Metode povećanja ljudske bioenergije i biosinteze

7/16/2019 Metode povećanja ljudske bioenergije i biosinteze

http://slidepdf.com/reader/full/metode-povecanja-ljudske-bioenergije-i-biosinteze 1/138



Genadij Petrovič Malahov

METODE POVEĆANJA LJUDSKE BIOENERGIJE

I BIOSINTEZE

(KRETANJE, GLADOVANJE,DISANJE I VODENE TERAPIJE)

P R E V O D S R U S K O G

B e o g r a d

2007.



S A D R Ž A J

KRETANJEOpŠte o kretanjuHodanjeTrčanjeTrčanje i regeneracija srcaTrčanje i čišćenje žučne kesiceTrčanje i jačanje psihičkih sposobnostiGimnastičke vežbe i atletski treningProfilaksa i lečenje oboljenja kičmenog stuba

Ve žb e za ki čm u i trbu šn e mi ši će Ve žb e za de ko mp re si ju de lo va ki čm e

Ve žb e za po ve ća nj e pok ret lj ivos ti bl ok ir an ogsegmenta kičme

Ve žb e za raz vij anj e to nu sn ih mi ši ćn ih vl ak an akičmenog stuba

Ve žb e za raz vi jan je tr bu šn ih mi ši ćaOdržavanje organa trbušne dupljeMasaža unutrašnjih organaZaključak i praktične preporuke

G L A D O V A N J EPost, gladovanje i dijetalna terapijaPost kao prirodni metod lečenja bolesti

Ak ti vi ra nj e fi zi olo šk ih me ha ni za ma to ko mgladovanjaSavremeno tumačenje preporuka Isusa Hrista

o postuPravila gladovanjaPost i spasZaključak

D I S A N J E - •OpŠte o disanjuProces disanjaĆelijsko disanje

5

• 7

• 7• 16• 20• 26• 29• 30• 33• 41• 51

• 51

• 54

• 56• 57• 57• 60• 64

• 67• 67• 74

• 80

• 98104124137

14 3143152160



CI i PranaDisanje i rad mozgaMetod izbora „hranljive prane"Metod izbora „disajne prane"

Metod A. StreljnikoveJogino disanje „Sat-nam"Bhastri ka pranaj ama •

Metod stvaranja „duhovne energije"

Zaključak

VODENE TERAPIJEUv od ; ' • •Mehanizmi uticaja vode na čovečiji organizam

Razvojni mehanizam vodenih terapijaRastvarajući i odstranjujući mehanizam vodenih

terapija V od en e te ra pi je za no rmal iz ac ij u kr vo to ka •Efekti vode nih terapija •

Zagrevajući i vlažeći efekat vodenih terapijaEnergijski i stimulišući efekat vodenih terapija

Lekoviti efekat vodenih terapijaTerapije s paromZaključak i preporukeTerminološka objašnjenja

6

KRETANJE

U živom svetu sve je živo i raduje se životu

da bi živelo u električnim i magnetnim stru

janjima, u kojima se nalazi sva životna snaga i

volja...

Moja snaga - to su električne i magnetne

struje, koje se stalno nalaze u mom celokupnom

telu.

P. K. Ivanov

OPŠTE O KRETANJU

U uvodu prvo ćemo da razmotrimo sredstva i metode

treninga koje su namenjene za povećavanje čovekove energije i poboljšavanje biosinteze ćelija.

U svetskoj praksi postoje brojne činjenice koje potvr

đuju čovekovu sposobnost da direktno koristi energiju i„građevinske materijale" iz okolnog prostora. Na primer,Galina Sergejevna Šatalova i njeni istomišljenici izveli suniz eksperimenata. Grupa od 4 čoveka na čelu sa Satalovom

obavilaje 3-nedeljno putovanje po prevojima Glavnog Kavkaskog grebena od Arhiza do jezera Rica. Za svakog člana

grupe poneli su po 1 kilogram krupice, 250 grama maslaca i1,5 kilogram sušenog voća. Posle završenog putovanja bilisu veseli i živahni i nisu ni malo omršavili.

U vezi s eksperimentom „Covek i pustinja" prešli su130 km kroz pustinju Karakumi (Turkmenistan) 1 za četiridana. Ishrana eksperimentalne grupe Šatalove bila je nisko-

7

1 Prim edba prevodi oca.

16317417619619620 420 720 9

21 6

22 122 122 222 7

22 923 824 224 224 7

25 125 726 326 6



kalor ična s malo belanč evina i nije bila veća od 1.000kilokalorija (kcal), odnosno 4.200 džula (kJ) po čoveku; jelisu kaše od krupice, suvo grožđe, med, orahe, pirinčanečorbe s mirišljavim travama, pili zeleni čaj. Dnevno su pili2-2,5 litra tečnosti. Nasuprot njima kontrolna grupa spor-tista hranila se shodno preporukama Instituta za ishranu

Ak ademij e medi ci ns ki h na uk a (A MN ) SSSR-a. Dn ev niobrok svakog sportiste imao je 4.000-4.100 kcal (16.800-17.220 kJ). Hrana je bila zasićena belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Sportisti su poneli sa sobom upustinju mesne konzerve i konzerve ribe, sublimirano meso,kockice za supu, koncentrate pudinga s čokoladom i pirin-čem, šećer, kakao, keks... Jeli su četiri puta dnevno, a grupaŠatalove svega 2 puta. Svaki član je, shodno preporukama,zbog vrućine popio i do 10 litara vode. Zbog toga je samopolovina sportista prešla celu maršrutu. Za vreme pešačenjakroz pustinju imali su malo povišeni krvni pritisak, a za

vr eme mirov anja ubrzani pui s i bili su ne ra spol ož en i i lošesu se osećali. Kod svih članova grupe Šatalove nivo krvnogpritiska i puis nisu prelazili granice čovekove normale.Pritom su se odlično osećali i bili veoma dobro radnosposobni.

U vezi s tim veoma je interesantan i eksperiment PolaBrega. On je prešao pešice 48 kilometara kroz Dolinu Smrti,u kojoj je bila visoka temperatura, a koja je u podne iznosila

+54°C. Poveo je 10 mladih sportista. Za njih je bio pripremljen vagon s jelom, pićem i slanim tabletama. Pol Breg

je gl adovao za vr em e pešačenja. Od 10 ml ad ih , zdra vi hsportista, nijedan nije došao do kraja maršrute - bez obzirana to što su redovno doručkovali i pili hladnu vodu. Samo jePol Breg uspeo da pređe tu maršrutu. „Ostajao sam sam na

velikoj raz dal ji ni od ostalih sportist a i os eć ao se svež ka o„bel a rada" . Za tu razdaljinu bilo mu je potr ebn o 10,5 sati iza to vreme pio je samo toplu vodu u malim količinama.

8

Posle toga prenoćio je u šatoru i ujutro se vratio obratnommaršrutom i nije konzumirao hranu!

J. A. Anđrejev - autor knjige Tri kita zdravlja, interesantno opisuje svoj eksperiment u kojem je naučio kakoda aktivira biosintezu za vreme dužeg trčanja i da se snab-deva energijom iz okolnog prostora. Zbog toga je lako trčao,

a i telesna težina mu se povećala posle trčanja za nekolikostotina grama!

Na kraju ovog uvoda važno je da uočimo, da bi organizam dobro asimilovao energiju iz okolnog prostora i da bise dobro aktivirala biosinteza ćelija, treba se mnogo kretati(nije bitno kako) i treba obavezno imati u vidu sledeći uslov- koža mora uvek da bude čista. Satalova takođe istiće da uhladnom vazduhu i hladnoj vodi ima veoma mnogo energije. Pol Breg smatra da je unutrašnja čistoća organizma

primaran uslov za neiscrpnu energiju. J. A. Andrejev, naosnovu svog eksperimenta, istiće da je posledica dvostrukog (i nešto većeg) povećavanja pulsa prilikom kretanja uodnosu na mirovanje - neminovan uslov za stvaranje energije i za aktiviranje biosinteze ćelija. Na osnovu hipotezeprofesora Andrejeva u organizmima koji se hrane mlekom iu čovekovom organizmu stvara se krv samo za vreme većihfizičkih napora. Upravo, prilikom kretanja, trčanja, intenzivnog rada na svežem vazduhu nastaju jake oksidacio-no-regenerativne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, jaka

i mlad a krv.U knjizi Osnovna znanja o životu i zdravlju opisana je

bioenergija i biosi nteza . Al i, radi ja sn oć e, pono vi ću koji semehanizmi aktiviraju za stvaranje bioenergije i biosintezeprilikom kretanja.

1. Prilikom kretanja plazma našeg organizma veomauočljivo sadejstvuje s magnetnim poljem okolnog prostora,s bujicama nabijenih čestica koje se kreću od površineZemlje naviše i od stratosfere naniže ka površini Zemlje. To

9



prouzrokuje hiperpolarizaciju membrana ćelija koje akti viraju bi os inte zu.

2. Samo kretanje dclova tela u jajastom plazmatičnomkokonu (čauri)2 podseća na obrtanje rotora — ruku i nogu - ustatoreplazmatičnoj sferi. Ponovo je aktiviran mehanizamhiperpolarizacije membrana ćelija.

3. Povećavanje krvotoka za 4-5 puta drugi je primer rotora i statora. U ovom slučaju telo je stator, a rotor—krv.

4.Povećavanje srčanih kontrakcija od 60-70 do 200-240otkucaja u minuti uveliko snabdeva organizam energijom.

5. Pojačano disanje za 20-30 puta u poređenju s miro va njem, najjači je me ha ni za m koji dost avl ja sl obod ne elektrone u organizam. Samo strujanje vazduha u grudnom košu

je ta kode pr im er rotor a i stato ra. Magn et no pol je or ga ni zm adaje dopunski potencijal elektronima koji se kreću disajnim

putevima i njih mnogo bolje asimilira sluzokoža pluća. Utoku kretanja, po pravilu, u organizmu se intenzivno stvaraugljenikova kiselina i dolazi do disajne acidoze koja pod-stiće ćelijsku biosintezu.

6. Raznovrsne vibracije i trenja, koja nastaju za vremeintenzivnog kretanja, stvaraju energiju u organizmu.

7. Aktiviranje receptora u organizmu pomaže akupunk-turnom sistemu da maksimalno prihvata i asimilira elektrone.

8. Pojava znoja na koži, a samim tim i stvaranje dopunskih električnih kontakata omogućuje da se unosi više energije kroz kožu u odnosu na mirovanje.

9. Razaranje protoplazme ćelija i drugih struktura utoku kretanja - katabolizam, stimuliše proces obnavljanja isuperobnavljanja - anabolizam. Treba svesno prihvatiti jednostavnu istinu: kretanje je-najjači stimulator kataboličnihprocesa u organizmu koji za vreme mirovanja organizma

2 Pri medba prevodi oca.

10

aktiviraju biosintetične- anabolične procese. Dete nikad ne bi odra sl o kad se ne bi mn og o kretalo. U toku evolu cij e na šorganizam maksimalno se prilagodavao na kretanje i potpuno je mogao da opstane, samo ako je bio izložen različitim vibracijama, psihičkim stresovima, sabijanjima, širenjima i drugim fizičkim i gravitacionim dejstvima. To nije

čudno kad znamo da naš organizam predstavlja površinu velikih ra zmer a, koj a je st isnut a (sabi jena) u re lati vno malo jzapremini. Tako 1015 ćelija čovečijeg organizma zajedno skoloidnim mi ćelijama, koje se nalaze u njihovoj proto-plazmi (micelije u suvom stanju teže ukupno 5 kg), obu-hvataju površinu blizu 2.000000 kvadratnih metara (200hektara!). Na toj „živoj površini" dolazi do raznovrsnihoksidaciono-obnavljajućih reakcija. Da bi te reakcije bilenormalne (pravilne), potrebno je da tečnost neprekidno cir-kuliš e po toj površini koja dostavlja org ani zmu hranlj ive

materije, kiseonik i bioregulatore - hormone i preko kojetreba nesmetano da cirkulišu slobodni elektroni i da se eli-miniše metabolična šljaka, izbacuje ugljenikova kiselinaitd. Te ogromne površine orošavaju se preko sistema kapi-lara ukupne dužine 100.000 kilometara! Kod čoveka, koji jetežak 52-54 kilograma, to se obavlja sa svega 35 litara (!)tečnosti (krv - 5 litara, limfa - 2 litra, tečnost izvan ćelija i ućelijama - 28 litara). Radi snabdevanja jednoćelijskihmikroorganizama, koji žive u moru, za istu količinu (10 1 5 )neophodnih gasova i hranljivih materija potrebno je IO 7

litara morske vode!

Bez obzira na to što 1 cm 3 krvi u kapilarnom krvotokukontaktira s površinom od 7.000 cm2 , preko koje se obavljadifuzija i aktivno prenošenje gasova i hranljivih materija, tonije dovoljno, jer krv direktno ne kontaktira s ćelijamaorganizma. Proces prenošenja kiseonika (0 2 ) i hranljivihmate rij a iz krvi u ćelije obav lja se u tri eta pe: .

1) Difuzija kise onika i hranljivih materija iz krvi krozzidove kapilara u medućelijsku tečnost;

U



2) Difuzija i aktivno prenošenje kiseonika iz među-ćelijske tečnosti kroz membranu ćelije;

3) Prenošenje kiseonika i hranljivih materija u samojćeliji do mesta njihove upotrebe.

Takode po etapama, ali obratnim redosledom, obavljase difuzija i aktivno prenošenje šljake i ugljen-dioksida iz

ćelije u krv.Usporeno dolaženje plastičnih materija, energijskih i

mineralnih materija, kiseonika, hormona i fermenata prouzrokuje smanjenje životne snage i dovodi do neusagla-šenog delovanja ćelija i organizma.

Usporeno izdvajanje mokraćevine (urata), hlornog nat-rijuma, vode, kalcijuma, žuči itd. dovodi do ozbiljnih po

vr ed a - trovanja organizma svojim produktima za životneaktivnosti.

Svakog trenutka više miliona ćelija odumire u čoveči- j em or ga ni zmu. Ti mikro- leševi treba na vr eme da se eli-minišu i neutrališu, ne smeju se ni u kom slučaju nagomilavati. Ako je iz bilo kojih razloga njihovo izbacivanje ineutralisanje usporeno, onda se prilikom njihovog raspadanja (raspadanje leševa) stvaraju veoma otrovne materije—protamini. Oni prodiru u međućelijsku tečnost, krv i limfu,raznose se u celokupnom organizmu i izazivaju opšti zamor i nemoć. Ako sc od čovcka oseća veoma neprijatan zadalitruleži na lešinu, naročito prilikom razgovora, to znači daje

u njemu navedeni proces u punom razvoju.

Prisustvo navedena tri faktora u organizmu izazivajuumor organizma i nazivaju se „toksini umora" (po Zal-manovu). Ljudi koji se malo kreću, tako reči zdravi, vrlo

br zo se uma raj u od je dn os ta vn og fiz ičkog i umn og ra da .Čim manje rade, javlja im se potreba da predahnu i odre-maju. Na taj način, u organizmu se neprimetno nagomilavaju toksini umora koji stvaraju predispozicije za infektivna, degenerativna i tumorska oboljenja. U blokiranoj

12

unutrašnjoj sredini ćelije prelaze na ishranu bez kiseonika,otkidaju se od centralnih regulatora i počinju da se razmnožavaju kao ćelije raka. U ustajaloj tečnosti izvan ćelijanalaze se mnogi kancerogeni sopstvenog porekla koji samopojačavaju taj proces.

Sad nam je jasno zašto 35 litara tečnosti treba nepre

kidno da cirkuliše u našem organizmu i dostavlja ćelijamasve što im je potrebno, a odstranjuje sve stoje nepotrebno.Sa svoje strane, „personal koji opslužuje" ćelije: jetra, pluća, koža, bubrezi i creva - treba da budu čisti i zdravi da bina vreme odstranjivali toksine umora. 1 eto, tu kretanja: hodanje, trčanje, gimnastika itd. - omogućuju da se mnogostruko pojača cirkulacija tečnosti u organizmu. U toku kretanja mišići obavljaju kontrakcije, potiskuju tečnost u krvotok i pomažu prenošenje venozne krvi u srce. Veoma pojačana cirkulacija krvi i disanje oksidišu, ispiraju i eliminišutoksine umora. Kao rezultat toga je da svih 20 0 hektara„žive površine" može da funkcioniše na višem nivou -poboljšava se kvalitet života. Stoga na tom planu ništa nemože da zameni kretanje. Nije slučajno daje poznati fiziolog I. P. Pavlov rekao: „Kretanje može da zameni skoro svelekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje".

Evo nekoliko primera koji dokazuju tu tvrdnju. Lekariiz švedskog grada Malmea uspeli su da polugodišnjimsportskim fizičkim vežbama, bez upotrebe bilo kojih drugih

sredstava, izbave iz „zone rizika" 100 ljudi koji su imalipredispoziciju da obole od dijabetesa (diabetes mellitus).3

Ovo posebno trebaju da imaju u vidu dijabetičari. Fizičke vežbe po ka za le su se ka o najbol je me to de za no rmal iz o- van je ra zm en e ugl jenih hidrata.

E. van Aaken, onkolog izučavao je u toku 6 godinaponašanje 500 starijih trkača i 500 ljudi iste starosti koji senisu bavili trčanjem. Za to vreme 29 ljudi, koji se nisu bavili

3 Prim edba prevodioca.

13



trčanjem, obolelo je od raka i većina ih je umrla, a od trkača

samo su četvorica obolela od raka. Profilaktični efekti fizičkih vežbi u odnosu na oboljenja od raka, mogu se objasniti pojačanom cirkulacijom tečnosti, normalizovanjem ki-seonikovog režima i pojačnim dostavljanjem bioregulatora- hormona do ćelija. Sve to pomaže normalnom održavanju

života u ćelijama, a samim tim i sprečava nastajanje onko-loških oboljenja.

Spektar kretanja je veoma širok, a njegovo lekovitodejstvo mnogostrano, te ga je nemoguće opisati. Evo jošnekoliko interesantnih primera.

Čovek je oboleo od poliartritisa šake ruku. Redovnosviranje na fortepijanu svakog dana po 4 sata pomoglo je da

ozdrave prsti ruku.

Zotov N. P., rođen 1894. godine, penzionisan 1945.zbog srčanih mana, teške kontuzije kičme i mnogih drugihteških oboljenja odlučio je da „ ponovo stvori sebe ". Savla

đujući jake bolove u kičmi uspeo je sistematskim sportskimtreninzima, bez ikakvog naprezanja, da na jednoj nozi uradi5 hiljada poskakivanja! Zatim je počeo redovno da trči iučestvuje na takmičenjima (pa i maratonskim). U tradicionalnoj trci na trasi Puškin - Lenjingrad 1978. god ineosvojio je svoju petu zlatnu medalju.

Takođe je poznat i podvig Valentina Dikulja. Pomoćufizičkih vežbi i vežbama sa dizanjem tereta obnovio je

traumatizovanu kičmu i postao je junak-čudo koji je demonstrirao jedinstvene primere snage.

Svetski šampion u skokovima uvis Valerij Brurnel usobraćajnoj nesreći s motociklom zdrobio je nogu i, prema

jed no gl asn om mišl jenju lek ara, mo ga o je da ho da sa mo

pomoću štaka. Ali on ne samo da se regenerisao već se vrat io sk ok ov im a ma ka r i bez rezult ata re kord era.

Luj Paster je zbog dugotrajnog i na porno g umn og rada

dobio izliv krvi u mozak, a nije prekinuo aktivan naučni rad,

14

već ga je ko mb in ov ao s re do vnim fizičkim ve žb am a kojenije ranije upražnjavao. Rezultat toga - živeo je još 30godina i upravo u tim godinama postigao svoja najznačajnija otkrića iz bakteriologije. Prilikom patološko-ana-tomske obdukcije dokazano je da je, posle izliva krvi umozak pa do smrti, Luju Pasteru normalno funkcionisala

samo jedna polovina mozga.Interesantan p rimer je i život A. A. Mik ulina. E vo sta jerekao o sebi: „Moja majka, moj otac i moji bliži rođaci nisudoživeli duboku starost, a meni je već 90 godina. I kao što

vidi te, ja sa m ve om a bo da r i dal je ra di m i saču vao sa msvežinu stvaralačkih misli. Objašnjenje za to je što sam tokonačno shvatio pre 50 godina: ne sme se živeti stihijski,

biti lenj i ne bav iti se fi skulturom i spor to m, ne najeda ti se,ne konzumirati alkohol i ne pušiti. Počeo sam dosledno daprimenjujem navedene principe, a zatim sam se i kao nau

čnik i kao inženjer-konstruktor zainteresovao za problemepovećavanja životne sposobnosti organizma ".

Kosmonaut G. T. Beregovoj obavio je 95-časovni let bez ob zira na to što mu je bilo skor o 50 godi na. Prem aparametrima zdravlja, nije ispunjavao uslove za kosmo-nauta, ali je postao kosmonaut. Evo šta kaže o sebi: „Odavno sam shvatio da je čovek po prirodi malo lenj. On pod-svesno teži da svaki put uradi, ne ono što je potrebno, većono što on želi. Postavio sam sebi zadatak da dostignemdeset godina mlađe od mene i četverostruko snažnije i da sesvestrano fizički pripremim. Zaista samo sam to žarko za-želeo. Svakog dana, svakog minuta, u toku 6 meseci upornosam se borio protiv prethodnog načina života i sopstvenezrelosti (starosti, MS)... Posle pola godine, lekari su mirekli, da i oni, lekari, nisu očekivali da fizičkim aktivnostima u mom starosnom dobu mogu da postignem izvanredne zdravstvene rezultate.

I na kraju, poslednji primer kojeg je naučnik, sekretar instituta gerontologije AMN SSSR-a, Konstantin Sarkisov

15



ispričao novinaru„Sovjetskog sporta": „Jednom sam se nakongresu susreo s amerikancem koji je radio u Organizacijiujedjinenih nacija (OTJN). Imao je 52 godine — suvonjav,muškarac-dečak. Videlo se da ima 52 godine, ali kako jeizgledao! Upitao sam ga u vezi s tim, a on mi je odgovorioda ima petoro dece i da to nije bitno. Bitno je kaže to, što pet

puta nedeljno vežba u sportskoj dvorani s ličnim trenerom ida za to plaća 75 dolara. Dve trećine sume plaća mu OUN

jer one od nje ga zah tev aju da mora da bude sv akog mi nu taspreman da otputuje u bilo koji rejon na zemaljskoj kugli ida radi pod bilo kojim uslovima. Zbog toga mora da bude uodgovarajućoj kondiciji da bi mogao produktivno da radi".

Zaključak: Da bi naš rad bio produktivan i da jednostavno normalizujemo život neophodno je da se stalno krećemo.

H O D A N J E

Hodanje - najjednostavnija i najdostupnija metoda zasve uzraste. Procenat trauma u toku hodanja najmanji je uodnosu na intenzivne vrste kretanja, a zadovoljstvo je mnogo veće. Treba hodati intenzivno, ali prema ličnoj potrebi. Utoku hodanja treba postići lakše znojenje i održavati ga. To

je prvi si mp to m koji ukazuj e na to da ste u meto di efikasn og

prikupljanja energije i aktiviranja biosinteze. Pojačana cirkulacija tečnosti i disanje omogućiće vam da veoma efikasno eliminišete šljaku umora iz organizma i da lečitesredinu izvan ćelija. Upamtite: sat hodanja daje bolje rezultate nego 15 minuta trčanja. Nije slučajno daje Pol Bregsmatrao hodanje „kraljem" vežbi i savetovao da se od malena, svakodnevno hoda od 5 do 8 kilometara (sat hodanja) ida to rastojanje treba udvostručiti. Nikakve spoljašnje situacije ne smeju da vas spreče u vašim svakodnevnim šetnjama

16

ubrzanim tempom. Putujući po svetu i držeći predavanjaBreg je uveče šetao po hodnicima i po stepenicama hotela ukojem je boravio.

Za vreme hodanja uočeno je nekoliko specifičnih dej-stava: od mišićnih kontrakcija do inercionih napora tečnosti, hrane, ekskrementuma itd. Razmotrimo prvo ulogu mi

šićnih kontrakcija. Venozna krv cirkulišući kroz kapilare,gubi skoro sav pritisak koji nastaje zbog srčanih kontrakcija. Na cirkulaciju krvi kroz vene efikasno utiće pumpanjekoje nastaje pri kretanju dijafragme („venoznog srca") za

vre me disanja. To se ne zn at no isp oljava zb og cir kul aci jekrvi naviše koje je protiv sile zemljine teže. Stoga je prirodana približno svaka 4 centimetra stvorila posebne venti-le-džepove na unutrašnjim površinama vena od prstiju rukudo ramena i od prstiju nogu do kukova. Ti ventili omogućuju propu štan je krvi samo u je dn om smeru - naviš e, premasrcu. Na venama nogu nalaze se 22, a 17 na rukama. Prisvakoj kontrakciji mišića nogu ili ruku, koja nastaje prihodanju, vene se zbog kontrakcije mišića skupljaju i krvcirkuliše naviše. Pri slabljenju kontrakcija krv se, pod dej-stvom sile zemljine teže, usmerava naniže, ali ventili uobliku polumeseca (ventili-džepovi) se zatvaraju i ne doz

vol jav aju j oj da teče nani že . Da kl e, tak o radi mi ši ćn a p umpa. Ona potiskuje lav prema srcu i pomaže drugom, veno-znom, srcu — dijafragmi.

Razmotrimo i ulogu inercionih sila. Najočigledniji primer za dejstvo tih sila je otvaranje boce - čep se može izbitiudarom dna flaše (boce) o zemlju. Ta pojava se objašnjavakoličinom kretanja koja je jednaka proizvodu mase tečnostii njene brzine; usmereno prvobitno prema zemlji, ali ose-tivši otpor, kretanje menja smeru suprotnu stranu — izbacuječep. To isto dešava se i s ven ozn om krvlju pri hodanj u, a jo š

jač e pri trčanju. U ovom slučaju, ka o otpor služe venti li uobliku polumeseca. Nije slučajno da ih je veoma mnogo u

17



udovima ruku i nogu. Te inercione sile omogućuju da se

hrana promeša u želucu i crevima, žuč - u žučnoj kesici(mehuru) i ne dozvoljavaju joj da se zgusne i taloži. Ritmično pritiskanje hranljivih masa i ekskrementuma na zidove creva refleksno ih iritira i prouzrokuje kontrakcijeusled Čega nastaje njihovo normalno premeštanje (prela

ženje).Unutrašnji organi: jetra, bubrezi, mokraćna bešika,

žučna kesica, pankreas - ukratko, za vreme intenzivnoghodanja čitav sadržaj trbušne duplje se trese, zvekeće, ispirase krvlju i zasićuje energijom, a „Toksini umora" se efi

kasno eliminišu i čovek se posle duže šetnje oseća zdravijimi spok oj nij im.

Inercione sile imaju važnu ulogu u masaži međupr-šljenskih diskova, tetiva i celokupnog vezivnog tkiva. Nijedna masaža tako dobro ne leci medupršljenske diskove kao

hodanje i trčanje. Ritmično skupljanje i širenje omogućujeishranu pulpoznog jezgra, hrskavice i vezivnih tetiva kičme.Nedovoljno kretanje utiče na nedovoljno masiranje navedenih tkiva organizma, zbog čega ta tkiva, usled zagađenosti i slabe ishrane, postepeno, ali sigurno, gube gipkost(postaju krhka), prestaju kvalitetno da obavljaju svoje fun

kcije, skupljaju se i stežu. Ukratko, gube se funkcije među-pršljenskih diskova, pa i celogpodručja (opružnog) 4 aparatakičme shodno zakonu o ograničavanju funkcija. Otuda is-

hialgija i teška pokretljivost zglobova.Ljudi koji u početku teško hodaju brzim tempom, mogu

da izvode jednostavne vežbe. Podići se na vrhovima nožnihprstiju da se pete odvoje od poda za centimetar i naglo sespustiti na pod. Osetićete udar, potres. Inercione sile, kojetada nastaju prouzrokovaće niz prethodno opisanih efekata.To potresanje tela ne srne da se uradi više od jedanput u

4 Primeclba prevodi oca.

18

sekundi. Mnogi učestali potresi onemogućuju prikupljanjedovoljne količine krvi u međuprostorima između venoznih

vent ila i zbo g toga su nedovolj no efikasni za cirkula ci jukrvi. Previsoko odvajanje peta od poda može da izazovenepoželjan efekat na kičmene diskove, a posebno na trau-matizovane. Ovakvu vibro-gimnastiku uradite 3-5 puta

dnevno po jedan minut, odnosno 60 potresa. Slabije i bo le sne os ob e, posl e 30 potresa, treba da od mo re 5-10minuta, a zatim da urade preostalih 30 potresa. Vibro-gim-nastika veo ma je korisna licima koja pretež no sede i p oma žeim da spreče mnoga oboljenja unutrašnjih organa - odtromboflebitisa do infarkta.

Čvrsto gaženje petama po zemlji pri hodanju podstičeefekte inercionih sila. Prema stepenu odstranjivanja šljake

iz organizma i obnavljanja tkiva, poželećete da se bržekrećete, i preći ćete na trčanje.

Primer V. Kravcova pomoći će vam da proverite snagu

je dn os ta vn ih vežbi. „P re 10 go di na imao sa m prvi srčaniudar, posle kojeg nisam mogao da se oporavim 7 godina.Nisam se samo jedanput opraštao od života. Primio sam brojne injekci je (!) i po 20 dana ležao u bo ln ic i" .

Pre tri godine odlučio je da se pobrine za sopstveno

zdravlje. ,,S obzirom na to da sam bio u bolnici, počeo samda hodam i da postepeno povećavam tempo hodanja i razdaljinu staln o kontr oliš ući puis i disanj e. Pos le 25 dana, na

sveopštu r adost lekara, otpušten sam iz bolni ce jer je mojezdravstveno stanje bilo potpuno zadovoljavajuće. Od togmomenta počela je moja prava borba sa samim sobom, smojim štetnim navikama, a bilo ih je mnogo: ljubav prema

obilnoj hrani i želja da što duže spavam i gledam televizijskiprog ram 4-5 sati nepreki dno... Nastoje ći da poveć avamtempo i dužinu laganog trčanja, analizirao sam ne samorezultate svojih treninga, već sam razradio i sopstveni sistem lečenja.JTcčao sam najmanje dva kilometra samo ujutru,

19



ne obazirući se na vremenske uslove, s prekidima od jedne

do dve minute na svakih 300-350 metara. Za tri godineshvatio sam osnovno: prema zdravlju treba ići polako, postepeno i stalno. Za tri godine nijedanput se nisam tako lošeosećao da bi me odneli na nosilima u odeljenje za rea-nimaciju. Poboljšala se razmena materija, koža je postala

elastična, a vid nije oslabio. A na „sitnice" kao što suprestanak opadanja kose i odsustvo mnogih akutnih res

piratornih oboljenja (ARO) uopšte nisam obraćao pažnju.Srce mi sada radi normalno. Puis je pri mirovanju 68-72otkucaja u minuti, pritisak 120/80, prestala je aritmija itahikardija, nema astmatičnih napada, Česti bolovi u srcuskoro su prestali i više me ne uznemiravaju napadi ste-nokardije. Imam 61 godinu, ali sam veoma bodar, zdrav i

pun snage i energije. Ne jurite za iluzornom srećom i za brzo

ozdravljenje bez truda. Budite strpljivi i trudoljubivi u svo

joj težnji da ozdravite i postići ćete najveću sreću u vašem životu — zdrav l je ! "

T RČA NJE

Jednostavno trčanje znatno više utiče na naš organizamnego hodanje. Krvotok se mnogo jače pojačava — otuda iakumuliranje energije iz okolnog prostora; poboljšava se

disanje - otuda odstranjivanje šljake, izvanredno ispiranjecelog tela čistom krvlju, a inercio ne sile su znatno već e nego

pri hodanju. Ako trčanje traje dugo, dolazi do disajne aci-doze - otuda poboljšavanje biosinteze u ćelijama. Višestruko se povećava lekovit efekat, kojeg su ljudi uočili oddavnih vremena. Do nas su doprle predivne reči iz drevneElade, uklesane u kamenu: yy Ako hoćeš da budeš jak-trči,

ako hoćeš da budeš lep — trči, ako hoćeš da budeš pametan -

trci .

20

Upoznajmo sada detaljno efekte koji nastaju pri opterećenju organizma trčanjem.

Uticaj trčanja na endokrini i nervni sistem očigledan je.Trčanje omogućuje da se reguliše ritmičan rad navedenihsistema. Da bi se ti sistemi opteretili, potreban je dužiciklični antigravitacioni rad. Njemu idealno odgovara duže

trčanje bez žurbe. Poznato je da se većina krvnih sudovanalazi u vertikalnom položaju, i daje u kapilarnom krvotoku, za vreme mirovanja, na 1 kvadratnom milimetru poprečnog preseka mišića otvoreno približno 30-80 kapilara.U toku trčanja, kad čovek stalno savlađuje zemljinu gravitaciju poskakujući i spuštajući se u vertikalan položaj, krvo

tok u krvnim sudovima se takođe „njiše" i ulazi u rezonancus trčanjem. Pritom se postepeno otvaraju ranije „zaspali"kapilari. Broj otvorenih kapilara može biti do 2.500. Takvamikrocirkulacija aktivira endokrine organe. Pojačava se cirkulacija hormona i oni dospevaju do najudaljenijih ćelija ukojima regulišu njihov rad i koordiniraju rad celog sistema,a kao rezultat toga je pojačavanje aktivnosti svih sistema

organizma koji se bolje usklađuju i balansiraju.

Po pravilu, posle dužeg trčanja (30 minuta i više) javljase osećaj sreće (euforije). Rezultat toga je pojačani radhipofize koja proizvodi posebne hormone - endorfine. Oni

su u različitim dozama 200 puta efikasniji od morfijuma!Endorfini izazivaju prirodan osećaj blaženstva, ispoljavaju

protivbolni efekat, a njihovo dejstvo posle završenog trčanja traje od 30 do 60 minuta.

Za pojačanu proizvodnju endorfina postoji specijalanmetod. Maksimalno fizičko opterećenje u trajanju 12-15minuta povećava nivo endorfina od 320 do 1.650 jedinica.Taj efekat veoma dobro se uočava kod lica koja mnogo tre

niraju. Trčanje na 5 kilometara s pretrčavanjem jednog kilometra za 5-6 minuta veoma dobro izaziva euforiju. Na tajnačin trčanje predstavlja odličnu metodu protiv depresije.

21



Trčanjem u toku treninga smanjuje se broj srčanih kontrakcija, srce postaje jače i ekonomičnije funkcioniše. Hormoni nadbubrežnih žlezda, koji se stvaraju za vreme fizi

čkog opterećenja, blagotvorno utiču na rad srca. Rezultattoga je da čovek s usporenim pulsom mnogo lakše kon-troliše svoje emocije, a povećani adrenalin ne ispoljava

štetan uticaj na njegov organizam, kao što se to dešavalicima koja se malo kreću.

Može se trčati u bilo koje vreme dana. Dakle, ujutru,kad se u krvi nalazi povećana količina hormona, trčanjepredstavlja prirodan način pražnjenja suvišnih hormona a topomaže organizmu da povrati svoju harmoniju. Ako se trči

posle napornog dana — uveče, tada se smanjuje napetost,organizam se opušta i dopunjava energijom, smanjuje sepreterani apetit i zbog toga ćete zaspati mirnim snom.

S obziro m na to da se pri dužem ritmič nom trčanju puisstabili zuje na 120-130 otkucaja u minuti i da se šire perif ernikrvni sudovi, otpor se smanjuje u njima, a to dovodi dosmanjenja krvnog pritiska. Stoga je trčanje — odličan normal izator arterijskog pritiska.

Trčanje normalizuje procenat kiseline u želucu. Prismanjenoj sekreciji želudačnog soka, ispijte čašu struk-tuirane ili namagnetisane vode pre trčanja —ona će pojačatisekretnu funkciju želuca. Trčite najmanje 30 minuta, a naj

više 1 sat . Du že trč anj e, pr ema za ko ni ma ra sp odel e ener

gije, može prigušiti ionako slabu sekreciju.Kad je sekrecija povećana ili normalna, možete pre

trčanja ispiti čašu ovsenica ili ovsenih pahuljica da bi se

neutralisala povišena kiselina. Stoga se može trčati mnogoduže — do 2 sata.

Ak o se uk ratko sumira ju lekov ita dej stv a trčanja , mo žese reči daje trčanje posebno efikasno protiv hipertonije ihipotonije, vegetativno-vaskularne distonije, stenokardije,ishemije srca, reumatizma, mane mitralnog zaliska srca,

22

osteohondroze, čira u želucu. Osim toga, trčanje usporavaproces starenja jer aktivira biosintezu u ćelijama, normalizuje rad centralnog nervnog sistema (CNS), aktivira ireguliše rad endokrinih žlezda, jača imuni sistem — pove

ćava zaštitne sile organizma, puni energijom organizam iefikasno pomaže protiv prekomernog i nekontrolisanog

konzumiranja hrane. Radi toga, ako uveče imate prohtev za jel om , mo že te ga u manj iti la ganim trčanjem u trajanj u od 20do 40 minuta. Apetit će se smanjiti za 1-2 sata i zado-

vol jićete se mali m ob ro ko m hr an e.

Usled aktiviranja organizma i njegove zasićenosti energijom povećaće se stvaralački potencijal, naročito u tokusamog trčanja. U toku trčanja pojavljuju se u glavi slobodnei najvr ednije misli . J. A. Andrejev je to opisao ova ko: „...pri

trčanju lako se misli, glava je puna ideja. Zato ja, pre starta,postavljam stvaralački zadatak, čitam odgovarajuću literaturu, a u toku trčanja razmišljam o svemu, smišljam formulacije, argumentaciju i redosled izlaganja. Pri kraju trčanja, članak ili poglavlje je gotovo za knjigu, preostaje misamo da to zapišem". Možete trčati noseći mali diktafon iodma h zapisivati sops tvene misli pr očitane iz. informativ

nog polja. Cesto se dešava da sve što je bilo jasno i shvatljivo u toku trčanja, br iše se ili kasnije gubi ja sno ću je r nema te energije koja sve razjašnjava, a koju je omogućilotrčanje.

Postoje brojne varijante trčanja. Na primer, evo sećanjaI. Hvoščevskog kako je trčao P. K. Ivanov.

„ On je trčao neobično i svojstveno. Posle nekolikokoraka laganog trčanja, usledilo je brzo trčanje s ispruženimrukama i nogama koje napreže celo telo. Brzo trčanje 40-50metara, a zatim ponovo opušteno trčanje. To je uradio 4-5puta.

Ivanov je smatrao da takvo trčanje koristi ljudima kojise bave umnim radom i veći deo vremena provode sedeći.

23



On preporučuje takvo trčanje 2-3 puta dnevno. Ono je ve om a efi kas no pr e pol ivanj a ili smr zavanja u zi ms ki muslovima. Organizam se brzo zagreva na bilo kakvom

mrazu.

Ivanov je razradio i varijantu trčanja za jačanje vratnihpršljenova i leda. To je bilo trčanje s glavom zabačenom

unazad i zabačenim rukama pozadi u vidu krila uz jakonaprezanje celog tela. Bilo je i trčanje koje smiruje. To jetrčanje usporenim tempom s podignutim rukama uvis injihovim kružnim pokretima u smeru napred-nazad, sličnokrilima ptice. Ja sam nekoliko puta bio u prilici da pos-matram kako Porfirije Kornejevič trči i čini mi se da onmože da izmisli bezbrojne varijante trčanja".

Komentar uvezi štrcanjem P. K. Ivanova. Maksimalnonaprezanje tela u toku trčanja aktivira receptorni aparatorganizma i dostavlja veliku količinu slobodnih elektrona uakupunkturni sistem. Pri trčanju prethodno dolazi do zagre-

vanja, otvar anj a por a na koži i znojen ja, a to sve dovodi doaktivne asimilacije slobodnih elektrona. Naprezanje pomaže elektronima da se prikupljaju i cirkulišu u organizmu.Probajte i sami ćete se uveriti.

Karlos Kastaneda posebno opisuje „trčanje snage" koje je nauč io od sv og Uči tel ja. Leđ a mor aju bit i is pr užena, atrup blago nagnut unapred, kolena savijena. U toku trčanjakolena se podižu skoro do samih grudi. Pri takvom trčanju

kor ak je mali i oprezan, što va m omogućuje da trčite velikom brzinom čak i noću i da se ne bojite da ćete da padnete.

Zbog takvog trčanja čovek radi kao dinamo-mašina — snažno proizvodeći energiju i drmanje celokupnog organizma.

Ve om a efikasna je kombinacij a trčanja uz razl ič it e mi saone predstave, odnosno meditaciono trčanje i ostale vari

jan te trčanja . Evo neko li ko var ijanata:

Prote rivanje energije" u toku trčanja. Treba da zamislite da upijate iz vazduha lekovitu energiju kroz bilo koji

24

deo tela (teme glave, nos, dlanovi, stopala itd.). Pri izdisaju

energiju misaono usmeravati na bolesno ili slabo mesto. Ak o se du bo ko uneset e u to , mo že te doći u stanje da i fizičkiosećate kako vam energija ulazi u telo i snažno se usmeravaprema odabranom mestu. Na tom mestu počinje da se pojačava to plot a i os eća se pulsira uje krvi. Na prime r, P . K.

Ivan ov je primenji vao trčanje s osećaj em pritiska vazdu hana teme glave. Pri tome se toliko unosio - da se jednomprilikom „nagutao" vazduha, a to je primenjivao i prilikomgladovanja.

Crpljenje metabolita". Ako vam neki organ nije ured u, na pr ime r jetr a, u toku trčanja zamišljaj te da priudisaju iz bolesnog organa (jetre) usisavate sve toksineumora, šljaku, patogenu energiju u vidu crnila (crnog dima),a da ili pri izdisaju izbacujete u vidu crnog oblaka iz organi

zma zajedno s vazduhom koji izdišete. Kad osetite da stedovoljno očistili jetru, postupajte obratno. Za vreme udisajazamišljajte da se punite belom ili žutom (boje sunca) za-slepljujućom energijom, a daje pri izdisaju zgušnjavate išaljete u bolesnu jetru.

Posle završene vežbe trčanja, možete pretrčati mak

simalnom brzinom 2-2,5 kilometra zamišljajući da ste iz bačeni ka o strela odap et a iz luka. To je ve om a ko ri sno zapojačano nagomilavanje endorfina i postizanje pozitivnograspoloženja. Posle bilo kojeg brzog trčanja, treba pretrčati

još 1-1,5 ki lo metar u la ga nom te mpu. To m pr il ik om opustite celo telo, a rukama mlatarajte kao bič.

U početku trčanja kod mnogih se ljudi uočava jakaustegnutost i usiljenost. Protiv toga možete da se borite, akou toku trčanja vodite računa da ispravite kičmeni stub čimosetite i najmanji njegov zamor, a da sve ostalo što je

„navućeno" na njega lako i slobodno mlatara. Mora se vodi ti ra ču na o opuš tanju prstiju ruku, za ti m - šaka, po dlaktica itd. Na taj način ćete opustiti ruke. Zatim opustite

25



mišiće lica, a posle toga opustite zadnjicu i noge od kukovado cevanica (golenica).

U toku trčanja mogu se izgovarati različite sugestije. Naprimer, „Ja sam zdrav", „Ja sam pun snage", „Ja lako trčim i

radujem se" i mnogo, mnogo drugih sugestija. Na primer,autor se pridržava sledećih sugestija: „Ja sam veoma mlad,

Gospod mi je u grudima, Gospod je sa mnom", i pritomzamišljam lik Gospoda u srcu. Takve sugestije izgovaraju seu sebi pevajući otegnuto.

Pogled ima takođe veliki značaj u toku trčanja. Akogledate malo više iznad horizonta, tada se postepeno javljaosećanje kao da isparavate u vazduhu i polako se podižete u

vi si nu. Ako gl edat e pr ed so bo m u zemlju , trčanje će bitiotežano. Pogled, nezavisno od vas, ili ispušta energiju vašegtela naniže, ili je podiže naviše - eto zašto nastaju takvi

efekti. Ako gledate pravo pred sobom, javiće se efekat„uvlačenja u cev". Probajte i sami se uverite.

TRČANJE I REGENERACIJA SRCA

Razmotrimo primer narodne doktorke Nadežde Alek-sejevne Semjonove na koji način može da se regeneriše srcepomoću trčanja.

Uzroci koji izazivaju reumatizam u vezi su s nedo

voljni m kret anjem i ob il no m up ot re bo m be la nč ev in as ti hprodukata naročito mlečnog porekla. Ako je čovek uz to, posvojoj konstituciji „Vetar" (mali i suvonjav), sa slabomprobavom, pri takvom načinu života u njemu neće oksidirati

be la nč ev in e do st adij uma mo kra će (u rara ), ko ja se la koizbacuje iz organizma, već se „zadržava" na stadijumu mokraćne kiseline, a koja se u medicini naziva SRB - reaktivna be la nč ev in a. Mo kr ać na ki selina teško se izbac uje iz orga

nizma i taloži se u obliku kristala. Takvi kristali, koji se

26

talože u mišićima i tetivama, prouzrokuju reumatizam koji

progresivno dovodi čoveka do oboljenja od Behterove bolesti (telo gubi gipkost). Ako se ti kristali talože u srčanimmišićima i zaliscima, oni će prouzrokovati reumokarditiskoji prema stepenu progresije prelazi u srčane mane.

Nadežda Aleksejevna rođena je u porodici pastira. Ima

li su redovno kravlje mleko u ishrani. Posledica takve nepra vi lne is hr ane je bil a da je on a za 14 go di na ži vota pr eb ol el asve bolesti koje se mogu preboleti, a u 14-oj godini poslepreležane teške angine s pneumonijom, lekari su postavilidijagnozu — reumokarditis. U 15-oj godini obolela je i odBotkinove bolesti. U 32-oj godini - operacija. U 39-ojgodini — hipertonija i vegetativno-vaskularna distonija, bo

lovi u srcu i jaki bolovi duž kičme. Na kraju je u Rostovskojkonsultacionoj bolnici postavljena dijagnoza: mane mitral-nog zaliska srca i početni stadijum Behterove bolesti. Noge

su joj se stalno kočile, bolela je glava pri naglom podizanju isavijanju, pojavljivale su se „crne mušice" u očima i imala

je vr to glav ic u. Ka d je iz ra da Zigfri da Mile ra „S ro to vdijetalni metod lečenja" saznala da se mokraćna kiselina

može izbaciti, usmerila je svu svoju volju u borbi protivreumatizma. Evo njene priče:

„Ranije mi je bilo bolno da se nakašljem i nasmejem —sve je prestalo. Probe na reumu počele su da pokazuju

smanjivanje reaktivne belančevine ,,C"ukrvi. Ako su 1980.

godine bila tri znaka ,,x", posle godinu dana — dva , a posle još jed ne go di ne - jed an zn ak ,,x", da bi 1983 . go di nepostala učesnik u međunarodnom svetskom maratonu naOlimpijskoj stazi u Moskvi. Kad sam izbacivala mokraćnukiselinu iz srca, zamišljala sam da mi je srce napunjeno

kristalima mokraćne kiseline kao stoje zemička napunjenasuvim grožđe m. Upravo tako je opisano u navede nom radu.

Ak o se od je dnom iz srca izbaci mo kr ać na ki seli na, srčanimišići postaju mlitavi i treba ih trenirati. Eto zbog čega sam

27



počela da se bavim trčanjem. Kad sam se izlečila, otišla samdoktorki da zaključim bolovanje. R euma tolo g, koja je slučajno zamenjivala moju doktorku, nije poverovala u „izle-čenje i ustajanje iz pepela", pa je brižljivo počela da mi meripuis i da proverava podatke u mom zdrav stveno m karto nu.Tog dana je bio jak pljusak. Ranije sam takvo vreme osećala

„potiljkom". Sada moj „barometar" nije radio.'Doktorka je upitala: „Kako ste uspeli da u 43-oj godini

sačuvate takvo dobro srce? Odgovorila sam: Nisam ga

sačuvala, stvorila sam ga ponovo. Ja sam bivša reu-matičarka. Ali doktorka je odbrusila: „Bivši reumatič ari nepostoje, reumatizam je neiz leč iv !" - Ali doktorko,ja stojim

pred Vama".

Moguće je da je doktorka i u pravu — uobičajenimmetodama lečenja reumatizam se ne može izlečiti, a prirodnim metodama to je već druga stvar, i moguće je. Da bidopuni la trčanje, Semjonova je držala dijetu osir omaše nu

be la nč ev in am a, isključil a iz ishrane sve ml eč ne pr od uk te iupotrebljavala mumie (opiljci metala koji se koriste kaolek)5 za jačanje srčanog mišića.

Mumie je upotrebljavala po sledećem: koliko imategodina, toliko treba da uzmete grama mumie. Ako imate 30godina, uzmite 30 grama. Od toga treba da pojedete 2 gramaza 10 dana, i to svakog dana da uzimate mumie u suvomstanju — 100 miligrama (na vrh kašičice veličine glave

pali drvc a) ujutro na jed an sat pre jela i isto toli ko uve če dvasata posle jela. Posle 10 dana uzimanja, pauzirati 5 dana itako još dva puta po deset dana s pauzama od 5 dana. Takose završava jedan ciklus (10 dana uzimanja - 5 dana pauze,10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja) i zatimse pauzira 4 nedelje. Ciklusi se dalje ponavljaju sve dok neupotrebite navedenu količinu mumie (onoliko grama kolikoimate godina).

28

TRČA NJE I ČIŠĆENJE ŽUČN E KES1CE

U toku dužeg i redovnog trčanja u žučnoj kesi ci nastaju jake inerci one sil e. Ak o se u njoj nala ze tvr di ka menčić i, onise u toku trčanja međusobno sudaraju (kao sitan novac udžepu), drobe se i mogu lako da se izbacuju kroz žučni

kanal. Da bi pojačao izbacivanje žučnih kamenčić a, autor jerazradio sledeći metod.

