MENADMENT FINANSIJAISPITNA PITANJA

1. Osnovni ciljevi politike preduzea. Finansijska politika je dio ukupne politike preduzea, a bavi se naukom o upravljanju. Vrhunski cilj politike preduzea je maksimiziranje dobitka u dugom roku, zato to je ostvarivanje tog cilja uslov za vjeni opstanak preduzea. Kapital moemo pribaviti: Zadravanjem (akumuliranjem) dijela neto dobitka u preduzeu, Dokapitalizacijom (pronalaenje novih investitora koji ele da postanu vlasnici preduzea, npr. emisija nove serije akcija ), Dugoronim pozajmljivanjem kapitala. 2. Da li je opravdano da je maksimizacija bogatstva akcionara jedini cilj funkcionisanja preduzea? Kapital je nuan za razvoj i opstanak uinka na tritu. Ako preduzee ne ostvaruje dobitak ne moe da plaa dividendu, a svaki akcionar tei da stopa dividende na uloeni kapital u preduzee bude via od kamatne stope, jer preuzima i vei rizik za povlaenje kapitala iz steajne ili likvidacione mase. Budui da je poslednji u isplatnom redu, svi povjerioci naplauju svoja potraivanja iz steajne ili likvidacione mase prije vlasnika kapitala, vlasnici kapitala dobijaju samo ostatak steajne mase, ako ga ima. Ako preduzee ne maksimizira dobit ono ne moe obezbjediti dividendu iznad kamate i putem emisije nove serije akcija ne moe pribaviti potrebni dodatni kapital. Zbog toga se masimiziranje zarade po akciji esto zagovara kao dokazni nain maksimizacije profita. Ipak, maksimizacija zarade po akciji nije potpuno prikladan cilj, jer ne odreuje rokove u trajanje oekivanih prinosa. Poveanje vrijednosti akcija tokom vremena, je osnov svakog naeg postupka Roberto Goizueta CEO, The Coca-Cola Company Maksimiziranje bogatstva akcionara ne oslobaa preduzee od odgovornosti da djeluje na drutveno odgovoran nain. 3. Koja su funkcionalna podruja preduzea i kakva veza postoji izmeu njih? Svako funkcionalno podruje preduzea, razvoj nabavka, prodaja i finansije imaju svoju politiku i ciljeve te politike. Izmeu politike funkcionalnih podruja postoji horizontalna i vertikalna veza. Horizontalna veza izmeu politika funkcionalnih podruja postoji zato to ostvarenje cilja jednog funkcionalnog podruja postaje sredstvo za ostvarenje cilja drugog funkcionalnog podruja. Npr. politika razvoja ima cilj tehnoloko usavravanje i rast preduzea koji e dovesti do proizvodnje konkurentnog uinka. Finansijska funkcijaobezbjeuje kapitla za ras i razvoj preduzea, nabavna funkcija ima da zadatak da nabavi kvalitetne komponente za proizvodnju po to nioj cjeni, prodajna funkcija ima zadatak da proda uinak po najboljoj cjeni. Vertikalna veza izmeu politika funkcionalnog podruja ostvaraje se kroz politiku preduzea. Politika preduzea ima ulogu koordinatora kreiranja i provoenja politika funkcionalnog podruja. Bitno je da njihovi ciljevi imaju vrstu vezu sa ciljem politike preduzea.

1

4. Poslovi finansijske funkcije 1. Pribavljanje novca i kapitala 2. Ulaganje novca i kapitala 3. Oblikovanje strukture kapitala 4. Uskladjivanje rokova imobilizacije sredstava i rokova rasploivosti izvora 5. Kreiranje finansijske politike i razvijanje strategije i taktike finansijskogupravljanja 6. Naplata potraivanja 7. Prodaja potraivanja i kupljenih akcija 8. Placanje obaveza 9. Otkup dugova i prodatih akcija 10. Prodaja i kupovina deviza 11. Disponiranje novca 12. Pracenje kamatnih stopa, trine cijene HOV i kurseva valuta 13. Obracun zarada 14. Osiguranje imovine 15. Kontrola novcanih dokumenata i nadzor racionalnosti koricenja sredstava 16. Vodenje blagajne i portfelja HOV 17.Vodenje operativne evidencije 18. Finansijsko planiranje 19. Finansijska analiza 20. Sacinjavanje prijedloga sanacije 5. Organizacija finansijske funkcije u preduzeu Osnovni zadatak organizacije finansijske funkcije u preduzeu jeste da obezbedi to racionalnije voenje finansijske politike preduzea, efikasno izvravanje finansijskih planova, vrenje finansijske analize i kontrole, kao i obezbeenje potrebnih finansijskih informacija. Finansijska funkcija u preduzeu organizuje se u skladu sa osnovnim naelima (principima) organizacije finansijske funkcije : (1) Naelo centralizacije kada se svi primarni i sekundarni zadaci finansijske funkcije obavljaju centralizovano (obavlja ih samo jedna finansijska sluba) ; (2) Naelo decentralizacije kada se svi primarni i sekundarni zadaci finansijske funkcije obavljaju u vie decentralizovanih finansijskih slubi ; (3) Naelo kombinovane organizacije kada se jedan deo zadataka fin. funkcije obavlja centralizovano, a drugi decentralizovano. Opti zakljuak : Finansijska funkcija je jedna od osnovnih poslovnih funkcija u preduzeu koja ima svoje posebne zadatke. Od izvrenja njenih zadataka, zavisi izvrenje zadataka i svih ostalih poslovnih funkcija u preduzeu. 6. Odnos finansijske funkcije i drugih funkcija u preduzeu 1. Odnos finansijske funkcije i nabavne funkcije Zajedniki zadatak ove dvije funkcije jeste da utvrde (1) uslove nabavke u pogledu rokova plaanja i naina plaanja; (2) optimiziraju zalihe sirovina, materijala, rezervnih djelova i dr. i odrede broj dana vezivanja ovih zaliha. 2. Odnos finansijske i proizvodne funkcije 3. Odnos finansijske i prodajne funkcije sastoji se - utvrdjivanje uslova prodaje vezane za rokove i nain naplate, ocjene kreditnog boniteta kupca, naplate potraivanja, odredjivanje nivoa zaliha gotovih proizvoda. 4. Odnos finansijske i raunovodstvene funkcije Razgranienje poslova izmeu finansijske i raunovodstvene funkcije. Podjela poslova u vezi izrade novanih dokumenata, podjela poslova kontrole novanih dokumenata, operativne evidencije, finansijskog planiranja i analiza. Saradnja finansijske i raunovodstvene funkcije u oblasti bilansiranja i voenja politike bilansa. Naelo impariteta, naelo najnie vrijednisti, naelo najvie vrijednosti, naelo finansijske panje. 5. Odnos finansijske funkcije i uprave preduzea

2

7. Nabroj i objasni osnovne ciljeve finansijske politike preduzea Vrhunski ciljevi finansijske politike je finansijska snaga preduzea koja podrazumjeva: Trajnu sposobnost plaanja podrazumjeva da preduzea u svakom momentu moe izmiriti svoje obaveze po roku dospjea. U praksi su poznata 3 koncepta sposobnosti plaanja: puna sigurnost-visok stepen likvidnosti, ogranien rizik-nia likvidnost i puno pokrie obaveza-favorizuje rentabilnost na raun odrive likvidnosti. Zakonske sankcije o steaju (npr.) ne tolerie nelikvidnost preduzea u duem roku. Trine sankcije prema nelikvidnom duniku preduzimaju povjeriocu. Trajna sposobnost plaan ja podrazumjeva da je preduzee sposobno da finansira dati obil poslovanja iz raspoloivih izvora finansiranja, iz drugih izvora finansiranja ili na ih nadoknadi iz novih zaduenja. Trajna sposobnost investiranja podrazumjeva da preduzee viak slobodne gotovine uloi u nove investicione projekte koji obeavaju dobitak. Trajna sposobnost poveanja imovine vlasnika. Imovina vlasnika preduzea uloena u preduzee je kapital vlasnika. Knjigovodstvena vrijednost kapitala poveava se pri prodaji akcija ostvaruju premiju i pri raspodjeli neto dobitak akumulira za rezerve i za zadrani dobitak. Trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa uesnika u preduzeu. Interesi uesnika u preduzeu su najee suprostavljena. Zaposleni ele to vee zarade, a to nije u interesu vlasnika, drava eli to vee prihode od poreza i doprinosa, a to nije u interesu vlasnika, vlasnik eli to manji iznos isplate dividende. 8. Osnovna naela finansijske politike preduzea Imaju za cilj da utvrde i odravaju idealan poredak odnosa u finasijama preduzea. - naelo finansijske stabilnosti - naelo rentabilnosti - naelo likvidnosti - naelo finansiranja u skladu sa rizikom - naelo elastinosti - naelo nezavisnosti - naelo optimalnog dejstva slike finansiranja 9. Finansijska politika i njeni ciljevi Finansijska politika je teorijska i praktina disciplina iju sutinu ini traenje i donoenje odluka o osnovnim ciljevima preduzea, kao i usmeravanje preduzea prema tim ciljevima. Mada u literaturi postoje brojne definicije, finansijsku politiku je ipak teko precizno definisati. Najee se prihvata sledea definicija : Finansijska politika predstavlja aktivnost preduzea na iznalaenju najpovoljnijih finansijskih reenja u cilju postizanja maksimalnih finansijskih rezultata u ukupnom poslovanju preduzea. Problematika finansijske politike je veoma sloena, to namee potrebu utvrivanja brojnih parcijalnih finansijskih politika, koje se kvantitativno i kvalitativno konsoliduju u jedinstvenu finansijsku politiku preduzea. Ui parcijalni segmenti finansijske politike su : 1) Politika pribavljanja finansijskih sredstava 2) Politika finansiranja tokova reprodukcije 3) Politika plasmana vika finansijskih sredstava 4) Politika finansiranja investicija 5) Politika zajednikih ulaganja 6) Politika likvidnosti i stvaranja finansijskih rezervi 7) Politika finansijske stabilnosti i raspodele ukupne dobiti Sve navedene parcijalne finansijske politike ine delove integralne (ukupne) finansijske politike, pri emu, izmeu njih deluje tzv. zakon povratne sprege (feed back).

