Embed Size (px)
Citation preview
Menadžment turističke destinacije-skripta :)
1.ZNACAJ I ULOGA TURIZMA U GLOBALNOM RAZVOJU:
-Uslovi za razvoj turizma su poboljsani na globalnom nivou.
Rastuca konkurencija stimulise:
-razvitak
-produktivnost
-i na kraju dobit
Uticaj stabilne valute
-je izuzetno vazno za ekonomiju kako zemalja tur traznje tako i zemalja tur ponude
-uvodjenjem Evra,kao stabilne monete, EU je postigla stabilnost cena
Da bi prevazisle opadanje traznje,ekonomije imaju na raspolaganju sl opcije:
-povecanje produktivnosti
-ili snizavanje cena
-Sektor kakav je turizam,mora poboljsati svoju produktivnost, ne bi li postao konkurentan na globalnom tur trzistu.
Laka pristupacnost zemalja i tur destinacija
-je od velike vaznosti za turizam
Avio saobracaj
-ima veliki znacaj za turizam,pre svega iz geografskih razloga
-liberalizacija avio transporta je omogucila low-cost kompanijama da se probiju na trziste,primoravajuci postojece avio kompanije da prilagode svoju ponudu i snize cene
-neki nacionalni prevoznici ne zeleci da se prilagode novonastaloj situaciji na trzistu vrlo brzo su nestali
-carter letovi ce zadrzati svoju popularnost usled sezonskog karaktera traznje
Zajednicke karakteristike trendova koji uticu na turizam na globalnom nivou su:
-rastuca zabrinutost za bezbednost i sigurnost
-rast konkurencije
-stalna ulaganja i povecanje kvaliteta
-vece ucesce starijih i iskusnijih putnika
-potreba za kontinuiranim razvijanjem
-uvodjenje novih tehnologija
-partnerstvo drzavnog i privatnog sektora
2.ZNACAJ MENADZMENTA ZA RAZVOJ TURISTICKE DESTINACIJE:
-Turisticka destinacija koja zeli da zauzme dobru poziciju na svetskom tur trzistu treba da se rukovodi osnovnim principima odrzivog razvoja,postujuci zahteve klijentele sa maksimalnim kvalitetom ponudjenih resursa i usluga.
-Upravo zbog toga se mora pazljivo pristupiti istrazivanju i upravljanju turistickom destinacijom.
Upravljanje-Menadzment:
-je proces planiranja,organizovanja,motivisanja i kontrole u pravcu postizanja odredjenih ciljeva kojoj jedna kompanija tezi
Rukovodjenje:
-je proucavanje i osmisljavanje ponasanja pojedinaca i grupa usmerena ka definisanim ciljevima kompanije
Usmeravanje
-je aktivnost,koja je deo rukovodjenja,a znaci usmeravanje zaposlenih prema konkretnom zadatku u okviru poslova koje treba izvrsiti u cilju uspesnog poslovanja
-Tek u 20. veku pocinje intenzivno proucavanje teorije menadzmenta i primena u praksi.
Opsti principi menadzmenta:
1.podela rada
2.autoritet
3.disciplina
4.jedinstvo komandovanja
5.jedinstvo planiranja
6.podredjenost individualnih interesa opstim interesima kompanije
7.novcana naknada za rad
8.centralizacija upravljackih funkcija
9.piramidalna struktura upravljanja
10.poredak
11.pravicnost
12.vreme uhodavanja zaposlenih
13.inicijativa svih zaposlenih
14.korporativni duh
3.PROSTORNI ASPEKTI RAZVOJA TURISTICKE DESTINACIJE:
Postoje 2 vrste prostora:
-prostor u kome se stvara tur potreba
-prostor u kome se razvija turizam
To su emitivni centri
-upravo veliki gradovi,industrijski centri su najveci emitivni centri
-kod ljudi se stvaraju potrebe ne samo kada je u pitanju promena zivota i upoznavanje drugih kulturnih dobara,nego i potreba za izolacijom radi postizanja boljeg zdravstvenog stanja
-naravno,ne sme se stvoriti pogresna slika da emitivni centri iskljucivo samo emituju turiste,to su cesto i prostori koji privlace veliki broj turista (veliki gradovi)
Druga vrsta prostora su receptivna mesta
-tu mogu da se svrstaju podrucja ruralnog karaktera,ekoloske i zasticene oblasti,mesta koja ce zadovoljiti sve kulturne i rekreativne potrebe jednog posetioca
Da bi jedna destinacija postala potencijalno tur trziste potrebno je
-da poseduje odgovarajuci stepen atraktivnosti
U planiranju razvoja turizma jedne oblasti neophodno je
-utvrditi osnovne elemente za valorizaciju
Najcesce se navode 3 osnovna elementa:
-atraktivnost motiva
-geografski polozaj
-udaljenost maticnih podrucja
Izdvajamo sledece sistematske i strukturne turisticke oblike:
Turisticka regija:
-se izdvaja u okviru drzave,kontinenta i poseduje svoje konstruktivne elemente: -atraktivne
-funkcionale
-materijalne
-organizacione
Turisticka zona:
-predstavlja linijski razmestaj osnovnih tur motiva,a cesto se vezuje za priobalne pojaseve mora i jezera i planinske vence
Turisticko mesto:
-naseljeni deo ili grad u kojem je turizam primarna delatnost
Turisticki lokalitet:
-osnovna prostorna jedinica u kojoj se razvija neka od tur aktivnosti,npr neki objekti za sportsko-rekreativne i kulturne aktivnosti
Turisticki centri:
-obavljaju funkcije za veci broj lokaliteta i opremljeni su razlicitim sadrzajima tur infrastrukture
Turisticki pravci:
-vezuju maticna i tur podrucja,a obelezeni su jednom ili s vise saobracajnica
Turisticka destinacija:
-predstavlja prostornu celinu u kojoj se ostvaruje tur promet
4.ZNACAJ I EVOLUCIJA TURISTICKE DESTINACIJE:
-Evolucija od potencijalne tur destinacije ka razvijenoj tur destinaciji je dugotrajna i prolazi kroz sve faze zivotnog ciklusa
Povecanje broja turista
-stvara potrebu za stvaranjem veceg broja novih tur usluga
-kao i ukljucivanje nove radne snage
Ukljucivanje veceg broja agencija i tur operatora
-uvodi masovni turizam u destinaciju
Ulaze su u povecanje atraktivnosti prostora,sto utice na:
-povecani broj turista
-ali i na izmenu geografskog lika prostora
-i izmenu ponasanja lokalnog stanovnistva
Planiranje:
-pozitivni i negativni uticaji turizma se prozimaju,a na njihovu jacinu i dominantnost utice,pre svega,planiranje
-u zavisnosti od planiranja i intenziteta razvoja tur destinacije zavisi i njena dalja sudbina
-vrlo cesto se dogadja da proctor postaje tesan za sve veci broj posetilaca,zbog toga je vazno da lokalna zajednica na vreme prepozna sve prednosti i opasnosti koje dolaze sa turizmom
Prirodni i antropogeni motivi koji se nalaze u posmatranom prostoru uticu na
-stvaranje turistickih destinacija sa vecim ili manjim kvalitetom za turisticka kretanja
Primarne tur destinacije:
-su one koje mogu svojim atraktivnostima da privuku veliki broj turista
Sekundarne tur destinacije:
-poseduju odredjene atraktivnosti za kraci boravak turista
-nalaze se na tranzitnim pravcima ili su veoma blizu primarnih tur destinacija
-njihov razvoj najcesce zavisi od razvoja primarnih tur destinacija,medjutim,ne mozemo reci da su to manje vazne destinacije,jer one veoma cesto dopunjuju turisticku ponudu primarnih tur destinacija
Turisticka destinacija je jedan od osnovnih elemenata promocije i propagande jedne zemlje.
Imajuci to u vidu,izuzetno je znacajno:
-sagledati sve karakteristike destinacija
-usmeriti njihovu strategiju razvoja
-i osigurati njihov plasman na turistickom trzistu
5.PROSTOR I TURIZAM:
-Praksa ukazuje na cinjenicu da se turisti najcesce grupisu i posecuju odredjene delove turistickih destinacija koji se odnose na centralne lokalitete i turisticka jezgra,dok druge mnogo vece povrsine unutar destinacija nisu predmet interesovanja posetilaca
-Npr. U opstini Uzice,najveci broj turista je skoncentrisan na planini Zlatibor
Razvojnom politikom treba:
-usmeriti turiste ka perifernim delovima destinacije
Prilikom planiranja razvoja turizma na odredjenom prostoru,treba precizno identifikovati lokacije za:
-izgradnju hotela i drugih smestajnih kapaciteta,trgovinskih,zanatskih i drugih usluznih objekata
-rekreativne zone,parkove i druge zelene povrsine,zasticene oblasti i objekte
-saobracajnu i ostalu infrastrukturu
Standardi razvoja turistickih kapaciteta odnose se na:
-gustinu razvoja
-visinu i spratnost objekta
-proporciju izmedju izgradjenih i slobodnih povrsina
-podizanje zastitnih pojaseva oko izgradjenih kapaciteta
-uredjenje parking prostora i sl.