Svakodnevno trčanje u trajanju od 30 do 60 minuta utoku 3-6 nedelja. Jednom nedeljno gladovati 36 sati. Gladovati po sledećem: noć, spavate — 12 sati; dan — 12 sati,ujutro trčanje kao obično; noć - 12 sati spavate i sledećegdana ujutro ponovo trčite. Za vreme gladovanja pijte samo

namagnetisanu vodu ili urin. Tridesetšestosatno gladovanjenimalo ne smanjuje energiju već, obratno, dodaje je. Posletrčanja odmah otiđite u parno kupatilo i dobro se isparite

(prema ličnoj potrebi, najvažnije je da ne preterate, već daosetite jako opuštanje celog tela, malaksalost). Kad se vratite iz kupatila kući, odmah popijte 0,5 - 0,7 litara priprem

ljenog svežeg soka (100 grama od cvekle a ostali deo od ja bu ka ). Za ti m jedi te ka o ob ič no : salatu ili di ns ta no po vr će ,kašu ili proklijale žitarice.

Glavna doza soka, naročito od cvekle, efikasno ispira i

čisti kanale jetre i žučnu kesicu - izaziva dijareju (proliv).Kiseli uku s jab učn og soka daje jetri i žučnoj kesici dop un

sku energiju i tečnost za ispiranje žučnih kanala. Zbog togakod vas će se obavezno pojaviti dijareja. U tečnoj stolici

vi de će te tv rd e k am en či će u obl iku sitni h ob lutaka na jr azno vrs nijih boj a. Pr od už it e tako 3-6 nedel ja. Ak o im at e bo lo ves desne strane ispod lopatice - oni će prestati. Upravo tu

„signaliziraju" tvrdi kamenčići žučne kesice. Prestali boloviukazaće na čišćenje žučne kesice. Posle godinu dana to semože ponoviti. Sve u svemu rezultat inercionih sila (mu-ćkanja žuči) žučna kesica radiće mnogo bolje i potpuno će

29

5 Primedba prevodioca.



obnoviti svoje funkcije. Ovo treba da imaju u vidu osobe

koje imaju kamenčiće u žučnoj kesici.

TRČAN JE I JAČANJE PSIHIČKIHSPOSOBNOSTI

Čuveni Duhovni učitelj savremenosti Sri Činmoj (stručnjak za meditaciju) 6, medu čijim učenicima je i Karl Luis,

četverostruki olimpijski šampion u Seulu i Janis Kuros,najjači supermaratonac planete, kaže da se umetnost trčanjamože uporediti s čovekovim naporima koji su usmereni nastalan unutrašnji rast i razvoj. „Naš cilj je da sve vremeidemo dalje, dalje i dalje. Naše mogućnosti su neograničene

jer se u na ma nalazi Beskonač ni Božanski Za če ta k" , ka že

Činmoj.

Raznovrsne smetnje koje nastaju u čoveku u toku trčanja čine dobni osnovu za unutrašnji rast i razvoj voljnihosobina. Na primer, u prvo vreme to se sastoji u savlađivanju sopstvene lenjosti. Čovek se polako unosi u vežbetrčanja i oseća veoma pozitivno poboljšanje zdravlja. Upočetnoj etapi svakog trčanja savlađuju se različiti nepri

ja tn i osećaj i kao što su osećaji težine i um or a. Dalje, pr em a

stepenu treniranja oni nestaju, ali se mogu pojaviti drugi—osećaji bola na mestima energijskih čepova. To se najčešće

dešava u predelu jetre i slezine, a to ukazuje na njihovuzagađenost. Da biste savladali te prepreke, moraćete daprimenite metod „crpljenja metabolita", a zatim „prote-rivanje energije" ili nešto slično tome. To nije ništa drugo,nego drugi način unutrašnje stimulacije. Stoje veći tempo

trčanja, više se povećavaju negativni osećaji umora i nedo-stajanje vazduha. Učite se da ih savladate. I na kraju, kad se

6 P r i med b a p r evo d i o c a .

3 0

organizam potpuno očisti od šljake stvara se idealna unutrašnja sredina zasićena mikroskopskim električnim kontaktima, energija lako i slobodno dospeva do mesta upotrebe, deblokira se biosinteza ćelija iz ugljen-dioksida i

azota, a trčanje postaje lako i prijatno. Osetićete kako krvcirkuliše u celokupnom tetu, a energija se bukvalno ,,uti-

skuje" u vas kroz kožu, posebno kroz teme glave. Telo sečisto i „prozračno" rastvara u okolnom vazduhu, koji se odoštrog i hladnog (naročito zimi) pretvara u nežan i topao.Javlja se osećaj lakoće, predivne sreće, neograničenih mo

gućnosti i saznanja. Kod nekih se može pojaviti neka slikaiznad glave. Na primer, srebrna ptica koja leti. Slično sudoživljavali i drugi. Na primer, 24-godišnja moskovljankaGalina Vlasova, koja je za 12 sati pretrčala više od 117kilometara, kaže: „Tokom trčanja osećala sam neverovatnulakoću i ogroman duševni zanos. I još nešto što se ne može

opisati recima".

Za vreme dužeg ritmičnog trčanja realizuju se značajne

zakonitosti - granične vrednosti dinamike stvaraju statiku(Jang prelazi u jln). Čovekovi napori mišića, posle određenog vremena, izazivaju unutrašnji mir koji vas dovodido transa. Trčati u stanju takvog transa je tako lako i prijatno- da ne želite da prekinete trčanje. Pri meditiranju u se-dećem položaju dolazi do obratnog — spoljašnji mir prouzrokuje unutrašnje aktivnosti (Jln prelazi u Jang). Energija

počinje jače da struji u telu, i ono počinje polako da se njišeu ritmu njenog strujanja. Ponovo dolazi do transa - javlja seželja da se meditacija neograničeno produži.

Da bismo proširili priču o meditacionom trčanju, nave-šćemo neke detalje iz života švajcarkinje Helene Bestrajher,učeni ce Sri Č inmoj a. Njeni opšti pod aci: starost - 51 godina, visina - 168 centimetara, težina - 50 kilograma, vrstaposla - vlasnik vegetarijanskog restorana. Ona se hraniprirodnim produktima, uglavnom povrćem, voćem i žita-

31



ricania. Spava samo 4 sata dnevno: od 1 do 5, zatim, jedansat meditira, a u šest sati ujutro izlazi da vežba i trči najmanje 4 sata. U 11 sati počinje da radi u restoranu, u kojemne samo da organizuje radkuvarima i kelnerima, već i samamnogo radi, na primer pere posude. Nedeljno svakog danapretrči 30 - 4 2 kilometra. Sedmog dana trči super maraton,

na primer, 100 kilometara oko Ciriškog jezera. Helena tvrdida joj trčanje omogućuje da se oseća kao deo Prirode, dapostepeno ulazi u unutrašnji svet trčanja, da povećava strpljenje, i stalno osećanje unutrašnjeg mira i zadovoljstva.Posle napornog radnog dana u restoranu i u kancelariji, onaobavezno u ponoć meditira i u 1 sat posle ponoći odlazi naspavanje da bi u 5 sati ujutro počela sve iz početka.

U zaključku o trčanju — beskrajnoj temi - može sedodati i sledeće. Ako u toku trčanja manipulišete svojimdisanjem, ono će postati odličan način za nagomilavanjeugljenikove kiseline i aktiviranje biosinteze ćelija iz ug-ljen-dioksida i azota. Butejko ne preporučuje bez razlogatrčanje uz stepenice ili trčanje u planini sa zadržavanjem

disanja. Usled takvog trčanja brzo se nagomilava ugljeni-kova kiselina, aktiviraju se metabolični procesi, pobuđujuunutrašnji receptori i kao posledica - dolaženje slobodnihelektrona, kao lavina, u akupunktumi sistem koji zagrevajuorganizam, zasićuju ga energijom i poboljšavaju opšte ozdravljenje.

Uopšte, u toku trčanja preporučuju se kratki izdisaji.Kratki izdisaji kroz nos treba da budu bez napora.

Cesto se dešava da nemate prostor za trčanje. Ne treba ja di ko va ti — trči te u mest u, ka o što je to ra di o Pol Br eg urepu aviona u toku dužih avionskih letova.

Trčanje je veoma dobro opisano u knjizi Čišćenje or

ganizma — na vrhovima prstiju nogu, trup blago nagnutunapred, a petama udarati po zadnjici. Zbog takvog trčanja

jav lja ju se ve om a jake iner ci one sil e (cirkul acije) u ce lo -

32

kupnom telu, koje su posebno jake u pravom crevu. Ako

imate probleme s opstipacijom (tvrdom stolicom), tada će va m ta kv o trčanje mn og o po moći - ono bu kv al no ra z-drmava ceo organizam. Ako se u toku trčanja zadižavadisanje s kratkim izdisajima, efekat će biti još jači. Takvotrčanje treba praktikovati postepeno — od 15 sekundi pa do

10-15 minuta i više.Druga varijanta za trčanje u mestu, jeste trčanje s visokopodignutim kolenima. Njegova efikasnost ne zaostaje ni počemu u odnosu na prethodno trčanje.

Zaključujući, navešću poslovicu: nećeš da trčiš

dok si zdrav, trčaćeš kad oboliš".

GIMNASTIČKE VEŽBE I ATLETSKI TRENING

Svet kretanja je bezgraničan. Ritualni plesovi su biliprvobitne gimnastičke vežbe. Prvobitni (primitivni) ljudi supomoću njih usavršavali svoje motorne mogućnosti (mogućnosti kretanja), koje su im omogućile da se suprostav-ljaju navalama stihije. Kasnije, naročito u Drevnoj Grčkoj,fizičke vežbe su uzdignute u kult. Pomoću njih oblikovali susvoje telo, razvijajući mu proporcionalnost, gipkost, brzinu

i snagu. Savremeni aerobik je — dete plesa, kretanja i gimnastičkih vežbi. Posebno odabrane kompleksne vežbe

(mnoge su opisane u sportskoj literaturi) omogućuju da seobjedine korisni uticaji vežbi ciklusnog karaktera za izdržljivost s vežbama za gipkost, koordinaciju i snagu. Uticajmuzičkog ritma i emocija čini interesantnim taj trening te seČovek bolje opterećuje.

S obzirom na to da vežbe deluju naizmenično na različite grupe mišića, one dovode do ispiranja celog tela krvlju. Ovakve vežbe posebno se preporučuju ženama, omladini i starijim ljudima. Važno je da uočimo da se tim vež-

33



ba ra a real izii ju efekti ispi ranja or ga ni zma krvlju, inerci onihsila, povećavanja gipkosti, umerene acidoze (povećavanjekiselih ekvivalenata krvi zbog kojih dolazi do samotrovanjaorganizma)7 i velike emocionalne zasićenosti.

Različite vežbe, koje se izvode sa spoljnim opterećenjima, nazivaju se „atletski fizički (kultivirani) treninzi".

Jako naprezanje mišića razara protoplazmu ćelija, troši materijale u ćelijama, i na kraju jako aktivira biosintetičkeprocese. Pri kontrakciji mišića s jakim naprezanjem bolje serazmenjuju tečnosti izvan ćelija s krvlju, umnogome sepovećava krvotok u aktivnim mišićima, što omogućuje dase brzo obnavljaju traumatizovane tetive i mišići. Posebno

bih istakao da se bil o koji drugi metodi ne mo gu upor edit i spojačavanjem krvotoka kao pri radu s opterećenjima. Pritome može se stvarati izolovan snažan krvotok u različitimgrupama mišića i postići odgovarajući efekti s određenim

ciljem.Duži i dovoljno intenzivan trening s opterećenjima (na

prezanjima) takođe pomaže stvaranje endorfina, na što ukazuju brojni vodeći kulturolozi. Slabost treninga s opterećenjima je u tome, što se pri treniranju stvaraju male inercione sile koje nemaju vibracioni uticaj na organizam. Ucelini to je veoma snažan način za obnavljanje zdravlja,poboljšavanje biosinteze i povećavanje energije.

Svako od nas verovatno je upoznat s primerima izle-

čenja ljudi od teških oboljenja pomoću gimnastičkih vežbi.Evo jednog takvog primera. Anatolij Semjonovič Alek-sejcev sam se preporodio. Kao dvogodišnji dečak doživeo jetraumu u slabinskom delu kičme - udario ga je nogomrazjareni fašista. Lekari su posle rata postavili dijagnozu:aktivni proces tuberkuloze desnog plućnog krila i kičme.Zatim — gips od vrata do peta, konstantni bolovi u leđima i


34

potpuna nepokretljivost. Posle osam godina, lekari su uspelida ga dignu iz postelje, ali Anatolij Aleksejcev je bio osuđenda celog života nosi specijalni korzet od kože i metala i da sekreće pomo ću štaka. Po savefti je dnog sportiste, 1961. godine po čeo je da trenira sa tegovim a, je r je ver ovao u takve

ve žb e. U početku s la ki m tegovima, a kas ni je sa sve teži m i

težim tegovima. Telo je postepeno ojačalo-korset i štake suodbačeni. Priča je kratka, ali je trebalo uložiti mnogo napora, znoja i volje za takav podvig. Postepeno se oblikovaosnažan torzo (gornji deo čovečijeg tela) 8 i Anatolij je počeoda učestvuje na takmičenjima iz teške atletike i dostigao jepropisane sportske norme za kandidata za majstora sporta.Danas je on lep čovek, ima porodicu i živi normalnimživotom.

Evo šta Vladimir Fokin kaže o sebi.„Imam 60 godina. Radim kao bravar. Šesnaest godina

ba vi m se dizan jem tegova, la kom atl et ikom i odbo jk om. Iuvek sam smatran za šampiona proždrljivosti. Posle treninga mogao sam da popijem 20 čaša mleka i pojedem 10porcija različite hrane. Moja težina je 1965. godine bilatačno 98 kilograma. O kakvom je zdravlju moglo biti reči?

Ali, j a sa m se osvest io i konz umir ao man ju kol ičinu hr ane.Danas, pri težini od 70 kg, moj jelovnik se sastoji iz vegetarijanskih produkata — uglavnom cvekle, šargarepe i kupusa. Dnevno pojedem svega 50 grama hleba, ali ga pret

hodno obavezno malo osušim. Šećer i so ne upotrebljavam.Od masti - samo zejtin. Jedem dva puta dnevno. Doruč-kuj em u 13.3o sati. Dor učak se sastoji iz vinegret a (salata odcvekle i krompira)9 s hlebom. Ustajem u četiri sata ujutro i

još za ra đuje m taj doručak. Ok o sedam sati ve če ra m - or ahes cveklom, kupusom ili šargarepom. Pred spavanje, običnooko 23.oo popijem čaj od nane (mente) zaslađen sa



35



supenom kašikom meda. Pijem samo izvorsku vodu. Zbogtoga se moja motorna aktivnost povećala. Svakodnevno

ve žb am dv a sat a hatha- jo ge , a je da n sat at le tiku, i sv e toradim uz približno tročasovno spavanje u toku 24 sata. Neosećam nikakvo opterećenje organizma čak ni za vremeprofilaktičnih gladovanja".

Fizičke vežbe pokazale su se kao veoma efikasne metode u borbi protiv dijabetesa. Ispitivanja obavljena na 90hiljada žena u SAD, pokazala su da su fizičke vežbe efikasnije metode za profilaksu dijabetesa u starijem dobu,nego smanjenje težine kao što se ranije tvrdilo. Istraživanjasu pokazala da žene, koje intenzivno fizički vežbaju makar

jed anp ut nede lj no, obolevaju dva- tri pu ta rede od di ja betesauslovljenog upotrebom insulina, nego lica koja ne vežbaju.

Mehanizam dejstva velikog fizičkog opterećenja je sle-

deći: ugljeni hidrati su po svojoj prirodi - polisaharidi. Kad

dospeju u organizam razlazu se na monosaharide - glukozu,fmktozu itd. Monosaharidi se uključuju u složenu ćelijskuraz menu . Ali, stvar je u tome, da bi monougl jeni hi drat biouključen u razmenu, obavezno mora biti fosforizovan -prvom i šestom atomu ugljenog hidrata treba dodati delićefosfata. Tek kad se stvori takav lanac monosaharid je spreman da učestvuje u procesu razmene stvarajući vodu, ug-ljen-dioksid a, pri tome, izdvaja i energiju. Da bi sve tereakcije bile kvalitetne i potpune, potrebni su slobodni elek

troni i kiseonik. Ako ih nema dovoljno, zavisno od stepenanedostatka, uočava se jedan ili drugi oblik dijabetesa. Da

bi sm o se spa sili od di jabet esa, treba da oč is ti mo unut rašn jusredinu organizma od „toksina umora" koji ometaju kretanje slobodnih elektrona. To se može postići niskokaloričnom ishranom i hranom koja sadrži malo belančevina. Uhrani treba da preovlađuju monosaharidi tipa fruktoze, kojiza svoju asimilaciju ne zahtevaju insulin. Posle toga fizičkim vežbanjem dostavljaju se slobodni elektroni u aku-

36

punkturni sistem. Stvaranje ugljen-dioksida za vreme opterećenja aktiviraće prirodnu biosintezu u ćelijama i čovek će

biti po no vo zdrav. Na jv ažni je je to shvat it i, a za ti m to iuraditi. Treniranje s opterećenjem odlično pomaže. Evo štamisli čuvena američka bilderka Korina Everson o lečenjudijabetesa.

„ Tim Belkn ap, bilder je dijabetičar. Pre 10 godinaosvojio je titulu ,J[4ister Amerike". Stoga vam preporučujem da se bavite gradom tela. Upravo pomoću atletskih

vežbi mo že te post ić i us peh u borbi prot iv bolesti , j er fizičke ve žb e del uju sl ično insulinu. Tr eb a da vežb at e srednjimtempom i da u toku treninga uvek upražnjavate vežbe aero bika za srce i pluća i, na ra vn o, vežb e za po ve ća va nj e mi šićne mase. Upravo zato fizičke vežbe mogu postati ključpomoću kojeg ćete naučiti da kontrolišete bolest pa i dasprečite razvoj nekih oblika dijabetesa".

At le ts ke vežb e ko mb in ov an e s pr av il nom is hr anom ve om a do br o po ma žu obnav ljanj e tr au mati zo va ni h zg lo bo va. Sh od no to me treba izabrati niz vež bi koje om og uć uj uda se izolovano i direktno opterećuje povredeni zglob. Napočetku to su jednostavna kretanja, a zatim manja opterećenja. To se obavlja više puta s malim intervalima odmora(15-30 sekundi), što omogućuje da se na tom mestu stalnoodržava intenzivni krvotok. Zatim se težina opterećenjapostepeno povećava i još više se ponavljaju pojedine vežbe iserija vežbi. Rezultat takvih opterećenja u vezi sa povre-denim delom tela (zgloba) je da se javlja obilan i jak krvotok, mišići bukvalno nabubre od krvi i javlja se osećaj peckanja (ako se intenzivno i dugo vežba). Sve to prouzrokujeda se na povredenom mestu prvo pojačava katabolizam(razgradnja protoplazme, ćelija itd.), povećava stvaranjeugljenikove kiseline, krv donosi veću količinu hranljivihmaterija, ispira kanale, zagrejava mesto. Zagrejavanje aktivira fermentne reakcije. Osećaj i bola kao peckanje, nadra-žuju receptore i privlače veću bujicu slobodnih elektrona na

37



tom mestu i pojačavaju sve reakcije za obnavljanje povre-đenog tkiva. Ti mehanizmi omogućuju obnavljanje, reklo bi

se, neizlečivih oštećenih tetiva, zglobova i mišića. Primer Frenka Ričardsa, koji navodi J. P. Vlasov u članku „Poklonjen drugi život" (časopis „FiS", broj 1, 1989.g.), očigledno to potvrđuje.

„... Smrvljeno stopalo dizalo se samo na tetivama. Levanoga polomljena iznad kolena. Ruka razmrskana od lakta do

prstiju. Dva rebra od slomljenih rebara probila pluća...Prisvemu tome on čak nije izgubio svest...

Nesrećan slučaj na poslu odjednom je poremetio Ričar-dove planove - i sportske i lične. Sada se sve svodi napodnošenje i trpljenje sopstvene sudbine. Tri godine prenesrećnog slučaja, 1970. godine, Frenk Ričards, englez os

vojio je jed nu od najvećih titula. On je - „Mis te r Un i

ve rz um ". .. Po sl e pola godi ne otpušte n j e iz boln ic e. Ri ča rd s

kaže: „Izašao sam iz bolnice u kojoj sam omršavio 26kilograma, tačnije bez 26 kilograma čiste muskulaturnemase".

Sedam meseci posle izlaska iz bolnice, on.je u gipsu iosuđen na nepokretljivost. Nakon tih sedam meseci sledi još7 godina lutanja po klinikama. Operacija za operacijom -transplantacija kostiju, spajanje kostiju pomoću šrafova imetalnih pločica... Narkoze, injekcije, lekovi, nesanica i ve om a čes to - pos tel ja. Nem oć, bolovi i pos tel ja. .. Sa mo

1981. godine Ričardson se rastao od klinika i lekara. Onpriča: ,,U to vreme moja noga se pretvorila u kožu navućenuprek o kostiju". Čak je i s am ličio na kostur u odnosu naranije snažnog čoveka. Stepen oštećenja organizma nijetoliko depresivan, koliko je beznadežan s tačke gledišta

bu du ći h aktivnos ti . Mn og i bi se zadov ol ji li ži vo to m bez

patnji i mogućnosti da mogu sebe da opslužuju bez pomoćidrugih, ali Ričardson je odlučio drugačije. On je atleta. Nanjegovim ramenima su uočljivi tragovi napornih (surovih)

38

treninga. On zna na koji način rad obnavlja i vaspitavaorganizam: obnoviti se treningom, postati jak i neumoran

muškarac kojem su mogućna sva fizička opterećenja.

To je veoma ohr abrujuć i san - je r na nesreć u, on je ne-primetno prešao već četrdesetu godinu života. Sa uzrastomnastaje i otpor da se prihvate opterećenja, smanjuje se izdržljivost i ograničava sposobnost mišićne mase za promene.

„Počeo sam od najlakših vežbi za levu nogu, bukvalno saopterećenjem koje nema nikakvu težinu i u početku je bilo

vrl o te ško. Ali to je bilo sve či me sa m sebi mo ga o dapomognem. Da nisam započeo takav trening, ostao bih bogalj i os udio bih sebe na patnj e. .. ". Još kad me ne bi bolelenoge: koža na jedva sraslim palčićima kostiju. Treniranje

ukazuje na potrebu za dopunsko tečenje i operacije se ponavljaju sledeće godine: ponovo jedna za drugom. Posle-dica operacija - mesec i po dana u gipsu: potpuno ista

nemoć i nepokretljivost... On ponovo uzima teret koji odgo vara uz ra st u petogo di šnje g deča ka , ali i taj ter et mu ot ežavaruke, izaziva astmu (gušenje) i bolove. U mišićima nemasnage, umesto mišića - koža, kosti i ožiljci od bezbrojnih

operacija. Trenira po trostrukom sistemu (dva dana rada, atreći — odmor). Organizam se ipak odaziva: za svega trimeseca Ričards je dobio 6,5 kilograma čiste muskulaturnetečnosti. Povećava se izdržljivost, primetno se razrađujuzglobovi. Slabiji su bolovi na mestima brojnih preloma.

Posle tri meseca trenira po četverostrukom sistemu(tridana rada, a četvrti - odmor). Telo postepeno pričvršćujumišići koji iz dana u dan jačaju. U samopregornom sop-stvenom obnavljanju prolazi 1983. i 1984. godina. Posle-

dice nesrećnog slučaja su otklonjene, kao da ih uopšte nijeni bilo. On je ponovo snažan čovek i njegova ramena moguda izdrže bilo koji teret...

Ali Ri ča rd su to nij e dovoljno, on ho će da se bor i zatitulu najboljeg od najboljih. U 1985. godini treninzi Ri-



cards dostižu velike razmere i opterećenja. Treninzi gaprosečno koštaju 7.500 kalorija dnevno. To je jedan odnajvećih rashoda energije koji može da podnese čovek uobičnim uslovima iz dana u dan. Prirodno, on konzumira

više hr an e. Ipa k, nastaj u kompli kaci je s obnavl janjem osa

kaćene noge koja nije podnosila uobičajena opterećenja.Jedan od čuvenih zvezda za knltivisanje izgleda Bil Perl, bi lder savetovao mu j e da treni ra mišiće no gu od no sn o, da snjima radi ceo dan od devet sati ujutro do šest uveče, jer „nema ništa bolje za rast mišića nogu od šok-terapije". Zaprvih trideset minuta Ričards je morao da uradi 20 različitihčučnjeva i svaki da ponavlja 10-15 puta. Zatim je usledila

pauza od trideset minuta. Ričards je morao da popije napitak koji je bio obogaćen proteinima i vitaminima. Posle pauzeusledilo je ponovo 20 čučnjeva za pola sata i ponovo pauzaod pola sata. I tako od devet sati ujutro do šest uveče. Posle

takvog treninga Ričards nije bio u stanju da se pomeri i čitavdan bi odležao u postelji. „Bil me je upozorio da će upočetku noge omršaviti i da u toku prve nedelje dana treba

da ih potpuno odmorim, a zatim da pređem na svoj normalan ciklus treninga. I mišići nogu su se povećavali ipovećavali!..."

Rezultat te uporne borbe je bio, da on, iako ima više odčetrdeset godina, zauzme deseto mesto u takmičenju zazvanje „Mister Univerzum".

Sad imate opštu sliku o mogućnostima atletskog treninga i, ako imate jaku želju ili kad vas bolest „pritera uzazid", znajte da-izlaz postoji i da sve to možete da ostvarite.

Postoji i druga varijanta atletskog treninga - slobodnonaprezanje mišića, a da ne dođe ni do kakvog spoljnjegkretanja. To se naziva statičnim ili izometriČnim naprezanjem. Takođe, to odlično utiče na čovekov organizam iomogućuje mu da usavršava nervno-mišićni mehanizam,čiji rezultat je da čovek, koji nema hipertrofirane mišiće,

40

ima og romn u snagu. Aleksand ar Zas je najuočljivije na sebi

primenio principe takvog treninga. Ti treninzi mogu se,takođe, koristiti radi opšteg lečenja organizma, podmla-đivanja i produžavanja života (na primer, na primeni takvihnaprezanja u kombinaciji s disanjem zasniva se posebankineski metod — „Traktat o formiranju mišića"), dok su za

lečenje zglobnog vezivnog aparata korisnije dinamične atletske vežbe.

PROFILAKSA I LEČENJE OBOLJENJA

KIČMEN OG STUBA

Poslovica kaže: „Čovek je toliko mlad i zdrav, koliko

mu je mlada i zdrava kičma". Zato što se električni impulsi,koji rukovode radom ćelija organa, kreću od kičmenog

stuba, odmah nam postaje jasna glavna uloga kičme za opštezdravlje organizma. Statistika pokazuje da, posle 35 godinaživota, svaki peti čovek boluje od radikulita — jednog od

brojnih si ndro ma os te oh on dr oz e. Uopš te oboljenja ki čm e, a

upravo u tu kategoriju spada i osteohondroza - izvor supatnji koje su, u jednom ili drugom stepenu, praktičnosastavni deo sudbine svakog savremenog čoveka.

Da bismo potpuno shvatili srž problema i izbegli nepri ja tnos ti , up oz na će mo detaljnije ki čm u (si . 1).

Kičma je deo skeleta koja se sastoji iz pojedinačnihpršljenova. U kičmi se, kao u „futroli", nalazi kičmenamoždina. Od kičmene moždine odvajaju se dva para ner-

vn ih završe taka koji ka o vratni , gr ud ni , slabinski i ul ič ninervi prolaze između kičmenih pršljenova i inerviraju odgo

vara ju će or gane . Ki čm a ima glavnu potpornu i op ru žnufunkciju u organizmu. Ona amortizuje razne potrese kojinastaju pri hodanju, trčanju i skokovima, jer međupršljenskidiskovi neutrališu deo opterećenja (si. 2) i odgovarajuća

4 i



savijanja same kičme. Takvom amortizacijom ne oštećujese kičmena moždina, srce, jetra i ostali organi koji se nalazeu grudnoj i trbušnoj duplji. Pritom kičma učestvuje u svimosnovnim motornim radnjama.

Kičmeni stub je veoma složen i važan životni sistem,čiji se potporni i motorni deo sastoji iz pojedinačnih prŠ-ljenova koji su međusobno povezani međupršljenskim diskovima, zglobovima, tetivama i ojačani mišićima. Mišići

vrata i ki čm e sas toj e se iz dve vrste miši ćnih vl akana. Zastatički rad za držanje glave i kičme u potrebnom položajuodgovorna su tonusna mišićna vlakna, a za kretanje - fi-

42

zička. Kičmena moždina predstavlja važan životni deo sa

31-33 para nerava koji se granaju od nje i „opslužuju" sve va žne ži votne or ga ne i cel o te lo.

Prvih sedam vratnih pršljenova su najpokretljiviji i trpenajveće opterećenje. Dovoljno je napomenuti da pritisak nameđupršljenski disk, između petog i šestog vratnog prš-Ijena, iznosi 11,5 kg/cm2, a istovremeno pritisak na disk,koji se nalazi između petog slabinskog i prvog pršljena kista(sakruma), iznosi 9,5 kg/cm2. Zbog toga je vratni deo veomaosetljiv.

Sled ećih 12 grudni h pršljenova, iako su čvršći, obrazujumasu pokretnih zglobova jer se za njih pričvršćuju rebra sapo dva zgloba. U grudnom delu kičme ima ukupno 120zglobova. Zamislite kakva je to složena šarnirna konstrukcija za koju je važno obezbediti pravilnu koordinaciju rada!Pritom, ako samo jedan zglob bude izbačen iz stroja, usled

bil o kojeg uzroka, on dej stvuje kao klin i narušava svuharmoniju pokreta u drugim zglobovima. Zato je svakodnevni, makar i kratkotrajni, rad zglobova grudnog dela

43



sasvim neophodan. To se može postići samo pomoću fizičkih vežbi.

Slabinski deo sastoji se iz pet pršljenova - debelih imasivnih. Nervni završeci, koji izlaze iz pršljenova na timmes tim a, kao da se nala ze između čekića i nakovnj a, i treb aimati u vidu da, prilikom podizanja dve kofe napunjene

vod om i nj ihovo g pre nošenja, pre meš tanja nam ešta ja u stanu, međupršljenski disk između 4. i 5. slabinskog pršljenatrpi pritisak preko 500 kilograma! Zato nije čudno, što baš tunajčešće dolazi do patološkog procesa.

Mnogo rede se dešava s krstima (sakrumom), u kojimase nalaze 4-6 međusobno sraslih pršljenova.

I na kraju, trtična kost koja se sastoji iz 4-5 rudimentnih(zakržljalih)10 pršljenova. Oni mogu da se traumiraju prilikom pada na trtičnu kost i da pričjinavaju velike patnje.

Pokreti pršljenova obavljaju se oko tri ose: savija-

nje-opružanje, udesno-ulevo, uvijanje (upredanje) i kružnipokreti. Mogućnosti takvih pokreta zavise od niza faktora,od kojih je glavni - stanje međupršljenskih diskova.

Međupršljenski diskovi predstavljaju uloške-amortize-re, koji se nalaze između tela pršljenova, i prema svojojposebnoj konstrukciji, sposobni su da preraspodeljuju vertikalan pritisak. Oni imaju složenu građu: periferni deo sastoji se iz fibroznog prstena, koji se sastoji od mekih kola-genskih vlakana, koja su zbog veće čvrstine raspoređena u

horizontalnom i u kosom smeru, a izrazito koncentrične be le linije ni žu se u slojevi ma po hrs kavici koj a po ds eć a naopal. U centru diska nema vlakana, njegova masa liči nastaklo, meka je, pihtijasta i svojstvo joj je da bubri. Topršljenovima i daje mogućnosti opruge kojom se međusobno odmiću, amoitizuju udare i ravnomerno raspoređujuopterećenje po celoj površini zglobne površine pršljenova.

10 Prim edba prevodioca.

44

Posle informacija o kičmi, razmotrimo i njenu patologiju. Naziv „osteohondroza" potiče od kombinacije latinskih reči: „osteon" - kosti i „hondros" - hrskavica, a završetak „za" označava degenerativno-distrofični proces. Degeneracija je regeneracija zdravih tkiva u tkiva koja nisusvojstvena datoj strukturi. Meka kolagenska vlakna rege-

nerišu se u grubo zarastajuće tkivo, a koštano tkivo, sasvojom finom juvelirskom strukturom, pretvara se u sklerotičnu masu sličnoj kamenu. Distrofija je posledica narušavanja ishrane tkiva kičme usled nečistoća, nepravilneishrane, statičnog načina života, preopterećen)a, prekomer-nog hlađenja i trauma. Nepravilno dizanje tela, nedovoljnorazvijeni mišići leđa, trbuha, vrata i nošenje torbi u rukamaaktiviraju patološke procese . Zato što međupršljenski diskovi posle 23-27 godina prestaju da dobijaju hranu iz krvi,hrane se difuzijom iz okolnih tkiva, u kojima se prevas-

hodno razvijaju dva navedena procesa - degeneracija i distrofija. Zatim se patološki procesi prenose na koštano tkivokičme, i uvlaće u defektan krug brojne zglobove i tetive.Kao rezultat toga međupršljenski disk srazmemo se smanjuje (skuplja se), a njegovo centralno jezgro, koje je odgo vorno za pr er aspode lu vert ikalnog pri tis ka, suši se, usledčega se tela pršljenova zbližavaju i svojim koštanim izbo-činama počinju da pritiskuju nervni završetak. Njegovonadraživanje tu stvara bol koji prati skoro svaki sindrom

osteohondroze, a ima ih oko 60!Pri potiskivanju nervnog završetka, koji upravlja ili

stimuliše neki organ, funkcija tog organa može da se smanjido 60%. Međutim, sva podmuklost osteohondroze je u tome, što degenerativne i distrofične promene u kičmi nastajupostepeno i neprimetno. Čovek se obično oseća zdravim iobavlja redovne poslove ali, pri naglom pokretu ili podizanju tereta, zbog kojih se opterećuju međupršljenski diskovi i višestruko povećavaju, oni više ne mogu da izdrže

45



opterećenje, popuštaju i prignječuju nerv. U tom momentu

čovek oseća jak bol i ne može da se okrene ili ispravi.Posledica toga je da se u našoj zemlji (Rusiji) 11 svakegodi ne upućuje oko 100 hiljada ljudi na pro cenu invalidnosti, a 25 miliona ljudi svake godine zatraži pomoć u

bo ln ic am a za teč enj e os te oh on dr oz e. I to nije sa mo slučaj unašoj zemlji. Na primer, u veoma bogatoj Švedskoj, koju

naseljava 8,4 miliona ljudi, svake godine, zbog osteohondroze, upućuje se 13 hiljada ljudi na procenu invalidnosti.To je za državu velika nesreća koja može da se uporedi sa

ve li ki m katast ro fa ma.

Zavisno od toga, na kojem delu je prignječen nerv,oštećuju se i odgovarajuće funkcije organizma. Ako je to u

vr at no m delu, mo gu da se pojave ja ki bo lo vi u glavi i u vr at u; vra t gubi pokretl jivost , javl ja se iz ra žena me teo

rološka zavisnost, vrtoglavica, bolovi u rukama, ramenima i

u zglobovima lakata. Ako nastane oštećenje u grudnomdelu, javljaju se fantomski bolovi, kao da vas navodno bolisrce, ili želudac, ili bole creva. Takvi bolesnici mogu segodinama lečiti od nepostojećih oboljenja, upućivati nanovija i sve novija istraživanja, uzimati inostrane lekove, alisve je to beskorisno. Zato ima mnogo više takvih bolesnika,

nego što se može i pretpostaviti. Ipak vredi upražnjavati ve žb e z a ki čm u, izv rši ti po tr eb nu korekcij u i pr iv idni bolo viće trenutno prestati. Međutim, postoji i dragi način ošte

ćenja grudnog dela kičme, kad se ne javljaju bolovi, ali sestvarao pogoršavaju funkcije organa. Specijalisti manuelneterapije („kostolomci") tvrde da kod većine dece nastajuoboljenja probavnih organa zbog promena u kičmi. Nau

čnici objašnjavaju daje takvo ispoljavanje ranih simptomamoguće zato što dolazi do sveopšte „hemikalizacije" produkata za ishranu. U mleku su otkrili veliku koncentraciju

11 Primed ba prevodioca.

46

antibioti ka, a u povrću i voću — različita đubri va. Na š hleb, usavremenoj proizvodnji, toliko je pun hemikalija - da sepretvara u neprijatelja broj jedan za stanovništvo koje gačesto konzumira u velikim količinama. Sve to „bogatstvo"

sposobno je da se nagomilava u tetivama i međupršljenskimdiskovima.Radi toga, da bi se potpuno izbacili holesterin i

soli teških metala iz tetiva i međupršljenskih diskova, potrebno je primenjivati metodu za dubinsko čišćenje i obnavljanje organizma, odnosno, gladovanje. Ako nastane oštećenje u slabinskom delu, klinički simptomi mogu biti naj

raznovrsniji — bol se čas koncentriše u slabinskom delu i nedozvoljava vam da se sagnete ili ispravite, čas se spušta niznogu od mišića zadnjice do petne kosti, čas se javlja prikretanju, može se pojaviti noću, čas vam se odjednom javljaneizdržljiv bol na prednjoj površini butine, čas se preseljavana mišić lista noge i ispoljava se kao bolni grč. Uopšte, teži

oblik osteohondroze slabina može da uskrati mnoge čove-kove životne radosti, upamtite to! U stvari, zbog sličnihoštećenja kičme, mogu da se naruše koordinacije pokreta,možete da osetite kao da vam mravi gmižu po telu, da se javi

be zr az lo žn a drht av ic a ili suvi šno znojenj e i dr.

Sad je na redu da razmotrimo sredstva za lečenje i ja ča nje ki čm e. Od da vnih vr em en a u na ro du su bil i cenjenikostolomci (savremeno — „specijalisti za manuelnu terapiju"). Njihov talenat sastoji se iz veoma retke kombinacije

ogromne fizičke snage i neobične osetljivosti prstiju (N.Kasjan i S. Samojlenko iz Stavropolja). Pomoću njihovihruku i specijalnih metode, koji se primenjuju u hiljadu-godišnjoj medicini, oni postavljaju pršljenove i međupr-šljenske diskove u položaj, koji je, prvo, svojstven kičmi, adrugo, otklanja bol. Bezuslovno, kostolomstvo je - veomaefikasna metode lečenja. A\l,prvo, takvih ljudi ima veomamalo, drugo, oni, jednostavno iz fizičkih razloga, mogu da

ukazu pomoć samo manjem broju ljudi. Na taj način Š.

47



Samo jlenk o je za 10 godina izlečio 120.000 ljudi, a svakegodine oboli 25 miliona ljudi. Pa i u slučaju kad vampoprave kičmu, nema nikakvih garancija da, ako se spotak-nete, okliznete ili prilikom prenošenja kote napunjene vo

dom, ne pomerite opet diskove i da ponovo budete prinuđeni da se obratite kostolomcu, a to je veoma.skupo. Zatose morate sami brinuti o takvom važnom organu čovečijegtela - kičmi. I to ne povremeno, već stalno odnosno, potrebno je svakodnevno. Ako prekinete vežbe za sprečavanjeosteohon droze, patološke reakcije će postepeno preovladatireakcije zdravlja i sve počinje opet iz početka.

Ispitivanja, koja su obavljena u Saveznom naučnoistra-živačkom institutu za fizičku kulturu, pokazala su da jedno vežb an je u toku nedelje po zi ti vno ut ič e na ki čm u, ali tek posle tri i više vežbanja u toku nedelje efekat dolazi dostabilnog izražaja.

Prema tome, pomoću fizičkih vežbi moramo da resimonekoliko problema:

a) Zaustavi ti pro ces oboljenja: oslabiti pritisak nameđupršljenski disk, deblokirati međupršljenski segment,

ojačati tetive i mišiće i na taj način smanjiti intenzitet dege-nerativno-distrofičkih procesa.

b) Akt iv ir at i reakci je za izlečen ja, ubrzat i rast zd ra vo g

kolagenog tkiva u raeđupršljenskom disku, ojačati koštanotkivo, poboljšati krvotok, podstaći rast mišićnog steznika

(korzeta).c) Povremeno čistiti hrskavicu i tetive od patogenih

taloga koji hranom dospevaju u njih.

U tome će vam pomoći sledeće klasifikacione vežbe:

1. Vežbe namenjene za dekompresiju defova kičme. Tomože biti istezanje - visenje na razboju ili na švedskim

lestvama (sprava ripstol) 1 2 . Konkretno, za vratni deo - ot-


48

kloni glavom u različite strane, okretanja glave; za grudnideo podizanja i spuštanja na razboju - sklekovi; za slabinskideo - podizanje nogu viseći na švedskim lestvama, pome-ranje nogu u tom položaju u stranu i kružno.

2. Vežbe za povećavanje pokretljivosti blokiranog segmenta kičme na bilo kojem njenom delu. Kežbati postepeno

istezanje blokiranog segmenta pomoću njihanja, otklona izaokreta. U početku treba vežbati oprezno, a zatim povećavati amplitudu pokreta.

3. S obzirom na to da kičma pridržava tonusna i fizičkamišićna vlakna, treba upražnjavati dinamične i izometrijske

vežbe. Za vratni deo korisni su otkloni i kružni pokreti saspoljnim opterećenjem (sopstvenim rakama, tegovima itd.),stoj na glavi u stavu borbenog mosta i njihanje u tompoložaju - poza „ribe" jogista. Za grudni deo - različiti

otkloni napred-nazad, levo-desno, joga poza „zmije", most,a takođe i ljuljanje ležeći na trbuhu - joga „luk". Za sla

bi ns ki deo kori sni su ra znov rs ni ot kl oni. U po zi „kov a-ča"slabine se statično odlično treniraju.

Da bismo krvlju obilno nahranili tetive i mišiće leđa,izlečili ih i isprali od nečistoća-treba pojačati krvotok. U tusvrhu korisne su vežbe namenjene za veće griipe mišića -

podiz anje tereta manje težine na razboju do 10 puta zare-dom, otkloni preko kozlića - omiljena vežba dizača tegovakoja im omogućuje da zaleče veoma teške traume slabin-

skog dela kičme. I na kraju, istezanje na razboju. Vežbanazvana „zlatna ribica" veoma je korisna za uvežbavanjetonusnih vlakana cele kičme, a vežba se od 5 do 20 sekundi.

Na kraju obavezno upražnjavati vežbe za jačanje trbušnepresije. Bez njih, vaš trening kičmenog stuba neće bitipotpun.

4. Plivanje različitim stilovima u toploj vodi omogućuje

da olako i pravilno „postavite" sve pršljenove na njihovo

49



mesto i obnovite njihovu međusobnu pokretljivost. Čove-kovo telo gubi težinu u vodi, a u toploj vodi mišići se lakoopuštaju i oslobađaju pritisnute i blokirane međupršljenskediskove. Ljudi, koji Često boluju od komplikacija osteo-hondroze, treba veoma oprezno da koriste hladnu vodu.Hladna voda može da izazove dopunske mišićne spazme iiskomplikuje bolest.

5. Vežbe namenjene za razvijanje optimalne gipkosti

kičme. Ov e vežb e su vežbe - asane jogi sta i druga is tezanja.Preporučujem vam da od navedenih vežbi izaberete odsvake klasifikacije po 1-2. Dobićete kompleks vežbi koji će

va m omogućit i da sves trano ja ča te ki čmu. Pr em a st epen uuvežbanosti usložavajte vežbe i povećavajte opterećenje.Opšte trajanje takvog kompleksa vežbi ne srne biti ni manjeod 10 minuta niti veće od 30 do 40 minuta.

6. Da sami razradite međupršljenske diskove pomoći će

va m raznovrsne vibr aci one vežbe - vibrogimnastika,hodanje i trčanje. Ritmična skupljanja, koja nastaju u tokutrčanja (hodanja itd.), primoravaju međupršljenske diskoveda otiču (bubre), to jest da apsorbuju okolnu tečnost, štoznatno poboljšava njihovu ishranu i ujedno uvežbavanjihove opružne -gipke osobine. Bez sličnih uvežbavanja,nalazeći se uvek na jednom osloncu, oni gube ta svojstva.Preporučuje se da redovno pijete tečnost i ne dozvolite daorganizam bespotrebno dehidrira. Dehidriranje organizma

ve om a sn až no se ispo ljava na sta nje hr skav ičnog tki va,tetiva i zglobne tečnosti.

7. Periodično dubinski čistite organizam gladovanjem.

Gladovanjem možete kvalitetno da očistite hrskavično tkivood štetnih materija. Tako, na primer, trodnevno gladovanjenaglo poboljšava gipkost, a sedmodnevno veoma pojačava.

50

VEŽ BE ZA KIČMU (si. 3, 4 i 5) 1 T RBUŠNE

MIŠIĆE (si. 6)

1. Visiti na razboju. Koncentrisati se na istezanju

slabinskog dela. Vežbu izvoditi 2-3 puta u toku dana

10-15 sekundi.

2. Poluvišenje (noge na podu) na razboju ili na

pritkama švedskih lestava. Opustiti se, osećati

istezanje grudnog dela kičme.

3. Visiti o najvišoj pritci švedskih lestava.

Zabaciti noge unazad, polako ihpomerati levo-desno,i kružno pokretati noge.

4. Upor na šakama na pisaćem stolu, laktovi

ispod rebara, noge ne odvajati od poda. Naginjući trup

prema stolu, osetiti istezanje slabinskog dela kičme.

Držati se u napregnutom stanju 8-10 sekundi. Vežbu

izvoditi 3-5 puta u toku dana.

5. Ležeći na trbuhu s ispniženim rukama, istezati

se kao da rastežete grudni deo. U istegnutom položaju

zadržati se 5-8 sekundi. Uraditi 5 puta.

6. Ležeći na leđima sa ispruženim mkama na

podu, istegnuti se i potruditi se da rastegnete

slabinski deo kičme. Zadržati se u istegnutom stanju

5-8 sekundi. Uraditi 5 puta.

Slika 3 - Vežbe za ciekompresiju deiova kičme

51



1. Stojeći, s mkama za pojasom, uraditi 10 otklona ulevo i udesno.

2. Ruke za pojasom. Nagnuti se unapred i dodir

nuti pod dlanovima, a zatim se vratiti u početni

položaj.

3. Ruke opuštene uz telo. Okretati trup u jednu i

u drugu stranu. Osetiti zatezanje mišića u slabinama.

4. Ruke niz butine. Podignuti i saviti nogu LI

kolenu, zaokrenuti se u stranu i stopalom savijene

noge osloniti se na butinu noge na kojoj stojite. Za 5-8

sekundi obratiti pažnju na zatezanje mišića butina,

zadnjice i slabina. Zatim uraditi isto sa drugom no

gom. Ponavljati prema ličnoj potrebi.

5. Početni stav: uspravni sa optuženim rukama

niz butine. Saviti nogu u kolenu, uhvatiti se rukama

za koleno i privući butinu prema trbuhu. Pažnju us-

meriti na natezanje mišića slabine.

6. Ruke na pojasu. Pokretati zadnjicu unapred -

unazad. Broj pokreta i ponavljanja izvoditi prema lič

noj potrebi.

7. Stojeći, bočni otkloni ulevo. Jedna ruka

podignuta, a druga opuštena. Vežbati prema ličnoj

potrebi.

8. Ruka oslonjena (na sto, stolicu). Mahati des

nom nogom unapred i unazad. Povećavati amplitude.

9. Šesti na pod s ispruženim nogama. Sagnuti se

i dotaći dlanovima ruku vrhove prstiju na nogama.

Osetiti zatezanje slabina. Svaki put pomagati se

rukama da biste se što više sagnuli.

10. Šesti na pete. Sagnuti se u slabinskom delu,

ispružiti ruke unapred i dodirnuti dlanovima pod.

• Zadnjicu ne odvajati od peta. Osetiti zatezanje u

slabinama.

11. Leći na leda i ispružiti ruke duž trupa.Polako saviti levu nogu i ravnomerno, ali silom,

privući je rukama prema grudima, i pri tom osetiti

rastezanje slabina. Isto uraditi i sa drugom nogom.

12. Leći na leđa i ispružiti ruke duž trupa.

Ravnomerno saviti noge u kolenima i snažno privući

bu ti ne pr em a gr ud im a. Drž ati „z at eg nu te " sl ab in e

5-10 sekundi. Ponavljati nekoliko puta.

13. Leći na leda sa savij enim nogam a. Ruk e se

opiru o kolena. Pokušati saviti noge savlađujućiotpor ruku. Naprezanje zadržati 5-10 sekundi. Vežbu

ponavljati 2-5 puta.

14. Kleknuti na kolena, tmp ispravljen, ruke

unapred. Okrenuti se prema petama i desnom rukom

dodirnuti levo stopalo, a zatim se vratiti u početni

položaj i to pono vit i u drugu stranu. Poste peno , pri

svakoj radnji, povećavati zanošenje tela. Vežbati

prema ličnoj potrebi.

53



15. Leći na leđa, noge savijene, ruke ispružene u

stranu. Otkloniti obe butine udesno, zatim ulevo. Pritom

glavu i mke ne odvajati od poda. Potrudite se da sastav

ljena koljena svaki put približite što više prema podu.

Ve žb at i pr em a lič noj po tr eb i.

16. Stojeći stav, jedna noga oslonjena na sto, sto

licu, uraditi bočni otklon prema oslonjenoj nozi. Pos

tepeno povećavati amplitudu otklona. Isto uraditi i sdrugom nogom. Vežbu ponavljati 5-10 puta.