3

10. Naela finansijske politike Naela ili principi finansijske politike preduzea predstavljaju kljunu osnovu vezano za saznanja koja determiniu naine rada u cilju ostvarivanja osnovnih ciljeva preduzea (njegova finansijska snaga). Zajednika karakteristika svih naela finansijske politike jeste da se ona nalaze u meusobnoj sprezi, jer su interaktivno povezana. Osnovni zadatak finansijske politike sastoji se u potrebi optimalnog usaglaavanja svih naela (principa) finansijske politike, gdje spada : (a) Naelo finansijske stabilnosti (b) Naelo likvidnosti (c) Naelo rentabilnosti (d) Naelo finansijske elastinosti (e) Naelo finansijske nezavisnosti (f) Naelo finansijske snage (a) Naelo finansijske stabilnosti - Ovo naelo polazi od odnosa izmeu dugorono vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uveanog za dugorono pozajmljeni kapital. Ovaj odnos treba da iznosi maksimalno 1, ili da je manji od 1. Ako njihov meusobni odnos iznosi 1, onda su dugorono vezana sredstva pokrivena sopstvenim i pozajmljenim kapitalom, to znai da je prisutna dugorona finansijska ravnotea, odnosno : DVS : (SK + DPK) = 1 Ako je njihov meusobni odnos manji od 1, onda su dugorono vezana sredstva manja od sopstvenog i pozajmljenog kapitala, to znai da se dugorona finansijska ravnotea pomera prema izvorima sredstava. Odnos sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala treba u preduzeu definisati tako da sopstveni kapital ostvaruje dominantan uticaj u izvorima sredstava preduzea, je je on trajno raspoloiv. (b) Naelo likvidnosti - Ovo naelo definie se kao sposobnost preduzea da u svakom trenutku moe izmiriti svoje dospele obaveze. Osim likvidnosti preduzea, postoji i izraz likvidnost sredstava. Likvidna sredstva su novac, a ostali oblici sredstava se kategorizuju u razliite grupe prema brzini njihovog pretvaranja u novac, i to : - Primarna likvidnost (unovivost je trenutna odmah) - Sekundarna likvidnost (unovivost je do 30 dana) - Tercijalna likvidnost (unovivost je due od 30 dana) Brzina pretvaranja imobilisanih sredstava u novac zavisi od roka u kome su sredstva imobilisana (vezana), kao i od rizika njihovog pretvaranja u novac (bez gubitka). (c) Naelo rentabilnosti - Ovo naelo u osnovi znai zaraivaku snagu preduzea i pokazuje koliko svaki dinar angaovanih sredstava donosi zarade preduzeu. Rentabilnost predstavlja tenju preduzea da ostvari to povoljniji rezultat poslovanja (dobit) u odnosu na angaovana sredstva. Pri tome, to je odnos dobiti prema angaovanim sredstvima vei, to je i rentabilnost vea, i obrnuto. Rentabilnost se utvruje odnosom dobiti i angaovanih sredstava, budui da dobit u sutini predstavlja zaradu preduzea. Pokazatelji rentabilnosti preduzea mogu biti parcijalni i globalni. Parcijalni pokazatelji rentabilnosti - utvruju se samo iz bilansa uspeha, to su : (a) stopa poslovnog dobitka, i (b) stopa neto dobitka. Globalni ili sintetiki pokazatelji rentabilnosti - utvruju se na osnovu podataka oba bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). To su razliite stope prinosa : (a) stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i (b) stopa prinosa na sopstvena sredstva. (d) Naelo finansijske elastinosti - Ovo naelo u osnovi znai sposobnost preduzea da pribavi jeftine izvore finansiranja (tua sredstva) i to u pravo vreme i u potrebnom obimu, kao i njegovu sposobnost da izvri povraaj tih sredstava kreditorima i to bez kratkoronih i dugoronih posledica na likvidnost preduzea i njegovo kontinuirano poslovanje.Mogunost preduzea da pribavi dopunske izvore finansiranja zavisi od dva kljuna faktora : (1) Stanja ponude i tranje kapitala na finansijskom tritu, i (2) Kreditne sposobnosti preduzea.

4

U uslovima kada je na finansijskom tritu vea ponuda od tranje za kapitalom, onda cena (kamata) kapitala pada i obrnuto. Ocjena kreditne sposobnosti preduzea nalazi se u domenu interesa davaoca kredita (banke) i ona direktno zavisi od finansijskog poloaja preduzea, rentabilnosti, budue likvidnosti predueza, i njegove konkurentnosti sa slinim preduzeima u istoj grani. (e) Naelo finansijske nezavisnosti - Ovo naelo polazi od zahtjeva da preduzee treba da bude u to veoj mjeri nezavisno od povjerilaca preduzea. S tim u vezi, dunika zavisnost preduzea uglavnom zavisi od sledeih faktora: (a) Naina dobijanja kredita i instrumenata njegovog obezbeenja; (b) Ukupnih obaveza prema dobavljaima i broja dobavljaa; (c) Veliine neto dobitka i rentabilnosti poslovanja preduzea. Ako preduzee izvore finansiranja pribavlja uz hipoteku, onda ono nee imati slobodu u raspolaganja svoje zaloene imovine i obrnuto.Ako preduzee ima vei broj dobavljaa - onda je manja njegova zavisnost od istih. Takoe, vai i obrnuto, ako preduzee ima manji broj dobavljaa onda je vea njegova zavisnost od istih. Nedostatak neto dobitka i rentabilnosti poslovanja poveava duniku zavisnost preduzea od poverilaca i smanjuje kapital firme. (f) Naelo finansijske snage - Ovo naelo finansijske politike preduea podrazumeva odreeni skup vie naela koja se mogu grupisati na sledei nain : (1) Naelo racionalnog finansiranja (2) Naelo likvidnosti (3) Naelo sigurnosti (4) Naelo rentabilnosti (5) Naelo finansijalnosti (6) Naelo akumulacije i mobilizacije finansijskih sredstava Sva navedena naela meusobno su povezana, tako da u svojoj interaktivnoj povezanosti ine naelo finansijske snage preduzea. Finansijska snaga preduzea moe se posmatrati u dvostrukom smislu : kvantitativno i kvalitativno. Primat pripada kvalitativnom aspektu finansijske snage preduzea. 11. Vertikalna pravila finansiranja Vertikalna pravila finansiranja tiu se sastava kapitala preduzea, i to prema poreklu i ronosti. Ova pravila se odnose na pasivu bilansa stanja i pojavljuju se u vidu sledeih zahteva - pojedinanih pravila: 1) Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu; 2) Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu; 3) Pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu. (1) Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu javlja se u dvostrukoj formi: (a) kao fiksni odnos izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala (gde se optimalnim smatra odnos 2:1 ili 3:1 sopstvenog i tueg kapitala); (b) kao donji limit ili minimalni zahtev u pogledu odnosa sopstvenog i pozajmljenog kapitala, gde se najee kao donja granica uzima jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala, odnosno 50% : 50%. (2) Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu polazi od zahteva da preduzee, u skladu sa naelom sigurnosti, treba da obrazuje odgovarajue rezrve za obezbeenje nominalnog kapitala.U finansijskoj teoriji preovladava shvatanje da rezerve treba da iznose 50% od sopstvenog kapitala, odnosno 25% od ukupnog kapitala (naravno, respektujui pravilo o jednakosti sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzea u smislu 50% : 50%). Mada je injenica da postojanje rezervi za preduzee uvek znai dodatnu sigurnost, ipak se moe rei da ovo pravilo finansiranja nije u praksi nailo na iru primenu. Osnovni razlog tome, jeste potrebno vreme za formiranje rezervi, i stim u vezi, okolnosti u kojima bi se nala novo-formirana preduzea, u sluaju da se ovo pravilo potpuno i striktno primenjuje. (3) Pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu nije postavljeno u formi fiksnih relacija ili normi, budui da je ovo pravilo veoma razliito za pojedina preduzea. Naime, odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu uslovljen je strukturom imovine (odnos stalne i obrtne imovine) koja se razlikuje od preduzea do preduzea. Iz tih razloga, nije bilo pokuaja da se fiksiraju odnosi dugoronog prema kratkoronom kapitalu preduzea, ve se preporuuje da taj odnos bude takav da odgovara potrebama konkretnog preduzea. Sigurnost preduzea se poveava veim ueem dugoronog u ukupnom kapitalu.

5

Kratkoroni kapital se vraa u kratkim rokovima, pa zbog toga preduzee dolazi u poziciju manje sigurnosti. Odnos izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala treba da se kree ispod kritine take na kojoj davaoci kratkoronih kredita mogu da ugroavaju kontinuitet poslovanja i nezavisnost preduzea. 12. Horizontalna pravila finansiranja Horizontalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz relacije (odnos) pojedinih delova sredstava i pojedinih delova izvora sredstavaobezbeuje likvidnost preduzea.Horizontalna pravila finansiranja se odnose i na aktivu i na pasivu bilansa stanja, a izraavaju se u vidu sledeih zahteva, odnosno pojedinanih pravila finansiranja : Zlatno bankarsko pravilo finansiranja Zlatna bilansna pravila finansiranja Ostala pravila finansiranja Zlatno bankarsko pravilo finansiranja u osnovi se zasniva na tenji banaka da u svakom trenutku odre svoju likvidnost, to se postie podudarnou aktivnih i pasivnih kreditnih poslova banaka. Shodno ovom pravilu banke ne bi smele primljeni tui kapital (pasivni kreditni poslovi) da koriste i plasiraju (aktivni kreditni poslovi) pod znatno povoljnijim vremenskim uslovima od onih pod kojima je kapital dobijen. Mora postojati jednakost kvantiteta i kvaliteta primljenih i plasiranih kredita banke, to de facto znai: kratkorono dobijena novana sredstva treba da budu uloena kratkorono, a dugorono dobijena novana sredstva treba da budu uloena dugorono. Primenjeno na privredna preduzea, bankarsko pravilo finansiranja znai u sutini zahtev da se likvidnost preduzea obezbeuje usaglaavanjem vremena imobilizacije imovinskih delova i rokova dospea kapitala uloenog za nabavku pojedinih imovinskih delova. Drugim reima, mora postojati podudarnost izmeu vremena angaovanja (ronosti) poslovnih sredstava preduzea i trajanja rspoloivosti (dospelosti) pozajmljenog kapitala preduzea. Zlatna bilansna pravila finansiranja predstavljaju aplikaciju i adaptaciju bankarskog pravila finansiranja na privredna preduzea. Prema svojim zahtevima i idejama na kojima se zasnivaju izvuena su dva osnovna bilansna pravila finansiranja, to su : Bilansno pravilo u uem smislu, i Bilansno pravilo u irem smislu Bilansno pravilo u uem smislu zahteva da stalna imovina bude finansirana iz dugoronih izvora, a obrtna imovina da bude finansirana iz kratkoornih izvora. Meutim, primena osnovnih postulata samo ovog pravila ne obezbeuje likvidnost preduzea. Bilansno pravilo u irem smislu zahteva da pored stalne imovine i deo obrtne imovine bude finansiran iz dugoronih izvora. Ovo proirenje bilansnog pravila i na deo obrtne imovine bazira se na stavu da jedan deo obrtnih sredstava ima karakter stalno imobilisanih sredstava, kao i stalna imovina (tzv. gvozdene zalihe). Ostala pravila finansiranja razvijena su od strane amerike bankarske prakse, a najee se odnose na dva osnovna pravila : Pravilo finansiranja 1 : 1 (acid test), i Pravilo finansiranja 2 : 1 (current ratio). Pravilo finansiranja 1 : 1 - poznato je pod nazivom acid test i po svojoj sutini predstavlja rigorozniji zahtev od bilansnog pravila u irem smislu, jer trai pokrivenost ukupnih zaliha (ne samo gvozdenih) dugoronim izvorima finansiranja. Pravilo finansiranja 2 : 1 - poznato je pod nazivom current ratio, i po svojoj sutini sadri zahtev za likvidnou preduzea. Ovo pravilo zahteva da odnos ukupne obrtne imovine i kratkoronih obaveza iznosi najmanje 2:1, kao uslov koji obezbeuje likvidnost preduzea. Pravilo 2 : 1, u sutini glasi : platena sposobnost (likvidnost) preduzea je postignuta ako je polovina obrtnih sredstava preduzea pokrivena kratkoronim obavezama.

