Menadžment otpada

Sadržaj

UVOD……………………………………………………………………………………….....21. PUT KA ZDRAVOJ ŽIVOTNOJ SREDINI..........................................................................42. ŠTA JE TO LEAP?.................................................................................................................53. NAŠ GRAD PRIHVATA ODGOVORNOST DA ZAŠTITI ŽIVOTNU SREDINU……...74. JKP „KOMRAD“ VRANJE...................................................................................................8 4.1 Ciljevi politike upravljanja otpadom u preduzeću....................................................8 5. KLJUČNI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM.............................................................86. PRAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM.............................................................9

6.1. Odgovornost komunalnog preduzeća u postupku upravljanja otpadom ................9

6.2. Propisi u upravljanju otpadom………………………………………………… ..10

7. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM……………………………………………………10

7.1. Smanjenje otpada na izvoru ……………………………………………………..10

7.2. Razdvajaje otpada radi reciklaže i ponovne upotrebe...........................................11

7.3. Kompostiranje …………………………………………………………………..11

7.4. Insineracija otpada ………………………………………………………………11

7.5. Odlaganje otpada na deponije……………………………………………………12

8. TEHNIČKI ASPEKTI……………………………………………………………………..12

8.1. Sistem sakupljanja otpada……………………………………………………….128.2. Transport otpada (vozila za sakupljanje, rute sakupljanja) ……………………..138.3 Reciklažni centri…………………………………………………………………148.4. Regionalne deponije, planiranje deponije……………………………………….148.5. Operativni rad na deponiji……………………………………………………….158.6. Monitoring uticaja na životnu sredinu…………………………………………...158.7. Sanacija postojećih divljih deponija – smetlišta…………………………………16

9. PROCENA UKUPNIH TROŠKOVA PREDUZEĆA……………………………………..16 9.1. Procena troškova preduzeća…………………………………………………… 16 9.2. Finansijski izvori…………………………………………………………………1710. PROFESIONALNO USAVRŠAVANJE I RAZVIJANJE JAVNE SVESTI……………17 10.1. Profesionalno usavršavanje………………………………………………………17 10.2. Razvijanje javne svesti…………………………………………………………...1811. PONOVO BLISKI PRIRODA I LJUDI………………………………………………….1812. PRIMENA KJOTO PROTOKOLA U OPŠTINI VRANJE……………………………...1913. BUDUĆI POLOŽAJ NOVE REGIONALNE DEPONIJE “METERIS”………………...22ZAKLJUČNA RAZMATRANJA……………………………………………………………24LITERATURA………………………………………………………………………………..28

UVOD

Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime Ekologija nastalo je od grčke reči Oikos što znači Dom, domaćinstvo i reči Logos što znači nauka, istraživanje. Termin Ekologija prvi put je upotrebio Nemački biolog Ernest Hekel 1866god. U laičkoj javnosti termin Ekologija predstavlja sinonim za pojam zaštita ćivotne sredine, što se ipak može smatrati površnim shvatanjem ovog termina, jer je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojom se bavi Ekologija.Tako radi preciznijeg predstavljanja pojma Ekologija možemo reći de se pod terminom Ekologija podrazumeva jedna multidisciplinarna nauka koja se bavi proučavanjem rasporeda i rasprostranjenosti živih organizama, i biološke intereakcije izmedju organizama i njihovog okruženja.Okruženje tj.životna sredina organizama uključuje tj.obuhvata i fizičke osobine okruženja koje mogu da se opišu a nazivamo ih Abiotičkim faktorima, i tu ubrajamo klimu, zemljište, geološke faktore, prirodne resurse.

Prirodni RESURSI

Pod prirodnim resursima podrazumevamo supstance koje se smatraju vrednim u njihovoj relativno nemodificiranoj formi.Pod proizvodom podrazumevamo prirodni resurs koji je nastao pod uticajem ljudske aktivnosti tj.preradom poput ekstrakcije,prečišćavanja i sl. Prirodne resurse najčešće delimo u zavisnosti od njihove mogućnosti obnavljanja, pa tako razlikujemo: - NEOBNOVLJIVE - STALNE - OBNOVLJIVE.

Neobnovljivi prirodni resursi su one matrije koje se uzimaju iz prirode, preradjuju u željene proizvode ali se ne mogu obnavljati tako da je njihova eksploatacija na neki način manje ili više ograničena.

Stalni obnovljivi resursi su poput obnovljivih resursa, samo što ne trebaju regeneraciju, kao obnovljivi resursi. Najbolji primeri ove vrste resura su vetar, plime i solarno zračenje. Obnovljivi resursi su kao npr. ribe, kafa, šume…tj.uglavnom su to živi resursi koji se sami mogu obnavljati sem ako nisu prekomerno eksploatisani, što nas stalno podseća da moramo voditi računa pri njihovoj eksploataciji kako ne bi dosli do stanja u kome će rezerve nekog resursa nestati. Prirodni resursi predstavljaju prirodni kapital pretvoren u proizvodne jedinice koje ulaze u tehnološki proces.

TEHNOLOSKI PROCES

Tehnološki proces je deo tehnološkog sistema pri kome se deluje na elemente ulaza i tim delovanjem dobijaju željeni proizvodi, tako da možemo reći da je tehnološki sistem skup elemenata povezanih u jednu integralnu celinu pri kome se kao rezultat dobija željeni proizvod. Medjutim pored željenog proizvoda kao produkt svakog tehnološkog procesa javlja se i otpadni proizvod (otpad).Otpad koji nastaje pri tehnološkom procesu u životne sredine odlazi na dva nacina:

2

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Solarno_zra%C4%8Denje&action=edit&redlink=1

http://bs.wikipedia.org/wiki/Plima

http://bs.wikipedia.org/wiki/Vjetar

Nekontrolisano, Kontrolisano.

Kada govorimo o nekontrolisanom odvodjenju otpada podrazumevamo spontano I nekontrolisano izpuštanje tj. izlaženje otpadnih materija iz proizvodnih sistema najpre u radnu a zatim I životnu sredinu. Ovakav način odlaženja otpadnih materija uglavnom se dešava kod tz. otvorenih- zastarelih tehnoloških sistema kod kojih je samo bitan ciljni proizvod a koji zanemaruje odnos tehnologije I zahteve društva.Ovakav tehnološki pristup je odavno napušten u svetu I zamenjen konceptom zatvorenih-tehnologija (čistih, apsolutnih, bezodpadnih tehnologija.)

O kontrolisanom odvodjenju govorimo kada otpad napušta tehnološki proces na tačno unapred odredjenim putevima. Npr. kontrolisano odvodjenje čvrstog otpada, kada postji tačno predvidjen put sakupljanja, transportovanja I odlaganja otpada na propisano mesto(deponiju.) Kada govorimo o kontrolisanom načinu odvodjenja čvrstog otpada treba napomenuti da postoje različite vrste tog otpada. Sa razvojem civilizacije otpad postaje sve veći problem. On je zagadjivač vazduha, vode, zemljista, za ljude otpad koji se gomila prdstavlja opasnost po zdravlje ne samo zato što pojedine vrste otpada trule već I zato što predstavlja izvor hrane za pacove, bube I druge prenosioce zaraznih bolesti. Otpad takodje prouzrokuje tzv. ambijentalno zagadjenje jer narušava sliku okoline I neprijatno mirise.Podela otpada moze se izvršiti na nekoliko načina. Najčešće se kao kriterijum uzima vrsta materijala od koga je odbačeni predmet sačinjen (lim, hartija, staklo, organske materije I sl.) Ovakav način razvrstavanja pogodan je I za razvrstavanje u cilju reciklaže. Takodje se često kao kriterijum uzima izvor stvaranja otpada (domaćinstvo, fabrika, bolnica…) Ovakvom podelom moze se uvideti potencijalna opasnost od odbačenog materijala u cilju što bezbednijeg odlaganja.

3

1. Put ka zdravoj životnoj sredini

Mnogi dosadašnji problemi u vezi sa životnom sredinom su sveobuhvatni, globalni i zahtevaju međunarodnu pažnju. Međutim svi ekološki problemi proističu od nas samih: načina na koji živimo, političkih izbora, potrošačkih prioriteta u industrijskom svetu, poremećenih vrednosti življenja (izazvanih siromaštvom i pohlepom ka materijalnim vrednostima).

Ono što činimo kao pojedinci, kod kuće u svojim porodicama, mesnim zajednicama, školi ili na radnom mestu je krucijalno. Drugim rečima, sve na kraju zavisi od nas samih i ljudi oko nas. Svojim načinom života postali smo pretnja svome opstanku. U ovoj situaciji podjednako je opasno verovati da će ekološke probleme rešiti neko drugi „eksperti“.

Ono što je svima nama potrebno je prihvatanje koncepta stvarnosti onakva kakva jeste. Priznajemo krivicu – Svi smo zagađivači i time ćemo stati na startnu liniju dugog puta ka zdravoj životnoj sredini. Put ka zdravoj sredini je put ka čistoj, zdravoj i sretnijoj egzistenciji.

Da bi bili zdravi moramo živeti u čistoj životnoj sredini. Mi nju nasledili od svojih roditelja. Menjanje životnog stila deo je rešenja puta ka zdravoj životnoj sredini. Ako mi kao pojedinici krenemo tim putem, onda će i viši nivoi (ekonomija, politika, zakoni) biti prinuđeni da se usmere na njega. Baš kao što sebe i ono što činimo moramo usaglasiti sa prirodnim ciklusom tako i ekološko mišljenje mora biti integrisano u ekonomiju i politiku.

Raznovrstan život, prilagođen ekološkim ciklusima, zahteva odvažnost, istrajnost i vreme. To treba činiti postepeno, korak po korak, preduzimajući naredni korak onda kada imamo hrabrosti i resurse za to.

Da bi unapredili životnu sredini treba da1:- Koristimo staklenu ambalažu koja se može zameniti umesto limenki i plastike,- Koristimo reciklirane novine i časopise,- Izbegavamo korišćenje papirnih tanjira, podmetača, ubrusa, plastičnih omotača i

limenki.- Napravimo prirodno đubrivo od onog od čega možemo (u bašti, podrumu, na

balkonu) i koristimo ga.- Bežemo kese za smeće i pravilno bacimo u kontejnere i kante za smeće. Ne sme

nam biti teško da otvorimo poklopac kante ili kontejnera. Znajte da je to izvor zaraze.

- Vodimo računa gde bacamo smeće dok smo na ulici ili javnim mestima.- Koristimo pića i hranu uzgojena na što prirodniji način.- Što više se vožimo biciklom, vozom, autobusom ili idemo peške )tako se smanjuje

broj aktivnih prevoznih sredstava).- Ne parkirajmo vozila na zelene površine. - Krupni otpad odnesimo na obližnju gradsku ili seosku deponiju . ne pravimo divlje

deponije. Znate da je to izvor zaraze i nagomilavanja ekoloških problema.- Ostavite duvan. Ako ga već konzumirate, vodite računa da ne pušite u blizini onih

kojima to smeta. Ne pušite na javnim mestima, poslu, ulici...- Racionalno koristimo vodu za kupanje, pranje, polivanje. - Čuvajmo i brinimo se za životinjske i biljne vrste.- Negujmo zaštićene vrste, prirodne rezervate, objekte, spomenike prirode.- Boravimo što više u prirodi.