Gustina izgradjenosti kapaciteta:
-oznacava broj lezaja po km2
Max visina objekta:
-se ogranicava na 5 spratova, sa ciljem da bude nizi od okolnog drveca i harmonicno se ukomponuje u prirodnu sredinu
Zastitni pojas oko izgradjenih kapaciteta:
-podrazumeva da u neposrednom okruzenju hotela i drugih turistickih kapaciteta treba da bude dovoljno slobodnog prostora i pejzaznih povrsina
- npr. dovoljna udaljenost smestajnih kapaciteta od mora i plaza obezbedjuje ocuvanje prirodnog izgleda obalske linije,dovoljno rekreativnog prostora za svakog posetioca plaze i neometan pristup obali
-na ovaj nacin se i smestajni objekti stite od erozivnih procesa i olujnih vetrova
-U vreme pune sezone potrebno je obezbediti dovoljno parking prostora na posebnim lokacijama
6.PLANIRANJE PROSTORA TURISTICKIH DESTINACIJA:
-Prostorno planiranje je najpogodnije sredstvo za resavanje konflikata izmedju zastite zivotne sredine i turizma
-Evidentna je medjuzavisnost turizma i zastite prirodnih i kulturnih vrednosti,jer je turizam direktno uslovljen prilikama u zivotnoj sredini
Ciljevi,sredstva,vremenski horizont i prostorni obuhvat
-koji vaze za opste planiranje turizma,u najvecoj meri se odnose na prostorno planiranje turizma,koje se javlja kao sredstvo za ostvarenje ciljeva opste turisticke politike i planiranja
Planovi na nacionalnom nivou:
-sadrze osnovne pravce i ciljeve razvoja turizma na dugorocnoj osnovi,pri cemu se posebno fokusiraju na regije koje imaju najpogodnije prirodne,geografske, ekonomske,socijalne i infrastrukturne uslove za razvoj turizma
Regionalnim prostornim planovima:
-se uputstva nacionalnih planova detaljnije razradjuju i primenjuju na konkretne centre,lokalitete i putne pravce unutar date regije
Planovima na lokalnom nivou:
-precizno se odredjuju lokacije u kojima treba podsticati razvoj turizma i usmeravati izgradnju kapaciteta
-definisu se zone koje treba da budu pod odredjenim stepenom zastite
-i projektuju potrebe za lokalnom infrastrukturom
(npr. planovi izgradnje i uredjenja naselja)
Zoniranje:
-se vrsi na osnovu vrednovanja svih elemenata datog prostora
-Veliki znacaj za prostorno planiranje ima Analiza uticaja na zivotnu sredinu
(AUS)
Analiza uticaja na zivotnu sredinu:
-je proces identifikacije,predvidjanja,interpretacije i objavljivanja uticaja koje neka planirana aktivnost moze imati na okolinu
Kljucni razlog uvodjenja ove analize u proces planiranja:
-sastojao se u potrebi eliminisanja negativnih posledica koje bi se mogle javiti u zivotnoj sredini,realizacijom odredjenog projekta
7.PROSTORNI PLAN REPUBLIKE SRBIJE:
Obuhvata sledece sektore:
-zastita i koriscenje prirodnih resursa
-osnove razmestaja stanovnistva
-razvoj i uredjenje gradskih i seoskih destinacija
-nacela prostorne organizacije javnih sluzbi
-lokacioni uslovi i usmeravanje razmestaja industrije
-razvoj i razmestaj infrastructure
-razvoj i organizacija turistickih destinacija
-zastita zivotne sredine,prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara
U prostornom planu Srbije,turisticki potencijali i motivi razvrstani su po sledecim kategorijama:
-planine
-banje
-veliki gradovi
-koridori turistickog tranzita
-prirodne celine i vrednosti
-celine i objekti kulturno-istorijskog nasledja
-celine i objekti etnoloskog nasledja
-povrsinske vode
-lovne destinacije
-sela
Vidovi turizma u Srbiji / turisticka ponuda Srbije:
-visoko planinski turizam
-turizam srednjih i niskih planina
-banjski turizam
-turizam velikih gradova
-turizam drumskih tranzitnih koridora na glavnim pravcima kretanja turista
-turizam na vodama
-ekoloski turizam
-lovni turizam
-seoski turizam
Koncept razvoja i organizacije turisticke ponude Srbije sacinjavace:
-turisticka zona
-turisticka regija
-tranzitni turisticki koridori
-gradski turisticki centri
Koncept razvoja i organizacije turistickih prostora zasnovan je na opredeljenjima na sledece oblike turisticke ponude:
1.) u odnosu na savremene trendove evropske i svetske turisticke traznje, posebna paznja bice usmerena na:
-izgradnju turistickih naselja sa smestajem u apartmanima
-na stimulisanje raznovrsne vanpansionske potrosnje
-na razvoj raznovrsne sportsko0rekreativne ponude
-na razvoj ekoloskog,kulturoloskog i seoskog turizma
2.)u odnosu na specificnosti domacih turistickih potencijala i motiva, bolje ce se iskoristiti uslovi za:
-prosirenje ponude banja
-otvaranje i kompletiranje gradskih izletista
-organizovanje specificnih sadrzaja socijalnog turizma
Dve grupe prioriteta prema prostornom planu Republike Srbije:
I grupa-prioriteti medju formiranim ili zapocetim celinama i centrima turisticke ponude:
-Beograd
-kompleks severni Kopaonik,Zeljin i Vrnjacka Banja
-tranzitni drumski pravac od Novog Sada do Nisa
-Sar-planina
-Novi Sad sa Fruskom Gorom
-Djerdap
-Tara,Zlatibor i Zlatar
-Maljen sa Divcibarima
II grupa-prioriteti medju novim turistickim prostorima:
-Dunav,celim tokom kroz Republiku
-Stara planina
-Prokletije
-Vlasina
-Golija
-Gornje Podunavlje
8.NOVI PRAVCI RAZVOJA TURISTICKE DESTINACIJE:
-Turisticke destinacije i njihov imidz najcesce su osnov razvoja turizma.
-Nove destinacije ce turistima omoguciti nove dozivljaje uz nizu cenu,sto predstavlja pozitivan element motivacije.
-Pri razvoju turisticke destinacije mora se imati u vidu da se mesto pretvara u izbor.
To se moze posmatrati kroz 3 nivoa:
-izbor destinacije
-dostupnost
-boravak
Izbor destinacije:
-mesto izbora (kod kuce)
-nacin odluke
-u odnosu na cene
-u odnosu na promociju
-u odnosu na imidz
-u odnosu na nacin kupovine . .
Dostupnost:
-u odnosu na turisticko-geografski polozaj
-u odnosu na duzinu putovanja
-u odnosu na prevozno sredstvo . .
Boravak:
-u odnosu na zadovoljstvo
-u odnosu na dozivljaj
-u odnosu na secanje
Turisticka destinacija koja zeli da prati i aktivno ucestvuje u savremenim konceptima razvoja turizma mora da:
-stvori imidz
-izvrsi pravilno pozicioniranje na trzistu u odnosu na potrosace,konkurenciju i u odnosu na globalno turisticko trziste
9.POZICIONIRANJE TURISTICKE DESTINACIJE NA TURISTICKOM TRZISTU:
Pravilno pozicioniranje turisticke destinacije kod potrosaca je:
-u stvari,kreiranje imidza kod potencijalnih kupaca
Stvoreni imidz destinacije mora biti:
-drugaciji u odnosu na konkurente
-prihvatljiv na turistickom trzistu
-zadovoljavajuci za turisticku klijentelu
-prepoznatljiv u odnosu na potraznju
Pozicioniranje:
-nije samo stvaranje imidza o jednoj destinaciji,
To je nacin komuniciranja destinacije i potrosaca sa zeljom uticaja na njegovo donosenje odluke o putovanju
Psiholosko pozicioniranje:
-vrsi uporedjivanje identiteta turisticke destinacije na turistickom trzistu i zelja potrosaca
2 vrste psiholoskog pozicioniranja:
-objektivno
-subjektivno
Objektivno pozicioniranje:
-za osnov ima fizicke i funkcionalne karakteristike destinacije
Subjektivno pozicioniranje:
-kao osnov koristi vec stvoren imidz,bez ponovne provere turista
(prihvatanje “zdravo za gotovo”)
Bilo da se radi o pozicioniranju zemlje kao turisticke destinacije,regije ili grada
-poruka mora biti jasno usmerena prema trzistu i njegovim segmentima
Da li ce to dovesti do pozitivnih efekata saznacemo preko povratnih informacija i to kroz:
-jasnu sliku odluke kupaca i njihovoj usmerenosti prema odabranoj turistickoj destinaciji
-zadovoljstvo potrosaca koji su boravili u toj destinaciji
10.DEFINISANJE ELEMENATA ZA UPRAVLJANJE TURISTICKOM DESTINACIJOM:
Postavlja se pitanje sta su to misija,ciljevi i smernice?
