134
Механизми Механизми наслеђивања наслеђивања

Mehanizmi nasledjivanja3a

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Mehanizmi nasledjivanja3a

Механизми Механизми наслеђивањанаслеђивања

Page 2: Mehanizmi nasledjivanja3a

Класична генетикаКласична генетика

МенделизамМенделизам

Page 3: Mehanizmi nasledjivanja3a

ГЕНЕТИКАГЕНЕТИКА

БИОЛОШКА ДИСЦИПЛИНА БИОЛОШКА ДИСЦИПЛИНА КОЈА ПРОУЧАВА КОЈА ПРОУЧАВА

НАСЛЕЂИВАЊЕ И НАСЛЕЂИВАЊЕ И ВАРИЈАЦИЈЕ ОСОБИНА ВАРИЈАЦИЈЕ ОСОБИНА ЖИВИХ ОРГАНИЗАМАЖИВИХ ОРГАНИЗАМА

Page 4: Mehanizmi nasledjivanja3a

Основна правила Основна правила наслеђивањанаслеђивања

Page 5: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 6: Mehanizmi nasledjivanja3a

Од Мендела до структуре Од Мендела до структуре ДНК за мање од једног векаДНК за мање од једног века Јохан Грегор Мендел је рођен 1822. Јохан Грегор Мендел је рођен 1822.

године у Моравској, садашња године у Моравској, садашња ЧешкаЧешка

Замонашио се у манастиру Св. Замонашио се у манастиру Св. Томас у Старом БрнуТомас у Старом Брну

1851. одлази на Универзитет у 1851. одлази на Универзитет у Бечу где током три године изучава Бечу где током три године изучава физику, математику, зоологију, физику, математику, зоологију, ботанику и друге предметеботанику и друге предмете

Page 7: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 8: Mehanizmi nasledjivanja3a

1856. на имању 1856. на имању манастира започиње манастира започиње своја истраживањасвоја истраживања

Експерименти са Експерименти са различитим различитим варијететима грашка варијететима грашка трају пуних осам годинатрају пуних осам година

Page 9: Mehanizmi nasledjivanja3a

1866. објављује рад 1866. објављује рад “Огледи са биљним “Огледи са биљним хибридима”хибридима”

Ипак, до краја свог Ипак, до краја свог живота, 1884. Мендел живота, 1884. Мендел није успео да убеди није успео да убеди тадашњу научну јавност у тадашњу научну јавност у значај својих открићазначај својих открића

Page 10: Mehanizmi nasledjivanja3a

Менделови Менделови експериментиексперименти

Page 11: Mehanizmi nasledjivanja3a

Мендел је показао да се Мендел је показао да се особине наслеђују са особине наслеђују са родитеља на потомке на родитеља на потомке на предвидљив начинпредвидљив начин

Он је поставио Он је поставио хипотезухипотезу да се да се особине налазе под контролом особине налазе под контролом “наследних чинилаца”“наследних чинилаца” који који детерминишу развиће детерминишу развиће појединих одлика на сличан појединих одлика на сличан начин код родитеља и начин код родитеља и њихових потомакањихових потомака

Page 12: Mehanizmi nasledjivanja3a

После серије експеримената После серије експеримената на баштенском грашку, на баштенском грашку, Мендел је потврдио своју Мендел је потврдио своју хипотезухипотезу

Наиме, показало се да се Наиме, показало се да се “наследни чиниоци” “наследни чиниоци” различитих родитеља могу различитих родитеља могу наћи заједно у телу потомака наћи заједно у телу потомака али да се већ у следећој али да се већ у следећој генерацији могу раставити и генерацији могу раставити и на нов начин комбиноватина нов начин комбиновати

Page 13: Mehanizmi nasledjivanja3a

На основу ових доказа, Мендел На основу ових доказа, Мендел је поставио основна правила је поставио основна правила наслеђивањанаслеђивања

1.1.Правило Правило растављањарастављања

2.2.Правило слободног Правило слободног комбиновањакомбиновања

Page 14: Mehanizmi nasledjivanja3a

Применом ових правила Применом ових правила могуће је предвидети могуће је предвидети какве се комбинације какве се комбинације неких особина могу неких особина могу очекивати код потомакаочекивати код потомака

Page 15: Mehanizmi nasledjivanja3a

Експеримент бр. 1Експеримент бр. 1

Page 16: Mehanizmi nasledjivanja3a

Мендел је пратио само Мендел је пратио само особине које се особине које се алтернативноалтернативно испољавајуиспољавају

То су на пример: висока или То су на пример: висока или ниска биљка, бео или ниска биљка, бео или љубичаст цвет, округло или љубичаст цвет, округло или наборано зрнонаборано зрно

Оформио је посебне леје са Оформио је посебне леје са биљкама које су биле чисте биљкама које су биле чисте линије за одређену особинулиније за одређену особину

Page 17: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 18: Mehanizmi nasledjivanja3a

Мендел Мендел је проучавао начине је проучавао начине наслеђивања следећих морфолошких наслеђивања следећих морфолошких

особина грашкаособина грашка Боја цветаБоја цвета

– ЉубичастаЉубичаста / / БелаБела

Положај цветаПоложај цвета– АксијалниАксијални / / ВршниВршни

Боја семенаБоја семена– ЖутаЖута / / ЗеленаЗелена

Облик семенаОблик семена– Окиругао / НаборанОкиругао / Наборан

Облик махунеОблик махуне– Глатка / Глатка /

НаборанаНаборана Боја махунеБоја махуне

– Зелена Зелена / / ЖутаЖута Висина биљкеВисина биљке

– НискаНиска / / ВисокаВисока

боја цвета

положај цвета

боја семенаоблик семена

облик махуне

боја махуне

висина стабла

љубичаста

бела

аксијални вршни

жута

зелена

округао наборан

глатка наборана

зелена

жута

висока

ниска

Page 19: Mehanizmi nasledjivanja3a

Мендел је увео ознаке у складу Мендел је увео ознаке у складу са претпоставком о дискретним са претпоставком о дискретним “наследним чиниоцима”:“наследним чиниоцима”:– Биљке чисте линије са Биљке чисте линије са округлимокруглим

семеном као семеном као ААAA– Биљке са Биљке са наборанимнабораним семеном семеном

аааа Ове биљке је назвао Ове биљке је назвао

РОДИТЕЉСКОМ ГЕНЕРАЦИЈОМ и РОДИТЕЉСКОМ ГЕНЕРАЦИЈОМ и означио их као означио их као РР ( (парентална парентална генерацијагенерација))

Page 20: Mehanizmi nasledjivanja3a

Наборано семеНаборано семе

Округло семеОкругло семе

Page 21: Mehanizmi nasledjivanja3a

Затим је укрштао биљке из Р Затим је укрштао биљке из Р генерације генерације

АА х ааАА х аа Из таквог укрштања добијена Из таквог укрштања добијена

је ПРВА ПОТОМАЧКА је ПРВА ПОТОМАЧКА ГЕНЕРАЦИЈАГЕНЕРАЦИЈА,, F1F1 ( (прва прва филијална генерацијафилијална генерација))

Биљке Биљке F1F1 генерације генерације увекувек су су имале имале округлоокругло семе семе

По својој претпоставци, По својој претпоставци, означио их је као означио их је као АаАа

Page 22: Mehanizmi nasledjivanja3a

Код биљака Код биљака F1F1 генерације дозволио је генерације дозволио је самооплођење самооплођење Аа х АаАа х Аа

Из тог укрштања добио је ДРУГУ Из тог укрштања добио је ДРУГУ ПОТОМАЧКУ ГЕНЕРАЦИЈУ, ПОТОМАЧКУ ГЕНЕРАЦИЈУ, FF22 ( (друга друга филијална генерацијафилијална генерација))

Семе биљака Семе биљака FF2 генерације било је 2 генерације било је већином округло (АА или Аа)већином округло (АА или Аа) али јавио се и али јавио се и мањи број набораних семена (аа)мањи број набораних семена (аа)

Три комбинације, од могућих четири, Три комбинације, од могућих четири, одређују исти фенотип, округло семе, а одређују исти фенотип, округло семе, а само једна (аа) наборано семе. Према томе, само једна (аа) наборано семе. Према томе, фенотипски однос у фенотипски однос у FF2 генерацији је 3:1, 2 генерацији је 3:1, што је Мендел и доказао својим што је Мендел и доказао својим експериментом.експериментом.

Page 23: Mehanizmi nasledjivanja3a

РР AAAA xx aaaa

GG AA AA aa aa

F1F1 AaAa AaAa

GG AA aa AA aa

F2F2 AAAA aAaA AaAa aaaa

Page 24: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 25: Mehanizmi nasledjivanja3a

9 Округлих & 3 наборана зрна

Шта се десило ???????????