1 Ekoinformator, br.1., Vranje, Ekološka nedelja, 2009.

4

- Poštujmo i uključimo se u: dan bez duvanskog dima; dan vode; sat za našu planetu; dan planete Zemlje; 24 sata bez automobila; dan zdravlja; festival ekološkog pozorišta za decu; dan cveća i parkova, dan prirode, ekološku nedelju, mesec čistoće, najlepše dvorište, ...

- Obrazujmo se i širimo javnu svest o zaštiti životne sredine.- Mislimo svakodnevno o tome kako da ne zagađujemo okolinu i kako da prirodi

vratimo dug.- Mislimo svakodnevno o tome kakvu ćemo životnu sredinu ostaviti za sobom,

svojim potomcima.

2. Šta je to LEAP?

Lokalni ekološki akcioni plan je proizvod specifičnog foruma na kome se okupljaju različite grupe pojedinaca – predstavnika svih većih institucija u zajednici, uključujući poslovni sektor, nevladine organizacije, stručne i akademske institucije, organe lokalne samouprave i druge u cilju rešavanja problema koji se tiču životne sredine.

Stvaranjem i primenom LEAP-ova pored ostalih obuhvata i sledeće ciljeve2:- Promovisanje svesti javnosti i odgovornosti za probleme životne sredine i

podizanje nivoa učešća javnosti u kreiranju i primeni akcionarskih strategija i investicija,

- Poboljšavanje razumevanja ekoloških problema na lokalnom nivou,- Rangiranje problema u odnosu na ljudsko zdravlje, ekosisteme i kvalitet života

uopšte.- Racionalno usmeravanje ograničenih sredstava na prioritetne probleme,- Podizanje jedinstva u javnosti o položaju i značaju ekoloških problema,- Uobličavanje LEAP-a koji u potpunosti uključuje tehnička, politička i upravljačka

rešenja za probleme,- Ispunjavanje nacionalnih zahteva za izradu ekoloških akcionih planova.Razlozi za sprovođenja LEAP-a su3:- Unapređivanje saradnje unutar sektora i međusektorski,- Doprinos stvaranju partnerskih odnosa na lokalnom nivou,- Unapređuje mogućnost učestvovanja građana u donošenju odluka koje se tiču

životne sredine,- Poveća nivo informisanosti i znanja o ekološkim problemima,- Donosi više stručnosti u kreiranju ekološke politike,- Pomaže u uspostavljanju poboljšanje prioriteta,- Otkriva nedovoljno istražena i ugrožena područja u oblasti zaštite životne sredine,- Poveća mogućnost lokalnih zajednica da se suoče sa ekološkim problemima,- Doprinosi izgradnji koncenzusa o ekološkim prioritetima,- Ohrabruje ekonomski racionalno donošenje odluka,- Doprinosi očuvanju i poboljšanju ekoloških uslova.

Lista ekoloških prioriteta grada Vranje:1. prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda,2. poboljšanje kvaliteta prirodnih površinskih voda,

2 Ekoinformator, br.1., Vranje, Ekološka nedelja, 2009.3 Isto

5

3. poboljšanje sistema za upravljanje otpadnim materijalom,4. uklanjanje zoonoza,5. smanjenje nivoa buke,6. sprečavanje zagađivanja zemljišta,7. poboljšanje kvaliteta vazduha,8. povećanje nivoa pošumljenosti,9. unapređenje procesa urbanističkog planiranja razvoja grada,10. očuvanje biodiverziteta.

Donošenje Ekološkog plana podrazumeva aktivno učestvovanje javnosti tokom celog procesa a uspešno uključivanje javnosti je dvosmerna komunikacija jer učešće javnosti znači podizanje svesti kroz informisanje i obrazovanje članova zajednice o obimu i ciljevima donošenja, ekološkim temama i prioritetima kao i mogućim akcijama za rad sa najvišim problemima.

LEAP obuhvata traganje za idejama, razmišljanjima i mišljenjem građana, čime se osigurava da prioriteti i rešenje odražavaju ono što smatra zajednica kao celina. Proces donošenja, prema dosadašnjim iskustvima traje oko dve godine. Njima se sistematišu saznanja o stanju životne sredine i utvrđuju prioriteti za rešenje ekoloških problema. LEAP predstavlja novi, kvalitativni pristup životnoj sredini i planiranju razvoja. Njegovom izradom se ne zaustavlja realizacija postojećih planova, već se učešćem i pritiskom javnosti njihova realizacija podstiče.

Faze u izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana su:1. uvođenje LEAP-a2. procena stanja životne sredine i utvrđivanje ekoloških prioriteta,3. izrada Ekološkog akcionog plana,4. sprovođenje akcija,5. nadgledanje i procena rezultata.

Vizija zajednice grada Vranja – 2013. godina1. prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda,2. razvijena proizvodnja zdrave hrane i zaštita zemljišta od zagađivanja,3. zadovoljeni svi sanitarni uslovi za rad deponije, uklonjeno smeće sa javnih

površina i unapređeni postupci sakupljanja smeća, iskorištena potencijalna energija smeća, razvijeni tretmani za različite vrste otpadnih materijala.

4. uklonjeni psi lutalice sa ulica, iskorenjenje zoonoze,5. redovno sprovođenje DDD biorazgradljivim (ekološkim) preparatima6. rešen problem sa konfiskatima,7. čist vazduh od zagađenja,8. eliminisanje iz upotrebe fosfornih goriva (osim prirodnog gasa) za zagrevanje,

gasifikacija opštine9. čiste reke: Južna Morava, Vranjska, Sobinska; Banjštica i Veternica,10. uređeno Aleksandrovačko jezero11. komunalna buka svedena na Zakonom propisane mere12. zdrava i čista (higijenski ispravna) voda za piće13. uređeni parkovi i zelene površine u gradu i naseljenim mestima,14. intenzivno pošumljavanje i ozelenjavanje grada Vranje do potrebnog

(optimalnog) nivoa15. upotreba ekoloških materijala u izradi i zamena starih, dotrajalih i opasnih po

ljude i životnu sredinu16. sprovođenje efikasnog monitoringa nad životnom sredinom

6

17. indetifikovani i kvantifikovani zagađivači grada Vranja – urađen kataster koncentrisanih i diviznih zagađivača životne sredine, formiran informacioni sistem za upravljanje zaštitom životne sredine,

18. uređena mesta za stanovanje u ne higijenskim naseljima i naseljima siromašnih kategorija stanovništva,

19. unapređena ekološko-turistička ponuda,20. razvijena starost i odgovornost građana prema životnoj sredini21. efikasan rad lokalnih organa vlasti u sprovođenju upravljanja zaštitom životne

sredine,22. redovno i tačno informisanje javnosti o problemima životne sredine.

Proces nastajanja LEAP-a počinje utvrđivanjem ciljeva, zadataka i pokazatelja životne sredine. Ciljevi daju strateški pravac dugoročnim naporima na rešavanju problema životne sredine i mogućnost da se postigne koncenzus među učesnicima o tome šta je potrebno uraditi u određenom roku. Zadaci su merljiva opredeljenja koja treba sprovesti u delo u određenom vremenskom intervalu i koriste se za procenu i merenje napretka LEAP-a. Pokazatelji odmeravaju da li se ciljevi i zadaci životne sredine ostvaruju i da li rezultati poboljšaju život ljudi u zajednici.

3. Naš grad prihvata odgovornost da zaštiti životnu sredinu

Planiranje i upravljanje životnom sredinom predstavlja važan segment u organizaciji i funkcionisanju lokalne samouprave. Donošenjem i sprovođenjem gradskih odluka iz oblasti životne sredine, ekologija je postala način razmišljanja u Vranju. U ovoj oblasti predhodnih godina donešene su niz odluka, kao što su4:

- zaključak o davanju saglasnosti za izradu Odluke o zabrani upotrebe plastičnih kesa u prodavnicama od 1. septembra 2010. godine,

- zaključak o davanju saglasnosti za iradu Odluke lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom i katastra zagađivača,

- odluka o posebnoj naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine,- usvojen je program za zaštitu i unapređenje životne sredine sa finansijskim planom

za 2009. godinu vredan 27.950.000,00 dinara,- potpisan je ugovor sa Institutom Vinča o snimanju koncentracija radona i torona u

svim školama i isturenim odeljenjima na teritoriji grada,- u sadanji sa Ministarstvom životne sredine i JP “Putevi Srbije“ organizovali javne

rasprave na temu: procena uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje koridora 10, tačnije puta E-75,

- predstavljen je grad na Međunarodnom sajtu zaštite životne sredine u Beogradu,- predsednik grada aktivno učestvuje u radnoj grupi za zaštitu životne sredine

projekta „Nacionalni konvent o Evropskoj uniji“,- naš grad je jedan od sedam u Srbiji koji je uključen u projekat „Lokalna ekološka

bezbednost“ sa Ambasadorima životne sredine,- edukacija je jedan od značajnih segmenata u ovaj oblasti, osim organizovanja

ekoloških radionica u školama i vrtićima, organizujemo i Ekološku nedelju, Festival ekološkog pozorišta za decu, obeležavamo sve dane iz prirodnjačkog kalendara raznim tribinama, performansama, karnevalima itd.

4 Ekoinformator, br.1., Vranje, Ekološka nedelja, 2009.

7

prioriteti zaštite životne sredine su usko povezani sa strategijom, dinamikom i prioritetnim pravcima daljeg razvoja Vranja, kao šireg okruženja. Novi sistem upravljanja životnom sredinom usklađuje odnos između zaštite i unapređivanja životne sredine i razvoja grada Vranja kroz sveobuhvatni Program zaštite i unapređenja životne sredine.

4. JKP „Komrad“ Vranje

Održavanje higijene grada i zaštita životne sredine su apsolutni prioritet JKP „Komrad“.

Akcije koje sprovodi JKP „Komrad“ u službi svojih korisnika usluga su: Mesec čistoće, Najlepđe dvorište, kao i Edukacioni program stanovništva. Mesec čistoće je uglavnom u aprilu i maju i tada građani imaju priliku da očiste svoje podrume, tavane, garaže, bašte i reše se nepotrebnih stvari besplatno, ali to je ujedno i akcija buđenja svesti kod ljudi o očuvanju životne sredine. U drugoj akciji Konkurs za najlepše dvorište animira građane da daju svoj doprinos čistoći i lepoti grada, a uz to budu i nagrađeni. Edukacioni program oduhvata ankete, tribine, letke, kao i mnoga predavanja u kojima će građani saznati zašto je neophodno da se brinu o okruženju u kome žive.