Slika 4 - Vežbe za povećanje pokretljivosti blokiranog segmenta kičme

1. Leći na leda i ispružiti ruke u stranu. Napre

gnuti vratne mišiće i sagnuti glavu. Istovremeno saviti

vr ho ve st op al a pr em a seb i. Za dr ža ti se u to m na pr e

gnutom položaju 5-10 sekundi. Vežbu ponavljati 3-5puta.

2. Postaviti ispod leđa valjkasti uzglavak i podići

ruke iza glave. Protegnuti se i zadržati se u tom polo

žaju 2-3 sekunde. Vežbu ponavljati 5-10 puta.

3. Šesti na pete i uhvatiti se šakama ruku za ceva-

nični stopalni zglob. Saginjati se polako unapred dok

čelom ne dodirnete pod. Prebaciti deo telesne težine na

glavu. Ostati u tom položaju 10-30 sekundi postepeno

povećavajući opterećenje.

4. Stoj na ramenima i potiljku. Zadržati se u tom

položaju 10-30 sekundi. Može se ponavljati 3-7 puta,

zavisno od ličnog raspoloženja.

5. Sedeći na stolici s rukama iza glave, protegnuti

se i zadržati se u tom položaju 3-5 sekundi. Vežbu po

navljati 3-5 puta.

54

6.Stojeći, zabaciti ruke iza leđa i stegnuti ihmeđusobno prstima, napregnuti ruke. Zameniti položaj ruku i ponavljati isto. Vežbu ponavljati 5-10 puta.

7.„Zlatna ri bica" - jedn a od najefikasnijih vežbiza razrađivanje tonusnih vlakana kičmenog stuba.Protegnuvši se, istovremeno odvojite ruke i noge od

poda. Zadržite se u tom položaju 3-10 sekundi. Ponavljati najviše do 7 puta.

S.Asana „Zmija". Leći na trbuh i udahnuvši,

polako i ravnomerno, samo uz naprezanje leđnih mi

šića, podići se naviše. Rukama se samo pridržavati. U

krajnjem položaju istegnuti se što jače i zadržati

disanje. Noge ne savijati i ne odvajati od poda.

9.Zauzeti stav četveronoške. Ruke na pritci

švedskih lestava, leda ispružena. Istegnuti se u slabi

nama i zadržati se u tom položaju 5-10 sekundi.

Ponavljati nekol iko puta. O va vežba je lakša od sle-deće vežbe.

10. Asana „Luk". Uhvatiti rukama noge na način

prikazan na slici i rukama ih zategnuti do krajnjeg

položaja. Zadržati se u zategnutom položaju nekoliko

sekundi. Opuštajući se učiniti izdisaj.

11.Leći na trbuh, ruke duž trupa. Podići trup i

ruke iznad poda. Zadržati se u tom položaju 3-10

sekundi. Ponavljati prema ličnoj potrebi. Konipli-

kovanija varijanta ov e vežbe je kad se ruke drže sa

strane, a ne iza tela.

12.Teža varijanta prethodne vežbe. Podignutitrup iznad poda, na način prikazan na slici, i zadržati

"' se u tom položaju 5-10 sekundi. Ponavljati 5-10 puta.

13.Ležeći na leđima sa savijenim nogama,

_ istegnuti se u slabinsko m i grud nom delu k ičme.

Ruke ispružiti, oslonac na ramenima i glavi. Zadržati

se u tom položaju 5-8 sekundi. Ponavljati 5 puta.

14.Komplikovanija varijanta od prethodne

- vežb e. Traj anje i ponav ljanj e ve žbe je isto kao i za

prethodnu vežbu.

55



15 .Ova vežba omogućuje da se dopunski razrade

tonusna vlakna trbušne presije. Normativi za ovu vežbu

isti su kao i za dve prethodne vežbe.

16. Ova vežba omogućuje još veće opterećenje to-

nusnih mišića trupa nego prethodne vežbe. Normativi su

isti kao i za prethodne vežbe.

Slika 5 - Vežbe za razvijanje tonusnih mišiću ili vlakana kičmenog stuba

1. Poče tni stav: stojeći s ru kama za poj aso m.NaizmeniČno podizati ispružene noge i dlanom suprotne ruke (desna noga - leva ruka i obratno) 1 3

dodirnuti vrhove prstiju podignute noge. Broj ponavljanja prema ličnoj potrebi.

2. „Bicik l". Ovo je najlakša varijanta izvođenjaove vežbe. „Okretati pedale" 20-120 sekundi.

3. Komplikovan ija varijanta prethod ne vežbe.

4. Ruke niz trup, noge ispružene. Noge podignuti iznad poda u visini od 40 centimetara i naizme-nično podizati i spuštati noge zadržavajući se u tompoložaju - jedna noga gore, druga dole i o bratno.Ponavljati 15-30 puta.

5. Noge ispružene i podignute, ruke niz trup. Ve žb at i „m ak az ic e" - un ak rs na kre tan ja no ga ma .

Ponavljati 15-30 puta.

6. Noge ispružene, ruke niz trup. Podići nogepod uglom 30-35 stepeni i zadržati ih u tom položaju10-30 sekundi.

7. Nog e ispružene, r uke niz trup. P odigav ši ispružene noge u visinu pod uglom 70-80 stepeni uodnosu na pod, potrudite se da rukama istovremeno dohvatite nožne zglobove. Vežbu ponavljati10-25 puta.


56

8.1z ležećeg položaja podizati i polako spuštati

noge iza glave. Vežbu izvoditi 5-15 puta. Ponav

ljati prema ličnoj potrebi.

9.Šesti na stolicu bez naslona, noge učvrstiti

ispod nogara, uhvatiti se rukama iza glave (ili stavi

ti ruke za pojas - lakša varijanta). Polako se razgi

bav ati , opu št aj ući se što je mo gu će ni že i po di žu ći

se. Vežbu ponavljati 10-25 puta.lO.Višenje na razboju. Podizati ispružene no

ge pod pravim uglom. Vežbati prema ličnoj potrebi

od 5 do 15 puta. Teža varijanta - zadržati podignute

noge u tom položaju 5-10 sekundi.

1 l.Poskakivanja. Privlačiti kolena pre ma tr

bu hu . Ve žb at i pr em a ličn oj po tr eb i.

Slika 6 - Vežbe za razvijanje trbušnih mišića

Shodno navedenim preporukama i zdravstvenim stanjem vaše kičme, možete samostalno da birate odgovarajuće vežbe i upražnjavate ih po nekoliko minuta dnevno.Upamtite - ne postoje takvi lekovi, koji će bolje od ovih

vež bi učin it i među pršl jenske diskov e, tetive i mi ši će vašekičm e jač im, izdržljivijim i gipkijim. To se može postići

je di no fizičkim vežb ama.

ODRŽAVANJE ORGANA TRBUŠNE DUPLJE

Trup se načelno može podeliti na dva dela - gornji idonji. Granica između njih je dijafragma. Iznad dijafragmenalazi se grudni koš u kojem su smeštena pluća i srce; ispod

je trbušna dupl ja u koj oj su smeš teni : že lu da c, tanko i debe locrevo, jetra i žučna kesica, bubrezi i mokraćna bešika,slezina i pankreas (gušterača) i polni organi. Kao što se vidi,u trbušnoj duplji nalazi se mnogo važnih životnih organa

57



koji su razmešteni u odgovarajućem međusobnom poretku.Bilo koje pomeranje, spuštanje i tome slično narušava njihove funkcije, pritiskuje susedne organe i izaziva nepra

vi lan rad i zastoj susednih orga na. Zb og to ga mo ra dapostoji određeni pritisak u trbušnoj duplji, koji ne samo daodržava organe trbušne duplje na svojim mestima, već pomaže i kičmi da održava pravilan položaj. Snažni mišići

trbušne presije stvaraju „pneumatski" jastuk u trbušnoj duplji. Taj jastuk je oslonac za kičmu i ne dozvoljava pršlje-novima da se pomeraju sa svojih „stalnih" mesta i štitimeđupršljenske diskove od naprslina i lomljenja. Ako bismo sumirali prednosti snažnih mišića trbušne presije, svelo

bi se na sledeće:

1. Snažna trbušna presija optimalnim unutrašnjimtrbušnim pritiskom pomaže evakuisanje žuči iz žučnekesice. Atonija (mlitavost) žučne kesice (slabost radnog

tonus) usled niskog pritiska u trbuhu zaustavlja žuč i stvarakamenčiće - oboljenje od kamenčića u žuči. Fizičke vežbepovećavaju tonus žučne kesice, a takođe i spoljašnji pritisak na žučnu kesicu i žučne kanale. Kao rezultat toga žuč brže iu većoj količini prolazi kroz mali otvor Faterovog kanala,koji se otvara, i prelazi u dvanaestopalačno crevo. (Ovoposebno treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od dis-kinezije žučnih kanala).

Iz fiziologije nam je poznato da žuč, koja se sliva ucreva, emulzuje masti. Potpuna asimilacija masti je samo u

vidu masn ih čes tica koje su pove za ne sa žu čn om ki se li nom. Ak o je mal o žuč i i ne ma procesa emulzovanj a ili je onnedovoljan, nastaje asimiliranje nekvalitetnih masti, kojeprepo tere ćuju jet ru i izazivaju njenu distrofiju. Ljudi samlitavim trbuhom treba da znaju da im preti opasnost daobole od holecistitisa sa stvaranjem kamenaca ili bez njih ida „zarade" distrofiju jetre.

2. U slučaju smanjenog pritiska u trbuhu ispod 40 milimetara živinog stuba, u pankreasu može da se zadrži hemij-

58

ski veoma aktivan sok pankreasa i da vari funkcionalnozdravo tkivo samog pankreasa. Ponekad se u procesu uključuju Langerhansova ostrvca koja stvaraju insulin - hormonkoji smanjuje nivo šećera u krvi. Nedostatak insulina prouzrokuje dijabetes. To je još jedan primer tesne povezanostisnage mišića trbušne presije s efikasnošću rada organatrbušne duplje.

3. Povećavan jem snage trbušne presije jača dijafragma(„venozno srce"). Kad ona ojača, povećava se amplitudanjeno g kretanja, koja izaziva ja ke pritiske n a organe trbuš neduplje pri udisaju i izdisaju i masira ih. Kad su mišićitrbušne presije slabi a, zbog toga i slaba dijafragma, utrbušnoj duplji nastaje slaba cirkulacija međutkivne tečnosti

ve no zn e krv i, koja na gomi la va „toksi ne um or a" , pr ouzr okuje zastoj i pretvara trbušnu duplju u ustajalu „močvaru".Evakuacija iz debelog creva je nepotpuna i prouzrokuj e

skrivene zatvore i trovanje celog organizma. Slab rad dijafragme („venoznog srca") slabi cirkulaciju venozne krvi iprouzrokuje varikozno proširenje vena na nogama i hemo-roide. (Ovo treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od tih bol esti)

Prema tome, kamen temeljac, od kojeg mnogo zavisizdravlje, jeste snaga mišića trbušne presije - simptom nesamo zdravlja, već i oma čoveka. Setite se poslovice drevnih mudraca: „Veliki trbuh ne daje bolju pamet".

Postoje veoma brojne vežbe za trbuh i nije potrebno daih ovde navodimo. Najvažnije je, da u toku tih vežbi -trebada osetite naprezanje mišića trbušne presije u kojima se

jav ljaju osećaji bol a ka o peckanje . Tr bušni miš ići ve om adobro se razrađuju (pa i svi mišići), kad se u njima, postep eni m ponavljanj ima vežbi , u počet ku javlja osećaj zag re- vanja koji zati m pre lazi u osećaj pec kanja, a mišići buk va lno na bubr e od krvi . Upra vo takav treni ng po ma že bržem ja ča nj u bil o kojih miš ića i rastu miš ićne mase.

59

Ž Š



MASAŽA UNUTRAŠNJIH ORGANA

Zato što organi trbušne duplje imaju meku konzistenciju (bubrezi, jetra, žlezde za unutrašnju sekreciju) ili sušuplji (želudac i creva, žučna kesica i mokraćna bešika) - unjima se nagomilava krv (depo krvi - slezina i jetra) i

tečnost sa velikom koncentracijom materija (u žučnoj kesici

i mokraćnoj bešici), i nagomilavaju hranljive kaše u tankomcrevu i ekskrementumum u debelom crevu. Sve te „akumulacije" imaju tendenciju zastoja koji omogućuju stvaranje tvrdih taloga i razvijanje raznovrsne patologije. Tuosobinu prvi su uočili drevni jogisti i izmislili mnoge vežbekoje, pomoću mišića trbušne presije i dijafragme i poza tela,omogućuju skupljanje i rastezanje organa trbušne duplje,otklanjaju pojavu zastoja, pojačavaju krvotok, mešaju tečnosti i pomažu kretanje hranljivih masa i ekskrementuma.

Te vežbe su - najbolji metod za lečenje organa trbušneduplje, a otuda i celog organizma. Navodimo najjednostavnije, najdostupnije i najefikasnije vežbe.

1. Uddijana bandha (slika 7). Početni stav: stojeći; blago se nag nut i un ap re d, sagnut i noge u ko le ni ma , os loni tise rukama na kolena i duboko izdahnuti. Pritom trbuh mak

simalno uvući u šupljinu grudnog koša. Zbog tog pokretaorgani trbušne duplje ne samo da će se sakupiti (stegnuti),

već će se i pov ući navi še i namest it i se na svoje me st o, ak o

su bili opušteni. Ovu vežbu možete izvoditi pri izdisaju —posle uvlačenja, opustiti dijafragmu i ponovo uvući. Vež bu pon avljati neko li ko puta, a pos le toga ud ah nu ti i ma lo seodmoriti, ili posle uvlačenja trbuha, polako i ravnomernoudahnuti - naduvati trbuh kao fudbalsku loptu. Zatim ponovo izdisaj-uvlaćenje, a posle udisaj-isturanje. Takve pokrete treba svakodnevno izvoditi najmanje 100 puta, a licakoja boluju od diskinezije žučnih kanala, zatvora i slabeprobave i mnogo više puta. Prirodno, treba vežbati na gla-

60

dan stomak, obično ujutro. Ove vežbe je upražnjavala G. S.Šatalova po nekoliko hiljada puta dnevno, da bi postigla

idealan rad želudačno-crevnog trakta i taČno postavila pupčani energijski centar na njegovo mesto.

2. Nauli (si. 8). Ova vežba je složenija i efikasnija od

prethodne. Izvodi se u istom položaju kao i prethodna

vežb a, s tim što se po sl e uv lačenja trbuha, ispruženi miš ići

trbuha isturaju (naprežu) i na sredini trbuha stvaraju mišićnu

pregradu („greben"). Pritiskajući naizmenično rukama na

kolena (prema stepenu usavršavanja upravljaćete time slo

bo dn o) , pr imoraj te tu pr egra du da se po kr eć e s jed ne u

drugu stranu jer odlično masira organe trbušne duplje. Ve žb u izvodit i pri izdisaju .

U složenijim varijantama prethodne dve vežbe postoje

sledeći pokreti: pri vežbanju uddijane slobodno vežbanje

trbuhom - gore-dole, a pri vežbanju nauli kružni pokreti

umesto bočnih.

3. Ardha-matsienclrasana (si. 9). To je usukana poza.

Najprostiji oblik te poze je: šesti na pod, noge ispružiti

unapred i maksimalno ih raširiti u stranu. Izdahnuti i,

61



usukavši trup (ue naginjući se) okrenuti se udesno (zadnjicui noge ne odvajati od poda). Da bi usukivanje bilo jače,pomažite se čukama. Jednom nikom oslanjajte se na pod da biste se pri držav ali (mož e se drža ti i iza leđa) , a dr ug ompritiskajte koleno s ciljem da pojačate usukivanje (upre-danje). Zadržite se u usukanom položaju i polako i rav-

nomerno dišite. Pri svakom izdisaju potrudite se da se malousućete (zaokrenete) da biste pojačali pritisak na desnustranu. Posle 1-5 minuta taj položaj promeniti u drugustranu. To omogućuje da se izvrši pritisak na levu stranutrbušne duplje i na organe koji se u njoj nalaze. Pri tomdesna strana se isteže i aktivno snabdeva krvlju. Pri skupljanju (kompresiji) odstranjujete šljaku (nečistoće), ustajaloi nepotrebno, a pri istezanju hranite organe krvlju i hran-Ijivim materijama. Ovde se uočava efekat sunđera: skup-

Ijanje-ceđenje i otpuštanje-upijanje.4. Paun (si. 10). Ova slože na vežba za održa vanj eravnoteže s upiranjem laktova na trbuh može se zamenitilakšom vežbom. Kleknuti na kolena, šake ruku staviti između kolena, nagnuti se i laktovima ruku upreti u trbuh (okopupka), pomerajući postepeno centar teže tela unapred. Pritom laktovi se opim o trbuh i stvaraju jak pritisak koji možeprivremeno da zaustavi krvotok u aorti, venama i u bubrežnim arterijama. Posle 2-5 sekundi tog pritiskanja, podići

62

a) Početni položaj.

b) Me du po lo ža j, koj i se po tp un o mo že ko

ristiti za unutrašnju masažu u početnoj etapi

i uvež- bavanja.

c) Unutrašnja masaža u ovom položaju je

mno go jač a nego u prethod nom položaju. T o jesledeći medupoložaj pre zauzimanja završnog

položaja.

d) Završni položaj asane „Paun". Unutraš

nja masaža je najjača u ovom položaju.

Slika [0-Paun: Na slici je prikazan redosled vežbanja o ve asane.

se i ponavljati vežbu još 3-5 puta. Posle oslobađanja aorte

od pritiska, krv veoma jako cirkuliše kroz bubrežne arterije iispira bubrege. Na taj način odlično se masiraju ženski polni

organi, mokraćna bešika i pravo crevo.

5. Masaža pomoću pesnica (si. 11). Šesti napete, šakeruku stisnuti u pesnice i postaviti ih ispred trbuha na butinekoje približiti jednu uz drugu. Polako udišući i izdišućisagnuti se unapred. Pri tome pesnice će upreti u trbušnuduplju i izvršiti njeno sabijanje. Zatim se, polako udišućiispravite - pesnice će izaći iz trbušne duplje. Takvo po

vr em en o sabija nje izv rsno mas ira donji deo trbuha — uzlaznii silazni deo debelog creva, mok raćnu bešiku, polne organe ipomaže im da se izleče. Vežbu ponavljajte najmanje 50puta.

Redovno upražnjavanje ovih jednostavnih vežbi pobolj šać e vaše zdr avl je i omogućit i va m mn og e godi ne do

br og života.

2 H d j t č j bik tl t k i tik i žb



Zaključak i praktične preporuke

U ovom poglavlju razmotrili samo uticaj fizičkih vežbi

na čovekov organizam. Ali da biste vežbe pravilno pri-menjivali i da bi vam lično što više koristile, treba da ihodaberete u skladu sa sopstvenom konstitucijom i da ihmenjate, takođe, u skladu sa sopstvenom konstitucijom igodišnjim dobom. Razmotrimo i te vežbe.

1. Vežbe za jačanje mišića trbušne presije i kičmenogstuba treba da svakodnevno upražnjavaju svi ljudi bez obzira na to kakva im je sopstvena konstitucija. Lica s konstitucijom „Sluzi" treba da poklone trbuhu veću pažnju, a

lica s konstitucijom Vetra " kičmi. Kod prvih je usporenaprobava, a kod drugih postoji sklonost ka stešnjavanju. Lica

s konstitucijom „Žuči" treba da poklone istu pažnju i trbuhui kičmi.

Sa stare njem teže se vežb a i zbog toga treba pove ćati vr em e trajanja vežbi. Se ti te se kako je po ve ća va o op te rećenje N. Amoso v. U početku je luadio 500 pokreta. To sepokaz alo nedovoljno . Pove ćao je na 1.000 pokreta i efekat

je bi o vidl jiv.

64

2. Hodanje, trčanje, aerobik, atletska gimnastika i vežbeza gipkost preporučuju se sledećim redosledom: u mlađemdobu trčanje, pokretne igre, atletska gimnastika (za žene —aerobik).

U zrelom dobu - umereno trčanje, atletska gimnastika smanjim opterećenjima, vežbe za gipkost.

U starijem dobu — hodanje, duže trčanje umerenim

tempom, jogi vežbe. Više jednostavnih fizičkih vežbi, radna svežem vazduhu u voćnjaku i u povrtnjaku.

Zimi - intenzivnije vežbanje za zagrevanje organizma: br zo trčanje, laka atl eti ka. Let i - putovanja, trčanje, pl i vanje, ve žb e za gi pkos t. U letnjem pe ri od u vežb e ne treba jak o da zagreva ju vaš or gani za m.

3. Lica s konstitucijom „Vetra" (kod njih preovladuje brzi na i naglos t) vežbe treba da izvod e us po reni m te mp om iaktiviraju anabolične procese: vežbes opterećenjima, vežbe

za gipkost i plivanje. Te vežbe će im omogućiti da uravnoteže prirodnu smirenost, suzdržanost i katabolične procese.

Licima s konstitucijom „Sluzi" bolje koriste vežbe kojetraju duže: trčanje, atletske vežbe s opterećenjima brzimtempom više puta (15-20). One će umanjiti njihovu prirodnu sklonost ka debljanju (anabolični procesi) i učiniće ih

vitki jim i ži vahnij im.Lica s konstitucijom „Žuči" (sklona pregrejavanju or

ganizma) — treba da upražnjavaju umereno trčanje, brzohodanje, plivanje, aerobik, atletsku gimnastiku sa srednjimopterećenjima.

Ak o to imate u vidu, mo že te uravnotež it i svo ju indi vidu alnu konstituci ju i ne dozvolit i da se pobudi ja či ži votniprincip (doša) i podrži slabiji. Bićete harmonična, uravnotežena ličnost i predivno ćete se osećati. Ali ako budeterob jakih životnih principa vaše konstitucije, možete se

deformisati kako spolja, tako i iznutra. Na primer, ako

65

čovek s konstitucijom Sluzi" bude izvodio atletske vežbe



čovek s konstitucijom „Sluzi bude izvodio atletske vežbeusporenim tempom sa velikim teretima, koji stimulišu i jakeanabolične procese, on će ličiti na ormar. Ako se čovek skonstitucijom „ Vetra " bude brzo kretao i dugo trčao - on će

još više omrš avit i. Izgl edać e ka o pa li dr vce šibice - mr ša v i

mastan. Ako čovek s konstitucijom „Žuči" bude mnogoigrao tenis i trčao maraton za vreme letnjih vrućina -iza-

zvaćeprepobuđivanje i tako jake toplotne sposobnosti organizma da može prouzrokovati toplotni udar, poremećenjeprobave i poremećenje psihe.

Nadam se da ste shvatili suštinu i da ćete se pridržavatiprincipa za zdrav život, a ne da udovoljavate svojim pro-htevima i podležete promenljivom pomodarstvu lečenja.

66

GLADOVANJE

Gladovanje je staro koliko i sam svet, ali je

njegova snaga neiscrpna. Onaj ko ga dodirnemnogo postiže, ali ono može i da ubije. Samo

ako iznutra osetiš glad, steći ćeš njegovo pravo znanje i snaga.

Ganeša

POST, GLADOVANJE I DIJETALNA TERAPIJA

Ar hi ma nd ri t Ni ki for u ka pi ta ln om delu Biblijska enci

klopedija (Moskva, 1891. godine ) ovako opisuje „Pos t":

„ U slučaju bilo koje ljudske opasnosti, društvene nesreće Judejci (Jevreji) 14 imali su običaj da poste, i to se iz

religioznih pobuda smatralo obavezom, tj. uzdržavali su seod konzumiranja hrane, molili se bogu i prinosili žitve...Jevreji su posebno strogo postili... i razlikovali su se nesamo uzdržavanjem od konzumiranja hrane, nego i od svihdrugih čulnih potreba". Prema tome, reč post označava„zabranu". U današnjem smislu post označava odricanje odkonzumiranja bilo kakve hrane u određenom vremenskom

periodu. U tom vremenskom periodu nema reči ni o kakvoj

„posnoj hrani". Upotreba „posne hrane" u periodu postajenajgrublje narušavanje i izopačenje u smislu tog pojma.

Pojam gladovanje podrazumeva nekoliko varijanata:

1. Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana.2. Stanje zimskog sna životinja i letargičnog sna (oba-

mrlosti) 1 5 kod ljudi.


1 5 P r i med b a p r evo d i o c a .

67

3 Svesno uzdržavanje od konzumiranja hrane u odre organizma kao jednu od varijanata zaštite od nepovoljnih



3. Svesno uzdržavanje od konzumiranja hrane u određenom vremenskom periodu s ciljem tečenja ili s religioznim ciljem.

Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana može se

obaviti u dva slučaja:

a) Konzumiranj e hrane slabog kvaliteta, koja sadržimale količine nezamenjivih aminokiselina, mineralnihmaterija, vitamina i si.

b) Kon zumi ra nj e hr ane koja ne sadrži potr eban mi ni mum kalorija.

U prvom slučaju nekvalitetna ishrana je neprimetna, alisigurno izaziva najraznovrsnije poremećaje zdravlja i raz voj odre đeni h obolje nja. Na pr ime r, nedost atak be la nč ev in a- izaziva distrofiju, nedosta tak vit amin a C - skorbu t i tako

dalje.U drugom slučaju, zbog stalne nedovoljne ishrane, brzo

i neracionalno se troše masne i druge rezerve organizma,koje takođe izazivaju razvoj raznovrsnih oboljenja pa i smrt.Slični slučaj i gladov anja uočeni su i u konc ent rac ion imlogo rima za vreme blok ade Le njingr ada. U tim slučaj ima

bi le su i ra znovrs ne „g lad ne" dij ete : „e ng le sk a" , „francuska" , „bo dovn a" itd. Takvi slučaj i gladovanja i m eto desmanjenja težine ne daju lekovito-profilaktičan efekat, već

obratno, omogućuju uslove za raznovrsnu patologiju.Stanje zimskog sna životinja i ietargičnog sna ljudi

preorjentiše organizam na unutrašnji kvalitetni metod ishrane. Njihov organizam u tom periodu ekonomično trošimasne zalihe. Savremena naučna istraživanja pokazala suda životinje za vreme zimskog sna, bez ikakvog štetnoguticaja na zdravlje, podnose povećane doze otrova, radioaktivnog zračenja, ne umiru i ne boluju od veslačkog infi-ciranja mikrobima. To odražava viši nivo funkcionisanja

68

organizma kao jednu od varijanata zaštite od nepovoljnihuslova života (suša, zimski period).

Svesno uzdržavanje od konzumiranja hrane u odre

đenom vremenskom periodu u budnom stanju s određenim vo de ni m i moto rn im re ži mo m svojstveno je sa mo čove ku.Pritom treba razgraničiti sam proces gladovanja koji ima

jas no izražena tri stadi juma. Pr vi sta dij um - iri tiranje od

hrane; drugi stadijum - pravo gladovanje, i treći stadijum —iscrpljenost organizma. Razmotrimo ih redom.

Prvi stadijum. Čove k se odri će hrane . Ž elu dac mu jeprazan, a u crevima su se odavno rastvorile sve hranljivematerije. U krvi su takođe smanjene hranljive materije.„Gl adn a" krv signalizira centru za gladovanje, koji se nalaziu mozgu, o promeni svoje hemizacije. Centar se iritira iutiče na čeone delove kore mozga, koji su odgovorni zaishranu. Iritiranje postepe no obuhvata i drug e delove mozga

i dominira nad drugim zahtevima. Čoveku se javlja velikiprohtev za hranom i sve njegove misli usmerene su katraženju hrane. Voljnim naporima ili određenim terapijamačovek savlađuje taj stadijum koji, zavisno od individualnekonstitucije, traje 1-4 dana.

Drugi stadijum. Iz fiziologije nam je poznato da, posleperioda iritiranju, u c entralnom ne rvnom siste mu nastaje period kočenja. To se dešava i u slučaju gladovanja — koramozga savladavši navalu emocija gladi prelazi iz stanja

iritiranja u stanje kočenja. Osećaj gladi potpuno nestaje iuključuju se posebni fiziološki meha nizmi za, je de nj e" sop-stvenog tkiva. U prvom redu koriste se masne zalihe i tkivona kojem su nastale promene zbog bolesti. Važna životnatkiva i organi: nervni sistem i srce ne gube svoju težinu (si.12). U toku tog vremenskog perioda organizam gubi do25% sopstvene težine. Kod čoveka taj period iznosi 40-50dana i smatra se fiziološkim korisnim rokom gladovanja. Nakraju ovog stadijuma, kad je organizam iskoristio sve

69

ispod opasne crte Upravo ti rokovi najčešće se koriste u



Gubitak težine organa i tkiva u toku gladovanja do momenta smrti, u

procentima, u odnosu na početnu težinu, je sledeći: salo - 97, slezina -

60, jetra - 53,7, mišići - 30, krv - 26, bubrezi - 25,9, koža - 20,6, creva

- 18, pluća - 17,7, pankr eas - 17, kosti - 13,9, nerv ni sistem - 3,9 i sr ce

- 3 , 6 .

Kad gladujete i onemoćate - pogledajte sliku Bude, to će vam dati snagu

i sigurnost za povoljan ishod, a takođe i odlučnost da i dalje gladujete.

Eto takav postaje čovek na kraju korisnog fiziološkog perioda gla

dovanja.

rezervno tkivo, ponovo se iritira mozak, a to se ispoljava u vi du osećaja ne obuz da ne (divlje) gladi . To je po se bn o opisano u Bibliji, kad je Isus Hristos, gladovavši 40 dana i noći,„naposletkuogladneo"- drugim recima nestrpljivo je želeoda je de. Jak osećaj gladi i Čišćenje slu zoko že usta i je zik aukazuju na završetak dragog stadijuma, odnosno potpuno

čišćenje organizma i to je znak da treba konzumirati hranu.Treći stađijum. Ako čovek ignoriše prirodne simpto

me završenog gladovanja i nastavi da gladuje, dolazi doiskorištavanja važnih životnih organa i tkiva i prouzrokujuse nepovratne patološke promene u organizmu pa i smrt odiscrpljenosti. Pri tome smanjenje težine organizma dostiže40-45%. Gladovanje u periodu od 25 do 30 dana dovodi dogubitka samo 12-18% sopstvene težine, to jest mno go niže

70

ispod opasne crte. Upravo ti rokovi najčešće se koriste ulekovite svrhe.

Na osnovu navedenog jasno je da se radi lečenja možekoristiti samo prvi i drugi stadijum gladovanja koji se iprimenjuju u praksi.

Termin „dijetalna terapija" (DT) prvi je predložio patrijarh sovjetske škole gladovanja profesor Jurij Sergejevič

Nikolajev — doktor medicinskih nauka, kad je razjasnio da usuštini nema nikakvog gladovanja, već da postoji kvalitetnaishrana organizma na osnovu sopstvenih rezervi i poboljšane biosinteze i kad ćelije mnogo kvalitetnije asimilirajuliranljive materije, a takođe ugljen-dioksid i azot iz vazduha! Tada se otklanja napon u imunom sistemu, obnavljagenetski aparat, poboljšava biosinteza i potpuno se Čistiorganizam. Sve to preporođuje čovečiji organizam.

Prema tome, pod postom, gladovanjem i dijetalnom

terapijom podrazumeva se jedno te isto — potpuno uzdržavanje od bilo kakvih hranljivih produkata i u bilo kojim,pa i minimalnim količinama u određenom vremenskomperiodu.

Postoji nekoliko varijanata gladovanja: gladovanje bezkonzumiranja Inane i vode — suvo; gladovanje pijenjem

vo de i kli st iranj em — obično; gladovanje isključivo kli-stiranjem - varijanta običnog; gladovanje bez pijenja vode(klistiranja i tečnosti) ali s polivanjem tela, primenom kupkii vlažnih umotavanja — polusuvo; gladovanje upotrebom

sopstvene mokraće - minsko.Dijetalne metode lečenja su metode lečenja sokovima i

odvarima, a koja se pogrešno nazivaju „gladovanje". U timslučajevima čovek ništa ne jede, a u toku nekoliko dana pijesamo određene vrste sokova ili odvara. Srotov dijetalnimetod lečenja takođe je iz date kategorije. Upotreba anti-stresnog preparata S. A. Arakeljana za vreme gladovanjatakođe se ne smatra, u strogom smislu, gladovanjem, iakoodlično čisti organizam.

71

Važ no je zapamt it i k on zu mi ran je mi ni ma lne ko li či ne većoj du žini trajan ja - 22-25 da na. Pa uz a 1,5-2 me se ca .



Važ no je zapamt it i -k on zu mi ran je mi ni ma lne ko li či nehranljivih kalorija, ukusnih začina, a u nekim slučajevima ikad se nalazite pored hrane, ne omogućuje organizmu dakvalitetno pređe na unutrašnju ishranu i neće zadejstvovatidubinske mehanizme koji obezbeduju asimilaciju ugljeni-kove kiseline i azota iz vazduha, a zbog toga i pojačavanje bi os in te ze .

Gladovanje se razlikuje po načinima primene. Pasivnaprimena - čovek leži u postelji, malo se kreće i to samo radiličnog opsluživanja; aktivan režim - kad čovek svakodnevno radi, ide u šetnju itd., kao da ne gladuje; gladovanje spovišenom fizičkom aktivnošću - kad čovek u dane gladovanja, obratno, povećava fizičko opterećenje s ciljem br že g uključiva nja me ha ni za ma za kv al it et nu unutrašnjuishranu i bržeg postizanja efekta. Poslednji način glado

van ja mo gu pr imenji vati ljudi koji imaju is kustva u to me .Ciklusna gladovanja dele se na nedeljna, mesečna, tro-

mesečna, prilikom promene godišnjih doba, jedanput u godini, frakciona (posebne namene) 1 6 i na postove.

Nedeljna gladovanja, po pravilu, traju od 24 do 42 sata;mesečna do 3 dana; tromesečna i prilikom promene godišnjih doba od 3 do 10 i više dana; frakciona gladovanjaprimenjuju se radi postizanja izrazitog efekta tečenja i obično se primenjuju tri puta, a u pauzama između gladovanjaprimenjuje se posebna ishrana za obnavljanje organizma iproduženje efekta koji je postignut za vreme gladovanja.

Au to r fr ak ci onog me to de gladovan ja Vo jt ov ič G. A.ovako objašnjava suštinu te metode. U prvoj etapi gladovanja, gladuje se u toku polovine vremena određenog zafiziološko gladovanje - 20 dana. Posle tog gladovanja, slediishrana za obnavljanje organizma koja traje jedan i po putduže - 30 dana. Ako se čovek hrani samo biljnom hranom,uspeh gladovanja produžava se i za vreme ishrane (ne smanjuje se biosinteza). Dalje se ponavlja gladovanje, ali u

72

većoj du žini trajan ja 22 25 da na. Pa uz a 1,5 2 me se ca .Rokovi su određeni zato što postoji prolongirani uspehgladovanja. Posle gladovanja biosinteza je maksimalna ipostepeno se smanjuje. Proces smanjenja trajejedan i po putduže od gladovanja. Zato nema potrebe da se gladuje ranijepre isteka tog roka. Duži rok ishrane, prirodno, smanjuje tajefekat i sledeće gladovanje počinje od nule. U drugoj etapi

gladovanja brzo dolazi do preorjentacije na unutrašnji načinishrane, za 2-3 dana. I na kraju ishrane za obnavljanjeorganizma započinje treća etapa gladovanja, koja traje dopotpunog čišćenja jezika, i koja dokazuje daje organizampotpuno očišćen i oslobođen od svih hroničnih oboljenja.To gladovanje obično traje od 10 do 20 dana.

Za ljude, koji imaju malu telesnu težinu, prvo gladovanje traje kraće - 15-17 dana, ali kad oni, posle ishrane zaobnavljanje organizma, dobiju u težini, drugo gladovanjetraje vremenski kao i kod ostalih — 22-25 dana.

Vo jt ov ič ko mb in uj e do pu ns ko gladov anje s ma gn et nom terapijom. Tako se, pomoću magnetnog impulsnoguređaja dopunski zrače žarišta oboljenja i tumori, što veomastimuliše proces regeneracije koji se pri prostom gladovanjuslabo obavlja ili uopšte ne postoji. Organizam prilikomgladovanja odlično asimilira tu dopunsku energiju i upotrebljava je u svoju korist.

Frakciono gladovanje je dobro jer ne povećava telesnutežinu ljudi koji su skloni debljanju. Telesna težina pro

gresivno se smanjuje. Kao rezultat toga ljudi skloni debljanju ne samo da normalizuju svoju težinu, već je i smanjuju za 2-3 kilograma u odnosu na normalnu težinu. To ve oma sn až no aktivira nj ihov or ga ni za m, njihova teži na sene povećava, već se održava na jednom nivou, a suvišnemasne ćelije organizma odumiru -odnosno manje ih je.Stoga se čovek ishranom za obnavljanje organizma ne goji,iako se masne ćelije popunjavaju jer ih je manje. Masnećelije počinju da se uništavaju samo posle acidozne krize.

73

16 Primed ba prevodioca.

Posle potpuno primenjenog frakcionog gladovanja u orga na zapad pred najezdom hordi Džingis-kana. Oni su poneli



p p p j g g g j gnizmu se normalizuje količina masnih ćelija. Ostaje ih toliko, koli ko ih je bilo u mladosti i č ovek izgleda vitk o imladoliko. Uništavanje masnih ćelija moguće je samo gladovanjem. Svemoguće dijete samo iscrpljuju masne ćelije, akad čovek počne normalno da se hrani, one se brzo obnavljaju i čovek se ponovo deblja.

Prema roku trajanja, gladovanja se dele na: kraća -24-48 sati; srednja - od 3 do 7 dana i duža - od 7 do 40 i višedana. Adelinu da Silva, brazilski fakir, 1969. godine postigao je rekord u dobrovoljnom uzdržavanju od hrane — 111dana. On je za 57 godina života bez konzumiranja hraneproveo više od 3 godine.

Ustvari rokovi, kalendarski ciklusi i mnoštvo drugihokolnosti za gladovanje zavise od individualne čovekovekonstitucije.

POST KAO PRIRODNI METOD LEČENJA BOLESTI

Gladovanje je — najuspešnija metoda za le-

čenje obolelih. Ako bi se sva dostignuća sav re

mene medicine, stavila na jedan tas vage, a na

drugi gladovanje, znatno više bi prevagnulo

gladovanje.

G. A. Vojtovič

Najpoznatiji popularizator gladovanja u lekovite svrhe bio je Is us Hr is tos. U najdrevnijem ma nu sk ri pt u „J ev an -delje Sveta Isusa Hrista od učenika Jovana", kojeg je izdao udanašnje vreme Edmond Sekli (PjerŽiljar, Lozana) sa sta-roslovenske kopije, koja se nalazi u kraljevskoj biblioteci

Habsburga, a koju su izneli ruski sveštenici iz Rusije bežeći

74

na zapad pred najezdom hordi Džingis kana. Oni su ponelisve Drevne zapise i ikone. U tom manuskriptu otkriva semedicinska delatnost Isusa Hrista i njegovi saveti za post. U

skraćenom obliku navešću te savete, koji, kako se ispostavilo, prethode savremenim preporukama.

,,I tada je mnogo bolesnih i paralizovanih prišlo Isusu ireklo mu: „Ako Ti sve znaš, Ti nam možeš kazati — zašto

moramo da patimo od mnogih bolesti? Zašto smo lišenizdravlja u kojem uživaju drugi ljudi? Učitelju, ižleči nas i daponovo postanemo snažni i da nas naša nesreća ostavi zau-

ve k" .Hristos im odgovori da su ljudi sinovi Majke-Zemlje i

zato moraju poštovati njene zakone. „Jer vas je vaša majkarodila i Ona vas održava u životu. Ona vam je dala vaše teloi niko osim nje ne može da vas izleči. ...Veljzevul, knez svihdemona, izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Covečijih

Sinova. On iskušava i sablažnjava Covečije Sinove, obećavajući im bogatstvo, vlast, dvorce, zlato i sve što zažele.On obećava slavu i ugled, čulna uživanja i raskoš, predivna

jel a i izobi lje vina, bu čn e org ije i da ne koji će se provodit i upraznovanju i lenjosti. U vezi sa tim, on iskušava sve ljudeprema njihovoj sklonosti... I tog dana, kad Čovečiji Sinovipostanu totalni robovi tih sujeta i svih tih gnusnosti, tada ćeon Covečijim Sinovima naplatiti za sva uživanja i za sva

bl až enst va koja na m je Majka-Zeml ja dala u ta kv om izo bil ju. .. On ih li šav a dis anj a, krvi, kos tij u, čoveči jeg tel a,utrobe, očiju i ušiju. Disanje Covečijih Sinova postaje sporije s prekidima i bolesno i zaudara na disanje nečistih(prljavih) životinja. Krv Covečijih Sinova postaje gušća iširi odvratan smrad, sličan smradu vode u močvari... Nji

hove kosti se deformišu, postaju krhke, spolja se prekrivajučvorovima a razlazu iznutra... Koža im je postala masna iotečena... Njihova utroba puni se velikim nečistoćama, kojestvaraju trule bujice, koje zaudaraju, i u kojima se raz-

75

množava bezbroj poganih crva (ovde se imaju u vidu bakte istinski vam govorim: dok ne obavite post, nećete se oslo



j p g ( jrije, primedba autora). ...I tako, na kraju krajeva, ČovečijiSinje izgubio život zbog sopstvenih grešaka, jer nije mogaoda nauči da uvažava zakone svoje Majke, već je stalno činiogreške jednu za drugom". Ljudi su zamolili Hrista da imispriča o zakonima života, iako su se neki usprotivili, jer se

oni pridržavaju zakona Mojsija.

,,I Isus im je odgovorio: Ne tražite Zakon u vašoj Pisaniji, je r Za ko n je - život, a Pisanij e je - mrtv o. ...Bog jenapisao svoje zakone, ne na listovima knjiga, već u vašimsrcima i u vašem Duhu. Oni se odražavaju u vašem disanju,

vašoj krvi , vaši m ko st im a, vaš oj koži , u va ši m ut ro ba ma .. . iu bilo kojem najmanjem delu vašeg tela. Oni su prisutni u

va zd uh u, vodi , zemlj i, u bi ljkama, u su nč ev im zr ac im a i udubinama i na visinama. Svi oni služe vama, da biste moglida shvatite Reč i Volju živog Boga. ...Oni nisu prisutni u

vašoj proždrlj iv osti , nit i u vašem pi janst vu, niti u na či nu va še g ži vota kojeg ra sipate u izobil ju i u ra sk oš i; a na jmanje— u traženju bogatstva i posebno u mržnji prema vašimneprijateljima. ...Jer sve te pohlepe nosite u sebi, i zato Reč

Božja i Njegova Snaga ne mogu da uđu u vas jer u sebistvarate mnogo loših misli; takođe u vašem telu nastajuprljavštine... Ako želite da Reč živog Boga i njegova snagaprodru u vas, ne oskrnavljujte vaše telo, niti vašu svest, jer telo je Hram Duha, a Duh je — Hram Boga.

Zato vi treba da očistite Hram, da bi se u njega mogaouseliti vladika hrama i zauzeti mesto koje njemu pristoji. Da biste izb egl i sva iskuš enja sv og tela i svo je svest i, ko japotiću od Satane, povucite se pod okrilje neba Gospodnjeg.Sami se preporodite i uzdržite se od hrane jer Ja vamgovorim istinski: Samo postom i molitvom može se isterati

Satana i sva njegova zla podmuklost. Vratite se u svoj dom ipostite u samoći i neka niko ne vidi da postite. ...Postite svedok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova pokvarenost. Jer

76

bodi ti vlasti Sa ta ne i sv ih bolest i koje po ti ću od nje ga.

Postite i molite se usrdno (revnosno), iz sveg srca, inadajte se da ćete od Živog Boga dobiti snagu, i od nje —svoje izlečenje. Za vreme posta izbegavajte Covečije Sino

ve i vrat it e se u dr uš tv o anđe la vaše Maj ke-Zemlje: Je r onajkoji marljivo traži, taj će i naći! Tražite čist vazduh u šumi

ili u polju, jer tamo ćete naći Anđela Vazduha. Izujte se iskinite odeću, i neka Anđeo Vazduha obgrli sve vaše telo.Zatim dišite polako i duboko, da bi Anđeo Vazduha prodrou vas. Ja vam istinski govorim: Anđeo Vazduha isteruje svenečistoće iz vašeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra.I tada će svi neprijatni mirisi i nečistoće izaći iz vas kao dimod plamena... Jer istinski vam govorim: Anđeo Vazduha jeSvetac, on čisti sve oskrnavljeno i pretvara sve što ispuštaneprijatan miris u prijatan miris.

Posle Anđela Vazduha - tražite Anđela Vode. Izujte va šu ob uć u i dozv ol it e Anđe lu Vod e da obl ije va še te lo .Potpuno se predajte u njegove ruke, koje vas uljuškuju(uspavljuju) onoliko puta, koliko puta vaše disanje primorava vazduh da cirkuliše. Neka vaše telo, ljuljajući se,talasa vodu. Ja vam istinski govorim: Anđeo Vode isterujeiz vašeg tela sve nečistoće koje ga oskrnavljuju spolja iiznutra. I sve nečistoće i odvratni mirisi će oteći od vasdaleko, kao što se prljavština s odeće, koja se pere u rečnoj

vo di , od nosi re ko m i nes taj e u dalj ini . ...Al i, ne mo jt e da

mislite da je dovoljno s amo da vas Anđeo V ode obgrlispolja, ...unutrašnja prljavština je - još groznija, nego spo-ljašnja. Zato onaj koji se čisti samo spolja, ali ostaje nečistiznutra, podseća na grobnicu ukrašenu živopisnim slikama,a unutra napunjenu velikom pakošću. Ja vam istinski govorim: dozvolite Anđelu Vode da vas takođe osvešta iznutra,da biste se izbavili od svih prethodnih svojih grehova; i tadaćete postati tako Čisti iznutra, kao stoje rečna pena koja sepoigrava pod zracima sunca.

77

Da biste to postigli, uzmite veliku tikvu sa dugačkom Anđeli Va zduha, Vo de i Svetlost i dati su Čove či je m



p g , g vr ež om koja odg ovara čovekov oj vis ini ; oči st ite tikvu izn utra i napunite je rečnom vodom zagrejanu Suncem. Obesitetikvu o granu drveta, kleknite na kolena pred Anđelom Vo de i pri čekajt e dok kraj vre že ne prodre u va šu zadnji cu,da bi voda prodrla u vaša creva. Ostanite na kolenima nazemlji pred Anđelom Vode i molite Boga Života da vam

oprosti sve prethodne vaše grehe i molite Anđela Vode daoslobodi vaše telo od svih nečistoća i bolesti koje ga ispunjavaju. Posle toga ispustite vodu iz tela, da bi se sa njomizbacilo iz vašeg tela sve stoje nastalo od Satane i sve stojenečisto i neprijatnog miris.

I, to ćete videti sopstvenim očima i nosem omirisati sveprljavštine i nečistoće, koje oskrnavljuju Hram vašeg tela. I

vi ćete, ta kođe, shvati ti koli ko je u va ma bil o gr eh ov a i ikoliko ste bili mučeni brojnim bolestima. Ja vam istinskigovorim: osveštenje vodom oslobodiće vas svih bolesti.Svakog dana posta ponavljajte čišćenje vodom, sve dok ne

vi di te daje voda, koja istiće iz vašeg tela, post ala čis ta ka ošto je pena reke. Tada zagnjurite vaše telo u tekuću vodu izahvalite se Bogu Živom što vas je oslobodio svih grehova.

Sveto čišćenje koje obavlja Anđeo Vode, označava preporod za novi život. Jer tek od tada vaše oči će da progledaju, a uši da čuju. Ipak, posle tog čišćenja, nemojte višeda grešite, da bi celu večnost Anđeli Vazduha i Vode moglida borave u vama i da vam služe u bilo koje vreme. Ali, ako

posle svega tog, u vama ostanu tragovi nečistoće, računajućii vaše prethodne grehove, pozovite Anđela Sunčeve Svet-losti. Izujte se, skinite svu odeću i dozvolite Anđelu Sunčeve Svetlosti da obgrli vaše telo. Zatim udišite vazduhpolako i duboko, da bi Anđeo Sunčeve Svetlosti mogao daprodre u vas. On tada isteruje iz vas sve stoje neprijatnogmirisa i nečisto i što vas oskrnavljuje spolja i iznutra. I svenečisto i neprijatnog mirisa otići će od vas, kao što se noćnimrak povlaci pri blesku izlazećeg Sunca.

78

Sinu da bi mu služili, ... takođe su osvešteni i njihovizagrljaji. Oni su - nevidljiva deca Majke-Zemlje naše; i zatoih ne razdvajaj te, jer su ih sjedinili Nebo i Zemlja. I neka vasta tri brata-anđela čuvaju svakog dana i budu s vama u toku va še g pos ta. I ka d Anđeli Maj ke-Ze mlj e ovl ada ju vašimtelom tako da u njega mogu ponovo da uđu vladike hrama,

tada će svi odvratni mirisi brzo da napuste vaše telo kroz vaše disan je i vašu kožu, a ust aja le vode (pune tr ul ež i) 17 ćeisteći kroz vaša usta i kroz vašu kožu, kroz zadnjicu iprednju stranu tela. I, to ćete videti sopstvenim očima,nosem omirisati i sopstvenim rukama opipati. I kad se svigrehovi i nečistoće odstrane iz vašeg tela, vaša krv će postatitoliko čista kao krv Majke-Zemlje, koja je slična peni rekekoja se poigrava pod zracima Sunca. Vaše disanje postaćečisto kao miris cveća, a vaša koža postaće čista kao ljuske

rumenih plodova voćaka; svetlost vaših očiju postaće jasna i bleš tava ka o sjaj Sunca u ne be sk om plave tnilu. I tada će svi Anđeli Majke-Zemlj e služit i va ma, a vaše disanj e, tel o i va ša krv bi će obj edi njeni s dis anj em, te lom i sa krvl juMajke-Zemlje. Vaš Duh biće objedinjen s Duhom OcaNebeskog".