Page 26: Mehanizmi nasledjivanja3a

Поновивши експерименте са Поновивши експерименте са различитим алтернативним различитим алтернативним особинама више пута добио је особинама више пута добио је резултате који су се увек резултате који су се увек статистички безначајно статистички безначајно разликовалиразликовали

У У FF2 генерацији увек је добијао 2 генерацији увек је добијао да се једна особина у односу да се једна особина у односу на другу јавља на другу јавља 3 пута чешће3 пута чешће него друга него друга (3:1)(3:1)

Page 27: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 28: Mehanizmi nasledjivanja3a

Особину која се Особину која се чешћечешће појављивала Мендел је појављивала Мендел је назвао назвао ДОМИНАНТНОМ ДОМИНАНТНОМ (А_)(А_)

Особину која се Особину која се појављивала појављивала ређеређе Мендел Мендел је назвао је назвао РЕЦЕСИВНОМ РЕЦЕСИВНОМ (аа)(аа)

Page 29: Mehanizmi nasledjivanja3a

Из ових експеримената Мендел је Из ових експеримената Мендел је дошао до следећих закључака:дошао до следећих закључака:– Да индивидуални фактори Да индивидуални фактори

наслеђивања (данас-гени) који се наслеђивања (данас-гени) који се не “стапају”, контролишу не “стапају”, контролишу наслеђивање свих особина живих наслеђивање свих особина живих бићабића

– Да у Да у F1F1 генерацији долази до генерацији долази до испољавања само једног од два испољавања само једног од два алтернативна облика особине алтернативна облика особине ((правило униформностиправило униформности))

– Да при формирању гамета долази Да при формирању гамета долази до њиховог до њиховог раздвајањараздвајања

– Да у Да у FF2 генерацији долази до 2 генерацији долази до слободног комбиновањаслободног комбиновања

Page 30: Mehanizmi nasledjivanja3a

ЗАДАЦИЗАДАЦИ1.1. Нормалан вид људи одређен је Нормалан вид људи одређен је

доминантним алелом А, а кратковидост доминантним алелом А, а кратковидост рецесивним алелом. Да ли може у браку рецесивним алелом. Да ли може у браку кратковиде и особе нормалног вида да се кратковиде и особе нормалног вида да се роди кратковидо дете ?роди кратковидо дете ?

2.2. Укрштају се родитељи који се разликују у Укрштају се родитељи који се разликују у два алтернативна својства и у два алтернативна својства и у FF2 2 генерацији дају 3200 потомака. Колико генерацији дају 3200 потомака. Колико потомака ће имати једну доминантну, а потомака ће имати једну доминантну, а другу рецесивну особину?другу рецесивну особину?

3.3. Неколико кунића истог генотипа укрштених Неколико кунића истог генотипа укрштених међусобно дало је 39 потомака са тамним и међусобно дало је 39 потомака са тамним и 12 потомака са белом бојом длаке. Одреди 12 потомака са белом бојом длаке. Одреди генотипове родитеља и потомака.генотипове родитеља и потомака.

Page 31: Mehanizmi nasledjivanja3a

Својим експериментима Својим експериментима Мендел је оповргао сва Мендел је оповргао сва дотадашња мишљења о дотадашња мишљења о “мешању” и “стапању” “мешању” и “стапању” телесних течности и телесних течности и случајном преношењу случајном преношењу особина са родитеља на особина са родитеља на потомкепотомке

Page 32: Mehanizmi nasledjivanja3a

На жалост, тадашња научна На жалост, тадашња научна јавност је одбила да прихвати јавност је одбила да прихвати ова револуционарна схватања и ова револуционарна схватања и Мендел није доживео признање Мендел није доживео признање за животаза живота

Тек 1900. године научници Де Тек 1900. године научници Де Фриз, Коренс и Чермак понављају Фриз, Коренс и Чермак понављају Менделове експерименте у Менделове експерименте у великим серијама и потврђују великим серијама и потврђују његове резултатењегове резултате

Page 33: Mehanizmi nasledjivanja3a

Организација и Организација и механизми механизми преношења преношења генетичког генетичког материјаламатеријала

Савремени генетички Савремени генетички концептиконцепти

Page 34: Mehanizmi nasledjivanja3a

ХромозомиХромозоми У светлу савремених У светлу савремених

знања о структури и знања о структури и организацији ћелије као и организацији ћелије као и о цитологији и о цитологији и молекуларној биологији, молекуларној биологији, Менделови експерименти Менделови експерименти добијају нову димензијудобијају нову димензију

Page 35: Mehanizmi nasledjivanja3a

Данас знамо да ћелије Данас знамо да ћелије еукариотских организама еукариотских организама садрже у својим једрима садрже у својим једрима хромозомехромозоме који су носиоци који су носиоци наследних чинилацанаследних чинилаца

Коренс 1900. и Бовери и Коренс 1900. и Бовери и Сатон 1904. први утврђују Сатон 1904. први утврђују везу између наследних везу између наследних фактора и хромозомафактора и хромозома

Page 36: Mehanizmi nasledjivanja3a

Број и облик хромозома Број и облик хромозома су карактеристични за су карактеристични за свеку врстусвеку врсту

На пример:На пример:– Човек 46Човек 46– Миш 40Миш 40– Воћна мушица 8Воћна мушица 8– Грашак 7Грашак 7– Црни дуд 308Црни дуд 308

Page 37: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 38: Mehanizmi nasledjivanja3a

Хромозоми су по Хромозоми су по природи природи НУКЛЕОПРОТЕИНИНУКЛЕОПРОТЕИНИ

Састављени су од ДНК Састављени су од ДНК и протеина који су и протеина који су организовани на организовани на посебан начин и чине посебан начин и чине хроматинхроматин једра једра

Page 39: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 40: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 41: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 42: Mehanizmi nasledjivanja3a

Хромозоми телесних ћелија Хромозоми телесних ћелија бипаренталнихбипаренталних организама су организама су два по два мећусобно сличнидва по два мећусобно слични

Можемо рећи да врста Можемо рећи да врста поседује одређен број ПАРОВА поседује одређен број ПАРОВА ХРОМОЗОМАХРОМОЗОМА

Парови хромозома се називају Парови хромозома се називају и и ХОМОЛОГИ ХРОМОЗОМИХОМОЛОГИ ХРОМОЗОМИ

Сваки члан хомологог пара Сваки члан хомологог пара потиче од различитог потиче од различитог родитељародитеља

Page 43: Mehanizmi nasledjivanja3a

На пример, у телесним На пример, у телесним ћелијама следећих врста ћелијама следећих врста постоји:постоји:–Човек 23 пара хромозомаЧовек 23 пара хромозома–Миш 20 парова хромозомаМиш 20 парова хромозома–Воћна мушица 4 пара Воћна мушица 4 пара

хромозомахромозома–Црни дуд 154 пара Црни дуд 154 пара

хромозомахромозома

Page 44: Mehanizmi nasledjivanja3a

Код човека, 22 Код човека, 22 хромозома су хромозома су морфолошки слични морфолошки слични својим парњацимасвојим парњацима

Такве хромозоме Такве хромозоме називамо АУТОЗОМИМАназивамо АУТОЗОМИМА (AA)(AA)

Page 45: Mehanizmi nasledjivanja3a

Хромозоми једног пара се Хромозоми једног пара се битно разликују код особа битно разликују код особа мушког пола (мушког пола (X X и и YY хромозоми хромозоми))

Код женског пола су слични Код женског пола су слични ((XXXX хромозоми хромозоми))

Хромозоме тог пара називамо Хромозоме тог пара називамо ПОЛНИМПОЛНИМ ХРОМОЗОМИМАХРОМОЗОМИМА

Page 46: Mehanizmi nasledjivanja3a

КАРИОТИПКАРИОТИПСкуп свих хромозома у једној Скуп свих хромозома у једној

телеснојтелесној ћелији организмаћелији организма..

КОД ЧОВЕКА:КОД ЧОВЕКА:Кариотип мушкарца: Кариотип мушкарца:

22АА+22АА+XYXYКариотип жене: 22АА+Кариотип жене: 22АА+XXXX

Page 47: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 48: Mehanizmi nasledjivanja3a

КАРИОГРАМКАРИОГРАМ

Хромозоми уређени Хромозоми уређени по паровима, по паровима, поређани по поређани по величини, величини, нумерисани и нумерисани и подељени у групеподељени у групе

Page 49: Mehanizmi nasledjivanja3a

Нормалан мушки Нормалан мушки кариограмкариограм

Page 50: Mehanizmi nasledjivanja3a

Данас знамо да су Менделови Данас знамо да су Менделови “наследни чиниоци” - гени“наследни чиниоци” - гени

Морган 1911. утврђује да сваки Морган 1911. утврђује да сваки ген има своје одређено место у ген има своје одређено место у специфичном хромозомуспецифичном хромозому

Авери, Маклеод и Меккарти 1944. Авери, Маклеод и Меккарти 1944. доказују да се гени састоје из доказују да се гени састоје из дезоксирибонуклеинске киселинедезоксирибонуклеинске киселине

ГениГени

Page 51: Mehanizmi nasledjivanja3a

Улоге генаУлоге гена–Да репродукује самог себеДа репродукује самог себе–Да се повремено мењаДа се повремено мења–Да контролише стварање Да контролише стварање спесифичног спесифичног полипептидног ланца полипептидног ланца (протеина)(протеина)

Page 52: Mehanizmi nasledjivanja3a

Сваки ген има:Сваки ген има:–Одређен положај у Одређен положај у хромозомухромозому

–Специфичну структуруСпецифичну структуру–Одређену функцијуОдређену функцију

Page 53: Mehanizmi nasledjivanja3a

Генски локусГенски локус Одређено место гена на Одређено место гена на

хромозомухромозому

Page 54: Mehanizmi nasledjivanja3a

Генски алелиГенски алели

Различити облици једног истог генаРазличити облици једног истог генаРазлике настају услед мутацијаРазлике настају услед мутација

Page 55: Mehanizmi nasledjivanja3a

Код организама са паром Код организама са паром хомологих хромозома на хомологих хромозома на одређеном генском локусу одређеном генском локусу налазе се исти гени, некад са налазе се исти гени, некад са истим, некад са различитим истим, некад са различитим алелимаалелима