-Cesto nema jasnih razgranicenja izmedju ovih pojmova
Evo kako,najcesce teorija definise ove pojmove:
MISIJA:
-svrha turisticke destinacije
-pod svrhom se dalje moze smatrati sve sto se zeli postici razvojem,tacno odredjene, turisticke destinacije
-mogla bi se jos definisati i kao globalni okvir u razvoju turizma u kojem se postizu ciljevi dugorocnog razvoja
CILJ:
-predstavlja osnovni element koji turisticka destinacija istice u svojoj razvojnoj orijentaciji
-cilj moze biti poboljsanje imidza, poboljsanje trzisnog ucesca,ili razvoj novog trzisnog proizvoda
-ciljevi su kvantificirani i vremenski odredjeni
SMERNICE:
-su velicine odredjene vremenom ali i odgovornoscu
-rezultat smernica se utvrdjuje kroz ostvarene velicine u odredjenom vremenu
i u uporedjenju sa planiranim akcijama
11.MISIJA TURISTICKE DESTINACIJE:
-Svaka turisticka destinacija treba definisati svoju misiju.
Kako?
-Tako sto ce sagledati i proceniti resurse kojima raspolaze, i karakter i znacaj promena u okruzenju
Misija ili svrha destinacije ogranicena je:
-potencijalima kojima raspolaze, a posebno atraktivnim, komunikativnim i receptivnim elementima
Najvaznije pravilo je:
-da misija mora pocivati na onome sto cini konkurentsku prednost, a to znaci da ce odabrati upravo one potencijale i resurse koji cine atraktivnu osnovi i time se izdvojiti od drugih konkurentnih turistickih destinacija
Sta znaci realnost misije turisticke destinacije?
-to znaci da ona mora pocivati na realnim osnovama, odnosno resursima i potencijalima kojima raspolaze
-ako se utvrdi nerealna misija tada nije moguce ostvariti ciljeve niti smernice
SMART princip, kojim ce se olaksati ostvarenje misije, izgleda ovako:
-specificnosti
-merljivost
-saglasnost
-realnost
-vremenska orijentisanost
Misija turisticke destinacije se moze posmatrati s vise aspekata:
Prvi aspekt:
-govori o tome, da se misija moze planirati i ostvariti samo pod uslovom da turistickom destinacijom upravlja sposoban menadzment
Drugi aspekt:
Odnosi se na potrebu da se:
-striktno definise mesto, znacaj i planski nastup na trzistu
-izaberu trzisni segmenti znacajni za destinaciju
-definisu potrebe,interesi, zahtevi i zelje,kako sadasnje tako i buduce potraznje, odnosno turista
Treci aspekt:
-odnosi se na ukupne odnose u turistickoj destinaciji,ili bolje receno, na sinhronizaciju tih odnosa
-pod sinhronizacijom odnosa podrazumeva se da svi subjekti destinacije moraju sudelovati u procesima organizacije,planiranja,kontrole i posebno u marketinskim aktivnostima
Cetvrti aspekt:
Obuhvata:
-generalnu potrebu
-ucesce
-osetljivosti
-interes ukupne prirodne i drustvene sredine u turistickom razvoju
Primeri misija:X,Y,Z
Destinacija X (sa geografskog aspekta)
Misija:
-podsticanje onih vidova turizma koji najvise doprinose koristi destinaciji,sa ciljem zaposljavanja stanovnistva
Destinacija Y (koja se razvija)
Misija:
-podstaci ljude na rad kako bi se destinacija razvila
Destinacija Z (vec razvijena destinacija)
Misija:
-promovisati destinaciju,uz zadrzavanje postojece atraktivnosti I prirodnih vrednosti uz izgradnju luksuznih hotela
12.CILJEVI TURISTICKE DESTINACIJE:
-Kao sto je kod definisanja misije turisticke destinacije potrebno koristiti elemente situacijske analize (okruzenja,trzista,resursa i konkurencije), to isto je potrebno i kod definisanja ciljeva
Zasto?
-zato sto promene u tim podrucjima nose sanse i pretnje, a upravo o tome treba posebno voditi brigu kod definisanja ciljeva
Kratkorocni ciljevi:
-su najblizi sadasnjem trenutku i predstavljaju sadasnjost s malim otklonom u vremenu prema napred
Srednjorocni ciljevi:
-se odnose na razdoblje ne krace od 1 godine,ali ne duze od 5 godina
Dugorocni ciljevi:
-se odnose na razdoblje duze od 5 godina
Na prvom mestu ciljeva turisticke destinacije su:
-ekonomski ciljevi
Lista ekonomskih ciljeva na primeru kada destinacija kao primarni cilj postavi orijentaciju na razvoj inostranog turizma:
-privuci inostrane investicije
-povecati prihod od inostranog turizma
-povecati stopu zaposlenosti kroz ostvarenje novih radnih mesta u destinaciji
-povecanje i odrzavanje povecane stope rasta turistickog prometa i potrosnje
Posmatrajuci razvoj turisticke destinacije njeni ciljevi se mogu definisati kao:
-razvoj lokalne (ali i sire drustvene) zajednice u celini
-ocuvanje prirode
-cuvanje kulturno-istorijskog nasledja
-opsta korist od resursa kojima raspolaze
-promene u podrucju demografije
-unapredjenje socijalnih i opstih uslova zivota u destinaciji
Ciljeve koje postavlja turisticka destinacija izrazeni su u kvantitativnoj formi, mogu se meriti i kontrolisati i,kao takvi,predstavljaju smernice.
Realizacija smernica predstavlja:
-operacionalizaciju strategijskog cilja
13.STRATEGIJA UPRAVLJANJA TURISTICKOM DESTINACIJOM:
-podrazumeva izbor odgovarajuceg puta kojim turisticka destinacija treba dugorocno osigurati konkurentsku poziciju na trzistu, s ciljem da se prilagodi trzisnim uslovima i da bi se ostvarili definisani ciljevi poslovanja
Uspesno strategijsko upravljanje mora imati ove karakteristike:
-strategija se mora koncentrisati na ukupnost aktivnosti turisticke destinacije
-strategija mora osigurati uspesno i trajno uskladjivanje aktivnosti turisticke destinacije s njenim okruzenjem
-strategija se mora orijentisati na pitanja internih ogranicenja
-strategijsko upravljanje mora biti orijentisano na odluke dugorocnog karaktera
4 relevantne strategije za upravljanje turistickom destinacijom:
-segmentacija turistickog trzista
-strategija diferenciranja turistickog trzista
-strategija diferenciranja turistickog proizvoda
-strategija profitiranja imidza destinacije
Kod diferenciranja proizvoda
-pozeljno je doneti odluku sta ce se uraditi sa svakim pojedinim proizvodom
-pri tom se mora sagledati vaznost svakog proizvoda
-tako sagledan medjuodnos pojedinih proizvoda bice signal menadzmentu koje proizvode tek treba realizovati,koje samo podrzati, a koje smanjiti ili cak eliminisati iz proizvodnog programa
Konsultantska firma Boston Consalting Group, oznacila je proizvode kao:
-zvezde
-krave muzare
-znakovi pitanja
-psi
Zvezde:
-su oni proizvodi koji imaju visoko trzisno ucesce i visok rast na trzistu
-to su savremeni proizvodi koji potrosacima najvise i znace, kao sto su: sport,zabava,rekreacija i sl.
Krave muzare:
-oznacavaju proizvode standardnog asortimana koji i do sada preovladavaju u destinaciji
-to su proizvodi koji imaju visoko trzisno ucesce ali nizu stopu rasta
Znaci pitanja:
-oznacavaju proizvode koji jos nemaju visoko trzisno ucesce ali imaju tendenciju visokog rasta na trzistu
-trzisno su perspektivni proizvodi, tendiraju da nose oznaku zvezda
Psi:
-oznacavaju one proizvode koji imaju malo trzisno ucesce i sasvim nisku stopu rasta i destinacija ih se zeli sto pre osloboditi
Hehee dzukci (:
Nesto savrseniji concept predstavlja onaj koji je izradila konsultantska grupa McKinsey:
-predstavlja matricu u obliku 9 polja
-kod ovog koncepta uporedjuje se odnos trzisne atraktivnosti i snage turisticke destinacije
Trzisna atraktivnost gradira se po elementima:
-niske
-srednje
-visoke atraktivnosti
Snaga turisticke destinacije gradira se po elementima:
-jake
-srednje
-slabe snage
Atraktivnost turisticke destinacije sastoji se od elemenata kao sto su:
-velicina trzista
-stopa rasta trzista
-intenzitet konkurencije i sl.
