Funkcije centralne banke je vrpila Narodna banka Jugoslavije i narodne banke republika i AP.1988. Zakon – banka je samostalna finansijska organizacija čija je ciljna funkcija poslovanja bila da ostvaruje pozitivan finansijski rezultat. 1993, Zakon o bankama i drugim finansijskim oganizacijama – afirmiše banke kao profitne organizacije. Zbog dominantnog društvenog vlasništva u najvećim bankama u Srbiji, hiperinflacije i dugog preioda sankcija, banke nisu poslovale na klasičnim bankarskim principima, primoravane da plasiraju sredstva u funkciji kupovie socijalnog mira. Privatne banke su raspolagale malim potencijalomKrajem 2000. bankarski sistem Srbije se sastojao uglavnom od domaćih banaka i bio je neefikasan, neorganizovan i skup. Od 2001. ulaze strane banke formirajući prvo afilijacije (poslovi sa malom i srednjom privredom, poslovi sa stanovništvom, platni promet sa inostranstvom). Broj banaka se smanjuje.2002. likidacija 4 najveće banke (Beobanka, Investbanka, Jugobanka i Beogradska banka) Strane banke na teritoriji Srbije nastupaju kupovinom domaćih banaka.2005. više od polovine bankarskog sektora Srbije u rukama stranih banaka sa tendencijom povećanja. Bankarska usluga profesionalizovana, širi spektar bankarskih usluga. Reafirmisana je primena Bazelskih standarda adekvatnosti kapitala i podignut cenzus novčanog dela akcionarskog kapitala na 10 miliona eura.

46. Koji su ciljevi i osnovne funkcije NBS? NBS je centralna banka Srbije, u skladu sa Zakonom o NBS iz 2003. godine. Za njene obaveze jemči Republika Srbija, s tim da je NBS nezavisna i samostalna u obavljanju svojih funkcija. Za rad odgovara Narodnoj skupštini RS. Osnovni cilj: postizanje i održavanje stabilnosti cena, uz očuvanje finansijske ravnoteže, poslujući prema principima tržišne privrede.Osnovne funkcije:a) utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politikub) samostalno vodi politiku kursa dinara i uz saglasnost Vlade RS utvrđuje kurs

dinarac) čuva devizne rezerve i upravlja njimad) izdaje novčanice i kovani novace) uređuje, kontroliše nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa

inostranstvomf) izdaje/oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta banaka i fin. org.g) obavlja zakonom utvrđene poslove za Republiku Srbijuh) obavlja druge poslove utvrđene Zakonom, u skladu sa principima poslovanja

centralne bankei) izmenama i dopunama Zakon o NBS iz 2004. godine ingerencije su proširene i na

oblast osiguranja (izdavanje i oduzimanje dozvola za rad i kontrola poslovanja)j) članica međunarodnih finansijskih organizacija i institucija uz saglasnost Vlade RSOrgani NBS:

- predstavlja je Guverner – odgovoran za sprovođenje odluka MO i Saveta- Izvršni odbor (guverner i viceguverneri) – utvrđuje monetarnu i deviznu

politiku – uslove i način izdavanja HOV, politiku odobravanja kratkoročnih kredita, režim kursa dinara, određuje eskontnu i druge kamatne stope, određuje osnovicu i stope obavezne rezerve itd.

- Savet guvernera NBS – predsednik i 4 člana, bira Narodna skupština

47. Kojim se poslovima mogu baviti banke u Srbiji? Zakonom o bankama koji je stupio na snagu 10.12.2005, a primenjuje se od 2006. god, utvrđuju se osnivanje, poslovanje i organizacija banaka, način upravljanja bankom, kao i kontrola i prestanak rada banaka. Banka se osniva kao A.D.Banka se po Zakonu može baviti sledećim poslovima :

1. depozitni poslovi2. kreditni poslovi3. devizni, devizno-valutni i menjački poslovi4. poslovi platnog prometa5. izdavanje platnih kartica6. poslovi sa HoV7. brokersko-dilerski poslovi 8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski poslovi)9. kupovina, prodaja i naplata potraživanja10. poslovi zastupanja u osiguranju11. drugi poslovi za koje je ovlašćena Zakonom12. drugi poslovi čija je priroda srodna ili povezana sa navedenim poslovima u

skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke

48. Kojih se uslova moraju pridržavati banke u Srbiji u svom poslovanju? Uslovi kojih se moraju pridržavati banke u Srbiji propisane su Zakonom o bankama koji je stupio na snagu 2005. godine, a primenjuje se od 2006. Ovaj zakon je usklađen sa bankarskom regulativom EU.

a) kapital banke mora biti veći od 10 miliona EUR u dinarskoj protivvrednostib) da pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na propisanom nivou.c) da upravlja rizicima i u tom smislu da osnuje posebnu org. jedinicu za

upravljanje rizicima, da svojim aktima propiše procedure za identifikaciju, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima u skladu sa Zakonom i Odlukom o upravljanju rizicima, kao i unutrašnjim aktima banke, a prema kriterijumima NBS.

d) da primenjuje Zakon o bankama u delu vezano za odnos sa klijentima i pojam bankarske tajne.

e) da vodi poslovne knjige i računovodstvene evidencije i da priprama godišnje izveštaje prema Zakonu o računovodstvu i reviziji, Zakonu o bankama i propisima NBS.

f) organi banke su:- skupština banke - akcionari banke sa pravom glasa- upravni odbor - 5 članova, odgovoran za tačnost fin. izveštaja, stanje

i rezultate poslovanja- izvršni odbor

g) odbori:- odbor za praćenje poslovanja banke - pomaže upravnom odboru- kreditni odbor- odbor za upravljanje aktivom i pasivom- interna kotrola i interna revizija

49. Kakvo je sadašnje stanje bankarstva u Srbiji?