4.1. CILJEVI POLITIKE UPRAVLJANJA OTPADOM U PREDUZEĆU

Sprovođenje zakona, propisa i standarda vezanih za upravljanje otpadom; Učešće u razvijanju javne svesti građana u opštini; Povećanje broja korisnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja komunalnog otpada; Smanjenje, razdvajanje, ponovno korišćenje i reciklaža otpada radi produženja veka

trajanja deponije; Bezbedno finalno odlaganje otpada; Održivo upravljanje otpadom.

5. Ključni principi upravljanja otpadom

Princip održivog razvoja

Komunalno preduzeće treba da promoviše održivo upravljanje otpadom kroz omogućavanje rešavanja problema otpada, minimizaciju otpada, ponovno korišćenje i reciklažu. Komunalno preduzeće treba da promoviše primarnu selekciju otpada, kao i kompostovanje ili reciklažu, radi produžavanja veka trajanja deponije i zaštitu životne sredine.

Princip hijerarhije u upravljanju otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom: Prevencija stvaranja otpada i redukcija - minimizacija korišćenja resursa Ponovna upotreba, reciklaža i iskorišćenje vrednosti otpada Odlaganje otpada - ukoliko ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, odlaganje otpada

deponovanjem Prevencija stvaranja otpada i njegova redukcija, tj. minimizacija ukupne količine otpada.

8

6. Pravni okvir za upravljanje otpadom

6.1. Odgovornosti komunalnog preduzeća u postupku upravljanja otpadom treba da se ogleda u doslednoj primeni republičkih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, nacionalne strategije za upravljanje otpadom, zakona o zaštiti životne sredine i drugih republičkih pravnih dokumenata iz ove oblasti.

Na lokalnom nivou, komunalno preduzeće treba da inicira izmenu odluke o komunalnom uređenju opštine Vranje, radi usaglašavanja sa republičkim pravnim aktima, pravilnikom o deponijama i pravilnikom o uslovima razvrstavanja i načinu pakovanja i čuvanju sekundarnih sirovina i radi efikasnije primene ove odluke u praksi.

U srednjoročnom planu (do 5 godina), preduzeće treba da:

donese program edukacije korisnika usluga, posebno određene populacije različitih starosnih doba;

donese plan edukacije zaposlenih u komunalnom preduzeću;

usvoji program kampanje o promovisanju primarne separacije otpada;

sprovodi sakupljanje, transport i odlaganje otpada u naseljima na teritoriji Opštine koje dosadašnjim sistemom nisu obuhvaćene;

saradjuje sa lokalnim vlastima u sprovodjenju brige o komunalnom otpadu; redovno komunicira sa potrošačima i sluša njihova mišljenja; radi sa lokalnim zajednicama na razvoju javne svesti, obrazovanja i obuke korisnika; nastavi i unapredi sakupljanje sekundarnih sirovina i njihovo baliranje na deponiji od

strane zaposlenih radnika.

U dugoročnom planu (5-15 godina), treba : Na nivou lokalne samouprave doneti dugoročnu strategiju upravljanja otpadom u

skladu sa nacionalnom strategijom; Na nivou javnog komunalnog preduzeća doneti program sanacije i rekultivacije

postojećeg smetlišta po projektu koji je uradio institut ''Kirilo Savić'' iz Beograda sa finansijskim planom vezanim sa izvore finansiranja;

Doneti plan aktivnosti komunalnog preduzeća, vezano za primarnu separaciju otpada sa izvorima finansiranja, ekonomskom opravdanosti, finansijskim efekatima i sl.

Izrada pilot projekta za reciklažu otpada sa tehničkim i ekološkim perfomansama; Izvršiti istraživanje tržišta za otkup sekundarnih sirovina iz procesa separacije; Obrazovanje stručnog tima na nivou lokalne samouprave koji će pregovarati sa takvim

timom iz drugih opština koje će otpad iz svojih opština odlagati na sanitarnu deponiju ''METERIS'';

Izraditi plan tipizacije opreme i vozila radi jeftinijeg održavanja i odvoženja smeća do regionalne deponije;

Racionalizovati plan ruta kretanja vozila kako bi se postiglo optimalno sakupljanje otpada u odnosu na troškove goriva, održavanja i radne snage;

Izvršiti tipizaciju sudova za smeće po delovima grada (sistem kontejnera, sistem kanti i sistem vreća);

Sprovesti Program edukacije zaposlenih i program edukacije stanovništva.

9

6.2. Propisi u upravljanju otpadom (relevantni zakoni, propisi i standardi)

Komunalno preduzeće treba da sprovodi standarde radi obezbedjenja upravljanja i da radi prema relevantnim zakonima i propisima. Komunalno preduzeće treba da obezbedi da sva postrojenja rade i da se njima upravlja tako da se sačuva zdravlje ljudi i životna sredina. Komunalno preduzeće dužno je da sprovodi sledeće propise donete na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i da svoje aktivnosti usaglašava sa najavljenim promenama propisa.

1. Republički propisi

-Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija.-Zakon o postupanju sa otpadnim materijama.-Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina.-Zakon o planiranju i izgradnji objekata.-Zakon o komunalnim delatnostima.-Zakon o zaštiti životne sredine.-Druga podzakonska akta resornih ministarstava i odluke Vlade Srbije.

2. Propisi lokalne samouprave

-Odluka o komunalnom uređenju-Druge odluke lokalne samouprave koje se odnose na razvoj i rad komunalnog preduzeća, upravljanje otpadom, odluke koje se odnose na zaštitu čovekove okoline.

7. Opcije upravljanja otpadom

7.1. Smanjenje otpada na izvoru

Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije opcija koja se može odabrati u nedostatku drugih. Potrošači takođe treba da aktivno učestvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalaže. Iako je Vlada nosilac politike redukcije otpada, komunalno preduzeće takođe podržava akciju minimizacije otpada.

Zadaci u kratkoročnom periodu (5 godina)

Zalaganje da se na nivou lokalne samouprave izradi dugoročna strategija upravljanja čvrstim otpadom, u skladu sa Republičkom nacionalnom strategijom.

Zadaci u dugoročnom periodu (15 godina)

Uključivanje u realizaciju Nacionalne strategije upravljanja otpadom.

10

7.2. Razdvajanje otpada radi reciklaže i ponovne upotrebe

Reciklaža je prerada već korišćenog materijala – otpada, različitim postupcima, u cilju dobijanja novog materijala za istu ili drugu namenu. Direktivama EU se zahteva primena reciklaže otpada. Recikliranjem se:

produžava vek trajanja deponije smanjuje količina deponovanog otpada štite prirodni resursi štiti životna sredina.


Preduzeće će uzeti učešće u okviru generalne strategije upravljanja otpadom, kada se za to steknu uslovi (zakonski, ekološki, finansijski)…Posebna aktivnost će biti usmerena na organizaciju programa kompostiranja, s obzirom na sastav stanovništva i zainteresovanost privatnih operatera za ulaganja u ovaj projekat.Primarna separacija kao i kompostiranje može se raditi u organizaciji preduzeća ili u saradnji sa zainteresovanim privatnim operaterom, zaključivanjem ugovora kojim će se precizirati međusobna prava i obaveze.

7.3. Kompostiranje

Kompostiranje se definiše kao brzo, ali delimično, razlaganje vlažne, čvrste organske materije, otpada od hrane, baštenskog otpada, pomoću aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, sličan humusu, koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljišta ili kao đubrivo. Prednosti su sledeće:

krajnji proizvod ima izvesnu tržišnu vrednost koja treba da rezultira u vraćanju izvesnog dela uloženih sredstava;

prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike.


Edukacija vlasnika individualnih poljoprivrednih domaćinstava o mogućnosti kompostiranja u sopstvenoj režiji – eventualne TV emisije u saradnji sa postojećim lokalnim i regionalnim TV stanicama ili distribucija štampanih materijala.

Analiza mogućnosti organizovanog kompostiranja organskog otpada, ili bar eventualnog separatnog prikupljnja i transporta ove vrste optada do postojeće deponije.


Uvođenje kompostiranja kao organizovane delatnosti u opštini Vranje.

7.4. Insineracija otpada

Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se može iskoristiti. Medjutim, treba znati da su investicioni i

11

operativni troškovi insineratora koji rade u skladu sa propisima EU visoki, generalno mnogo viši od troškova odlaganja otpada na sanitarne deponije (za komunalni otpad). Ovaj metod će se primenjivati samo u slučaju da se Republika Srbija podrži izgradnju inseneratora u području južne Srbije.


Komunalno preduzeće će se uključiti u izradu studija ili projekata za regionalnu insineraciju.

7.5. Odlaganje otpada na deponije

Sanitarne deponije predstavljaju sanitarno-tehnički uređen prostor na kome se odlaže čvrst otpad koji kao materijal nastaje na javnim površinama, u domaćinstvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a koji nema svojstva opasnih materija i ne može se prerađivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo.


U ovom periodu potebno je, pre svega, izvršiti rekultivaciju postojećeg smetlišta. Ovde se napominje da preduzeće mora da brine o stanju zatvorenog smetlišta tokom narednih 30 godina, jer je to period u kojem ovo smetlište može ugrožavati okolinu.

doneti program edukacije korisnika usluga, posebno određene populacije različitih starosnih doba;

usvojiti program primarne separacije otpada;

sprovoditi sakupljanje, transport i odlaganje otpada u naseljima na teritoriji Opštine koje dosadašnjim sistemom nisu obuhvaćene;

nastaviti i unaprediti sakupljanje sekundarnih sirovina i njihovo baliranje na deponiji od strane zaposlenih radnika.


Početi dogovore sa susednim opštinama oko korišćenja već izgrađena sanitarne deponije u Vranju

Početi primarnu selekciju, najmanje sa tri komponente sekundarnih sirovina (papir, plastika, metal)

Obnavljanje voznog parka i prateće opreme za sanitarnu deponiju Fazna sanacija postojećeg smetlišta u skladu sa važećim propisima (sanacija-

rekultivacija, kao i izgradnja kanala za odvođenje površinskih voda).

8. Tehnički aspekti

8.1. Sistem sakupljanja otpada

Sistem sakupljanja obuhvata kontejnere i kante za otpad iz domaćinstava, opremu i vozila za primarno i sekundarno sakupljanje, organizaciju i stvaranje timova radnika za sakupljanje,

12

uključujući i obezbedjenje zaštitne odeće. Izbor opreme za sakupljanje treba da bude baziran na lokalnim uslovima - specifičnim podacima o zapremini i sastavu otpada, šemama rukovanja lokalnim otpadom, i lokalnim troškovima za obezbedjenje, rad i održavanje opreme (rad, gorivo, maziva, gume itd.).


Utvrdjivanje morfološkog sastava smeća uradjeno je samo delimično. U narednom periodu nastaviti sa ovim programom.

Utvrdjivanje vrste i zapremine kontejnera koji će se koristiti u narednom periodu u sledećim delovima grada: naselje Palestina, deo naselja Raška 2, romsko naselje Gornja Čaršija, naselje Ćoška i naselje Bunuševac, čime bi se cela teritorija grada pokrila.

Utvrdjivanje najpovoljnijih lokacija za postavljanje kontejnera i dogovor sa gradjanima i komunalnom inspekcijom oko istih, (1 kontejner 1,1 m3 na 15 domačinstava uz pražnjenje 2 puta nedeljno).