Posle takve pouke, ljudi su upitali Isusa Hrista: „Recinam, koje grehove treba da izbegavamo da više nikad ne

bi smo ob ol el i? "Odgovorio je: „Hranite se svim onim što se nalazi na

Božjem stolu: plodovima drveća, zrnevljem i lekovitimtravama, mlekom životinja i medom. Sva druga hrana - delo

je ruk u Sata ne koj e nav odi na greh, iza ziva obol jenja i smrt.Kad bogata hrana, koju ćete naći na Božjem stolu, podari

va še m telu Snagu i Mla dos t, - bol est vas neće dota ći . Izaista, stari Mafusail je konzumirao hranu sa Božjeg stola,

17 Prim edba prevodio ca.

79

te ako je i vi komzumirate, Ja vam obećavam da će vam Bog Podmlađivanje organizma. Šta se dešava u organizmu



Života podariti toliko dug život na ovoj Zemlji koji jepodario i patrijarh u".

AK TIVIRAN JE FI ZI OLO ŠK IH ME HAN I ZAMA TOKOM GLADOVANJA

Vrhunac lečenja sastoji se u metodi kojom

treba da se u organizmu omoguće uslovi u ko

jima će organizam sam da se aktivira i obnavlja

svoje organe. Sve, što spolja samo privremeno

stimuliše organizam (liormoni, veštački vitami

ni, biostimulatori i tome slično) je medicinsko

šarlatanstvo. Težite ka prvom, a bojite se dru

gog.

Iz predanja Ganeše

Savremena nauka uložila je ogroman trud u izučavanjuprocesa, koji se dešavaju u čovečijem organizmu prilikomgladovanja. Georgij Aleksandrovič Vojtovič, jedan od najpametnijih ljudi savremenosti, uspeo je potpuno da uopštiprocese i prodre u njihovu suštinu. Za izlaganje materijala u

ovom poglavlju koristiću njegove podatke i proširiti ih sdrevnim i sopstvenim stavovima.

Problem je veoma složen, i na prvi pogled, mogu da gapravilno shvate samo visokoobrazovani ljudi. Ostalima sa-

vetu jem da ov o proč ita ju onol iko puta, koli ko je potr eb no daim se pojavi želja da sami gladuju. Tek tad ćete stvaraoovladati ovom materijom, a metodama ćete ovladati poslenekoliko godina prakse. To su dve različite stvari i molim

va s da ih ne poi stovećujete.

80

za vreme gladovanja? Pobuđuje se centar gladi, po principudominante (glavne komponente nekog zbivanja) 18 rasprostire se u celokupnom centralnom nervnom sistemu, kojiaktivira „pult" za upravljanje endokrinim i neivnimsistemom organizma - hipotalamus. Hipotalamus aktiviranajvažniju žlezdu unutrašnje sekrecije - hipofizu koja

počinje pojačano da produkuje hormon rasta (somatotropnihormon). Usled toga u organizmu dolazi do niza efekata:

1 — Aktiviranje hormona rasta štitaste žlezde smanjujeintoksikaciju, to jest aktivira se antitoksična funkcija organizma.

2 - Regulisanjem uticaja hormona rasta na pankreassprečava se stvaranje insidina. Glukoza se stvara na osnovudrugih fermenata, koje produkuju mišići listova nogu. Topoboljšava razlaganje glukoze u uslovima fotosinteze. Čim

se obnovi ishrana, ti fermenti odmah nestaju.3 — Hormon rasta aktivira sintezu nukleinskih kiselina,koje poboljšavaju biosintezu u celokupnom telu. Nukle-inske kiseline pomažu bolju asimilaciju masti i prekidajusve alergijske reakcije. Drugim recima, za vreme glado

vanja ne uočava se an ta go ni za m belančevina.4 - Ako nema antagonizma belančevina, smanjuje se

opterećenje imunog sistema, koji u tom periodu odmara iobnavlja svoje funkcije.

5 - hormon rasta aktivira opijatne receptore u orga

nizmu, koji počinju da produkuju veću količinu narkotičnihmaterija (endorfina) i alkohola. Čovek se oseća udobno iprilikom gladovanja nema želju za tim materijama. Etozašto gladovanje, bez prethodne pripreme, efikasno pomažeu borbi protiv nikotinske, alkoholne i drage zavisnosti.

U toku prvog gladovanja od 5-7 dana, a u sledećimgladovanjima mnogo ranije (3-5 dana), u organizmu se


81

pojačava rad prethodno navedenog mehanizma koji stvara toga bolje se asimiliraju ne samo ugljen-dioksid (C0 2 ) i



osećaj udobnosti. Zatim nastaje potreba kojom se aktivirajuhormoni rasta, a hipofiza, koja ih stvara, stvara ih u granicinormale. To se obavlja zato što se maksimalno uključujedrugi proces - samoregulisana keto-acidoza. Suština procesa i njegovi efekti su u stedećem. U organizmu, kojigladuje zbog povećane proizvodnje hormona rasta, pobolj

šava se biosinteza koja u početku dovodi do pojačanograzlaganja sopstvenih masnih zaliha na sastavne delove. Toznači, da se u prvom redu stvaraju nezasićene masne kiseline koje čine osnovu mnogih vitamina, hormona i drugih bi oloških aktivnih materi ja. Pr irodno je da ih ćelije org anizma, koji gladuje, odmah koriste. Ali konačni produktiraspada masti su organske kiseline, koje se nazivaju - ket-ons kim teli ma. Keton ska tela kad dospej u n krvotok , me -njaju njegovu kiselo-alkalnu ravnotežu prema kiseloj sre

dini (acidoza). Osim toga, prilikom raspadanja bilo kojegtkiva, stvara se ugljenikova kiselina koju mogu da asimiliraju ćelije ili da bude izbačena kroz pluća napolje.Oksidacija krvi ketonskim kiselinama (ostacima masti) 1 9 nedozvoljava da se kvalitetno izbaci ugljen-dioksid iz ćelija ion se u njima taloži. Akademik M. F. Gulij je ustanovio daprilikom promene kiselo-alkalne ravnoteže (KAR) premakiseloj sredini ćelije ubrzavaju proces asimilacije ugljcn-di-oksida. Profesor M. I. Voljskij ustanovio je, da ćelije, kojeasimiliraju azot, takode, ubrzavaju i asimilaciju azota pri

promeni KAR krvi na kiselu stranu. Stoga azot, zajedno sugljen-dioksidom , aktivno zasićuje ćelije organizma i timedopri nosi boljoj bi osintezi bela nčev ina i drugih jedi nj enj a.Na osnovu toga organizam počinje da asimilira ketonskatela i pretvara ih iz keto-kiselina u aminokiseline. Narastaj uća keto-acidoza upravo pomaže taj proces. Kao rezultat

19 Čove k u tom periodu se oseća na aceton.

82

azot, koji se nalaze u organizmu, već i oni koji dolaze iz va zduh a! Dal je pov ećanje keto-ac idoze uti če na ćeli je dapovećavaju fiksiranje ugljen-dioksida, hiperpolarizaciju

membrana ćelija i pojačavaju biosintezu, te zbog toga se zanjih ujednačava povećano stvaranje ketonskih tela

produkovanjem aminokiselina. Do toga obično dolazi posle

5-8 dana gladovanja (a pri narednim gladovanjima mnogoranije) i naziva se acidoznim vrhuncem (krizom), poslekojeg se kisela sredina organizma održava na određenomnivou. Upravo u tom periodu biosinteza čovekovih ćelija

podseća na biosintezu biljnih ćelija. Čovekove ćelije supotpuno deblokirane radi asimilacije ugljen-dioksida i azota

iz vazduha! Pritom nema problema za uslovno nezamenjiveaminokiseline. Kvalitetno poboljšana biosinteza sama

stvara takve ćelije i u količini, koja ne može da se proizvede

načinom ishrane! To i određuje činjenicu kvalitetnečovekove unutrašnje ishrane u toku gladovanja.

Poznato je da ugljenik iz ugljen-dioksida, pretvarajućise u ugljenik organskih materija, daje dva molekula kiseo

nika i dopunsku energiju koja se stvara pri obnavljanjuugljenika. Eto šta su regulišuća keto-acidoza i efekti kojeona izaziva. Ako se ciklusno gladuje i gladovanjem stalno

aktivira biosinteza, organizam može da egzistira mnogo bolj e na prostoj hrani, nego kad je zasićen „izbalansi

ranim" belančevinama i drugim materijama. Ako bi sm o ukratko sumir ali bl ag otvorne uti caje opi

sanih fizioloških mehanizama na organizam, one bi se ispo-

ljile u: remontu naslednog aparata, poboljšanju biosinteze,obnavljanju fermentacionih sistema organizma .(poboljšava

se imunitet i probava), obnavljanju membrana ćelija (onepoprimaju oblik kao kod mladih, a takođe obnavljaju se

ćelijske barijere), povećanju broja ćelija i njihovog kvaliteta

83

u želudačno-crevnom traktu i uništavanju masnih i suvišnihČ

na kokoške. Krava, koja daje tri hiljade mleka godišnje,bičn ži i 9 g din Ak i nj p m d t hilj d



ćelija. Čovek se posle pravilnog gladovanja oseća mladim, vr aća mu se mladal ačka gi pkost i poboljšava zdr avl je .

O univerzalnom dejstvu opisanih mehanizama može sezaključiti na osnovi brojnih eksperimenata koje je Suren Avak ovič Ara keljan izveo na živ otinjama. Ev o ne ko li kocitata iz članka „Zivećemo trista godina?" 2 0

- Hiljadu japanskih koka-rekorderki odživelo je, kako bi se reklo, svoj vek . Jaja viš e nis u nos ile, ostavl jene su — zameso. Upravo te bezperspektivne „starice" dali su Ara-keljanu. Počelo je sedmoduevno fiziološki korisno glado

vanje - FKG (tako na uč ni k formuliše gl adovanje s up otrebom antistresnog preparata).21 To je bio rizik. Ne samoza „japanke". Više od 1,5 tone mesa - državno dobro, i Arakeljan je za njega odgovarao. Posle mesec dana nastalo ječudo. Na mestu starog, olinjalog i lomljenog perja ko-

koškama je poraslo novo - svilenkasto i svetio perje. Pticesu postale energičnije, pokretljivije, nestalo je grbe, glas im je post ao v i sok-s kor o pi le ći . A najvažnij e, podmla di va nj e(ovde se može slobodno upotrebiti ta reč) je vratilo kokoškeu zaboravljeni period davne mladosti — počele su da nose

ja ja . Ev o nekih bro jčani h podataka iz zv an ič nog izveštaj a:mesec dana posle FKG 63% kokoški je počelo da nosi jaja, anakon još mesec dana - već 91 %. 2 2

Prema tome gladovanje ne ubija. Naprotiv, razumno' ikontrolisano gladovanje vraća mladost. Prošavši jednome-

sečno FKG kokoške su počele da žive u prošeku do 18godina — umesto prirodno određenih šest. Životni vek vrstetrostruko je produžen! Prirodno, rad se nije ograničio samo

20 Časopi s „Tr ud", 2. oktobar 1984. godine

21 Antistre sni preparat opisan je u knjizi „Ishrana i hr ana". Celish od-

nost njegove primene kod životinja prouzrokovana je potrebom da

se neutralise stres od gladi u periodu potrebe za hranom.

22 To ukazuje da i kod životinja postoje individualne razlike.

84

obično živi 9 godina. Ako se iz nje pomuze devet hiljadalitara godišnje, njen život je kraći - četiri godine. Ali do

voljno je da joj se omogući da se sa mo j ed an mesec godiš njeodmori, primenivši pri tome FKG, - i njen životni vek će seutrostručiti. U zamenu za izgubljenih 3.000 litara, za vremečetiri meseca „prekida", dobićemo 60.000 litara, a da ne

govorimo o tome, da se životinja posle gladovanja privikavada manje jede.

Ovo poglavlje završiću recima velikog specijaliste zaregeneraciju udova životinja, doktora bioloških, nauka, profesora L. V. Poležaeva koji je razradio metod obnavljanjaizgubljenih šapa i repova životinja:

„Gladovanje — to je proces povećavanja fiziološke re-generacije, obnavljanja svih ćelija i povećavanja njihovogmolekularnog i hemijskog sastava. Interesantno je da su

bi ohemij ske pr om en e u toku gladovan ja i reparat ivnoj re-generaciji veoma slične. U oba slučaja postoje dve faze:razaranje i obnavljanje. U oba slučaja razaranja karakteristično je preo vladi vanje raspada belančevina i nukleinskihkiselina nad njihovom sintezom, pomakom pH prema kiseloj strani, acidozom i drugim pojavama. Faza obnavlja,takođe se u oba slučaja karaklerišepreovlađivanjem sintezenukleinski h kiselina nad njihovim raspad om i vraćanjempH u neu tral no stanje. Iz učenja o regener aciji pozn ato je dapojačanje faze razrušavanja dovodi do pojačanja faze ob

navljanja. Zato se sa dovoljno argumenata može razmatratilekovito gladovanje kao prirodni faktor stimulacije fiziološke regeneracije. U osnovi lek ovito g gladovanja je op-štebiološki proces koji dovodi do obnavljanja i podmla-đivanja tkiva celog organizma.

Odstranjivanje šljake iz organizma. Posle stadijumapobuđivanja mozga od centra gladi, nastupa obratni proces— kočenje (usporavanje), zbog kojeg dolazi do jakog opuš-

85

tanja organizma koje traje do završetka fiziološkog koris

k l d j

žučne kanale ustremljuju u creva iz kojih se izbacuju napolj M i ć jiti k d l b ižlji čišć j



nog roka gladovanja.

Jako opuštanje organizma - to je najvažniji postupak drev nih l ekara pre pri men e bilo kakvih te rapija čišćen ja.Šljaka, toksini, strane materije itd., koje su ranije „tvrdo"sedele u usamljenim uglovima našeg organizma, počinjupolako da izlaze. Zato što sad bujicu šljake, metabolita i

drugih materija ćelija u krvotoku ne ometa bujica hranljivihmaterija u ćeliji, one se mnogo aktivnije izdvajaju. A sobzirom na to da se biosinteza u ćelijama snažno aktivira,ćelije počinju da asimiliraju materije koje nisu ranije asimilirane i sve strano izbacuju napolje. Obnavljanje ćelijskih bar ijera sada doprinosi mn og o bol jem izb oru mat er ija izmeđućelijske tečnosti i sprečava propuštanje stranih materija. Dopunska energija, koja se stvara pri biosintezi - obnavljanje ugljenika, omogućuje da se taj proces više poveća.

Tako se amonijak u toku gladovanja izbacuje 1000 puta vi še , nego ob ič no ! Buj ice šljake, toksina, pes tici da, šte tni joni kalc ij um a, suv iša n natri j um, teški metali i ra di onukle id isnažno streme ka krvotoku. Na Tadžekistanskom institutuza gastroe nter olog y u dokaza no je da u toku glado vanjanastaje splašnjavanje i kamenčići izlaze iz žučne kesice.Jetra se odlično čisti - naš glavni filter lavi.

Na primer, prema podacima V. Volkova, lekara-gas-troenterologa, u periodu života od rođenja do zrelog doba

(detinjstvo, dečaštvo, mladost) 50% ćelija jetre je već zaprljano. Smatra se da je to zdrava jetra, jer ona raspolaže ve li ki m reze rvama. U peri odu zre lost i zaga đuje se od 50%do 60% ćelija - nagomilava se skrivena patologija. Kaddođe do zagađenosti od 66% do 75% ćelija jetre - to je već

ja vn a pat ologija i starenje orga ni zma . Za ga đe no st izn ad75%) ćelija jetre - to je starost i smrt. Zbog toga što se ćelijeraspadaju i ponovo sintetizuju, dele se i dolazi do"oslo bađanj a stranih materi ja koje se sn až no m buji com kr oz

86

lje. Mnogi će se zapanjiti kad se posle brižljivog čišćenjacreva iz njih, posle nedelje i više dana gladovanja, pojačano budu izb aci val i crn ilo, sluz i druge prl jav št ine . To li ko daznate, to se oslobađa naša jetra. U vezi s tim, što se obnavljaju ćelije u jetri približno za dve nedelje, stoga i trebagladovati dve nedelje radi čišćenja jetre.

Resorbuju se skrivena žarišta infekcija: infiltrati, zgusnuti gnoj i tako dalje. Najviše se izbacuje gnoj iz gajmorovihsinusa, ako je Čovek prethodno često bolovao od kijavice.

Ak o se u to m peri odu pri me nj uju različi ta sredstva, kojaubrzavaju metabolizam (raspadanje i sintezu ćelija) - fizička opterećenja, magnetna terapija, povećava temperaturutela (sauna, kupka s vrućom vodom), uzimaju po savetu

Ajurv ede „z ag re va ju ći " hraol j i vi dod aci u vidu napita ka(vodeni odvar i ekstrakt od ljute paprike, cimeta, đumbira),a takođe unose u organizam tečnosti radi boljeg ispiranja

šljake (može se piti ili klistirati) - destilovanu vodu, blagozakiseljenu limunovim sokom (to se može raditi samo sciljem ubrzanja čišćenja i za kraći period gladovanja radi

boljeg ras tva ran j a mo kr ać ne ki se li ne, soli kalcij um a i td.) , iliunosi struktuirana, prolijeva, namagnetisana voda, koja bolje ispira organizam; ili sopstveni urin, koji na tom planu

bol je dejstvuje od svih za jedno uzetih tečnosti , - čišćenje će bit i mn og o brž e i efi kasnije.

Izbacivanje šljake koja se ranije nataložila u krvi, priro

dno, odraziće se i na čovečije lično osećanje. Čovek se lošeoseća, sve ga boli, malaksao i slomljen. Ti simptomi ukazuju da u nama počinje proces Čišćenja. Treba trpeti, pri-meniti terapije čišćenja (klistire), Češće piti, šetati na sve-žem vazduhu i radovati se što još uvek imate dovoljno snagekoja će vas osloboditi od šljake i učiniti da budete čistiji izdraviji.

Nikad nemojte odjednom duže gladovati, jer izbaci vanje šlj ake mo že bit i ta ko sn až no - da org ani za izl uči vanje

87

ne mogu s time da se izbore i nastaju trovanja, osipi iozbiljniji poremećaji Nekoliko kraćih gladovanja oraogu

materijala poznato nam je da holografsko telo ne samo dastvara fizičko telo već i upravlja njime Mikrolaserski zraci



ozbiljniji poremećaji. Nekoliko kraćih gladovanja oraogu-ćiće vam da se očistite od šljake i pripremite za nešto duže(osrednje) gladovanje, koje će biti lakše. U vašoj podsvestiostaće pozitivno iskustvo o primeni takvog gladovanja iustaliti njegovi lekoviti rezultati. Suviše dugo gladovanje nasamom početku sa snažnim izbacivanjem šljake slabošću i

drugim neudobnostima, obratno, i osim vaše želje da tozaboravite ostaće vam stalno u podsvesti. Kao rezultat togana podsvesnom nivou pojaviće se kočnica, koja će uvek dase aktivira kad vam bude potrebno da gladujete. Svesnonadvladati ili slomiti tu kočnicu veoma je složen o (poseb nokad čovek nije upoznat s ponašanjem svesti), i na krajukrajevu u čoveku za ceo život ostaje pogrešno mišljenje ogladovanju. Veoma mije žao takvih ljudi kojima bi pravilnogladovanje podarilo drugi život.

Čišćenje organizma od šljake, u prvom redu, pomaženormalizovanje funkcionisanja holografskog tela (svetlo-sne kopije fizičkog tela — tela misli). Na osnovu izloženog

stvara fizičko telo, već i upravlja njime. Mikrolaserski zraci,koji dolaze od hromozoma, zadaju program stvaranja, aodbijeni zraci vraćaju informaciju o tome na koji načinnastaje sam proces stvaranja i da li ga je potrebno kori-govati.

U procesu životne aktivnosti organizma u svakoj ćeliji

organizma postepeno se nagomilavaju strane i suvišne mi-kročestice („leševi" ćelija, metaboliti itd.). Oko svake čestice stvara se njeno hronalno polje. Stoje više takvih stranihčestica u našem organizmu, kompaktnija su ta strana hro-nalna polja koja izobličavaju i gase lasersku mikropulsacijuod hromozoma i obratno. Drevni lekari (Ajurvedisti) nazvali su to „efektom ogledala pokrivenog prašinom" (si. 13).Uporedujući to s ogledalom, oni su govorili daje slika sveteže i teže vidljiva, s postepenim padanjem prašine na ogle

dalo. Treba obristi ogledalo da bi ono ponovo pravilnooslikavalo predmete. I eto gladovanja, a takođe i niz drugihterapija čišćenja koje omogućuju da očistimo naše „unutrašnje ogledalo" - holografsko telo koje odmah izjednačava i obnavlja funkcije i rad fizičkog tela, jer nema više„prašine" koja je to ometala.

Isti efekat omogućuje da se obnovi i poboljša stanjeunutrašnjih tečnih sredina organizma od čijeg kvaliteta, uprvom redu, zavisi prostiranje energije u kanalima akupun-kturnog sistema (si. 14) i njeno prodiranje kroz kožu. Izfizike zna mo da, što je čišća i uređe ni ja struk tura prov odnika električne struje, bolje se i bez gubitaka po njemukreću elektroni. Slično se dešava i nama ako u kanaluimamo mnogo „prašine". Ako se u kanalu nalazi mnogo„prašine", dolazi do slabljenja i rasejavanja energije, a ako

je on čis t - sv e je u redu, elektro ni se sl obodno kre ću, nerasejavaju se i u velikoj količini dospevaju do radnih organa. Isto se odnosi i na kožu. Ako su na koži miteseri,

88



bubul ji ce, ili je on a ma sn a ili, obratno, suva, ispucala i

hladna, kroz nju prodire mala količina slobodnih elektrona iorganizam zbog toga strada. Da bi se koža očistila, trebaodstraniti kolemiju ispod kože, što će poboljšati njenu ishranu, očistiti je i obnoviti njene funkcije. I upravo glado

van je odgo va ra tome: pročišća vaj u se unutraš nje sr ed ine,krvotok, nervna stabla, koža, povećava osetljivost receptomoko akupunkturnih tačaka, veoma se izoštrava čulo mirisa.Osim toga, uvežbava se sposobnost organizma da brže počne da uzima energiju iz okoline, a takode se povećava isnaga organizma. Postepeno, kao rezultat takvih treninga(to jest regularnih, sistematskih gladovanja), čovek se navikava da bude bez hrane 2-3 i više dana ne gubeći apsolutnoništa. On je takode snažan, izdržljiv, zdrav i umno svež.

Ak o ukratko re zi mi ramo proči šćavajuće dej stvo gladovanja, videćemo da se ono sastoji u sledećem: uništava setrula mikroflora i obnavlja normalna kao kodjogista i dugo- večnih ljudi; čist i se koža i čis te se tečne s redine i unutraš nj iorgani od svega nepotrebnog i štetnog (prirodno je da se odprvog gladovanja ne postiže najbolja čistoća, bez obzira na

to što je trajanje gladovanja — 40 dana). To obezbeđujenormalnu cirkulaciju krvi i normalizuje ishranu svih delovatela. Tetive postaju gipke, a zglobovi pokretljivi. Sve navedeno naglo poboljšava energiju organizma. Evo primeraPolaBrega: „Jedanput, kad sam gladovao 21 dan, 19. danasam osetio jake bolove u mokraćnoj bešici, posebno nepri

jat ne pri mokren ju . Da o sa m mokr ać u na a na li zu i poka za lose daje mokraća prezasićena s DDT i drugim toksinima.

90

Kad su ti otrovi izašli iz mene, osetio sam ogroman priliv

energije. Beonjače su mi postale bele kao sneg, a koža jepoprimila svetlu boju. Sećam se, otputovao sam uPasadenuna plan inu Vilso n, čija je visina 1800 meta ra i popeo s e na

vr h planine- apso lutno bez ni ka kvog napor a. Spustivš i setrkom naniže, osetio sam ogromno olakšanje. S moje tačkegledišta, gladovanje j e- j e di ni način da se organi zam oslo bodi svih ot rovnih mat er ija koj e proizvodi ind ustr ija".

Utieaj gladovanja na psihu i umne sposobnosti.Efekti čišćenja gladovanjem s ovim se ne završavaju. Oni ve om a sn až no uti ču na psi hi čke i um ne pr oces e.

Poja ve kole mije (si. 15) toliko su raspro stran jene i podmukle — da ih je veoma teško i pretpostaviti. Krv, koja sezgusnula usled kolemije, može da se zaustavi u kapilarnomkrvotoku mozga i da izazove razne poremećaje u disanju iishrani određenog dela mozga. Promenjena hemizacija delamozga već sasvim drugačije utiče na čoveka. To se možeispoljiti u vidu apatije, agresivnosti, nametljivih misli, manije, straha i niza drugih kompleksa sve do kriminaliteta s

91

izopačenom surovošću. Naučna istraživanja već su potvrd ila tu čin jenicu, da je ko d većine mladih ljudi mo za k jak o

počev od problema u porodici, kolektivu pa do međunacionalnih. Ranije se ukazivalo na to da se kroz pluća čoveka



vrd ila tu čin jenicu, da je ko d većine mladih ljudi mo za k jak ozagađen, pa odatle, potiće neprikladno ponašanje, grubost izavisnost od različitih vrsta opojnih sredstava: nikotina,alkohola, narkotika, kate, jakog čaja i preglasne muzike.Ovde nije potrebna nikakva psihoanaliza - čovek jednostavno treba da odgladuje, da se očisti i postaće apsolutno

drugačiji. Izgubiće osećaj za kolektivni život, agresivnost,pojaviće se potpuno drugi interesi i neće imati potrebu zarazličitim vrstama stimulansa.

Utvrđeno je da gladovanje obnavlja piramidalne ćelijemozga pa i da ih povećava. To je dokazao I. A. Aršavskij.

Ak o se po no vo obrati mo Po lu Br eg u, kod njega će mo na ćisledeće: „Meni i mojim učenicima, koji su svesno i upornogladovali, široko su se otvorila vrata ka duhovnom i intelektualnom savršenstvu. Ako sam danas čitao knjigu, njen

sadržaj se tako jasno urezao u moj mozak kao da držimknjigu pred sobom. Imam fotografsko pamćenje. Već posletrodnevnog gladovanja primetićete kao da je veo spao s

va še g uma. Mož ete logičnije rasuđivat i, br že don osit i na j bol je od luke . Sve što va m je ranije predst avl ja lo ozbil janprobl em postaće jas no i jednos tavno. P osle gladovanja nećete se ničega bojati, a to, što vas je ranije mučilo lako će sesavladati s prosvetljenim umom.

Pamćenje postaje oštro kao žilet. Možete se setiti imena, mesta i događaja koji su se desili pre više godina.Postaćete sposobniji u samoobrazovanju. Posledica mogsopstvenog programa gladovanja postala je unutrašnja harmonija uma i ja sam, osećajući se spokojnijim i bezbriž-nijim, u slozi sa samim sobom i sa svetom. Cisteći svoje teloi dušu, vi se uzvisujete i postajete ličnost koja pozitivnomisli".

Gladovanje je najefikasaniji način za rešavanje pro bl em a koji se odnose na usklađi vanje odno sa me du lj udi ma,

92

nalnih. Ranije se ukazivalo na to da se kroz pluća čovekaluči 150 i više materija. Ako je čovek hron ičn o bole stan ,kroz pluća se u povećanoj količini luče toksini date bolesti.Ljudi, koji se nal aze u blizini tog čo veka, to osećaj u i upodsvesti se trude da budu što dalje od njega i da redekontaktiraju s njim. To se ispoljava kroz „slabu probavu", i

razdraženost čak i pri samo jednom pogledu na takvogčoveka. Nastaju konflikti — razdor u porodici, raspad kolektiva, a kod ljudi raznih nacionalnosti i shodno tome različitih načina ishrane takođe se luče različite materije (štoodaje specifičan miris) i izaziva se mržnja i odbojnost.

Organizam se posle gladovanja čisti i postaje zdraviji.Kroz pluća se luči znatno manje toksičnih i stranih materija iljudi, koji se ranije nisu slagali, sada se međusobno slažu.

Gladovanje u nizu slučajeva dobro pomaže protiv psihičkih poremećaja: različite vrste šizofrenije, depresije,

katatonije itd. Šizofreniju obično lece metodom šoka (elek-trošokovi, insulinski šokovi). Pri tome dolazi do nagle promene biohemije ćelija mozga. Gladovanje u periodu aci-dozne krize takođe izaziva biohemijske promene u ćeli

jam a, ali ne tak o nagl o i pr ir odno.Stresovi, kao što su preplašenost, gnev, strah, posledice

u vidu emocija od raznih trauma (na primer, porođaja) itd.,dovode do izobličenja u holografsko m telu u vidu za m r šenosti" laserskih mikrozraka. Takav „Čvor" može da se

zadrži za ceo život i da ometa kvalitetan čovečiji život. Za vr em e gl ado vanja po d uti caj em opuštanj a „č vo ro vi " sespontano razvezuju. Otklanja se uzrok — energijski klišepatološke emocije koji je prouzrokovao „čvor". Dalje sestrukture i hemijski sastav u tom delu spontano obnavljaju inestaju tragovi bunila, nametljivosti i drugih pojava — čovek

je zdra v.

Još je I. P. Pavlov ukazivao, daje pri tečenju psihičkiobolelih ljudi potreban mir - glavna terapija protiv bolesti.

93

Radi stvaranja takvog mira predložen je met od lečenja snomi druge metode za stvaranje veštačkog zaštitnog kočenja.

Kad čovek počne da gladuje i kad raspadanje strukturanjegovog tela preo vlada nad njihovom sintezom (do



g j g g jPrelazak organizma, za vreme gladovanja, na unutrašnjuishranu predstavlja odlično mirovanje celog nervnog sistema. Istovremeno se postiže dugotrajno i duboko opuštanjeorganizma. Upravo zato „hemijska bura" u unutrašnjimsredinama, duboko i dugotrajno opuštanje organizma i mi

rovanje nervnog sistema doprinose normalizaciji psihičkogčovečijeg stanja u toku gladovanja.

Navedene prednosti gladovanja čine gladovanje neza-menjivom metodom za sva vremena, pomoću koje prosvet-ljeni um može percipirati najdublja saznanja o tajnamaživota i o življenju. Buda, Mojsije, David, Hristos i brojnidrugi ljudi sve do današnjih dana (P. K. Ivanov) svesno sugladovali s ciljem sticanja mudrosti - najređe osobine nasvetu.

Reakcije organizma na gladovanje zavisno od kon

stitucije čoveka, posebne preporuk e. „Potre bno je svakogdana pri dužem inten zivnom hodanju, makar je danp ut da sepreznojite. To vrlo teško polazi za rukom jer su za vremegladovanja koža i sluzokoža suve" — G. A. Vojtovič.

„Kod jednog broja pacijenata (koji su gladovali,/?/"//«.autora) reakcije su dobre, svi opisani stadijumi su dobroizraženi i počinju pravovremeno (reč je o stadijumima po

buđivanj a na hr anu, po ve ća ne i ko mpen zi ra ne ac idoz e, prim, autora). U takvim slučajevima lečenjem se postiže

najbolji terapeutski efekat. Kod nekih pacijenata ti stadijumi su ili dobro izraženi, ali vremenski zaostaju, ili pra vo vr emen i, ali slabo izr aženi . To su ljudi čiji su glavninervni procesi inertni ili suviše pokretni. Efikasnost njihovog lečenja je smanjena, pozitivni rezultati se javljajuusporeno ili su nestabilni. Ima i bolesnika kod kojih se nemogu posmatrati sva tri stadijuma. Njihova reakcija je smanjena. Obično lečenje doziranim gladovanjem daje neznatne i kratkotrajne efekte" - J. S. Nikolajev.

94

j g g p j (acidozne krize čovek dnevno omršavi 1 kilogram i više,posle acidozne krize, kad se acidoza kompenzuje — samo100-150 grama), pojačava se životni princip „Vetar".

Spoljašnji simptomi pojačanja suše kožu i sluzokožu ipovećavaju zimogrožljivost organizma. Zato u organizmu

ljudi s izraženom konstitucijom „Sluzi" (čiji su glav niživotni procesi inertni i u njihovom telu preovladavaju sluz ihladnoća), a takođe i u organizmu ljudi s izrazitom konstitucijom „ Vetra" (u njihovom telu preovladava suvoća ihladnoća, a glavni životni procesi su veoma brzi), uporedo spovoljnim procesima, uočavaju se nepovoljna nagomila- van ja hl ad no će i suvoće koj a zn at no smanjuju us pe h gl ado vanja. Ljudi u čijem or ga ni zmu dominiraju ta dv a pr in ci pauopšte ne uočavaju bilo kakve povoljne promene, - sve seponištava hladnoćom i suvoćom. Samo ljudima s dobro

izraženim životnim principima „Sluzi-Zuči" i nešto lošijim„Zuči-Vetra", a takođe i uravnoteženim licima, gladovanjeprouzrokuje najpovoljnije promene u organizmu i stimulišenjihovu vitalnost. O tome su znali drevni lekari-ajurvedisti ipreporučivali su gladovanje s određenim rokovima i pododređenim uslovima provođenja uzimajući u obzir samoindividualnu konstituciju.

Pri g ladovanju veom a je poželjno stimulisati suzbijeni je di ns tv en i izvor, koj i daj e top lotu-„Zuč" . Neznajuć i z a to,

Vo jt ov ič prepor učuj e da se on „raspalj uje" po mo ću du že gintenzivnog hodanja do znojenja. Ajurvedisti, znajući to ve om a d ob ro , pre por učuju uzimanje odva ra i ekst rakte kojiimaju izražene „ljute", „vatrene" ukuse — biber, paprika iđumbir. Upravo te finese ne omogućuju nekim odvažni mljudima, koji gladuju shodno opštim priznatim metodama,da postignu stabilne pozitivne rezultate. Sledeće preporukepomoći će vam da u praksi postignete maksimalnu korist odgladovanja.

95

Ljudi s konstitucijom „ Vetra" treba krajnje oprezno daprimenjuju metodu gladovanja i da uopšte ne gladuju u

sati u dve nedelje. Samo primenjujući vodeni metod (malotopliji napic i, klistiri iste temperatur e, mlak tuš) u povoljno



godišnjim do bima u kojima je princip „Vetra" najboljeizražen u Prirodi (suva, hladna zima). Njima se ne preporučuje da gladuju više od 3 dana zaredom i više od 24 satau toku dve nedelje. Samo primenjujući vodeni metod (toplinapici, klistiri, tople kupke) i u povoljnom godišnjem dobu(toplo i vlažno proleće i ujesen, sparno i kišovito leto) onimogu da gladuju 5-7 i više dana. Ako ne slede te savete, kodtih ljudi dolazi do prepobudivanja telesnog „Vetra", štoizaziva naglo i jako mršavljenje, slabost, iscrpljenost, mrž-njenje, emboliju, slabu pokretljivost zglobova i nesposobnost da se obnov i telesna težina. Na psihi čkoj bazi to izazi

va st rah, uz nemi re nost , nerv ozu, i narušava cikl ični tok važnijih životnih procesa - sna i nesanice, poremećaj mens trualnog ciklusa i tome slično.

Ljudi s konstitucijom „sluzi" mogu slobodno i lako da

gladuju u toplom i suvom godišnjem dobu. Gladovanje ćeodstranjivati sluz i dati lakoću njihovom organizmu. Toplogodiš- nje doba uravnoteživaće hladna svojstva, koja nasta

ju usl ed gladovanja, i aktivi raće pr oces e ra zm en e. Ce o tajkompleks veoma povoljno će se odraziti na organizam. Onimogu da gladuju najviše do dva dana nedeljno, pod uslovomda se za to vreme više kreću, da se nalaze u toplom ili daprimenjuju vruće, ali suve terapije tipa saune. U suvo i toploleto oni mogu da gladuju do 40 dana, i svakog dana glado

vanja os eć ać e sve veću i veću lakoć u i snagu. Ak o oni bu du

gladovali za vreme hladnog i vlažnog godišnjeg doba i slabose kretali, jako će se mrznuti. Višak sluzi koja je u njima,usled su voće i hladnoće, zgušnjavaće se i stvarati tvrdetumore i ciste, a može doći i do zgrušnjavanja krvi, povećanja krvnog pritiska i si. Na psihološkoj bazi ispoljiće sedugotrajna depresija, razočarenje u metode lečenja i uopšteu život.

Ljudi s konstitucijom „Žuči" mogu primenjivati srednje rokove gladovanja - do 5 dana zaredom i ne više od 36

96

godišnje doba (toplo i vlažno proleće, zima, jesen, prohladno leto) oni mogu gladovati od 7 do 10 dana. Ako se tozanemari, tada pojačani telesni „ Vazduh " (gasovi, MS) raspaljuje „Žuč" (koja se sastoji iz primarnih elemenata „ Va

tre " i „ Vode ") sve jače i jače, zato što čovek manje upotreb

ljava tečnost i zato što je klima suvlja i toplija. Pojačana„Vatra" suši krv i druge tečnosti u organizmu i izazivažučne poremećaje. Ako tome dodate i narušavanje nekihcikličnih funkcija organizma -kao što je nesanica i poremećaj menstrualnog ciklusa, postaće vam odmah jasan smisao pogubnosti takvog gladovanja. Na psihičkoj bazi ispoljiće se u vidu gneva, bezrazložne razdraženosti, mržnje i

vr togl av ic e.

Gladovanje najbolje pomaže ljudima s izrazitim dvojnim principom „" nagoni čoveka na proždrljivost, a „Sluz"

omogućuje predispozicije za gojenje. Oni mogu da gladujuu toku cele godine, bez bilo kakvih posledica, i duže - do 40dana. Suvo gladovanje jedanput nedeljno u trajanju od 42sata za njih je potpuno prihvatljivo. Ta gladovanja daće imlakoću, suzbiti sluz, poboljšati probavu i izoštriti um. Kaošto je praksa pokazala, redovno gladovanje i s dužim trajanjem primenjuju ljudi kod kojih preovladava konstitucija„Sluzi-Žuči". Najizrazitiji zastupnik te konstitucije je Por-firij Iv anov . Ali Pol Breg je ima o slabiji životni pri nci p„Sluzi" u poredenju s „Žuči", te je stoga bio pristalicasrednjeg gladovanja (7-10 dana). Ako vi shodno „parametrima" odgovarate datom konstitucionom tipu, smelopočnite da gladujete i postepeno povećavajte vreme trajanjagladovanja.

Sad nam je sasvim jasna suština raznovrsnog glado van ja. Su vo gladovanje odgo vara ljudi ma s kons ti tuci jom„Sluzi"; primenom vode (pijenje, klistiranje) - ljudimakonstitucije „Žuči"; „gladovanje" uz konzumiranje sokova

97

i odvara - ljudima konstitucije „ Vetra"; za „Sluzi-Žuči" iuravnoteženi tip - obično gladovanje. Upamtite, sve treba

ona počinje da truli, a „toksini umora" ne mogu uspešno dase izbacuju. Zbog toga se od čoveka širi neprijatan miris, a



da bude odabr ano i ndividualno, jer je samo u tome garancija

uspeha. Podešavajte gladovanje svojoj sopstvenoj konstituciji, a ne sebe nečijem sistemu.

SAVREMENO TUMAČENJE PREPORUKA ISUSA HRISTA O POSTU

Sad, kad smo upoznali mehanizam uticaja gladovanjana čovečiji organizam, možemo uspešno da tumačimo preporuke (savete) Isusa Hrista.

1. „Ako Ti sve znaš, Ti nam možeš reči - zašto moramoda patimo od tolikih bolesti? Učitelju, izleči nas da ponovodobijemo snagu i da nas naše nevolje ostave zauvek".

Hrast im je odgovorio, da su ljudi - stvorenja Majke-Zemlje i zato se moraju pridržavati njenih zakona. „Ona va m je dal a telo i niko os im nje ne mo že vas iz leči ti ". A ljudi, ogrezli u taštini, u trci za čulnim uživanjima, ignorišute zakone i tokom života tako i rade, prave jednu grešku za

drugom. Za takav način života plaćaju sopstvenim zdravljem. „Disanje Covečijih Sinova postaje kratko, isprekidano, bolesn o, počinje da zauda ra ... i tako dalje.

Komentar. Hrist je ukazivao na opšti uz rok oboljenja.Zbog razvratnog načina života, prejedanja, neizbalansiranehrane s ugljenim hidratima i belanČevinama, sjedne strane, i

vi ta mi ni ma i mi nera ln im mater ijama, s dr ug e st rane (r uj e irafinirana hrana, i njeno osiromašenje vitaminima grupe B) ,Čovečiji organizam se brzo zagušuje neasimiliranim hran-ljivim materijama i gubi sposobnost za kvalitetnu biosin-tezu. Rezultat „natrpavanja" organizma ukusnom, ali ne-svarljivom hranom je nagomilavanje sluzi u ćelom organizmu. U toj sluzi veoma dobro se razmnožavaju bakterije,

9 8

njegovo disanje postaje kratko i diše kroz usta.

2. Da bismo se izbavili od bolesti, Hrist preporučuje dase telo očisti prirodnim procesom - gladovanjem. „Da bisteizbegli sva iskušenja svog tela i svoje svesti... stavite se podokrilje neba Gospodnjeg. Preporodite se sami i uzdržite se

od hrane".

Komentar. „Vratite se u svoj dom i postite u samoći, ineka niko ne vidi kad postite". Prema tome, prvi uslov je -sam oća , da vam ljudi, koji ne vide smis ao glad ovanj a, ne binaneli štetu svojim glupim saosećanjem koje bi podsvesnodejstvovalo. Drugi uzrok samoće je u „iskušenju tela". Pokazalo se da kontakt čoveka, koji gladuje, s aerozolima

hrane ,a posebno i sa lekovima može da smanji efikasnost

gladovanja za 50%-70%. Ustvari, otkrivenje daljinski uti-caj različitih materija na čovečiji organizam. Pomoću raznovrsni h eksper imenata u očeno je da se protiv glavobolje nemora da uzimaju analgin tablete. Dovoljno je da imatekontakt sa tabletama do 15 minuta, a u nekim slučajevimadovoljno je samo da pogledate na tabletu analgina! 23 Zbog

toga se preporučuje da se udaljite od boravišta ljudi, da ne bi bilo kak vi aerozoli i dr ug e mat erije ispol jav ale na va s latentni negativan efekat. Odricanje od hrane omogućuje vamda se preorjentišete na endogenu (unutrašnju) ishranu, daobnovite biosintezu -odnosno da se preporodite.

3. „Postite dotle, dok vas ne napusti Veljzevul i sva

njegova iskvarenost i dok svi Anđeli Majke-Zemlje ne dođuda vam služe".

23 „Elektropunkturna dijagnostika, homeopatija i fenomen dejstva na

daljinu". Lupičev N.L. „Certanovska tipografija", Mosgospečat

(Moskovska državna štamparija, MS), 1990. god.

99

Ko me nt ar . Ovde je reč o rokovima gladovanja. Ako suoni suviše kratki, Anđeli Majke-Zemlje, u vidu snage za



obnavljanje, neće moći kvalitetno da obave svoj posao i u va ma će ostat i pat olo gi ja - „ Velj zevulova is kvar enost ".

4. „Tražite čist vazduh u šumi ili u polju... Izujte se isvucite odeću, i neka Anđeo Vazduha obgrli sve vaše telo.Zati m dišite polako i dub oko da bi Anđe o Vazduh a prodro u

vas. .. An đe o Vaz du ha isteruje sve ne či st oće iz va še g tela,koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. Pri tome će svi lošimirisi i nečistoće izaći iz vas kao dim od plamena".

Komentar. Obnaženo telo mnogo biže prima energijuiz okoline kroz kožu. Zbog odeće mi čuvamo toplotu, aligubimo energiju kvalitetne plazme, koja se konstantnoprazni zbog naše odeće. Obnaživši se, odmah uključujemonaš jajasti omotač u potpun režim rada. Obnaživanje telaukazuje i na to, da gladovanje treba primeniti u toplomgodišnjem dobu - najpovoljnijem za gladovanje.

Sporo i duboko disanje pomaže razvoju disajne aci-doze, kod koje ćelije kao i kod keto-acidoze podstiću fiksaciju C 0 2 i azota i pojačavaju biosintezu.

Obnaživanje tela i sporo duboko disanje odmah akti viraj u dva proces a koja su —energet skog značaja: bi os inte zaiznutra daje energiju („Anđeo Vazduha prodire u vas"), aspolja se uključuje akupunkturni sistem. Rezultat je da se150 materija, koje se izbacuju kroz pluća, obilno usme-ravaju napolje iz tela-kao dim od plamena (setite se, proces

lučenja amonijaka iz tela povećava se za 1.000 puta!).5. „Izujte obuću i dozvolite Anđelu Vode da obgrli vaše

telo... Neka vaše telo, njišući se, talasa vodu. I sve što jenečisto i sve što smrdi isteći će iz vas u daljinu, kao što seprljavština s odeće, koja se pere u rečnoj vodi, odnosi niz

vo du i gubi u dal ji ni".

Ko me nt ar , Ovde se opisuje samo proces čišćenja debelog creva. Čovek ulazi u vodu do kolena (eto zašto mora da

100

se izuje, a ne da svuće odeću), čučne, da se zadnjica zagnjuriu vodu a zatim radi posebne vežbe - opuštajući anus ipodižući dijafragmu pri izdisaju usisava vodu u debelocrev o (si. 16). U zadnji cu mož e se staviti cevči ca. Zati mzatvara anus (vadi cevčicu) i radi razne pokrete trbuhom(nauli, uddijana-bandhu brzim tempom). Ti pokreti talasaju

vod u u de be lo m cr ev u i po ma žu bol je čišće nje de be lo gcreva. Posle toga voda se ispušta. Ta terapija se ponavljadok god ne počne da izlazi čista voda - „kao rečna pena,

koja se poigrava pod zracima sunca". Tom metodom postižese : prvo, brzo čišćenje debelog creva; drugo, ako nemaničega u debelom crevu (preko noći ceo sadržaj probavnogtrakta asimiluje se i spušta u debelo crevo, zato se svenagomilava i zadržava samo u njemu), brzo prestaje osećajgladi i organizam prelazi na endogenu ishranu; treće, znatnose raščišćava gornji put za čišćenje - preko jezika i pluća.

Ak o se na vr em e ne odst ra ni sadržaj de be lo g cr eva, on će,

101

asimilirajući se, početi da izlazi kroz pluća i usta, i pri tomeće izazivati slabost i nemoć organizma.

čuvaju svakodnevno i borave s vama u toku celog vašegposta".

K t P d i A đ l d bi



Preporuke za svakodnevno klistiranje imaju sasvimdrugačiji cilj. „Svakog dana posta ponavljaj čišćenje vodom, dok god ne vidiš daje voda, koja istiće iz tvog tela,tako čista, kao što je čista pena reke".

Komentar. Svakodnevno klistiranje, prvo, omogućuje

bol je čiš ćen je or ga ni zma kr oz debelo cre vo (vidi ta čku 3.) ;drugo, kontroliše tok čišćenja organizma. Svakodnevno iz

bacivanje sv eg što j e st rano i pato loško u vodi ukazuje da seproces čišćenja produžuje. Čim je počela da izlazi čista voda-to je znak da je izbačena patologija. Određivanje završetkagladovanja po čistoći vode sigurniji je pokazatelj kvalitetnog Čišćenja i obnavljanja organizma, nego po jeziku iosećanju gladi.

7. „Ako i posle toga u vama ostanu tragovi nečistoće,imajući u vidu i vaše prethodne grehe, pozovite Anđela

Sunčeve Svetlosti. Izujte se, svucite vašu odeću i dozvolite An đe lu Svetlosti da obg rli va še te lo. Za ti m udiš ite va zduhpolako i duboko, da bi Anđeo Svetlosti mogao da prodre u vas. On isteru je iz va šeg tela sve smr dljivo i neči sto, koje va s oskrnavl juje i spo lja i iznut ra. I sve neči sto i smrdl ji vootići će od vas, kao što se noćni mrak povlači pri pojavisvetlosti izlazećeg Sunca".

Komentar. Ovde se ima u vidu proces isterivanja patogene crne energije iz organizma. Pod procesom ulaska An

đela Sunčeve Svetlosti podrazumeva se da sunčevi zraciprodiru kroz kožu u vaš organizam i obasipaju ga bleštavomsvetlošću. Tome doprinosi i sporo disanje -odnosno koncentracija potrebnih misaonih predstava. 1 tada, stvarno -sunčeva energija „izgriza" i izgoni crnu energiju iz organizma - kao što se noćni mrak povlači pri pojavi svetlostiizlazećeg Sunca.

8. „Anđeli Vazduha, Vode i Svetlosti, bili-su dati Čo- veči jem Si nu, da bi mu služil i.. . I ne ka va s ta braća-anđeli

102

Komentar. Pod tri Anđela podrazumeva se proces biosinteze, za koju je neop hodan vazduh (ugljenikova kiselina iazot), voda i sunčeva svetlost (energija). Procesi biosintezepomoću vazduha, vode i sunčeve svetlosti treba neprekidnoda traju tokom gladovanja, jer će „vas čuvati" od bolesti i

održavaće životnu sposobnost vašeg organizma.9. „Reci nam, od kojih grehova treba da se klonimo, da

nikad više ne ugledamo bolesti?"

