MENADMENT U TRGOVINIProf.dr Milorad Unkovi

I POJAM I SUTINA MENADMENTAPojam menadmenta znai: upravljati, voditi, rukovoditi, raspolagati sa neim. Ukljuuje i timove (ljudske resurse) koji obavljaju taj upravljaki i rukovodni proces kroz: planiranje, organizovanje, voenje i kontrolu poslova i poslovanja.Definicije su dali ugledni autori kao Robins (2001), Draker (2002), Adias (1994), kao i domai autori Milisavljevi (2005), Mai (2007).

Savremena trgovina sve je vie globalizovna. Trgovinski lanci ire se iz zemlje u zemlju i slobodno posluju po celoj zemljinoj kugli. Ona je takodje sve vie koncentrisana, posebno kod hrane i robe iroke potronje. U EU samo sedam trgovinskih lanaca obavlja preko polovine prometa prehrambenih proizvoda, a u nekim zemljama samo etiri preduzea obavljaju preko 70% ovoga prometa.

I POJAM I SUTINA MENADMENTA

I POJAM I SUTINA MENADMENTARobins: Menadment znai koordiniranje aktivnosti vezanih za posao, tako da se one obavljaju efikasno i efektivno- s ljudima i uz pomo drugih ljudi. Najvaniji deo trgovinskog menadmenta je pribavljanje kupaca radi obezbeenja potrebnog kvantuma poslova sada i u srednjeronoj i dugoronoj budunosti.

I POJAM I SUTINA MENADMENTADraker:Menadment predstavlja pruanje znanja u cilju otkrivanja kako postojee znanje moe da se najbolje primeni da bi se proizveli rezultati. Menadment je nova tehnologija, znanje vanije od bilo kakve nauke

I POJAM I SUTINA MENADMENTA Menadment je kontinuiran proces kojim se pokree i usmerava poslovna aktivnost radi ostvarivanja svrhe poslovanja preduzea.Ekonomski karakter menadmenta se ogleda u podmirenju potreba potroaa, privrede i drutva u proizvodima i uslugama.Sa stanovita preduzea najvaniji je trajan opstanak (odrivost), zarade i profit. U savremenom menadmentu proizvod ili uslugu ne definie proizvoa nego potroa. Posebno je znaajan menadment marketing.

I POJAM I SUTINA MENADMENTAMarketing je organizaciona funkcija i set procesa kreiranja, komuniciranja i isporuka vrednosti potroaima i upravljanja odnosima sa kupcima, na nain koji donosi korist organizaciji i njenim stejkholderima (Kotler-Keler, 2008.)Po Drakeru Marketing je proces planiranja i izvrenja stvaranja, uspostavljanja prodajne cene, promocije i distribucije ideja, robe (proizvoda) i usluga da bi se uspostavila razmena koja zadovoljava line potrebe i ciljeve kupaca i potrebe i ciljeve organizacije (Draker, 1988.)

I POJAM I SUTINA MENADMENTAAmerika asocijacija za marketing (AMA, 2007.) daje sledeu definiciju:Marketing je aktivnost, set institucija i procesa za kreiranje, komuniciranje, isporuku i razmenu ponuda koje imaju vrednost za potroae, klijente, partnere i drutvo u celini.Marketing XXI veka, ima sledee komponente: marketing tesnih odnosa sa kupcima, interni marketing, marketing odgovoran prema drutvenoj zajednici i ivotnoj sredini-integralni marketing.

I POJAM I SUTINA MENADMENTA

Sa stanovita primene marketinga znaajan je izbor ciljnog trita, sprovoenje modela segmentacije na njemu, a onda primena marketing miksa (proizvod-njegov kvalitet i diferencijacija od drugih, cena, kanali prodaje, promocija) i zauzetost trita, pozicioniranje i uvanje imida. Marketing menadment smatramo umetnou i naukom izbora ciljnih trita i sposobnou pridobijanja, zadravanja i poveanja broja kupaca putem stvaranja, isporuke i komuniciranja superiorne vrednosti za kupce.(Kotler)

I POJAM I SUTINA MENADMENTA Marketing koncept podrazumeva identifikaciju potreba i elja potroaa, te obezbeenje proizvoda i usluga, kako bi se zadovoljio kupac, a prodavac ostvario profit. Po Kotleru upravljanje marketingom sadri: Analizu marketinga (marketing istraivanje),Planiranje marketinga i implementaciju planova iKontrolu ostvarenja planova.

I POJAM I SUTINA MENADMENTA

Svako preduzee ima poslovnu strategiju i poslovnu taktiku. Cilj poslovne strategije je da to vie potroaa kupuje proizvode i usluge odreene kompanije, a ona ostvaruje dobit. Strategija definie izbor poslovne delatnosti (specijalizacija), a taktika je sredstvo ostvarivanja strategije.