6

13. Shvatanje i mjerenje likvidnosti Jedan od bitnih faktora za povoljnu finansijsku situaciju je zadovoljavajui stepen efektivne i potencijalne likvidnosti, te odatle potreba i za analizom ovog aspekta poslovanja. Likvidnost predstavlja sposobnost preduzea da u predvienom roku podmiri svoje tekue obaveze, a mjere koje se koriste za analizu likvidnosti moemo svrstati u dvije osnovne grupe: 1) mjere koje se baziraju na odnosu izmeu tekue aktive i tekue pasive u koje spadaju tzv. tekui odnos (current ratio) i tzv. brzi odnos ili koeficijent ubrzane likvidnosti (quick current ratio); 2) mjere koje indiciraju na mogunost transformacije tekue nenovane aktive u novac a iji su pokazatelji broj obrta zaliha i prosjeno vrijeme unovivosti potraivanja 14. Skriveni oblici samofinansiranja - latentne rezerve Skriveno samofinansiranje imaju ona preduzee iji bilans sadri latentne rezerve, odnosno to je bilans sainjen u skladu sa naelom finansijske panje. Skriveno samofinansiranje se ne moe otkriti samim itanjem bilansa. Latentne rezerve nastaju ili potcjenjivanjem imovine ili precjenjivanjem obaveza. Kod osnovnih sredstava (OS) latentne rezerve nastaju kada je amortizacioni period krai od vijeka trajanja osnovnog sredstva . Npr vijek trajanja OS je 10 godina a period amortizacije je 5 godina uz primjenu metode linearne konstante na kraju prve godine koritenja OS u bilansu stanja e biti 80 % od nabavne vrijednosti a stvarna vrijednost je 90 % uz uslov da je vijek trajanja tano procijenjen. Vrijednost OS je 1000 na kraju prve godine sadanja vrijednost bie 800 a stvarna vrijednost je 900, razlika izmeu je 100, ako je sopstveni kapital konstantan preduzeu je potrebno manje pozamjljenog kapitala i zato je to skriveno samofinansiranje. Razlika izmeu stvarne i sadanje vrijednosti protokom amortizacionog perioda se poveava u naem primjeru na kraju 5 godine bie 0 to znai da sve vie dolazi do izraaja skriveno samofinansiranje. Latentne rezerve do njihovog aktiviranja predstavljaju skriveno samofinansiranje. 15. Spontani (autonomni) izvori finansiranja Formiraju se po osnovu obaveza iz poslovnih odnosa sa dobavljaima, iz obaveza prema radnicima i fiskusu (dravna imovina, dravna blagajna) i ostalih obaveza. Spontani izvori finansiranja su obaveze prema dobavljaima, primljeni avansi od kupaca, obraunate a neplaene kamate, obraunata a nenaplaena dividenda i obraunata a neplaena naknada za ulog vlasnika kapitala, neiplaene neto zarade radnicima, obustvljene a nedoznaene zarade po sudkim i administrativnim zabranama, poreze i doprinose iz zarada, porez na promet, porez na dobitak, obraunate a neplaene premije osiguranja, carine, takse idr. Karakteristike svih ovih spontanih izvora je u tome to su oni raspoloivi u kratkom strogo utvenom roku i u tom roku su besplatni. Utvruju se rokovi za obaveze: - prema dobavljaima, za avanse kupaca, kupoprodajnim ugovorima sa dobavljaima, odnosno kupcima - po kamatama, ugovorom o kreditu, odnosno ugovorom o emisiji obveznica - po dividendi i po naknadi za uloge statutom preduzea - po osnovu neto zarada kolektivnim ugovorom ili internim aktom preduzea - po osnovu premija osiguranja ugovorom o osiguranju, a za sve ostale obaveze u principu rok dospijea odreen je zakonskim propisima. Spontani izvori budui da su besplatni u toku raspoloivosti za preduzee je od posebne vanosti da rokovi budu to dui naroito kod obaveza prema dobavljaima jer su one dominantne u strukturi spontanih izvora finansiranja. 16. Interni izvori samofinansiranja To su amortizacija, naplaena glavnica dugoronih potraivanja, dugorona rezervisanja na teret prihoda, akumulirani neto dobitak i efekti revalorizacije nadoknaeni iz ukupnog prihoda. 17. Eksterni izvori samofinansiranja Eksterni izvori samofinansiranja nastaju emisijim akcija, novim ulozima vlasnika uloga,ulaganjem kapitala inokosnog vlasnika u inokosno preduzee i prodajom dugoronih obveznica iznad nominalne vrijednosti.

7

18. Zato je bitno naelo finansijske stabilnosti za preduzee? Naelo finansijske stablinosti zahtjeva jaanje dugorono raspoloivih izvora a u okviru njih posebno sopstvenog kapitala, jer se on nikome ne vraa. Sopstveni kapital se stvara emitovanjem i prodajom osnivakih i novih serija akcija i akumuliranjem dobitka. Kod donoenja odluke o emitovanju akcija, obveznica i raspodjeli dobiti treba uvaavati naelo stabilnosti finansiranja, to obezbjeuje dugoronu finansijsku ravnoteu i poveava finansijsku snagu preduzea posebno njenu determinantu trajnu sposobnost finansiranja. 19. Koeficijent finansijske stabilnosti mjerenje i znaenje? Koeficijent finansijske stabilnosti moe da ima vrijednost 1, manju od 1 i veu od 1. Kada je 1 preduzee ima prihvatljivu finansijsku stabilnost, zato to je dugorono vezana imovina i gubitak iskazan u aktivi pokriven kapitalom, dugoronim rezervisanjima i dugoronim obavezama, a posljedica toga je da je gotovina uveana za kratkorono vezanu imovinu pokrivanja kratkoronih obaveza. To zani da su stvoreni uslovi za odravanje platene sposobnosti (likvidnosti) preduzea pod uslovom da se mobilizacija kratkorono vezane imovine vri u obimu i rokovima kako dospijevaju kratkorone obaveze plaanja.. Kada je manji od 1 finansijska stabilnost je dobra, a to se vie priblii nuli finansijska stabilnost je sve bolja, postoji slobodni kapital za investiranje. Kada je vii od 1 finansijska stabilnost je loa javlja se nedostajui kapital. Lake je odrati finansijsku stabilnost kada je vie zastupljen kapital a manje dugorona rezervisanja i dugorone obaveze. 20. Kada se javlja teko odriva finansijska stabilnost preduzea? Javlja se u sljedeim uslovima: u strukturi stalne imovine dominiraju sredstva koja se nikad ne mobiliu (zemljite) i sredstva koja se vrlo sporo mobiliu (graevinski objekti) a u okviru dugoronih finansijskih plasmana mali je udio dugoronih hartija od vrijednosti (HOV) ili se dugorone HOV-i ne kotiraju na berzi ekekata u strukturi trajnog i dugoronog kapitala dominiraju dugoroni dugovi a uz to preduzee nije ispunilo uslove za prodaju sopstvenih HOV-i preko berze efekata preduzee posluje sa niskim neto dobitkom, tako da preko njegove raspodjele ne moe poveati kapital, a i zadravanje nerasporeenog dobitka mnogo ne pomae jer je isuvie nizak. Naravno jo je tee u uslovima kada preduzee posluje sa gubitkom, jer gubitak umanjuje kapital, to se negativno odraava na finansijsku stabilnost ukoliko koeficijent obrta zaliha opada, stalne zalihe se poveavaju a finansijska stabilnost se pogorava. Isto se dogaa i kada cijene zaliha rastu. 21. ta je rantabilnost? Rentabilnost je, u sutini, ostvarenje prinosa na kapital, iz ega slijedi da bez ostvarenja cilja preduzea maksimiranja dobitka u dugom roku prinos na kapital nije mogue ostvariti. 22. U emu se ogleda naelo likvidnosti? Ogleda se u likvidnosti imovine, likvidnosti preduzea i solventnosti preduzea. Likvidnost preduzea je sposobnost preduzea da plati obaveze u momentu njihovog dospjea. 23. Pri emu se javlja veliki poslovni rizik? Javlja se kod preduzea koje ima visoke poslovne fiksne rashod. Po pravilu imaju visok poslovni rizik ostvarenja poslovnog dobitka. Princip finansiranja u skladu sa rizikom zahtjeva da kod preduzea koja imaju viok poslovni rizik, finansijski rizik mora da bude nizak, a to se postie tako to u strukturi kaptala jaa sopstvenim a slabi pozajmljeni kaptal, a s njime padaju i rashodi kamata, pa se dobitak redovne aktivnosti pribliava poslovnom dobitku, zbog ega je faktor finansijskog rizika (leverida), koji se izraunava iz odnosa poslovnog dobitka i dobitka redovne aktivnosti nizak. Time je, u stari, ukupni rizik ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata sveden na prihvatljiv nivo, mada je poslovni rizik visok.

8

24. ta znai finansijska elastinost? Finansijska elastinost preduzea znai prilagoavanje preduzea u dva suprotna smijera: - u pogledu mogunosti pribavljanja dodatnog kapitala, - u pogledu mogunosti smanjenja kapitala ili njegovog rentabilnog upoljavanja. Pribavljanje dodatnog kapitala neophodno je zbog: - novog investiranja, - promjene uslova nabavke i prodaje, - zamjena skupljeg, jeftinijim kapitalom. 25. Na ta se odnosi naelo nezavisnosti? Naelo nezavisnosti predstavlja slobodu voenja finansijske politike, kao dijela poslovne politike u odnosu na elje i namjere povjerilaca. Ako preduzee pri odluivanju ne mora uvaavati zahtjeve povjerilaca ono je nezavisno, a u suprotnom je zavisno. Zavisnost preduzea u donoenju odluka od povjerilaca predstavlja problem za preduzee zato to povjerioci nastoje da odluke preduzea budu takve kakve njima odgovaraju, a ne one koje najvie odgovaraju preduzeu. Preduzee je nezavisnije ako ima bolju fin.stabilnost, veu rentabilnost, permanentnu likvidnost i elastinost. Nezavisnost preduzea je vea to je udio sopstvenog kapitala u strukturi pasive vei, a sim tim su povjerioci zatieniji, smanjenjem vjerovatnoe da gubitak pree nivo sopstvenog kapitala. Ako preduzee izgubi nezavisnost dobavljai ga najee uslovljavaju gancijom plaanja (avans, akreditiv, mjenica) jer gube povjerenje, ucjenjuju ga i tako g mogu dovesti do steaja. 26.Ko je zainteresovan za sliku finansiranja preduzea? Sliku finansiranja nam pokazuje bilans stanja koji nam je dosupan putem publikacija ili direktnim kontaktom ako smo potencijalni, bivi i trenutni povjerioci. Sadanji i budui povjerioci su zainteresovani za sliku finansiranja. Na osnovu slike fin.sadanji mijenjaju / prilagoavaju politiku prema duniku, a budui odluuju da li e ulaziti u poslovne kontakte sa tim preduzeem. 27.Kada bilans ima optimalno , a kada nema, aktivizaciono dejstvo? Bilans ima optimalno aktivizaciono dejstvo: ako je fi.stabilnost dobra, koeficijent fin.stabilnosti nii od 1, tj. dugorona fin.ravnotea pomjerena prema trajnim i dugoronim izvorima finansiranja. ako su devizne obaveze u uslovima opadanja kursa domae valute niske ili ako ih nema nikako ako je relativno visok dobitak i donja taka rentabiliteta pomjerena koordinatnom poetku-znai i poslovni i fin.rizik (tim i ukupan rizik) ostvarenja pozitivnog fin.rezultata nizak. ako je udio sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi relativno visok Bilans ne prua optimalno aktivizaciono dejstvo slike finansiranja: ako je fi.stabilnost loa, koeficijent fin.stabilnosti vii od 1 ako su devizne obavez visoke,a kursa domae valute opada ako preduzee posluje na granici pozitivnog fin.rezultata, a naroiti ako posluje sa gubitkom. ako je udio sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi relativno nizak 28. Koja je osnovna funkcija rezervnog kapitala? Osnovna funkcija rezervnog kapitala je zatita osnovnog kapitala, tj akcijskog kapitala akcionara. Vii rezervni kapital = vei stepen zatite osnovnog kapitala Gubitak se moe pokriti: dopunom imovine-uplata gotovine svih vlasnika preduzea u visini gubitka smanjenjem kapitala-gubitak se otpisuje na teret statutarne rezerve kapitala onoliko koliko je via od zakonske ili se otpisuje od pripisane dobiti od proteklih godina Svako dobro voeno preduzee maksimizira kapital iznad zakonske i statutarne rezerve