Komentar. Glavni greh je u našoj nepravilnoj ishrani. Ak o s e pr ej ed amo, hr an imo nei zbal ansi rano i k on zu mi ra momnogo hrane s belančevinama, tada će biti sprečen proces

bi os inte ze, čovek će se zag adi ti šl ja kom, pun it i sa sluzi ioboleće. Stoga treba jesti hranu koja će minimalno sprečiti

bi os inte zu ćeli ja. Dr ug im re ci ma, tr eba konz umir at i hr anukoja izaziva minimum specifično-dinamičnih reakcija hrane, a koje vode ka pojačanom disanju. Produkti, koje jenaveo Isus Hristos, upravo tako deluju na naš organizam. A produkti, kao što su med i kajsije, uopšte ne guše biosintezu,

jer ne sa dr že škrob i be la nčevin e. Ot uda naš or ga ni za msamostalno i kvalitetno bira sve što mu je potrebno i uoptimalnoj količini - belančevine iz vazduha, glikogen imasti — iz ugljenih hidrata: meda i kajsija. Mineralne materije su upravo potpu no zastupljene u tim produkt ima. Ako sepritom doda i sopstveni urin, organizam će postati auto-

nomniji sa snažnom biosintezom i, prirodno, može mnogoduže da živi.

Askets ki nači n ži vota i nač in is hrane po ma žu održa van je bi os in te ze na vi sokom ni vou i zb og to ga su oni ve om acenjeni i dalje se cene, i ništa bolje od njih nije izmišljeno.Rezultat takve ishrane i načina života je da stvarno dolazi doizjednačenja disanja ,,s disanjem, telom i krvlju Majke-Zemlje". Iz vazduha upotrebljavate ugljen-dioksid i azot i od

103

njih stvarate sopstveno telo. Između vas i Prirode nemaposrednika - hranljivih materija, vi se stvarno stapate sanjom i ama spontano nastaj ra ličita sa ršenst a (sid

za kraće vreme-ne pije i ne primenjuje klistire. Prisetite se,da se voda bolje apsorbuje kroz debelo crevo nego krozgornje delove probavnog trakta U toku suvog gladovanja



njom i u vama spontano nastaju različita savršenstva (sid-

dhe): dobra čujnost, vidovitost itd.

PRAVILA GLADOVANJA

Postoje određena pravila za gladovanje. Neka pravila suprethodno navedena a sad će biti konkretno razmotrena.

Ak o se pr id ržavat e tih pra vila, olakšaće te svo je glad ov anje ipovećaćete njegovu efikasnost. Nepridržavanje tih pravila(iz neznanja ili ako ih ignorišete) može dovesti do lošihrezultata i teških posledica.

Sva ta pravila mogu se razvrstati u tri grupe: teoretskapriprema; praktično gladovanje u etapama; postovi i spasenja:

Teoretska priprema sadrži:a) podatke o uticaju gladovanja na čovečiji organizam;

b) gladovanje i individualna konst itucija;

c) osobenosti različitih načina gladovanja.

Zato što su prvo i drugo pitanje već objašnjeni, zadr-žaćemo se na trećem pitanju. U stvari, tu su pet pitanja —obično gladovanje, suvo gladovanje, urinsko gladovanje,„gladovanje" pomoću sokova i Srotov dijetalni metod.

Obično gladovanje. Ono se primenjuje ovako: čovek

ne konzumira hranu, pije samo vodu. Kao dopuna za tomože da primeni i klistire 1 -2 puta dnevno s 1,5-2 litra tople vo de . Koli či nu teč nos ti, koj u pije, određuje sam čo vek i onaiznosi oko 1-2 litra (zavisno od konstitucije). Fiziološkiaspekti ovog gladovanja izloženi su ranije.

Suvo gladovanje. Ono se primenjuje ovako: osoba nekonzumira hranu (sve zavisi od individualne konstitucije ipripremljenosti za gladovanje) i odriće se unošenja tečnosti

104

gornje delove probavnog trakta. U toku suvog gladovanja vo do m vla žiti ko žu i isp irati usta. Vlaženje ko že mo že bit i:polivanjem, tuširanjem, kupkom, trljanjem ili zamotava-njem u mokre čaršave.

Prilikom takvog gladovanja dopunski se aktivira niz

mehanizama, koji pomažu brzo i kvalitetno čišćenje. Razmotrimo ih detaljno.

1. Zbo g nepristizanja vode u orga nizam, pojačavaju se

životni principi „Vetar" i „Žuč". A pošto se „Žuč" sastoji izdva primarna elementa - „Vatre" i „Vode" u njoj dolazi dopobuđivanja „Vatre". Pojačani „Vetar" „raspiruje" telesnu„Vatru" koja sagoreva „toksine umora", rastvara infiltrate(posle injekcija, operacija itd.), masno tkivo, tumore, čisticreva i pojačava imunitet. Ali tu treba osetiti meru i ne

dozvoliti telesnoj „Vatri" da isuši sluzokožu i pokvari (,,pre-peće" - kako su govorili drevni lekari) krv i druge životnesokove. Ovakvo gladovanje je — umetnost balansiranja nagrani. Svi koji su provodili suvo gladovanje, znaju kolikosnažno može da besni unutrašnja „Vatra". 23

2. Zbog dehidracije organizma dolazi do jake konku

rencije za vodom između ćelija tela i patogenih mikroorganizama. Ćelije tela, kao domaćin, oduzimaju vodumikroorganizmima i osuđuju ih na smrt zbog dehidracije.Taj mehanizam brzo sprečava raznovrsne infekcije.

3. Dehidracija organizma brzo zgrušava krv. Nastajerazlika u osmo znom pritisku između krvi i međut kivnetečnosti, usled čega dolazi do energične difuzije vode iz

23 Sho dn o Ajurve di, uzim anje tečno sti u vidu čaja i odvara od biljaka,

koje imaju ljuta i začinska svojstva - dumbir, crvena paprika i biber i

njima slične biljke, pomaže da se potpali telesna „Vatra". Uzimanje

takvog čaja posebno pogoduje ljudima koji stalno nužnu i s

usporenom probavom.

105

međućelijske tečnosti u krv. Voda tekući odvlaci i šljaku, itime doprinosi čišćenju organizma.

4 R d d t ij tič k ž d ž

upotrebiti i voda. Masaža tela i klistiri (100-200 grama je da np ut ili nekoli ko put a dnev no) s uk uv anim ur in om do1/4 prvobitne zapremine još više povećava efikasnost tak



4. Redov ne vodene terapije utiču na kožu da ona snažnoradi na „iisisavanju". Time se postiže obratni efekat (kontraefekat) - umesto obič- nog protoka tečnosti iz dubine organizma prema porama kože potiskuje se voda od 96 milionapora na koži prema centru tela. Promenom smera toka

tečnosti čisti se koža, poboljšava cirkulacija u njoj, što utičena pojavu zaštitne energije i bolju asimilaciju slobodnihelektrona.

5. Nave deni meh anizmi najbolje uvežbavaju akupunkturni sistem, pročišćavaju njegove kanale a usled pojavesuper provodtjivosti i super toka ispira se celo telo od kožedo centralnog dela. Rezultat toga je da jedan efekat, pomažući drugom i sumirajući se, uveliko radi na izlečenju organizma. A kao rezultat tog povećavanja energije u organizmu, bolje se odvijaju sve oksidaciono-obnavljajuće reakcije, povećava se temperatura tela, sve nepotrebno gori, apotrebno se ponovo koristi. Efekat super toka (fluktuacije)

br zo i si gu rno odstra njuje pr odukte oksi da ci on og pr oc es .Takvo gladovanje omogućuje da se 1 dan gladovanja izjednači sa 3-4 dana običnog - vodenog gladovanja. Izraženiji

je i na kn ad ni efekat podml ađivanja . Me đu ti m tr eba ve omaoprezno započeti takvo gladovanje i zapamtiti, da se, u tomslučaju, veoma opterećuju bubrezi i creva, a takođe i srce.

Ak o su oni slabi ili bo le sn i, tre ba ih pr et ho dn o ojača ti .

Urinsko gladovanje je vrhunac svih gladovanja. Akosvi prethodni načini omogućuju da se organizam očisti iizleČi, urinsko gladovanje - omogućuje obnavljanje organakoje je bolest narušila! Detaljno o urinu opisano je u knjizi„Urinot erapij a", a za sada ograničiće mo se na efekte, koji sepostižu njegovom primenom.

Urinsko gladovanje primenjuje se ovako: čovek ne jed e, ali po tp un o ili de li mi čno pije izl učeni uri n. Mo že se

106

1/4 prvobitne zapremine još više povećava efikasnost tak vog gladovan ja. Čovek, u toku mi ns ko g glado van ja, je usličnoj situaciji kao i plod trudnice koji u njenoj utrobi plivau urinu i guta ga. Urin, zbog svog gorkog ukusa, toplih iprosušujućih svojstava, namenski deluje na sve sluzne itvrde tvorevine, rastvara ih i izbacuje. Ipak, treba imati u

vidu, da pato lošk i izmenjeno tkivo, u ne ki m slučajevimamože da izvlači soli urina iz komprese. Zato budite opreznisa kompresama (oblogama). To se pretežno odnosi na zapuštene poliartritise.

Urinsko gladovanje podržava rad srca, razređuje krv iznatno smanjuje opterećenje bubrega. Može se slobodnopreporučiti ljudima kojima su oslabljeni bubrezi i srce.Zbog purgativnih svojstava urina, čovek za vreme glado vanja ima re dovn u stoli cu, a uri n od li čno ispira na š glavni

„filter" - jetru, obnavljajući je. Ak o se pri ta kvom gladovanju pri men juju mik rok li st iri

(100- 200 gra ma) sa urino m koji je ukuvan do 1/4 prvo bit nezapremine, kroz debelo crevo dolazi do oslobađanja organizma od sluzi mukosaharinske i belančevinaste prirode,koja će u vidu staklaste mase da izlazi napolje. Sluz ćeizlaziti u pregrštima, otkidati „talog", polipe i ostalu patologiju koja se nalazi na zidovima debelog creva. Odlično sezalečuju hronični kolitisi - jer sluz, „taložeći se" u zidovedebelog creva, lišava ga hranljivih materija i otežava krvo

tok, a mi znamo da slani rastvori dobro rastvaraju muko-saharidno-belančevinastu sluz. Ukuvani urin je najbolji slani rastvor koji stvara sam organizam. Kroz zidove debelogcreva čiste se organi male karlice, obnavlja polna funkcija,rađanje i normalizuje krvotok.

Pijenjem urina i posredstvom masaže, usled efekta interferencije i daljinskog dejstva, uništava se najraznovrsnijapatološka mikroflora, ma gde se ona nalazila u organizmu.

107

Zbog toga što urin predstavlja tečno tkivo organizma, ukojem se koncentrišu kako nepotrebne, tako i korisne materije za organizam (hormoni vitamini enzimi soli materije

Može se upotrebljavati i Arakeljanov antistresni preparat.Evo njegovog recepta: na 1 kilogram telesne težine uzima se0,01 gram hranljive limunske kiseline (limuntus), 0,01 mili



rije za organizam (hormoni, vitamini, enzimi, soli, materijekoje organizam proizvodi za borbu protiv bolesti itd.), onpredstavlja idealan građevinski materijal. Sve nepotrebno i

štetno, pri ponovnoj upotrebi urina, zadržavaju zidovi creva(jer creva obavljaju i funkciju izdvajanja), koncentriše se i

deluje kao purgativ, a sve stoje potrebno podleže ponovnojasimilaciji i iskoriščava se. Sa svakom narednom upotre bo m ur in pos taj e sve čistij i i čis tij i. Ta ko , pojačavši „k ru žniciklus sopstvene tečnosti, mi ispiramo ceo orga niza m ne

trošeći energiju na strukturizaciju vode, a sopstvene belančevine, koje se nalaze u urinu, izdvajaju se za obnavljanjetkiva i organa narušenih od bolesti.

Ar ms tr on g, poz nati ur inot erap eut, uver io se na os novu bro jnih pr imer a da uri n obnavl ja ne sa mo pl uć a, pa nk re as ,

moždano tkivo, srce itd., već i omotače i sluzokožu organa.Urinsko gladovanje, u odnosu na prethodno opisana glado

vanja mn ogo lakše se po dnos i, a efekat je mn ogo veći .

Gladovanje pomoću sokova. U opštem smislu rečiovaj način „gladovanja" ne može se nazvati gladovanjem srazloga koje smo prethodno naveli. To je lečenje pomoćusokova ili odvara, za vreme kojeg se postiže jaka alkali-zacija organizma (u slučaju terapije sokovima) i zbog togase ispiraju kiseli produkti razmene i šljaka. Gladovati semože s najraznovrsnijim sokovima i odvarima. Zavisno od

individualne konstitucije, sok od grožđa preporučuje seljudima konstitucije „Vetra"; sok od nara (mogranja), ma-hovnice, odvar od šipaka, limunov sok razređen s vodom -ljudima konstitucije „Žu či " i jabu kov sok - ljudima konstitucije „Sluzi". Ima mnogo varijanti, ali sve zavisi od godišnjeg doba i prisustva produkata. Svakog dana tog „glado

vanja" popije se li tar ili lit ar i po sok a. Sok se mo že razbla-žiti s vodom (najbolje s odmrznutom i namagnetisanom).

108

0,0 g a a j ve u s e se e ( u tus), 0,0litar ekstrakta nane (mente), 2 grama prirodnog meda i 2mililitra vode. To je normativ za 6 dana. Ako ste teški, na

primer, 80 kilograma i gladujete 3 dana, uzimajte po proračunu 0,4 grama limunske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta

nane, 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to na tridela i uzimajte po jedan deo jedanput dnevno.

Srotov dijetalni metod lečenja. Ovaj metod otkrio jeIvan Šrot početkom XIX veka, seljak iz Slezije (Austrija).Istraživanja mehanizama lekovitog dejstva, koja je izvršiodoktor medicinskih nauka Zigfrid Miler, potvrdila su daje

ve oma efi kasan Sr ot ov me to d u borbi proti v hr onič ni h ob oljenja.

Suština tog metode je u tome, što kod hroničnih obo

ljenja imamo posla s „iskrvarenirn sokovima" (to jest toliko

izopačenim da ih unutrašnje sredine organizma ne prepoznaju) i, ako želimo da imamo stvarnu korist, treba podstaćičišćenje „sokova" i obnavljanje krvi. Stoga je Ivan Srotrekao: „Bez čišćenja nema izlečenja". Način lečenja, kojeg

je on pr ed lo ži o, sastoj i se iz čet iri razl ič ita pr is tu pa: 1 - vl až na to pl ot a; 2 - po mo gu ćn os ti is hr ana sa što manje

be la nč ev in a; 3 — per io di čn o sma nji van je unoš enj a tečnos ti ;4 - periodično doziranje određene količine vrlo razređenog

vi na.

Vlažna toplota. Ona se postiže umotavanjem pacijentau vlažne i hladne čaršave, preko kojih se stavlja čebad,perine ili jorgani. Umotavanje može biti lokalno, ograničeno na bolesni deo tela ili potpuno koje obuhvata većideo površine tela. U većini slučajeva umotava se preko noćiili na 3-8 sati. U prvom momentu u dodiru hladnih vlažnihčaršava s kožom, čovek oseća jaku hladnoću, koja se brzozamenjuje s prijatnim osećanjem toplote. U tom slučaju

treba da se jako znoji, — i što jače, to je bolje. Posle umo-tavanja sledi suvo trljanje i treba odležati još neko vreme upostelji.

To u celini podseća na sedmi makrobiotički metodishrane po Osavi.

Uzdržavanje od uzimanja tečnosti. O ovom načinu



p j

Za vreme takvih umotavanja koža jako upija vodu iz

mokrih čaršava, a čaršavu predaje loše sastojke krvi. Kodnekih ljudi, Čaršavi se tako natope patogenim materijama,da zaudaraju, a kod jako zagađenih ljudi mogu se pojaviti

ospe na koži pa i čirevi.Glavni efekat vlažnih umotavanja je stimulisanje aku-

punkturnog sistema—jer toplota i vlaga na koži omogućujuda se bujice slobodnih elektrona skidaju s receptom i dostavljaju do kože, čime se i objašnjava pojava unutrašnjetoplote i obilnogznojenja. Snažni jin (hladnoća! vlaga) dajesvoju suprotnost —jang (toplotu i kretanje).

Dijeta. Srotje preporučivao prostu, jednoličnu hranu za

vr em e lečenja - bajatu (s uvu) be lančev inu. Odm ah će mo seograditi, jer kvalitet hleba je u to vreme bio sasvim drugačiji, bio je monolitan i nije sadržao termofilni kvasac. Našhleb nije pogodan za takvo lečenje i stoga treba konzumiratidobro ukuvane kaše, koje treba osušiti da budu kao lepinje.

Cilj takve dijete je da ona sadrži malo belančevina, zatošto patogena taloženja pretežno sadrže belančevine. Otuda

je pa to ge na bela nčevin a išla na re si ntezu ćel ija , a iz baci va lose ono što nije odgovaralo. Suva hrana, radi svoje asimilacije, zahteva tečnost koju organizam ispušta u vidu pro-

ba vn ih so ko va. Ta te čnos t se fi lt ri ra i neškodlj iv a je za

pljuvačne žlezde. Svako konzumiranje takve hrane „privlačilo je" vodu iz organizma, što je podsticalo ispiranješljake, a takođe povećavalo konkurenciju za vodu izmeđuorganizma i patogenih mikroorganizama.

Monolitne osušene lepinje i kaše vrše neznatno alka-

lisanje unutrašnje sredine organizma, koje pozitivno utičena rastvaranje taloga kiselih mukopolisaharida i belanče vina.

1 1 0

Uzdržavanje od uzimanja tečnosti. O ovo ač ugladovanja bilo je reci u odeljku o suvom gladovanju, te

ćemo ukazati samo na to da je Srot u vezi s tom problematikom postavio stroge zahteve. Potpuno uzdržavanje oduzimanja tečnosti trajalo je 2 ili 3 dana pa i 4 i 5 dana.

Iskustvo je pokazalo da taj period lečenja dugo traje i da sesasvim dobri rezultati postižu pri uzdržavanju od uzimanjatečnosti u toku 1-2 dana. Nar avn o, u ostale dane čovek to nekompenzira obilnim uzimanjem tečnosti, već pije umereno.

Periodično doziranje vrlo razređenog vina. Zato, štomokraćna kiselina i mukopolisaharidi, koji su rastvoreni utkivima, počinju da dospevaju s mesta svog taloženja u krv,dolazi do pogoršanja hroničnog oboljenja. Ponavljaju se

bolest i i razl ič it i po re meća ji , po go rš av a se op št e sa mo -osećanje itd. Drugim recima, nastaje intenzivno čišćenje(dolazi do krize u organizmu). Da bi to „prikočio", Srot daje

vrlo ra zr eđ en o vi no , jer al ko ho l i vinsk a ki se lina ima ju

svojstvo da obratno potiskuju navedene materije (mokraćnukiselinu itd.) iz krvi u tkivo i da privremeno otklone komplikacije. Kod čoveka se javlja osećaj toplote, snage, po bol jšava se ra sp ol ož en je i on prod užuj e leč enj e. Um es to vina, mo gu se dav ati pr ip reml jeni svezi sokovi od po vr ća i vo ća jer oni ispoljava ju sl ič no dejs tvo .

To lečenje traje 4-6 nedelja (kao i fiziološko glado

vanje). Ak o se čo vek u to m peri od u ne izleči ili ne po st ig nezadovoljavajuće poboljšanje zdravija, pauzira 8-10 dana, iutom vremenu čovek se normalno hrani. Posle toga, glado

vanje se ponav lja po drugi ili ča k i treći put. Ak o i po sle t og anema poboljšanja, čovek se odmara nekoliko nedelja i ponavlja gladovanje.

Naglasimo odmah da čovečiji organizam uspeva da

„napa kuje " toliko mokraćne kiseline i mukopolisaharida, da

111

pravo i kvalitetno čišćenje nastupa tek posle 3-4 tride-setodnevna ili Četrdesetodnevna gladovanja! Zato nikad nemojte misliti da ćete savladati bolest u prvom naletu. U

Pre gladovanja potrebno je promeniti način ishrane i vi še ko nz um ir at i sirov u bilj nu hr anu. U hl adno vr em e koristiti blago dinstano povrće. Tom ishranom prethodno ćete



početku će izlaziti šljaka sa redom konzistencijom, zatim ćese rastvarati gušća, a onda još kompaktnija (sličnoj poko-rici) i na kraju počinju da se rastvaraju i izbacuju kristalisanitaloži. Proces čišćenja i izlečenja uslovljava slobodnu energiju i vreme, a to je veliki rad za nekoliko godina unapred.Kad kod vas postane jezik rože boje, koža svilenkasta,odišete prijatnim mirisom, a zglobovi postanu gipki kao udeteta od 5 godina i potpuna neumomost od fizičkog iumnog rada - tek tada ste očistili i izlečili svoj organizamkako treba.

Praktično gladovanje u etapama. Predstoji nam darazmotrimo sledeća pitanja: period pre gladovanja; početak gladovanja; proces gladovanja; prestanak gladovanja i period posle gladovanja (tj. ishrana za obnavljanje i naknadne

preporuke za metod ishrane).Period pre gladovanja. Ovom periodu se, po pravilu, ne

poklanja dovoljna pažnja, ali bez razloga. Ako se osvrnemona analogno iskustvo iz Prirode, ono će nam ukazati na nizinteresantnih čjinenica. Na primer, pre nego što padnu uzimski san, medvedi halapljivo jedu razne trave i korenje,koji ne samo da čiste njihov želudačno-crevni trakt , većostaju celu zimu u njihovim crevima i podvrgavaju se preradi mikroflore, dostavljaju mikroelemente i biološki aktivne materije u organizam. Takav „zapušač" od trava omo

gućuje medvedima da, posle zimskog sna, bez teškoća „iduu toalet". Narod veoma ceni „medvedi zapušač" i koristi gakao lekovito sredstvo.

Period pre početka gladovanja je period od 2 do 3nedelje, U tom periodu čovek se moralno priprema za predstojeće gladovanje, i zato se kod njega postepeno javlja jakamotivacija i orijentacija u podsvesti, koje će mu omogućitida lakše podnese teškoće i neugodnosti gladovanja.

112

očistiti želudačno-crevni trakt, što će vam omogućiti da za vr em e gladova nja zn at no sma njit e buji cu tok sina iz debelogcreva. Osim toga, organiza m stvara zalihu mineralnih i

biološk i aktivni h mat eri ja, a vlaknast o vezi vno tk iv o bolj eće da adsorbira toksine.

Početak gladovanja. Poče tak gladovan ja je peri od od 2do 4 dana gladovanja. To je jedan od najvažnijih momenatai ako ga uspešno savladate, moći ćete redovno da gladujete idobij ate sve pogodnosti kojima vas gladovanje dariva. To seposebno odnosi na ljude s izraženom konstitucijom „ Vetra "

i „Žuči".

Primar an zadatak j e - prigušiti osećaj gladi. Po pravilu, ve om a teško ga mogu svi us pe šn o savlada ti u j ed no m vol jnom naporu. Ako se očisti želudačno-crevni trakt od osta

taka hrane, osećaj gladi nestaje mnogo brže. Zato što se svahrana probavlja i nagomilava u debelom crevu u toku noći, va žn o je upra vo iz njega ods tranit i hranu. Pr et hodno navedena preporuka Isusa Hrista za ispiranje debelog creva, ustvari, i služi u tu svrhu. U sadašnje vreme ono se možezameniti s ispiranjem debelog creva pomoću Esmarhovoglončeta, odnosno primeniti nekoliko klistira zaredom (3-5).Svaki klistir primeniti s 1,5-2 litra vode. Samo tako velikiciklus klistira omogućuje vam da kvalitetno očistite debelocrevo i da postignete da čista voda izlazi na kraju klistiranja.

S ciljem poboljšanja čišćenja, umesto vode, možete upotre bljavati uk uv an i urin do 1/2 ili 1/4 njegove pr vobi tneza pre min e. Na pri mer, 0,5 litara uku van og urina do 1/4 i 1litar vod e, ili 1 l itar uku vano g urina do 1/2 na 1 li tar vode .Urin i vodu pomešajte u Esamarhovom lončetu i tom sme-šom se ispirajte.

Autor je pr im enio Sa nk-pra kš alanu po opšt eusv ojenommetodu radi čišćenja celog probavnog trakta i bio je veoma

113

zadovoljan. Vi to isto možete primeniti pre gladovanja,koristeći osoljenu vodu ili različite odnose urina i osoljene

vo de .

ća. Ona dejstvuje kao blagi purgativ, prirodno i bez potresaprotemje i otkiseljava ekskrementum, otklanja različite otoke, normalizuje mikrofloru i čini mnoge koristi u orga



„Nikolajevska škola gladovanja" preporučuje da prvogdana gladovanja obavezno uzmete purgativ. Velika doza

purgativa (magnezijuma ili soli „Barbara" najmanje 60 grama rastvoriti u 300-400 grama vode i odjednom popiti)

usled osmoznih procesa jako privlači vodu u želudačno-crevni trakt, a s njom zajedno i rastvorenu šljaku. Toolakšava čišćenje u prvoj etapi. Posle uzetog purgativa,nastaje veliki gubitak vode u organizmu. Stoga, odmah

posle uzetog purgativa, pijte protijevu ili namagnetisanu vo du . Sto je voda koja dolazi u or gani zam čist ija i što je bol je st ruktui rana, to će on a j ač e „u si sa va ti " šljaku i boljeispirati organizam. Zatim ne uzimajte bilo kakav purgativ,

j er se zb og gubl jenja vo de narušava razmena jo na u organizmu, koja se ispoljava u vidu mučnine pa i povraćanja. S

ciljem sprečavanja dehidracije organizma, popijte potrebnukoličinu vode (obično do 2 litra). Ljudi, koji imaju otoke imnogo suvišne tečnosti u organizmu, obratno, treba da seuzdržavaju od uzimanja većih količina vode, da je pijupomalo zbog normalizacije, a posle nje, da piju vodu uno rm a 1 n i m kol i č i n am a.

Drevni Rgipčani, uoči gladovanja, primenjivali su sredstva za povraćanje, koja prema njihovom mišljenju boljeotklanjaju osećaj gladi. Obratni tok energije izazvan povra

ćanjem, jako umanjuje osećaj gladi. Pri tome taj mehanizampomaže bržem uključivanju gornjih kanala za čišćenje. Izprakse redovnih gladovanja saznaćete da se, u prvom redu,u toku gladovanja s toksinima i šljakom prekriva sluzokožana jeziku i u usnoj duplji.

Postoji još jedan način za početak gladovanja, koji suprimenjivali drevni jogisti. U toku 2-4 i više dana glado

vanja ispi ja se sva dn ev na (a i ce lodnev na - 24 sata) mo kr a -

114

nizmu.

Opisane terapije za početak gladovanja omogućuju dase organizam već sledećeg dana preorijentiše na endogenuishranu i da potpuno neutralise osećaj gladi. U retkim sluča

je vi ma osećaj gladi zadr ža va se u toku nedelj e da na , pa i utoku celog perioda gladovanja. To je moguće u slučaju kad je debe lo cr evo za ga đe no „t al og om ", koje g obič ni kli sti rinedovoljno ispiraju, pa se radi toga primenjuju samo urinskiklistiri. To je još jedan argument više za pripreme predpočetak gladovanja. Na sreću, to se ne dešava često. Nave

deni načini klistiranja u kombinaciji s gladovanjem pomažuda se unište patogene mikroflore želudačno-crevnog traktaza 3-4 dana.

Načini pijenja za vreme gladovanja. Pijenje vode (An

đeo Vode) pomaže bolje razlaganje masti. Radi odstranjivanja suvišnog natrijuma iz organizma, koji se „konzervisao"

U ćelijama šljake, tokom prvih dana gladovanja popiti litar vode , os im koli či na koje se preporučuj u u na vede ni m slučajevima. Zatim se pijenje vode povećava do 2 litra dnevno(24 sata). Međutim, količina vode određuje se prema indi

vidualnoj konst it ucij i; s konsti tuci jom ,,Sluzi." piti manje, skonstitucijom „Vetra" i „Žuči" - malo više. Da bi šesmanjile pojave acidozne krize, može se 3-4 dana piti mine

ralna voda ili voda zasićena ugljen-dioksidom. Bikarbonati,koji se nalaze u mineralnoj vodi, ublažuju razvoj acidoze.Za vr eme gladovanja vi še upotrebljavaj ti namagne tisanu vo du - ona energi jski ve om a dobro pothr anj uje or ga ni za m.

Proces gladovanja. Kad prestane osećaj gladi dolazi doniza uzastopnih prestrojavanja u organizmu. Povećanjeacidoze. Na endogenu, tj. unutrašnju, ishranu na osnovukorišćenja sopstvenih tkiva i gasovitih materija iz atmo-

115

sfere, organizam se ne prilagođava odmah, već u roku od 6do 10 dana (kod sledećih terapija gladovanja 3-5 dana).Zato, što organizam prilikom gladovanja počinje da proiz

dana. Te preporuke treba da se razmatraju u odnosu načovečiju individualnu konstituciju i godišnje doba. VojtovičG. A. istiće da sauna, radi lečenja u periodu gladovanja, nije



vodi šeć er, so ps tv ene mas ti i be lančev ine, u krvi se nago milavaju kiseli produkti nepotpuno raspadnutih masti (masne kiseline, aceton), „ostaci" belančevina, šljake, toksini i

dr. Alkalne rezerve krvi se smanjuju i utiču na samoose-

ćanje: javlja se glavobolja, slabost, opšta nemoć. Te pojavemog u poste pen o da se poveć avaj u u peri odu od 6 do 10 danagladovanja.

Kompenzirana aeidoza. Počinje acidozna kriza, poslekoje se čovek odmah (ponekad posle jednog sata) oseća

mnogo bolje. To znači daje aeidoza postala kompenzirana,odnosno stvara se dovoljno šećera koji pomaže da se iskoriste belančevine i masti bez stvaranja produkata nepotpuneasimilacije masti. Aeidoza se pri tome nešto smanjuje, ćelijeorganizma se deblokiraju i prelaze na kvalitetnu unutrašnjuishranu i asimilaciju ugljen-dioksida i azota iz vazduha.Covek sada mnogo manje gubi u težini i lako podnosi

gladovanje, dok god ima rezerve masti i belančevina uorganizmu. To je za čoveka kvalitetno sasvim drugi principunutrašnje ishrane i obezbeđenja energijom koji čini čudaizlečenja.

Da bi navedeni procesi bili efikasniji, potreban je oba

ve za n režim kretanja, koji će da snabdeva organizam slo bodnim elektronima, pojačava oksidaci ono-obnavl ja juće

procese, pospešuje cirkulaciju tečnih sredina i pomoću po jač an og disanja izb acuje ok o 150 ra znov rs ni h mat eri ja kojesu u gasovitom stanju. Dehidriranost u toku gladovanjasamo pogoršava stanje onog koji gladuje.

Vod ene terapije kao što su polivanja, tuširanja, kupke,kontrastna tuširanja i banje (saune) preporučuju se za po bol jšanje „či šće nja od šl ja ke" kr oz kožu. Tr eb a da se pr im enjiiju jedanput ili dva puta dnevno, a sauna jedanput u 2-3

116

kontraindikativna kao kod ishemije srca i hipertonije.

Klistiri. U vezi sa primenom klistira, različite školegladovanja imaju različita mišljenja. Neke preporučuju dase primenjiiju klistiri, a neke ne preporučuju. Naša škola

preporučuje da se primenjiiju klistiri, naročito prilikom dužeg gladovanju. Prvi klistir treba primeniti 24 sata posledejstva purgativa. Neki autori preporučuju da se primenjiiju

dvaput dnevno - ujutro i uveče. Prilikom klistiranja odstranjuju se nečistoće i žuč, koje dospevaju u debelo crevo. Utoku gladovanja žuč se izbacuje iz želuca u vidu žučnekiseline, a kao rezultat toga kvalitetno i potpuno se rasterećuju žučni kanali, žučna kesica i žučni kanali jetre.

V eo ma čes to izbacuje se si tno ka menje i pesak. Bole s

nicima, koj i imaju kamen u žuči, preporučuje se da za vreme

gladovanja svakog dana leže jedan sat na desnom boku stermoforom ispod boka. To naknadno omogućuje maksimalno rasterećenje žučne kesice. Ako se uz to pije sopstveniurin i stave komprese od ukuvanog urina u predelu jetre,efekat će biti znatno veći. Tu terapiju najbolje je primenitipreko noći, jer će se u tom slučaju razdrobiti krupno kame

nje i biće izbačeno bez ikakvih teškoća i komplikacija.

Ve ći na autora pr eporuč uje pr imenj ivanj e kl is ti ra na

jed no st av an nači n — Es ma rh ov o lo nče s 1,5-2 litra topl e

prokuvane vode. Mogu se dodati 2-3 kristala hipermangana,da bi se voda obojila u bledo-roze boju. U toku gladovanjane koristiti limunsku kiselinu i jabukovo sirce. Ali, mnogoefikasnije i jednostavnije je primenjivati dvaput dnevnomikroklistire s ukuvanim urinom pomoću gumenog šprica ukoje m može da se ulije 100-150 grama urin a. Sve zavisi od

kvaliteta tečnosti. Prvo, to je prirodna tečnost organizma;drugo, usled visoke koncentracije soli ona ispoljava „otki-

117

dajući" efekat i efekat privlačenja k sebi; treće, u njoj su se

zbog prokuvavanja stvorile biološke aktivne materije koje

zalečuju zidove debelog creva, a mikroklistiri s ukuvanim

Za vreme gladovanja ne treba se obući u odelo odsintetike. Sintetika ometa prihvatanje energije iz okolnogprostora i nadražuje kožu.



urinom snažno privlače na sebe različite taloge sluzi, i

otkidajući polipe (pri običnom gladovanju slabo se otki

daju), lece i zalečuju teški kolitis, otklanjaju liemoroide i,

četvrto, hrani organizam energijom (slobodnim elektroni

ma) preko receptom debelog creva! Obnavlja se tonuszidova creva i mikroflora i bizo se rasterećuju bubrezi. Ja ne

poznajem nijedno bezopasanije i efikasnije sredstvo od klis

tira s urinom ukuvanim do 14 prvobitne zapremine.

Pol Breg ne preporučuje primenjivanje klistira, obja

šnjavajući da naš organizam ima sopstveni snažan sistem za

čišćenje. Ali u prvoj etapi, kad je organizam slab i zagađen,

klistiri pomažu organizmu. Kad organizam ojača, kratko

trajna gladovanja mogu se, zaista, primenj i vati bez klistira,

mada se sve ipak odnosi na individualnu konstituciju.Upamtite to! Ljudima s konstitucijom „Vetra" veoma su

neophodni klistiri; poželjni su za ljude s konstitucijom

„Žuči", a bez klistira mogu ljudi s konstitucijom „Sluzi".

Preporučujem vam da ih primenjujete s ukuvanim urinom, a

u svim drugim varijantama da lično odlučite.

Preporučuje se ispiranje usta prohladnom vodom, može

i s odvarima od trava, rastvorom sode-bikarbona. Sve je to

neznatno u poređenju s ispiranjem usta sopstvenim urinom.

Urin dezinfekuje i izvlači gnoj iz krajnika, korenja zuba, pa iiz nosnog ždrela. Treba ispirati 5-10 puta dnevno, od 5 do 20

minuta. Češće ispirajte i nosno ždrelo. Kiseli mukopoli-

saharidi i belančevine u gajmorovim (bočnim) sinusima

tako su nabijeni, da će izlaziti u slojevima i u gnojnim

grudvicama. Oni kod nekih ljudi izlaze kroz oči - oči poči

nju da se gnoje na hladnoći. Češće ih ispirajte sopstvenim

urinom i gnoj će se brzo eliminisati.

118

Ne treba biti u vezi s hr an om, je r će se uspeh glado vanjasmanjiti za 50%! Neki ljudi, za vreme gladovanja, vole daposmatraju pripremanje hrane ili kad se ona konzumira. Pritom misle da im je jaka volja i da ih ne privlači hrana. Ipak, u

stvarnosti se uključuju određeni mehanizmi - masti prodiru(u vidu znoja) u želudac i prigušuju osećaj gladi. Ne obma-

njujte se „povećanom" snagom volje i ne kradite 50% uspe-ha gladovanja.

Ak o že li te da do pr in es et e gladovanju, masira jt e svo je

telo ukuvanim urinom i postići ćete iznenađujuće rezultate. Ak o ne ma te vr em ena, masira jte ma kar ru ke , no ge , lic e i vrat . Energi ja će se je dn os ta vn o shvati u vas , po ve ća ćestvaralačku aktivnost u vašem telu i obnavljaće ga.

Za ljude, koji su već više puta gladovali i imaju iskustvo

u tome, postavlja se pitanje u vezi sa skraćivanjem rokagladovanja i istovremeno povećanje njegovog učinka. Usvakodnevnom životu malo ko uspe da izdvoji tri putagodi šnje po 18-20 i više dana za kvalit etno glado vanje (onose preporučuje ljudima koji posebno lako podnose glado

vanje) . 1 ov de , kori steći op št eb io lo šk i za ko n: poja čanje fazeuništavanja, pro uzrokuju poja čanje faze obnavljanja, te sto

ga možemo mnogo da skratimo rokove gladovanja i povećamo njegovu efikasnost, samo ako za vreme gladovanja

budem o obavlj al i vel ik i de o um er en og fizičkog ra da : trčanje 30-60 minuta dnevno, vežbe s opterećenjima za izdržljivost, polivanje hladnom vodom, vežbe asane jogista,lakši radovi u vrtu itd., sve što nas jako opterećuje. Velika

fizička aktivnost pomaže stvaranju i nagomilavanju ogromne količine ugljenikove kiseline, a acidoza se mnogo bržerazvija i u kombinaciji s gladovanjem omogućuje da seobavi ogroman fiziološki rad za kratko vreme. Jedan dan

119

takvog aktivnog gladovanja izjednačava se sa 2-4 danaobičnog gladovanja. Autor se u to uverio na osnovu sop-stvenog iskustva i savetuje da to rade samo ljudi koji su

jer on a nije u stanju da se asi mil ira i u kraj njem slučaj uizlaziće u sažvakanom obliku. Da bi se olakšala probava,treba konzu mirat i hranu koja se lako asimilira, koja je bo

t t kt i d f ti it i i i



pripremljeni i iskusni u gladovanju. Gladovanju veoma do br o po ma že pli vanje u mor u - izvoru energi je — i planin skaklima.

Prestanak gladovanja. U idealnom slučaju, s glado va njem tre ba prestati tek pos le pojave „v uč je g" ape ti ta,čišćenja jezika ili kad posle klistiranja istekne čista voda. Upraksi je potvrđeno da samo pojedinci mogu gladovati, dok

je za većinu on o nepri hva tl ji vo. Gla vni uzroci su j ak o za ga đenje organizma šljakom, koja pri brzom i snažnom izlaskumože usmrtiti čoveka, i rokovi gladovanja. Danas malo komože dozvoliti sebi da gladuje 40 ili čak 50 dana. Zato jefrakciono gladovanje, prema Vojtoviču i drugi načini glado

vanja pr ema Breg u ka o i sli čni njegovim na či ni ma , naj pogodnija varijanta.

Dakle, vi ste prestali da gladujete. Usna duplja i jezik pokriveni su toksičnim talogom i treba ga očistiti. Nekipreporučuju da se bajat hleb natrlja čenom belog luka, da sedobro sažvaće, a zatim ispljune. Tako treba postupiti nekoliko puta. Cen belog luka može se zameniti s jabukom.Plj uvačka, koja se obilno luči, brzo čisti usnu duplju odtoksičnog taloga, dok fitoncidna svojstva Čena belog luka ili

jab uk e neu tra lizuj u ot rove.

Posle gladovanja, ishrana treba da ima dva cilja: akti virati probavne funkcije i nadok na diti gubitak teži ne (to netreba porediti s debljanjem) zbog gladovanja.

Kako se postepeno gubi probavna funkcija organizma,pri prelasku na unutrašnju ishranu, isto tako se postepeno iobnavlja. Unutrašnja ishrana se postepeno gubi, a obnavljase sposobnost probavnog trakta. Zato se prvih dana obnavljanja ishrane ni u kom slučaju ne srne preopteretiti hranom,

120

gata struktuiranom vodom, fermentima, vitaminima, mineralnim solima i koja, na osnovu svojih „živih" svojstava,sama sebe probavlja (inducirana autoliza). Brojni primeripozitivnog prestanka gladovanja potvrđuju da takvu hranučine svezi sokovi od povrća, a posebno sok od šargarepe.Delotvorno deluje i med razblažen sa struktuiranom vodom.Sokovi od voća svojim kvalitetom zaostaju za navedenimproduktima jer nemaju dovoljno mineralnih soli i sadržedosta šećera koji, radi svoje asimilacije, aktivno koristeminerale iz organizma. Ako ste gladovali pomoću urina,nemojte prestati da upotrebljavate urin, već samo smanjiteobroke. Ne preporučuje se konzumiranje kuhinjske soli utoku prve nedelje obnavljanja probave. Vojtovič kategorički zabranjuje upotrebu soli da bi se sprečilo narušavanje

vo de ne i mi ne ra ln e r avnote že. Za vi sn o od vr emen a trajanjagladovanja, ishrana pomoću sokova traje od 1 do 2-4 dana.Prvog dana možete piti sok pomešan sa struktuiranom vodom. Na primer, 1 litar soka i 0,5 litara vode ili čisti sok po100-150 grama u jednom obroku. Zatim u roku od 2 do 4dana počnite oprez no da konzumirate salate od svežeg povrća i malo voća. Vojtovič preporučuje da se s biljnom hranom koristi i veća količina čenova belog luka 24 (10-15 grama), ma kako ste ga individualno podnosili pre gladovanja.

Na taj način se sprečavaju svi truležni i toksični procesi, kojinastaju prilikom gladovanja, a u momentu njegovog prestanka. Nama je već poznato, da je posle belog luka pofitoncidnim svojstvima, na trećem mestu šargarepa, koja nesamo da odlično izlazi na kraj sa tim procesima, nego i ispiraceo organizam od šljake, održava dezinfekcionu funkciju

24 Usled jan ski h svojstava, čen belog luka naglo aktivira organiza m,

pojačava funkciju doše „Žuči".

121

jet re, i dopu ns ki ja ča „prv u lini ju od br an e' 1 - sluzokožuunutrašnjih organa i organe za izlučivanje.

Takode je potrebno da se organizam snabde s prod k i k ji d ž iš bi l ških k i ih ij i i

va nu i mešovi tu hr anu, vi će te, umes to „stare tr ul ež i" , od

gajiti „novu trulež". U toku metode gladovanja, kojom segubi 4-10 kilograma suvišnog i starog, balasthog tkiva, vićete ishranom za obnavljanje steći novu telesnu težinu i



duktima koji sadrže više bioloških aktivnih materija i vita

mina, i koji su bez škroba i koncentrisane belančevine. Iovde je veoma korisna upotreba proklijale pšenice. Ako jeupotrebljavate u manjim količinama od 2 do 3 dana, unećete

u organizam ne škrob, već sladni šećer sa svim mineralima, vi ta mi ni ma , fe imenti ma i drug im po tr eb ni m materi ja makoje neuobičajeno snažno jačaju organizam. Ljudi sa ma

lom telesnom težinom (konstitucija ,, Vetar") mogu u tomperiodu dopunski, irz sokove i povrće, konzumirati napitkepripremljene od pivarskog kvasca: pola čaše pivarskogkvasca, pola čaše vode, 2 supene kašike šećera. Svepomešati i ostaviti da odstoji na toplom mestu 30-40 minuta.Čim se pojavi pena, može se odjednom ispiti puna čaša. Tomožete uraditi dva puta dnevno. Setite se sledećeg: pro-

klijala pšenica bolje pomaže u zimskom, hladnom vremenu(ona deluje zagrevajuće na organizam), a napitak od kvascapomaže u toplom godišnjem dobu (on rashlađuje). I nakraju, posle 3-5 dana, možete konzumirati kaše skuvane u

vodi , u koje dodati ma lo ist opl jenog ma sl ac a je r on poja čava„probavim vatru". Osim morskog kupusa, u kaše ne stavljajte druge produkte.

A ka o rez ultat takv og konzumir an ja hr an e vi ćete akti vir ati prob av ni si stem, bez ošt ećenja or ga ni zma, odg aji ti

pravilnu mikrofloru i steći prirodne navike za ukuse. Glado van je po ma že brzu i kval it etn u pr om en u sv ih pr ob av ni hfermenata pri prelasku na novu vrstu hrane.

Posle metode gladovanja treba povećati telesnu težinu,a ona će se najbrže sama povećati u prvim danima poslegladovanja, ako konzumirate svezu biljnu hranu (u zimudinstanu), koja će vam dati najbolji „građevinski materijal"koji stvara nove ćelije pune života. Ako konzumirate ku-

122

ćete ishranom za obnavljanje steći novu telesnu težinu i br zo ob novi ti svo je tel o.

Posle nedelje, nedelje i po dana preći ćete na pravilnuishranu: tečnosti pre jela, salate (u zimu, malo dinstanogpovrća), kaše, orasi, mahunarke, malo belančevinaste hrane(jaja, meso, mlad kravlji sir i si.).

Sada ćemo razmotriti još jedno važno pitanje. Da bi sekvalitetno produžilo gladovanje, ne upotrebljavajte mlečne

produkte u ishrani za obnavljanje (oni, zbog složene asimilacije i povećane alergizacije organizma, blokiraju učinak naknadnog dejstva gladovanja), a takođe ne konzumirajte jaja, živinsko meso, crveno meso i mesne prerađevine. Poboljšana biosinteza ćelija normalno će funkcio-nisati i iz biljne hrane koristiti sve što je potrebno orga

nizmu. Setite se, da za vreme gladovanja organizam stvaratakve materije, koje ne može da proizvede prilikom ishrane.Gladovanjem se kvalitetno sintetizuju sve aminokiseline inema nikakvih nedostataka. Pri gladovanju sintetizuje setačno onoliko, koliko je potrebno organizmu. Unoseći belančevinaste produkte životinjskog porekla, poremećujemotaj mehanizam i dospevamo u potpunu zavisnost i „neza-

menljivost". Ako primenjujemo pravilnu ishranu (bez be-lančevina životinjskog porekla i produkata s kvascem - hleb

i si.), i povremeno gladujemo, održaćemo biosintezu nanajvišem nivou, živećemo dugo i nećemo bolovati.

S obzirom na to da se u toku gladovanja povećavalakoća i suvoća u telu, odnosno dolazi do prestimulaciježivotnog principa ,, Vetar", čiji se višak nagomilava u de

be lo m cr evu i koji mo že , u pr vi m da ni ma posle pres tanka

gladovanja, da izazove zatvor i ovčiji ekskrenientum, autor preporučuje da se primene mlečno-masni klistiri (20 grama

123

masl aca, rastoplje nog u 100-200 grama mle ka i jedanputdnevno uneti u debelo crevo pomoću irigatora) ili klistiri sistom količinom ukuvanog urina, prvih 3-4 dana. To se

b d i lj d k ji b l j d h id (k ji

Ve li ku Nau ku o post ovima, koj a je tol iko izmen jena - da sene može prepoznati. Ovde treba imati u vidu tri postavke:

1. Zašto se postovi primenjiiju upravo u određene dane?2 Protilaktično lekoviti efekat posta



posebno odnosi na ljude koji boluju od hemoroida (koji seod toga mogu ponovo upaliti) kao i na ljude konstitucije„Vetra" i „Žuči". Na taj način otklonićete razne komplikacije koje mogu nastati posle prestanka gladovanja.

Eto, to je metoda kojom se realizuje ceo proces gladovanja.

POST I SPAS

Greši onaj, koji smatra da je post samo

uzdržavanje od hrane.

Pravi post je udaljavanje od zla, obuz-

davanje jezika, gneva, obuzdavanje pohlepe,

neizricanje kletvi, laži i krivokletstva...

sv. Jovan Zlatousti

... prljavština prodire duboko u naše telo i često

je uzrok fizičke i duševne bolesti.

Dipak Copra

O terminu „post" već je bilo reči. Post označava zabranu upotrebe bilo kakve hrane, a ne uzdržavanje samo odhrane životinjskog porekla. Staro vere i su proklinjali PetraPrvog za slabljenje religije i za transformaciju posta. Najpametniji ljudi, koji su živeli u davnini na teritoriji EvropskeRusije, ustanovljujući sistem postova, postavili su nekoliko

va žnih životn ih ciljeva i mn og e su uspeli i da ostvare. Sadnam ostaje da razmotrimo, tačnije da osavremenimo tu

124

2. Protilaktično-lekoviti efekat posta.3. Poboljšanje čovečijeg genetičk og fonda.

Takođe će biti reči o spasenjima (spasenju) i njegovojulozi u čovečijem životu.

Zašto se postovi primenjuju u određene dane? Da bi sm o odg ovoril i na ov o pitanj e, po če će mo , rekl o bi se, odsasvim druge teme - na koji način radijacija oštećuje našorganizam? Radijacija predstavlja snažno zračenje energije,koju, zbog njene snage prilikom prodiranja u organe, ćelijeorganizma ne mogu da asimiliraju te stoga ona u njimaprouzrokuje pojavu jonizacije. Jonizacija je odvajanje atoma ih molekula pod dejstvom jonskih čestica. Zbog toga seu ćelijama stvara masa radikala • koji počinju da oštećuju

njihov nasledni aparat. Raskidaju se dvostruke spirale dez-oksiribon ukleins ke kiseline - DNK (si. 17) i ribonukle inskekiseline (RNK). Kad se to desi, a to se dešava uglavnom ućelijama želudačno-crevnog trakta koje se brzo dele, ćelijeprestaju da se dele, a sopstveni imuni sistem počinje da ihuništava kao strano telo. U tkivima se razvija destruktivniproces. U takve „mikrorupe", nastale usled prethodno navedenog procesa, lako prodiru infekcije (kojih ionako imasasvim dovoljno u želudačno-crevnom traktu) i nastaje

sepsa, koja prouzrokuje smrt organizma.Naučnici su obavili niz interesantnih eksperimenata na

pacovima. Jednu grupu pacova su ozračivali ili im davalihranu koja je sadržavala radionukleide, a zatim ih ostavili dagladuju. Radi upoređenja podvrgli su gladovanju i grupu

25 Radik al - biološk i veo ma aktivan delić mol ekula, koji,

sjedjinavajući se s molekulima DNK, blokira njihova biološka

svojstva.