PLANIRANJE Planiranje znai ocenu budunosti, odnosno analizu faktora i postavljanje ciljeva od kojih zavisi efikasno i efektivno poslovanje preduzea zavis u budunosti.Planiranje je kontinuelni proces donoenja planskih odluka kojima se unose promene u odnos izmeu preduzea i sredine.

PLANIRANJEUspeh preduzea polazi od definisanih ciljeva poslovanja. Konkretizovanje ciljeva bi trebalo postaviti u osam kljunih oblasti:

1. Marketing5. Fizika sredstva2. Inovacije6. Produktivnost3. Ljudski resursiDrutvena odgovornost4. Finansijska sredstva8. Ostvarivanje profita

PLANIRANJESistem stratekog planiranja nastaje iz potrebe da menadment razmilja strateki. Vri se analiza i procena konkurentske situacije i grane u kojoj preduzee posluje, a zatim se predvidjaju novi trendovi i pojave u okruenju i privredi.

PLANIRANJEVri se procena vizije i misije preduzea, izbor delatnosti, a zatim dinamika alokacija izvora, zasnovana na njihovom potencijalu u stvaranju vrednosti.Menadment je u veoj meri orijentisan na nove proizvode i nova trita, a akcenat se stavlja na inovacije istraivako-razvojnu aktivnost preduze i produktivnost.

PLANIRANJE Tri su najbitnija atributa strategijskog planiranja:Prvi je njegova orijentisanost na bazino pitanje efektivnosti preduzea izbor pravog poslovnog podruja.Drugi je njegova orijentisanost na promenu poboljanje strategijske pozicije preduzea.Trei je usmeren na rast i razvoj preduzea na domaem i meunarodnom tritu radi zadovoljstva svih onih koji od konkretnog preduzea zavise.

PLANIRANJEStrategijsko planiranje ukljuuje tri podruja aktivnosti: strategijsku analizu, strategijski izbor i strategijsku promenu.U strategijskom planiranju jasna procena izvora preduzea igra posebnu ulogu.Potrebna je analiza postojeih i nedostajuih izvora kao i analiza upotrebe raspoloivih izvora, odnosno naina pribavljanja dodatnih izvora.

PLANIRANJETakoe su znaajni stavovi o misiji i viziji, konkurentskom poreenju (benmarking), satisfakciji potroaa, strategiji rasta i planiranju performansi efikasnosti i efektivnosti.U ulozi operativnih menadera, lideri imaju zadatak da organizuju tekue poslovne procese, kako bi se ostvarili poslovni rezultati prema zahtevima i oekivanjima kupaca, svih stejkholdera i sredine u kojoj preduzee posluje.Drugaije reeno da imputi daju to vee autpute.

ORGANIZOVANJETermin organizacija se koristi da se opie proces organizovanj i organizacionog ponaanja, kako bi se na pravi nain usmerili i iskoristili ljudi i sredstva, na ciljeve preduzea.Problem organizacije je iznalaenje balansa izmeu potrebne decentralizacije i integrisanosti funkcija preduzea.Kao faza procesa menadmenta obuhvata odreivanje posla koji treba da se obavi, podelu rada meu zaposlenima i postavljanje mehanizma koordinacije i motivacije aktivnosti u preduzeu.

ORGANIZOVANJE etiri su kljune misije odnosno odgovornosti preduzea (Milosavljevi)ekonomska odgovornost,pravna odgovornost,etika odgovornost,filantropska odgovornost.

ORGANIZOVANJE U trgovinskom menadmentu su znaajni prvenstveno marketing i finansije, koji su usko povezani. U trgovinskom preduzeu organizacija moe biti uspostavljena po:funkcionalnom principu,predmetnom principu,geografskom principu,kupcima,meavini predhodnih principa ili njihovog dela,sloenoj matrici.

SPECIFINI ZADACI SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEA Specifini zadaci spoljnotrgovinskog preduzea se sastoje u sledeem:preventivno delovanje prilagoavanjem delatnosti buduim trinim oekivanjima,robu namenjenu izvozu plasirati pod optimalnim trinim uslovima,potrebnu opremu, repromaterijal i robu iroke potronje iz uvoza nabavljati pod najpovoljnijim uslovima,obavljati i druge spoljnotrgovinske poslove na najrentabilniji, najefikasniji i najefektivniji nain.

VOENJE (LIDERSTVO)

Menadment ljudskih resursa je od najveeg znaaja za uspeh preduzea. Liderstvo ili tzv. top menadment, je znaajno za uspeh svakog preduzea i drutva, pa i trgovinskog.Efektivnost lidera znai da on svojim aktivnostima i ponaanjem poveava vrednost preduzea koje vodi. Kompetentnost lidera se ogleda u sposobnosti da, u situaciji sa brojnim ogranienjima, doprinese da preduzee ostvari dodatnu vrednost.