9

29. Zlatno bankarsko pravilo i zlatna bilansna pravila Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost preduzeca. Najvaznija su: 1. Zlatno bankarsko 2. zlatno bilansno 3. finansiranje najdugorocnijih ulaganja 4. finansiranje kratkorocnih ulaganja.. ZLATNO BANKARSKO PRAVILO

Zlatno bankarsko pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima. Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za kratkorocne plasmane (kredite), a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane.

Banka ne rizikuje ako su depoziti i plasmani kratkoronih kredita jednaki i po kvalitetu i po iznosu. Likvidnost banke se moe osigurati pomou cijene postojee aktive koja se u sluaju potrebe moe monetizovati nezavisno od njenih rokova dospijea. Plasmani banke treba da su tako usmjereni da njena aktiva omogui brzu likvidnost prije njene predviene dospjelosti i bez gubitka nominalne vrijednosti. Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost, to joj omogucava: obnavljanje kratkorocnih depozita dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu talozenje novca- po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite, pa je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za dugorocne plasmane povezanost komintenata banke- je u interesu banke. Kada 2 preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja, novac prelazi sa jednog racuna na drugi ali sve u okviru iste banke Medju bankarsko kreditiranje ako banka zbog preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih banaka Preduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu (osnovna sredstva ). Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja. ZLATNA BILANSNA PRAVILA zahtijevaju da imovina iskazana u aktivi po iznosu i roku vezanosti odgovara izvorima finansiranja iskazanim u pasivi po iznosu i rokovima raspoloivosti Ako je: DVI dugorocno vezana imovina DVI = DIF onda je KVI + gotovina = KIF DIF dugorocni izvori finansiranja DVI < DIF onda je KVI + gotovina > KIF KVI kratkorocno veyana imovina DVI > DIF onda je KVI + gotovina < KIF KIF kratkorocni izvori finansiranja Zbog stalne promjene roka vezanosti imovine i roka raspoloivosti izvora finansiranja imovina i izvori finansiranja se agregiraju u dva segmenta: dugorono vezana imovina i dugorono raspoloivi izvori finansiranja kratkorono vezana imovina uveana za gorovinu i kratkoroni izvori finansiranja

10

Ove dvije jednaine u teoriji i praksi poznate su kao finansijska ravnotea: dugorona (koja na lijevoj strani obuhvata vezanu imovinu a na desnoj strani dugorono raspoloive izvore finansiranja) kratkorona(koja na lijevoj strani obuhvata kratkorono vezanu imovinu uveanu za gotovinu, a na desnoj strani kratkorone raspoloive izvore finansiranja). Zlatna bilansna pravila tretiraju samo dugorono vezanu imovinu i gugorono vezane izvore finansiranja) U uem smislu u dugorona uloena sredstav po zlatnom bilansnom pravilu se ubrajaju: nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoroni finansijski plasmani, otkupljene sopstvene akcije i gubitak iskazan u aktivi. Zlatno bilansno pravilo u uem smislu zahtijeva da dugoroni izvori finansiranja budu jednaki dugorono vezanim sredstvima. Dugoroni izvori finansiranja obuhvataju: kapital, dugorona rezervisanja i dugorone obaveze. R-pasiva DIF A-aktiva DVI-TOI TOI trajna obrtna imovina

Prema zlatnom bilansnom pravilu u irem smislu u dugorono vezanu imovinu pored stalne imovine uveane za upisani neuplaeni kapital i za gubitak iskazan u aktivi spadaju i stalna obrtna sredstva. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu podrazumijeva da se stalne zalihe finasiraju iz dugoronih izvora finansiranja, a sva druga obrtna imovina (kratkorona potraivanja, sezonske zalihe i gotovina) finansiraju se iz kratkoronih izvora finansiranja(kratkoroni krediti, depoziti, kaucije, obaveze prema dobavljaima, obaveze za zarade, poreze i doprinose, carine i sl.) R-pasiva DIF A-aktiva DVI+TOI

30. Latentne rezerve materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda Latentna rezerva zaliha materijala nastaju kad zalihe u bilasu stanja bilansiraju po nabavnim cijenama niim od posljednjih nabavnih cijena. Cijena raste utroak materijala obraunavamo po LIFO metodi zalihe materijala u BS se iskazuju po prvim ulaznim cijenama niim od posljednjih ulaznih cijena. Stvarna vrijednost zaliha je vrijednos obraunata po posljednjim nabavnim cijenama a one su vrednovane po niim prvim ulaznim cijenama, tako da razlika izmeu te dvije vrijednosti predstavlja skriveno samofinansiranje zaliha, tj za iznos te razlike je potrebno manje izvora finansiranja. Cijene padaju posljednje ulazne su nie od prvih ulaznih cijena. Po FIFO metodi obrauna utoka zaliha materijala zalihe se bilansiraju po posljednjim ulaznim cijenama koje su priblino jednake vladajuim cijenama na dan balansiranja i tad nema skrivenog samofinansiranja, jer nema latentnih rezervi. Kod zaliha nezavrene proizvodnje poluproizvoda i gotovih proizvoda latentne rezerve se stvaraju ako se primjenjuje sistem obrauna po varijabilnim /proizvodnim trokovima uz uslov da je puna cijena kotanja nia od neto prodajne cijene. Tada razlika izmeu vrijednosti zaliha nezavrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda obraunata po punoj cijeni kotanja i vrijednosti tih zaliha obraunatih po cijeni kotanja utvrenoj na bazi varijabilnih/proizvodnih trokova predstavlja skriveno samofinansiranje.

11

31. ta su latentne rezerve na strani pasive? Nastaju kada se obaveze precijene, a precjenjeni iznos obaveza se ne plati povjeriocu ime ovaj iznos postaje skriveno samofinansiranje. Na primjer: Ako se unaprijed obrauna zatezna kamata jer se oekuje da e preduzee biti nelikvidno i da e plaati kamatu na neblagovremeno plaanje obaveza, a to se ne ostvari, onda ta stvorena obaveza za zateznu kamatu je latentna rezervi I skriveno samofinansiranje. Ako se devizne obaveze bilansiraju po viem kursu od vladajueg kursa nnog trokaa deviznom tritu, to predstavlja latentnu rezervu i skriveno samfinansiranje sve dok se kurs na deviznom tritu ne izjednai sa kursom po kome su devizne obaveze bilansirane Kada je izvreno vee dugorono rezervisanje za pokrie nekog budueg troka od stvarnog troka, sve dok se viak dugoronog rezervisanja ne ukine u korist prihoda , to predstavlja latentnu rezervu i skriveno samofinansiranje. 32. ta su dugorona rezervisanja? Su sopstveni izvori dugoronog karaktera , raspoloivi na due od godinu dana ali bez precizno utvrenog roka, bie ugaeni pokriem trokova koli ih terete ili ukidanjem u korist prihoda ako su trokovi koji ih terete manji od dugoronih rezervisanja. Npr. premija ostvarena prodajom dugoronih obveznica je dugoroni izvor samofinansiranja. 33.Kako se razvrstavaju sopstveni izvori finansiranja? Mogu se razvrstati po roku raspoloivosti i trokovima finansiranja. Ako se posmatra vie preduzea razliitog svojinskog oblika, postoje slijedei sopstveni izvori finansiranja: odloeni neto dobitak i rezervni kapital akcionarski kapital emisiona premija ulozi DOO, ortakih i komanditnih drutava inokosni kapital dravni kapital revalorizacione rezerve DIF DVI+TOI dugorona rezervisanja premija ostvarena prodajom dugoronih obveznica iznad nominalne vrijednosti U okviru ovih sopstvenih izvora samofinansiranja, slijedei izvori su trajnog (permanentnog) karaktera: rezervni kapital akcionarski kapital emisiona premija ulozi inokosnikapital dravni kapital 34.Zajednika ulaganja, ciljevi i oblici Zajedniko ulaganje je ulaganje kapitala u zajedniki posao dva preduzea od kojih je jedno najee domae a drugo strano. Ulog kapitala drugog (stranog) preduzea je dugorona obaveza od onoliko godina koliko traje zajedniki posao. Ova obaveza nije pod kamatom, ve se na osnovu tog uloga i kapitala prvog preduzea utvruje proporcija raspodjele neto dobiti iz zajednikih poduhvata. Obaveza po osnovu ulaga ovih patnera se vraa u toku zajednikog posla ili na kraju zajednikog poduhvata. Zajedniki posao u irem smislu je ugovorni aranman u okviru kojeg dvije ili vie strana preduzimaju ekonomsku aktivnost koja je predmet zajednike kontrole. Zajedniki posao u uem smislu predstavlja preduzea koja pokazuju slijedee karakeristike: Oba partnera ulau kaital I tome srazmjerno snose rizik Investiori iz razliitih privrednih podruja osnivaju u treoj zemlji zajedniko preduzee ili ga osnivaju sa partnerom iz te zemlje kao novo preduzee