Page 56: Mehanizmi nasledjivanja3a

Хомозиготно стање Хомозиготно стање генских алелагенских алела

Када су оба генска алела Када су оба генска алела на хомологом пару на хомологом пару хромозома исте структурехромозома исте структуре

Такве алеле означавамо Такве алеле означавамо истим симболомистим симболом–АА, ААА, А11АА11,, АА22АА22, аа, аа

Page 57: Mehanizmi nasledjivanja3a

Хетерозиготно стање Хетерозиготно стање генских алелагенских алела

Када су генски алели на Када су генски алели на хомологом пару хомологом пару хромозома различитихромозома различити

Такве алеле означавамо Такве алеле означавамо различитим симболимаразличитим симболима–Аа, ААа, А11АА22,, СС33СС55, аа, аа

Page 58: Mehanizmi nasledjivanja3a

Генотип Генотип Свеукупност наследних фактора Свеукупност наследних фактора

или гена који улазе у састав или гена који улазе у састав ћелијских хромозома једног ћелијских хромозома једног организма (у ширем смислу)организма (у ширем смислу)

Одређена комбинација Одређена комбинација наследних фактора под чијом се наследних фактора под чијом се контролом развија специфична контролом развија специфична особина (АА, аа, Аа) – у ужем особина (АА, аа, Аа) – у ужем смислусмислу

Page 59: Mehanizmi nasledjivanja3a

ФенотипФенотип

Особине које одликују један Особине које одликују један организам било да се односе организам било да се односе на његов изглед или на на његов изглед или на способност обављања одређене способност обављања одређене функције (у ширем смислу)функције (у ширем смислу)

Одређена особина коју Одређена особина коју посматрамо (боја очију, облик посматрамо (боја очију, облик зрна грашка) – у ужем смислузрна грашка) – у ужем смислу

Page 60: Mehanizmi nasledjivanja3a

Фенотип зависи од Фенотип зависи од комбинације гена које јединка комбинације гена које јединка при зачећу добија од родитеља при зачећу добија од родитеља али и од чинилаца средине под али и од чинилаца средине под којим се остварује развићекојим се остварује развиће

Фенотип се не наслеђује већ Фенотип се не наслеђује већ само могућност да се развије само могућност да се развије под одређеним условима под одређеним условима срединесредине

Page 61: Mehanizmi nasledjivanja3a

Дихибридно, Дихибридно, трихибридно и трихибридно и

повратно укрштањеповратно укрштање

Page 62: Mehanizmi nasledjivanja3a

Мендел је у првим Мендел је у првим експериментима пратио експериментима пратио наслеђивање особине коју наслеђивање особине коју детерминише само један пар детерминише само један пар наследних факторанаследних фактора

Такав тип наслеђивања назива се Такав тип наслеђивања назива се МОНОХИБРИДНО наслеђивањеМОНОХИБРИДНО наслеђивање

Пратећи наслеђивање два или Пратећи наслеђивање два или више својстава истовренмено више својстава истовренмено (дихибридно и полихибридно (дихибридно и полихибридно наслеђивање), Мендел је дао наслеђивање), Мендел је дао уверљиве доказе својих основних уверљиве доказе својих основних правилаправила

Page 63: Mehanizmi nasledjivanja3a

Дихибридно укрштањеДихибридно укрштање Две особине: облик и боја зрнаДве особине: облик и боја зрна Р генерација: укрстио је биљке Р генерација: укрстио је биљке

округлог семена жуте боје са округлог семена жуте боје са биљкама набораног зеленог биљкама набораног зеленог семена (ААВВ х аасемена (ААВВ х ааbb)bb)

F1F1 генерација: све биљке чија су генерација: све биљке чија су семена округла и жутасемена округла и жута

Међутим у Међутим у FF2 генерацији је била 2 генерацији је била сасвим другачија ситуацијасасвим другачија ситуација

Page 64: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 65: Mehanizmi nasledjivanja3a

Гамети биљака Гамети биљака FF1 генерације могу 1 генерације могу дати следеће типове гамета: АВ, Аb, дати следеће типове гамета: АВ, Аb, аВ и аbаВ и аb

Њиховим спајањем могуће је добити Њиховим спајањем могуће је добити 16 комбинација (генотипова)16 комбинација (генотипова)

FF2 генерација је садржала 4 2 генерација је садржала 4 различита ФЕНОТИПА:различита ФЕНОТИПА:– 9/16 ОКРУГЛО И ЖУТО (А_В_)– 3/16 ОКРУГЛО И ЗЕЛЕНО (А_bb)– 3/16 НАБОРАНО И ЖУТО (ааВ_)– 1/16 НАБОРАНО И ЗЕЛЕНО (ааbb)

Сразмера ових фенотипова је била:Сразмера ових фенотипова је била:

9:3:3:19:3:3:1

Page 66: Mehanizmi nasledjivanja3a

Панетова мрежа за дихибридно укрштање

F2: AaBb x AaBb  

  AB Ab aB ab  

AB AABB AAbB aABB aAbB  

Ab AABb AAbb aABb aAbb  

aB AaBB AabB aaBB aabB  

ab AaBb Aabb aaBb aabb  

           

Page 67: Mehanizmi nasledjivanja3a

Повратно укрштањеПовратно укрштање

Укрштање јединки Укрштање јединки F1F1 генерације са генерације са рецесивним родитељимарецесивним родитељима

На пример хибриди АаНа пример хибриди АаBb Bb ии aabb aabb При дихибридном укрштању добио При дихибридном укрштању добио

је очекиване односе фенотипова је очекиване односе фенотипова потoмака: 1:1:1:1потoмака: 1:1:1:1

Овај број можемо извести из другог Овај број можемо извести из другог и три трeeћег правила наслеђивањаћег правила наслеђивања

Page 68: Mehanizmi nasledjivanja3a

Трихибридно укрштањеТрихибридно укрштање Мендел је извршио и такво укрштање Мендел је извршио и такво укрштање

при коме је пратио три особине: облик при коме је пратио три особине: облик зрна, боја котиледона и боја семењачезрна, боја котиледона и боја семењаче

Р генерација: укрстио је биљке Р генерација: укрстио је биљке округлог семена жуте боје семена и округлог семена жуте боје семена и сиво-смеђом семењачом сасиво-смеђом семењачом са биљкама биљкама набораног зеленог семена и набораног зеленог семена и обезбојеном семењачомобезбојеном семењачом ( (ААВВССААВВСС х х ааааbbbbсссс))

F1F1 генерација: све биљке чија су семена генерација: све биљке чија су семена округла, жута са сиво-смеђом округла, жута са сиво-смеђом семењачомсемењачом

Page 69: Mehanizmi nasledjivanja3a

Гамети биљака Гамети биљака FF1 генерације 1 генерације могу дати 8 типова гамета: АВС, могу дати 8 типова гамета: АВС, АВс, ААВс, АbC, Abc, bC, Abc, аВаВC, aBcC, aBc и аb и аbC C и и abcabc

Њиховим спајањем могуће је Њиховим спајањем могуће је добити добити 6464 комбинација комбинација (генотипова)(генотипова)

FF2 генерација је садржала 2 генерација је садржала 88 различитих ФЕНОТИПА у различитих ФЕНОТИПА у пропорцијипропорцији

27:9:9:9:3:3:3:127:9:9:9:3:3:3:1

Page 70: Mehanizmi nasledjivanja3a

Панетова мрежа за трихибридно укрштање

F2: AaBbCc x AaBbCc

  ABC ABc AbC Abc aBC aBc abC abc  

ABC AABBCC AABBcC AAbBCC AAbBcC aABBCC aABBcC aAbBCC aAbBcC

 

ABc AABBCc AABBcc AAbBCc AAbBcc aABBCc aABBcc aAbBCc aAbBcc

AbC AABbCC AABbcC AAbbCC AAbbcC aABbCC aABbcC aAbbCC aAbbcC

Abc AABbCc AABbcc AAbbCc AAbbcc aABbCc aABbcc aAbbCc aAbbcc

aBC AaBBCC AaBBcC AabBCC AabBcC aaBBCC aaBBcC aabBCC aabBcC

aBc AaBBCc AaBBcc AabBCc AabBcc aaBBCc aaBBcc aabBCc aabBcc

abC AaBbCC AaBbcC AabbCC AabbcC aaBbCC aaBbcC aabbCC aabbcC

abc AaBbCc AaBbcc AabbCc Aabbcc aaBbCc aaBbcc aabbCc aabbcc

Page 71: Mehanizmi nasledjivanja3a

Израчунавање броја Израчунавање броја фенотипова и генотиповафенотипова и генотипова

Тип наслеђивањаТип наслеђивањаБр. фенотиповаБр. фенотиповаБр. генотиповаБр. генотипова

МонохибридноМонохибридно 2211 == 22 3311 == 332222 == 44 3322 == 992233 == 88 3333 == 27272244 == 1616 3344 == 818122nn 33nn

ДихибридноДихибридно

ТрихибридноТрихибридно

ТетрахибридноТетрахибридно

n-n-хибриднохибридно

Page 72: Mehanizmi nasledjivanja3a

Облици интеракције Облици интеракције међу генимамеђу генима

ДДоминантно-рецесивнооминантно-рецесивно

ИнтермедијарноИнтермедијарно

ККодоминантно одоминантно

Page 73: Mehanizmi nasledjivanja3a

Доминантност и Доминантност и рецесивнострецесивност

ДОМИНАНТНОСТДОМИНАНТНОСТ: вршење : вршење функције једног алела датог гена. функције једног алела датог гена. ДОМИНАНТНА особина се ДОМИНАНТНА особина се испољава у испољава у хомозиготномхомозиготном и и хетерозиготномхетерозиготном облику (нпр. АА, облику (нпр. АА, Аа)Аа)

РЕЦЕСИВНОСТРЕЦЕСИВНОСТ: одсуство његове : одсуство његове функције. РЕЦЕСИВНА особина се функције. РЕЦЕСИВНА особина се испољава испољава самосамо у у хомозиготномхомозиготном облику (аа)облику (аа)

Page 74: Mehanizmi nasledjivanja3a

Rh sistem krvnih grupa Rh sistem krvnih grupa Rh sistem određuje jedan gen koji obrazuje dva Rh sistem određuje jedan gen koji obrazuje dva

alela : alela : dominantan ( D ) i dominantan ( D ) i recesivan (d). recesivan (d).