VOENJE (LIDERSTVO) Kod voenja postoje tri tipa ponaanja lidera (Jukl) i to lider:Orijentisan na zadatak-preokupacija obezbeenje stabilnosti;Orijentisan na interpersonalne odnose-preokupacija poboljanje meuljudskih odnosa radi uspenog rada i poslovanja.Orijentisan na promene-preokupacija poboljanje strategijske pozicije preduzea.

KONTROLISANJEKontrola omoguava menaderima da prate efikasnost svoga planiranja, organizovanja i liderskih aktivnosti.Da bi kontrola uspela potrebno je poznavati i primenjivati nekoliko tipova standarda:

1. Standardi kvaliteta6. Finansijski raciji2. Fizike standarde7. Vremenski standardi3. Standardi za kapital8. Neopipljivi standardi4.Standardi prihoda9.Ostvarivanje ciljeva5. Monetarni standard-trokovi

KONTROLISANJE Najznaajnija podela kontrole je na:Strateku kontrolu koja se bavi bazinim smerom ostvarivanja strategije razvoja iTaktiku (operativnu) kontrolu koja se bavi aktivnostima preduzea (ostvarivanje tekue proizvodnje i usluga, bilansi poslovanja, pokazatelji uspenosti, ostvarivanje kvaliteta, propaganda, penetracija trita, finansijska likvidnost, motivisanost radnika i slino).

II KONKURENTNOST U TRGOVINIOd konkurentnosti zavisi stvaranje, zadravanje i poveanje broja kupaca, pobeda nad rivalima i trajno odravanje poslova, te efikasnosti i efektivnosti preduzeaSvodi se na kompentencije menadmenta radi isporuke superiorne vrednosti za kupce i ostvarivanje trajne uspenosti poslovanja preduzea.

II KONKURENTNOST U TRGOVINIKonkurentnost predstavlja sposobnost firme, privredne grane i zemlje, da se odri i napreduje, da pobedjuje konkurenciju i da napreduje po principima efikasnosti i efektivnosti.Konkurentnost se analizira na mikro nivou, na nivou drave i integralno.

II KONKURENTNOST U TRGOVININajznaajniji teoretiar konkurentnosti je Porter. Po njemu, konkurentnost zavisi od resursa, tranje, povezanosti privrede i menadmenta, a najvie od inovacija i produktivnosti.

II KONKURENTNOST U TRGOVINIFaktori operativne konkurentnosti su:- kvalitet,-cena,- nain plaanja,-rokovi isporuke, servisiranje i odravanje,-menadment, marketking i inovacije,-mere drave,

II KONKURENTNOST U TRGOVINI-razvojno osposobljavanje zemlje kupca-ostali faktori konkurentnostiMerenje konkurentnosti vri se na makro i mikro nivou na bazi egzatnih pokazatelja.Kalkulacije su osnov meranje konkurentnosti u trgovini

CENE I KALKULACIJEKod zakljuenja kupoprodajnog posla, cena mora biti predmet sistematske obrade i analize u toku pripremnih radnji.Ugovorena cena predmeta kupoprodaje, u naelu treba da bude odreena u svim njenim pojedinostima (direktna cena). Ako se ugovorne strane, tekstom kupoprodajnog ugovora, pozivaju na neki trei lice izvor koji e na odreeni nain utvrditi cenu robe ili prihvataju cenu vaeu na odreeni dan ili prosenu u toku odreenog vremena vaeu na izvesnom tritu (berza, aukcija), onda je to indirektna cena.

CENE I KALKULACIJE Konana visina ukupne cene predmeta kupoprodaje zavisi od sledeih faktora:Obim isporuke robe ili usluge odgovarajue poveava ili smanjuje konanu cenu (popust u ceni na koliinu robe).Paritet, znai da ugovorna cena do mesta opredeljenja, pokriva i trokove uobiajene ambalae, transporta, rukovanja robom, rizika, osiguranja, taksa i dabina (klauzule Incoterms).

CENE I KALKULACIJECena zavisi i od uslova plaanja (u gotovom ili na kredit):Cena zavisi i od popusta rabata, ugovorenih ili uobiajenih u trgovakom prometu (rabat na veliko i malo, koliinski rabat, izvozni rabat, rabat na stare kupce), kao i trgovinskih mari.Cena proizvoaa obuhvata trokove proizvodnje, drutvene prihode (doprinosi i druge zakonske obaveze) i ukalkulisanu zaradu.