12

Trajnost saradnje na ugovornoj osnovi,podjelu rizika I dobiti, mogunost povraaja uloga, ciljeve I sadrinu zajednikog poduhvata, podjelu nadlenosti, trajanje ugovora, nadlenost suda i dr. Da bi se neka ek aktivnost mogla nazvati zajednikim ulaganjem mora biti iskljuena mogunost da bilo koji od partnera kontrolie zajedniki poduhvat, usmjerava ga ili pak odluuje o njegovoj realizaciji. Kljuna je zajednika kontrola koja predstavlja mo upravljanja finansijskim i poslovnim politikama pravnog lica radi sticanja koristi od ek aktivnosti. Partneri se mogu dogovoriti da jedan od njih bude menader I da prima naknadu za taj posao , ali to ne znai da sam moe da formulie politiku preduzea. Poslovna politika preduzea je stvar zajednikog dogovora. Partnerskim ugovorom se definiu odluke za koje je: Potreban pristanak svih partnera u zajednikom ulaganju Potreban pristanak veine partnera Mogue da ih donese jedan partner. Zajednikim poduhvatom upravlja odbor koji ine predstavnici partnera u srazmjerno uloenom kapitalu. Ciljevi zajednikog ulaganja su: a) Za preduzee koje vodi posao zajednikog poduhvata Pribavljanje kapitala bez kreditnog zaduenja Osvajanje tehnologije proizvodnje novog proizvoda ili modernizacija tehnologije proizvodnje postojeeg proizvoda Proirenje domaeg i ino trita sa novim ili modernizovanim proizvodima Sticanje industrijske svojine inovacije, trajno unaprijeenje uslova rada, marketinga b) Za preduzee koje ulae u posao zajednikog poduhvata Osvajanje novih trita Proizvodnja zajednikog proizvoda po nioj cijeni kotanja (partnerstvo u zemljama sa jeftinom random snagom) Prodaja patenata ili licence Prodaja know-how Oblici zajednikog ulaganja mogu biti: Ulaganje partnera u postojee preduzee Ulaganje partnera u dio postojeeg preduzea Ulaganje partnera u novostvoreno preduzee 35.Koji su sopstveni izvori finansiranja? Izvori finansiranja (pasiva) preduzea sa vlasnikog aspekta dijele se na sopstvene i pozajmljene izvore. Sopstvene izvore ini sopstveni kapital koji predstavlja garantnu supstancu preduzea, jer titi povjerioce od gubitka pozajmljenog kapitala i obezbjeuje sigurnost u naplati potraivanja. Kae se da je sopstveni kapital garant likvidnosti poslovanja preduzea. Neto sopstveni kapital preduzea jednak je razlici izmeu vrijednosti poslovne imovine iskazane u aktivi njegovog bilansa stanja i ukupnih obaveza preduzea (pasiva bilansa stanja). Neto sopstveni kapital je formalno posmatrano garantna supstanca akcionarskog drutva. Odnosno sve dok je neto sopstveni kapital drutva pozitivan, preduzee je solventno.

13

36.Kontokorentni kredit Kontokorentni kredit je kratkoroni kredit po tekuem raunu i zakljuuje se na osnovu kreditnog boniteta komitenta. Ugovorom se utvruje: da komitent svoje naplate potraivanja i isplate obaveza obavljati preko tekueg rauna. visina dugovnog salda tekueg rauna to je u stvari kontokorentni kredit rok kontokorentnog kredita stopa aktivne kamate-obraunava se na dugovni saldo tekueg rauna stopa pasivne kamate- obraunava se na potrani saldo tekueg rauna vrijeme obrauna aktivnih i pasivnh kamata od banke Iako je bez pokria banka ima stalni uvid u poslovanje te ima pravo da svaki priliv novca uzme kao otplatu kredita. Prednost za preduzee jer: Ne treba od banke da trai krastkorone kredite kad mu je priliv manji od odliva gotovine do iznosa kredita ne mora drati likvidnu rezervu pasivna kamata na potranom saldu se ukamauje i poveava rentabilnost 37.Kreditna linija Kreditna linija je kratkoroni kredit bez pokria odobren na osnovu kreditnog boniteta klijenta banke. Klijent zakljuuje okvirni kredit za finansiranje povremenih obrtnih sredstava u razdoblju ne duem od 12 mjeseci. Sredstva se povlae povremeno u unaprijed neutvrenim ratama, zavisno od potrebe za sredstvima, ali se limit ne smije prekoraiti i kredit se mora u roku vratiti dok se ne mora u potpunosti iskorostiti. Prednosti za preduzee su : odjednom imamo kratkoroni kredit na due razdoblje kredit povlaimo po potrebi im smanjujemo trokove finansiranja 38.Lombardni kredit Lombardni kredit je kratkoroni kredit koji se daje na osnovu zaloga dragocjenosti, zaliha i hartija od vrijednosti koja su u posjedu korisnika kredita, a kotiraju se na tritu novca ili kapitala. Ako se zalau hartije od vrijednosti one se procjenjuju po trinoj vrijednosti, a kredit se odobrava ispod te vrijednosti.Ako se zalae roba uva se u javnim skladitima, skladinica se predaje banci u zalog na osnovu ega ona isplauje lombardni kredit ispod trine vrijednosti te robe. Ako padne trina vrijednost HOV ili robe korisnik je po ugovoru duan dopuniti HOV ili robu. Branka prodaje zalog ako dunik ne plati kredit i tako naplauje kredit. Za preduzee je nepovoljan zbog nemogunosti raspolaganja HOV i robom, a za banku povoljan jer moe i HOV i robu relomrardirati kod druge banke i dobiti likvidna sredstva. 39.Rambursni kredit Rambusni kredit je kratkoroni akceptni kredit za plaanje uvezene robe iz preomorskih zemalja: Indirektan-akceptiranje mjenica ne vri banka uvoznika ve neka trea banka koja je esto iz tree zemlje, rambursna banka. Kod ovog kredita imamo uesnike:kupac uvoznik, banka uvoznik, rambursna banka, banka izvoznika, prodavac izvoznik. Direktan-banka uvoznika je istovremeno i rambursna banka. Postoje 3 rambursa u zavisnosti od njihovog meuodnosa: a) opozivi nepotvreni ramburs-rambursna banka nije obavezna akceptirati mjenicu b) neopozivi nepotvreni ramburs-rambursna banka akceptira mjenicu, ali banka izvoznika ne mora akceptiranu mjenicu eskontovati c) neopozivi potvreni ramburs-rambursna banka akceptira mjenicu, a banka izvoznika eskontuje akceptiranu mjenicu

14

40.Vinkulacioni kredit Vinkulacioni kredit je davanje avansa kupcu za plaanje robe koja od prodavca putuje kupcu. Vezuje se za za tovarni list u suvozemnom prometu. Banka plaa kupljenu robu na osnovu fakture ili duplikata tovarnog lista gdje je banka poiljalacbanka stie pravo fiducijarne svojine nad robomkupac plaa banci vrijednost robebanka uruuje fakturu i duplikat tovarnog lista s kojim kupac preuzima robu od eljeznice. 41.Hipotekarni kredit Dugoroni kredit koji se daje na osnovu zaloga (hipoteke) na nepokretnu imovinu. Banka odobrava kredit koji je manji od stvarne trine vrijednosti nepokretne imovine na koju se stavlja hipoteka. Hipoteka se upisuje u zemljine knjige-ne moe se otuiti dok se dugoroni kredit ne vrati banci kad banka skida hipoteku. Po nainu otplate imamo 2 vrste: Onaj koji se vraa odjednom po isteku roka hipoteke- uz plaanje kamate u ugovorenim rokovima Onaj koj se vraa u anuitetima, koji sadre dio glavnice i kamatu 42.Kamata - cijena kredita Kamata cijena kredita je kamatna stopa pri emu razlikujemo, nominalnu, stvarnu, realno pozitivnu, realno negativnu, relativnu i konformnu kamatnu stopu. Na cijenu kredita utiu: odnos ponude i potranje novanih sredstava visina stope inflacije veliina rizika nominalna kamatna stopa - ugoverena tj ona po kojoj se vri obraun kamata: - fiksna-upisana u ugovoru o kreditu i po njoj se vri obraun kamata do otplate kredita - varijabilna-mijenja se u toku otplate kredita, po vladajuoj kamatnoj stopi na tritu kapitalau momentu obrauna kamate ili po vladajuoj stopi inflacije u momentu obrauna kamate stvarna kamatna stopa - via od nominalne i primjenjuje se kad se kamata obraunava i plaa anticipativno ili kad se od korisnika trai da oroi odreenu sumu novca ili da na a-vista raunu ima odreenu sumu novca ili kad se za obraun kamata u toku godine primjenjuje relativna kamatna stopa. realno pozitivna kamatna stopa - javlja se kad je nominalna ili stvarna stopa via od stope inflacije realno negativna kamatna stopa - javlja se kad je nominalna ili stvarna stopa nia od stope inflacije relativna kamatna stopa - primjenjuje se kada je godinja kamatna stopa relativno niska pa njena primjena dovodi da stvarna godinja kamata bude via od nominalne. konformna kamatna stopa - godinja kamatna stopa diskontovana na obraunski period u toku godine. Primjenjuje se kada je godinja kamatna stopa visoka jer omoguava da stvarna kamatna stopa bude jednaka nominalnoj. 43.Metode obrauna kamate - anticipativni i dekurzivni metod Dekurzivni obraun kamate je obraun kod kojeg se kamata obraunava i pripisuje glavnici, odnosno isplauje na kraju obraunskog perioda. Pri ovakvom nainu obrauna kamata se obraunava na kraju perioda od poetne vrijednosti, tj.od glavnice s poetka osnovnog perioda kapitalizacije. Ako se izraunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vri na kraju svakog obraunskog perioda, tada se takvo raunjanje kamate naziva dekurzivnim. Anticipativni obraun kamata je nain obrauna kamata u kojem se one obraunavaju poetkom termina od konane vrijednosti glavnice. Uz jednaku glavnicu, stopu i broj dana efektivna stopa e kod anticipativnog obrauna kamata biti vea, nepovoljnija za dunika, nego li kod dekurzivnog obrauna kamata. Ako se izraunavanje kamate i njeno dodeljivanje kapitalu vri na poetku svakog obraunskog perioda (unapred), tada se takvo raunjanje kamate naziva anticipativnim. Finansijsko trite, kao uostalom i kreditno trite, omoguava proces transfera bogastva u vremenu1. Svako investiranje, tj. ulaganje predstavlja odustajanje od tekue potronje radi omoguavanja poveane potronje u budunosti. S druge strane, korisnik pozajmljenih sredstava poveava svoju tekuu potronju na raun budue. I zajmodavac i zajmoprimac bi bili potpuno indiferentni prema upotrebi bogastva (pridavali bi isti znaaj i troenju i investiranju) ako je ono to primaju u budunosti jednako onom ega se odriu u sadanjosti. Da bi se ocijenila opravdanos izbora izmeu troenja ili investiranja, mora se pronai parametar