Snaga turisticke destinacije sastoji se od elemenata kao sto su:
-kvalitet proizvoda
-znanja o trzistu itrzisnoj efikasnosti i sl.
14.PROCENA TURISTICKIH POTENCIJALA DESTINACIJE:
-u ovoj fazi veoma je bitno angazovati profesionalne turisticke radnike koji mogu omoguciti objektivan pogled na to da li neko podrucije poseduje turisticki potencijal, i ako ga poseduje, u kom pravcu bi se moglo razvijati da bi se dostigla najatraktivnija ponuda u odnosu na druga podrucija
Onog momenta kada je istrazivacki posao zavrsen, mozemo dati prvu procenu atrakcija da bi smo procenili da li poseduju:
-turisticku zanimljivost-dovoljno jaku da bi privukla ljude na datu lokaciju
-umereni turisticki potencijal
-slab ili nikakav turisticki potencijal
U ovoj fazi, korisno je izvrsiti uporedjivanje sa slicnim destinacijama u regionu, da bi utvrdili postoji li odredjena specificnost na datoj lokaciji.
Prilikom odabira ucesnika uobicajeno je 5 kategorija:
-javna vlast i druga slicna tela
-prirodne i kulturne interesne grupe
-turisticka preduzeca (hotelijeri,vlasnici restorana,turisticke agencije itd)
-druga srodna preduzeca i korisnici zemljista (vlasnici zemljista itd)
-lokalno stanovnistvo
-Postojeca infrastruktura-sledeci element za procenu
1.) Smestajni kapaciteti:
-tip smestaja u destinaciji
-kapacitet
-standard
-cene
-istrazivanja o misljenju gostiju o kvalitetu usluga
2.) Restorani:
-procena ugostiteljskih kapaciteta
-procena vrste i kvaliteta hrane i pica koje se sluzi
3.)Postojeci turisticki motivi (atrakcije):
-vrsta motive
-lokacija
-obim turistickog prometa
-cene
-nivo usluge
-nivo obrade i analize misljenja gostiju
4.)Postojeci marketinski kanali:
-na koji nacin je turizam trenutno promovisan
-koji kanali komunikacije se koriste
-ko to cini
-koje vrste informacija su dostupne u destinaciji . .
5.)Transport:
-povezanost i udobnost prilaza destinaciji svih vidova transporta
-cena prevoza do zeljene destinacije
6.)Ostala roba i usluge:
-koje su to ostale robe i usluge dostupne u destinaciji
-zdravstvena sredstva i kapaciteti
-udaljenost od prodavnica i posta
-blizina banke
-pesacke i izletnicke marsrute
-sportski kapaciteti
-bazeni
-konjicki klubovi
-adekvatna snabdevenost vodom i strujom
Ono sto je osnovno za bilo kakva razmatranja razvoja turisticke destinacije je da:
TURISTICKA PONUDA mora biti jednaka TURISTICKOJ TRAZNJI !
Postoje 2 moguca pristupa u definisanju ciljnih interesnih grupa:
-jedan je da se sagledaju turisticki potencijali i da se zatim potrazi odgovarajuce trziste kome se ta ponuda moze plasirati
-alternativa je da se za odredjeno trziste formira odredjeni proizvod
U praksi je najbolja kombinacija oba pristupa.
Krajnja procena potencijala turisticke destinacije uradice se koriscenjem:
-SWOT analize
SWOT analiza:
-predstavlja sumiranje i kategorizaciju glavnih elemenata turisticke destinacije
Ona definise destinacijske:
-prednosti (koje se odnose na to sta podrucje ima da ponudi)
-slabosti (sta mu nedostaje)
-prilike/sanse i pretnje/opasnosti (se odnose na okolnosti u kojima bi razvoj mogao da se odvija)
15.POJAM I KARAKTERISTIKE TURISTICKOG TRZISTA
-KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE
Turisticko trziste:
-kao i svako drugo, predstavlja skup odnosa ponude i traznje koji su usmereni na razmenu materijalnih dobara i usluga posredstvom novca
4 osnovna elementa turistickog trzista su:
-turisticka ponuda
-turisticka traznja
-turisticke usluge
-cene
Specificnosti turistickog trzista:
-naglasena sezonska koncentracija turistickog prometa
-traznja se usmerava ka ponudi
-neopipljiv turisticki proizvod
-nemogucnost skladistenja turistickog proizvoda
-neelasticna ponuda nasuprot visoko elasticnoj traznji
-veoma heterogena ponuda
-istovremenost proizvodnje i potrosnje
Turisticka traznja:
-predstavlja usmerenost odredjene grupe potrosaca ka jednom ili vise razlicitih proizvoda ili usluga
Osnovu traznje na turistickom trzistu cine:
-turisticke potrebe
-platezna sposobnost turista
-spremnost na kupovinu
-slobodno vreme
Turisticke potrebe:
-predstavljaju skup pojedinacnih potreba koje zadovoljavaju pojedinca ili grupu potrosaca, a usmerene su ka rekreaciji,zabavi,razonodi,odmoru i sl.
5 nivoa potreba:
-fizioloske potrebe (hrana,pice i sl.)
-sigurnosne potrebe (sigurnost,zastita)
-drustvene potrebe (ljubav,druzenje)
-potrebe ega (samopostovanje,status)
-potrebe samoostvarenja (ispunjenje slike o sebi)
8 grupa faktora koji odredjuju turisticku traznju: (Middleton)
1.)Ekonomski faktori:
-nivo ekonomskog razvoja nekog drustva
-nacionalni dohodak po glavi stanovnika
-u kom se momentu ekonomskog ciklusa nalazi neko drustvo (rast ili recesija)
-cene turistickog proizvoda i sl.
2.)Demografski faktori:
-starenje stanovnistva
-prihodi domacinstava
-velicina i struktura domacinstava
-bracni status u kome turisti zive i sl.
3.)Geografski faktori:
-klima
-pejzaz
-velicina zajednice u kojoj turisti zive
-lokacija te zajednice
4.)Drustveni stavovi o turizmu:
-uobicajena verovanja i predstave sa kojima su clanovi odredjene zajednice upoznati
5.)Mobilnost:
-sposobnost i mogucnost turista da se koriste sopstvenim ili javnim prevozom
6.)Drzavna regulativa:
-direktno uplitanje drzave u desavanja na turistickom trzistu
7.)Mediji:
-slanje informacija o turistickoj destinaciji putem TV-a, novina, casopisa, radija, interneta
8.)Informaciona i komunikaciona tehnologija:
Razvoj ove tehnologije omogucio je:
-jos siru promociju i distribuciju turistickih usluga putem interneta
-lakse stvaranje i odrzavanje baze podataka
-sve vecu primenu direktnog marketinga i sl.