CENE I KALKULACIJETrina cena nastaje pod dejstvom trinih zakona ponude i tranje u odreenom mestu, pokrajini ili nacionalnom tritu to je najnia mogua cena koja se u odreeno vreme postie na tano odreenom tritu za utvrenu vrstu i kvalitet robe i paritet njene isporuke.U kolskom primeru radi se o prodaji po prosenim cenama. Ako, na primer, mogue cene ponude tri isporuioca prema trokovima proizvodnje, iznose:

CENE I KALKULACIJEZa isporuioca A - 500 dolara;Za isporuioca B - 400 dolara;Za isporuioca C - 600 dolara.Prosena prodajna cena je 500 dolara, pa e isporuilac ije su cene ponude 400 dolara zaraditi 100 dolara, a isporuilac C izgubiti 100 dolara jer su njegovi trokovi vei od prosenih.

CENE I KALKULACIJESvetska cena se, najee, odnosi na berzanske kotacije cena za robu koja je predmet berzanske trgovine i cene na transparentnim medjunarodnim tenderima. Monopolske cene postoje u sluajevima kad monopolske organizacije, na razne naine, utvruju nivo prodajne cene za odreene kategorije robe, koji e vaiti na odredjenom tritu.

CENE I KALKULACIJEDamping cena je bitno ispod postojee trine cene te robe u zemlji kupca, pa i prodavca, a u nekim sluajevima ak i ispod trokova proizvodnje tih gotovih proizvoda u zemlji porekla.

CENE I KALKULACIJE

Administrativne cene- na cene utie i drava. Drava na nivo cena deluje i indirektno, propisivanjem poreza i doprinosa, uticajem preko kamatnih stopa i deviznog kursa. Nekada drava administrativno propisuje i sam nivo cena i mari.

CENE I KALKULACIJEFiksna cena robe ili usluge se utvruje u sluaju kada postoje svi uslovi stabilnosti odnosa na tritu zemlje prodavca u kojima ne preti opasnost da e bilo koja od ugovornih strana biti oteena takvim postupkom.Berzanska cena (kotacija) se primenjuje u razmeni tzv.artikala berzanskog prometa (standardizovana, fungibilna roba).

CENE I KALKULACIJEKlizajua cena postaje na osnovu injeninog stanja, da su ugovorne strane stavile tzv. rezervu na cenu iz ugovora o kupoprodaji. U savremenim uslovima ostvarivanja akata meunarodne kupoprodaje, primena ovog vida cena i metoda klizne skale vie dobija u znaaju i postaje ea, a u odreenim uslovima i neizbena. To je posebno sluaj kod poslova velike vrednosti, a koji se isporuuju u duem vremenskom periodu kao to je na primer izgradnja graevinskih objekata i izvoz opreme.

SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJEKalkulacija u privredi, podrazumeva iznalaenje cene, njene strukture i poslovnog rezultata (rentabiliteta) primenom adekvatnih raunskih metoda. Spoljnotrgovinska kalkulacija podrazumeva iznalaenje cene i strukture njenih trokova kod poslova izvoza i uvoza. U strukturi trokova ovde su obuhvaeni i instrumenti reima razmene sa inostranstvom (carine, porezi, takse, devizni kursevi, a prilikom raunanja rentabiliteta i mere podsticaja izvoza).

SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJECilj izrade trgovake pretkalkulacije ( predkalkulacija ili planska kalkulacija)u raznim njenim varijantama je da se pronae najpogodnije, optimalno reenje za dati sluaj da bi se posao dobio, a da se iz njega izvuku maksimalno mogue koristi.Kontrolna kalkulacija u osnovi, ima dva cilja primene: uporeivanje trokovnih kategorija (grupa) njihovim presecanjem u raznim varijantama kalkulacije po istom poslu, bilo da se kalkulisalo primenom istog ili razliitih metoda kalkulacije.

SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJEKonana kalkulacija ima poslovno-analitiki cilj i karakter. Radi se po okonanju posla na ugovoreni nain i na osnovu dokumenata o stvarno nastalim trokovima.Radi se posle obrauna svih uesnika u poslu, kupaca, dobavljaa, banaka, osiguranja, pedicije, transporta, carine, kontrolnih organa, poreza prema dravi, znai zaokruenjem svih trokova i njihovim uporeenjem sa ostvarenim prihodima.

SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJEIzvozna kalkulacija je u sutini kategorija prodajne kalkulacije koja, pored ostalog, uklapa i dejstvo odgovarajuih instrumenata reima spoljnotrgovinske razmene.Uvozna kalkulacija po svojoj sutini je kategorija nabavne kalkulacije, koja uz ostale elemente obuhvata i dejstvo odgovarajuih instrumenata reima spoljnotrgovinske razmene u pogledu uvoza robe stranog porekla.

SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJEKalkulacija specijalnih spoljnotrgovinskih poslova (reeksport, kompenzacije, dorada, prerada, tranzitni poslovi i dr.) pored elemenata praktikovane izvozne ili uvozne kalkulacije, uzima u obzir i posebne okolnosti i ciljeve konkretnog specijalnog spoljnotrgovinskog posla. U posebne karakteristike ove vrste kalkulacija ubrajaju se kao specifini, uslovi, mesto i valuta plaanja, zatim okolnosti sloenijeg rukovanja i transporta robe i pitanja njenog carinskog statusa na putu od mesta nabavke do mesta njene konane potronje.

III LOKACIJA TRGOVINEPod makrolokacijom prodajne mree podrazumeva se izbor dravnog, regionalnog i lokalnog podruja za izgradnju objekata i lociranje mree u celini. Analiziraju se, obavezno, privredni rast, privredna struktura, raspoloivost resursa, sklonost potroaa za kupovine proizvoda odreenog porekla i mogunost ostvarivanja profita.

III LOKACIJA TRGOVINEPod mikrolokacijom podrazumeva se izbor tano odreenih mesta za izgradnju jednog ili vie prodajnih objekata i njihovih snabdevakih centara, kao i drugih oblika trgovine. Znaaj mikrolokacije potenciran je brzim promenama potreba i zahteva potroaa, permanentnim promenama rezidencijalnih mesta i njihovih radnih i ostalih aktivnosti, izmenom socijalnih uslova u ruralnim i urbanim sredinama, kretanjem trokova prometa, posebno rente i gradskog graevinskog zemljita, te tenjom trgovinske firme i vlasnika za profitom.

III LOKACIJA TRGOVINELokacija maloprodajne mree mora biti trino orijentisana. To znai da je treba razvijati na odgovarajuem okruenju, kao kompleksu sainjenom od broja kupaca i potroaa, njihove kupovne moi i sklonosti za potronju dimenzionirane njihovim ponaanjem, navikama i motivacijama.

III LOKACIJA TRGOVINEPrimarni znaaj lokacije maloprodaje je blizina potroau, to je manje vano za lokaciju proizvodnje i velikoprodaje. Prilikom lokacije maloprodajnih objekata treba respektovati zahteve u vezi komfora i to pristupanijeg mesta za potroae, ali i potrebe rentabilnosti mereno proseno ostvarenim prometom i profitom po zaposlenom ili na jedinicu poslovnog prostora. Zbog toga je neophodno pravilno proceniti budue promene u veliini i distribuciji stanovnitva i njihovog dohotka, kao i promene ukupne privredne strukture lokalnog i regionalnog podruja i njihove saobraajne infrastrukture, kao i nivo konkurencije.

III LOKACIJA TRGOVINEPostoji stara izreka da uspeh trgovine zavisi od: Lokacije Lokacije i Lokacije.Samo male razlike u lokaciji mogu imati odluujui uticaj na trgovinu. Ni dobar trgovac nikad nee ostvariti dobar posao, ako je prodajni objekat lociran na pogrenom mestu.

III LOKACIJA TRGOVINELokacija zavisi od demografskih karakteristika potroaa na datom trinom podruju, njihovog ivotnog stila, elastinosti kupovina, koncentracije potroaa i konkurencije. Pre lokacije, trgovac pravi paljivu analizu lokacijskog podruja i mikro mesta, prema pristupanosti za potroaa. Lokaciju treba posmatrati kroz prizmu intenziviranja konkurencije na globalnom tritu.

III LOKACIJA TRGOVINEOptimalnom lokacijom prodajne mree na minimum se svode suprotnosti koje objektivno postoje izmeu proizvoaa, distributera, potroaa i drutva u celini.Postoje brojne teorije lokacije trgovine. Sa mnogo aspekata se izdvajaju: Teorija prostorne hijerarhije trgovinskih centara i Opta teorija interakcije pojedinih subjekata trgovine.

III LOKACIJA TRGOVINETeorijom prostorne hijerarhije trgovinskih centara objanjava se poredak u distribuciji trinih podruja i poslovnih centara, utvren od strane drave ili odreene lokalne strukture.Optom teorijom interakcija teite se stavlja na izuavanje meusobne povezanosti trinih podruja i trgovinskih objekata, kroz konkurentsku borbu privrednih subjekata.

IV EFIKASNOST I EFEKTIVNOST POSLOVANJAFinansijski menadment zajedno sa proizvodnim i marketing menadmentom je sve vaniji deo uspeha preduzea.Finansijska analiza uvek ukljuuje razliite finansijske izvetaje-prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja obuhvata imovinu, obaveze i vlasniki kapital preduzea u odreenom trenutku, dok bilans uspeha obuhvata prihode i rashode preduzea tokom odreenog vremenskog perioda.