Definisisanje timova koji vrše sakupljanje, podela po delovima grada i učestalosti prikupljanja. U cilju efikasnijeg prikupljanja težiće se da se timovi za prikupljanje ne menjaju, kako bi se postigla veća usklađenost radnika i bolje poznavanje korisnika usluga.

Pre kupovine nove opreme detaljno će se analizirati efikasnost upotrebe svakog dela opreme, imajući u vidu specifične geografske uslove u opštini Vranje.

Plan o zapošljavanju novih radnika, ili eventualnoj prekvalifikaciji postojećih radnika. Preduzeće će uraditi nove planove održavanja opreme i vozila, sa naglaskom na

preventivnom održavanju umesto postojećeg ”hitnog” održavanja. Preduzeće će izvršiti detaljnu analizu troškova prikupljanja i na osnovu nje definisati

program rada koji ima najmanje troškove.


U skladu sa opisom iz poglavlja 6. preduzeće će sprovesti separtni način prikupljanja otpada.

8.2. Transport otpada (vozila za sakupljanje, rute sakupljanja)

Plan trasa kojima će se kretati vozila, kako bi se postiglo optimalno sakupljanje otpada u odnosu na troškove radne snage, goriva i habanja vozila, postoji i vrlo je detaljan, građani su uptnati s njim i iznose svoje sudove na predviđena mesta i u predviđeno vreme.


Koristeći postojeći plan grada, a u saradnji sa Direkcijom za izgradnju grada, izvršiće se ponovna analiza postojećeg plan trasa i izvršiti dodavanje trasa za novo uključena naselja. Takođe, potrebno je izvršiti izbor optimalnih trasa vozila za prikupljanje. Svaki tim će se pridružiti jednom vozilu, deteljno će se pridržavati definisane trase, vremena i načina prikupljanja. Ekipa će biti u obavezi da dostavlja zapažanja sa terena u cilju poboljšanja optimalnih trasa i načina prikupljanja. Preduzeće će pre primene novog plana optimalnih trasa informisati gradjane o vremenu i načinu odnošenja smeća iz njihovih domaćinstava, a pri tome će uvažiti primedbe građana u onoj meri koja ne izaziva dodatne troškove. Preuzeće će detaljno sagledati potrebe za kupovinom vozila namenjenih transportu otpada

13


Kupovina novih vozila.Izbor optimalnih trasa vozila.

8.3. Reciklažni centri

Reciklažni centar se odnosi na određenu teritoriju gde stanovništvo samo donosi čist, izvorno-razdvojen reciklabilni materijal. Takvi centri su najčešće locirani na prikladnim mestima kao što su parkirališta, supermarketi, rekreativni prostori itd. i opremljeni su različito obojenim i označenim kontejnerima za prihvatanje i privremeno skladištenje različitog reciklabilnog materijala. Uticaj takvih centara je zavisan od njihove gustine/broja/pristupačnosti i javnog učešća stanovništva.


Na osnovu utvrđenog morfološkog sastava smeća, preduzeće će ispitati opravdanost postojanja reciklažnog centra na teritoriji opštine Vranje. Ako takva analiza ne dokaže isplativost, onda će se aktivnosti recikliranja odvijati na regionalnoj deponiji, ako se to projektom predvidi.

8.4. Regionalne deponije, planiranje deponije

Postojeća deponija ‘’METERIS’’ je predviđena kao podregionalna – pokriva ceo Pčinjski okrug Preševo, Bujanovac, Trgovište, Vladičin Han, Bosilegrad i Surdulicu. Zbog toga je predviđeno proširenje teritorije postojeće deponije, od ograde pa dalje.

Koraci koje treba preduzeti da bi deponija počela da radi kao podregionalna deponija su:

Definisati tačnu lokaciju za proširenje postojeće sanitarne deponije

Napraviti sporazum sa svim zainteresovanim opšnama iz Pčinjskog regiona

Uraditi projektnu dokumentaciju

Pribaviti potrebne dozvole i saglasnosti

Otkupiti zemljište koje nedostaje

Dobiti saglasnost građana

Izabrati izvođača

Ugraditi vagu za kamione na postojećoj deponiji

Dogovoriti cene za sakupljanje i deponovanje smeća

Proširiti postrojenje za predtretman otpadih voda. Otpadne vode u decembru, januaru, februaru i martu (oko 200 m3 mesečno) ide i gradsku kanalizaciju.

Metod konačnog odlaganja nekorisnog i neopasnog čvrstog komunalnog otpada je skoro uvek odlaganje na regionalne (zajedničke za više opština) sanitarne deponije u kombinaciji sa transfer stanicama i reciklažnim centrima. Stoga je sledeći korak u upravljanju komunalnim čvrstim otpadom stvaranje višeopštinskih regiona i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija, transfer stanica i reciklažnih stanica. U ovom delu Srbije predviđa se izgradnja regionalne deponije na teritoriji Grada Niša, dok će u opštini Vranje raditi podregionalna deponija ‘’METERIS’’, a opština Vranje će biti jedan od korisnika te deponije.

14


Odluka Skupština opštine Vranje o učestvovanju i izgradnji regionalne deponije u NišuDefinisanje finansijskih izvora –krediti, donacije, samodoprinosa, kao i ukupnih troškova ovog preduzeća vezanih za izgradnju nove deponije. Kako je ovde reč o kapitalnoj investiciji, neophodno je u budžetu SO predvideti deo koji će se odnositi na nju.Informisanje gradjana putem javnih rasprava i uvažavanje njihovih stavova. Analiza troškova i definisanje nove cene, uz saglasnost gradjana.Definisanje poslovnih odnosa sa organizacijom koja će upravljati regionalnom deponijom. Preduzeće i SO Vranje će zajednički nastupati u svim pregovorima vezanim za izgradnju i korišćenje regionalne deponije.Tačno utvrđivanje dnevne količine i morfološkog sastava smećaDefinisanje učestalosti odvoženja smeća na regionalnu deponiju.


Posle početka korišćenja, preduzeće će analizirati moguće načine stvaranja prihoda vezanih za regionalnu deponiju, a na osnovu iskustava prikupljenih u početnoj fazi rada deponije.

8.5. Operativni rad na deponiji

Praksa rada koju treba sprovesti da bi se postigli ciljevi projekta i ispunjenje uslova za izdavanje dozvole su veoma važni da bi se ostvarili očekivani nivoi zaštite životne sredine. Takodje je važno da se izvrši nezavisan monitoring i sprovodjenje svih potrebnih uslova.


Obuka novih zaposlenih radnika o postupanju na sanitarnoj deponiji Obuka zaposlenih o zdravstvenoj zastiti. Usvajanje procedura kojima se definišu sve radne operacije na postojećoj deponiji. Definisanje pojedinačne odgovornosti za pravilno sprovođenje radnih operacija. Organizacija koja će upravljati regionalnom deponijom će biti odgovorna za

kontrolisanje uticaja na životnu sredinu, dok će preduzeće ”Komrad” biti odgovorno za ispravno postupanje svojih zaposlenih na regionalnoj deponiji, pa će i sva pomenuta obuka biti sprovedena u skladu sa pravilima rada te organizacije.


Pošto će se radne procedure na deponiji razvijati u skladu sa njenom faznom izgradnjom, i tako i menjati, preduzeće će pratiti sve neophodne izmene i sprovoditi dodatni obuku zaposlenih, naročito novih radnika.

8.6. Monitoring uticaja na životnu sredinu

Monitoring životne sredine se mora vršiti i unutar i izvan granica lokacije da bi se zaštitilo osoblje na deponiji. Važno je proveravati da li se vrši kontinuirana zaštita susednog zemljišta i izvora vode (monitoring podzemnih i površinskih voda, monitoring filtrata, monitoring gasa na deponiji, ostale aktivnosti na monitoringu).

15

Preduzeće će uskoro nabaviti laboratorijsku opremu – spektrofotometar, konduktometar, turbidometar, oksimetar, opremu za kontrolu gasa.... i zaposliti laborante čime će se omogućiti potpuna kontrola uticaja na životnu sredinu.Preduzeće će organizovati praćenje uticaja na životnu sredinu nastalih od postojeće deponije, dok će praćenje istih uticaja na regionalnij deponiji biti povereno organizaciji koja će njom upravljati i merodavnim institucijama.

8.7. Sanacija postojećih deponija – smetlišta

Neophodno je sanirati postojeće lokacije da se spreče dalji uticaji na okolinu i zdravlje. Stoga je važno utvrditi pravilan metod sanacije za odredjenu kategoriju deponije da bi se osiguralo minimiziranje takvih uticaja, vodeći računa pri tome da li se mora nastaviti sa korišćenjem deponije, koliko dugo će morati da se koristi pre nego što se pronadje alternativa, i kojom će se vrstom otpada rukovati u toku tog perioda.


Na teritoriji opštine Vranje postoje određeni broj divljih deponija, kao I smetlište koje se koristilo za odlaganje otpada do izgradnje sanitarne deponije ‘’Meteris’’. Ova smetlišta će se eliminisati na sledeći način:

Opština će u saradnji sa Komradom organizovati akcije uklanjanja divljih deponij, uz uključenje što više radnih organizacija, naročitio velikih zagadjivača.

Komunalna inspekcija će svoje aktivnosti na kažnjavanju prekršioca Zakona intezivirati i obezbediti podršku građana u eventualnom svedočenju na sudu.

Potrebno je nabaviti digitalni foto aparat koji se može koristiti za prikupljanje dokaza o prekršiocima – registarski broj vozila itd.

Za rekultivaciju smetlišta je urađen projekat od strane Instituta ‘’Kirilo Savić’’ iz Beograda. Sanaciju smetlišta je potrebno izvršiti prema ovom projektu.

9.Procena ukupnih troškova preduzeća

9.1. Procena troškova preduzeća

Procena troškova preduzeća obuhvata kapitalne investicije, obanvljanje voznog parka, nabavka propisanih sudova (1.1 m3, 7m3, 120l, 240l), operativne troškove za sakupljanje, transport, odlaganje I reciklažu otpada i proračun budžeta i cena.

Zadaci u kratkoročnom periodu (5 godina) Izraditi detaljnu reviziju analize troškova preduzeća. Na osnovu pomenute analize formirati potrebnu jediničnu cenu usluge odnošenja I

deponovanja smeća koja pored pokrivanja osnovnih troškova mora da sadrži deo za održavanje kapitalnih investicija (deponije).

Tako formiranu potrebnu cenu predstaviti građanima i lokalnoj samouparavi, putem lokalnih medija, uz detaljna objašnjenja svakog dela predložene cene.

Postići saglasnost sa korisnicima i lokalnom samoupravom o ritmu uvođenja potrebnih cena.

Sprovesti mere za poboljšanje stepena naplate komunalnih usluga u opštini, a u saradnji sa SLGRP.

16

Dostizanje potrebnih cena mora biti praćeno i povećanjem kvaliteta komunalnih usluga, obnavljanjem voznog parka i nabavkom standardizovanih sudova za prikupljanje smeća.