125

1. S pove ćanim stvaranjem alkohola, organ izam obnavlja ćelijske membrane. Obnavljanje ćelijskih membrana nijeništa drugo, do pojačanje ćelijskih barijera. Zbog toga sle-deća radioaktivna zračenja ispoljavaju slabiji razarajući uči



apsolutno zdravih životinja. Fiziološki rok gladovanja pa-cov a je 1 2 dana. Kont rol na grupa zdravih životinja, posletog roka, potpuno je izumrla, a ozračeni pacovi preživeli su24 dana i izgledali su bolje, nego ranije i nije moglo biti nireči o njihovom izumiranju. Istraživači su bili prinuđeni daih ubiju, a njihovo tkivo su detaljno i brižljivo analizirali i naosnovu analize utvrdili da oni u stvari izgledaju izvanredno,

kao mlade, zdrave životinje i nemaju na sebi nikakva oštećenja od radioaktivnosti! Zašto se to dešava? Zato što se prigladovanju, u toku pojačane biosinteze, potrebna energija(po Isusu Hristu - „Anđeo Svetlosti") i radijacija, koje nisuranije asimilovane, potpuno rashoduje na to. Zlo se pretvarau blago! Usput je otkriveno i niz drugih mehani zama, kojištite organizam od radijacije za vreme gladovanja. Evonekoliko:

126

deća radioaktivna zračenja ispoljavaju slabiji razarajući učinak na ćelije.

2. Povećan sadržaj ugljen-dioksida smanjuje u ćelijama joni za ci ju iza zvanu radioaktivni m zra čenjem.

3. Ćelije želudačno-crevnog trakta najranjivije od radi ja ci je , a koj e se br zo dele, u tok u glado van ja nagl o usporavaju svoje deljenje. One su prinuđene da se brzo dele zatošto u procesu probave podležu uticaju svojih probavnihfermenata, oštećuju se i ljušte. Organizam, na osnovu brzogdeljenja tih ćelija, obnavlja zidove želuca i creva. U tokugladovanja toga nema. Ćelije želudačno-crevnog trakta odmaraju, a energija, koja se ranije trošila na ubrzano deljenje,sada se izdvaja za obnavljanje unutrašnjih struktura, „remont" raskidanih spirala DNK i RNK. To pomaže i poja

čana biosin teza unut ar ćelija zbo g fiksacije C 0 2 u njima, alito se ne dešava u režimu ishrane. Zbog toga, ćelije neizumiru, ne otkida ih sopstveni organizam i pri prelasku narežim ishrane, kao da se ništa nije dešavalo, ponovo se dele ikvalitetno obnavljaju svoje ranije funkcije. Ali, u režimuishrane, procesi deljenja i obnavljanja ćelija unutrašnjihstruktura ne mogu da se kvalitetno razvijaju , a radijacija to

još vi še po go rš av a.

4. Praktična ispitivanja dokazala su da se radijacija i

radionukleidi izbacuju iz čovečijeg organizma za svega12-14 dana gladovanja. Tom prilikom čovek znatno manjegubi telesnu težinu, nego prilikom običnog gladovanja.

Rezultat, već navedenih procesa, koji se postiže prigladovanju, je potpuno rešavanje problema radioaktivnogzračenja. Zbog toga je A. I. Vorobjov, akademik, posleČernobila odlučio da primeni gladovanje kod ljudi koji suoboleli od akutne radijacione bolesti (kad nastaju rane u

127

želudačno-crevnom traktu). Presađivanje koštane srži i jaketerapije antibioticima u takvim slučajevima su skoro bez-perspektivne, dok su oboleli ljudi pri gladovanju obnavljalisvoje zdravlje. Prvi put u svetskoj praksi metod gladovanja



svoje zdravlje. Prvi put u svetskoj praksi metod gladovanja je po mo ga o u slučaju, za koji su bile ne mo ćn e dr ug e, najsuvremenije (američ ke i japan ske) varijante lečenja! I to nijeništa čudno, jer navedene „varijante lečenja" - plod su

ve št ačke deduk ci je , a gladova nje j e - prav i pr ir odni pr oces inema ništa zajedničkog s tim varijantama.

Posle ovog uvoda pređimo na glavno pitanje - zašto sepostovi primenjiiju u strogo određenom godišnjem periodu?

Ak o upor ed imo datu me pos tova sa zn ac im a Zodi ja ka, vi de će mo da se tri od Četiri pos ta poduda raju sa „ogn je ni mznacima". Božični post (40 dana) podudaran je sa znakom„Strelca"; Uskršnji, Veliki, Časni ili prolećni post (48 dana)sa znakom „Ovna"; Uspenski post - post za Veliku Gospojinu (14 dana) sa znakom „Lava", a Petrov post (trajanje

posta je nejednako i varira od 8 do 42 dana) 2 6 nastupa unajtoplijem godišnjem dobu - letnja sunčeva prekretnica(solsticijum)27 . U navedenim periodima iz Kosmosa dolazi

ve ća kol ičina energi je na Zeml ju (si. 18) koja, dejstv ujućislično radioaktivnoj, može da izazove poremećaje u raduorganizma. Setite se rada Čiževskog A. L. „Zemaljski ehosunčanih bura" i mnogo toga će vam odmah biti jasno. Akose u to vreme posti, kosmička i povećana količina sunčeveenergije biće upotrebljena za stvaranje — pojačanje bio

sinteze. Ako se i dalje konzumira hrana, energija će, ne

26 Petrov pos t pada u vre me najnapornijih poljskih radova, a njegov o

va ri ra nj e je u vezi sa us kl ađ iv an je m pr ir od ni h ri tm ov a. U go di na ma

kad je velika aktivnost sunca, kad ima veoma mnogo energije,

trajanje posta se povećava. U hladnim godinama, obratno, -

smanjuje se trajanje posta. Ovde nema nikakve izmene teksta - sve

j e po za ko ni ma Pr ir od e.


128

asimilujući se, izazvati oštećenja u ćelijama, a slobodniradikali će prigušivati rad ćelija i podrivati životni potencijal celog organizma. Stoga bakterije i virusi u tom

periodu, usled obilja energije, prelaze u aktivno stanje i suspehom napadaju oslabljeni organizam. Upravo u tomperiodu, u ćelom svetu javljaju se epidemije gripa (proleće ipočetak zime) i kolere (leto). U godinama kad je aktivnosunce, ti procesi su toliko izraženi, daje u Srednjem vekuzbog njih umro veliki broj stanovnika Evrope! Može segladovati i u drugo vreme godine, ali kombinacija povišeneprirodne energije i gladovanja postiže najbolji efekat, akti-

129

vir ajući „vatr eni pr in ci p" koji se u to ku gl ado vanja gasi(setite se ajurvedskih preporuka). Drevni mudraci a psolutnosu sve uzeli u obzir, a nama ostaje samo da to sledimo.

Prolllaktično-lekoviti uticaj posta. U profilaktici i na

vodolija (kišni mesec) . Taka v proce s je i u naše m organizmu — nataložena i malo sabijena u tkivima sluz počinjeda se kreće. Njeno pojačano dospevanje u krvotok i odstranjivanje kroz gornje disajne puteve i pluća preopterećuje te



Prolllaktično lekoviti uticaj posta. U profilaktici i na ja čanju zdravl ja post za uz im a central no me st o i um no gomeprevazilazi druge prirodne metode lečenja. Postovi su, presvega, namenjeni za odstranjivanje kiselili mukopolisaha-

rida i suvišnih belančevina iz organizma, koje čine glavnupatološku sluz u organizmu i pro uzrokuju kolemiju. Odra-nije nam je poznato, daje kolemija (lepljivost) osnova zarazvoj praktično svih oboljenja. Osim toga, post rešavadrugi važan zadatak — pojačanje biosinteze i poveČanje„osetljivosti" organizma na hranljive materije.

Prvo ćemo razmotriti protivkolemijski efekat posta.Svako godišnje doba, zbog promene klimatskih uslova, is-poljava specifičan uticaj na čovečiji organiz am , u ko me se

već obavljaju odg ovara jući procesi koji ispoljavaj u svo j

uticaj na stanje sluzi u organizmu: sluz može da se razbla žuj e, zgu šnjava, da zas iću je krvotok ili da se vr aća utkivo. Sve to su različite varijante kolemije. Da bi bilo

ja snij e up or ed ić em o Ruski si stem posta s Ti be ts ki m pr eporukama protiv kolemije. Radi toga uporedimo godišnjadoba u Rusiji i na Tibetu i to sve pažljivo anal izira jmo(si. 18).

Vel iki post. U toku zimskog perioda za ishranu seuglav nom koristi hrana, koja ima puno škroba i bel ančevin a,

a takođe i masti. Ona utiče na nagomilavanje sluzi u organizmu koja se, usled hladnoće, prenosi iz krvotoka u tkivo itu se taloži — sabija. U martu-aprilu nastupa sezona „Sluzi".Sunce toplotom topi kondenzovanu vodu (sneg, led) i onapočinje da teče. Kod nas su se čak i meseci tako nazivali:mart - protaljnik (mesec topljenja, otopljavanja)29 , april —


130

organe, a vlažno, prohladno vreme, obratno, pomaže da sesluz zadrži u organizmu. Uporedo oba procesa, prirodni iunutrašnji podstiću pobuđivanje životnog principa „Sluzi".

Ak o su pr oces i on emog uć en i, oni, pri ob ič no m re ži mu is

hrane, pro uzrokuju masovna oboljenja - prehlade. Tibe-tanci, radi profilakse za sezonu „Kraj Zime ", preporučuju dase pije prokuvana topla voda, odvar od đumbira (đumbir -

jak o „zagrevajuće i is ušuj uće" sr edstvo), vodi „s ur ov " n ačinživota - tj. primoravati sebe na napore, fizičke vežbe i trljatise da bi se odstranila sluz.

Naši preci za razliku od Tibetanaca, postupali su mnogoodlučn ije i pamet nij e. Zašt o unositi nešto spolja s ciljem dase sluz izbaci? Pitanje treba resiti iz osnova - omogućiti

organizmu uslove, u kojima je prinuđen da se sam aktivira ida zbog toga „pojede" svu sluz. Gladovanje najbolje akti

vir a o rg aniz am. Gla duj ući orga ni za m se sa m čisti pr ir odni mputem s preciznom unutrašnjom kontrolom. Veštačke terapije, koje predlažu Tibetanci, ne mogu tako kvalitetno daočiste organizam, a još manje da ga aktiviraju.

Petrov post. Prema tibetskom gledištu, u periodu let-njeg solsticijuma, kad je Sunce najtoplije, čovečija snagaslabi. Setite se - u to vreme ste najslabiji, te zbog vrućinečak ne želite ni da jedete. Radi uravnoteži vanj a organizma iobezbeđenja unutrašnjeg komfora, Tibetanci preporučujuda se pije prohladna voda i da se njome polivate, da seobučete u tanko odelo od pamuka i lana (oni hlade telo), daduže boravite na prohladnim mestima ili u senci drveća prislabom vetru. Sobe treba aromatizirati, jer mirisi povećavaju efekat hlađenja.

131


Gladovanje u to vreme je korisno iz sledećih razloga:

1. Glad hladi organizam, a hladnoća prilikom glado vanja ur av notežava atmosfersku žegu (letnji sol sticij um ).

2. Glad suši organizam, što uravnotežuje atmosfersku

organizam od vlage koja se javlja u letnjem godišnjemdobu. Jabuke mogu biti kisele i slatke. Kiseo ukus stvaratoplotu, pobuđuje apetit i stimuliše probavu. Sladak ukus—

ja ča i po veća va tel esnu snagu, produž uj e život . Or as i imaju



vl agu (z apar u) , iz azvanu in tenzivnim is paravanjem vo de iz ba ze na i s površi ne Zeml je .

3. Glad olakšava organizam, što uravnotežava prirodnu„težinu" prouzrokovanu obiljem atmosferske vode (zapa

rom).

4. Dubinsko slabljenje, prouzrokovano žegom, bolje

stimuliše čišćenje — dubinsko čišćenje organizma.

Spasenja: medni, jabukov, orahov. Tibetanci naglašavaju, da posle vrhunca žege, kad počinje intenzivno otapanje snega na planinama, isparavanje vode s kopnene po

vr ši ne Zemlje itd., dol azi do vel ikog oduzim anja topl ot e skopnene površine Zemlje, koje prouzrokuje vremenske promene pri čemu se Zemlja hladi. Oblaci (zbog isparavanja

vode ) zaklan jaj u pros tor za prodiranje su nč evih zr ak a, paodatle,dolazi do još većeg hlađenja kopnene površine Zemlje. Nagla promena temperature od žege do hladnoćenepovoljno utiče na životnu delatnost čovečijeg organizma.

Zato je u „Cžud-ši", u poglavlju „Sezonski način života",rečeno:

Leti su oblaci na nebu nabrekli od vode,

od vetra i hladnoće isparavanja s zemlje i mutne vode

guše vatru, zato pribegavaj onom koji stvara toplotu.

Jedi hranu sa glavnim ukusima, vruće, masno i si.Pij čaj sa sušnih mesta, živi na gornjem spratu kuće i u

toplom.U Rusiji, juli mesec se u narodu naziva „olujni". Kod

nas, kao i na Tibetu, situacija s vremenom je analogna.Stoga i naši drevni mudraci, radi „podizanja telesne vatre",konzumiraju produkte koji imaju zagrevajuća svojstva.

Med stvara toplotu u telu i izbacuje sluz, odnosno štiti

132

„vruća svojstva", sladak ukus i masnoću -to je prirodni

produkt koji vam omogućuje da odolite hladnom vremenu.Pomoću tih produkata naši daleki preci SPAŠAVALI SUSE od nepovoljnih uticaja prirode u pojedinim godišnjimdobima. Zato su ih i nazivali SPASOM ili SPASENJEM(medeno, ja bukovo) jer povećavaju telesnu toplotu i gušesluz; ja bukovo spasenje, osim stvaranja toplote, stimuliše

apetit i probavne sposobnosti organizma, koje su prethodnougušene „olujom"; i na kraju, orahovo spasenje pomaže da,prethodno očišćen organizam od sluzi i s povećanom sposobnošću probave, dobro asimilira orahe i zbog toga više

jač a or ga ni za m. Sada je jasa n i re do sl ed spa senja - ona služekao svojevrstan sistem za lako i postepeno aktiviranje čo

več ijeg or gani zma posle naj topli jeg godišnj eg do ba kojepovećava destruktivne procese u organizmu (na primer, vruć ina naj viš e stv ara sl ob od ne radikale). Spase nja ukazujui na to, da u drugo vreme, naročito u periodu vrućine, tiproduk ti ne pogoduju čoveku, jer još više povećavaju unu trašnju telesnu vrućinu, koja, pojačana sa spoljašnjom vrućinom, prouzrokuje oboljenja u probavnom traktu (jako sepobuđuje životni princip „Žuči"). To je razlog zastoje bilo

dozvoljeno da se med, jabuke i orasi upotrebljavaju s ciljem

zagrevanja, samo u određeno vreme, tj. krajem leta, ujesen,u zimu i početkom proleća. Takva ishrana stimulisala jeishranu organizma i nije gušila njegovu biosintezu. Pri tak

voj ishrani sag oreva li su kis eli muko po li sa hari di i su vi šne bela nčev in e, i znat no pojačaval i profilaktičan efekat glado

vanja.

Uspenski post - Post za Veliku Gospojinu (Bogo-rodičin post). Krajeni leta vreme je, po pravilu, suvo i

133

toplo. To su povoljni uslovi koji stimulišu životni princip

„Žuči". Vratimo se ponovo „Cžud-šiu":

Za vreme letnjeg prohladnog vremena, sunčevi zracimogu iznenada da uznemire telo i

organizma. Ako postite, te materije se pod uticajem klimegodišnjeg doba prebacuju iz krvotoka i talože u tkivu, ukojem se sabijaju, otvrdnjavaju, poremećuju cirkulaciju kr

vi i is hranu i izaz ivaj u teška oboljenja. Na taj način „s lu zn e"



da nagomilavaju žuč,koja će se ujesen pokrenuti.Da biste je smirili, jedite slatko, gorko i oporo,obucite se u odeću natopljenu mirisom kamfora,santala, vetiverije,a u kući rasprskavajte vodu s mirisima.Gladovanje, u to vreme, omogućuje organizmu da iz

baci žučnu šljaku, koja je nas tal a zb og upot re be zagr e- vaj ući h produka ta (meda, jab uk a i or aha) i tople, suve kl imei na taj način sprečava moguću pojavu žučnih poremećaja u

jes en , kad je funkcija je tr e najs labi ja i pr ig uš ena ne po vol jn im kl imatsk im us lo vi ma 30 .

Posle Uspenskog (Bogorodičinog) posta sledi jedno

dnevni Ivanov post.

Božični post. Sa zahlađenjem i sniženom spoljašnjomtemperaturom, u čovečijem organizmu nastaje potiskivanjekiselih mukopolisaharida i belančevina iz krvotoka u tkiva injihovo taloženje, koje je preduslov za oboljenja „ Vetra"

(zatvori, rigidnost itd.). Ako se to ne spreči, tada se u zimu,usled hlađenja, sabijaju navedene materije, koje pro uzrokuju išijas, slabu pokretljiv ost, poreme ćaj cirkulacije krvi,

trombozu i drugo. Gladovanje omogućuje čišćenje organizma i sprečava brojna oboljenja. Takav post treba ostvaritiu toplom i češće koristiti zagrevajuće vodene terapije (vrućekupke, vlažnu saunu i si.).

Postovima se sprečava nagomilavanje lepljivih materijau organizmu i omogućuje da se pravovremeno izbacuju iz

30 Shod no teoriji ,,U-sin" (pet primarni h eleme nata).

134

bol est i deluju na ž u č n e " , a on e na bol est i „ vetra " i dovodedo teških, zapuštenih oblika poliartritisa, srčanih mana,paraliza, kojima je vrlo teško suprostaviti se,' iako mogulako da se spreče, ako se profilaktično gladuje i pravilnohrani.

Profilaktično-lekoviti učinak postova je veoma jak iomogućuje obnavljanje i normalan rad organa i čovečijegorganizma. Odlično se obnavljaju endokrine žlezde i nervnisistem, obnavlja kontraktivna sposobnost srčanog mišića(koja se ne može postići nikakvim lekovima), vaskularnisistem i cirkulacija krvotoka i obnavlja sistem interferona,održava se velika osetljivost ćelija prema hranljivim mate

rijama zbog pojačane biosinteze , a takođe i mnoš tva drugog,što produžuje stvaralački čovečiji život.

Poboljšanje genetičkog fonda. Čišćenje čovečijeg organizma, izleČenje hroničnih oboljenja i konstantno održavanje biosinteze ćelija na visokom nivou omogućuje da se„remontuju" nasledne osobine i unište slabi i defektni geni.Post vam pomaže da se izlečite od neplodnosti i impotencije, koja je posledica veoma jake zagađenosti orga

nizma ili poremećaja biosinteze. Zato zdravi ljudi rađajuzdravu decu, kod kojih odlično funkcioniše intelektualniaparat.

S obzirom na to da se preporučuje polno uzdržavanje za vr em e pos ta, post ut iče na nat ali tet i omoguć uj e da seizbegne začeće u nepovoljnom vremenskom periodu. Analiza datuma rođenja ljudi različitih asocijalnih grupa pokazala je da na period začeća u dane posta dolazi: 72% samo-

135

ubica, 62% - kriminalaca, 72% - ekstrasensa (medu kojima84% ljudi s promenljivom psihom). Ogromna energija, kojau to vreme struji iz Kosmosa, nepovoljno utiče na formiranje fetusa (vidi poglavlje „Život od začeća do rođenja"

Zaključujući o Nauci o gladovanju, može se konsta-tovati, da je ona, u stvari, Božansko učenje, kojim čovek može da se izjednači s Bogom. Ostaje vam samo da pametno primenjujete to učenje i da uživate u dragocenim daro



u knjizi „Osnovna znanja o životu i zdravlju"). Prema astro-loškim podacima, znak Ovna odgovoran je za formiranjeglave i upravljanje mozgom. Povrede, koje se dešavaju u to

vr eme, mo gu da se pr en es u na čoveka u vidu negati vnihpsihičkih osobina: samouverenost, lakarazdražljivost i nag-lost. Znak Lava odgovaran je za formiranje kičme i upravljanjem srcem. Psihički poremećaji mogu biti u vidu oholosti (nadmenosti) i vlastoljublja. Znak Strelca formira kukove i slabine i upravlja arterijskim i nervnim sistemom. Na

psihičkoj bazi poremećaj može da se ispolji u vidu manije veli čine i sklonosti za av antu ri zme. Da bi se izbeg la pojavasličnih ljudi, uporedo s postom, primenjivalo se i polnouzdržavanje.

Zato je začeće posle posta, u vreme kad se obnavljaoorganizam bilo omogućeno da na svet dođu fizički jaki iintelektualno obdareni ljudi. Prosudite sami, brojni dugo-

več ni ljudi rod il i su se u z imu u z naku Vodo li je i Ri be , a kojisu začeti u periodu posle Velikog posta. Prema podacima G.J. Vasiljeve i V. P. Kaznačeva od 1800 čuvenih fizičara,astronoma i matematičara, maksimalan broj datuma nji

hovo g rođenja takode je bio u znaku Vodolij e i R ib e! 3 1

Shodno tome, postovi i spasenja omogućuje čoveku da

se pravilno uključi u energiju Kosmosa, da produži kvalitetan život i da nastane narod nadaren pameću. Imajte u vidui istinitu činjenicu koja potvrđuje da su Rusi došli do većinefundamentalnih otkrića u svetskoj nauci, i da se ta naučnaotkrića, sada, koriste u ćelom svetu.

31 Članak „O uticaju kosmički h faktora na biosferu i pr oble m

ekološkog kalendara' 1. Zbornik naučnih radova VAGO i GAO AN

SSSR, drugo izdanje.

136

vi ma - do br om zdr avl ju i vel ikoj mudr os ti

ZAKLJUČAK

Zaključujući ovo poglavlje, naveo bih iskustva nekihljudi koji su gladovali. Ali pošto je gladovanje - jedno odintimnih osećanja, koje sadiži mnoge nijanse, a koje mogu

biti slu čaj no izost avl jen e, od luči o sam da op iš em lično

iskustvo u gladovanju. Počeo sam da gladujem prema Bre-govim preporukama. U početku sam nekoliko puta gladovao po 24 sata, a zatim trodnevno. Shvatio sam značajperioda gladovanja i produžio da gladujem. Usput sam

pročitao mnogobrojne knjige o gladovanju i teoretski sepripremio. Zatim sam se odlučio na 7-dnevno gladovanje,

kako je preporučio Pol Breg. U tom periodu gladovanjanisam primenio klistire, omršavio sam, postao lakši, ali jenaknadni efekat izlečenja bio nedovoljan. Creva su, za vreme gladovanja, sama funkcionisala 4 dana, izbacila crnilo izaostali sadržaj koji je bio u njima. To gladovanje bilo je umesecu aprilu. Zatim sam produžio metod gladovanja -

je da np ut nede lj no, a u avg us tu sa m za po če o 10-dnev no

gladovanje. To sam već uradio sa klistirima, pio sam malo vo de , jer posl e kli sti ra nisam os eć ao potr ebu za vo do m.Desetog dana ujutro odjednom sam osetio neobičnu lakoću ieuforiju, koje nikad nisam doživeo u životu. Nažalost, tostanje je trajalo svega 20-30 minuta, ali sam ga dobrozapamtio. Po pravilu, posle gladovanja hemoroidi su mi

nestajali, ali to je trajalo samo do prvog izbacivanja eks-krementuma. Zbog nečega, prvih dana defekacije ekskre-

137

mentura je bio suv, nadraživao je anus, sve je prskalo,upaljivalo se, a slika je i dalje bila ista, kao i pre gladovanja.Jeo sam pred defekaciju, kao što je i preporučeno — voće,povrće i kaše. Utvrdivši da su ti rokovi kratki, zimi sam

kamenja i drugog izašlo iz nje — gladovanje, avaj, nijemoglo kvalitetno da očisti jetru i bude tako efikasno, kao štosu to bila naknadna čišćenja jetre. Dalje sam produžio da

gladujem jednom nedeljno po 24 sata (ponekad i duže) i



primenio 18-dnevno gladovanje, ali sam prethodno pročitaorad H. Seltona „Gladovanje vam može spasiti život". Glado van je sa m pr im enio u ja nu ar u (neki autor i su tvrdil i da je

gladovanje zimi — bolje) i pri tome sam se svakog danapolivao vod om iz bunar a, a zima je bila veoma hladna. Koža

je počela da mi se mn og o ljušti, a posle sv ak og polivanjamoja koža je bukvalno „gorela". Klistire, takode, nisamnešto naroči to primenjivao. Opšte stanje je bilo dobro i biosam veom a opuš ten. O ko 16. dana bilo mi je loše, oseća osam vrtoglavicu. Primenio sam klistir i izbacio okamenjeni

ekskrementum, koji je i izazvao intoksikaciju. Posle toga mise povratilo samoosećanje i mada se jezik nije očistio, imaosam želju da jed em. P osle 18 dana glado vanja, pres tao sam

da gladujem shodno preporukama Seltona i drugih autora,koji su tvrdili da je najbolje prestati s gladovanjem konzumirajući pomorandže. Ranije sam ih nabavio, i u početku

posle gladovanja sam ih žvakao, pijući sok i bacajući ostatak ploda, a zatim sam ih drugog dana jeo. Dalje samprešao na salate, ukratko, sve sam radio kako je propisano upreporukama. Mnogo sam smanjio telesnu težinu. S visinom oko 190 cm, težio sam 78 kilog rama . Kad sam prvi putotišao u toalet posle gladovanja, bio sam iznenađen — moj

ekskrementum je mirisao na voće. Dalje se sve ponavljalo -suvi ek skre mentum je delovao nadražuju će na debelo crevoi raniji hemoroidi su se ponovo pojavili. Težinu sam, naravno, obnovio na 82-87 kg, ali bukvalno posle dve nedeljeprimetio sam da mi je ispucala zubna gleđ. To me je ogorčilo i pojačalo pažnju, te više nisam gladovao na duže

vr eme, zakl jučivši , da tu nešt o nije u redu. Ist e go di ne , ali uproleće, prvi put sam očistio jetru i video sam, koliko je

138

uglavnom sam se redovno pridržavao tog programa tokom2-3 godine. Ponekad sam primenio trodnevno gladovanje ina ličnom iskustvu se uverio, da gladovanje nije bezazlenastvar, a daje Čišćenje jetre mnogo efikasnije. To je trajalo dokraja 1991. Ja sam već iz sve snage primenjivao urino-terapiju, gladovao po tri dana na urinu i osećao sam se

ve om a do br o.

1 eto na kraju, to je bio decembar 1991. godine, započinjem na osnovu unutrašnjeg instinkta 7-dnev'no gladovanje na urinu i klistirima s ukuvanim urinom (mikroklistiri po100-150 grama), polivam se hladnom vodom, i maksimalnose fizički zalažem. I mada je bilo teško, ali rezultati i sve što

je iz me ne izlazi lo, bili su zapanjujući. To gladovanje mi je

dalo ogroman podstrek, pobudilo me na osmišljavanje iskustava u gladovanju. Postalo mi je ja sno da treba gladovatiuz velika fizička opterećenja i da se prethodno treba očistiti iuveliko primenjivati urinoterapiju. Mikroklistiri dva putadnevno po 100-150 grama i trčanje s inercionim naprezanjima čine velika Čuda, brže orijentišu organizam na unutrašnju ishranu i odlično čiste. Posle svakog mikroklistira iz

men e je izlazilo 100-200 grama staklaste sluzi. Ukuva niurin je izvlačio tu sluz iz organa trbušne duplje, čisteći

istovremeno i polne organe. Shvatio sam, da svi problemi u vez i s po ln im žl ez da ma potiću od nagomilavanja sluzi i ki lena preponama - takođe, rezultat nagomilavanja sluzi na timdelovima tela je u vezi s njihovom poremećenom i nedo

volj nom is hr anom.

Dnevni ciklus urina odlično čisti jetru, a kao rezultattoga je da se posle trčanja želudačno-crevni trakt sam akti

vira i izbac uje staru žu č koja po ds eć a na mazu t. Ćel ije je tr e,

139

ubrzano se obnavljajući, potiskuju iz sebe sav nepotrebansadržaj, organizam se odlično ispira krvlju, zasićuje ug-ljen-dioksidom, od kretanja i disanja dobij a dopunsku energiju - intenzivno se obnavlja. Dalja primena mikroklistiraposle gladovanja odstranjuje suvi ekskrementum koji nas

ske preporuke i mnoge druge, konkretno svoje iskustvo kojemi je ukazalo da je bilo veoma uspešnih i manje uspešnih

gladovanja, zaključio sam, a zatim i potvrdio u praksi, datreba gladovati u dane kad iz Kosmosa dolazi maksimalnakoličina energije to jest u vreme prolaska stihije Ognja"



posle gladovanja odstranjuje suvi ekskrementum, koji nastaje zbog viška životnog principa „ Vetar", i ne javljaju senikakve komplikacije za vreme prestanka gladovanja.

Posebno treba reči o blagotvornom uticaju takvog gla

dovanja na ceo želudačno-crevni trakt. Gladovanje je, samopo sebi, veliki obnavljač ćelija probavnog trakta, a pijenjeurina znatno ubrzava taj proces. Setite se, plod u utrobimajke pliva u sopstvenoj mokraći i guta je. Porodiljskamokraća priprema želudačno-crevni trakt za mlečnu ishranu. Primena ukuvanog urina u vidu mikroklistira zalečujeuporne kolitise, otkida polipe i druge taloge i patologiju. Jasam sopstvenim očima video polipe, sluz i sve crnilo koje jeizašlo iz mene. Upamtite, ako ne otklonite te otpadne materije iz debelog creva, već jednostavno pređete na pravilnuishranu, polipi će se prestrojiti na novu ishranu, pri čemu seunutra stvara sluzna sredina koja štiti patologiju, ona kao daodlazi u dubinu, ali će kao i dotada podrivati snagu organizma. Gladovanje i urin omogućuju takve uslove, u kojimaće organizam sam pojesti tu sluz i polipe, ili će ih izbacitinapolje.

Zato, što sam mnogo godina posvetio vežbanju s tego vi ma i po se bn o pr iv ik ao or ga ni za m na ve li ku ko li či nu hrane, meni je bilo vrlo „neudobno" da prestanem da kon

zumiram hranu i započnem gladovanje. Saznavši da trebaprethodno da se oslobodim od ostataka brane, počeo sam daprimenjuj e Sank-prakšal anu i sve je bilo dobro , a ponek adsam prvog dana gladovanja primenio nekoliko većih klistiras uri nom - tak ođe je nestao osećaj gla di, i taj p roc es senastavio sam po sebi.

Sledeći problem za mene bio je izbor vremena za gladovanje. Pažljivo analizirajući hrišćanske postove, ajurved-

140

količina energije, to jest u vreme prolaska stihije „Ognja .Ispostavilo se da se gladovanje lako podnosi u tom periodu.Uopšte, to su prirodni periodi, u kojima organizam nemapotrebu za hranom, jer mu je dovoljna spoljna energija.

Takva preorijentacija omogućila mi je da izbegnem sveneprijatne posledice, koje izaziva gladovanje, da izvučemmaksimalnu korist i da kvalitetno usmerim svoje telo i načinživota.

Trebalo mije mnogo vremena da razmislim o problemuprestanka gladovanja i koje naše produkte treba najkorisnijeda konzumiram. Većina preporuka stranih iskustava odnosise na voće i druge produkte, kojih kod nas više nema, a osimtoga i ne pristižu nam. Na primer, greške u mom 18-dnev-

nom gladovanju bile su: nepravilan izbor vremena gladovanja - zima, primenjivanje hladnih terapija koje pojačavaju rashladne i isušujuće faktore gladovanja, i ishranapomorandžama prilikom prestanka gladovanja - produktikoji imaju rashladna svojstva. Sve to je toliko pojačalofaktore raspada, da je „skliznula" zubna gleđ. U hladno

godišnje doba, ni u kom slučaju, ne srne se prestati glado van je s pr od uk ti ma koji hl ad e or ga ni za m. I tako sa m po sl enedeljnog gladovanja počeo s produktima koji, obratno,zagrevaju org aniz am: me d s toplo m vodo m, količi na je -individualna za svakoga, a zatim konzumiram proklijalupšenicu u kojoj ima mnogo životne energije i vitaminagrupe B. Dalje sam jeo salate (u toplo godišnje doba) ili

dinstano povrće (u hladno), zatim kaše kuvane u vodi,dosoljavao sam ih s morskim kupusom. Koristim povrće ikaše žute ili narandžaste boje (šargarepa, prekrupa, proso),

jer u nj ima ima vi še su nč an e energije ne go u dr ug im pr od u-

141

ktima. Stoga je i pitanje o ishrani za obnavljanje nebitno. Tahrana, ne samo daje bila jednostavna, već i najbolja kojusam konzumirao.

Sad se ushićujem snagom gladovanja, lako i svesnogladujem kontrolišem ceo proces i dobijam to što Ja hoću

DISANJE



gladujem, kontrolišem ceo proces i dobijam to, što Ja hoćuda dobijem od gladovanja. Vi takođe možete da koristiteinformaciju o gladovanju, koje nema nigde, i da postignetedobre rezultate, a ne da govorite „gladovanje mi ne od

govara". Upamtite istinu, Vi treba da pristupite njemu, ane ono Vama.

142

Udišući vazduh. Ti udišeš Večnost, a iz

dišući, Ti. si u Njemu rastvoren. To milosrđe je -

disanje od Boga, zapamti ovaj nepokolebljivi

Zakon.Meditacioni stihovi

OPŠTE O DISANJU

U ovom poglavlju demantuju se različite protivureč-nosti u vezi s tumačenjem veoma složenog i važnog procesa

kao što je disanje i sa savremene tačke gledišta potpunoistinito se rasvetljava njegova suštinu. Pogrešna tumačenjanauke o disanju isključila su dva međusobno povezanaprocesa, koja su istovremena — razmena gasova i razmenaenergije organizma s okolnom sredinom, koje se ostvarujekroz nosnu šupljinu i pluća, ali imaju potpuno različitefiziološke mehanizme. Zato disanje treba razmatrati u svet-lu ta dva procesa.

Shodno tome, disanje je složen i neprekidan biološkiproces, koji predstavlja razmenu gasova između organizmai gasovite sredine koja ga okružuje. Zadatak je čitavogčovečijeg disajnog aparata u tome da u organizam unesekiseonik (0 2 ), elemenat neophodan za život, a da izbaciugljen-dioksid (C0 2 ) .

Pre nego što razmotrimo aspekat razmene energije igasova pri disanju, razmotrimo u celini disajni proces, anatomiju disajnih puteva i niz osobina, u vezi s tim procesom.

143

Na najvišoj taČki donjeg nosnog kanala nalazi se otvor

sluzno-nosnog kanala; kroz srednji nosni kanal otvaraju seskoro svi nosni sinusi; kroz gornji nosni kanal otvaraju sezadnje ćelije sitastog labirinta (unutrašnjeg uha) 3 2 i krozotvore sitaste kosti gde se spuštaju mirisni nervi iz šupljine



Slika 19 - Unutrašnji nos sa tri nosna kanala: a) Pogled spreda; b)

Pogled sa strane. Strelice označavaju strujanje vazduha kroz kanale.

Radi lakšeg izlaganja, proces disanja podelićemo na tristepena: spoljašnje disanje, transportovanje gasova putemkrvi i tkivno disanje.

Spoljašnje disanje obavlja se kroz slede će org ane: nos,

nosnu duplju (ždrelo), traheje (dušnik), bronhije, pluća iplu ćne alveole, dok se 1-2% raz mene gasova obavlja kro zkožu i probavni trakt.

Prvo strujanje vazduha koji ulazi u organizam prihvatanosna duplja. Anatomski nos se tretira kao spoljašnji iunutrašnji (nosna duplja).

Spoljašnji nos - to je ono što vidimo na licu. Sastoji se

od hrskavica pokrivenih kožom. U nozdrvama se koža previ ja pr em a unut rašnjost i no sa i po st ep eno prelaz i u sl uz o-kožu nosa.

Unutr ašnji n os - nosna duplja (si. 19) sastoji se od dve jed nak e šuplj ine. U sva koj nosnoj duplji na la ze se po trinosne školjke: donja, srednja i gornja. Te školjke u svakoj

nosnoj duplji čine posebne nosne kanale: donji, srednji igornji. Svaki nosni kanal, osim propuštanja vazduha, ima idopunske funkcije.

otvore sitaste kosti gde se spuštaju mirisni nervi iz šupljinelobanje. Prema tome, deo za mirise ograničenje površinomgornje i delom srednje školjke. Ostali deo nosne duplje je uoblasti disanja.

Va zd uš na stru ja, po di žu ći se uvis kr oz no sn e ot vo re ,svojom glavnom masom prolazi kroz srednji nosni kanal i u

vidu du ge se spuš ta ot pozadi i od oz do i us me ra va kr oz

hoanu (zadnji otvor nosne duplje) 33 u nosnu duplju. Time sepostiže duži kontakt vazduha sa sluzokožom. Strujeći kroznosnu duplju, vazduh se zagreva, vlazi i pročišćava. Vazduhse vlazi skoro do potpunog zasićenja pomoću nosne sluzikoju luči sluzokoža nosa (oko 500 grama vlage dnevno).

Dalje vazduh Struji kroz ždrelo, grkljan i dospeva u

dušnik, koji je u obliku hrskavičeve cilindrične cevi dužine10-12 cm i prečnika 1,5-2 cm. On je sastavljen od 16-18

hrskavičnih poluprstenova u obliku slova ,,C" međusobnospojenih vlaknastim vezivnim tkivom. Unutrašnji zid duš-nika je obložen trepljastim svetluc avim epitelo m, koji sprečava sitnim stranim telima ulazak u dušnik. Pokreti dlačicasvetlucavog epitela omogućuju da se izbaci prašina i drugastrana tela dospela u dušnik, ili da ih, zbog velike apsorp-cione sposobnosti epitela, usisa a zatim izbaci kroz unu

trašnje kanale.

Dušnik se račva u dve bronhije, a ove se opet daljegranaju na brojne bronhiole - sitnije kanale za strujanje

va zd uh a. Za razl ik u od du šn ik a, bronh ije na svoj im zi do vi ma , imaju miši ćna vlak na. Sa smanjenjem ve li či ne ot vo ra, mišićni sloj je razvijeniji, a vlakna koso raspoređena;

32 P r i med b a p r evo d i o c a .


145144



kontrakcije tih mišića ne izazivaju samo sužavanje otvora

bronh ija, ve ć i nj iho vo skrać ivanj e, pa ot ud a učes tvuj u uizdisaju. U zidovima bronhija nalaze se sluzne žlezde kojesu obložene svetlucavim epitelom. Zajedničkim radom sluzne žlezde, bronhije, svetlucavi epitel i muskulatura pomažu u vlaženju površine sluzokože, rastvaranju i izbacivanju lepljive sluzi kod patoloških procesa, a takođe pomažu u izbacivanju čestica prašine i mikroba koji su dospeliu bronhije strujanjem vazduha.

Va zd uh se, strujeći kr oz op is ane va zd uš ne ka na le , pr očišćava i zagreva do tempe ratur e tela i dos peva u alveole (si.20), u kojima se meša s vazduhom koji se tu nalazi i dobija100-procentnu relativnu vlažnost. Razmena gasova izmeđuspoljašnjeg vazduha i krvi u plućima vrši se uglavnom ualveolama, kojih ima više od 700 miliona; one su prekrivenegustom mrežom krvnih kapilara. Svaka alveola ima prečnik 0,2 mm, a debljinu zidova - 0,04 mm. Opšta površina, nakojoj se razmenjuju gasovi, u prošeku iznosi 90 m 2 .

146

Vaz du h dosp ev a u alveole na os no vu pr om ene za pre-mine pluć a usled disajnih pokreta grudnog koša. Tak o se priudisaju zapremina pluća povećava, pritisak vazdulia u njimapostaje manji od pritiska atmosferskog vazdulia i atmosferski vazduh se unosi u pluća. Pri izdisaju zapreminapluća se smanjuje, pritisak vazdulia u njima postaje veći odatmosferskog i vazduh se izbacuje iz pluća. Za vreme udi

saja pritisak u vazdušnim kanalima je 10-25 mm vodenogstuba manji od atmosferskog; za vreme izdisaja on je 20-40mm vodenog stuba veći od atmosferskog. Sto su intenzivnijiudisaji i izdisaji, to je intenzivniji pad pritiska vazdulia uplućima pri udisaju, i povećan pritisak vazduhapri izdisaju.

Sam mehanizam disanja funkcioniše uz učešće dijafragme i međurebarnih mišića (si. 21). Dijafragma — mi-šićno-tetivna pregrada razdvaja grudni koš od trbušne duplje. Nj ena gl avna funkcija je stvaranje ne gativn og pritiska u

grudnom košu i pozitivnog u trbušnoj duplji. Krajevi dijafragme spojeni su s krajevima rebara, a tetivni centar dijafragme je srastao s osnovom perikarda. Ona se može upo-rediti s dve kupole, desna se nalazi iznad jetre, a leva iznadslezine. Vrhovi tih kupola usmereni su ka plućima.

Kad se mišićna vlakna dijafragme skupljaju, obe njenekupole se spuštaju, a bočna površina dijafragme odvaja seod zidova grudnog koša. Centralni tetivni deo dijafragme

147

spušta se veoma malo. Usled toga povećava se zapreminagrudnog koša odozgo naniže, dolazi do pražnjenja i vazduhulazi u pluća. Skupljajući se dijafragma pritišće organetrbušne duplje, koji se potiskuju nadole i unapred - istura setrbuh.



Kad se mišićna vlakna dijafragme opuštaju, obe kupolese podižu naviše, potiskivane organima trbušne duplje, ukojoj je pritisak uvek veći od pritiska u grudnom košu.

Skupljanje mišića trbušne presije još više pojačava taj pritisak. Radi toga smanjuje se zapremina grudnog koša, stvarase pritisak i vazduh izlazi iz pluća.

Kontrakcijom medurebarnih mišića koji podižu rebraizuzev prvog koje ostaje nepomično, povećava se zapremina grudnog koša, odnosno pluća. Na taj način pluća moguda udahnu vazduh spolja, koji dospeva u njih kroz nos,dušnik i bronhije. Izdisaj sledi neposredno posle udisaja vazduha. Grudni ko š se sužav a i pr imorava pl uća da izbace

va zduh, zadrža vajući ipak izvestan os tata k tog va zd uh a(oko 1 litar). Međurebarni mišići, mišići trbuha i dijafragmapomažu da se uradi forsiran izdisaj.

Zavisno od toga, koji su mišići aktivirani za vremedisanja, razlikuju se četiri vrste disanja: donje, srednje,gornje i mešovito.

148

Donje disanje (si. 22), ili „trbušno" , „dijaf ragmaln o" —kad u disajnim pokretima učestvuje samo dijafragma, agrudni koš se ne pomera. Pri tome se, uglavnom, vrši ventilacija donjeg dela pluća i delimično srednjeg dela.

Srednje disanje (si. 23), ili „rebarno", kad u disajnim

pokretima učestvuju medurebarni mišići, a grudni koš šeširiustranu i malo se podiže naviše. Pri tome dijafragma se malopodiže.

Gornje disanje (si. 24), ili „ključnjačno", kad se disanje vrši samo zbog podizanja ključne kosti i ramena naviše,a grudni koš je nepokretan i dijafragma delimično uvučena.Pri tome se pretežno vrši ventilacija vrhova pluća i doneklesrednjeg dela pluća.

Mešovito disanje (si. 25), ili „potpu no disanje jogi sta",

objedjinava sve već navedene vrste disanja i vrši ravno-mernu ventilaciju svih delova pluća.

Pri mirnom disanju sve alveole istovremeno ne učestvuju u disanju, deo alveola je u stanju mirovanja. One seotvaraju pri pojačanom disanju za vreme rada mišića i priuticaju razređenog vazduha na organizam (u planinama).Prema tome, u plućima, kao i u kapilarima krvotoka, namalom nivou aktivnosti dolazi do naizmeniČnog uključiva-

149

nj a u rad čas jednih, čas drugih „funkcionalnih jedinica" (tj.alveola).

Pluća se, u odnosu na dubinu udisaja i izdisaja, različitopune vazduhom. Vazduh, koji se zatekne u plućima poslemaksimalnog izdisaja, naziva se preostalim. Zapremina

čiji deficit izaziva sužavanje bronhija i krvnih sudova uorganizmu, dovodi do kiseoničkog gladovanja moždanihćelija, srca, bubrega i drugih organa, povisuje arterijskipritisak, narušava razmenu materija. Fiziolog D. Henderson

br ojni m ek sp er im en ti ma na životi njama j e do ka za o štetnost



udisaja i izdisaja pri mirnom disanju je 500 mililitara inaziva se disajnim vazduhom. Razlika između disajnog

va zd uh a i preostal og va zduha koji se izd iše s am o pri maks i

malnom izdisaju, naziva se rezervnim vazduhom, a količina vazduha koju čovek može da udahne iznad srednjegudisaja, naziva se dopunskim vazduhom. Vazduh, koji neučestvuje u razmeni gasova, a nalazi se u vazdušnim kanalima, naziva se štetnim prostorom. Njegova zapreminaiznosi približno 150 mililitara. Zbir disajnog, rezervnog idopunskog vazduha naziva se životna zapremina pluća.

Va zd uh , koji se udi še, je smeša al ve ol no g i atmos ferskog vazduha koji se nalazi u vazdušnim kanalima. Ako bi

se sabirao izdišući vazduh po uzastopnim količinama za jedan izd isa j, tada se dobi j a sl edeće: u po če tk u izlazi va zduhčiji je sastav isti kao i atmosferski, dalje se povećava pro-cenat ugljen-dioksida, a smanjuje procenat kiseonik a. Nasamom kraju izdisaja u vazduhu se nalazi 5,5 posto ugljen-dioksida, a kiseonika samo 14 posto. Razlika se objašnjava time, što vazduh koji se izdiše ne sadrži samo vazduh, koji popunjava alveole i koji učestvuje u razmenigasova s krvlju, već i vazduh štetnog prostora.

U odnosu na stepen ventilacije pluća, postoji površinsko i dubinsko disanje. Pri površinskom disanju koristi sesamo disajna vazdušna zapremina, a pri dubinskom, osimdisajne, koristi se dopunska i rezervna vazdušna zapremina.Zavisno od tog odnosa menja se i frekvencija disanja. Pripov rši nsk om disanju frekvencija je 16-18 puta u minut i, apri dubokom i sporom- 4-8 puta. Odmah ću naglasiti daduboko i brzo disanje ispira iz organizma ugljen-dioksid,

150

takvog disanja, ubijajući ih brzim i dubokim disanjem. Eksperimenti su obavljeni početkom XX veka.

Covečije disanje se menja tokom života. Ono je u ra

nom dečijem dobu površinsko. Proporcije tela i unutrašnjihorgana ograničavaju razvoj pluća za vreme udisanja. Vazduh, koji deca izdišu u ranom dobu, sadrži više kiseonika amanje ugljen-dioksida nego u dece starijeg uzrasta. Frek venci ja disanj a je veća, što je dete ml ađ e: kod no vo ro đen čet a - od 40 do 50-55 puta u minuti; ko d deteta od 1 do 2godine - 30-40; od 6 godina - 20; od 10 godina - 18-20.

Tip disanja kod novorođenčeta i odojčeta je - dija-fragmalni (donji), od 2 godine - mešoviti rebarsko-dija-

fragm alni, a od 8 do 10 godin a kod dečaka se javlj a prvenstveno dijafragmalno disanje, a kod devojčica - „ključ-njačno" (gornje).

Disajna funkcija je u najvišem stadijumu posle polnezrelosti i do 40 godina starosti. Posle 40 godina starostiuočava se involucija u plućima. Tako se u bronh ij ama javljaatrofija sluzokože i tkiva ispod sluzokože sa zamenjivanjemnjihovog masnog i sklerotičnog vezivnog tkiva, zakreča-

vanje hr sk avica. To smanj uje elastičnost bronhi ja lnih kanala i tonus. U samom plućnom tkivu nastaje atrofija, koja

istanjuje aleveolne pregrade i smanjuje njihovu gipkost, aposledica toga je širenje alveola zbog smanjenja otporanjihovih zidova na atmosferski pritisak. Tako kod novorođenčadi prečnik alveola iznosi 0,05 mm, kod odraslogčoveka već 0,2-0,25 mm, a u starosti se povećava do 0,34mm. Naravno, sve to se odražava na disanje koje postaje svedublje i dublje pri istoj frekvenciji. Postepenim približa vanjem čove ka smr ti on o postaj e još dublje.

151

Zaključujući o opštim podacima o disanju, naglasimoda su pluća ne samo organ za disanje, već i organ zaizlučivanje, regulisanje temperature teta i da učestvuju ustvaranju fizioloških aktivnih materija koje su potrebne zaregulisanje koagulacije krvi i razmenu belančevina, masti i

U krvi, koja istiće iz pluća, skoro sav kiseonik se nalaziu hemijskom vezanom stanju s hemoglobinom, a neras-tvoren u krvnoj plazmi. Prisustvo disajnog pigmenta - hemoglobina - u krvi omogućuje da se, pri maloj sopstvenojzapremini tečnosti, prenosi znatna količina gasova. Uz to



ugljenih hidrata. Sto je organizam čistiji, to pluća boljeizvršavaju svoje mnkcije, a u suprotnom slučaju ona suuglavnom zauzeta funkcijom lučenja na štetu ostalih fun

kcija.