15

preko koga e se izjednaiti budui novani prinosi sa sadanjim ulaganjem. Pri tom se mora voditi rauna o duini vremenskog perioda na koji se novac ulae (pozajmljuje), kamatnoj stopi to jest cijeni pozajmljenih sredstava i visini rizika da li e novac biti vraen, uvean za oekivani prinos. Taj parametar se naziva sadanja vrijednost novanog prinosa. Sadanja vrijednost izraava vremensku dimenziju ulaganja novca, odnosno vremensku vrijednost novca. 44. Diskontovanje Postupak utvrivanje sadanje (diskontovane) vrijednosti budueg novanog toka naziva se diskontovanje. Izraunavanje budue vrijednosti novanog toka, kao i obrnut postupak raunanja sadanje vrijednosti budueg ili oekivanog toka, je sloen matematiki postupak. Da bi se ovaj postupak olakao, koriste se moderna tehnika pomagala (kalkulatori i raunari), kao i tradicionalne finansijske tablice. Najee su u upotrebi finansijske tablice1, 2, 3, 4. Finansijske tablice 1 i 3 slue za utvrivanje budue vrijednosti novca, dok finansijske tablice 2 i 4 slue za diskontovanje buduih vrijednosti novca na sadanju, za date kamatne stope i vremenske periode. 45. Faktoring kao specifini oblik finansiranja preduzea Faktoriranje je prodaja (cesija) kratkoronih potraivanja od kupaca faktoru ili faktoring firmi. U poslovnoj praksi faktoring omoguava rjeavanje finansijskih problema i prodaje. Sutina faktoringa svodi se na to da preduzee proda svoja kratkorona potraivanja odmah nakon fakturisanja u cjelosti ili djelimino faktoring firmi i nakon toga moe odmah ili naknadno dobiti potrebnu gotovinu. Faktoring firma uz naknadu (proviziju od 1 do 3%) otkupljuje potraivanja prije isteka roka plaanja, preuzima poslove naplate, opominjanja, knjigovodstvene poslove i poslove rizika naplate potraivanja. Faktoringom se ubrzava priliv novca i olakava likvidnost, smanjuju trokovi naplate potraivanja i prenosi rizik na faktoring firmu. Najvei nedostatak faktoriranja je to je skup nain finansiranja. Obino se preduzea odluuju na ovaj vid finansiranja kada ne mogu na drugi nain obezbijediti potrebnu gotovinu, prodaju robu na kredit i treba da naplate izvezenu robu. Ugovori o faktoringu su u principu dugoroni (10 godina) i gdje u principu faktoring organizacija u principu ne prihvata male ugovore. Faktoring moe biti otvoreni i zatvoreni. * 46. Forfeting kao specifini oblik finansiranja preduzea Forfeting, kao oblik finansiranja, javlja se kod krupnih pojedinanih poslova o isporuci opreme, izgradnje objekata po sistemu klju u ruke ili izvoenje investicionih radova sa odloenim rokovima plaanja od pola godine do nekoliko godina. Sa stanovita prodavca ili proizvoaa radi se prodaji njegovih proizvoda, odnosno usluga investitoru na bazi komercijalnog, odnosno robnog kredita. Ako prodavac ili proizvoa nema sopstvenih sredstava da finansira komercijalni kredit, on zakljuuje ugovor s bankom o forfetingu. Sutina ugovora je u sljedeem : - Prodavac ili proizvoa cedira na banku svoja potraivanja od investitora (kupca) uz prenos i instrumenata za naplatu tih potraivanja o rokovima dospijea koje je ugovorio sa kupcem (mjenica, dokumentarni akreditiv, garancija treeg lica) - Banka prihvata cesiju potraivanja i isplauje nominalnu vrijednost prenijetih potraivanja prodavcu (proizvoau) uz odbitak eskontne kamate, provizije i svojih trokova vezanih za taj posao, pri emu se banka obavezuje da e ona snositi rizik naplate cediranih potraivanja od proizvoaa (prodavca). Na ovaj nain banka ostvaruje prihod u visini razlike izmeu cediranih potraivanja i date gotovine. Zakljuivanje ugovora o forfetingu najee se praktikuje kod izvoznih poslova- izvoza opreme, izgradnje objekata i izvoenje investicionih radova. Prodavcu (proizvoau) forfeting obezbjeuje da moe kupcu ponuditi povoljnije rokove plaanja, to mu daje veu ansu da ugovori posao, a kupcu (investitoru) obezbjeuje se kredit za finansiranje njegovih investicionih ulaganja. Prodavac pri sainjavanju ponude mora imati na umu da se finansiranje vri iz forfetinga, te se u cijenu moraju ugraditi trokovi eskontne kamate, provizije i drugih trokova koje e platiti banci, a kupac je svjestan da ponuena cijena obuhvata i trokove finansiranja. Da li e banka prihvatiti ugovor o forfetingu ili ne zavisi od kreditne sposobnosti kupca koji banka ispituje, jer je za banku takav posao dosta rizian. S druge strane, na konanu odluku o prihvatanju ugovora utie i stepen sigurnosti instrumenata za obezbjeenja plaanja.

16

47. Lizing kao specifini oblik finansiranja preduzea Lizing aranman je takva transakcija na osnove koje jedan privredni subjekt, umjesto da kupi investicionu opremu koja mu je potrebna, obraa se lizing preduzeu koje mu tu opremu daje u zakup na odreeni rok. Odnosno, to je ugovor po kojem vlasnik nekog sredstva dodjeljuje drugoj strani iskljuivo pravo koritenja imovinskog objekta ili sredstva, obino u toku ugovorenog razdoblja, u zamjenu za plaanje najamnine. Ekonomsko-finansijski smisao lizinga se zasniva na injenici da imovina donosi profit samo ako se kapitalizira, ako je kapital, ako je u spoju s radom da bi stvorila novu vrijednost, odnosno profit. Zavisno od toga na koje se vrijeme oprema uzima u zakup, postoje: Operativni (poslovni ) lizing se temelji na ugovor o zakupu. Tim ugovorom vlasnik nekretnine, maine ili opreme-davalac lizinga, prenosi drugoj strani-primaocu lizinga, pravo na upotrebu dotinog dobra, na odreeni rok, uz ugvorenu naknadu. Rok zakupa mu je raletivno kratak u odnosu na ivotni vijek dobra. Finansijski (kapitalni) lizing se takoe temelji na ugovor o zakupu, gdje je rok koritenja opreme, nekretnine ili dobra, prilino jednak procijenjenom ivotnom vijeku dotinog dobra. Primalac kapitalnog lizinga stie gotovo ista prava kao da je sam vlasnik tih dobara. Obaveze proizale iz ovog ugovora su dugorone finansijske obaveze. Prednosti lizing aranmana: Preduzee je osloboeno viskog jednokratnog gotovinskog plaanja iz vlastitih izvora ili odobrenog kredita; Naknadu koju plaa korisnik lizinga, plaa iz prihoda ostvarenih koritenjem zakupljene imovine kao troak poslovanja; Lizing omoguava bre pribavljanje trajne imovine neophodne za realizaciju poduzetnike ideje, u odnosu na realizaciju investicione odluke; Lizing smanjuje rizik kupovine trajne imovine koja je zastarjela; Lizing omoguava veu trokovnu elastinost, elastinost u proizvodnom programu i asortimanu proizvoda, poveava konkurentsku sposobnost, smanjuje fixne trokove po jednici proizvoda i poveava efikasnost poslovanja; Lizing podstie tehniko-tehnoloki napredak, jer prisiljava davaoca lizinga da obraunava amortizaciju po kriteriju ekonomskog zastarijevanja koja mu treba omoguiti brzu zamjenu imovine date u lizing; U uslovima inflacije lizing omoguava sigurnije kalkulacije, jer se isplate utvrene ugovorom ne mijenjaju; Korisnik lizinga ima prednost kod kasnijih eventualnih kupovina imovine koju je dotad koristio i koju poznaje; Do potrebne imovine lake je doi lizingom nego kupovinom, s obzirom na finansijsku anemiju koja je trenutno prisutna u uslovima trine ekonomije. Nedostaci lizing poslova: Lizing aranamni su skuplji od kupovine imovine iz vlastitih sredstava. Zbir lizing isplata uvijek je vei od nabavne vijednosti imovine ak i kad se iskljue svi ostali trokovi; Ako doe do problema u prodaji proizvoda i naplati, a radi se o finansijskom lizingu, isplate davaocu lizinga se moraju realizovati, a imovina se ne moe vratiti, pa preduzee moe otii pod steaj; Lizing moe nepovoljno djelovati na tehniko-tehnoloki napredak, ako davalac lizinga sniava cijenu zakupa tokom vremena koritenja imovine i na taj nain navodi korisnika da se koristi zastarjelom opremom ili tehnologijom; Neplanirani prekidi lizing ugovora poslije isteka rokova zakupa mogu izazvati ekonomsku tetu; tete i gubici korisnika mogu nastati i ako ugovorm o lizingu nisu elastino definisane odredbe o: roku, ratama, trokovima i povratu; Ako visina isplate nije pravilno utvrena s obzirom na najam, trokove, kamate, poduzetniku dobit, vremensku vrijednost novca, vrijeme plaanja, tete mogu nastati i kod davaoca i kod korisnika lizinga.

17

48. Franizing kao specifini oblik finansiranja preduzea Franizing je specifian nain finansiranja. Radi se vie o trgovakom a ne finansijskom poslu. U nekim sluajevima franizing je posao o proizvodnji i prodaji. Meutim, u svim sluajevima franizing poslovi se tiu finansiranja, pa su zanimljivi sa finansijske take gledita. Ovi poslovi nastali su u Sjedinjenim Amerikim Dravama krajem XIX veka. Kasnije su ovi poslovi preneti u Evropu i Japan. U osnovi postoje dve vrste franizing poslova: a) prometni (trgovaki) franizing i b) proizvodni franizing. a) Kod prometnog (trgovakog) franizinga radi se o prometu robe preko maloprodajne mree potroaima na malo. Davaoci trgovakog franizinga su veliki proizvoai ili preduzea koja se bave trgovinom na veliko, koja ugovorom prenose na korisnike franizinga pravo prodaje njihovih proizvoda, ime i ig robe. U vezi sa prodajom robe davalac franizinga prenosi znanja i iskustva na korisnika franizinga. Putem franizinga njegov davalac iri trite preko prodajnog prostora korisnika i jaa konkurentsku sposobnost bez veih dodatnih investicija. Davalac franizinga esto uestvuje u finansiranju korisnika franizinga davanjem kredita, zajednikim ulaganjem, kupovinom akcija i sl. Korisnici trgovakog franizinga su najee mali preduzetnici koji se bave trgovinom na malo. Oni vre prodaju proizvoda ili daju usluge prema uputstvima davaoca franizinga, pri emu robu prodaju pod firmom i poslovnim znakom davaoca franizinga. Povoljnost za korisnika franizinga ini to to on prodaje robu za koju je trite ve istraeno i obezbeeno. Korisnik franizinga plaa davaocu franizinga nabavnu cenu prodate robe i izvrenih usluga, kao i naknadu (do 5 odsto od prodajne cene). Ova naknada predstavlja cenu korienja imena i prenosa znanja i iskustva. Istovremeno, ova naknada za davaoca franizinga znai uee u raspodeli ostvarene zarade. b) Proizvodni franizing pored prodaje obuhvata i pravo na proizvodnju odreenih proizvoda. Kod ove vrste franizinga njegovi korisnici proizvode i prodaju proizvode davaoca franizinga. Ovim se smanjuju ukupni trokovi poto se proizvodnja pribliava mestu prodaje. Davaoci proizvodnog franizinga su veliki proizvoai koji pomau korisniku franizinga u organizaciji proizvodnje. Na korisnike franizinga prenose potrebna znanja i iskustva, licencno pravo, zatitni znak proizvoda i sl. Davalac i korisnik franizinga se dogovoraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima proizvodnje, poto ta proizvodnja predstavlja konkurenciju pri prodaji proizvoda. Davalac franizinga uestvuje u poetnom finansiranju korisnika. Korisnici proizvodnog franizinga su mali preduzetnici koji se bave proizvodnjom. Oni franizingom stiu pravo na proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga. Korisnici franizinga sarauju sa davaocima franizinga pri izboru lokacije na kojoj e se organizovati proizvodnja, u pripremi investicionog projekta, u izradi planova proizvodnje i sl. Oni plaaju naknadu davaocima franizinga u fiksnom iznosu. Njihova prednost je to je proizvodnja ve osvojena i trite istraeno, ime je rizik ulaganja u dodatne proizvodne kapacitete znatno smanjen. 49. Osnovne karakteristike finansijskog planiranja Finansijsko planiranje predstavlja konkretizaciju finansijske politike preduzea. Finansijska politika kao politika finansijske funkcije ima svoj cilj i njegovo ostvarenje je zasnovano na potovanju naela i pravila finansiranja. Cilj finansijske politike je finansijska snaga preduzea. Finansijska snaga preduzea znai: a. Trajnu sposobnost plaanja. b. Trajnu sposobnost finansiranja. c. Trajnu sposobnost investiranja. d. Trajnu sposobnost uveanja imovine vlasnika. e. Trajnu sposobnost zadovoljenja inetresa svih uesnika (menadera, radnika, fiskusa, kupaca i dobavljaa). Finansijskim planiranjem se finansijska snaga preduzea (kao osnovni cilj finansijske politike) u vrednosnom izrazu stavlja u vrijeme i prostor. Vremenska dimenzija se izraava kroz sagledavanje vremenskog horizonta u kom e se ovaj cilj ostvariti, dok se prostornom dimenzijom odreuje mjesto u kom e ovaj cilj biti realizovan. U metodolokom smislu finansijsko planiranje ima zadatak da izradi i prezentira sveobuhvatan i koordinantan plan aktivnosti pereduzea i iskae njegovu potrebu za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja, za odreeni period vremena u vrednosnoj formi.