Specificnosti turisticke traznje:
ELASTICNOST:
-odnosno mogucnost turisticke traznje da se u kratkom vremenskom periodu prilagodi promenama na trzistu
-turisticka traznja je elasticna na porast ili pad prihoda
HETEROGENOST:
-misli se na heterogenost turistickih potreba i zelja, i veliki broj opcija putem kojih ih je moguce zadovoljiti
SEZONSKA KONCENTRACIJA:
-turisticka traznja je npr mnogo veca tokom letnjih meseci nego u ostalom delu godine
-dva osnovna razloga jesu vremenske prilike i poklapanje godisnjih odmora i skolskih raspusta sa letnjim periodom godine
NIZAK NIVO LOJALNOSTI turisticke traznje prema marki:
-odnosno relativno lako opredeljenje turista za konkurentsku destinaciju u slucaju ponude boljih uslova
TURISTICKA TRAZNJA JE USMERENA KA TURISTICKOJ PONUDI:
-turisticke usluge se proizvode tek po narudzbini kupca
16.TURISTICKA PONUDA I NJENE SPECIFICNOSTI:
Turisticka ponuda:
-turisticku ponudu cine usluge privrednih delatnosti koje sacinjavaju turisticku privredu i ostalih privrednih i neprivrednih delatnosti koje ucestvuju u zadovoljavanju potreba domacih i stranih turista, ali i atraktivni faktori unutar destinacije
Specificnosti turisticke ponude:
-heterogenost
-neelasticnost
Heterogenost turisticke ponude:
-je uslovljena brojnim atraktivnim, receptivnim i komunikativnim faktorima koji je sacinjavaju,kombinacijom ovih faktora i velikim brojem subjekata u okviru turistickih, ali i drugih privrednih i neprivrednih delatnosti koje ucestvuju u pruzanju usluga turistima
Neelasticnost:
-odnosno nemogucnost turisticke ponude da se u kratkom roku prilagodi zahtevima traznje
Na neelasticnost turisticke ponude uticu:
-sezonski karakter turizma
-visok nivo fiksnh troskova
-neopipljivost turistickih usluga
-nemogucnost skladistenja turistickih usluga
-relativna nepromenljivost atraktivnih faktora
Ponuda ce rasti u slucaju:
-da padaju troskovi proizvodnje ili prodaje usluga
-snizenja poreza na proizvodnju ili prodaju
-nepostojanja ili slabih sansi za nastup u drugim delatnostima
Ponuda ce da opada:
-u obrnutim situacijama
17.RAZLICITI ASPEKTI POSMATRANJA SLOZENIH (INTEGRISANIH) TURISTICKIH PROIZVODA:
-Treba ukazati na moguca znacenja pojma slozeni ili integrisani turisticki proizvod kako bi se on shvatio na pravilan nacin i kako ne bi doslo do njegove pogresne upotrebe u razlicitim situacijama
Njegovo znacenje je razlicito u zavisnosti od toga da li se govori s aspekta:
-jednog preduzeca u turizmu
-turiste
-ili destinacije
Sa aspekta preduzeca turisticke privrede:
-pojam integrisanog turistickog proizvoda mogao bi da se opise na primeru nekog hotela
-u njemu se moze dobiti usluga smestaja kao osnovna usluga,koja predstavlja pojedinacan proizvod
-pored usluge smestaja u hotelima se moze dobiti i usluga ishrane (takodje kao osnovna usluga) i tada ove dve usluge zajedno predstavljaju slozeni ili integrisani turisticki proizvod
-vecina hotela pruza i niz dopunskih usluga koje takodje cine integrisani turisticki proizvod
*Dakle, kada se posmatra sa aspekta bilo kog preduzeca turisticke privrede, integrisani turisticki proizvod tog preduzeca predstavlja kombinaciju svih usluga i proizvoda kojima to turisticko preduzece raspolaze
Sa aspekta turiste:
-ako upotrebimo isti primer hotela,onda proizvod koji je bio integrisan , sa stanovista hotela, za turistu predstavlja pojedinacan proizvod
*Integrisani turisticki proizvod sa stanovista turiste je zbir svih pojedinacnih proizvoda ili usluga koje pruzaju razliciti privredni subjekti, a koje turista kupuje, odnosno koristi tokom svog putovanja
-misli se na usluge koje pruzaju turisticke agencije i turoperatori,usluge prevoza, usluge smestaja i ishrane,razliciti proizvodi i usluge u samoj destinaciji
Sa aspekta destinacije:
*integrisani turisticki proizvod je zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim,komunikativnim i receptivnim faktorima,tj. prirodnim,drustvenim, antropogenim,kulturno-istorijskim,saobracajnim i predpostavkama za smestaj, ishranu, odmor, rekreaciju i zabavu turista
18.ELEMENTI TURISTICKE DESTINACIJE:
Osnovni elementi koji cine turisticku destinaciju su:
-atraktivnost
-pristupacnost
-uslovi za boravak
-Sva 3 navedena elementa moraju biti ispunjena da bi se za odredjeno mesto moglo reci da predstavlja turisticku destinaciju.
Atrakcije mogu biti:
-prirodne atrakcije u okviru destinacije
-objekti izgradjeni ljudskim radom
-razlicite zive manifestacije kao sto su karnevali
Stalne atrakcije:
-prirodne lokacije i objekti koji su interesantni i turistima i domacem stanovnistvu
Privremene atrakcije:
-svi dogadjaji, prostori i ljudi koji nisu stalno prisutni u fizionomiji nekog prostora, a pod uslovom da privlace paznju turista
Pristupacnost:
-je drugi element i pod njim se misli na brzinu, komfor i napor koji se treba preduzeti kako bi turisti dosli do destinacije koju su izabrali
-misli se na mogucnost dolaska do destinacije, ali i mogucnost kretanja unutar nje
-visina troskova koje turista mora podneti da bi dosao do destinacije takodje utice na njenu pristupacnost
Osnovni elementi koji uticu na izbor prevoznog sredstva do destinacije:
-geografska i vremenska udaljenost
-komfor i status koji pruza pojedini vid prevoza
-sigurnosni faktori
-odnos cene i kvaliteta usluge
-izolovanost destinacije (ostrvska destinacija)
-raspolozivost i pouzdanost
Pristupacnost unutar destinacije:
-misli se na uslove prijema u samoj destinaciji
-i kretanja unutar nje
Svaki saobracajni sistem se sastoji od 3 elementa:
-linije
-prevozna sredstva koja se krecu tim linijama
-termini kao mesta sa kojih prevozna sredstva polaze i na koja tokom puta pristaju (aerodromi, luke, zeleznicke i autobuske stanice, parkinzi)
Uslovi za boravak:
-elementi unutar destinacije, ili koji su povezani sa njom, a koji omogucavaju posetiocima da ostanu u destinaciji i da uzivaju u atrakcijama koje ona nudi
Pod uslovima za boravak turista misli se na:
-objekte za smestaj i ishranu
-prodavnice svih tipova
-citavu paletu usluga od frizera do obucara i sl.
19.KARAKTERISTIKE I VRSTE TURISTICKIH DESTINACIJA:
Najznacajnije karakteristike turistickih destinacija su:
-sezonski karakter
(primorski,planinski i banjski centri su u toku sezone najposeceniji)
-nemogucnost posedovanja turistickog proizvoda
(turista je samo korisnik turisticke destinacije u odredjenom vremenskom periodu, ali nikako ne moze biti njen vlasnik)
-dostupnost turistickih proizvoda
(neki sadrzaji na destinaciju su besplatni, a neke turista mora da plati)
-zavisnost od odredjenih faktora:
-od ekonomske situacije
-prirodnih faktora
-drustvenih faktora
Vrste turistickih destinacija na osnovu tipa turizma koji se u njima razvija:
-primorski turisticki centri
-planinski
-banjski
-gradski
-sportski centri
-brodovi za krstarenje
20.ANALIZA POLOZAJA TURISTICKE DESTINACIJE:
Ili situaciona analiza, podrazumeva:
-analizu unutrasnjih i spoljnih uticaja
-analizu konkurencije i trzista
-utvrdjivanje resursa,snaga i slabosti koje poseduje destinacija
Spoljni uticaji na turisticku destinaciju su:
-politicke promene
-ekonomske
-tehnoloske
-ekoloske
-socio-kulturne
-demografske
Unutrasnji uticaji: Misli se na turisticke sektore unutar destinacije:
-sektor smestaja i ishrane
-transportni sektor
-trgovinski sektor
-rekreacija i zabava
-atraktivnosti
-sektor turistickih agencija
Kod analize konkurenata moze se govoriti o vise elemenata:
-identifikovati konkurente (postojece i potencijalne)
-utvrditi njihovu poziciju na trzistu na kome nastupaju
-izvrsiti SWOT analizu konkurencije
-uociti organizacionu strukturu konkurencije i promene u njoj
-utvrditi potencijalne barijere za ulazak konkurencije na trziste
Dimenzije trzista koje treba uzeti u obzir prilikom analize polozaja su:
-ljudi kao kupci proizvoda ili usluga
-njihova platezna sposobnost
-njihova spremnost na kupovinu
-prodavci
-proizvodi i usluge koji su predmet prodaje i kupovine
-prostor na kome se odvija trgovina
-vreme u kome se trgovina odvija
21.SWOT ANALIZA:
S (strengths)-snaga
W (weaknesses)-slabosti
O (opportunities)-sanse
T (threats)-opasnosti
SWOT analiza dakle definise destinacijske:
-prednosti
-slabosti
-sanse
-opasnosti
SWOT analiza predstavlja:
-sumiranje i kategorizaciju glavnih elemenata turisticke destinacije
Osnovne koristi SWOT analize:
-destinacija na vreme postane svesna spoljnih uticaja
-prati trzisna kretanja
-postane svesna konkurencije
-postane svesna trenutnog polozaja na trzistu i perspektive u buducnosti
22.SEGMENTACIJA TRZISTA I NJEN ZNACAJ ZA INTEGRISANI TURISTICKI PROIZVOD:
Segmentacija turistickog trzista:
-proces deljenja ukupnog turistickog trzista ili njegovih vecih delova na podgrupe u cilju boljeg plasiranja destinacijskog proizvoda i izlazenja u susret zahtevima traznje na visem nivou
3 mogucnosti koje stoje na raspolaganju destinaciji jesu da koristi:
-nediferencirani marketing ili univerzalni pristup
-diferencirani marketing ili opcioni pristup
-koncentrisani marketing ili usmereni pristup
Nediferencirani marketing:
-podrazumeva da destinacija nastupa podjednako na svim delovima trzista
Diferencirani marketing:
-destinacija razvija odredjeni broj marketing mixeva, a svaki od njih je namenjen tacno odredjenom segmentu
Koncentrisani marketing:
-usmerava poslovanje na jedan specifican segment
Da bi se odredjena grupa turista nazivala segmentom ona mora biti:
-diskreciona
-merljiva
-dovoljna
-odgovarajuca
-odrziva
7 kategorija na osnovu kojih se vrsi segmentacija trzista:
-segmentacija na osnovu svrhe putovanja
-na osnovu potreba kupaca
-na osnovu ponasanja potrosaca
-na osnovu zivotnog stila
-na osnovu demografskih,ekonomskih,geografskih i karakteristika u zivotnom ciklusu
-geodemografska segmentacija
-segmentacija cenom
23.DIFERENCIRANJE INTEGRISANOG TURISTICKOG PROIZVODA KAO STRATEGIJA MARKETINGA:
Svrha diferenciranja:
-jeste da se proizvod distancira od slicnih proizvoda, odnosno da se predstavi drugacijim u odnosu na konkurentske proizvode
Turisticke destinacije predstavljaju jedna drugoj konkurenciju.