PROCES DISANJA

Posle prvog stepena disajnog procesa — spoljašnjeg disanja, razmotri ćemo drugi st epen - trans portov anje gas ovaputem krvi.

Razmena gasova između pluća i krvi vrši se usled raz

like njihovog parcijalnog pritiska. U alveolnom vazduhukod čoveka se normalno sadrži 5-6% ugljen-dioksida, kiseonika - 13,5-15% i azota - 80%. Pri takvom procentualnom sadržaju kiseonika i opštem pritisku od je dne at mosfere, parcijalni pritisak iznosi 100-110 mm živi nog stuba(mm ž.st.). Parcijalni pritisak tog gasa u venoznoj krvi kojadosp eva u pluć a je svega 60-75 mm ž.st. Nav ede na razli ka upritisku sasvim je dovoljna da obezbedi difuziju u krvi od 6litara kiseonika u minuti. Ta količina je dovoljna za obavljanje najtežih fizičkih radova. Za vreme mirovanja u krvdospeva oko 300 mililitara kiseonika.

Napon (parcijalni pritisak) ugljen-dioksida u venoznojkrvi plućnih kapilara pri mirovanju je - oko 46 mm ž.st., a ualveolnom vazduhu - od 37 do 40 mm ž.st. Kroz životinjskemembrane ugljen-dioksid difundira (prolazi) 25 puta brženego kiseonik, i razlika u pritisku od 6 mm ž.st. je dovoljnada odstrani ugljen-dioksid pri najtežem mišićnom radu.

152

hemijski procesi vezivanja i predaje gasova vrše se beznagle promene frzičko-hemijskih svojstava krvi (koncentracije ugljenikovih jona i osmoznog pritiska).

Zapremina kiseonika u krvi određuje se prema količinikiseonika koja može da veže hemoglobin. Reakcija izmeđukiseonika i hemoglobina je povratna. Kad je hemoglobin

veza n s ki se on ik om on pre lazi u oksi he mogl obin . Na visi nama do 2000 metara iznad morske površine arterijska krv

je za si će na ki se onik om od 96 do 98 %. Pri mir ovanju mišićasadržaj kiseonika u venoznoj krvi koja dotiče u pluća iznosi65-75% od sadržaja kiseonika koji je u arterijskoj krvi. Prinapregnutom radu mišića, ta razlika se povećava.

Pri pretvaranju oksihemoglobina u hemoglobin menjase boja krvi : od svetio crvene boje ona postaje tamno-lju- bičas ta i obra tn o. Sto je man je oksi he mogl obina, krv jetamnija. I kad ga ima sasvim malo, onda i sluzokoža poprima sivkasto-modru boju34 .

Zasićenje organizma kiseonikom može se izraziti formulom: 02 = K (Pa — Pk); gde je Pa — parcijalni pritisak kiseonika u alveolnom vazduhu, Pk — parcijalni pritisak kiseonika u krvi, a K - individualna konstanta.

Sada ćemo detaljno analizirati pokazatelje te formule.„Pa" alveolnog vazduha do visine 2000 metara skoro da sene menja i mi praktično ne možemo na njega da utičemo, alizato na „Pk" - parcijalni pritisak kiseonika u krvi možemo

34 Koristeći ta svojstva može te kontrolisti stepen zasi ćenosti

organi zma ki seoni kom posle disajnog treninga. Ako je konjuktiva

očiju svetio crvene boje - sve je normalno , a ako nije - trening je slab

ili nepravilno vežbate.

153

jak o da ut ič emo. Povećanj e te mper at ur e znat no po ve ća va br zi nu pre daj e oksi he mogl obin a kiseoniku i sl abo se ispo-ljava na brzinu reakcije njegovog jedinjenja s kiseonikom uplućima. Smanjivanje „Pk" podstiče povećavanje zasićenosti krvi kiseonikom. Tome doprinosi i pomak kiselo-alkalne



reakcije (KAR) krvi prema kiseloj strani. Pomak premaalkalnoj strani, obratno, dovodi do povećanog vezivanjakiseonika s krvlju, usled čega oksihemoglobin slabije pre

daje kiseonik tkivima. Najvažniji uzrok promene reakcijekrvi je sadržaj ugljenikove kiseline u njoj, koja sa svojestrane, zavisi od prisustva ugljen-dioksida u krvi. Što je

više ugljen-di oks ida u krvi, više je i uglj enikove ki se li ne , paprema tome veći je i pomak KAR krvi prema kiseloj strani,čime se poboljšava zasićenje krvi kiseonikom i olakšavanjegovo prenošenje oksihemoglobinom u tkiva. Pri tomeugljen-dioksid i njegova koncentracija u krvi je najjača odsvih već navedenih faktora koji utiču na zasićenost krvi

kiseonikom i njegovo prenošenje u tkiva. Ali posebno snažan uticaj na „Pk" ima rad mišića ili povećana aktivnostorgana, koja izaziva povećanje temperature, znatno stvaranje ugljen-dioksida, a time i veći pomak prema kiselojstrani i smanjenje napona kiseonika. Upravo u tim slučajevima dolazi do najveće zasićenosti krvi i celog organizma kiseonikom. ,,K" - individualna čovečija konstanta,zavisi od mnogih faktora, od kojih su glavni: opšta površinamembrana alveola; debljina i svojstva same membrane;kvalitet hemoglobina i psihičko stanje čoveka. Razmotrimo

te pojmove detaljno.

1. Opšta površina membrana alveola (slika 26), kroz

koju se vrši difuzija gasova, menja se od 30 m 2 pri izdisajudo 100 m2 pri dubokom udisaju.

2. Debljina i svojstva alveolne membrane zavise od pri

sust va sluzi na njoj, koja se luči iz orga nizm a kroz pluća

154

(slika 27), a svojstva same membrane zavise od njene gipkosti, koja se s uzrastom (starenjem) gubi i zavisi od čo-

večij e ishrane.3. Iako su u hemoglobinu heminske grupe (koje sadrže

gvožđe) kod svih ljudi iste, globinske (belančevinaste) su —

različite, što se i odražava na sposobnost hemoglobina da vezuj e kise onik. Naj bol ju spos obnost vezivanj a he mo gl o

bin ima u peri od u un ut am tr ob no g život a. Dal je se to svo jstvo gubi ako ga specijalno ne uvežbavamo.

4. Zato, što u zidovima alveola postoje nervni završeci,to različiti nervni impulsi, izazvani emocijama i si., mogu

znatno da utiču na propustljivost alveolnih membrana. Naprimer, kad je čovek potišten, on teško diše, a kad je veseo -

va zd uh sa m pr odir e u pl uća.

Zato je veličina ,,K" (individualna konstanta difuznog

koeficijenta kiseonika) kod svakog čoveka individualna izavisi od uzrasta, načina disanja, čistoće organizma i čove-čije emocionalne stabilnosti. Veličina ,,K" kod jednog istog

155

čoveka znatno varira i iznosi 25-65 mililitara kiseonika u je dn oj mi nuti .

Razmena kiseonika između krvi i tkiva je slična razmeni između alveolnog vazduha i krvi. Zato što tkiva neprekidno koriste kiseonik, njegov pritisak opada. Zbog toga

C 0 2 u krvi, koji dospeva u mozak, povećava osetljivostdisajnog i pneumotaksičnog centra. Povećanje aktivnostidisajnog centra pojačava kontrakciju disajne muskulature, apovećane aktivnosti pneumotaksičkog centra -učestalo disanje. Kad se C0 2 ponovo normalizuje prestaje stimulacija



kiseonik difundira (prelazi) iz tkivne tečnosti u ćelije, kojega upotrebljavaju. Osiromašena kiseonikom tkivna tečnostu dodiru sa zidovima kapilara prouzrokuje difuziju kiseo

nika iz krvi u tkivnu tečnost. Sto je veća razmena u tkivu,manji je pritisak kiseonika u tkivu. 1 što je ta razlika izmeđukrvi i tkiva veća, to će veća količina kiseonika dospevati izkrvi u tkivo pri jednom te istom pritisku kiseonika u kapilarnoj krvi.

Proces odstranjivanja ugljen-dioksida podseća na proces opijanja kiseonika. Ugljen-dioksid, koji se stvara u tki

vi ma pri oksi da ci onim proces ima, di fundi ra se u me đu -tkivnu tečnost, u kojoj je njegov pritisak manji, a odatle se

difundira kroz zidove kapilara u krv, u kojoj je njegovpritisak još manji, nego stoje u međutkivnoj tečnosti. Prolazeći kroz zidove tkivnih kapilara, ugljen-dioksid se deli-mično direktno rastvara u krvnoj plazmi, kao gas koji sedobro rastvara u vodi, a delimično se vezuje s različitim ba zama i stvara bikarbonate. Te soli se zati m ra zlazu uplućnim kapilarima s izdvajanjem slobodne ugljenikovekise line , koja se b rzo dis ocira pod uticaj em fe rment a ugljene anhidraze na vodu i ugljen-dioksid. Dalje, zbog razlikeparcijalnog pritiska ugljen-dioksida u krvi i alveolnog vazduha, ugljen-dioksid prelazi u pluća iz kojih se izbacuje.Glavna količina ugljenikove kiseline prenosi se uz učešćehemoglobina, koji u reakciji s ugljeničnom kiselinom stvara bi kar bonate, a sa mo se mal i deo uglj enikove ki se li ne prenosi plazmom.

Ve ć je ranije ukazivano da je gla vni faktor, koji reguli šedisanje, koncentracija ugljen-dioksida u krvi. Povećanje

156

tih centara i frekvencija i dubina disanja vraćaju se nanormalan nivo. Taj mehanizam dejstvuje i u suprotnompravcu. Ako čovek instinktivno uradi nekoliko dugokih

udisaja i izdisaja, sadržaj C 0 2 u alveolnom vazduhu i krvitoliko se smanjuje, da kad prestane da diše, duboko disajnipokreti potpuno prestaju sve dok god se ne normalizujesadižaj C0 2 u krvi. Zato organizam teži ka ravnoteži, i već ualveol nom vazduh u održava parcijalni pritisak C 0 2 na konstantnom nivou.

Sada ćemo razmotriti niz važnih karakteristika, kojeutiču na krvotok i razmenu gasova u plućima pri udisaju i

izdisaju.

Na sve organe koji su smešteni u grudnom košu prenosise negativni pritisak, koji stvaraju pluća svojim gipkimprivlačenjem. To privlačenje posebno utiče na dotok krvi usrce, zato što se rastežu tanki zidovi vena. Pri maksimalnomudisaju pritisak u grudnom košu opada ispod atmosferskogdo 130-180 mm vod eno g stuba. Tol iko veliki negati vnipritisak u grudnom košu izaziva „privlačenje" krvi u krupne

ve ne što ol akša va dot ok krvi u srce. Ak o se zad rži disanj epri udisaju, tada u srce i pluća dolazi više krvi, a postaje i

ve ća ventilaciona povr ši na pluća (oko 100 m2 ). Zato, što utkivima dolazi do konstantnog rashodovanja kiseonika, toće biti efikasniji i njegov prelazak iz alveolnog vazduha ukrv i ostvariće se pri manjem parcijalnom pritisku u alveolama. Ugljen-dioksid će se, pri zadržavanju disanja, u početku jače difundirati u pluća, ali pošto se on otuda ne odstranjuje („zabrana") to se i njegov parcijalni pritisak upoređuje

157

s istim pritiskom u krvi i dolazi do njegovog postepenogpovećanja u organizmu. Sa svoje strane povećana koncentracija ugljen-dioksida u krvi pomaže kivnu oksidaciju i bol je vezivan je i pre nošenje kiseonika po mo ću he mo gl o bi na. Za to za dr ža va nj e disanja pri udi sa ju od li čno st imul iš e

i i ž ić j i

žanog udisaja aktivira se fin proces-poveć avanje kiseonikau krvi, prelazak ugljen-dioksida iz krvi u pluća (nagomilavanje, prelazak iz unutrašnjeg u spoljašnji). Za vremezadržanog izdisaja aktivira se jang proces - tkiva upijaju(asimiluju) kiseonik, nastaje raspadanje materija sa stva

j ij ( l k i lj š j š j d i



razmenu gasova u organizmu i pomaže zasićenje organizmas kiseonikom.

Za vreme izdisaja i zadržanog disanja, pri izdisaju do

lazi do drugih promena. Za vreme jakog izdisaja, pritisak uplućima se povećava iznad atmosferskog i dovodi do pritiskanja šupljih vena na delu kojim ulaze u srce. Usled togadotok krvi u srce se smanjuje i otežava. Ako se pri tome jošzadrži disanje pri izdisaju — srce će raditi „na prazno" kaopumpa u kojoj nema vode. Prirodno, to će se negativnoodraziti na njegov rad i ceo krvotok (narušiće se funkcijakivnog pritiska srca). Pluća su za vreme izdisaja i zadržanogdisanja pri izdisaju skupljena, i zato u njih dospeva malo

krvi i smanjuje se ventilaciona površina (oko 30 m2

). Kiseonik praktično ne dospeva u krv, a ugljenikova kiselina se izkrvi ne prebacuje u pluća. To naglo povećava koncentracijuugljen-dioksida u krvi koji stimuliše disajni centar, a prekohemoreceptora i ceo centralni nervni sistem. Povećanje ugljen-dioksida u krvi izaziva oksidaciju krvi i naglo povećavakoncentraciju vodonikovih jona. Znači, organizam odjednom počinje da upotrebljava elektrone — univerzalnu energiju svega živog. Podizanje temperature tela i znojenje za

vr em e za dr ža no g disanja pri izdisa ju su — prvi i glavnisimptom pobuđivanja energije organizma! Otuda zadržanodisanje pri izdisaju - snažno stimuliše opštu energiju organizma.

Ak o se disanj e ra zmatra s pozici ja jin-jang, tada jeudisaj (širenje, povećanje prostora, lakoća, hlađenje) —fin

proces; izdisaj (sabijanje, vremensko ubrzanje, težina, po većanje unu trašn je toplote) — jalig proces. Za vreme zadr-

158

ranjem energije (prelazak iz spoljašnjeg u unutrašnje, radniciklus).

Polazeći od do sada izloženog, proistiću sledeće preporuke:

1 - Nikad ne zadržavajte disanje u maksimalnom udisaju, je r ono može prouzrokovati rastezanje plućnog tkiva,povećanje prečnika alveola, a to će se uopšte nepovoljnoodraziti na zdravlje. Ako je potrebno da napravite maksimalni udisaj, uradite ga bez zadržanog disanja. Zadržavanjedisanja pri udisanju preporučuje se u granicama 70-80%dubine maksimalnog udisaja. Pri tome, ukoliko je čovek stariji, utoliko se smanjuje dubina udisaja u korist rebara.

Pri udisanju radite više dijafragmom, a umereno među-rebarnim mišićima i ramenima.

2 - Nikad ne zadržavajte disanje na maksimalnom izdisaju,jer je to siguran uzrok koji će da poremeti rad srca. Akotreba da uradite maksimalni izdisaj, uradite ga bez zadržanog disanja. Zadržavanje disanja pri izdisaju preporučujese u granicama 70-80% maksimalnog izdisaja. Stoje srceslabije, manja je trajanje zadržanog disanja pri izdisaju.Izdišući, radite više s dijafragmom - to masira unutrašnje

organe i srce.

Koliko su opravdane te preporuke? Ako se osvrnemo na

iskustva Jogista, tada se glavna disajna vežba izvodi ovako— 1 : 4: 2, gd e je 1 - vreme udisaja, 4 - zadrža no disanje pri

udisaju 4 puta veće od vremena udisaja i 2 - vreme izdisajaza 2 puta veće od vremena udisaja. Pri izdisaju nema zadržanog disanja. Sve je po fiziologiji od i do.

159

Dišući u ritmu 1: 4: 2, jogisti samo povećavaju vreme i vež baju tri vrste pr anaj ame. Pranajama, pri koj oj udis aj ,zadržano disanje i izdisaj traju 12, 48 i 24 sekunde pred

stavlja niži oblik pranajame. Posledica takvog disanja jeznojenje tela i odstranjivanje nečistoća iz organizma. Kad

di j d ž di j i i di j d t iž 24 96 i

trone od primarnog akceptora i prenose ga na drugi i tako

dalje, dok se potpuno ne potroši energija elektrona ili dok se

ne uskladišti u vidu energije hemijskih veza (ATF) 3 . Na

kraju krajeva kiseonik reaguje s jon ima vodonika i elek

tronima koji su predali energiju i pretvara se u vodu koja se



vr em e udisaj a, za dr ža no g dis anja i izdi saja do st iž e 24, 96 i48 sekundi to se naziva srednjom pranajamom. Takvimdisanjem telo počinje da drhti zbog prolaska snažne ener

gije. I na kraju, viši oblik pranajame predviđa najduže vreme udisaja, zadržanog disanja i izdisaja, koje iznosi 36, 144

i 72 sekunde. Zbog praktikovanja višeg oblika pranajame,čovek oseća levitaciju (lebdenje, MS) tela i priliv velikog

blaž enst va .

ĆELIJSKO DISANJE

Celijskim disanjem naziva se celokupan fermentacioni

proces u svakoj ćeliji, usled kojeg se razlazu ugljeni hidrati,masne kiseline i aminokiseline na ugljeniČnu kiselinu i

vo du , a os lo bođe na biološk i kori sna energi ja se kori st i za

životnu delatnost ćelija.

Biološki korisna energija je tok elektrona, koji se sa

ve će g energi js kog nivoa spuš ta na niži energi jsk i ni vo. Tose dešava ovako: pod dejstvom fenuenata, molekuli hranljive materije (ugljenih hidrata, masti, belančevina) oduzimaju protone (tj. atome vodonika), a zajedno s njima ielektrone. Taj proces je poznat pod nazivom dehidracija 35 .Oduzeti elektroni prenose se na specijalnu materiju, koja se

naziva akceptorom36 . Dalje, drugi fermenti oduzimaju elek-

35 Predaja elektrona preko sistema za prenošenje elektrona vrši se

nizom uzastopnih reakcija oksidacije-obnavljanja koje se uopšte

nazivaju „biološka oksidacija".

36 Specifična jedinjenja, koja obrazuju sistem prenosa elektrona i koja

naizmenično oksidiraju i obnavljaju se, nazivaju se „citohromima".

160

izbacuje iz organizma. Taj tok elektrona dobio je naziv

„elektronske kaskade". Radi bolje očiglednosti, on se može

predstaviti u vidu niza vodopada, od kojih svaki vodopad

okreć e turbinu - daje energiju, dok je pot puno ne pre da. N a

samom vrhu je „voda" — hranljiva materija, iz koje će se

uzimati elektroni i protoni (supstrat), a dole je - „odrađena

voda" - elektroni i prot oni sa smanjenom energi jom, sjedi

njeni s kiseonikom (voda) i ono što ostaje od supstrata -

podleže lučenju.

Sada razmotrimo taj proces sa stanovišta destruktu-

rizacije, entropije, tj. raspada). Svaka molekula hranljive

materije ima svoju sopstvenu prostornu strukturu. Pri dehid-

raciji jedan ili drugi ferment može da otcepi samo određeneatome vodonika, koji zauzimaju određeni prostorni položaj

u molekuli. Niz takvih uzastopnih cepanja razlaže materije

složene strukture na osnovne sastojke. Vezivnu energiju,

koja se oslobađa, koristi naš organizam za sopstveno jačanje

- održavanje sopstvene strukture belančevina, masti, ug

ljenih hidrata idr. Na taj način, destruktuirajući hranljive

materije, organizam održava strukturu sopstvenog tela na

stabilnom nivou.

Ak o je hr ana pr et ho dno bil a dest ruktui rana (t ermi čkaobrada, soljenje, sušenje, rafiniranje, sitnjenje itd.), tada će

za naš organizam preostati mnogo manje energije, zatvo

rene u preosta lim prostor u im vezama . Stog a se snaga ishra-

37 AT F: molekul zvani adenozim-trifostat, pokretač života, nukleotid -

gradi blok nukleinske kiseline.

161

ne ne sastoji u kalorijama, već u strukturi hrane. Dužinaživota ne zavisi od site, već od struktuirane hrane.

Shodno tome, ćelijsko disanje predstavlja proces stvaranja elektrona, tj. elektroenergije. E. Bolje napravio proračune, koji pokazuju koliko se električne energije stvara u

i i j t t d i lj di k id

energijskim potencijalom u vidu konačnih produkata des

trukturizacije - ugljen-dioksida i vode.

S pozicije biogenih elemenata, ugljenik (18%) je vezakoja spaja kiseonik (70%) i vodonik (10%). Ne azot, većugljen ik je os nov a živo ta. Z bog to ga organiz am teži s vimil d č j tiš ći di j i t bil



organizmu pri cepanju supstrata na vodu i ugljen-dioksid.Polazeći od upotrebe kiseonika od strane organizma odraslog Čoveka u stanju mirovanja (264 cnrVmin), i činjenice,

da svaki atom kiseonika za stvaranje molekule vode zahtevadva atoma vodonika i dva elektrona, Bol je izračunao, dasvake minute u svim ćelijama tela u molekulima asimi-lovanih hranljivih materija u procesu biološke oksidacijeprelazi u kiseonik 2,86 x IO 22 elektrona, tj. ukupna jačinastruje dostiže 76 ampera. To je impozantn a veličina: jer krozobič nu sijalicu od 100 vati prolazi struja jač ine samo oko 1ampera.

Prelaženje elektrona iz supstrata u kiseonik odgovara razlici

potencijala 1,13 volti; volti pomnoženi s amperima daju vate, tako da j e 1,13 x 76 = 85,9 vat i.

Prema tome, snaga energije koju upotrebljava čovečijiorga niz am približn o je jed nak a snazi koju ima 100- vatna

sijalica, ali se ipak pri tome u organizmu koristi znatnomanje struje pri znatno manjim naponima.

Polazeći od navedenog, razjasanimo ulogu nekih mate

rija u životnom procesu. Hranljive materije namenjene suza stvaranje strukture našeg tela, a one koje su izložene

destrukturizaciji — daju nam energiju u obliku elektrona.Konačni produkti destrukturizacije hranljivih materija su: Voda koja nam daje sredinu za životne procese; Ugljen-di

oksid - regulator životnih procesa (menja KAR, aktiviragenetički aparat ćelije, utiče na asimilaciju kiseonika u

organizmu); Kiseonik, koji se koristi pri disanju, ima skromnu ulogu - izbacuje iz organizma elektrone sa smanjenim

162

silama da ga sačuva, orjentišući sav disajni proces na stabilno održavanje ugljenika u vidu ugljen-dioksida i drugihnjegov ih jedinj enja. Smanj ivanje ugljenika i njegovih jed i-

njenjau organizmu odmah se ispoljavana sve životne važneprocese, izazivajući brojna oboljenja.

Eto tako se ostvaruje treći stepen disanja - ćelijsko. Pri

koj em se najveća kol ičin a ugljen-dioksida dobij a konzu miranjem hrane koja sadrži ugljene hidrate, a najmanja - odmasne i belančevinaste hrane.

„CI" I „PRANA"

Sasvim je nejasno šta se podrazumeva pod pojmovima„ci" i „prana". Njihov opis daje se u nerazumljivoj terminologiji koja je teško primenljiva u praksi. Unesimonovine u tu veoma staru teoriju.

U drevnim kineskim traktatima govori se o „tri dra-gocenosti": ci, czin i Senj. Ci, czin i šenj - to je naziv zaenergije, koje održavaju čovečiji život i od kojih nema ništadragocenijeg na svetu.

1. Osnovna energija - ci, održava organizam i nastajeiz hrane.

2. Velika energija — czin je glavna čovečija energija.Ona izaziva udisaj i izdisaj, skuplja se u grudima i odstranjuje se kroz nos i ždrelo.

3. Duhovna energija - šenj, nastaje prilikom začeća. Ako se šenj održ ava - živ ot, a ako se gub i - smr t.

163

U drevnim induskim zapisima - Vedama i Upaniša-

dama, takođe se navodi o nekoliko vrsta energije - prane,koje održavaju čovečiji život. U njima se kaže da se prananalazi u svemu: u hrani, u vazduhu i okolnom prostoru.Posebno se ističe univerzalna energija Kosmosa - Kun-

dalini Sakti : glavna energija koja održava čoveka Kun

Disajna prana - slobodni elektroni koji se nalaze uprostoru oko nas. Mi živimo u okeanu prepunom elektrona(500-5000 u cm 3 ) . To je „velika energij a" - czin.

Energija Kundalini —holografsko polje koje nosi informaciju o svim životnim procesima u organizmu. To je -šenj



dalini Sakti : glavna energija koja održava čoveka. „Kun-

dalini Šakti - najfinija od svega finog, ona čuva tajnunastanka i potok (bujicu) divne ambrozije (jelo koje daje

be sm rt no st - ne kt ar ) 38 , koja ističe iz Brahmana. Njenimsijanjem ozar ena je Vasion a. U svako m dejstv u uma ili telačovek koristi snagu, koju stvara Kundalini Sakti".

U odnosu na čoveka, u induskim zapisima, takođe se

govori o tri vida energije: hranljivoj i disajnojprani i ener

giji Kundalini.

1. Hranljiva prana nalazi se u hrani i u vodi i održava

fizičko čovečije telo.

2. Disajnaprana nalazi se u vazduhu i održava pransko

(energetsko) Čovečije telo, dajući snagu svim fiziološkimprocesima u organizmu.

3. Energija Kundalini- izvor svih vrsta energije u čove-

čijem organizmu. Logično ona se može uporediti s holo-

grafskim čovečijim telom.

Prema tome, mi smo uvezali u jedinstvenu šemu drevne

kineske, induske i savremene traktate s kojima se već može

raditi.

Sad razmotrimo svaku od tri energije.

Hranljiva prana - energija, koja je predsta vlje na u

hemijskim vezama hranljivih produkata. Destrukturizacija

hrane u ćelijama čovečijeg organizma sa stvaranjem slo

bo dn ih elektrona i je st e „o sn ov na ci" koja od rž av a fizičko

telo


16 4

šenj.

Proces stvaranja energije iz hrane već smo razmotrili,kao i ćelijsko disanje.

Disajna prana - slobodni elektroni i aerojoni, kojidospevaju u naš organizam zajedno s vazduhom. Do togadolazi na sledeći način (si. 28): kad vazduh prolazi kroznosnu duplju, koja je puna s nervima koji povezuju njenusluzokožu skoro sa svim telesnim organima dolazi do upi-

ja nja (aps orpcije) tih elektrona, a pr ek o nerv nih ka na la - dostimulacije organa. Ali glavna apsorpcija slobodnih elek

trona obavlja se u gornjem nosnom kanalu, m kojem senalaze receptori miris. Ti receptori stvaraju mirisna polja,

pri čijem nadraživanju se šalju snažni nervni impulsi umirisne glavice, koje se nalaze u lobanji ispod mozga. Smirisnih glavica električni potencijali predaju se na druginivo komutacije (prebacivanja) - periformnu koru, a s nje

na treći nivo - limbički sistem u hipotalamusu. Ni jedan oddrugih analizatora (vid, sluh, ravnoteža, pipanje, ukus) natercijarnom nivou ne završava se u hipotalamusu, već naodgovarajućim somatosenzornim delovima kore mozga.

Hipotalamus - čudo prirode, hibrid nervnog i endo

krinog sistema. S jedne strane - to je tipično nervno tkivo,koje se sastoji iz ćelija nervnog sistema-neurona. Te ćelije,posredstvom brojnih nervnih vlakana, povezane su sa svimdelovima nervnog sistema. S druge strane, hipotalamus je —tipična endokrina žlezda koja luči specijalne hormone. Njeni hormoni regulišu rad hipofize - žlezde-regulatora mnogihdelova endokrinog sistema, a endokrini sistem reguliše aktivnost svih bioloških procesa u organizmu. Zahvaljujući

165

neobičnoj građi, hipotalamus pretvara brze signale, kojidolaze iz nervnog sistema, u spore, ali specijalizovane reakcije endokrinog sistema. Zato je hipotalamus - glavni regulator vegetativnih (koji se obavljaju nesvesno) procesa ienergetske razmene.

Ovde je važno da se shvati sledeće: hrana, koja dospeva



a) Vazduh, koji dolazi u nosnu duplju preko mirisa stimuliše

hipotalamus a on hipofizu.

b) Hi po fi za luči ho r mo ne koj i upr avl ja ju ak ti vn os ti ma en do kr in og

sistema. Hormoni endokrinog sistema upravljaju aktivnošću ćelijskih

te rm en a ta.

c) Iz pluća u krv dolaze kiseoni k i slobo dni elektroni u aku-

punkturni sistem.

d) Završni nivo disanja - ćelijski. Pomoću spoljašnjeg disanja

možemo regulisati tok svihunutarćelijskih procesa: nagomilavati CO,,

aktivirati unutarćelijske procese i ćelijsku sintezu.

166

j , j pu organizam, posebno termički obrađena, neće se probavljati sama od sebe. Kvalitet i brzina probave (otcepljenje

elektrona od hranljivih supstrata) zavise od aktivnosti proba vn ih ferme nat a. Uopšte akt ivnost na še g or ga ni zma, njegova otpornost na nepovoljne spoljašnje faktore zavisi odaktivnosti fermenata. Ali i fermenti nisu aktivni sami posebi i njih treba aktivirati. Zbog čega oni postaju aktivni?

Akti vnost ferme nata zavisi od dva faktora: upr avl jačkog i energetskog. Organizam mora da upravlja brzinomfermentacionih reakcija i da dostavlja energiju pojedinimsistemima. Upravljanje se postiže pomoću endokrinog sistema, a dovođenje potrebne energije pomoću akupunktur-nog sistema koji dostavlja slobodne elektrone s velikomkinetičkom energijom.

Eto tako, disanje upravo posredstvom lanca: nos, miris,hipotalamus, hipofiza, endokrini sistem, fermenti — omogućuje da se upravlja unutarćelijskim reakcijama; a posredstvom lanca: pluća, akupunkturni sistem, fermenti - snab-devanje unutarćelijske reakcije energijom u vidu slobodnihelektrona s velikom kinetičkom energijom. O tome govoreinduski zapisi i kineski traktati, iako „osnovna energija"

nastaje iz hrane, ali njeno stvaranje zavisi od „velike energije" - glavne čovečije energije, koja dospeva kroz nos,ždrelo, pluća i skuplja se u grudima. Zato se i dešava, dafizička snaga i životne manifestacije ne zavise toliko odhrane, koliko od pravilnog disanja39 . U tome je suština

39 To je dokaza no savreme nim naučni m istraživanjima. Pročitajte po

glavlje o akupunkturnom sistemu.

disanja (pranajame). Upravljajući disanjem (pranajamom),mi upravljamo telesnim funkcijama. Zbog toga se disanje(pranajama) u sistemu Joge nalazi iznad kretanja (asana).

Odavde slede dva zaključka: stoje veća površina pluća, veća koli či na slobo dni h elektrona može dos peti u naš org anizam; što se duže vremena zadržava ta površina pluća, veća

ravo zato se statično vežbanje u Jogi i Cigunu (stajanjeuspravno) više ceni, nego dinamika. Zato ako ste nepokretnizbog bolesti, a možete da dišete, imate veoma dobre šanseda pravilno dišući zasićujete svoj organizam energijom i da

savladate svoju bolest.

Du ho vn a en ergi ja (energija Kundalini ) - je najfiniji



količina elektrona će prodirati u organizam. Sad nam jepostao jasa n ritam disanja 1 : 4 : 2 , koji su predložili drevni

jogist i. Gl av no , pri udi saj u je - potp uno raš iri ti pluć a, ali ihne rastezati. Zadržano disanje pri udisaju omogućuje propuštanje maksimalne količine slobodnih elektrona kroz plućne membrane, a trajanje zadržanog disanja omogućuje dase aktiviraju receptori u organizmu i u plućima i zbog togaoni mnogo bolje apsorbuju i prenose elektrone u akupunk-tumi sistem. Zadatak izdisaja je - izbaciti iz pluća što jemoguće više vazduha koji ne sadrži slobodne elektrone

(aerojone), ali pri tome ne izbacivati ugljen-dioksid. Zato seizdisaj vrši dva puta duže i više s povlačenjem dijafragmenaviše.

I jo š je dn o važno objašnjenje. Disanje se aktivi ra i za vr em e fizičkog rada. Na primer, trčanj a. Zadej stvuj u sepotpuno isti mehanizmi: kroz nos - hipotalamus itd., a krozpluća - akupunkturni sistem itd., ali se ne postiže takav

efekat u nagomilavanju energije i jačanju tela. Zašto? Kadčovek trči ili fizički radi, kinetička energija elektrona setroši za održavanje aktivnosti fermenata, tj. oni odmah prorade i rasejavaju se u vidu toplote. Drugi je slučaj kad čovek

sedi bez ikakvih pokreta i diše, postepeno produžujući zadržano disanje pri udisaju, što omogućuje da se organizmudostavi povećana količina slobodnih elektrona. Pošto se oni

ne rashoduju, oni cirkulišu u akupunkturnom sistemu i do vo de do porast a sn ag e tog si stema . Više energije na go milava se u čakrama, zadebljavaju akupunkturni kanali i širise i postaje kompaktnije plazmeno telo (pransko telo). Up

g j ( g j ) j j joblik energije koja je prisutna u našem telu. Jogisti kažu daživot nije ništa drugo, nego visokofrekventna struja, kon-

centrisana u mozgu i n koštanoj srži i koja preko neravadospeva u sve uglove tela.

Da bih samom sebi razjasnio suštinu ovog pitanja, vratio sam se na embrionski stadijum i pogledao kako se stvara

centralni nervni sistem. U početku se stvara ćelijska ploča,koja se naziva embrionalnim diskom. Na njenoj sredininastaje primarna nervna ploča, koja već ima segmente.Svaki segment je odgovoran za formiranje specifičnihstruktura mozga. Nervna ploča brzo raste, njeni krajevi se

zadebljavaju i izdižu iznad primame ćelijske ploče, a posleneko lik o dana se pribl ižavaj u je dna drugoj i srastaju po

srednjoj liniji, stvarajući nervnu cevčicu. Na tom kraju cev-čice, gde se naknadno formira glava, pojavljuju se tri speci-

ja li zo va na nadimanja - pr im am i moždan i me hu ro vi . Ostalideo nervne cevčice pretvara se u koštanu srž.

Prošavši kroz niz uzastopnih metamorfoza, nervna cev-čica se pretvara u mozak i u koštanu srž. Nervna materija

mozga sastoji se 80% iz vode. Kod odraslog čoveka gornjikraj cevčice ima fini otvor. Tako, „meko teme" (fontanela)

kod dece poslednje se okoštava od svih kostiju lobanje, akod čuvenih senzitiva (na primer, kod Vange) ono nije nizaraslo. Jogisti to mesto na temenu nazivaju „Brahma-Ran-dhra" („Brahmina rupa").

Au to r daje sebi za prav o da da sl edeće tumačenje teenergije i proces njenog nagomilavanja. Ta energija nijeništa drugo do hronalno polje čoveka, koje u sebi sadrži

169



potpunu informaciju o svim životnim procesima organizma.Hronalna energija ispoljava svoje prisustvo, jedno od mnogih, kao telo misli ili holografsko telo koje se vidi u „zracima Kirlijana".

Da bi konstantno postojalo „osvetljavanje" holograma(si. 29), potreban je odgovarajući konstantan dotok te energije spolja. Hronalnih zračenja u prostoru oko nas ima

previše (si. 30), a najjače zračenje potiče od Sunca. Zadatak našeg organizma je da, od mnoštva tih zračenja, izaberezračenje koje po svojoj frekvenciji najbolje odgovara našemorganizmu40 . Voda odlično prima i otpušta hronalnu energi ju - ona je njen ko ndenz ator. Kosti predstavljaju filter koji

40 U datom slučaju reČ je samo o jednom ispoljavanju univerzalne

Kundaline Šakti.

170

Strelice, koje padaju na čoveka, su hrononi različitih frekvencija.

Od mnoštva hronona, naš organizam apsorbuje samo hronone potrebnefrekvencije. Ti hrononi se koncentrišu u nervnom sistemu odakle po

novno zrače radi stvaranja holografskog tela.

Crvenkasto-žuta boja upravo i sadrži hronone odgovarajuće frek

ve nc ij e.

An đe o Sve tl os ti , po I. Hri st u, nije niš ta dr ug o ne go zr ač en je hr o

nona koji nas pune energijom. Osnovni uslov za biranje hronalne ener

gije je - obnažiti svoje telo.

propušta i naknadno kondenzuje (po principu efekta šupljihstruktura) hronone odgovarajuće frekvencije. Nervno tkivo,

koje se nalazi u koštanoj „ futroli" je rezonator-akumulat or ipreraspodeljivač te energije, pri čemu hronalnu energijunajbolje odabire i akumulira glava.

Hronalna materija „voli" da se koncentriše (da se zgušnjava) na granicama razdvajanja sredina, a na glavi i usamoj glavi ima ih nekoliko. Tako se kosa ne samo koncentriše, nego i usmerava u glavu. Površina velikog mozga

171

je pu na braz da i vijuga koj e znat no poveć avaju njegovupovršinu, a shodno tome povećava se i površina koncentracije. O blik lobanje je kao i obl ik jajeta da bi p om oga o„zatvaranje" i koncentraciju hronona 41 . Otuda se svaenergija preraspodeljuje naniže po kičmenom stubu i daljese koristi za stvaranje rukovodećeg modela - holografskog

(smanjuje energiju hronalne čestice), stabilise svoje holografsko telo na račun energije destrukturizacije, a prerađenozrači napolje u vidu različitih polja: električno, toplotno,magnetno itd.

Eto, i tu je protivurečnost između kompaktnog - fizičkog i finog - holografskog tela. Hrana jača fizičko telo, ali



tela.

Prema drevnim indijskim zapisima, glava je - najvaž

niji deo tela, iz koje struj i naniže „nebeski nektar" - yf soma\

koji daje telu život. Navedeno objašnjenje autora u izvesnojmeri objašnjava taj proces i preporučuje da se svesno radi utom pravcu.

Neki ljudi osećaju zračenje hronalne energije, koja im s vi si ne pada na glavu. Na pr imer, evo čega se seća P. K.Ivanov („Istorija Paršeka"):

„Nailazio sam na takvo strujanje vazduha, da nisammorao da ga se bojim kao glavnog izvora. Trčao sam vrlo

brzo po pos ejanoj pšeni ci , a s visine sa m uvlačio va zd uh usebe da bih se zasitio i da ne mor am da je de m. Mog ao bihzamoliti čoveka da nešto pojedem, ali ja nisam bio tada tajčovek koji bi živeo z bog parč eta hleba — ja sam u to v rem eživeo zbog Vasione, koja je na moje telo padala s visine.

Kako se kaže, „ne u obrve, već u same oči!"Osećaj pritiska na glavu veoma pomaže asimilaciju

hronalne energije, te je zato oblik frizure kod drevnih mudraca, naročito na Istoku, predstavljao posebnu lopticu iliupredene pramenove kose na glavi.

Sa smanjivanjem potencijala hronalnog polja, iz organizma se zrače hrononi sa smanjenom potencijalnom energijom, a na njihovo mesto iz glave i koštane srži dolazenovi. Na taj način organizam konstantno „filtrira" kosmičkozračenje, birajući ono koje mu je potrebno, destruktuira ga

41 Na tom principu zasnovan je „Rajhov akumu lator ", koji omog ućuj e

da se energija akumulira i da se pomoću nje lece ljudi.

172

svojim hologramom „gasi" fino holografsko telo. To je zatošto se u organizam unosi hrana druge rezonantne frekven

cije nego što je naša. To dovodi do gušenja kao i u prvomslučaju. Izbor produkata ishrane klatnom (frekvencijama,MS) omogućuje odabiranje produkata ishrane odgovara

ju ći h frekvencija. Ako vam se spa va posle je la (pod usl o- vo m da se nis te preje li), to znači da ta hrana nepovolj noutiče na vas. San obnavlja, jača hologram. Umerena, pra

vilno od abra na hr ana i uzimanj e sops tv enog uri na veoma jača holograf sko tel o, ali smanjuj u fizičko. Iz među ta dvatela treba pronaći odgovarajuću ravnotežu koja će doprinetiopštem boljitku.

U zaključku bih istakao, da je čovečiji organizam -

biomašina, koja radi na energiji destrukturizacije hrane, vazd uh a i ko sm ičk og zrače nja . Pri to me , du hovna energija(jedan od oblika Kundaline) održava holografsko telo iupravlja di sajno m i bran lj ivom energijom. Disajna pranaodržava pransko (energijsko) telo i kontroliše procese nasta

janja energije iz hr ane. Hranlj iva prana (energ ija hrane)održava fizičko telo, a njeni finiji sastavni delovi jačajupransko i holografsko telo. Naravno, sve tri prane (energije)

moraju biti međusobno uravnotežene, i samo u tom slučajumože se postići savršeno zdravlje i maksimalno trajanježivota.

173

DISANJE I RAD MOZGA

Rad mozga umnogome zavisi od vrste disanja. Frek

venci ja disan ja i na iz me ni čn o disanje kr oz lev u ili de sn u

nozdrvu mnogo utiču na funkcije mozga.

Naš mozak sastoji se iz dve polulopte (hemisfere, MS) -

usavršavaju i harmonizuju. U tom slučaju nam pomaže idisanje.

Retko ko se upitao, zašto imamo dve nozdrve i jednogrlo za disanje? Ja sam propratio nastajanje spoljašnjihdisajnih organa na čovečijem embrionu trudnice i razjasnioda, u početku, čovečiji embrion ima jedan otvor koji se



j p p ( , )

leve i desne. Svaka hemisfera upravlja samo funkcijama

koje su joj svojstvene. Navodimo nekoliko njihovih funk

cija:

Leva hemisfera mozga

Logička ili analitička funkcija

Diskretnost

Rečitost

RačunanjeUzastopnost (naizmeničnost)

Desna hemisfera mozga

Emocionalna ili intuitivna funkcijaNeprekidnostCutljivostGeometrijaParalelnost

S obzirom na to da je naš život vezan i za jezik, reč,analizu, sintezu, i sam predstavlja linearno dejstvo za postizanje nekih ciljeva, leva hemisfera svakodnevno stimulišesvoj razvoj i veoma je razvijena. Desna hemisfera, obratno,za svoj razvoj ne dobij a dovoljno emocio nalnih stimul usa iintuitivnog pothranjivanja, koji su u vezi s podsvesnimnivoom. Zato ona znatno zaostaje od leve hemisfere, iako jefunkcija te hemisfere, takođe, važna kao i leve. Zbog togagubi se unutrašnja harmonija i č ovek se razvija jed nost ran o.Upravo zbog tog razloga većina ljudi je lakovema, površna ine prodire u suštinu problema. Ta zakonitost ispoljava se i uprocesu lečenja - niko neće ozbiljno da radi na sebi većočekuje brzi uspeh. Takvi ljudi ne žele da preuzmu obavezui odgovornost za održavanje sopstvenog zdravlja i porodičnog blagostanja - oni preživljavaju. Zato većina ljuditreba da stimulišu desnu hemisferu mozga s ciljem da je

174

da, u početku, čovečiji embrion ima jedan otvor koji sezatim pregradom razdvojio na dva i formirao nos itd. Kaošto su nedavno naučnici ustanovili, da disanje kroz levu

nozdrvu pomaže hlađenje mozga, a kroz desnu - zagre- van je. Višeg odiš nja iskustv a jo gi st a ukazuju na to, da sva kanozdrva, kroz koju se pretežno diše, stimuliše odgovarajućideo tela. Shodno tome, dišući naizmenično kroz jednu idrugu nozdrvu, možemo da harmonizujemo rad mozga.

U drevnoj i kod nas malo izučavanoj Svara-jogi (jogizvuka) ovako se navodi o disanju kroz levu nozdrvu. Disanje kroz levu nozdrvu je lunarno zračenje, po prirodi ženstveno (jinsko), i ono hrani i čisti. Prema tantrama, leva

strana je magnetna, ženstvena i emocionalna po prirodi.Disanje kroz levu nozdrvu daje energiju mozgu. Za vremežarkog (toplog) dana, preporučuje se da leva nozdrva budeotvorena, da bi se izbalansirala sunčana energija koja namdospeva u dnevno vreme. U traktatu „Džnana Svarodaja"preporučuju se radnje koje poboljšavaju blagostanje u to vr em e i ka d se diše kr oz lev u no zd rv u.

O disanju kroz desnu nozdrvu navodi se sledeće. Disanje kroz desnu nozdrvu predstavlja sunčano zračenje,muško (Jangsko) po prirodi, rušilačko (destruktivno, pogubno) i na osnovu toga, ono privremeno povećava životnusnagu i izdržljivost. Desna strana (desno) smatra se električnom, muškom i racionalnom po prirodi. Disanje krozdesnu nozdrvu aktivira telo. Za vreme prohladnih noći preporučuje se da bude otvorena desna nozdrva, da bi se iz

ba la ns ir ao uti caj hl ad ne noći na or ga ni za m. Disanje kr ozdesnu nozdrvu preporučuje se za fizički rad, rasprave (bo-

175

renje) i takmičenja (utakmice). Aktivirajući disanje krozlevu nozdrvu danju, a kroz desnu noću, može se povećatiživotna snaga i produžiti život.

Da biste se uverili u pravilnost sve navedenog, pos-matrajte se u ogledalu kad vam je zapušena jedna nozdrva.Obično se stiće utisak da je odgovarajuća polovina tela

usporavao disanje, oživljavao je posle nekoliko minuta.Noću između 9. i 10. septembra 1952. nastala je teorija, koja

je na uč no po tv rđ ena. St ož er tog metoda je dej stv o ugljenikove kiseline u organizmu, a uzrok oboljenja - dubokodisanje koje tu kiselinu ispira iz organizma. Butejko je zatimu laboratoriji „Klimatske biologije", koja je u sastavu Sibir



nemoćna i odrvenela.

METO D IZBORA „HRANLJIVE PRA NE "

Metod izbora „hranljive prane" treba sbvatati kao proces stvaranja povoljnih uslova u organizmu radi kvalitetnedestrukturizacije hrane na ćelijskom nivou (ćelijsko disanje). Za tu svrhu najbolje su tri metode disanja: metod

vol jne lik vidaci je du bo ko g disan ja Bute jk o K. P., di sanjekroz cevčicu i „disanje embriona".

Metod Butejko. Konstantin Pavlovič Butejko nije slučajno otkrio sopstveni metod disanja. Sticajem okolnosti idobra moć opažanja pomnoženi sa znanjem omogućili sumu da to uspešno uradi.

Butejko se oduvek interesovao za medic inu i on se poslezavršene srednje stručne škole upisao u višu medicinskuškolu. Za vreme školovanja u višoj medicinskoj školi kodnjega se pojavila zloćudna (maligna) hipertonija opštegoblika. Krvni pritisak 220/120, glavobolja, nesanica, boloviu srcu i mnogo drugog. Budući da se sam bavio problemimate bolesti, izračunao je da bi mogao da živi približno godinui po dana. Kao lekar znao je daje lečenje medikamentima

besk or is no. Za tu godi nu i po dana treba da pr on ađ e nešt ošto nije trivijal no, a koje bi mu spasi lo život. Butej ko jepočeo da eksperimentiše - disao je snažno punim plućima,duboko. Rezultat disanja - vrtoglavica, stezanje slepoočni-ca, pogoršanje rada srca i opšta slabost. Kad je, obratno,

176

skog odeljenja Akademije nauka, pomoću savremenog uređaja koji istovremeno snima 24 parametra o stanju čove-

čijeg organizma, detaljno izučio funkcionisanje bolesnog izdravog organizma. Dobijeni podaci obrađeni su na elektronskim računalima i dobijene su matematičke zavisnostiizmeđu funkcija. U jednostavnom i dostupnom metodu istraživanja rezultati su pokazali:

1. Povećanje d ubine disanja ne povećava kiseonik ućelijama našeg organizma, već obratno. Zbog toga, što seugljen-dioksid 25 puta brže ispira iz organizma nego kiseonik, dolazi do njegovog deficita. Rez ultat je pogor šanje

uslova prelaska kiseonika iz hemoglobina u tkiva (Veri-go-Borov efekat) i nastupa kiseoničko gladovanje celogorganizma.

2. Promena unutrašnje sredine ćelija, zbog ispiranja ugljenikove kiseline, remeti rad 700 fermenata i 20 vitamina!Zbog toga se ometa razmena materija i energije u organiz mu osnovi života.

3. Smanjivanje ugljen-dioksida u ćelijama pobuđuje ćelije (smanjuje prag pobuđivanja). To pobuđuje nervni sis

tem sa svim štetnim posledicama koje otuda nastaju.4. Zaštitna reakcija, usled gubitka ugljen-dioksida u or

ganizmu, dovodi do spazmi bronhija i krvnih sudova i do

nngomilavanja sluzi u organizmu.

Polazeći od sopstvene prakse, Butejko tvrdi da postoji jed na bol est - du bo ko disan je i da ona ima 150 si mp to ma !Navodimo nekoliko simptoma bolesti dubokog disanja koji

177

nestaju tokom procesa njegovog eliminisanja metodom voljne likvi dacije du bo ko g disanja (VL DD).

Nervni sistem: glavobolja (ponekad slična migreni), vr toglavica, nes ves tica (p onekad s epilepti čnim gr če vi ma );narušen san, nesanica, sanjivost i drugo; šum u ušima,slabljenje pamćenja, brzi umni zamor, plabovitost, razdra-žlji l b k ij ć j b l ž h

hronični tonzilitis, laringitis, maksilarni sinuzitis, čeoni si-nuzitis, akutni emfizem pluća, intersticijalna pneumonija,

br on hoek ta ze , spontani pn eu mo to ra ks , gubitak osećaj a mirisa, različiti bolovi u grudnom košu, poremećaj u držanjutela, deformacija grudnog koša, otečenost iznad ključnjače(emfizema vrhova pluća) itd.