18

Kada se kae da finansijsko planiranje mora biti sveobuhvatno to znai da se mora odnositi na preduzee kao cjelinu, a ne na njegove organizacione djelove. To pretpostavlja da se planovi pojedinih segmenata i funkcija moraju donositi sporazumno i u meusobnoj harmoniji. Otuda i potreba da aktivnosti na donoenju finansijskih planova budu koordinirane. Da bi finansijsko planiranje bilo sveobuhvatno i koordinirano potrebno je da finansijki plan bude iskazan monetranim mjerilom. Finansijsko planiranje obuhvata: Planski bilans uspjeha. Planski bilans stanja. Plan novanih tokova. Plan dugoronih ulaganja. Svaki od ovih segmenata finansijskog planiranja ima svoje teite aktivnosti. 50. Planski bilans uspjeha Zbog svoje meusobne povezanosti planski bilans uspjeha i planski bilans stanja se rade paralelno.Sastavljanju planskog bilansa uspjeha i planskog bilansa stanja prethodi temeljno i detaljno planiranje: proizvodnje, nabavke, prodaje, trokova, kadrovsko planiranje i planiranje ulaganja u stalna sredstva. Svi ovi planovi se saimaju, najprije u planski bilans uspjeha iz kog se kasnije izvodi planski bilans stanja.Planski bilans uspjeha i planski bilans stanja se rade po varijantama. Prva varijanta planskog bilansa uspjeha sainjava se tako to se prvo utvrde: - planski trokovi za predvieni obim proizvodnje - planski rashodi za predvieni obim prodaje Kada se saini prva varijanta planskog bilansa, planer utvruje planski finansijski izvjetaj. Ako planirani finansijski poloaj nije zadovoljavajui, planer utvruje ciljni dobitak u dvije varijante: ciljni maksimalni dobitak i ciljni minimalni dobitak. Ciljni minimalni dobitak je onaj dobitak koji obezbjeuje da se finansijski poloaj preduzea u planskoj godini ne pogora u odnosu na prethodnu. Ciljni maksimalni dobitak je onaj dobitak koji obezbjeuje da se finansijski poloaj dovede u normalu. Kada se utvrdi ciljni minimalni i maksimalni dobitak, slijedi analiza mogunosti njihovog ostvarenja, polazei od prve varijante planskog bilansa uspjeha. Nakon toga planer izlazi pred upravu preduzea sa prvom varijantom bilansa uspjeha i stanja, ciljnim minimalnim i maksimalnim dobitkom i analizom mogunosti njihovih ostvarenja, sa zahtjevom da uprava preduzea zajedno sa poslovnim funkcijama razmotri mogunost ostvarenog ciljnog dobitka i da razmotri predvieno investiranje, otplatu dugovai koeficijente obrta pojedinih komponenti obrtnih sredstava i obaveza iz poslovanja predviene u prvoj varijanti planskog bilansa stanja. Druga (konana) varijanta planskog bilansa uspjeha i stanja sainjava se na osnovu odluka uprave preduzea zajedno sa poslovnim funkcijama o ciljnom dobitku i o promjenama predvienog investiranja, otplate dugova i koeficijenta obrta u prvoj varijanti planskog bilansa stanja. Ovako sainjen planski bilans uspjeha i stanja plod je saradnje uprave i svih relevantnih funkcija preduzea, a sve sa ciljem da se ostvari to vei dobitak i to bolji finansijski poloaj. U savremeno organizovanim preduzeima menadment se motivie da se ostvari konana varijanta planskog bilansa uspjeha i stanja. U centru panje kod planskog bilansa uspjeha je planirani neto dobitak. Neto dobitak predstavlja kategoriju kojom se uveava sopstveni kapital.Time se direktno utie na finansijsku strukturu pasive bilansa stanja, a istovremeno i na likvidnost preduzea. S obzirom da je ostvarenje neto finansijskog rezultata uslovljeno odreenim stepenom rizika, to se u okviru planskog bilansa uspjeha anticipiraju rizici poslovanja i ispituje mogunost njihovog smanjenja.

19

51. Planski bilans stanja Planskim bilansom stanja projektuje se obim i struktura sredstava i izvora finansiranja, to jest planira se vertikalna i horizontalna struktura bilansa stanja. Ovaj segment finansijskog planiranja obuhvata i ispitivanje mogunosti poboljanja vertikalne i horizontalne strukture kroz poboljanje upravljanja sredtvima i izvorima finansiranja. Pri planiranju prve varijante planskog bilansa stanja uzima se u obzir bilans stanja na kraju prethodne godine, jer je taj bilans stanja istovremeno poetni bilans (bilans ostvarenja) za tekuu godinu. Prva varijanta planskog bilansa stanja radi se po djelovima, i njih ine: - Plan obrtnih sredstava - Plan spontanih izvora i kratkoronih obaveza - Plan osnovnih sredstava i dugoronih plasmana - Plan sopstvenog kapitala i dugoronih obaveza Integrisanjem svih ovih planova dobija se prva varijanta planskog bilansa stanja, a nakon toga pristupa se analizi dugorone finansijske ravnotee planskog. Ukoliko je narueno naelo finansijske stabilnosti odnosno ukoliko je dugorona ravnotea pomjerena vie u korist dugorono vezanih sredstava vri se ispitivanje mogunosti poboljanja dugorone finansijske ravnotee u oblasti planskog bilansa stanja putem: - Smanjenja broja dana vezivanja pojedinih obrtnih sredstava - Poveanja broja dana arpoloivosti spontanih izvora - Smanjnja ulaganja u osnovna sredstva i dugorone plasmane - Ubrzanja naplate dugoronih plasmana - Reprogramiranja dugoronih kredita - Konverzije kratkoronih kredita u dugorone i sl. 52. Planiranje obrtnih sredstava Ovo planiranje obuhvata planiranje obrtnih sredstava na kraju planske godine i planiranje kratkoronih iznosa finansiranja na kraju planske godine, a razlika meu njima su planirana neto obrtna sredstva. Planiranje obrtnih sredstava polazi od efekta i koeficijenta obrta obrtnih sredstava, pri emu se ovo ne odnosi na kratkorone finansijske plasmane, kratkorone hartije od vrijednosti i zalihe nedovrene proizvodnje. Uinci u planskom periodu su: - Gotovina u blagajni sve oekivane isplate u toku planskog perioda, - Gotovina na depozitnim raunima sve oekivane isplate u planskom periodu - HOV oekivana unovenja HOV u planskom periodu, - Potraivanja od kupaca oekivana naplata potraivanja od kupaca u planskom periodu, - Ostala potraivanja oekivana naplata ostalih potraivanja (po osnovu kamata, po osnovu refundiranja zarada i po osnovu potraivanja od radnika), - Sirovine i materijal utroak sirovina i materijala obraunat po nabavnoj cijeni u planskom periodu, - Sitsn inventar na zalihi izdati sitan inventar u upotrebu u planskom periodu, - Nedovrena proizvodnja zavrena proizvodnja obraunata po cijeni kotanja u planskom periodu, - Poluproizvodi utroeni poluproizvodi obraunati po cijeni kotanja u planskom periodu, - Trgovaka roba prodata trgovaka roba obraunata po nabavnoj cijeni u planskom periodu, Sitan inventar u upotrebi planira se: - Neotpisana vrijednost sitnog inventara - Izdati sitan inventar u upotrebu u planskom pereiodu, - Otpis sitnog inventar u toku planskog perioda, - Planirani sitan inventar u upotrebi na kraju planskog perioda (1+2-3)

20

53. Plan novanih tokova Planom novanih tokova sagledava se mogunost odravanja likvidnosti preduzea u toku planskog perioda, kao i mogunosti njegovog finansiranja. Plan priliva i odliva gotovine pokazae momenat kada se javlja potreba za gotovinom. Plan novanih tokova obuhvata: Plan tokova poslovnih sredstav Plan tokova obrtnog fonda Plan tokova gotovine (cash flow) 54. Poslovni rizik i poslovni leverid Poslovni rizik je rizik ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno uloena sredstva, odnosno kapital. Poslovni leverid predstavlja odnos mare pokria i poslovnog rezultata. 55. Finansijski rizik i finansijski leverid Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto finansijskog rezultata kao bruto prinosa na sopstveni kapital. Finansijski rezultat je razlika izmeu poslovnog rezultata i rashoda finansiranja. Finansijski leverid predstavlja odnos poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata. 56. Ukupni rizik i sloeni leverid i taka indiferentnosti finansiranja Ukupan rizik proizilazi iz neizvjesnosti ostvarenja bruto dobitka, a time i neto dobitka i prinosa na sopstveni kapital uzimajui u obzir i poslovne i finansijske rizike. Sloeni leverid izraava ukupan rizik koji se dobija ili kao odnos mare pokria i bruto dobitka ili pak proizvod poslovnog i finansijskog leverida. Stopa neto prinosa na sopstveni kapital je indiferentna na promjenu strukture kapitala u uslovima kada je stopa bruto prinosa na ukupan kapital jednaka prosjenoj kamati. 57. Na koji nain se planiraju trokovi, a kako prihodi? Trokovi se planiraju po prirodnim vrstama i po organizacionim dijelovima preduzea, pri emu se u planu trokova ukupni planirani trokovi razvrstavaju na fiksne (nastaju neovisno o aktivnosti preduzea) i varijabilne (nastaju samo kada se odvijaju poslovne aktivnosti). Plan prihoda se planira na bazi planiranja prihoda od prodaje proizvoda. 58. Neto obrtna sredstva i neto obrtni fond Neto obrtna imovina nastaje kad se od obrtne imovine oduzmu kratkorone obaveze. Neto obrtni fond i neto obrtna sredstva su isto. 59. Kako moemo definisati trajni kapital? Trajni kapital je zapravo sopstveni kapital koga ine:- osnovni kapital,- emisiona premija, - rezervni kapital i nerasporeeni neto dobitak. 60. ime se uslovljava visina kapitala? Visina kapitala se uslovljava prije svega finansijskom stabilnou 61. Kako se obezbjeuje potrebni obim sopstvenog kapitala? Teorijski poveanje obima sopstvenog kapitala moe se obezbjediti: dokapiatalizacijom-pribavljanje dodatnog kapitala od vlasnika kapitala, emisijom i prodajom nove serije akcija, akumuliranjem neto dobitka u rezerve-zahtjeve saglasnost vlasnika kapitala, jer se time smanjuje dividenda vlasnika obinih akcija, konverzija dividende u obine akcije-dividendne akcije dovode do poveanja sopstvenog kapitala, odlaganje isplate dividende na preferencijalne akcije-po ovom osnovu kapital se poveava samo do momenta isplate dividende na preferencijalne akcije, odlaganje raspodjele neto dobiti-nerasporeena dobit se mora raspodjeliti kad-tad, konverzijom u drugi osnovni kapital-kada se vri sanacija preduzea koje ima lo fin. rezultat, tj. kada posluje sa gubitkom.