9.2. Finansijski izvori

Konstrukcija finansiranja kapitalnih investicija za upravljanje otpadom u principu se može zatvoriti preko više različitih izvora.


Utvrđivanje cene deponovanja otpada iz susednih opština. Prethodno dogovorena realna cena komunalnih usluga, u narednom periodu mora

pratiti rast troškova života i troškova opreme, materijala i goriva. Stimulativne i kaznene mere za sprovodioce naplate trebaju da budu ustanovljene na

nivou preduzeća i odobrene od strane lokalne samouprave. Preduzeće će se truditi da u ovom periodu kada je na području Opštine veliki broj

inostranih donatora, potencijalnim donatorima obezbedi pisane dokumente i pripremi projekte, a u skladu sa kriterijumima pojedinog donatora.

Preduzeće će inicirati preko strukovnog udruženja promenu republičkih zakonskih propisa u smislu uvođenja naplate preko poreskih organa, banaka, platnog spiska i dr.

U narednom periodu komunalno preduzeće će izgraditi primenjivati program efikasnijeg i racionalnijeg korišćenja postojećih unutrašnjih resursa, izvršiti promenu unutrašnje organizacije u skladu sa promenama zakona i načelima poslovanja savremenog komunalnog preduzeća.


Preduzeće će izraditi i sprovesti dugoročni finasijski plan kojim će se definisati potpuno samostalno poslovanje, bez dodatnog finansiranja od strane lokalne samouprave i trećih strana.

10. Profesionalno usavršavanje i razvijanje javne svesti

10.1. Profesionalno usavršavanje

Postoji potreba za uvodjenjem efikasnih kurseva za obuku radnika na svim nivoima, radi podržavanja promena u institucijama za upravljanje otpadom, uvodjenja novog zakonodavstva i praktičnih sistema potrebnih za sakupljanje, tretman i odlaganje generisanog otpada. Pored ovoga, postoji potreba za odgovarajućom obukom proizvodjača otpada i preduzeća za upravljanje otpadom, koja se odnosi na razvoj i dostizanje standarda za upravljanje otpadom, uključujući monitoring, dozvole i primenu.

10.2. Razvijanje javne svesti

Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi uključenja problema životne sredine zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom uključe u svoje ugovore i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom.


17

Uključiti građane preko savetodavnog odbora, koordinacionog tela za zaštitu životne sredine ili kroz druge oblike, u donošenje odluka od vitalnog interesa za opštinu iz oblasti zaštite životne okoline.

Edukovati građane o postupanju sa čvrstim otpadom koji treba deponovati, aktivnom učešću u procesu primarne separacije otpada.

Izraditi edukativne programe za različite starosne dobi u saradnji sa lokalnom samoupravom uz angažovanje odgovarajućih stručnjaka.

Predvideti finansijska sredstva za realizaciju ovih programa. Kontinuirano voditi kampanju Približiti građanima problematiku, značaj i posledice neodgovornog obnosa prema

otpadu. Kontinuirano raditi na uključivanju mladih i odraslih u akcije koje imaju za cilj

poboljšanje uslova života. Osmisliti i realizovati pozitivne primere. Aktivno će se uključiti mediji, koji će pratiti pozitivna i negativna ponašanja

korisnika.

11.Ponovo bliski priroda i ljudi

Stručni tim LEAP-a grada Vranje, na osnovu Programa rada od 2007-2010. i razvijanja ekološke svesti, mišljenja i kulture organizovao je za decu od predškolskog do univerzitetskog stupnja mnogobrojne radionice, performanse, maskembale, karnevale, kvizove, tribine, ankete, izložbe, posete, olimpijade, kolonije i druge ekoloke sadržaje i obuhvatio: 4384 predškolska deteta, 3008 učenika osnovnih gradskih i seoskih škola, 1138 učenika srednjih škola i 2767 roditelja, građana i radnika javnih preduzeća i gostiju. Ovaj podatak govori da smo na dobrom putu da do kraja projekta budu obuhvaćena sva deca a takođe i veliki broj građana Vranja.

Uvođenjem ekološkog dana, eko nedelje, festivala ekološkog pozorišta, obeležavanjem dana prirodnjačkog kalendara, vođenje dnevnika, edukacionih panoa, bio bašti, ZOO vrta, kutkova žive prirode, edukovanja prosvetnog kadra stručni tim LEAP-a sa zadovoljstvom konstatuje da smo mnogo naučili u prirodi i od prirode biljaka i životinja i da je samo potrebno da im posvetimo više vremena. Potrebno je da shvatimo da nam priroda nikada neće biti potčinjena već da ćemo morati da poštujemo njene zakone jer jačeg zakona od zakona prirode nema.

Zato će tim sa PU „Naše dete“, osnovnim i srednjim školama kao i sa građanima nastaviti organizovanje planiranih ekoloških aktivnosti i razvijanju ekološke svesti, mišljenja i kulture. Maroma biti svesni da samo od nas zavisi opstanak svega živog na planeti. Posvetićemo se zaštiti prirode, detinjstva i doprinosu za zdravilji i srećniji život dece i građana. Ne smemo zaboraviti činjenicu da naša deca imaju pravo da žive zdravim životom, da se pravilno razvijaju i zdravo odrastaju.

12. Primena Kjoto protokola u Opštini Vranje

18

U većini gradova u Republici Srbiji veoma je izražen problem odlaganja komunalnog otpada. Naime, postojeće gradska odlagališta su neuredjena i bez ikakvih pratećih objekata i mera zaštite (osim u Vranju i novoizgradjenog , ali nedovršenog objekata u Arandjelovcu), i kao takva predstavljaju prava smetlišta (imajući u vidu definciju da deponija predstavlja objekat koji inkorporira niz specificiranih tehničkih i sanitarnih zahteva za zaštitu životne sredine). Postojeća deponija u Vranju je praktično jedina sanitarna deponija u Srbiji. Izgrađena je septembra 2002.god. na površini od oko 6ha, s tim što je 4ha pod folijom. Predviđeno je da deponija ima vek trajanja od 22 godine, zadovoljavajući potrebe opštine Vranje sa 70 000 stanovnika. Deponija poseduje kompaktor ''Bomag'' od 27t, caterpillar kao i kamion, prostorije za higijenu radnika, kancelarije, perionicu vozila, ograđena je i ima čuvarsku službu 24 šasa dnevno. JKP ''Komrad'' u potpunosti upravlja deponijom – nema neovlašćenog pristupa i deponovoanja. Deponijski gas se preko bio-trnova ispušta u atmosferu, dok se procedne vode prikupljaju u postojeću lagunu sitemom drenažnih cevi i odvoze vozilom do sistema gradske kanalizacije u zimskom periodu i kada je zapremina voda velika. U letnjem periodu, putem pumpe, creva i mlaznica, vrši se rasprkavanje procednih voda po deponiji, u cilju isparennja voda i taloženja čvrstih delova. U laguni za prikupljanje procednih voda postoji i sistem za aeraciju. Ne deponiji postoje kanali za uklanjanje površinskih voda, koje se odvode do obližnjeg potoka. Takođe, postoji i dovoljan broj piezometara za kontrolu podzemnih voda i uskoro se očekuje nabavka opreme za kontrolu sastava deponijskog gasa. Kontrolu sastava procednih voda vrši na svaka 2 meseca ''Zavod za zaštitu zdravlja'' Vranje. Deponija radi svakog dana, s tim što se vikendom i praznikom broj vozila umanjuje. Deponije ja udaljenosti 5.825m od centra grada, a nalazi se na lokaciji Suvi Dol. Od glavnog puta udaljenost deponije je 1.500m i 1.000m od najbliže kuće. Do deponije je izgrađen novi asfaltni put. Prikupljanje otpada se obavlja uz pomoć sledećih kamiona:

4 auto podizača za kontejnere zapremine 5-7m3

3 kamiona sa potisnom pločom za kontejnere zapremine 1,1m3 i kante od 0,75m3

4 kamiona sa rotaconim bubjem za kontejnere zapremine 1,1m3 i kante od 0,75m3

1 cisterna - autofekalka 1 traktor za zemlju iz iskopa i za uske ulice buldozer TG 90m za razastiranje zemlje i filterskog sloja peska i šljunka preko folije.

Čvrsti otpad se iz domaćinstava, komercijalnog sektora i javnih ustanova prikuplja u sledećim sudovima:

480 kontejnera zapremine 1,1m3

60 kontejnera zapremine 7m3

oko 9.000 različitih (neuniformnih) kanti za smeće.

Organizovano sakupljanje otpada obuhvata teritoriju grada Vranja, kao i Vranjsku Banju i prigradsko naselje Suvi Dol. Dnevni prosek sakupljenog smeća je 250 m3 u nesabijenom stanju. Frekvencija prikupljanja čvrstog otpada:

domaćinstva u individualnim stambenim zgradama (kante) - 1 nedeljno stambeni blokovi - 2 puta nedeljno uži centar - 6 puta nedeljno kontejneri zapremine 7 m3 (privreda instiucije, vojska bolnice škole) - 2 puta nedeljno.

Posadu 1 vozila za prikupljanje smeća sa potisnom pločom ili rotacionim bubnjem, čine 1 vozač i 6 radnika, dok je kod autopodizača posada sastavljena od vozača i jednog radnika. Na