Dominantan alel određuje sintezu antigena D, pa Dominantan alel određuje sintezu antigena D, pa se osobe sa ovim antigenom označavaju kao se osobe sa ovim antigenom označavaju kao Rh+. Rh+.

Recesivan alel je nefunkcionalan pa se antigen D Recesivan alel je nefunkcionalan pa se antigen D ne stvara, a osobe su Rh-. ne stvara, a osobe su Rh-.

S obzirom da se dominantan alel isto ispoljava i u S obzirom da se dominantan alel isto ispoljava i u homozigotnom i u heterozigotnom stanju, osobe homozigotnom i u heterozigotnom stanju, osobe Rh+ krvne grupe mogu imati dva genotipa DD ili Rh+ krvne grupe mogu imati dva genotipa DD ili Dd. Drugačije rečeno, dovoljno je da osoba ima Dd. Drugačije rečeno, dovoljno je da osoba ima samo jedan dominantan alel da bi se stvorio D samo jedan dominantan alel da bi se stvorio D antigen i ispoljila Rh+ krvna grupa. antigen i ispoljila Rh+ krvna grupa.

Osobe Rh-krvne grupe imaju samo jedan genotip tj. Osobe Rh-krvne grupe imaju samo jedan genotip tj. uvek su recesivni homozigoti (dd). uvek su recesivni homozigoti (dd).

Page 75: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 76: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 77: Mehanizmi nasledjivanja3a

Аутозомно- доминантно се наслеђују Аутозомно- доминантно се наслеђују следеће болести човека :следеће болести човека :– полидактилијаполидактилија – шестопрстост; – шестопрстост; – брахидактилија брахидактилија – скраћени прсти – скраћени прсти – синдактилијасиндактилија – срасли прсти – срасли прсти – ахондроплазија ахондроплазија – патуљаст раст (треба – патуљаст раст (треба

га разликовати од патуљастог раста који га разликовати од патуљастог раста који је изазван надовољним лучењем хормона је изазван надовољним лучењем хормона раста, тј. хипофункцијом аденохипофизе )раста, тј. хипофункцијом аденохипофизе )

– астигматизамастигматизам – Хантингтонова хореаХантингтонова хореа Хантингтонова хореаХантингтонова хореа се прво се прво

манифестује као благо попуштање интелектуалних способности, манифестује као благо попуштање интелектуалних способности, губитак равнотеже, неконтролисање кретнје и сл.; обично се губитак равнотеже, неконтролисање кретнје и сл.; обично се појављује у средњем добу, а током наредних 15-20 година долази појављује у средњем добу, а током наредних 15-20 година долази до пoтпунoг губитка мoтoрне кoнтрoле и менталних функцијадо пoтпунoг губитка мoтoрне кoнтрoле и менталних функција

Болести  и особине Болести  и особине детерминисане аутозомно-детерминисане аутозомно-

доминантним генимадоминантним генима

Page 78: Mehanizmi nasledjivanja3a

Више од половине данас познатих Више од половине данас познатих особина особина човека детерминисана је човека детерминисана је доминантним геном који се налази доминантним геном који се налази на неком од аутозомних хромозома; на неком од аутозомних хромозома; међу њима су:међу њима су:- осетљивост на фенил-тиокарбамид - осетљивост на фенил-тиокарбамид (ПТЦ); (ПТЦ); - способност увртања језика у трубу; - способност увртања језика у трубу; - бели прамен косе код мушкарца; - бели прамен косе код мушкарца; - слободан ушни режањ; - слободан ушни режањ; - маљавост на другом чланку прстију - маљавост на другом чланку прстију - густе обрве - густе обрве - спојене обрве - спојене обрве - узан и дуг нос - узан и дуг нос - рупица у бради (у кости) и др. - рупица у бради (у кости) и др.

Page 79: Mehanizmi nasledjivanja3a

Рупице на образимаРупице на образима

Удубљења на Удубљења на образима образима поред усанапоред усана

Доминантно Доминантно

Page 80: Mehanizmi nasledjivanja3a

Рупица на брадиРупица на бради

Удубљење Удубљење на брадина бради

ДоминантДоминантноно

Page 81: Mehanizmi nasledjivanja3a

Пегице на лицуПегице на лицу

ДоминантДоминантно но

Page 82: Mehanizmi nasledjivanja3a

Извијена ивица косе на Извијена ивица косе на челучелу

Линија косе на Линија косе на челу у облику челу у облику слова слова VV

ДоминантДоминантноно

Page 83: Mehanizmi nasledjivanja3a

Способност уздужног Способност уздужног савијања језикасавијања језика

ДоминантДоминантноно

Page 84: Mehanizmi nasledjivanja3a

Длачице на дугом (средњем) Длачице на дугом (средњем) чланку прстијучланку прстију

ДоминантДоминантноно

Page 85: Mehanizmi nasledjivanja3a

Ушне шкољкеУшне шкољке

Ушни режањ Ушни режањ може бити може бити слободан или слободан или везанвезан

Слободан је Слободан је доминантандоминантан, , везан је везан је рецесиванрецесиван

Page 86: Mehanizmi nasledjivanja3a

Болести  и особине Болести  и особине детерминисане детерминисане ааутозомно-утозомно-

рецесивнрецесивним генимаим генимаАутозомно-рецесивно Аутозомно-рецесивно

наслеђују се болести које су наслеђују се болести које су последица недостатка неког последица недостатка неког ензима па се заједно ензима па се заједно називају ензимопатије или називају ензимопатије или ензимске болести. ензимске болести.

Недостатак одређеног Недостатак одређеног ензима доводи до поремећаја ензима доводи до поремећаја метаболизма. метаболизма.

Page 87: Mehanizmi nasledjivanja3a

Најчешће ензимопатије у Најчешће ензимопатије у људској популацији су :људској популацији су :

албинизамалбинизам – услед недостатка одређеног – услед недостатка одређеног ензима на метаболичком путу претварања ензима на метаболичком путу претварања тирозина у меланин; у том метаболичком путу тирозина у меланин; у том метаболичком путу учествује већи број ензима и довољно је да се учествује већи број ензима и довољно је да се један од њих не ствара па да изостане и један од њих не ствара па да изостане и стварење пигмента меланина; такве особе су стварење пигмента меланина; такве особе су без пигмента у коси, кожи и очима;без пигмента у коси, кожи и очима;

алкаптонуријаалкаптонурија је прво описано обољење; и код је прво описано обољење; и код овог обољења је недостатком одређеног овог обољења је недостатком одређеног ензима поремећен метаболизам тирозина па ензима поремећен метаболизам тирозина па долази до нагомилавања алкаптона који се долази до нагомилавања алкаптона који се излучује мокраћом; у додиру са ваздухом излучује мокраћом; у додиру са ваздухом мокраћа постаје црна; током времена мокраћа постаје црна; током времена хрскавица носа и ушију постаје мрка, а хрскавица носа и ушију постаје мрка, а касније у старости долази до артритиса касније у старости долази до артритиса (запаљење зглобова)(запаљење зглобова)

Page 88: Mehanizmi nasledjivanja3a

АлбиниАлбинизазамм

Непостојање Непостојање пигмента у очима пигмента у очима кожи и косикожи и коси

РецeсивРецeсивнана

Page 89: Mehanizmi nasledjivanja3a

Дистална Дистална хиперекстензибилност палцахиперекстензибилност палца Способност Способност

савијања савијања палца до 45палца до 45ºº

РецeсивРецeсивноно

Page 90: Mehanizmi nasledjivanja3a

Други прст на нози дужи од Други прст на нози дужи од првогпрвог

РецесивРецесивноно

Page 91: Mehanizmi nasledjivanja3a

И још неке...И још неке...