21

Ako preduzee ostvari dobit po osnovu poslovanja, mora da bude akumuliran neto dobitak bilo za osnovni, bilo za rezervni kapital. 62. Do ega dovodi smanjenje sopstvenog kapitala? otkupom i ponitenjem sopstvenih akcija-to su akcije koje se ne koriste na berzi, isplatom zadrane dividende na preferencijalne akcije-ka da se stekne fin. stabilnost i raspoloiva gotovina, raspodjelom zadranog nerasporeenog neto dobitka, otpisom gubitka na teret kapitala-gubitak smanjuje kapital.Osnovni .kapital . poslije.otpisa .gubitka = postojeci .kapital + rezervni .kap. + neraspor .neto.dobitak gubitak 1 + stopa.zakonske.rezerve.iskazana .decimal .brojem

Re zervni.kapital . poslije.otpisa.gubitka = osnovni .kapital . poslije.otpisa .gubitka * stopa .zakonske.rezerve.kapitala

63. Kako se inflacija odraava na stopu rasta sopstvenog kapitala? Odravanje realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije neophodno je sa stanovita obezbjeivanja nesmanjenog fizikog obima poslovanja, izbjegavanja pretjerane zaduenosti i finansiranja bar proste reprodukcije preduzea iz sopstvenih izvora finansiranja. Realna vrijednost sopstvenog kapitala odrava se ako sopstveni kapital raste po stopi inflacije. Ocjena odranja realne vrijednosti sopstvenog kapitala zasniva se na uporeivanju indeksa neto sopstvenog kapitala i indeksa cijena na malo kao opteprihvaenog mjerila inflacije. Indeks neto sopstvenog kapitala utvruje se stvljanjem u odnos neto sopstvenog kapitala u poslednjem periodu sa neto sopstvenim kapitalom u prethodnom periodu. Indeks stope inflacije utvruje se stavljanjem indeksa cijena na malo u decembru tekue sa indeksom cijena u decembru prethodne godine. 64. Definii upravljanje dugoronim rezervisanjem? Dugorona rezervisanja obuhvataju: rezervisanja za trokove proizvoda u garantnom roku, rezervisanja za trokove investicionog odravanja osnovnih sredstava, rezervisanja za trokove obnavljanja prirodnih bogatstava (zemljite i ume), rezervisanja za paualno odmjereno pokrivanje dubioznih potraivanja, rezervisanja za zadrane akcije i depozite, rezervisanja za penzije. Dugorona rezervisanja spreavaju oscilaciju bruto dobitka pod uticajem trokova koji se kontinuirano ne javljaju i otpisa dubioznih potraivanja. 65. ta ini stalnu imovinu preduzea? Stalna sredstva su dugorono vezana za preduzee i njegovo poslovanje. Dijele se na: 1. Nematerijalna ulaganja, 2. Dugorone finansijske plasmane, 3. Osnovna sredstva (Nekretnine, postrojenja i oprema). Nematerijalna ulaganja-neopipljiva sredstva (bez fizike supstance), koja imaju odreenu novanu vrednost i koja se nalaze u pravnom vlasnitvu preduzea: kompjuterski softver, patenti, autorska prava, goodwill (razlika trine i knjigovodstvene vrednosti preduzea). Dugoroni finansijski plasmani , dugoroni krediti, uea u kapitalu drugih preduzea, dugorone hartije od vrednosti. Osnovna sredstva, koriste se due od jednog obraunskog perioda - godine. Najvanija osnovna sredstva su: zemljite i ume, graevinski objekti, oprema i maine itd.

22

66. Navedi strukturu dugoronih obaveza? Definisanje dugoronih obaveza - dospevaju u roku duem od godinu dana od dana inidbe ili dana bilansa. Vrste: a. Obaveze po emitovanim i prodatim dugoronim obveznicama (finansijska stabilnost prihvatljiva u koliko je koeficijent 1 ili dobra ako je manji od 1), b. Obaveze po dugoronim kreditima, (kamata, provizija staraoca, provizija berze efekata), c. Obaveze iz lizinga, d. Obaveze iz zajednikog ulaganja. Vrednuju se u visini oekivanog odliva sredstava sa ekonomskim koristima za preduzee. 67. Kada se priznaju nematrijalna ulaganja? Priznavanje, vrednovanje, izvetavanje, raunovodstveni tretman goodwill-a. Karakteristike nematerijalnih sredstava: POZITIVNE: Stvaranje budue vrednosti Nisu ograniene (znanje je neogranieno) Kad se koriste poveava im se vrednost Imaju snane sinergijske efekte NEGATIVNE: Niske mogunosti zatite (rizik od kopiranja) Tekoe da se njima upravlja i kontrolie Limitirane pravne mogunosti za zatitu Rizina ulaganja u nematerijalna sredstva Nema trita za ova sredstva (nisu utriva) Kriterijumi priznavanja budue ekonomske koristi (prihod od prodaje, snienje trokova, primer - korienje intelektualne svojine u nekom proizvodnom procesu moe poveati u budunosti utede u trokovima) kontrola- proizlazi iz ugovora (licenca na odreen period, franiza i sl.) primeri kad nije uspostavljena kontrola nad nematerijalnim sredstvom (revizorske kue imaju timove revizora da li je tim nematerijalno sredstvo i da li revizorska kua ima kontrolu nad tim timom? primer ( struktura kupaca, liste kupaca da li se lojalnost moe kontrolisati?) ta se ne moe priznati kao nematerijalno sredstvo? brend, naslov novina, specifikacije kupaca (lista kupaca Amazon.com)... 68. Definii strukturu osnovnih sredstava? Osnovna sredstva ine: zemljite, ume, viegodinji zasadi, graevinski objekti, oprema, alati i inventar koji se kalkulatino otpisuje due od godinu dana,osnovno stado, ostala osnovna sredstva (biblioteka, umjetnike slike, spomenici kulture). U momentu investiranja u osnovna sredstva negativno se djeluje na finansijsku stabilnost, jer se poveava stalna imovina. 69. ta obuhvataju dugoroni finansijski plasmani? Dugoroni finansijski plasmani obuhvataju: uee u kapitalu pravnih lica, dugorono date kredite, kupljene dugorone hartije od vrijednosti, otkupljene sopstvene akcije. Nastankom dugoronih fin. plasmana djeluje se negativno na finansijsku stabilnos, jer se poveava stalna imovin, a njihovom mobilizacijom dejstvo na fin. stabilnost je obrnuto, jer se smanjuje stalna imovina.

23

70. Upravljanje kratkoronim obavezama S obzirom da kratkorone obaveze, a ine ih obaveze po osnovu emitovanih i prodatih kratkoronih hartija od vrijednosti i obaveze po uzetik kratkoronim kreditima, moraju biti plaene u blioj budunosti, preduzee mora upravljati obavezama i vriti stalnu kontrolu, kako ne bi postalo insolventno. Poto novac za plaanje kratkoronih obaveza dolazi od tekuih sredstava, menader mora stalno analizirati, odnos tekuih sredstava i kratkoronih obaveza. Ta analiza se vri pomou pokazatelja tekueg odnosa (current racio), brzog odnosa (quick racio) i raspoloivog radnog kapitala (working kapital). Zajednika karakteristika im je to im je rok dospjea do 12 mjeseci. Preduzee koje ima problema s izmirivanjem svojih kreditnih obaveza, trai naine da produi rok plaanja tih obaveza, ali tako da ne ugrozi svoj kreditni bonitet kod poslovnih partnera. U sluajevima trajnih kriza dobavljai mogu zaraunati kamatu poslije isteka dospijea plaanja. S druge strane, to smo vidjeli kod razmatranja upravljanja potraivanjima, dobavljai nude popuste, na primjer kasa skonto za plaanje u odreenom roku. 71. ta ini obrtnu imovinu preduzea? ine zalihe(materijal, poluproizvodi, nedovrene proizvodnje, proizvodi roba), potraivanja od kupca i gotovina (novac). 72.Da li je u interesu preduzea da ima manje ili vee zalihe i zato? U interesu je preduzea da vrijednost zaliha i sirovina bude to nia, jer e tada biti nii i trokovi finansiranja, lake e se uspostaviti i odravati finansijska stabilnost, jer to je vrijednost ukupnih zaliha nia, nia je i vrijednost stalnih zaliha, to e olakati odravanje likvidnosti. 73. Kako se upravlja potraivanjima od kupaca? Upravljanje potraivanjima od kupca zasniva se na: - kreditnom bonitetu i - kreditnim uslovima. 74. Kako se izraunava prosjean broj dana plaanja prema dobavljaima? Izraunava se tako to prosjean saldo obaveza prema dobavljaima pomnoen sa 365 podjelimo sa ukupnim obavezama prema dobavljaima. (zbir potrane strane rauna). 75.ta je kasa-skonto i diskontni period? Prodaja sa kasa-skontom je indirektno snienje cijene koje je vezano za uslov da kupac plati kupovinu u diskontnom periodu, koji je uvijek krai od ukupnog perioda roka naplate, budui da se ukupni period roka naplate sastoji od dva dijela: diskontnog i kreditnog perioda. 76. Kako se moe smanjiti rizik naplate potraivanja od kupaca? Moe se smanjiti: - limitiranjem iznosa potraivanja, - ugovaranjem zatezne kamate, - izborom oblika naplate, - osiguranjem potraianja. 77.ime je uslovljen minimalni saldo gotovine? Minimalni saldo gotovine usovljen je veliinom isplata u toku datog vremenskog razdoblja i koeficijentom obrta gotovine.

24