19

deponiji postoji kompaktor, građevinski skip za utovar zemlje za pokrivanje i fap kiper za prevoz zemlje. Za ove radove potrebno je dovlačiti zemlju za prekrivanje iz okolnih pozajmišta, kao i iz iskopa vodovodnih radova. U Opštini nema primarne separacije otpada, reciklaže, kompostiranja, kao ni posebne brige o opasnom i medicinskom otpadu. Trenutno se radi samo sekundarna separacija na deponiji. Sistem prikupljanja otpada se zasniva na kontejnerima od 1,1 m3 na lokacijama u centru. Od ukupno 100 kontejnera, samo 40 je novih. Postoji još i 8 kontejnera zapremine 5m3 koji su raspoređeni na javnim površinama i namenjeni su za prikupljnje otpada svih korisnika. Korišćenje ovih kontejnera finansira Direkcija za izgradnju grada. Individualna domaćinstva koriste plastične kante od 120 l, metalne kante i netipizirane kante čije se korišćenje izbegava. Korisnicima se omogućava da plastične kante kupe na kredit. Konfiguracija grada je takva da je bolje predvideti prikupljanje otpada u kontejnerima od 1,1m3, jer prikupljanje iz kanti izaziva gužvu u saobraćaju, a nije redak slučaj da su zaključana dvorišta korisnika u vreme prikupljanja otpada. JKP ''Komrad'' trenutno koristi 1 auto-smećar za pražnjenje kanti i 2 auto-smećara za kontejnere od 1,1m3, kao i 2 FAP-a za kontejnere od 5m3. U pojedinim delovima grada se koristi traktor (u ulicama gde se ne može proći kamionom) ali to se odnosi na manji deo grada. Lokacija postojee sanitarne deponije, nazvane “Meteris”, izabrana je izmedju granica opštine Vranje i podrucja gde se nalaze naselja Suvi Dol i Ranutovac, na nadmorskoj visini od 480 mnm. Nalazi se 5.825 m (putem) severoistocno od centra Vranja, 1.300 m od autoputa Beograd-Atina (E-75, koridor 10) i 8.335 m zapadno od centra Vranjske Banje. Sve saobracajnice su asfaltirane, ukljucujuci 1.250 m puta od autoputa do deponije.Prva savremena sanitarna deponija u Srbiji u skladu sa evropskim standardima (mada nije postavljena suštinski važna komponenta kao što je kolska vaga) izgradjena je u opštini Vranje na lokaciji Meteris, KO Suvi Dol i KO Ranutovac. Lokacijom upravlja JKP „KOMRAD“ iz Vranja. Od 1962. do 2002., opština Vranje je odlagala svoj cvrst otpad ukljucujuci neopasni otpad na nesanitarnom smetlištu (“Donje Vranje”), 3 km jugoistocno od grada Vranja. Odlaganje je vršeno bez dozvole. Sada je to smetlište zatvoreno i rekultivisano osnovnim slojem zemlje vec cetiri godine. Prve inicijative za lokaciju nove gradske sanitarne deponije pokrenute su 1986. kada je osnovana komisija za izbor lokacije nove deponije. Nova sanitarna deponija je bila potrebna zbog zdravstvenih problema na postojecoj nesanitarnoj deponiji (smetlište “Donje Vranje”). Sva potrebna tehni_ka dokumentacija, ukljucujuci Studiju o oceni i izboru lokacija, Generalni urbanisticki plan, Detaljni urbanisticki plan i Glavne projekte, napravljena je u skladu sa EU Direktivama i srpskim propisima, važecim u tom trenutku. Studiju o oceni i izboru lokacija uradio je “Jugoprojekt” (Beograd), 1988., pre zvanicnog usvajanja nacionalnog Zakona o zaštiti životne sredine (15.11.1991., Službeni glasnik RS 66/91). Zato ovaj zakon nije uzet u obzir pri izboru lokacije za deponiju Meteris. Lokacija Meteris je izabrana 1988. kao najpogodnija. Geomehanicka istraživanja, GUP i DUP su napravljeni 1989-1990., a Skupština opštine Vranje je zvanicno odobrila lokaciju Meteris 21.11.1990. Glavne projekte je uradila projektantska kuca Institut “Kirilo Savic” iz Beograda 1992., pre zvanicnog usvajanja Pravilnika o kriterijumima za utvrdjivanje lokacije i uredjenje deponija otpadnih materija (16. 08.1992., Službeni glasnik RS 54/92) i Pravilnika o analizi uticaja na životnu sredinu (10.09.1992., Službeni glasnik RS 61/92). Iz tog razloga preliminarna EIA nije uradjena 1992. godine. Saglasnost na Glavni projekat je dalo Ministarstvo za urbanizam, stambena pitanja i izgradnju, 17.4.1992. Gradjevinske dozvole su dobijene 1993. a izgradnja je trajala od 1993. do 2002. Eksploatacija nove sanitarne deponije je pocela u septembru 2002. Detaljnu EIA je uradio Institut “Kirilo Savic” u avgustu 2002. za potrebe dobijanja radne dozvole. Institut “Kirilo Savic” je uradio i dopunu Detaljne EIA u maju 2004., koju je odobrilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Investicioni troškovi za izgradnju nove sanitarne deponije iznosili su oko 2 miliona eura (2002.) plus troškovi izrade tehnicke dokumentacije, eksproprijacije zemljišta, itd., ukupno oko 3 miliona eura. Ovaj iznos je uložila opština Vranje sa izuzetkom

20

laboratorije. Ona je finansirana iz programa MIR 1, u iznosu od 20.000 eura u periodu 2003-2004. Ova gradska sanitarna deponija se u projektima tretira kao faza I i faza II. Ukupna površina za fazu I je 2,75 ha od cega je 2,16 ha za deponovanje (pretpostavljaju_i kapacitet od 4-5 godina), 0,38 ha za servisnu platformu, 0,14 ha za unutrašnje saobra_ajnice i ogradu. Za fazu II je predvidjeno proširenje do 6 ha, uklju_uju_i površinu tela deponije od ukupno 3,4 ha i ostalih 2,6 za infrastrukturne objekte. Obe faze su bile izgradjene bez svih predvidjenih infrastrukturnih objekata. Nije izgradjena linija za separaciju (u Glavnim projektima je samo rezervisan prostor, oprema nije projektovana), kolska vaga, proširenje pranja i održavanja kamiona i dodatna oprema za filtraciju za postrojenje za pre_iš_avanje otpadnih voda. Deponiju Meteris, koja se nalazi u opštini Vranje, severoisto_no od grada Vranja, opština Vranje je smatrala najpogodnijom lokacijom za gradsku sanitarnu deponiju. Konsultant je pregledao svu raspoloživu dokumentaciju da bi utvrdio da li je ova lokacija najbolje rešenje u ekonomskom I ekološkom smislu. Vranje: ima oko 11 kamiona za prikupljanje sme_a, od kojih 10 aktivnih, 1-2 rezervnih. Samo tri od njih su novijeg datuma. Svi ostali su 18 do 27 godina stari. Ima i 4 kamiona-dizalice, od kojih je jedan u upotrebi 7 godina, a ostali izmedju 23 i 36. Samo 90% gradskog i prigradskogstanovništva (oko 60.000 od ukupno 67.000 gradskog i prigradskog stanovništva) je pokriveno uslugama prikupljanja otpada, što cini 65% ukupnog stanovništva na opštini. Oko 80% pokrivenog stanovništva stvarno pla_a usluge za odlaganje otpada JKP “KOMRAD”. JKP je postavio 320 kontejnera od po 1,1 m3, i 7 kontejnera od po 7 m3. Takodje prikupljaju otpad iz kanti domace izrade ili boksova iz domacinstava ili samo vrece sa smecem. JKP “KOMRAD” izražava potrebu za dodatnih 30 velikih kontejnera od po 7 m3 za gradsko i prigradsko podrucje grada Vranja, 1.200 kontejnera od po 1,1 m3 za pokrivanje 100% gradskog i prigradskog podrucja (za postavljanje tamo gde nema kontejnera, za zamenu uništenih kontejnera i uvecanje broja kontejnera tamo gde ih ima), kao i 10.000 kanti od po 120 l za potrebe grada Vranja. Takodje izražavaju potrebu za dodatnih pet kamiona za prikupljanje smeca, dva kamiona-dizalice kao i tri traktora. Sa ovom dodatnom opremom nameravaju da unaprede postojeci sistem prikupljanja otpada i da uvecaju stopu prikupljanja otpada na 100% gradske i prigradske populacije (67.000), tj. ukupno 73%. Nemaju planove za pokrivanje seoskog stanovništva (25.000).

13. Budući položaj nove regionalne deponije Meteris

Predloženi buduci položaj deponije Meteris se sastoji od proširenja pored postojece lokacije. Tehnicka realizacija tog proširenja bice u skladu sa standardima EU (kao što je primenjeno i na postojecu deponiju). Iz toga je jasno da ce proširena deponija Meteris biti projektovana tako da spreci ekološke rizike. Ekološka pitanja opisana u paragrafu 4.3.2 ce se takodje primenjivati na proširenu deponiju Meteris. Sadašnja namena zemljišta je poljoprivredna. Poljoprivreda je orijentisana sezonski i prilicno je opsežna. Na poljima se uzgajaju koze. Prinos useva je ogranicen na jedan put godišnje. Proširenje regionalne deponije mora da bude u skladu sa bezbednom udaljenošcu od elektricnih vodova i stubova (100 metara, na osnovu Zvanicnog srpskog pravilnika o kriterijumima za utvrdjivanje i raspored deponija otpada, broj 54/92). Ukupan broj kamiona koji ce prolaziti pristupnim putem ka proširenoj deponiji, ako se druge opštine Pcinjskog okruga pridruže regionalnoj deponiji, bice nešto veci. Uvecanje je ograniceno korišcenjem vecih kamiona. To zavisi od broja opština koje ce se pridružiti regionalnoj deponiji i od izgradnje transfer stanica. Transfer stanice ce minimizirati broj kretanja kamiona za odlaganje otpada u deponiju Meteris, mada

21

su kamioni veci. Ekološki monitoring (podzemnih voda i vazduha) treba da se usmeri na šire podru_je proširene deponije. Ucinak lokalnih JKP u Pcinjskom okrugu se u velikoj meri razlikuje. Neka JKP imaju problema sa ucešcem u šemi RSWM zbog lošeg stanja vozila, nedovoljno razvijenih usluga na cvrstom otpadu unutar postojecih JKP i finansijskih problema. Dok se proširenje pokrivenosti uslugama može prevazici kroz kupovinu nove opreme predvidjene projektom i boljim uslugama održavanja, ovo ne bi uticalo na održivost projekta bez obezbedjenja finansijski pozitivnih rezultata, i mogucnosti da se reinvestira u buducnost. Stope naplate su niske; u proseku 69% za region i to ce imati uticaja na takse za istovar otpada zajedno sa ogranicenjima uvecanja tarifa koja je postavila vlada. Preporucuje se da JKP ispitaju svoj sistem obracuna i naplate, dok se mogu uvesti zasebne naplate samo za odlaganje otpada. Pitanje prevelikog broja zaposlenih u Bujanovcu može delimitno da se premosti preusmeravanjem kadrova na rad na transfer stanici ali sa ogranicenim pozitivnim rezultatom; isto važi i za druga JKP gde se predvidjaju transfer stanice. Ne preporucuje se dodatno zapošljavanje ni u jednom JKP; kadrovska efikasnost bi trebalo da se popravi sa proširenjem pokrivenosti uslugama u opštinama. Postojeci planovi JKP nisu skrojeni tako da ispune regionalne zahteve; sva JKP treba dalje da razvijaju svoj system planiranja kroz razvoj dugorocnih poslovnih planova i planova proaktivnog održavanja i, gde je primenljivo, upravljacke informacione sisteme koji obuhvataju precizan obra_un i naplatu kao i pracenje tokova otpada. Ovo nece biti slucaj sa malim JKP gde su kolicine otpada ogranicene, kao i obim poslovanja koji treba pratiti. Službe za odnos sa klijentima treba da se unaprede i obuhvate javne kampanje koje bi pomogle pravilnom korišcenju usluga na cvrstom otpadu i postavile granice praksi ilegalnog odlaganja otpada. I operativni i planski sistemi lokalnih JKP treba da budu u skladu sa zahtevima za upravljanje regionom, kako je prikazano u odeljcima 7.3 do 7.5. Preporucuje se izrada Programa finansijskog i operativnog poboljšanja, koji bi se odnosio na rad svih kompanija za cvrst otpad u regionu. Poslovanje RSWM. Poslovanje RSWM ce obuhvatiti sva postojeca Javna komunalna preduzeca gde ce JKP koje se nalazi u Vranju preuzeti odgovornost za rukovodjenje šemom. Osnovna pitanja vezana za uspostavljanje poslovanja RSWM su sledeca: · Kompanija za cvrst otpad koja se nalazi u Vranju upravljace Regionalnom šemom cvrstog otpada po Ugovoru o upravljanju (na osnovu poveravanja aktivnosti, videti gornji odeljak o Komunalnim aktivnostima) sa narednim obimom aktivnosti: deponovanje, transport otpada iz transfer stanica na deponiju; izdvajanje deponijskog gasa, upravljanje linijom za separaciju; dodatno, JKP Komrad ce zadržati svoje postojece aktivnosti u vezi prikupljanja cvrstog otpada i transporta na deponiju u Vranju; · Postojeca komunalna preduzeca ce biti odgovorna za prikupljanje i transport otpada na deponiju ili transfer stanice; · Tarife ce se odredjivati na osnovu platežne moci stanovništva i na nacin koji podržava umanjenje otpada i njegovo ponovno korišcenje; tarife ce se takodje odredjivati na nacin koji omogucava ulaganja u vozila, opremu i objekte za ekološki propisnu reciklažu kao i dalje deponovanje; · Operator RSWM koji rukovodi regionalnom šemom ce realizovati aktivnosti deponovanja na takav nacin da postiže povracaj troškova; · Uz saglasnost svih opština ucesnica, neke aktivnosti na cvrstom otpadu (npr. reciklaža) mogu se poveriti privatnim preduzecima pod uslovom da se osigura rentabilnost i efikasnost. Organi upravljanja Operatora RSWM Na osnovu gore navedenih aktivnosti Operatora RSWM, JKP Komrad Vranje ce zadržati svoje postojece organe upravljanja, odnosno Upravni odbor i Nadzorni odbor koje je naimenovao Osnivac(Opština Vranje). Dodatno, za potrebe upravljanja šemom, osnovace se Medjuopštinska komisija za koordinaciju koja obuhvata predstavnike opština ucesnica i predstavnike JKP Komrad. Preporucuje se da Komisija ima naredna ovlašcenja i odgovornosti: -Da daje predloge za Odluke opština, Ugovor o upravljanju i druga dokumenta koja ce važiti na teritoriji svih opština;