IV EFIKASNOST I EFEKTIVNOST POSLOVANJAEfikasnost moe biti tehnika i ekonomska. Tehnika meri utede po proizvodu (rezultatu). Ekonomska meri produktivnost, ekonominost i rentabilnost. Deli se na vremensku (uporeivanje istog subjekta u razliitim vremenskim periodima) i komparativnu (uporeivanje vie subjekata u istom vremenskom periodu) tzv. benmarking.Efektivnost znai raditi prave stvari, a efikasnost raditi stvari na pravi nain (znai produktivno, ekonomino i rentabilno (Draker).

POKAZATELJI EFIKASNOSTIProduktivnost je koliina odnosno vrednost stvorena po radniku ili kvadratnom metru (eventualno radnom asu) u odreenom vremenu (dan, mesec, godina) P=V/REkonominost je odnos stvorene vrednosti i ukupnih trokova E=V/TRentabilnost (profitabilnost) se meri po etiri osnovna pokazatelja

1. MERENJE RENTABILNOSTI PREKO PRINOSA NA UKUPNI ANGAOVANI KAPITAL (POVRAAJ INVESTIRANOG KAPITALA) NPf ROCE = prinos na ukupni angaovani kapital ROCE= ------- NPf = neto profit po oporezivanju UK UK = ukupan angaovani kapital

2. MERENJE RENTABILNOSTI PREKO POVRAAJA SOPSTVENOG INVESTIRANOG KAPITALA NPfRONW= -------- SKRONW = povraaj kapitalaNPf = neto profit pre oporezivanjaSK = sopstveni kapital

3. MERENJE RENTABILNOSTI KAO PRINOS NA AKTIVU NPf ROA = ------ A ROA = prinos na aktivu NPf = neto profit po oporezivanju A = ukupna aktiva

MERENJE RENTABILNOSTI U ODNOSU NA UKUPAN GODINJI PRIHOD

NPf R = ---------- UGP

* EFIKASNOST RADA U TRGOVINI MERI SE I PREKO RACIO BROJEVA i to : RACIO AKTIVNOSTI;

RACIO LIKVIDNOSTI;

RENTABILNOSTI;

RACIO LEVERIDA (ZADUENOSTI);

RACIO DEVIZNIH EFEKATA.

POKAZATELJI EFIKASNOSTIPokazatelji aktivnosti se mere kroz produktivnost i ekonominost koji su ve objanjen, kao i kroz:Koeficijent obrta zaliha (OZ) kao odnos ukupnog prometa (UP) i prosenih zaliha (PZ)Obrt potraivanja (OP) kao odnos prosenih potraivanja (PP) i ukupnog prihoda od prodaje (UP).Pokazuje koliko brzo preduzee naplauje svoja potraivanja ( period naplate).

POKAZATELJI EFIKASNOSTIIndikatori likvidnosti pokazuju sposobnost preduzea da uredno ispunjava svoje obaveze. Meri se kao odnos izmeu tekue aktive i tekuih obaveza, ili realnije odnos izmeu aktive umanjene za zalihe i tekuih obaveza.

POKAZATELJI EFIKASNOSTIRacio rentabilnosti, kao to je objanjeno, se meri kao neto profit na ukupni angaovani kapital, na angaovani sopstveni kapitalni kapital, na ukupnu aktivu i kao uee ukupnog neto godinjeg profita u ukupnom godinjem prihodu.

Racio leverida (zaduenosti)- L - pokazuje koliko je preduzee zadueno odnosno, koliko je ono sposobno da svoje poslovanje finansira sopstvenim sredstvima, bez prezaduenosti, i da li moe iz neto profita da finansira kamatu.. Meri se kao odnos ukupnog duga (UD) i ukupne aktive preduzea (UA).

Indikatori deviznih efekata pokazuju da li preduzee sopstvenim izvozom moe pokrivati sopstveni uvoz i kakav je njegov devizni bilans.

EFEKTIVNOST POSLOVANJA Efektivnost znai viziju razvoja preduzea u duem periodu, a ne samo statiko tekue merenje pokazatelja uspenosti (Draker).

Efektivnost rezultata poslovanja je merilo izbora delatnosti i ostvarivanja postavljenih ciljeva poslovanja. Podrazumeva pribavljanje adekvatnih resursa radi ostvarivanja ciljeva odnosno planiranih proizvodnih i poslovnih zadataka kvalitativno i kvantitativno.

EFEKTIVNOST POSLOVANJA

Efektivnost se moe meriti u odnosu na: globalne ciljeve, izbor delatnosti, na resurse, na trite, na zaposlene, jaanje pregovarake pozicije i konkurentnosti preduzea, sposobnost uklapanja u okruenje. Najznaajnije u ostvarivanju efektivnosti je sposobnost menadmenta.