Рецесивне Рецесивне – Црвена косаЦрвена коса– Коврџава Коврџава

косакоса– Нормалан Нормалан

број прстијуброј прстију– Очи плавеОчи плаве– Слепило за Слепило за

бојебоје– Хемофилија Хемофилија

Доминантне Доминантне – Тамна косаТамна коса– Равна косаРавна коса– ШестопрстостШестопрстост

– Очи тамнеОчи тамне– Нормално Нормално

разликовање разликовање бојабоја

– Нормално Нормално згрушавање згрушавање крви крви

Page 92: Mehanizmi nasledjivanja3a

фенилкетонуријафенилкетонурија настаје као последица настаје као последица недостатка ензима који аминокиселину недостатка ензима који аминокиселину фенил-аланин претвара у тирозин; због тог фенил-аланин претвара у тирозин; због тог недостатка долази до нагомилавања недостатка долази до нагомилавања фенил-аланина у крви што утиче на нервни фенил-аланина у крви што утиче на нервни систем доводећи до менталне заосталости; систем доводећи до менталне заосталости; ова болест се може спречити ако се ова болест се може спречити ако се новорођенчету из исхране избаци фенил-новорођенчету из исхране избаци фенил-аланиналанин

Теј-Саксова болест (амауротична идиотија)Теј-Саксова болест (амауротична идиотија) је поремећај метаболизма липида који је поремећај метаболизма липида који доводи до умне заосталости и слепиладоводи до умне заосталости и слепила

галактоземијагалактоземија је поремећај метаболизма је поремећај метаболизма шећера галактозе; доводи до умне шећера галактозе; доводи до умне заосталости и ране смртности деце; може заосталости и ране смртности деце; може се спречити избацивањем млека из се спречити избацивањем млека из исхране беба (за ове бебе је мајчино млеко исхране беба (за ове бебе је мајчино млеко као отров)као отров)

Page 93: Mehanizmi nasledjivanja3a

Интермедијарно Интермедијарно наслеђивање (непотпуна наслеђивање (непотпуна

доминанса)доминанса) Интермедијарно наслеђивање показује Интермедијарно наслеђивање показује

доминантан алел који се различито доминантан алел који се различито испољава у хомозиготном и испољава у хомозиготном и хетерозиготном стању. хетерозиготном стању.

У том случају се испољавају три У том случају се испољавају три фенотипа при чему је фенотип који је фенотипа при чему је фенотип који је одређен хетерозиготним генотипом одређен хетерозиготним генотипом интермедијаран (између доминантног и интермедијаран (између доминантног и рецесивног хомозигота, односно рецесивног хомозигота, односно међупродукт). међупродукт).

Због тога је фенотипски однос у F2 Због тога је фенотипски однос у F2 генерацији 1 (АА) : 2 (Аа) : 1 (аа), а не 3 : генерацији 1 (АА) : 2 (Аа) : 1 (аа), а не 3 : 1 као код потпуне доминантности. 1 као код потпуне доминантности.

Page 94: Mehanizmi nasledjivanja3a

ПримерПримерии за овај тип је за овај тип је наслеђивањенаслеђивање::– Боја цвета код зевалицеБоја цвета код зевалице– облика косе човека. облика косе човека.

Равна коса одређена је паром Равна коса одређена је паром доминантних алела (доминантан доминантних алела (доминантан хомозигот), а коврџава паром рецесивних хомозигот), а коврџава паром рецесивних алела (рецесиван хомозигот). Таласаста алела (рецесиван хомозигот). Таласаста коса је међупродукт и одређена је коса је међупродукт и одређена је хетерозиготним генотипом. Непотпуно хетерозиготним генотипом. Непотпуно доминантно се наслеђују и нека обољења доминантно се наслеђују и нека обољења људи, као што су анемија српастих људи, као што су анемија српастих еритроцита, таласемија, фамилијарна еритроцита, таласемија, фамилијарна хиперхолестеролемија и др.хиперхолестеролемија и др.

Page 95: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 96: Mehanizmi nasledjivanja3a

Кодоминантност Кодоминантност Кодоминантно наслеђивање је појава када Кодоминантно наслеђивање је појава када

се у хетерозиготном стању потпуно се у хетерозиготном стању потпуно изражавају оба доминантна алела. изражавају оба доминантна алела.

Тако се наслеђују крвне групе ABO система Тако се наслеђују крвне групе ABO система АБО систем крвних групаАБО систем крвних група одређује ген који одређује ген који

има три алела : има три алела : – A, B и О алел. A, B и О алел.

Алели А и B су функционални и одређују Алели А и B су функционални и одређују синтезу одређених антигена синтезу одређених антигена (аглутиногена) који се налазе на (аглутиногена) који се налазе на еритроцитима. еритроцитима.

Алел А одређује синтезу антигена А, а алел Алел А одређује синтезу антигена А, а алел B синтезу антигена Б. B синтезу антигена Б.

Алел О је нефункционалан па се не ствара Алел О је нефункционалан па се не ствара ни један од антигена. ни један од антигена.

Page 97: Mehanizmi nasledjivanja3a

Ова три алела могу да се Ова три алела могу да се искомбинују на 6 могућих искомбинују на 6 могућих начина образујући на тај начина образујући на тај начин 6 различитих начин 6 различитих генотиповагенотипова::

АА, АО, BB, BО, АB и ООАА, АО, BB, BО, АB и ООАлели А и B су међусобно Алели А и B су међусобно

кодоминантни и истовремено кодоминантни и истовремено су оба алела доминантна у су оба алела доминантна у односу на О алел ( А=Bодносу на О алел ( А=BО )О )

Page 98: Mehanizmi nasledjivanja3a

Када се алели А и B Када се алели А и B нађу у пару на нађу у пару на хомологим хомологим хромозомима (генотип хромозомима (генотип АB), испољиће се АB), испољиће се дејство оба ова алела, дејство оба ова алела, односно особа ће односно особа ће имати и антиген А и имати и антиген А и антиген B. антиген B.

Таква особа има крвну Таква особа има крвну групу АB. групу АB.

Page 99: Mehanizmi nasledjivanja3a

Особа генотипа АА или Особа генотипа АА или АО има крвну групу А АО има крвну групу А јер се на њеним јер се на њеним еритроцитима налази еритроцитима налази антиген А. антиген А.

Слично је и код особа B Слично је и код особа B крвне групе крвне групе (генотипови су BB и BО) (генотипови су BB и BО) само што се код њих само што се код њих ствара аглутиноген B. ствара аглутиноген B.

Page 100: Mehanizmi nasledjivanja3a

Крвну групу О одређује Крвну групу О одређује један генотип – рецесиван један генотип – рецесиван хомозигот (ОО). хомозигот (ОО).

Особе О крвне групе не Особе О крвне групе не садрже ни један од садрже ни један од антигена. антигена.

Page 101: Mehanizmi nasledjivanja3a

krvna grupa

(fenotip)

genotip krv sadrži antigene (na eritrocitima)

krv sadrži anti tela

(u krvnoj plazmi)

А AA, AO A anti - B

B BB, BO B anti - A

AB AB A+B nema

O OO nema anti-B + anti-A

• Свака особа поред антигена (на еритроцитима) има и антитела у крвној плазми. • У крви једне особе никада се не налазе истородни антиген и антитело (нпр. антиген А и антитело анти-А).

Page 102: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 103: Mehanizmi nasledjivanja3a

Доминантан ген који детерминише ове Доминантан ген који детерминише ове поремећаје показује:поремећаје показује:– различиту изражајностразличиту изражајност ( (експресивностекспресивност) )

јер се јер се одређенеодређене особинеособине могумогу сесе испољитииспољити уу различитомразличитом степенустепену кодкод различитихразличитих јединкијединки којекоје имајуимају истиисти генотипгенотип нпр. шести прст може код различитих особа нпр. шести прст може код различитих особа

испољити у различитом степену: од назнаке у виду испољити у различитом степену: од назнаке у виду задебљања па до скоро потпуно развијеног прстазадебљања па до скоро потпуно развијеног прста

– непотпуну пробојностнепотпуну пробојност ( (пенетрабилностпенетрабилност) ) – некинеки доминантнидоминантни алелиалели, , подпод одређенимодређеним условимаусловима

животнеживотне срединесредине, , нене доводедоводе додо испољавањаиспољавања некенеке особинеособине кодкод одређенеодређене групегрупе јединкијединки, , докдок сесе кодкод другихдругих јединкијединки истогистог генотипагенотипа тата особинаособина испољаваиспољава може десити да се у читавој једној генерацији не може десити да се у читавој једној генерацији не

испољи, да би се поново испољио у наредној испољи, да би се поново испољио у наредној генерацији (нпр. родитељи немају шести прст, а генерацији (нпр. родитељи немају шести прст, а њихова деца имају). њихова деца имају).

Експресивност и пенетрабилност Експресивност и пенетрабилност генагена

Page 104: Mehanizmi nasledjivanja3a

Плејотропност гена и Плејотропност гена и полигениполигени

Плејотропност гена (један ген - више Плејотропност гена (један ген - више особина):особина): поједини гени се својом поједини гени се својом активношћу одражавају на више активношћу одражавају на више фенотипских особина фенотипских особина

Полигени (једна особина - више гена):Полигени (једна особина - више гена): развиће појединих фенотипских особина развиће појединих фенотипских особина остварује се садејством већег броја гена остварује се садејством већег броја гена који су најчешће на различитим који су најчешће на различитим хромозомимахромозомима– Квантитативне особине – варирају на већи Квантитативне особине – варирају на већи

број начина и у већем опсегуброј начина и у већем опсегу– Дужина, ширина, тежина тела и сл.Дужина, ширина, тежина тела и сл.

Page 105: Mehanizmi nasledjivanja3a

КорелативноКорелативно ( (везановезано) ) наслеђивањенаслеђивање

СвакиСваки хромозомхромозом садржисадржи многомного генагена. . ГениГени којикоји сесе налазеналазе нана једномједном истомистом

хромозомухромозому називајуназивају сесе везанивезани генигени ии ониони сесе заједнозаједно преносепреносе нана потомствопотомство ии заједнозаједно испољавајуиспољавају. .

ОсобинеОсобине којекоје одређујуодређују генигени смештенисмештени нана истомистом хромозомухромозому сусу корелативнекорелативне ( (везаневезане) ) особинеособине ии онеоне сесе заједнозаједно испољавајуиспољавају кодкод потомакапотомака. .