Faktori kojima raspolazu sve turisticke destinacije:
-atraktivni
-komunikativni
-receptivni
Atraktivni faktori:
-prirodne atraktivnosti
(flora,fauna,klima,more,plaze,ukupan pejzaz i sl.)
-izgradjene atraktivnosti
(smestajni objekti,setalista,marine,spomenici,zgrade,muzeji i sl)
-kulturne i drustvene atraktivnosti
(obicaji,religija,umetnost,muzika,nacin zivota,jezik i sl)
Primena diferenciranja je opravdana samo u slucaju da se zadovolje sledeci kriterijumi:
-vaznost
-distinktivnost
-superiornost
-komunikativnost
-preventivnost
-preduzimljivost
-profitabilnost
Za turisticku destinaciju je bitno:
-da prati sta radi konkurencija
-da prati kretanje turisticke traznje na turistickom trzistu
24.STRATEGIJA POZICIONIRANJA INTEGRISANOG TURISTICKOG PROIZVODA:
Pozicioniranje:
-predstavlja izgradnju imidza destinacije
Destinacije koje imaju izgradjen imidz
-istupaju na turisticko trziste kao brend
Najpoznatiji svetski brendovi su:
-Njujork
-London
-Pariz
-Singapur . .
Strategija pozicioniranja:
-predstavlja kombinaciju strategije segmentacije i strategije diferenciranja turistickog proizvoda
4 faze strategije pozicioniranja:
-utvrdjivanje trenutne pozicije
-utvrdjivanje zeljene pozicije
-odabir strategije za dostizanje zeljene pozicije
-primena strategije
Objektivno pozicioniranje:
-se vrsi na osnovu odredjenih fizickih atributa i karakteristika
Subjektivno pozicioniranje:
-se vrsi na osnovu mentalnih opazanja od strane traznje
25.DESTINACIJSKI PROIZVOD I RAZVOJNI KLASTERI U TURIZMU KAO KONCEPT RAZVOJA DESTINACIJA:
Destinacijski proizvod:
-je mesto na kome su grupisani objekti i usluge koji zadovoljavaju potrebe turista
Elementi koji cine destinacijski proizvod su:
-atraktivnost
-pristupacnost
-uslovi za boravak
Proizvodni mix ili liniju proizvoda destinacije cine:
-atraktivni faktori zajedno sa uslovima za boravak i pristupacnoscu
Faze kroz koje prolazi destinacijski proizvod u svom ciklusu su:
-faza uvodjenja
-faza rasta
-faza zrelosti
-faza opadanja
Klasteri:
-podrazumevaju horizontalno i vertikalno povezivanje svih subjekata na strani ponude, radi povecanja vrednosti njihovog zajednickog proizvoda u nastupu na turistickom trzistu
Formiranje klastera odvija se u dve faze:
-prva faza obuhvata ocenu turisticke oblasti,sve njene prednosti i nedostatke
-druga faza obuhvata izradu razvojnih i investicionih projekata
Jedan od prvih razvojnih klastera je:
-Azurna obala
26.CENA KAO DEO MARKETING MIKSA:
Cena:
-je vrednost koja se na neki proizvod stavlja od strane onog koji ga prodaje
Faktori koji uticu na formiranje cena:
-visoka elasticnost turisticke traznje na cene
-nemogucnost stvaranja zaliha
-neophodnost promena cena van sezone u odnosu na sezonu
-visoki fiksni troskovi
-uvek prisutna opasnost da konkurencija pribegne znacajnijem snizenju
-relativno dug period od momenta odluke o ceni do trenutka prodaje
-prisutnost drzavne regulative itd.
Eksterni faktori koji mogu uticati na elasticnost turisticke traznje:
-jedinstvena vrednost,sto je destinacija diferenciranija u odnosu na konkurenciju ,elasticnost je manja
-svesnost turista o postojanju konkurentskih destinacija,
povecava elasticnost
-nemogucnost uporedjivanja sa konkurentskim destinacijama,
utice na smanjenje elasticnosti
-visina ukupnih troskova
-atraktivnosti,uslovi za boravak i pristupacnost,tj vrednost koja se dobija za novac,smanjuju elasticnost
Interni faktori:
-opsti ciljevi destinacije
-marketing ciljevi
-troskovi pruzanja usluga
Strategije cena mogu se podeliti u 3 grupe:
-strategije zasnovane na troskovima
-strategije zasnovane na ponasanju konkurencije
-strategije zasnovane na ponasanju turisticke traznje
Pored ove tri strategije u literaturi se spominje jos desetak strategija koje se najcesce koriste:
-strategija skidanja kajmaka
-penetracione cene
-strategija diferenciranja cena
-kombinovani pristup
-strategija pokusaja i greske
-strategija marginalnih cena
-strategija troskovi plus
27.PROMOCIJA TURISTICKE DESTINACIJE:
Osnovni zadatak promocije:
-jeste da putem stvaranja odredjenih predstava i slika, priblizi turisticku destinaciju potencijalnim kupcima i da ih podstakne da bas u njoj provedu odredjeno vreme
Instrumenti promocionog miksa su:
-propaganda
-odnosi s javnoscu
-licna prodaja
-unapredjenje prodaje
Propaganda:
Placena promocija turisticke destinacije putem:
-medija: tv,radio,dnevne novine,casopisi
-grafickih sredstava: letci,plakati,brosure
-projekcionih sredstava: filmovi i sl.
Odnosi s javnoscu:
-citav niz aktivnosti koje su usmerene na plasiranje informacija koje su povoljne za destinaciju u javnost
Najznacajniji oblici odnosa s javnoscu su:
-konferencije za novinare
-obavestenja za javnost
Tehnike unapredjenja prodaje:
Za kupce:
-snizenje cena
-kuponi sa popustima
-pokloni
-nagrade
-takmicenja
Za zaposlene:
-pokloni
-nagradna putovanja
Licna prodaja:
-neposredna komunikacija izmedju prodavca i kupca, u kojoj prodavac kupca informise o proizvodu i ubedjuje ga da izvrsi kupovinu istog
28.KANALI PRODAJE TURISTICKE DESTINACIJE:
3 vrste kanala prodaje:
-direktni kanali prodaje
-kanali prodaje koji se sastoje od dva nivoa
-kanali prodaje iz tri nivoa
Poslednje dve vrste spadaju u indirektne kanale prodaje
Direktni kanali prodaje:
-ne postoje posrednici izmedju turiste i subjekata turisticke privrede, vec turisti sve usluge kupuju direktno
Indirektni kanali prodaje:
-izmedju turiste i pruzaoca usluge javljaju se posrednici u vidu turistickih agencija,turoperatora i specijalizovanih posrednika
Razvojem informacione tehnologije razvijali su se i: -kompjuterski rezervacioni sistemi (KRS)
-globalni distribucioni sistemi (GDS)
Koji danas imaju vaznu ulogu u distribuciji turistickih destinacija
Dva najvaznija Evropska kompjuterska rezervaciona sistema su:
-Galileo
-Amadeus
Internet
-je u 21. veku jedan od najznacajnijih kanala distribucije na turistickom trzistu !
29.ODRZIVI RAZVOJ I OSNOVNI PRINCIPI I PREDNOSTI ODRZIVOG RAZVOJA:
Pod terminom odrzivi turizam podrazumeva se:
-svaki vid turizma koji doprinosi zastiti zivotne sredine, socijalnog i ekenomskog integriteta i unapredjivanju prirodnih,stvorenih i kulturnih vrednosti
Cilj je ostvarenje 5 komponenti:
-ostvarenje ekonomskog profita
-ocuvanje zivotne sredine
-afirmacija socijalnog integriteta
-negovanje kulture lokalnog stanovnistva
-zadovoljavanje turistickih potreba
Prednosti odrzivog turizma:
-odrzivi turizam stimulise profitabilnost privrede
-povecava lokalnu zaposlenost
-podize nivo zivotnog standarda stanovnistva
-doprinosi ostvarivanju deviznog priliva
-stvara rekreativne sadrzaje
-unapredjuje razvoj saobracaja
-afirmise kulturni identitet lokalne zajednice
-poboljsava komunikaciju izmedju ljudi razlicitog geografskog,nacionalnog i socio-kulturnog porekla itd.