22

-Da predlaže izmene i dopune Medjuopštinskog sporazuma (npr. ukljucivanje/iskljucivanje ucesnika);-Da odlucuje o uslugama RSWM koje se nude opštinama koje nisu deo Regiona; -Da daje mišljenje o potpisivanju, izmenama i raskidu ugovora o uslugama u vezi cvrstog otpada sa privatnim preduzecima; -Da daje smernice Skupštinama opština o pitanjima koja se ticu šeme upravljanja; -Da uspostavi sistem utvrdjivanja tarifa/taksi; -Da daje smernice za rad lokalnih JKP na takav nacin da uspostavi održivo poslovanje sistema i da ima nadzornu ulogu u procesu placanja opština i njihovih JKP. Komisija ce upražnjavati svoja ovlašcenja na sledeci nacin: Komisija ce usvojiti svoj Pravilnik kojim ce se definisati nacin pozivanja clanova Komisije da prisustvuju sastancima, i formirace Radne grupe u saradnji sa drugim clanovima Komisije; Predlozi koje daje Komisija obuhvatace tekst predloženih Odluka koje treba usvojiti, opravdanje, procenu troškova u vezi sa realizacijom Odluka i gde je moguce, alternativna rešenja; Predlozi koje daje Komisija bice obavezujuci i ne mogu se modifikovati; Sastanke ce sazivati i voditi Predsednik ili kvalifikovani broj clanova Komisije; Sastanci ce biti javni, osim ukoliko clanovi Komisije ne odluce drugaije; Odluke ce se donositi kvalifikovanim glasanjem u skladu sa % ucešca u šemi; Primenjivace se princip vecinskog glasanja; Odluke ce imati fiksne rokove i stupace na snagu u slucaju da neki clan ili clanovi Komisije ne prisustvuju sastanku. JKP Komrad Vranje koje je predloženo za rukovodjenje deponijom, linijom za separaciju I poslovanjem transfer stanica ima solidan kapacitet za vršenje ovih aktivnosti. Zbog uvodjenja novih sistema i aktivnosti, bice potrebna obuka i savetovanje. Ucinak lokalnih JKP u velikoj meri varira i preporucuje se realizacija Programa finansijskog i operativnog unapredjenja (FOPIP), koji bi kombinovao savetodavne usluge JKP Komrad ali i lokalnim JKP. Rad sa cvrstim otpadom u regionu trenutno nije u skladu sa potrebama regionalnog sistema upravljanja. Komisija za koordinaciju ce biti osnovana da bi olakšala uskladjivanje svih aktivnosti na cvrstom otpadu u regionu. JKP Komrad ce zadržati svoju postojecu strukturu i kadrove na deponiji, dok ce biti potrebno da se zaposli 26-28 novih radnika za nove aktivnosti, od cega ce 9 zaposlenih biti preusmereno iz drugih lokalnih JKP.

23

Zaključna razmatranja

S obzirom da je održivi razvoj multidisciplinaran fenomen, ekonomski sistem koji ne vrednuje prirodne resurse na adekvatan način i koji stimuliše neograničen ekonomski rast uprkos ograničenim resursima, dugoročno je neodrživ. Najčešće citirana definicija održivog razvoja je definicija koja je data u Brundtlan Report: razvoj treba da zadovolji potrebe sadašnje generacije bez dovođenja u pitanje mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Ako se razvoj definiše kao povećanje blagostanja, onda održivi razvoj znači nesmanjivanje blagostanja per capita tokom vremena. Da bi se ocenio celokupan razvoj zemlje, neophodna je i primena ekoloških, socijalnih i institucionalnih pokazatelja razvoja. Koncept održivog razvoja karakterišu mnogobrojni principi, različite teorije shvatanja održivosti i pristupi koji dovode do realizacije koncepta. Mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe ili intenzitet zadovoljavanja tekućih potreba sadašnjih generacija, pitanje je koje usmerava razmatranje ka etičkom shvatanju održivog razvoja. Pitanje «naše sadašnje potrebe-buduće potrebe našeg pokoljenja», ilustruje demarkacionu liniju između antropocentričnog i biocentričnog etičkog pristupa okruženju. Merenje održivog razvoja je jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju teoretičari koji zagovaraju ovaj koncept. Prvo pitanje se odnosi na izbor konceputalnog okvira, između modela «pritisak-stanje-odgovor» i modela koji počiva na nacionalnim računima. Nastojanje da se ekonomija prilagodi okruženju, rezultiralo je ekološkim usklađivanjem i nametnulo potrebu izbora adekvatnog konceptualnog okvira. Nezavisno od toga da li su agregatno ili per capita iskazani, tradicionalni ekonomski pokazatelji razvoja ne predstavljaju adekvatne indikatore društvenog blagostanja i ekonomskog zdravlja, jer ne izražavaju ekološki štetno delovanje privrednih aktivnosti i ne ukazuju na promene u strukturi samog okruženja. Tradicionalni makroekonomski pokazatelji ne mere kvalitativnu određenost okoline. Iz tog razloga neophodno je oceniti vrednost svake vrste zaliha prirodnog kapitala: neobnovljive resurse, obnovljive resurse i zagađenje životne sredine. Na ovaj način korigovan neto nacionalni proizvod bi mogao biti kvantitativni pokazatelj održivog razvoja. Pošto je ekonomski razvoj samo deo razvoja neke zemlje, nužno je korigovati dohodak, kao pokazatelj «održivog» dohotka, čime bi se dobila osnova za merenje ekološkog nacionalnog proizvoda. Praksa razvoja razvijenih, ali i nerazvijenih zemalja je pokazala da je intenzivniji ekonomski rast nemoguć bez ekološke zaštite i reprodukcije okruženja. Ekološki društveni pokazatelj je najosetljivije merilo stvarnog razvoja, ukoliko bi sve vrednosti bile izražene na društveno optimalnom nivou. Nedostatak ovog pokazatelja leži u činjenici da se izračunavanja zasnivaju na informacijama koje mogu da prikupe samo neke, najrazvijenije zemlje. Intenzivnija primena ovog pokazatelja zavisi od mogućnosti prikupljanja potrebnih podataka. U radu je detaljno i hronološki prikazan razvoj sistema indikatora održivog razvoja. Sistem indikatora održivog razvoja se sastoji od četiri podsistema: ekološkog, ekonomskog, socijalnog i institucionalnog podsistema. Mnogi indikatori koje su predložile Ujedinjene nacije, nisu u skladu sa nacionalnim interesima i prioritetima svake države. Prevashodno oformljeni da prate napredovanje zemalja u razvoju, ovi indikatori ne sumiraju faktore problematike životne

24

sredine i prostora karakterističnih za razvijene zemlje. Stoga je neophodno uneti promene i dopune u primeni indikatora UN, kako bi se omogućila njihova upotreba u nekoj zemlji. Uporedo sa procesom odabiranja i testiranja odabranih indikatora, nužno je da se izrađuje nacionalna strategija održivog razvoja. Rezultat iterativnog procesa je krajnji oblik mreže indikatora, koji obuhvata 15 oblasti i 38 tema, i predstavlja bazu u razvoju nacionalnih indikatora od 2001. godine.