Page 106: Mehanizmi nasledjivanja3a

ИНТЕРАКЦИЈЕИНТЕРАКЦИЈЕ НЕАЛЕЛНИХНЕАЛЕЛНИХ ГЕНАГЕНА ГениГени смештенисмештени нана различитимразличитим паровимапаровима

хромозомимахромозомима називајуназивају сесе неалелнинеалелни генигени. . МногеМноге особинеособине сусу резултатрезултат интеракцијаинтеракција

двадва илиили вишевише таквихтаквих генагена. . ЗначиЗначи, , осимосим штошто неканека особинаособина зависизависи одод

интеракцијеинтеракције алелаалела једногједног генагена онаона зависизависи ии одод интеракцијеинтеракције тихтих алелаалела саса алелимаалелима некихнеких другихдругих генагена. .

ВиделиВидели смосмо којекоје врстеврсте интеракцијаинтеракција постојепостоје међумеђу алелимаалелима једногједног генагена. . СадаСада ћемоћемо сесе упознатиупознати саса интеракцијамаинтеракцијама алелаалела различитихразличитих генагена, , којекоје могумогу битибити : : – комплементарносткомплементарност,,– епистазаепистаза ии – адитивностадитивност. .

Page 107: Mehanizmi nasledjivanja3a

Komplementarnost Komplementarnost (saradnja među genima) (saradnja među genima)

Komplementarnost se ostvaruje kada je Komplementarnost se ostvaruje kada je za ispoljavanje neke osobine bitna za ispoljavanje neke osobine bitna određena kombinacija gena. određena kombinacija gena.

Normalan sluh čoveka određuju dva Normalan sluh čoveka određuju dva gena (obeležićemo ih sa A i B). gena (obeležićemo ih sa A i B).

Da bi sluh bio normalan neophodno je Da bi sluh bio normalan neophodno je prisustvo bar po jednog dominantnog prisustvo bar po jednog dominantnog alela oba gena (genotip Aalela oba gena (genotip A__BB__, što znači , što znači mogu da budu i homozigoti i mogu da budu i homozigoti i heterozigoti). heterozigoti).

Osobe svih drugih genotipova imaju Osobe svih drugih genotipova imaju oštećen sluh (npr. genotip A-bb ili aaB-).oštećen sluh (npr. genotip A-bb ili aaB-).

Page 108: Mehanizmi nasledjivanja3a

Primeri komplementarnostiPrimeri komplementarnosti1.1. Određivanje boje cveta biljke Lathyrus, koja zavisi od dva gena. Određivanje boje cveta biljke Lathyrus, koja zavisi od dva gena. Kada su oba gena aktivna tj. kada je prisutan bar po jedan Kada su oba gena aktivna tj. kada je prisutan bar po jedan

dominantan alel svakog gena onda dolazi do sinteze pigmenta dominantan alel svakog gena onda dolazi do sinteze pigmenta antocijana i cvet je ljubičaste boje. Sve ostale kombinacije antocijana i cvet je ljubičaste boje. Sve ostale kombinacije genotipova (A-bb, aaB-i aabb) daju belu boju cveta. Zbog toga genotipova (A-bb, aaB-i aabb) daju belu boju cveta. Zbog toga se u F2 generaciji ne javlja fenotipski odnos 9 : 3 :3 : 1 već se se u F2 generaciji ne javlja fenotipski odnos 9 : 3 :3 : 1 već se obrazuju samo dva fenotipa ljubičast i beo cvet u odnosu 9 : 7. obrazuju samo dva fenotipa ljubičast i beo cvet u odnosu 9 : 7.

2.2. Oblik semena biljke hoću-neću određen je sa dva gena (Ai B) i Oblik semena biljke hoću-neću određen je sa dva gena (Ai B) i može biti trouglast i sočivast. može biti trouglast i sočivast.

Sočivast oblik semena nastaje saradnjom dva para recesivnih Sočivast oblik semena nastaje saradnjom dva para recesivnih alela (genotip aabb), a trouglasto alela (genotip aabb), a trouglasto seme je rezultat svih ostalih seme je rezultat svih ostalih kombinacija koje sadrže bilo koji dominantan alel. Fenotipski kombinacija koje sadrže bilo koji dominantan alel. Fenotipski odnos u F2 generaciji je 15 : 1 (trouglasto : sočivasto). odnos u F2 generaciji je 15 : 1 (trouglasto : sočivasto).

3.3. Oblik bundeve određju dva gena. Oblik bundeve određju dva gena. Kada su u genotipu zastupljeni samo recesivni aleli Kada su u genotipu zastupljeni samo recesivni aleli

(komplementarnost) onda je oblik kruškolik. Okruglast oblik (komplementarnost) onda je oblik kruškolik. Okruglast oblik ploda imaju biljke kod kojih se u ploda imaju biljke kod kojih se u genotipu nalaze bar po jedan genotipu nalaze bar po jedan dominantan alel oba gena (A-B-). dominantan alel oba gena (A-B-). Diskoidalan plod je rezultat Diskoidalan plod je rezultat genotipa u kome je prisutan dominantan alel jadnog od gena, genotipa u kome je prisutan dominantan alel jadnog od gena, bilo gena A ili gena B (aaB-ili A-bb). Tako se u F2 generaciji ova bilo gena A ili gena B (aaB-ili A-bb). Tako se u F2 generaciji ova tri fenotipa javljaju u odnosu 9 : 6 : 1 ( okruglast : diskoidalan : tri fenotipa javljaju u odnosu 9 : 6 : 1 ( okruglast : diskoidalan : kruškolik). kruškolik).

Page 109: Mehanizmi nasledjivanja3a

Aditivnost (sabirno dejstvo Aditivnost (sabirno dejstvo gena)gena)

Aditivno dejstvo gena ostvaruje se ako je pojedinačno Aditivno dejstvo gena ostvaruje se ako je pojedinačno dejstvo svakog od poligena malo pa svaki od njih dejstvo svakog od poligena malo pa svaki od njih doprinosi jačini osobine tako što se njihovo dejstvo doprinosi jačini osobine tako što se njihovo dejstvo sabira. sabira.

Tako se nasleđuju mnoge kvantitativne osobine, kao Tako se nasleđuju mnoge kvantitativne osobine, kao što su telesni rast i boja kože i očiju čoveka.što su telesni rast i boja kože i očiju čoveka.

U determinaciju (određivanju) ovih osobina čoveka U determinaciju (određivanju) ovih osobina čoveka smatra se da učestvuje 3-4 gena (para alela). Što je u smatra se da učestvuje 3-4 gena (para alela). Što je u genotipu čoveka više dominantnih alela koji podstiču genotipu čoveka više dominantnih alela koji podstiču stvaranje pigmenta, boja kože je tamnija. stvaranje pigmenta, boja kože je tamnija.

Najtamniju boju kože imaju osobe kod kojih su svi aleli Najtamniju boju kože imaju osobe kod kojih su svi aleli dominantni (AABBCC). Kako se u genotipu osobe broj dominantni (AABBCC). Kako se u genotipu osobe broj dominantnih alela smanjuje tako je i boja kože sve dominantnih alela smanjuje tako je i boja kože sve svetlija. Najsvetliju boju kože imaju osobe koje sadrže svetlija. Najsvetliju boju kože imaju osobe koje sadrže sve recesivne alele (aabbcc). sve recesivne alele (aabbcc).

Page 110: Mehanizmi nasledjivanja3a

ППример за адитивностример за адитивност Pretpostavimo da boju kože određuju samo dva gena A i B. U P generaciji su osoba Pretpostavimo da boju kože određuju samo dva gena A i B. U P generaciji su osoba

crne bojecrne boje kože, genotipa AABB i osoba bele boje kože aabb. Analiziraćemo potomke kože, genotipa AABB i osoba bele boje kože aabb. Analiziraćemo potomke F1 i F2 generacije :F1 i F2 generacije :

P : AABB * aabbP : AABB * aabb

gam.: AB abgam.: AB ab F1: AaBb * AaBb melezi umereno tamne boje kožeF1: AaBb * AaBb melezi umereno tamne boje kože Melezi iz F1 generacije obrazuju 4 tipa gameta : AB, Ab, aB i ab koji međusobnim Melezi iz F1 generacije obrazuju 4 tipa gameta : AB, Ab, aB i ab koji međusobnim

ukrštanjemukrštanjem daju 16 kombinacija genotipova (vidi dihibridno ukrštanje ) koje daju 5 daju 16 kombinacija genotipova (vidi dihibridno ukrštanje ) koje daju 5 različitih fenotipova:različitih fenotipova:

1.1. fenotip tamna koža (pigment se obrazuje 100%) koji određuje genotip u kome su svi fenotip tamna koža (pigment se obrazuje 100%) koji određuje genotip u kome su svi alelialeli dominantni – AABB; ovaj genotip se javlja u 1 od 16 kombinacija – 1/16dominantni – AABB; ovaj genotip se javlja u 1 od 16 kombinacija – 1/16

2.2. fenotip je manje tamna koža (obrazuje se 75% pigmenta), a genotip je sa tri bilo fenotip je manje tamna koža (obrazuje se 75% pigmenta), a genotip je sa tri bilo kojakoja dominantna alela (npr. AABb) – javlja se u 4/16 kombinacijadominantna alela (npr. AABb) – javlja se u 4/16 kombinacija

3.3. fenotip je umereno tamna koža (obrazuje se 50% pigmenta) – genotip je sa bilo koja fenotip je umereno tamna koža (obrazuje se 50% pigmenta) – genotip je sa bilo koja dvadva dominantna alela (npr. AAbb ili AaBb) – javlja se u 6/16 kombinacijadominantna alela (npr. AAbb ili AaBb) – javlja se u 6/16 kombinacija