30.BRENDIRANJE TURISTICKE DESTINACIJE:
-Cilj je da turisticka destinacija odrzi dobru reputaciju kako bi ljudi imali pozitivno misljenje o njoj.
-To kreira brend.
Strateske funkcije brendova su:
-da se destinacija izdvoji iz konkurencije
-zaokupiti paznju ciljne grupe svojom porukom
-izvrsiti marketing plan
-predstavljati sopstveni brend
-poslati brzu i jasnu poruku
-uticati na emocije korisnika
-steci poverenje korisnika
Brend:
-predstavlja obecanje da ce korisnici dobiti ocekivanu vrednost
Brend se pozicionira na osnovu sledecih kriterijuma:
-trzisni znacaj
-ujednacenost
-stvaranje veza
-lojalnost
-ugled je dragocen
Brendovi kao sto su:
-Coca-cola
-Ford itd.
Bez obzira sta trenutno prodaju i na promene koje su doziveli tokom vremena, oni uvek mogu da se oslone na vrednost njihovog Brenda
Turisticka destinacija koja zeli da postigne uspeh u pravljenju sopstvenog brenda mora da:
-prati koje su to zelje i potrebe turista
-i posmatra njihovo ponasanje prilikom kupovine
-i naravno da tezi da zadovolji te potrebe
31.KORISCENJE SAVREMENE TEHNOLOGIJE:
Trendovi na svetskom turistickom trzistu su:
-globalizacija turizma
-ubrzane promene na turistickom trzistu
-uvodjenje novih tehnologija u poslovanje
-razvoj “one to one” marketinga
-horizontalno i vertikalno povezivanje unutar turistickog trzista
-stvaranje web sajtova
-Nova tehnologija omogucuje putovanja radi odmora koja ce se istovremeno iskoristiti i u poslovne svrhe.
-Tu su pametni telefoni (smart phones), licni digitalni pomocnici, laptop i druga elektronska oprema.
Korist koju turisticka privreda ima koriscenjem interneta ogleda se kroz:
-snizavanje troskova
-povecanje trzista (ceo svet)
-mogucnost stalnog komuniciranja sa potencijalnim turistima
Hotelska kuca postala je zavisna od globalne mreze koja omogucuje:
-direktne rezervacije
-i prodaju kapaciteta
32.BUDUCI TRENDOVI RAZVOJA TURISTICKIH DESTINACIJA:
Neki od buducih trendova su:
-direktno online rezervisanje
-automatizacija rezervisanja karata (satelitski stampaci karata)
-mobilni vodici za gradove i elektronske brosure ce zameniti papirna izdanja
-interaktivni TV i mobilni uredjaji ce povecano biti korisceni za distribuciju turistickih usluga
-vecina turistickih organizacija ce koristiti Intra mreze
-virtuelni turisti ce vise potrazivati multimedijalne turisticke informacije
Za razvoj turistickih destinacija bitno je:
-koliko ce internet servisi biti dostupni za domacu populaciju
-razvoj infrastructure koja je neophodna za turizam na destinaciji
-svaka turisticka destinacija mora da uzme u obzir konkurenciju, tj neku drugu turisticku destinaciju
33.POZICIONIRANJE TURISTICKIH DESTINACIJA SELEKTIVNIH OBLIKA TURIZMA:
Pozicioniranje na turistickom trzistu sledi posle
-segmentacije trzista
Efikasnost u pozicioniranju se postize
-stvaranjem slike o idealnoj turistickoj destinaciji, gde ce turista ispuniti svoja ocekivanja i zadovoljiti svoju turisticku potrebu
-Medjutim, postoje i druge destinacije sa istim,slicnim ili jos boljim imidzom.
-Stvaranjem jedinstvenog turistickog proizvoda svaka destinacija ce postici uspeh
Pozicioniranje nije samo propagandno delovanje, to je:
-piramida svih onih proizvoda i usluga koje uticu na kvalitet turisticke destinacije i stvaranje slike o njoj
-Najbitnije je pobediti konkurenciju !
34.POJAM KVALITETA TURISTICKE DESTINACIJE:
Kvalitet:
-je percepcija koju turista ima,u kojoj meri su zadovoljena njegova ocekivanja koriscenjem proizvoda
-Kvalitet se ne sme izjednacavati sa luksuzom,i ne sme biti ekskluzivan,ali mora biti pristupacan svim turistima,ukljucujuci i one sa posebnim potrebama
-Koncept integrisanog menadzmenta kvaliteta (IQM) se tek od skora primenjuje u turizmu
Podrucja politike koja su posebno vazna za razvoj kvaliteta:
-strukturna politika
-zastita potrosaca
-politika zastite zivotne sredine
-politika prevoza i preduzeca
Zakljucci i preporuke za prepoznavanje kvaliteta:
-pokazatelji za merenje procesa poboljsanja kvaliteta
-standardizacija na evropskom nivou
-savetovanje,poslovni saveti
-poboljsanje infrastrukture itd.
Kvalitet mora biti:
-utkan u kulturu rada i zivljenja
-mora biti odgovornost svih zaposlenih
-Ovakav nacin razmisljanja je i osnova za razvoj turizma svake destinacije.
35.MENADZMENT ORIJENTISAN KA TURISTIMA:
Cilj ovog menadzmenta je:
-da turisti budu zadovoljni boravkom u destinaciji
-da imaju zelju da je ponovo posete
-i da je promovisu svojim prijateljima i rodbini
Svi ti ciljevi su orijentisani ka:
-sticanju profita
Uloga menadzmenta kvaliteta ovde je dvostruka:
-prvo,turisti ocenjuju kvalitet komunikacija,sto zahteva od destinacije da se fokusira na te aspekte
-drugo,menadzment kvaliteta treba da uzme u obzir da zaposlenima treba obuka, da bi kvalitetnije poslovali
-npr. cest je slucaj da musterija nije zadovoljna ljubaznoscu osoblja
36.KVALITET MENADZMENTA U TURISTICKIM DESTINACIJAMA RURALNOG TURIZMA:
4 cilja strategije ruralnog turizma:
-zaposljavanje u preduzecima ruralnog turizma
-visok kvalitet ocekivanja posetilaca u seoskoj sredini
-odrzavanje i poboljsanje kvaliteta ruralne sredine
-profit od ruralnog turizma
Teskoce pri izradi standarda kvaliteta u ruralnom turizmu se javljaju zbog:
-nemogucnosti da standardi prepoznaju osnovne kvalitete ruralnog turizma
-i potrebu za ocuvanjem privlacnosti tih oblasti
-Turisti treba da budu bolje informisani o smestaju i atraktivnostima destinacije, u ovom slucaju sela koje posecuju.
Trenutno najatraktivnija destinacija ovog tipa
-je Drvengrad (Etno selo), koji je osmislio i sagradio Emir Kusturica
37.INTEGRISANI MENADZMENT KVALITETA U TURIZMU (IQM):
Onova integrisanog menadzmenta kvaliteta u turizmu ima 4 kljucna elementa:
-zadovoljstvo turiste
-zadovoljstvo lokalne turisticke industrije
-kvalitet zivota lokalnog stanovnistva
-ekoloski kvalitet
Cilj IQM:
-je da poboljsa kvalitet ruralnog turizma
Ovde spadaju, pre svega, pokusaji za poboljsanjem kvaliteta za:
-marketing i komunikacije
-dobrodoslicu i informacije pruzene posetiocu
-smestaj
-proizvodnju
-atrakcije i manifestacije
-rekreaciju
-zivotnu sredinu
-infrastrukturu
Glavni principi IQM su:
-integracija
-autenticnost
-osobenost
-trzisni realizam
-odrzivost
-partnerstvo itd.