Svaka država u skladu sa svojim potrebama i komparativnim prednostima, od početnog oblika kreira optimalnu verziju mreže indikatora. Mnoge multidimenzionalne pojave imaju više oblika i istovremeno se nalaze u ekonomskoj, ekološkoj i socijalnoj oblasti. Jednom uspostavljen sistem indikatora nije konačan, nego je otvoren za izmene relevantnih pitanja i indikatora, kao i razvoja metodologije, pri čemu se ne sme zanemariti izrada sektorskih i međusektorskih pokazatelja. Sektorske mere su osnova svake nacionalne strategije. U okviru Konsultativne grupe indikatora održivog razvoja, razvijena su četiri visoko integrišuća vizuelna modela održivog razvoja. Široka primena vizuelnih modela je posledica očiglednosti i jednostavne upotrebe, jer omogućavaju lako uočavanje kritičnih vrednosti. Modeli koje je ustanovio CGSDI su: model četvorostrane piramide, elipsični indikatorski klaster, kompas održivosti i model koji se u praksi najviše koristi - model komandne table – «Dashboard». Prednost vizuelnih modela je što istovremeno kvantifikuju četiri (modeli četvorostrane piramide, elipsični indikatorski klaster i kompas održivosti) ili tri klastera (Model komandne table), podržavajući multidimenzionalnost i holisički pristup koncepta održivog razvoja. Osim toga, vizuelni modeli su «optički» prihvatljiviji od drugih modela, jer se na (ne)kritičnost vrednosti ukazuje bojama. U radu je akcenat dat na Model komandne table, jer pored vizuelne prihvatljivosti, ovaj model pruža čitav niz prednosti u odnosu na druge: moguće je definisati stepen korelacije između posmatranih indikatora, utvrditi rang države u odnosu na posmatranu grupu, definisati poligon i/ili trend kretanja odabranih indikatora, baza podataka na kojoj se model zasniva je snabdevena novim podacima i informacijama, program se besplatno može pronaći na internetu, upotreba programa je jednostavna a postoji i mogućnost manuelnog aktiviranja programa, ukoliko podaci o nekoj zemlji ne postoje ili nisu dovolj-no pouzdani. Podaci za našu zemlju i ostale države sa prostora bivše SFRJ (na primer, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Hrvatsku), nisu u bazi podataka modela, pa je za izra-čunavanje korelativnog odnosa i definisanje trenda neophodno manuelno uneti podatke, koje ponekad nije jednostavno prikupiti. Naime, do realnih podataka o siromaštvu, odnosu plata žena i muškaraca, broju zdravstveno osiguranog stanovništva, stopi kriminala, emito-vanim GHG gasovima, kvalitetu vazduha po gradovima, količini koliformijuma i fosfora u vodi i slično je teško doći, jer u velikom broju slučajeva, čak ni institucije koje bi trebalo da raspolažu tim podacima ih ne poseduju. Sa stanovišta dobijanja modela za našu zemlju ili (region AP Vojvodine), bilo je potrebno ručno unositi podatke u tabele, koje su se tek nakon toga uključivale u «Dashboard» program i davale rezultate u zahtevanom obliku. U 2000. odnosno 2002. godini, na osnovu podataka u bazi Modela komandne table, naša zemlja je u grupi zemalja sa najnižim vrednostima ekoloških indeksa (na 476. mestu). U grupi zemalja sa niskim vrednostima indeksa, iza naše zemlje su Moldavija, Turska, Ukrajina, Makedonija, Estonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. Komparirajući Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i Srbiju sa odabranim zemljama iz okruženja (Makedonija, Albanija, Grčka, Rumunija, Mađarska, Austrija, Slovenija i Hrvatska), vrednujući ekološke indikatore u «Dashboard» modelu, dobija se rezultat da je Srbija na petom, a AP Vojvodina na sedmom mestu. Analiza stanja AP Vojvodine je izvršena i na osnovu SWOT matrice. Upoređujući snage i slabosti internog okruženja i šanse i opasnosti eksternog okruženja, formirana je SWOT matrica AP Vojvodine. Analizom podataka iz «Dashboard» modela i SWOT matrice dolazi se do zaključka da nivo održivog razvoja u Srbiji i Crnoj Gori i Autonomnoj Pokrajini Vojvodini nije zadovoljavajući. Analizom podataka može se utvrditi da na nizak nivo kvaliteta životne

25

sredine najveći uticaj imaju problemi u vezi sa vodosnabdevanjem, pokrivenost kanalizacionom mrežom, narušenost biodiverziteta, neusklađenost pravnih instrumenata sa evropskim standardima i nepostajanje Nacionalne strategije održivog razvoja, što je preduslov za ostvarivanje međunarodne saradnje i uključivanje u evropske integracije. Ovim je dokazana jedna od postavljenih hipoteza u prijavi doktorske disertacije.

Činjenica je da uključivanje u Evropsku uniju, zahteva čitav niz strukturnih prilagođavanja, uključujući i ekološko. Međunarodna zajednica u svom interesu, ali i u interesu ekonomski slabijih država, osigurava značajna finansijska sredstva za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pred našom zemljom stoji i obaveza bolje saradnje u oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Srbija je kao članica SR Jugoslavije potpisala Rio Deklaraciju i time prihvatila koncept održivog razvoja. Međutim, višegodišnja međunarodna izolacija i slaba ekonomska snaga se navode kao razlozi nedovoljne realizacije održivog razvoja. Nakon decenije od Rio Samita, Srbija je na veoma skromnom nivou implementacije ovog koncepta. Progres na ugradnji ključnih komponenti Agende 21 je zanemarljiv. Prevazilaženje ovakvog stanja je veliki izazov, ali i obaveza. Vlada Republike Srbije je krajem 2003. godine ustanovila Savet za održivi razvoj, a 2004. godine je oformljena Radna grupa za praćenje realizacije ciljeva i planova iz Milenijumske deklaracije Ujedinjenih nacija. Obaveza Saveta za održivi razvoj i Radne grupe za razvoj pokazatelja je uspostavljanje sistema nacionalnih indikatora održivog razvoja. Ove aktivnosti su samo početak na realizaciji koncepta održivog razvoja u našoj zemlji. U toku je izrada pokazatelja za biodiverzitet i zemljište, čiji se završetak očekuje do kraja 2005. godine. Asocijacija gradova i opština u Srbiji, odnosno Stalna konferencija gradova i opština, podržana od strane Norveške asocijacije lokalne i regionalne vlasti, formirala je program zaštite životne sredine i održivog razvoja u gradovima i opštinama u Srbiji 2004-2006. godine. Krajnji cilj je poboljšanje uslova života, uključujući lokalnu i nacionalnu vladu u definisanju politike održivosti u predstojećim aktivnostima u razvoju gradova i opština u Republici Srbiji. Više javnih diskusija o Lokalnom održivom razvoju je organizovano tokom 2005. godine. Održano je i nekoliko sastanaka u regionalnim centrima, a tokom maja 2005. godine je održana Konferencija lokalnog održivog razvoja u Beogradu, kada je usvojena Deklaracija o lokalnom održivom razvoju. Ratifikaciju Deklaracije i formiranja Lokalne agende 21 treba da obavi svaka opština. Da bi se realizovala vizija koncepta održivog razvoja, neophodno je da se na nivou opština sprovedu konkretne i specifične aktivnosti u domenima infrastrukture, urbanog planiranja, ekonomskog razvoja i politike zapošljavanja, socijalnog razvoja, ekološke zaštite i redukcije siromaštva. Nacionalni savet za održivi razvoj ima ulogu vodeće institucije koja ima zadatak da objedini napore svih interesnih grupa u realizaciji koncepta. Formiranjem Saveta za održivi razvoj Vlada Republike Srbije je pokazala svoje opredeljenje za zaštitu životne sredine, kao prioritetne podrške ekonomskom razvoju. Međutim, neophodno je intenzivnije učestvovati u izradi Nacionalnog saveta za održivi razvoj, jer iz toga proizilazi nužnost usvajanja Nacionalnog programa zaštite životne sredine i Akcionog plana, bez čega nema prelaska sa vizije na koncpet održivog razvoja. Nakon toga bi postojala potreba za donošenjem niza zakona, podzakonskih akata, procedura, regulacionih tela i stručnih komisija, kojima bi se operacionalizovala zaštita životne sredine i ostvarila saradnja sa međunarodnim agencijama i fondovima, koje bi na razne načine pomogle realizaciju ekonomskog razvoja, sa karakteristikama održivosti. Državna regulativa je neophodna u oblasti zaštite životne sredine, ali se pravo na čisto i zdravo okruženje i problem prenošenja eksternih troškova, istovremeno može ostvariti kombinovanom primenom i drugih ekonomskih instrumenata, ekoloških kazni i poreza, prenosivih dozvola i subvencijama na smanjenje zagađenja. Nužne su brže institucionalne i pravne reforme, koje bi ojačale

26

mogućnost realne politike zaštite životne sredine i iskoristile znanje i iskustva starih i novih članica Evropske unije. U postojeće i buduće pravo i politiku zaštite životne sredine, neophodno je ugraditi što više principa održivog razvoja. Mada se naše savezno i republičko pravo u oblasti životne sredine poziva na principe «zagađivač plaća» (polluter pays the principle) i «korisnik plaća», neophodno je izvršiti pritisak na proizvođače i javnost, koji bi doveo do operacionalizacije ova dva, najznačajnija principa. U razvijenim zemljama i zemljama Evropske unije, princip «zagađivač plaća» je u primeni, jer postoji niz mera državne kontrole. Ustanovljen od OECD, a prisutan u Rio deklaraciji, «zagađivač plaća» obezbeđuje alokaciju ekoloških troškova, i onemogućava njegovo prenošenje na buduće generacije. Time je u potpunosti ispoštovano jedno od osnovnih pravila održivog razvoja - međugeneracijska pravičnost. Da bi se mogle kvalifikovati za primenu jednog od tri (odnosno pet) fleksibilnih mehanizama Kjoto protokola, Srbija bi morale ratifikovati ovaj dokument. Ukoliko bi prihvatile Kjoto protokol kao nečlan Anexa –I, Srbija bi se kvalifikovale za «mehanizam čistog razvoja» ili CDM projekte. U slučaju ratifikacije Protokola, objektivno je očekivati i sredstva međunarodnih finansijskih organizacija, na prvom mestu Svetske banke. Kao nepotpisniku Protokola, ova finansijska sredstva su našoj zemlji do sada bila nedostupna.S obzirom da u Srbiji postoje široke mogućnosti primene CDM projekata sa mogućnošću kontinuiranog kreiranja velikog broja novih radnih mesta, trebala bi da postoji znatno veća spremnost i zalaganje za ratifikaciju Kjoto protokola. Otuda je kreiranje Nacionalne strategije za sprečavanje klimatskih promena prioritetan dokumenat, uz istovremeno ratifikovanje međunarodnih dokumenata u vezi sa zaštitom klime. Postoji potreba za održivim načinom života, podržanim naporima državne administracije, proizvođača i potrošača. Napori treba da budu usmereni na niži nivo materijalne potrošnje, energetski i resursno efikasniju tehnologiju, intenzivnije obaveze prema potrebama siromašnih. Ako je društvo definisalo ciljeve na osnovu svoje volje, ukoliko je izrazilo spremnost da ostane u okvirima granica neophodnih za održivost usklađujući pravnu osnovu, i ukoliko je većina članova društvene zajednice spremna da ih prihvati, jedino tada ekonomisti, naučnici i tehnolozi mogu razviti svoje predloge u vezi sa organizovanjem proizvodnje u okviru ekonomski održivog razvoja.

27

Literatura

1. Pešić, Radmilo - Ekonomija prirodnih resursa i životne sredine. Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2002.

2. Pirs, D. V. Mekmilanov rečnik – Moderna ekonomija. Dereta, Beograd, 2003.

3. Simeon Oka – Okrugli sto Energetika Srbije – gde smo i kuda idemo?, Akademija inženjerski nauka Srbije, Beograd, 2009

4. Kovacevic, Aleksandar - Zaglavljeni u proslost energija, zivotna sredina i siromastvo u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju CeSID, 2008.

5. European Environment Agency, Environmental Taxes-Implementation and Environmental Effectiveness, EEA, Copenhagen, 1996.

6. OECD, Evaluating Economic Instruments for Environmental Policy, OECD, Paris, 1997 b, 32.

7. A. Mihajlov, Održivi razvoj i životna sredina ka Evropi u 95+ koraka, Privredna komora Srbije i Ambasadori životne sredine, Beograd, 2005.

8. World Development Report 2003, Sustainable Development in a Dynamic World, The World Bank, 2002.

9. Grupa autora, Enciklopedija, Životna sredina i održivi razvoj, Ecolibri, Beograd, 2003.

28

29

Documents

Menadžment otpada