4.4. fenotip je umereno svetla boja kože (stvara se 25% pigmenta), a genotip je sa fenotip je umereno svetla boja kože (stvara se 25% pigmenta), a genotip je sa jednim,jednim, bilo kojim dominantnim alelom (Aabb, aaBb); javlja se u 4/16 kombinacijabilo kojim dominantnim alelom (Aabb, aaBb); javlja se u 4/16 kombinacija

5.5. fenotip je svetla boja kože (pigment se ne stvara), a određuje ga genotip bezfenotip je svetla boja kože (pigment se ne stvara), a određuje ga genotip bez dominantnih alela (aabb) koji se obrazuje u 1/16 kombinacijadominantnih alela (aabb) koji se obrazuje u 1/16 kombinacija

Fenotipski odnos u F2 generaciji pri aditivnom nasleđivanju osobine (boja kože) koja Fenotipski odnos u F2 generaciji pri aditivnom nasleđivanju osobine (boja kože) koja je podje pod kontrolom dva gena smeštenih na različitim hromozomima je :kontrolom dva gena smeštenih na različitim hromozomima je :

tamna : manje tamna : umereno tamna : umereno svetla : svetlatamna : manje tamna : umereno tamna : umereno svetla : svetla = = 1 : 4 : 6 : 4 : 11 : 4 : 6 : 4 : 1

Page 111: Mehanizmi nasledjivanja3a

Epistaza (inhibitorno Epistaza (inhibitorno dejstvo gena) dejstvo gena)

Kada jedan gen koči (inhibira) dejstvo drugog Kada jedan gen koči (inhibira) dejstvo drugog nealelnog gena onda se takva interakcija nealelnog gena onda se takva interakcija naziva epistaza. naziva epistaza.

Vrlo redak gen, odnosno njegov recesivan alel Vrlo redak gen, odnosno njegov recesivan alel h, kada se nađe u homozigotnom stanju (hh), h, kada se nađe u homozigotnom stanju (hh), koči stvaranje antigena A i B u krvi čoveka. koči stvaranje antigena A i B u krvi čoveka. Tada se ne ispoljavaju krvne grupe A, B i AB Tada se ne ispoljavaju krvne grupe A, B i AB jer, iako osobe imaju alele A ili B (ili oba), je jer, iako osobe imaju alele A ili B (ili oba), je njihovo dejstvo inhibirano ovim recesivnim njihovo dejstvo inhibirano ovim recesivnim genom h. genom h.

Tako npr. iako osoba ima genotip AAhh ona Tako npr. iako osoba ima genotip AAhh ona neće imati krvnu grupu A jer je alel A inhibiran. neće imati krvnu grupu A jer je alel A inhibiran.

Osoba će tada imati O krvnu grupu. Osoba će tada imati O krvnu grupu.

Page 112: Mehanizmi nasledjivanja3a

ППример за епистазуример за епистазу Boja perja kokošaka kontrolisana je pomoću dva gena C i I. Gen C Boja perja kokošaka kontrolisana je pomoću dva gena C i I. Gen C

omogućuje stvaranjeomogućuje stvaranje pigmenta koji daje boju perju, a gen I pigmenta koji daje boju perju, a gen I (dominantan alel) inhibira njegovo dejstvo pa je tada(dominantan alel) inhibira njegovo dejstvo pa je tada perje belo. perje belo. Recesivan alel gena c je nefunkcionalan (pigment se ne stvara) Recesivan alel gena c je nefunkcionalan (pigment se ne stvara) pa je perje bele boje.pa je perje bele boje.

Ako se u P generaciji ukrste dve jedinke belog perja od kojih je Ako se u P generaciji ukrste dve jedinke belog perja od kojih je jedna genotipa CCII, a drugajedna genotipa CCII, a druga genotipa ccii u F1 generaciji se genotipa ccii u F1 generaciji se dobijaju sve bele kokoške. dobijaju sve bele kokoške.

Jedinke F1 generacije su heterozigotiJedinke F1 generacije su heterozigoti za oba gena – CcIi pa iako za oba gena – CcIi pa iako imaju gen C pigment se ne stvara jer je inhibiran genom I. imaju gen C pigment se ne stvara jer je inhibiran genom I.

U F2U F2 generaciji dolazi do pojave dva fenotipa – belo i obojeno generaciji dolazi do pojave dva fenotipa – belo i obojeno perje u odnosu 13 : 3. perje u odnosu 13 : 3.

Samo genotipSamo genotip C-ii, koji se javlja u 3/16, daje obojeno perje. Svi C-ii, koji se javlja u 3/16, daje obojeno perje. Svi ostali genotipovi (C-I-, ccI i ccii) određuju beloostali genotipovi (C-I-, ccI i ccii) određuju belo perje – vidi shemu perje – vidi shemu ukrštanja :ukrštanja :

P : CC II * cc iiP : CC II * cc iibele belebele bele

F1: Cc Ii * Cc IiF1: Cc Ii * Cc Iibele belebele bele

F2: C- I-(9) , C- ii(3), cc ii(1) , F2: C- I-(9) , C- ii(3), cc ii(1) , cc I-(3)cc I-(3)b e l e b e l e : : obojeneobojene = = 1313 : : 33

Page 113: Mehanizmi nasledjivanja3a

Полно везано Полно везано наслеђивањенаслеђивање

У зависности од тога да ли У зависности од тога да ли је мутирани ген, који је мутирани ген, који детерминише обољење, детерминише обољење, рецесиван или доминантан рецесиван или доминантан разликују се рецесивно и разликују се рецесивно и доминантно наслеђивање доминантно наслеђивање везано за X хромозом.везано за X хромозом.

Page 114: Mehanizmi nasledjivanja3a

Рецесивно наслеђивање Рецесивно наслеђивање везано за X хромозомвезано за X хромозом

Обољење, које изазива Обољење, које изазива рецесиван мутирани алел рецесиван мутирани алел смештен на X хромозому, смештен на X хромозому, испољиће се када се тај алел испољиће се када се тај алел нађе у нађе у хомозиготномхомозиготном стању стању код жена или у код жена или у хемизиготномхемизиготном стању код мушкараца. стању код мушкараца.

Page 115: Mehanizmi nasledjivanja3a

Гени на X хромозому мушкарца су у Гени на X хромозому мушкарца су у хемизиготномхемизиготном стању јер на Y xромозому стању јер на Y xромозому не постоје одговарајући алели, односно не постоје одговарајући алели, односно гени на X хромозому мушкарца нису у гени на X хромозому мушкарца нису у пару, као код жене, већ су појединачни. пару, као код жене, већ су појединачни.

Због тога мушкарци чешће обољевају Због тога мушкарци чешће обољевају од жена од болести узрокованих од жена од болести узрокованих рецесивном мутацијом на X хромозому. рецесивном мутацијом на X хромозому. Жене поред мутираног најчешће Жене поред мутираног најчешће садрже и нормалан алел па се болест садрже и нормалан алел па се болест код њих испољава само када су на оба код њих испољава само када су на оба X хромзома мутирани алели, што је X хромзома мутирани алели, што је веома ретко. веома ретко.

Page 116: Mehanizmi nasledjivanja3a

Оболели мушкарац има генотип Оболели мушкарац има генотип означен са X*Y, где је X* хромозом означен са X*Y, где је X* хромозом који носи рецесивну мутацију, а који носи рецесивну мутацију, а здрав мушкарац је без мутације на здрав мушкарац је без мутације на X хромозому (генотип XY). X хромозому (генотип XY).

Оболела жена је генотипа X*X*, а Оболела жена је генотипа X*X*, а здрава жена је хомозигот (XX) или здрава жена је хомозигот (XX) или хетерозиготни преносилац (X*X). хетерозиготни преносилац (X*X).

Page 117: Mehanizmi nasledjivanja3a

Основна правила овог наслеђивања објаснићемо на Основна правила овог наслеђивања објаснићемо на неколико примера укрштања. неколико примера укрштања.

Пр.1 – Брак оболеле жене и здравог мушкарца Пр.1 – Брак оболеле жене и здравог мушкарца резултираће свим оболелим синовима и свим здравим резултираће свим оболелим синовима и свим здравим кћеркама које су хетерозиготни преносиоци (имају jедaн кћеркама које су хетерозиготни преносиоци (имају jедaн очeв X и један мajчin X* хромoзom) :очeв X и један мajчin X* хромoзom) :

P : X*X* x XYP : X*X* x XY болесна мајка =>болесна мајка => болесни  болесни синовисинови

F1 : X*X, X*X, X*Y, X*YF1 : X*X, X*X, X*Y, X*Y здраве здраве оболели оболели  

Пр.2 – Брак између здраве жене и болесног мушкарца – Пр.2 – Брак између здраве жене и болесног мушкарца – сва су деца здрaвa, кћeркe су хeтeрозиготни пreносиоци сва су деца здрaвa, кћeркe су хeтeрозиготни пreносиоци : :  P : XX x X*YP : XX x X*Y bolestan otac => bolestan otac => deca deca zdrava zdrava  F1 : XX*, XX*, XY, XYF1 : XX*, XX*, XY, XY

сва деца здравaсва деца здравa   Пр.3 – Брак између здраве мајке која је хетерозиготни Пр.3 – Брак између здраве мајке која је хетерозиготни

преносилац и болесног мушкарца –јављају се оболела и преносилац и болесног мушкарца –јављају се оболела и здрaвa дeцa у односу 1:1; oд тoгa јe мeђу кћeркaм oднoс здрaвa дeцa у односу 1:1; oд тoгa јe мeђу кћeркaм oднoс 1 : 1 (здрaвe:oбoлeлe), a истo вaжи и зa синoвe 1 : 1 (здрaвe:oбoлeлe), a истo вaжи и зa синoвe 