38.KAKO RAZVITI,PREPOZNATI I ODRZATI USLOVE KVALITETA:
Najbolji nacin pracenja kvaliteta turisticke destinacije:
-je stalno anketiranje turista
Mora se posebno voditi racuna o:
Kvalitetu destinacije:
-odrzivost lokalne turisticke industrije
-podrska lokalnoj turistickoj industriji
-marketing i promocija
-kvalitet dobrodoslice
-bezbednost i sigurnost
Kvalitetu turistickog proizvoda:
-kvalitet vazduha
-kvalitet lokalne zivotne sredine
-pristupacnost
-transport
-smestaj
-informacije
-hrana i pice
-aktivnosti
-kvalitet vode
-vrednost za novac
Npr. Kvalitet informacija:
-kvalitet rada turistickih informacionih centara se meri mogucnoscu privlacenja turista, i da li su turisti zadovoljni kvalitetom informacija koje dobijaju
39.TEST KVALITETA U TURISTICKOJ DESTINACIJI:
-Test kvaliteta je za turisticku destinaciju izuzetno vazan
jer na taj nacin obezbedjuje:
-integrisani instrument za merenje i kontrolu unutrasnjeg kvaliteta
-sredstvo za merenje kvaliteta u odnosu na druge destinacije (komparacija)
-Na taj nacin destinacija otkriva, osim svojih jakih tacaka i mogucnosti, i svoje slabosti i mane, i pokusava da ih otkloni po principu “dobre prakse”, preduzimanjem istih,slicnih ili razlicitih koraka koje preduzima konkurencija
-Za destinaciju je bitno da uspostavi takav stepen kvaliteta koji se trazi ne samo na regionalnom i nacionalnom nivou,vec i na svetskom turistickom trzistu
40.PROCENA KVALITETA TURISTICKE DESTINACIJE:
Dve osnovne grupe za procenu kvaliteta u turizmu:
1.kvalitet turisticke destinacije koji nam daje osnovne informacije o stanju u turistickoj destinaciji
2.kvalitet turistickog proizvoda koji nam daje informacije o kvalitetu turistickog proizvoda zasnovanog na misljenju turista
U prvu grupu spadaju:
-prirodni i antropogeni resursi
-stepen razvoja lokalne turisticke industrije
-stepen zadovoljstva lokalnog stanovnistva
-marketing mix turisticke destinacije
-sigurnost i bezbednost itd.
U drugu grupu spadaju:
-pristupacnost
-prevoz
-smestaj
-ugostiteljske usluge
-dodatne usluge
41.RISK MENADZMENT U TURISTICKOJ DESTINACIJI:
-I turizam postaje zrtva
Konflikti koji uticu na razvoj turizma su:
-prirodne katastrofe
-terorizam
-ratovi
-ekonomske krize
-epidemije
Sigurnost boravka
-je postao prioritet u planiranju razvoja turizma
-turisticke destinacije sve cesce rade kampanje uveravanjem da je boravak kod njih siguran, bez rizika
-Da bi turisticka destinacija bila sigurna mora da obezbedi turiste,tj da ih na najbolji moguci nacin zastiti od kriminalaca i lopova, na taj nacin povecava se turisticki promet.
42.PRIRODA I TURIZAM:
-Turizam ne bi postojao bez prirode.
-Turisticke destinacije se nalaze u primorskim,planinskim ili sumskim podrucjima, gde se cesto mogu desiti prirodne nepogode,tj katastrofe.
-Zbog toga moramo biti spremni, ako ne za sprecavanje onda za ublazavanje posledica nastalih razarajucom snagom prirode.
(uragani,cunami,poplave,zemljotresi . .)
-Pitanje je da li je to moguce, i kako?
43.KATASTROFE I TURIZAM:
Uragan Flojd septembra 1999 godine pogadja Bahame,iatocni deo SAD, a njegov uticaj po turizam i turisticku privredu bio je sledeci:
-avionski saobracaj dobija nove rute
-veliki broj letova se otkazuje
-zatvaraju se aerodnromi na Floridi i u Atlanti
-brodovi za krstarenje se usmeravaju ka sigurnijim vodama
-zatvara se veliki broj tematskih parkova
Zemljotresi:
-imaju razornu moc, unistavaju turisticku infrastrukturu i odnose mnogo ljudkih zivota
Cunami:
-su ogromni talasi koji takodje usporavaju razvoj turizma i odnose ljudske zivote
(u Indiji,Indoneziji,Maleziji,Sri Lanki,na Tajlandu,Maldivima)
Los uticaj na turizam imali su i:
-teroristicki napad u NY
-sars u Hong Kongu
44.MEDICINSKI RIZICI U TURIZMU:
-Turisticka kretanja mogu dovesti i do sirenja razlicitih bolesti.
-Tako je 1971. godine doneta kolera na Novi Zeland, pre toga velike boginje kod nas, sirenje SARS-a, pticiji grip . .
-Pojava SARS-a je uticala na smanjenje broja turista u regionu nastanka ove bolesti i u okolnim zemljama.
-To su osetile Kina,Malezija,Singapur,Hong Kong,Tajvan,Japan i Australija.
-Uticaj razlicitih bolesti predstavlja poseban rizik za razvoj turizma.
-Recimo bolest ludih krava u Velikoj Britaniji i napad u NY su doveli do opadanja broja turista,a to se odrazilo na devizni priliv od turizma.
-Zbog toga je izuzetno vazno upozoriti turiste i dati im pravo obavestenje !
45.ZASTO JE TURISTICKO TRZISTE INTERESANTNO ZA TERORISTE:
1.turizam je trzisno dobro pozicioniran,sto je dovoljno za delovanje terorista
2.teroristima je potrebna reklama,a turizam ima mogucnost velikog publiciteta
3.u turistickoj grupi ima dosta stranaca pa se teroristi lako uklope
4.masovnost turista je pogodna za teroriste itd.
4 glavna elementa terorizma:
-cilj aktivnosti je uvek politicke prirode
-upotreba nasilja ili pretnje upotrebom nasilja
-zrtve su uglavnom neduzni gradjani
-napad nije usmeren prema zrtvi ili zrtvama,vec se teroristickim cinom zeli uputiti poruka jednoj siroj zajednici (drzavi,drustvu itd.)
Neki od teroristickih napada su:
-’88 avion americke kompanije Pan Am raznesen je eksplozivom iznad grada Lokerbiea
-11. septembra 2001. islamski teroristi su oteli 4 americka putnicka aviona, od kojih su dva obrusili na cuvene kule bliznakinje u NY, zgrade svetskog trgovinskog centra
-12. oktobra 2002. na indonezanskom ostrvu BALI dva bombaska napada na jedan restoran i diskoteku
-2005. na meti je bio London,cetiri bombasa samoubice napali su metro i gradske autobuse
-iste godine je u Egiptu doslo do krvoprolica,u seriji bombaskih napada na letovaliste Sharm el Shejk ubijene su 64 osobe,uglavnom strani turisti
46.UTICAJ KRIMINALA NA TURISTICKU DESTINACIJU:
Kriminal u turistickoj destinaciji su:
-sitne kradje
-dzeparenje
-otimanje tasni
-kradje iz hotelskih soba
-kradje automobila itd.
Karakteristike kriminalnih napada:
-razlozi ovih napada su najcesce ekonomske prirode
-zrtva napada je neoprezan turista
-retke su povrede zrtava
-ne postoji politicka pozadina dogadjaja
-nema velikog publiciteta
-negativne posledice ovakvih napada su kratkotrajne
Male slicnosti i velike razlike delovanja kriminalnih i teroristickih grupa:
-kriminalci rade najcesce na lokalnom nivou, teroristi deluju globalno i premestaju lokacije za svoje aktivnosti cesto i brzo
-kriminalci ne zele da sprece razvoj turizma u destinaciji jer bi time onemogucili i svoje dalje delovanje i zaradu
-teroristi zele da uniste razvoj turizma u turistickoj destinaciji, jer samo tako mogu da skrenu paznju na svoje zahteve i ostvare svoj cilj
47.ZNACAJ KULTURNIH PEJZAZA ZA FORMIRANJE TURISTICKE DESTINACIJE:
-Kulturni pejzazi reflektuju interakciju izmedju ljudi i njihovog prirodnog okruzenja kroz prostor i vreme.
-Oni su ogledalo kulture koja ih stvara.
-U stvaranju Liste svetske bastine, Komitet je pokusao da izbegne odvajanje prirodne i kulturne bastine, ali nije uspeo.
-Dok su istoricari umetnosti uzimali jedan spomenik kao glavni fokus, za prirodne naucnike zastita ugrozenih vrsta i nedirnute prirode od strane ljudskog uticaja bila je glavni cilj.
-U Evropi i Severnoj Americi, neke zemlje su dosta napredovale u prepoznavanju kulturnih pejzaza, kao sto je Francuska,Norveska,Nemacka,SAD i Kanada.
-U vecini zemalja prirodnom polozaju pridaju mnogo vecu zastitu od kulturnih polozaja.
Strucni sastanak u Francuskoj:
-septembra 1992. oznacio je polaznu tacku u diskusiji
-stvorene su 3 kategorije kulturnih pejzaza
Drugi strucni sastanak u Nemackoj:
-je odrzan u oktobru 1993. gde su date ilustracije i primeri kulturnih pejzaza sirom sveta
Prvi kulturni pejzaz koji je upisan na Listu svetske bastine je:
-nacionalni park Tongariro na Novom Zelandu (decembar 1993.)
Drugi kulturni pejzaz koji je upisan na Listu je:
-nacionalni park Uluru Kata Tjata u Australiji (1994.)
Jedan od rezultata sastanaka bio je i:
-“Akcioni plan za buducnost” kulturnih pejzaza
-Treba istaci da je samo prvi korak velike inicijative,povecati zastitu kulturnih pejzaza na lokalnom, regionalnom i internacionalnom nivou.