EFEKTIVNOST POSLOVANJAKameron (Cameron, 1984) navodi etiri pristupa merenju efektivnosti preduzea:ostvarivanje ciljeva, sistemski pristup, strategijski konstituenti i konkurentne vrednosti.U privredi se najee akceptira pristup ostvarivanja ciljeva na bazi adekvatnog pribavljanja resursa i upravljanja istim.

EFEKTIVNOST POSLOVANJA

Sistemski pristup zasniva se na kompleksnom setu kriterijuma, u kojima je ostvarivanje ciljeva jedan od elemenata.Znai da preduzee kao sistem dugorono opstaje i uspeno deluje.

EFEKTIVNOST POSLOVANJAPristup strategijskih konstituenata polazi od pretpostavke da je efektivno ono preduzee koje zadovoljava osnovne zahteve konstituenata sredine (potroaa, dobavljaa, distributera, kooperanata, banaka i slino).Najvanije je zadovoljstvo kupaca radi proirenja njihovog broja kroz zadravanje postojeih i osvajanje novih kupaca.

EFEKTIVNOST POSLOVANJAPristup konkurentskih vrednosti podrazumeva da preduzee konkurentno posluje i da se efektivnost vrednuje na osnovu vie kriterijuma kao to su prinos na investicije, inovacije novih proizvoda ,rast produktivnosti, rentabilnost, fleksibilnost, sigurnost zaposlenih, adaptiranje na promene.Dobit, kao razlika izmeu prihoda i trokova u kratkom roku ili kao prinos na vlasnitvo u dugom roku, je najsvodniji ekonomski pokazatelj rezultata poslovanja preduzea u trinoj privredi.

EFEKTIVNOST POSLOVANJARast i razvoj, uee na tritu i ukupan prihod su samo naini da se ostvari primarni cilj-dobit. Uee na tritu je u velikom broju sluajeva kritian faktor uspeha preduzea, a posebno na odreenim trinim segmentima.Konkurentnost predstavlja sposobnost firme, privredne grane i zemlje, da se odri i napreduje u smislu ekonomske efikasnosti i efektivnosti, u odnosu na druge.

EFEKTIVNOST POSLOVANJAZa postizanje efektivnosti najvaniji su ljudski resursi i kvalitet menadmenta. Kompetentnost lidera se ogleda u sposobnosti da u situaciji sa brojnim ogranienjima doprinese da preduzee ostvari dodatnu vrednost.Efektivni lider ne trudi se da donese mnogo odluka, nego prave i strateke.

EFEKTIVNOST POSLOVANJAZa uspehe u ukupnom poslovanju nije dovoljno voditi rauna samo o prihodima i trokovima, nego i o moguim rizicima. Pravu preduzetniku linost karakterie sklonost ka preduzimanju rizika, ali samo toliko koliko organizacija moe da nosi iz postojeih i buduih rezervi. Rizici mogu nastati usled nepovoljnih konjunkturnih kretanja u proizvodnji i na tritu, loeg upravljanja poslovima (operativni rizici), nepovoljnog dejstva mera ekonomske politike (cene, porezi, krediti, kamate, devizni kursevi, nepovoljni izvori kapitala) i usled iznenadne i vie sile.

V KARAKTERISTIKE I ZADACI MENADERA U TRGOVINI ANALITIKE SPOSOBNOSTI - Menader u trgovini mora biti sposoban da putem numerike analize i injenica reava probleme; - Trgovinski menader reava upravljake probleme svakodnevno; - Neophodno je dobro poznavanje prolih i sadanjih indikatora produktivnosti i efikasnosti objekta, linije asortimana i odeljenja; - Menader nabavke mora biti sposoban da analizira finansijske podatke pre nego to krene na trite.

*

KREATIVNOST - Sposobnost da se generiu i ouoe nove ideje i solucije, ilustruju kreativnost ; - Ne postoje standardni recepti za trgovinu i maloprodaju; - Trgovinski menaderi treba da budu ljudi od ideja i dobri analitiari; - Uspeh u maloprodaji je rezultat osetljivih i opaajuih odluka koje su bazirane na matovitim i inovativnim tehnikama; - Nabavlja, na primer, mora biti u mogunosti da to efikasnije povezuje promene u okruenju sa promenama u potrebama i zahtevima potroaa.*

ODLUNOST

- Sposobnost da se donose veoma brze odluke, da se brzo prosuuje i da se preduzimaju akcije pre akcija direktnih konkurenata; - Trgovinski menader mora biti osoba od akcije; - Bolje odluke se donose ukoliko postoji vie raspoloivog vremena; - S obzirom na brze promene mode i potreba potroaa, menader u trgovini mora da donosi odluke brzo, sigurno i korektno.*