P : XX* x X*Y P : XX* x X*Y F1 : XX*, XY, X*X*, X*YF1 : XX*, XY, X*X*, X*Y

здравиздрави оболели   оболели  

Page 118: Mehanizmi nasledjivanja3a

Из ових наведених примера може се Из ових наведених примера може се закључити да:закључити да: – синови од оца не могу наследити синови од оца не могу наследити

обољење условљено рецесивном обољење условљено рецесивном мутацијом гена на X хромозому, зато мутацијом гена на X хромозому, зато што од оца добијају Y хромозомшто од оца добијају Y хромозом

– болесна мајка своје X* хромозоме болесна мајка своје X* хромозоме предаје како кћерима тако и синовима предаје како кћерима тако и синовима при чему синови обољевају, а кћерке не при чему синови обољевају, а кћерке не јер имају још један X хромозом са јер имају још један X хромозом са нормалним геномнормалним геном

– да би женско дете оболело потребно је да би женско дете оболело потребно је да оба родитеља имају X хромозом са да оба родитеља имају X хромозом са мутацијоммутацијом

Page 119: Mehanizmi nasledjivanja3a

Болести које се овако наслеђују су Болести које се овако наслеђују су – хемофилија А и Б ( недостатак неког од хемофилија А и Б ( недостатак неког од

фактора коагулације доводи до фактора коагулације доводи до неспособности згрушавања крви)неспособности згрушавања крви)

– далтонизам (''слепило'' за боје) као далтонизам (''слепило'' за боје) као најчешћа обољења. најчешћа обољења.

Оба обољења се са много већом Оба обољења се са много већом учесталошћу јављају код мушкараца учесталошћу јављају код мушкараца него код жена.него код жена. Ген за хемофилију Ген за хемофилију означићемо са Xозначићемо са Xhh , а нормалан ген са , а нормалан ген са XXHH(исто важи и за далтонизам само (исто важи и за далтонизам само је разлика у почетном слову D и d) је разлика у почетном слову D и d)

Page 120: Mehanizmi nasledjivanja3a

Доминантно наслеђивање Доминантно наслеђивање везано за X хромозомвезано за X хромозом

Доминантне мутације на X хромозому су Доминантне мутације на X хромозому су ретке. Жене од ових обољења обољевају два ретке. Жене од ових обољења обољевају два пута чешће (имају два X хромозома) од пута чешће (имају два X хромозома) од мушкараца.мушкараца.

Хетерозиготне жене имају фенотип који Хетерозиготне жене имају фенотип који варира од болесног до нормалног у варира од болесног до нормалног у зависности од инактивације X зависности од инактивације X хромозома.Хомозиготна мајка (X*X*) предаје хромозома.Хомозиготна мајка (X*X*) предаје свој X* хромозом са доминантном мутацијом свој X* хромозом са доминантном мутацијом свим потомцима(види пр.1). Хетерозиготна свим потомцима(види пр.1). Хетерозиготна мајка (X*X)половини својих потомака(види мајка (X*X)половини својих потомака(види пр.2). Оболели отац (X*Y) даје свој X* пр.2). Оболели отац (X*Y) даје свој X* хромозом само кћеркама (види пр.3).хромозом само кћеркама (види пр.3).

Page 121: Mehanizmi nasledjivanja3a

PR.1 PR.1 P : X*X* x XYP : X*X* x XYF1 : X*X, X*X, X*Y, X*YF1 : X*X, X*X, X*Y, X*Y

сви болесни сви болесни PR:2 PR:2

P : X*X x XYP : X*X x XYF1: X*X, X*Y, XX, XY F1: X*X, X*Y, XX, XY  болесни болесни здрави   здрави  

PR.3 - PR.3 - P : XX x X*YP : XX x X*Y  

F1 : X*X, X*X, XY, XYF1 : X*X, X*X, XY, XY болесне кћери болесне кћери

здрависинови здрависинови     

Болести изазване доминантном мутацијом на X Болести изазване доминантном мутацијом на X хромозому су много ређе од оних које изазива хромозому су много ређе од оних које изазива рецесивна мутација. Једно од таквих обoљења је рецесивна мутација. Једно од таквих обoљења је хипoфoсфатемија (oблик рахитисa).хипoфoсфатемија (oблик рахитисa).

Page 122: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 123: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 124: Mehanizmi nasledjivanja3a

АНАЛИЗА РОДОСЛОВААНАЛИЗА РОДОСЛОВА

Наслеђивање поремећаја или Наслеђивање поремећаја или болести у људској популацији који болести у људској популацији који су изазвани мутацијама на једном су изазвани мутацијама на једном гену показује одређене гену показује одређене правилности кроз генерацијеправилности кроз генерације

Техника која се користи у Техника која се користи у дијагностици генетских обољења дијагностици генетских обољења и генетском саветовању је и генетском саветовању је АНАЛИЗА РОДОСЛОВААНАЛИЗА РОДОСЛОВА

Page 125: Mehanizmi nasledjivanja3a

Степен сродстваСтепен сродства Степен сродства се одређује бројем Степен сродства се одређује бројем

мејоза између чланова родословамејоза између чланова родослова11ºº (првостепени рођаци): родитељи, (првостепени рођаци): родитељи,

браћа/сестре, децабраћа/сестре, деца

22ºº: бабе/деде, унуци, стричеви/тетке, : бабе/деде, унуци, стричеви/тетке, братанци/братанице, братанци/братанице, сестрићи/сестричине, нећаци/нећакињесестрићи/сестричине, нећаци/нећакиње

33ºº: браћа/сестре од стричева/тетака : браћа/сестре од стричева/тетака (први рођаци)(први рођаци)

44ºº: други рођаци: други рођаци

Page 126: Mehanizmi nasledjivanja3a

МушкарацМушкарац Особе са Особе са посматраним посматраним фенотипомфенотипом

ЖенаЖена ХетерозиготиХетерозиготи

БракБрак Носилац Х-везане Носилац Х-везане особинеособине

Родитељи и деца:Родитељи и деца:

Прворођени дечакПрворођени дечак

Другорођена девојчицаДругорођена девојчица

Означавање Означавање генерацијагенерација

Дизиготни Дизиготни

близанциблизанци Брак у Брак у

сродствусродству

Монозиготни Монозиготни близанциблизанци

РазводРазвод

Неодрећен полНеодрећен пол Ванбрачна Ванбрачна заједницазаједница

СмртСмрт УсвојењеУсвојење

Абортус или Абортус или мртворођено детемртворођено дете

ПробандиПробанди

Page 127: Mehanizmi nasledjivanja3a

Аутозомално доминантно Аутозомално доминантно наслеђивањенаслеђивање

Носиоци не постојеНосиоци не постоје Оба пола могу да Оба пола могу да

наследе дати наследе дати фенотипфенотип

Мушкарци преносе Мушкарци преносе и ћеркама и и ћеркама и синовимасиновима

Фенотип се Фенотип се појављује у свакој појављује у свакој генерацијигенерацији

Page 128: Mehanizmi nasledjivanja3a

Аутозомално рецесивно Аутозомално рецесивно наслеђивањенаслеђивање

И мушкарци и жене И мушкарци и жене могу бити носиоци могу бити носиоци (хетерозиготи) и могу (хетерозиготи) и могу наследити дати наследити дати фенотип (хомозиготи)фенотип (хомозиготи)

Потомци који наследе Потомци који наследе фенотип (хомозиготи) фенотип (хомозиготи) су деца су деца хетерозиготних хетерозиготних родитељародитеља

Фенотип се не Фенотип се не појављује у свакој појављује у свакој генерацијигенерацији

Page 129: Mehanizmi nasledjivanja3a

Полно везано доминантно Полно везано доминантно наслеђивањенаслеђивање

Нема носилацаНема носилаца Оба пола могу Оба пола могу

наследити дати наследити дати фенотипфенотип

Мушкарци Мушкарци преносе само преносе само ћеркама (никад ћеркама (никад синовима)синовима)

Жене преносе на Жене преносе на потомке оба пола потомке оба пола (50 : 50)(50 : 50)

Page 130: Mehanizmi nasledjivanja3a

Полно везано рецесивно Полно везано рецесивно наслеђивањенаслеђивање

Наслеђују већином Наслеђују већином мушкарцимушкарци

Мушкарци преносе Мушкарци преносе само ћеркама само ћеркама (постају носиоци), (постају носиоци), никад синовиманикад синовима

Жене носиоци Жене носиоци преносе само преносе само синовимасиновима

Page 131: Mehanizmi nasledjivanja3a

Полно везано рецесивно Полно везано рецесивно наслеђивањенаслеђивање: : слепило за бојеслепило за боје

Од деде на унука Од деде на унука Преноси се Преноси се sa sa мајки на синовемајки на синове

Page 132: Mehanizmi nasledjivanja3a
Page 133: Mehanizmi nasledjivanja3a

Краљевска породица краљице Викторије

ХЕМОФИЛИЈА

Page 134: Mehanizmi nasledjivanja3a

ЛЛитература:итература:

1.1.Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd Genetika, Naučna knjiga, Beograd

2.2.Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002. genom, ZUNS, Beograd, 2002.

3.3.Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002. psihologiju, Beograd, 2002.

4.4.http://www.bionet-skola.com/w/http://www.bionet-skola.com/w/Kategorija:GenetikaKategorija:Genetika