FLEKSIBILNOST - Sposobnost da se prilagoava stalno promenljivim potrebama, naziva se fleksibilnost; - Trgovinski menader mora da ima elju i entuzijazam da radi sve to je neophodno da bi kompletirao posao; - Uspean trgovinski menader mora biti fleksibilan, budui da se stalno mora prilagoavati brzim promenama u trendovima, stilovima i sklonostima potroaa.*

INICIJATIVNOST - Trgovinski menader je stvaralac; - Trgovinski menader bi trebalo da ima sposobnost da preduzima originalne akcije, a ne da eka predloge kako da neto uradi; - Moderni trgovinski menader mora da uvaava veliki broj elemenata, kao to su: novi poslovi, obim prometa, profit, nivo zaliha, prilike za preduzimanje akcija i slino.

*

LIDERSTVO - Sposobnost da se inspiriu ostali saradnici da vam veruju i da respektuju vae procene, kao i sposobnost da opunomoite, vodite i ubedite ostale, naziva se liderstvo; - Uspeno obavljanje poslova u trgovini pretpostavlja oslanjanje na veliki broj saradnika; - Jedno lice u velikim trgovinskim kompanijama ne moe izolovano delovati, niti moe u tim uslovima biti uspean menader.*

ORGANIZOVANOST - Kvalitet trgovinskog menadera ogleda se i u njegovoj sposobnosti da uoava prioritete i osnovne pravce za sprovoenje akcija; - Uslov za postojanje uspenog trgovinskog menadera je visok nivo organizovanosti; - Trgovinski menader je veoma esto prinuen da deluje uz istovremeno uvaavanje veeg broja faktora, promena, funkcija i projekata; - Da bi aktivirao ciljeve, uspean trgovinski menader mora da postavi prioritete i da organizuje personal i sredstva.*

PREDUZIMLJIVOST I SNOENJE RIZIKA - Trgovinski menader treba da bude spreman da ulazi u ukalkulisane rizike; - Trgovinski menader, takoe, treba da bude spreman da preuzima odgovornost za ostvarene rezultate; - Menader nabavke i ostali menaderi u trgovini treba da budu spremni da snose rizik; - Da prave i neizbene greke i da ponekad budu i gubitnici. *

VI TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 1. Menadment lokacije trgovine 2. Menadment globalizacije trgovine 3. Menadment koncentracije trgovine 4. Menadment organizacije trgovinskog preduzea 5. Marketing menadment u trgovini 6. Liderstvo u trgovini 7. Glavni stejkholderi u trgovini

TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 8. Menadment trgovinske mree od specijalizovanih trgovinskih prodavnica do viefaznih filijalnih sistema 9. Trgovinski centri 10. Elektronska trgovina 11. Brendirane i trgovinske marke 12. Konkurentnost u trgovini 13. Menadment finansiranja trgovine

TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 12. Konkurentnost u trgovini 13. Menadment finansiranja trgovine 14. Upravljanje obrtnim i osnovnim sredstvima u trgovini 15. Racio brojevi u trgovini 16. Efikasnost i efektivnost trgovinskog preduzea

TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 17. Ljudski resursi u trgovini 18. Osobine savremenog menadera u trgovini 19. Menadment maloprodaje 20. Menadment velikoprodaje 21. Menadment spoljne trgovine 22. Trgovinska politika

TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 23. Menadment prodaje 24. Menadment nabavke 25. Menadment logistike 26. Menadment obrta zaliha i potraivanja u trgovini 27. Menadment kvaliteta u trgovini

VII LITERATURA1. Dr Milorad Unkovi, Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.2. Dr Stipe Lovreta i drugi autori, Kanali marketinga, Ekonomski fakultet-CID, Beograd, 2009.3. Dr Branislav Mai, Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.4. Dr Danilo Golijanin, Menadment trgovine, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.5. Dr Stipe Lovreta, Trgovinski menadment, Ekonomski fakultet-CID Beograd, 2007.

LITERATURA6. Dezvald Salakjuz, Svetski pregovara, prevod FEFA, Beograd, 2006.7. David J. Bloomberg, Stephen Le May, Joe B. Hanna, Logistika, MATE, Zagreb, 2006.8. Vlada Republike Srbije, Ekonomski fakultet Beograd, Strategija razvoja trgovine Republike Srbije, Beograd, 2009.9. Besmay B. And Evans J.R. Retail Management, A Strategic Approach, Prentice Hall, Upper Saddle River, Englewoods Cliffs, New Jersey, 2004.10. Dawson J. Findlays and Sparks L., The Retailing Reader, Routledge, London, 2008.