žljivost, slaba koncentracija, osećanje bezrazložnog straha,apatija, oslabljen sluh, parestezija (uključujući potpuni gu

bit ak svih osetl jivost i, naj češ će osetlj ivosti udov a) , trz anj a usnu, tremor, tik (grč); pogoršanje vida, povećanje staračkedalekovidosti, različita svetlucanja u očima, mreža predočima itd., povećanje interokularnog pritiska, bolovi pripokretanju očiju naviše ili u stranu, prolazna razrokost;radikuliti itd.

Ve ge tati vni nervni si stem: diencefalne i vegetodis-tonične krize, između ostalog: znojenje, zimogrožljivost,naglo hlađenje i zagrevanje, bezrazložna drhtavica, nesta

bil nos t te lesne te mper atur e tipa te rmoneu roze itd.Endokrini sistem: simptomi hipertireoze, debljanje ilimršavljenje, pojave patološkog klimaksa, narušavanje menstrualnog ciklusa, toksikoza trudnoće, fibromi, impotencijaitd.

Sistem disanja: spazme grkljana i bronhija (napadiastme), napadi astme pri fizičkom opterećenju i za vrememirovanja, učestalo duboko disanje uz učešće dopunskedisajne muskulature, gubitak pauze posle izdisaja i za vrememirovanja, disajna aritmija ili povremeni osećaj nedostatka

va zduha, osećaj ne potp un og udisaja, osećaj og rani čenost ipokretanja grudnog koša (stešnjenost u grudnom košu),strah od zagušljivosti, otežano disanje kroz nos za vrememirovanja i pri manjem fizičkom opterećenju, rinitis po tipu va zo mo to rn og rinit isa , sklonost prehla dnim obo ljenji ma, au vezi s tim katar disajnih puteva, bronhitis, grip itd., suvikašalj ili sa sluzi, suvoća u ustima ili u nosnom ždrelu,

178

Srčano-vaskularni sistem i sistem krvotoka: tahi-kardija, ekstrasistolija, paroksizmalna tahikardija, spazam

krvnih sudova udova, mozga, srca, bubrega, belančevine umokraći, dizuretiČne pojave, nikturija i druge, hlađenje,zimogrožljivost udova i drugih delova tela, bolovi u predelusrca, stenokardija, povećanje ili smanjenje arterijskog pritiska, teleangiektazija, varikozno proširenje vena i hemo-roida, krtost krvnih sudova i kapilara, a u vezi s tim ikrvarenje desni, česta krvarenja iz nosa itd., osećaj pulzacijeu raznim delovima tela, pulzirajući šumovi u ušima, vas-kularne krize,infarkt miokarda, insult, povećano zgruša-

vanje krvi, tromb i (trombof lebiti s) , smanjenj e alkalnih rezervi krvi, elektrolitni poremećaji, eozinofilije, hiper- ilihipoglobulija, promene u krvi, smanjenje parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi u početnom stadijumu bolest i i supr otne pr om en e na za vr šn om stadi jumu bolest iitd.

Sistem probave: smanjenje, povećanje i poremećajapetita, suvišno lučenje pljuvačke ili suvoća u ustima, poremećaj ili gubitak ukusa, spazme jednjaka i želuca (bolovi udesnoj podrebrici, u podbradku itd.), kolitis (zatvori, pro-

livi), diskinezija žučnih kanala, gorušica, često podrigivanje(recidiv, MŠ), muka, povraćanje, meteorizam, neki oblicigastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu itd.

Koštano-mišićni aparat: slabost mišića, bizo fizičkozamaranje, podmukli bolovi u mišićima, grčenje mišića,najčešće grčenje mišića nogu (mišića listova nogu i mišićastopala), drhtavica raznih grupa mišića, pojačanje ili slab-

179

ljenje tomisa mišića, atrofija mišića, bolovi u cevastim kostima itd.

Koža i sluzokoža: suvoća kože (ihtioza), pustulozneospe (akne), kožni svrab, ekcem, psorijaza, sklonost glji

vi čn im oboljenj ima, bledi lo kože sa si vom ni jans om, ak ro -cijanoza, kvinkeovi otoci, pastoznost lica, ekcemski ble-f i i ij ( d i ) i d

Primedba: FP - frekvencija pulsa u minuti; FD - frekvencija

disanja u minuti (broj udisaja i izdisaja); % CO - procenat sadržaja

ugljen-dioksida u alveolnom vazduhu; AP - automatska pauza,

spontano zadržano disanje posle izdisaja (najvažnija karakteristika,

pošto pri tim pauzama se ne gubi ugljenikova kiselina); KP - kontrolna

pauza zadržanog disanja posle srednjeg izdisaja do prve poteškoće; VP

lj d ž di j d t šk ć d ič (i



faritis, cijanoza (modrenica) itd.

Poremećaji u razmeni: debljanje, mršavljenje, lipo-

matoza, infektivni infiltrati, osteofiti i taloženje soli u zglo bo vi ma po tipu gi ht a (kostobol je), taloženje ho lest er in a nakoži (najčešće na obrvama), hipoksija tkiva, skriveni otoci,poremećaj tkivne razmene po tipu alergijskih reakcija itd.

Pre nego što započnemo izlaganje o metodi VLDD-a,preciziraćemo pomoću cifara staje duboko disanje.

Tabela 1.

UTICAJ DISANJA NA ČOVEČIJE ZDRAVLJE

180

- voljna pauza, zadržano disanje od prve poteškoće do granične (iz

pauze izlaziti češćim, ali ne dubokim disanjem, dišući kroz malo

zapušen nos); MP - maksimalna pauza, zbir KP i VP.Navedena tablica prikazuje nivo stanja našeg zdravlja.

Tako, na primer, ako vam je frekvencija pulsa (FP) 60ud/min; frekvencija disanja (FD) - 8; automatska pauzaposle izdisaja (AP) - 4; mak sima lna pauza (MP) - 120 sek.,to znači da kod vas sadržaj ugljen-dioksida u alveolamapluća iznosi 6,5 procenata i vi ste potpuno zdrav čovek. Akosu vaši pokazatelji iznad norme - vaše zdravlje je iznadprošeka. Ako su pokazatelji ispod norme - vi ste čovek kojiduboko diše i vaše zdravlje je ispod normalnog nivoa. To je,

u stvari, predpatološko stanje. Zavisno od toga, koliko tipokazatelji odstupaju iznad ili ispod propisane norme — viste izvanredno izdržljivi ili bolesni.

Zdrav čovek diše na sledeći način: udisaj, izdisaj iautomatska pauza (AP) koja nastaje spontano. Zatim seproces ponavlja. Butejko ceo metod svodi na to, da seobolelom čoveku, koji duboko diše, vrati automatska pau

za. Iz prakse je poznato da se automatska pauza obnavljaposle 3-godišnjih redovnih vežbi. Ona treba stalno da sekontroliše- tada je uspeh zagarantovan.

Vežb an je pr em a datoj metodi : ud ob no šes ti, leda ispravljena, povući vrat naviše, mke staviti na kolena ali da sene dodiruju. Tada se maksimalno opustiti i smiriti disanje ipuis. Pri opuštanju posebno prekontrolisati opuštanje ramena, ruku (posebno pregibe ruku i šake), lice (naročito mišićeoko očiju i čelo), noge (naročito stopala), mišiće grudnogkoša, trbuha i dijafragme. Ako vam se za vreme vežbanja

181

mnogo naprežu leđa, naslonite ih na naslon, ali da buduuspravna.

Sad izmerite frekvenciju vašeg puis (FP), frekvencijudisanja (FD) i kontrolnu pauzu (KP). Još jednom napominjem, da kontrolnu pauzu, tj. zadržano disanje posle

običnog izdisaja treba zadržati do prve poteškoće. Ako tob d t d ž d ž li d b ić t t č č t d tk T k

se dalje povećava do 10 minuta. Kad ovladate tim ritmompređite na drugi stepen i ponovo se trudite da još višesmanjite dubinu disanja i dišite u novom režimu disanja upočetku do pet, a zatim do deset minuta. Takvih stepenasmanjivanja disanja je nekoli ko. Da pređete s jed nog režimana drugi možete samo u slučaju da ste potpuno savladali

prethodni režim i da se ne vratite na prethodno disanje



bu de te du že držali , d ob ić et e ne ta čne p oč et ne po da tk e. Ta ko ,ako je vaša KP - 15 sekundi (nor ma - 60 sek.), 60 : 15 = 4,

pokaz uje da vi pri svak om udisaju udišete 4 puta više va zd uh a nego što je po tr eb no 42 . Sva ta merenja zapišite usvesku i dalje ćete prema njoj proveravati proces vežbanja.

Kad zauzmete odgovarajući položaj za vežbu, počnitepostepeno da smanjujete dubinu disanja dovodeći je do

prestanka disanja. Tom prilikom treba da se oseća blažinedostatak vazduha. Spoljašnje disanje treba da bude nepri-metno. Smanjenje dubine disanja pomaže podizanje očijunaviše (podbradak se ne podiže) i blago napućivanje usna.

Postoje brojna uputstva za primenu metode VLDD-a, ukojima su date razne varijante vežbanja. Zato ću se osvrnutinazvani čni iz vor -ča sopi s „Priroda i čovek", br. 5 od 1989.u kojem je članak K. P. Butejka „Čišćenje disanjem".

Dubinu disanja treba smanjivati šest puta dnevno u24.oo, 4.oo, 8.oo, 12.oo, 16.oo i 20.oo časova, od toga dvaciklusa u noćn im časovima. U svakom ciklusu pet pokušaja (proba), a najbolje je vežbati tako da u toku pete minute

ve ć ne mo že te da dišet e u iz ab ranom re ži mu . Vr em e pr ob e

42 Zato, što Butejko apsolutno ne uzima u obzir energijski aspekt

disanja i sve svodi na ispiranje ugljenikove kiseline iz organizma, to

dolazi do raznih terminoloških obrtaja koji ne odražavaju stvarnu

suštinu disanja. Streljnikova uzima u obzir samo energijski aspekt,

ne upuštajući se uopšte u fiziologiju i ulogu ugljenikove kiseline.

Radi toga se autor, izlažući metode maksimalno približne originalu,

koristi njihovim mislima, koje ne odražavaju stvarnost, ali vi treba o

tome da budete upoznati.

182

prethodni režim i da se ne vratite na prethodno disanje.Prema tome, vi ste tokom 5 minuta (a kasnije 10)

smanjivali dubinu disanja. Zatim izmerite KP. To je jednaproba. Dalje ponovo smanjujete dubinu disanja u toku 5minuta i izmerite KP - to je druga proba, i tako redom do petproba. Posle pete probe, završen je prvi ciklus vežbi koji je

trajao 5 proba po 5 minuta, plus vreme potrošeno na KP iukupno vreme jedne vežbe 30 minuta u slučaju 5-minutneprobe i oko jednog sata u slučaju 10-minutne probe. Poslezavršene vežbe izmerite FP i FD.

Svaki ciklus (vežba) izgleda ovako:

Prvi ciklus - u 24 sata (ponoć) FP = FD = KP = (tj.podaci na početku vežbanja).

T, = KP , = (T, — to je vrem e prob e koje je 5 ili 10minuta, a KPj - kontrolna pauza posle probe).

T 2 = KP 2 =T 3 = KP 3 =T 4 = K P 4 =

T 5 = K P 5 =

Sada još izmerite FP i FD.

Drugi ciklus (vežbanje) je u 04.oo časa i sve se ponavlja. Vežbe u toku dana (24 sata) završavaju se proračunomKPs — aritmetička sredina izmerenih 36 KP u toku 24 sata.Tu cifru takođe zapisati u svesku i posle toga prema timpodacima pratiti dinamiku uspeha vežbanja.

Kriterij umi pravilnog vežbanja su: manji nedostatak vazd uh a na početku 5-minutne pr ob e koji pre laz i u ve om a

183

izabranom režimu"); osećaj toplote s prelaskom na znojenjei čak znojen je; povećanj e KJ? od je dne do drug e pro be izdana u dan. Na samom početku vežbanja KP se možepovećavati veoma sporo ili da stoji na mestu. To znači daorganizam koristi ugljen-dioksid, koji se nagomilao za vreme vežbanja, a nema ga dovoljno da bi se koncentrisao ukrvi. Zato nemojte da mislite da nepravilno postupate, nas

7. Negativne emocije.8. Položaj očiju naniže.9. Obilna i kombinovana ishrana. Belančevinasti pro

dukti: meso svih vrsta (uključujući i ribu), jaja, mlečniprodukti, takode agrumi i hleb s kvascem.

Nagomilavanje ugljen-dioksida u organizmu je stepe-nast o svakih 5 7 dana (kod svakog je strogo indiv idualn o)



krvi. Zato nemojte da mislite da nepravilno postupate, nastavite da vežbate i KP će početi polako da raste.

Takav program treba da sledite dok god ne postignetelako zadržavanje disanja do 60 sekundi. Posle toga možete vežba ti 2 puta dnevno to kom godine dana. Ve žb e treba datraju 1 sat: ujutro posle ustajanja i uveče pre večere. Poslegodi nu dana pređite na je dnu vežbu u trajanju od 1 sata i topre večere, a ujutro pro veri te lako zadržano disanje (KP)koje ne srne biti manje od 60 sekundi. Posle 0,5-1 godinepreki date vežbanje (a može se i produžiti) i radite slede će: 1- proverite ujutro KP, da ne bude niža od 60 sekundi i 2 —upražnjavajte lake fizičke vežbe koje pomažu nagomila

vanje ugl jenik ove kiseli ne u or ga ni zmu. Ak o va m KP ujutro počn e da opada , obav ez no utvr dite

uzrok i otklonite ga. Ako KP i dalje opada, ponovo vežbajteprema već navedenim pravilima.

Na povećavanje dubine disanja, tj. smanjivanje KP utiču :

1. Hronični tonzilitis, holecistitis, apendicitis, bronhitisi pneumonija.

2. Sve što sadrži puno kofeina: kafa, kakao, čaj, čokoladne bombone.

3. Antibiotici, spazmatici i drugi slični lekovi.4. Alkohol, nikotin i narkotici.5. Hipodinamija (nedovoljno hodanje - bolest sedenja,

M Š ) .

6. Toplo vreme, prekomeran boravak u sauni i drugeterapije u vezi sa toplotu.

7. Negativne emocije.

184

nast o - svakih 5-7 dana (kod svakog je strogo indiv idualn o)KP se povećava za nekoliko sekundi. To su stepeni disanja

za vreme kojih se ono smanjuje po dubini, a istovremeno sepovećava količina ugljen-dioksida u organizmu. Ta prestrojavanja u organizmu ispoljavaju se u vidu krize čišćenja,po Butejku - lomovi (preokreti). Prema tvrđenju Butejkatreba da bude 8 lomova. Za vreme lomova, mogu se odreditioboleli organi i sistemi. Sto su oni bolesniji (oštećeniji), lom

je j ač i (kr iza čišćenja i lečenj a). Po se bno su teški lomov i sazaokruženim ciframa i savetuje se da se oni preskoče. Najteži je prvi lom zato što se prvo obnavlja kiselo-alkalnareakcija (KAR) krvi - to je velika negativna kriza. Sledećilomovi su sve slabiji i slabiji. Jedan lom (preokret) može datraje od tri do šest nedelja. Sve zavisi od stepena oboljenja(oštećenja). Što pre otpočne lom, sledeći lomovi biće slabiji.Da bi brže došlo do loma treba nakratko držati noge uhladnoj vodi. Za vreme lomova, mogu da odreaguju mestakoja su davno zarasla. Na primer, opekotine iz detinjstva,mesta ranjavanja itd. Upamtite - bez lomova (krize čišćenja,lečenja i energijskih kriza) nema izlečenja. Sestomesečnilom je obavezan ako se dobro povećava KP.

Predvečerje lomova (krize) i simptomi samog loma(krize)

1. Slab san i bolesna želja za spavanjem.2. Razdražljivost.3. Plačljivost.4. Smanjenje apetita.

185

5. Intenziviranje (komplikacija) svih hroničnih oboljenja.

6. Bolovi na ranije povredenim mestima (opekotine,posekoti ne, rane itd.).

7. Glavobolja.

8. Proliv.9 Pojačano mokrenje

7. Ako mrznu noge - oštećeni krvni sudovi nogu.

8. Ako se pojačava astma-oštećene su bronhije i pluća.

Saveti Konstantina Pavloviča Butejka pomoći će vamda normalno savladate lomove (krize čišćenja i druge krize).

1. Ništa se ne bojte, sve će proći i neće se ništa lošedesiti. Na primer, mnogi bolesnici se uspaniČe kad ugledajušl j ( l ) i š k dić ij i i



9. Pojačano mokrenje.

10. Krvarenje sa sluzi ili služenje iz nosa i desni.

11. Pre početka loma, lakše je zadržavanje disanja negoranije — povećava se KP.

12. Mogu se javiti halucinacije.13. Grčevi.14. Muka, ponekad povraćanje.15. Svrab kože.16. Koprivnjača.17. Ekcem.18. Alergijska kijavica.

19. Smanjenje radne sposobnosti.20. Bolovi u srcu.21. Šum u glavi, vrtoglavica i glavobolja.22. Astma i kašalj.

23. Jako mržnjenje nogu, i drugi simptomi zavisno odoboljenja (oštećenja).

Prema tome, na osnovu simptoma loma (krize) može seutvrditi koji su organi i sistemi organi zma obolel i (oštećeni).

1. Ako je naruše n san, javlja se glavobol ja, razdra že-

nost, plačijivost itd. - veoma je oštećen nervni sistem.2. Muka, gorušica, povraćanje - obolela jetra.3. Halucinacije, ako je oštećena psiha.4. Grčevi - nedostatak vitamina grupe B.

5. Kašalj - hronični bronhitis.

6. Bolovi u srcu, šum u glavi, astma itd. - oštećen srčani vas kul arn i si stem.

186

šlajm (sluz) i crne, sasušene komadiće neprijatnog mirisa-čiste se bronhije. Ili ne mogu da zaspu ili nemaju apetit,

plaču, nesnalažljivi su itd. - kad prođe lom (kriza), sve senormalizuje.

2. Čim uočite da kod vas započinje lom, odnosno usled već na ve deni h situacija i komplikaci ja poč inj e da vam opada KP, odmah preduzmite mere za održavanje KP: a) uradite još jednu probu uz vežbu; b) ako se veoma teškoostvaruju zadržana disanja - parite noge u toku vežbi i nepregrejavajte ih do znojenja. Možete popiti 200-250 grama

vr uće v ode u toku 10-15 minuta , a zatim p osle 15-20 minuta

počnite da vežbate. Možete primeniti i tople kupke, opratiglava vrućom vodom, stavljati obloge od slačice na grudi,trljati grudi toplim rukama (posebno za vreme kašljanja).

3. Ako imate veliku krizu, iako ste preduzeli propisanemere i ne možete da održavate raniji nivo KP, ne uzbudujtese, uradite još jednu-dve vežbe preko norme s ciljem dapojačate nagomilavanje ugljen-dioksida i kiseonika u organizmu.

4. Ako vam se ne jede - ne prisiljavajte sebe da jedete,

ali zato pijte više tečnosti da biste ispirali šljaku.5. Za vreme krize strogo sledite principe pravilne ishra

ne i potpuno isključite produkte koje smo prethodno naveli.

6. Za vreme krize naročito je jak kašalj (intenzivira se bronhi ti s) , nas toj te da ga umi ri te po svaku cenu: trljajtenosnu kost, trljajte grudi toplom rukom, stavljajte obloge odslačice i dr.

187

7. Više hodajte na svežem vazduhu, ali ne spavajte i neležite. Ako postane neizdržljivo, odspavajte 30-35 minuta iponovo hodajte i redovno upražnjavajte disajne vežbe.

Za vreme vežbanja, prema metodi Butejka, oseća senedos tatak kalijuma, kalc ijuma i natrij uma u orga niz mu.Njih treba obavezno nadoknaditi konzumiranjem hrane, koja u već oj kol ičini sadrži na ve dene mi kr oe le me nt e. Te pr o

Od prvih dana oboljenja primao je prednizolon do 60 mg,hidrokortizon 300 mg, a zatim polkartolon 32 mg dnevno.Dana 12. 8. 76. izvršena operacija korena na levom plućnomkrilu, posle koje se stanje pogoršalo. Od 13. 9. do 30. 12. 76. bio je u alerg ij skom odel jenju obla sne bo ln ice u graduNovosib irsku s dijagnozom: Čvorni periarteritis, predakutnoprogresivno stanje sa sindromima bronhijalne astme, pre-



ja u već oj kol ičini sadrži na ve dene mi kr oe le me nt e. Te pr odukte konzumirajte 10 dana, a zatim pauzirajte 10 dana. 1,

obratno, kad se u organizmu pojavi suviše kalijuma, nastajekijavica. U toku jednog ili u toku dva dana ne konzumirajteprodukte koji sadrže kalijum43 .

Butejko je izvrsno ovaplotio zavete drevnih mudraca:„Pre nego što počneš da lečiš drugog, izleči se sam. Pre negopredložiš nešto drugom, isprobaj to na sebi". Saznanja, dokojih je on došao, veoma će biti korisna, naroČjto u praksi,ljudima koji će primenjivati i druge metode disajnih vežbi.

U zaključku navodim dva primera lečenja pomoću

VLD D- a koj a je iz sopstvene pra kse opi sao K. P. Bute jk o.Prvi primer. Bolesnik S. N., star 40 godina, mehanički

inženjer, ranije majstor sporta u klizanju, hospitalizovanhitnom pomoći 08.06.1980.god. s dijagnozom: atopična

br onhi ja lna astma, uče stali napa di , astmati Čno stanj e, srčane i plućne mane Il-III stepena, hormonalno zavisan,polialergija na mirise i lekove: seduksen, korglikon itd. Zalise na astmu zbog koje se, pretežno noću i pri najmanjemfizičko m optereć enju, javljaju 10-15 teških nap ada gušenja,

jak kašalj s teškim iskašl javanjem šla jma, ast ma za vr em emirovanja, znojenje, slabost, lupanje srca, loš san, meteo-labilnost, osećaj straha, razdražljivost. Boluje od aprila1976. - dok je bolovao od gripa, primio je venozno injekcijupoliolukina, posle koje je došlo do pojave prvog teškognapada gušenja - astmatično stanje trajalo je dva meseca.

188

luritis, koronaritis i žarišnim prom enama u miokardu , nefri-

tis, neuritis, oštećenje želudačno-crevnog trakta, kaheksija.U bolnici je utvrđeno da je invalid II, a zatim I grupe.Bolesnik je kasnije lečen 15 puta u stacionarima, ali bez-uspešno. Specijalistička ispitivanja i lečenje kod alergologanisu obavljena zbog njegovog teškog opšteg zdravstvenogstanja. Poslednje ispitivanje započeto je 04. 6. 80. godine,kad je zbog napada gušenja 6 puta dnevno pozivao hitnupomoć. Bio je hospitalizovan u astmatičnom stanju 11.6.80. godine, osim jake terapije (bronholitici, lekovi za srce,hormoni, sedativi) bolesnik je u toku noći, bez kontrole,

obavio dve potpune inhalacije s astmopentom i novodri-nom. Zdravstveno stanje se znatno pogoršalo i pozvana jeekipa za reanimaciju. Bez obzira na to što su preduzetereanimacione mere nije se mogla potpuno otkloniti astma.Dana 12. 6. 80. godine na bolesniku je primenjen način

VL DD -a . Svi me di ka ment i, osi m pr ed ni zo lo na , zamenjenisu, doza prednizolona, koju je bolesnik redovno upotrebljavao poslednje 3,5 godine (35 mg dnevno), duplo je smanjena. Prilikom pregleda stanje bolesnika je bilo teško,

izrazita astma u stanju mirovanja uz učešće dopunske disajne muskulature. Bolesnik je zauzimao nužni položaj, hrop-tao je pri disanju i disao kroz usta, cianoza usna, grudni košraširen u donjem delu i fiksiran pri udisaju, frekvencijadisanja - 32 u minuti. KP - 2-3 sekunde. Metodu VLDD-aodmah je prihvatio, i posle 2-3 minute kašalj i napad gušenjasu prestali, smanjilo se lupanje srca i poboljšalo se opšte

189

43 Slatko voće i povrće.

stanje organizma. Odmah je primenjena ventilaciona proba:duboko disanje (12 udisaja za 30-40 sekundi) izazvalo jekašalj i napad gušenja, telesnu drhtavicu, učestalo lupanjesrca, koji su nestali za 2-3 minuta pri ponovljenoj metodi

VL DD -a . Na taj nač in, proba j e bila pozitivna i spe ci fična ,potvrdivši zavisnost bronhospazmi, kašlja i lupanja srca odhiperventilacije. Bolesnik se dalje naučio da samostalno

Drugi primer. Bolesnik Š., star 6 godina. Došao je naambulantno lečenje metodom VLDD-a 19. 11. 1980. s dijagnozom: težak oblik atopičke bronhijalne astme, , astma-tički status, plućne i srčane mane, vazomotorna rinopatija,polialergija. Zali se u vezi s astmom, zbog koje se, pretežnonoću i posle najmanjeg opterećenja, javljaju 6-7 teških napada gušenja dnevno (24 sata), jak kašalj s otežanim iska-



otklanja napade kašlja i gušenja. Napadi su prestali od prvog

dana otklanjanja hiperventilacije i potreba za medikamen-tnom terapijom je potpuno otpala. Smanjene doze pred-nizolona privremeno su zadržane. Prvi put za nekoliko po-slednjih meseci bolesnik je bio znatno aktivniji, slobodno sešetao po hodniku i penjao po stepenicama na 3. sprat. Drugog dana vežbi, kad se nivo C 0 2 povećao sa 24,4 na 31,5mm ž. St., a KP sa 3 na 12 sekundi, uočeni su simptomireakcije izlečenja: glavobolja, povišena temperatura do 39°koja je trajala 4 sata. To je bilo propračeno obilnim lučenjem šlajma - sluzi (do 150 ml), čepi ćima i tego bam a.

Šlajm je izlazio lako, bez naprezanja. Smanjio se apetit,pojačala se žeđ i lučenje gorke lepljive pljuvačke koja jemirisala na ranije primenjivane lekove. Učestali su mokrenje i stolica. Te pojave su trajale 24 sata, posle toga stanje sepoboljšalo. Normalizovao se san, apetit, prestalo je ubrzanolupanje srca, prestala je astma, prestao kašalj, otklonjenaslabost i prestalo znojenje. Osmog dana, kad se nivo C 0 2

povećao sa 31,5 na 37,5 mm ž.st., a KP se povećala do 20-30seku ndi, uo čena je povr atna reakcija čišćenja: bolovi u

mišićima, ponovo je izlazilo mnogo šlajma; ispoljavanjereakcije trajalo je kraće, nego prvi put. Desetog dana hospitalizacije otpušten je s odeljenja sa znatnim poboljšanjem.Fizički je aktivan. Sposoban za rad. U narednom perioduposmatranja, preko 1,5 godine dana, uočeni su redi napadi

bronhi ja lne astme koji su bili u vezi s pr ek id om ko nt ro ledisanja i putovanja na južnu obalu Krima.

190

šljavanjem šlajma koji ponekad izaziva povraćanje, astma

pri fizičkom opterećenju, kijavica, znojenje, zimogrožlji- vost , slabo st, loš san, raz dražl jivos t, plačlj ivost, kožni svrabi zatvori. Kad je bio star tri meseca, oboleo je od astme.Teški napadi gušenja i astmatično stanje trajali su nekolikodana pa i nedelja. U toku 6 godina života 18 puta je bio nastacionarnom lečenju u specijalističkim odeljenjima, odtoga 5 puta - u reanimacionim odeljenjima. Urađeno mu je10 bronhoskopija. U poslednjoj bronhoskopiji, posle ftoro-tanske narkoze, bolesnik je zapao u krajnje teško stanje iprikl jučen je na aparat za veštač ko disanje. Celu 1979.

godinu proveo je lečeći se u stacionaru. Primenjena terapija,između ostalog i hormonalna terapija, nije postigla željeniefekat i remisiju za sprečavanje napada gušenja. Osim obične terapije, bolesnik je bez kontrole koristio 4 inhalacije utrajanju po 15-20 minuta (novodrin, euspirin, alupent, sal- bu ma to r) . Uo če no je da bolesni k ne podnos i inter feron,albucid, ftorotan, sobnu prašinu, miris jele (smreke), grožđe, jabuke, paradajz, sajre (vrsta ribe), bakalar i druge produkte. Pri p regledu konst atovano je: srednje teško stanje,

hrapavo disanje i kroz usta, uz učešće pomoćne muskulature. Grudni koš raširen naročito u donjem delu, na svimplućnim poljima masa suvih i vlažnih hroptanja, frekvencijadisanja - 30 u mi nuti . KP - 3 sek., pui s - 118 otkucaja uminuti, tahikardija, tonovi prigušeni. Metodu VLDD-a jeodmah prihvatio i posle 10-15 minuta otklonio astmatičnostanje. Duboko disanje (12 udisaja za 39-40 sekundi) iza-

191

Tabela 2.

SADRŽAJ KISEONIKA I UGLJEN-DIOKSIDA U ALVEOLNOM V A Z D U H U U O DN O S U N A P OV E ĆA NJ E Z A P R E M I N E

DISAJNIH PUTEVA

zvalo je kašalj, zapušenje nos, napad gušenja i pojačanolupanje srca. Simptomi prouzrokovani hiperventilacijomnestali su za 5-7 minuta pri ponovljenom smanjenju disanja.Na taj način proba je bila pozitivna i specifična i potvrdilada bronhospazma, kašalj, zapušen nos i lupanje srca zavisiod hiperventilacije. Dete je od prvog dana naučilo da samostalno zaustavlja napade kašlja i kijavicu. Napadi su bili redi

Š



Tabela 3.

ODGOVARAJUĆE POVEĆANJE ZAPREMINE DISAJNIH PUTE

VA PO P AR CI J AL NO M PRI TI SK U KI SE ON IK A U O D N O S U NA

N ADM OR S K U V I S I NU

192

(1-2 puta dnevno) i lakši, rede se uzimali lekovi. Šestog

dana prestali su napadi gušenja i bila je nepotrebna terapijaleko vima . Bo lesn ik je postao aktivniji, prvi put je u živo tuslobodno hodao u sobi, penjao se stepenicama na 3. sprat,šetao po ulici. Šestog dana lečenja, kad se KP povećala sa 3na 9-10 sekundi, a nivo C0 2 u alveolama povećao od 27,3do 31,8 mm ž.st., uočena je reakcija za izlečenje u vidu sla bos ti , glavobolje, smanjenj a ape tit a, lučenja gorke leplj ivepljuvačke sa zadahom, povraćanja, učestalog mokrenja idefekacije. S kašljem je obilno izlazio gust lepljivi šlajm. Tepojave trajale su 24 sata. Bolesniku nije bila potrebna do

punska terapija, a zdravstveno stanje se poboljšalo. No-rmalizovao se san, apetit, nestali su astma, znojenje i sla

bost . Če tr naes tog d ana lečenja, kad se nivo C 0 2 povećao sa31,8 na 35,6 mm ž.st. i KP do 20 sekundi, uočena je drugareakcija izlečenja: nastali su bolovi u mišićima celog tela,obilna lučenja iz nosa, temperatura 37,6-39,7° i ponovo jeizlazilo mnogo šlajma. Ti simptomi su trajali oko 7 dana. Pridostizanju KP 30-40 sekundi, prestala su klinička ispo-ljavanja alergije i neprijatni mirisi. Prvi put, posle 6 godina

život a, u njegovoj kući je postavlj ena jel ka čiji miris on nijepodnosio. Posle lečenja, šetao je u svim vremenskimuslovima, po nekoliko sati dnevno i primenjivao vodeneterapije. Na posmatranju je 4 godine. Za to vreme nisuuočen e komplikacije bronhijalne astme, alergijske reakcije iprehladna oboljenja, poboljšalo se opšte zdravstveno stanjei potpuno su nestali napadi gušenja.

193

Disanje kroz cevčicu. Ovu metodu predložio je AntonGaluzin. Suština disanja kroz cevčicu sastoji se u tome da sepoveća štetan prostor (vidi poglavlje „Opšti podaci o disanju") disajnih puteva na osnovu cevčice određenih dimenzija. U slučaju povećavanja zapremine disajnih puteva, tj.dužine cevčice, koncentracija kiseonika i njegov parcijalnipritisak u alveolnom vazduhu (a preme tome i u krvi) opada,

lj di k id t O d j ij l iti k ki

disanju nije primenjivao nikakve voljne napore. Ritam disanja menjao se samostalno. Svakako, da bi se sama od sebepojavila želja za zadržavanjem disanja. Sad mu je ritamdisanja 4-6 u minuti. Samo disan je je veoma lako , prijatno ineprimetno. Sad vežba po 30 minuta, dužina cevčice je-2,3metra.

Posle 3,5 meseca takvih vežbi prestala je glavobolja,



a ugljen-dioksida raste. Opadanje parcijalnog pritiska kiseonika uočljivo je s povećavanjem nadmorske visine. Veličina tog opadanja može da se uporedi s nadmorskom visinom (tabela 3).

Dakle, pri disanju kroz cevčicu (dopunsko štetno prostranstvo — DSP) može nastati parcijalni pritisak koji jesrazmeran bilo kojoj zadatoj visini. Ipak, za razliku odstvarnog boravka na visini, nedostatak kiseonika biće pro-praćen povećanjem sadržaja ugljen-dioksida.

Za povećavanje zapremine disajnih puteva (PZDP) koriste se cevčice unutrašnjeg prečnika 30 mm i dužine 42,5;

99,5; 156; 227; 284 i 355 cm. Shodno tome zapreminacev čica je 300, 700, 1100, 1600, 2000 i 2500 ml.

Pod istim uslovima obavlja se i disanje po metodi Butejko, samo se stavlja maska s cevčicom. Na samom početku treba osloboditi pluća od preostalog vazduha, i zatotreba uraditi nekoliko izdisaja pri kraćem udisaju koji nesrne biti dubok. Kroz cevčicu treba lagano disati i normalno.Količina kiseonika se smanjuje zbog pogoršane ventilacijepluća, dok se količina ugljen-dioksida povećava. Taj proces

se dalje stabilizuje i zavisi od dužine ce včice , a čovek je nastrogo izabranom režimu apsorpcije ugljenikove kiseline ikiseonika.

Anto n Gal uzi n sa m je ve žbao jed no m dn ev no , ujut ro,počevši vežbu u trajanju od 5 minuta. U početku je dužinacevčice bila 0,8 metra. Vreme disanja svakodnevno je povećavao za 1-2 minute, i postepeno produživao cevčicu. Pri

194

povećala se umna radna sposobnost i prestala su osećanja

koja su zavisila od vremenskih uslova. Primetno mu sepovećala fizička radna sposobnost, a istovremeno smanjilapotreba za hranom, a s tim u vezi i posebna potreba dakonzumira meso. Nestao je hronični dermatitis. Anton Galuzin je veoma zadovoljan s tim disanjem koje pospešujezdravlje, zadovoljstvo i radost. Vi ga možete, takođe, prak-tikovati prilikom gledanja televizijskog programa.

Disanje embriona. To je drevni način disanja kojinema nedostatke dva prethodna savremena načina disanja.Njegovu primenu upravo je preporučio Isus Hristos. U tom

disanju odlično se kombinuju oba faktora: zasićenje organizma kiseonikom i maksimalna upotreba slobodnih elektrona. Zato ja, od navedenih metoda disanja, preporučujemda se primenjuje ova varijanta.

S ciljem da biste postigli željeni cilj vežbajte 30-50minuta, 3-4 puta dnevno. Na primer, u 06.oo, 12.oo, I 8 . 0 0 i24 .00 . Naravno, treba započeti s 5-minutnim vežbanjem ipostepeno ga povećavati do navedenog vremena.

Tehnika izvođenja vežbe: šesti pravo, leda uspravna,oči zatvoriti. Vazduh udisati polako kroz nozdive, takolagano da ne srne da se čuje nikakav šum, a udisaj prekinutikad počne da se širi grudni koš. Zatim zadržati disanje stojemogu će duže, a u krajnjem slučaju toliko vreme na, kolik o jepotrebno da odbrojite od 1 do 120. Posle toga potpunoizdahnuti vazduh kroz usta (bolje je kroz nos) i tako lagano,da se labudovo pero, okačeno ispred lica, ne pomeri. Zatimponovo sledi udisaj, zadržavanje i izdisaj, itd.

19 5

Teorijski cilj tog proces je da se vratite na disanje sličnoplodu u utrobi majke, pri kojem embrion stalno raste i ništane gubi. Idea lno bi bilo zadržan o disanje za vrem e koje jepotrebno da se odbroji od jedan do hiljadu, jer vazduhobnavlja i oživljava čovečiji organizam.

Va zd uh treba da bu de živ , a ne mrtav. Tu ve žb u upr a-žnjavajte između ponoći i podneva. U tom periodu vazduh

je uoči la , da se orga ni zam leci za jedno s glasom, a naročitoorgani za disanje. Stoga je počela da prima obolele ljude.Slava o neobičnoj gimnastici disanja i o čudotvornoj lekarkipročula se u Moskvi i prenela po celoj zemlji. Streljnikova je, po če tk om seda mdeset ih godina, pat entirala svoj meto dgimnastike disanja i počela zvaniČno da leci astmatičare.

Sta predlaže Streljnikova? „Naš predak je stalno miri



je živ - jatig. Između podneva i ponoći je -jln.

Čovek, koji primenjuje izabranu disajnu vežbu, mora da bu de vegetari ja nac. Os im obnavl jan ja or ga ni zma, ka ko kažu drevni mudraci, to disanje pomaže odvraćanju misli i imaza posledicu dobru koncentraciju uma. Ono donosi zdravljei potpuno spokojstvo.

MET OD IZBORA „DISAJNE PRANE "

Pod metodom „disajne prane" podrazumeva se procesapsorpcije i raspodele slobodnih elektrona u organizmupomoću disanja. Da bi se postigao taj cilj, najbolje pomažutri metode disanja: „metod Streljnikove", varijanta joginogdisanja „Satnam" i „Bhastrika-pranajama' ,.

METOD A. STRELJNIKOVE

Aleksa ndra Ni kol ajevna je nekad i sa ma bil a gl umic a i

peva laj e. Zat im je izgubila glas i lečila je majka Aleksand raSeverova, pedagog za oblikovanje glasa koja je uspešnoodabrala disajne vežbe. Aleksandra Nikolajevna sistema-tizovala je te vežbe i tako je nastala gimnastika disanjaStreljnikove. Ka d je dobila diplomu pedagoga- vokalist epočela je da radi s pevačima. Povratila im je glas, vežbala snjima pevanje pred nastupima i obnavljala intonaciju. Zatim

196

sao vazd uh: „Ko može da me poje de? Koga mogu da

pojedem?", kao što rade sve divlje životinje, inače ne bipreživele. Miris vazduha može da uputi na skrivenog neprijatelja ili na dobitak. I mi uvežbavamo udisaj predaka -prirodni udisaj ograničene aktivnosti. Izdisaj se obavljaspontano... naš udisaj mora da bude uznemiren'.

Njen metod disajnih vežbi nazvala je „paradoksalnagimnastika disanja" koji se svodi na četiri pravila.

Prvo pravilo. Mislite: „Miriše na garež! Uzbuna!" I neudišite glasno da biste se čuli u celoj sobi, već mirišite

vazdu h ka o ka d pa s njuši tra g životi nja . Ukol iko pri rodni je ,utoliko bolje. Udišući, ne trudite se da se nadimate iz svesnage - to je velika greška - uvlačiti vazduh da biste ga što

viš e udahnuli . Udisaj mora da bu de kratak i aktivan. Mislite samo o udisaju. Imajte stalno na umu da se udisajiistovremeno obavljaju s kretanjem. Izdisaj - rezultat udisaja. On je po prirodi slabiji od izdisaj a.44 Vežbajte aktivanudisaj i spontano pasivan izdisaj, jer oni održavaju prirodnudinamiku disanja.

Drugo pravilo. Ne nastojte da izdisaj posle udisaja

nestane kako hoće i kad god hoće - bolje kroz usta, negokroz nos. Ne pomažite mu. Mislite: „Miriše na garež! Uzbuna!" I izdisaj će spontano nestati. Oduševljavajte se udisa

j im a i kretanje m, i sve će proć i; sto je akti vni ji udi saj , lakšeće proći izdisaj. Nemoguće je napumpati automobilsku gu-

44 U stva rnost i je obra tno, pročitaj te teorijski deo o disanju.

197

mu i dr., ako se dejstvuje na osnovu principa: pasivan laganudisaj, aktivan lagan izdisaj. Sh odno tome, ne mog uće je potom principu napuniti vazduhom najsitnije disajne putevepluća.45 A u živoj prirodi sve što se ne koristi - odumire.

Treće pravilo. Naduvajte pluća, kao što se pumpajugume, u ritmu pesama i plesova. Sve fraze pesama i plesovaizvo de se s 8, 16 i 32 takta . Ovaj pr ora čun je fiziološkilogičan Dok uvežbavate pokrete i udisaje brojite do 4 i 8 a

- udisaj. Desna-leva noga, desna-leva, udisaj-udisaj. A neudisaj-izdisaj, kao u običnoj gimnastici.

Posle toga preporučuju se pokreti glavom:1. Zaokreti. Okrečite glavu udesno-ulevo u ritmu ko-

račanja. I istovremeno sa svakim okretanjem - udisaj no

sem. Kratak, kao injekcija, šuman - da se čuje u ćelomstanu. Prvog dana po 8 udisaja uzastopno. Ukupno 96 udi



logičan. Dok uvežbavate pokrete i udisaje, brojite do 4 i 8, ane do 5 i 10. Dosad no je brojati u sebi - pevajte. N or ma sati- 1000-1200 naših udisaja, a može i više - 2000 (za oboleleod infarkta - 600).

Četvrto pravilo (veoma važno). Uzastopno uradite toliko udisaja, koliko možete lako da uradite u datom momentu. U teškom stanju - po 2, po 4, po 8 udisaja, sedeći ililežeći; u normalnom - stojeći po 8, 16, 32 udisaja. Postepeno postignite 1000-1200 udisaja. Što se lošije osećate, tose više bavite gimnastikom , ali se češće odmarajte. Uradite4000 udisaja dnevno, ali ne odjednom, to je dobra norma za

ozdravljenje.Streljnikova dalje preporučuje da se nozdrvama povrati

prirodna pokretljivost. Radi toga predlaže sledeću vežbu:

Stav stojeći, ruke niz telo, noge raširene u širini ramena:radite kratke udisaje kao da primate injekciju, ušmr-

kavajući glasno nosem. Ne stidite se zbog zvuka. Primorajte nozdrve da se spoje u momentu udisaja. Mi stežemogumenu krušku, da bi iz nje prsnulo. Tako isto treba stegnutistranice nosa, da bi ubrizgali vazduh u telo.

Vežbaj te po 2, po 4 udi saja za re do m. Stot inu udisaja.Može i više, da biste osetili da se nozdrve pokreću i da vasslušaju.

Da biste lakše shvatili našu gimnastiku , uradite sledeću vežb u: Kor ačaj te u me st u i is tovremeno sa sv ak im ko rak om

45 To još jednom potvrđuje da Streljnikova apsolutno nije shvatila

meha niz am izlečenja na osnovu sopstve nog metode .

198

saja. Može i dva puta po 96 udisaja.

2. „Uši". Klimajte glavom, kao da nekome govorite:,,Aj-aj-aj, kako vas nije stid!" Trudite se da ne pokrećetetelo. Radi druga grupa mišića. Desno uvo ide prema desnomramenu, levo - prema levom. Ramena su nepokretna.

3. „Malo klatno". Klimajte glavom unapred-unazad,udisaj-izdisaj. Mislite: „Odakle miriše na garež? Odozdo?Odozgo?"

„Uši" i „malo klatno" uradite najmanje po 96 udisaja zasvaki pokret, po 8, 16 ili 32 udisaja zaredom koliko godmožete lako da uradite. Može i dve stotine - 192 udi-saja-kretanja glavom pri svakom udisaju. Mislite: „Primoravam nozdrve da se pokreću, kao nikad do sada, da seslepljuju u momentu udisaja".

Posle razgibavanja počinje se s glavnim pokretima(slika 31).

/. „Mačka". Setite se mačke koja se prikrada da biuhvatila vrapca. Ponavljajte njene pokrete - malo čučnuvši,njišite se Čas udesno, a čas ulevo. Telesnu težinu prenositeČas na desnu, čas na levu nogu u ritmu njihanja. Ljut i to

udišite vazduh zdesna, sleva, u ritmu koraka. Uradite dvaputa po 96 udisaja. Može i više. Ta vežba ponekad zaustavlja napade astme. Ako se loše osećate, vežbu raditisedeći.

2. „Pumpa". Uzmite u ruke savijene novine ili štapić i

izvodite pokrete kao da pumpate automobilsku gumu. Udi

saj - u drugoj polovini naklona. Završen naklon - završen

199

udisaj. Pošto su nakloni kao opruge, ne savijajte se do kraja.Ponavljajte udisaje često, ritmično i lako istovremeno snaklonima. Sto više nakloni podsećaju na pumpanje gume,to su bolji rezultati. Tako treba raditi 3-4 puta dnevno.Uradite taj pokret- udisaj još više, nego sve ostale: 3,4 i čak 5 puta dnevno, po 96 za jednu vežbu. Udisaj, kao injekcija,

trenutan. Od svih naših pokreta-udisaja, taj udisaj postiženajbolje rezultate On zaustavlja astmatiČni napad srčani



Sli ka 31 - Glavni pokreti gimnastike disanja Streljnikove metode.

200

najbolje rezultate. On zaustavlja astmatiČni napad, srčani

napad i napad jetre zato što se iz nje ispumpava suvišna žuč,koja izaziva taj napad. Za vreme napada, uradite taj pokret —udisaj po 2, po 4 udisaja zaredom sedeći udobno na krajustolice. Oduprite se nogama o pod, a rukama o kolena ipumpajte vaše žive gume u ritmu pulsa, da biste ih spasili odgušenja. Ne usporavajte to, ali se češće i duže odmarajte,nego kad se bavite gimnastikom u normalnom stanju.

Streljnikova je uočila jedn u karakterističnost: kad nešto boli - šes ti, sagnuvši se. U slučaju srčanog napada ilinapada astme, glavobolja i drugih bolova - savijamo se

unapred, sedimo sagnuti. Bolovi su različiti, a zaštita je jedna - naklon unap re d. To nije sluča jno, već je to instinktivno samoodržanje.46

3. „Obuhvati ramena". Pluća imaju dva obimna ku-pasta krila. Uska pri vrhu, a šira u osnovi. Shodno tome, ako vi udiš ući, šir ite ru ke — v az du h prodire ka uskim vr hovi ma. Ako obgrl ite ramena - vazduh po većava za pr emin u plućaod njihovog vrha do osnove i ne izobličuje ih.

Podignite ruke u visini ramena. Okrenite dlanove pr ema

sebi i postavite ih ispred grudi nešto niže od vrata. Zamahnuti ruke u susret jedne drugoj tako, da leva ruka obgrlidesno rame, a desna - levo pazuho, to jest ruke pokrećiteparalelno u odnosu jedne na drugu u ritmu koraka za šetnju i

46 Instink t samoodržanja ispoljava se u sabijanju hronal nog polja, koje,

sabijajući se, ublažuje bol i obnavlja strukturu.

201

istovremeno strogo sa svakim zabacivanjem ruku ponavljajte kratke udisaje. Zamišljajte: „Zatvaram tamo gde se

bo lest raš ir ila". Ura dite 2 put a po 96 udi sa ja .47 Uzastopnotoliko, koliko ih možete lako uraditi. Zamišljajte: „Ramenapomažu udisaju".

4. „ Veliko klatno". To je kombinacija pokreta kojom sepostižu najbolji rezultati - „pumpe" i „obuhvati ramena". Uritmu koraka naklon napred ruke ispružene prema zemlji

dešava kad težite da udišete - uzimate više vazduha. Nemojte to da radit e. Baveći se gimn ast ikom ljutite se na bol est i, lju tite se na svo ju slabost i on e će nestati . Upamti te :udisaj - ne zapreminski, već aktivni.

Ak o va m se pos le 15-20 min uta vež banja poja vi ast ma -ne plašite se. Nastavite s vežbanjem, ali ne uradite 960udisaja (u toku jedne vežbe), već upola manje. Odmor 15-20minuta pa drugu polovinu Astmu zaustavite pokretima



ritmu koraka — naklon napred, ruke ispružene prema zemlji

— udisaj, naklon nazad, ruke podižu ramena — takode udisaj.Napred-nazad, udisaj-udisaj, tik-tak, tik-tak, kao živo klatno. Uradite 2 puta po 96, otpočinjući kretanje — prvihstotinu od „pumpe", drugu - od „obuhvati ramena".

Završna objašnjenja Aleksandre Nikolajevne o njenojgimnastici: „Na osnovu 40-godišnje prakse znam: našagimnastika smanjuje uznemirenost i normalizuje pritisak itemperaturu. Pri povišenoj temperaturi bavite se gimnastikom ležeći ili sedeći, pri normalnoj — stojeći.. Ako imate

više od 60 godina — opre zn o: po 8 udisaja za re do m, a ako

va m je man je godina, sl obodno se bavite gi mn as ti ko m imerite temperaturu. Ona će se normalizovati posle svakogpumpanja, spuštajući se za 0,5°, ako je temperatura ispod39° odnosno, 0,3° ako je temperaUira veća".

Pumpanje—jedina nada pri otoku pluća. Ono odličnoutiće na štitastu žlezdu i sastav krvi; kod dijabetesa smanjuje procenat šećera, a kod leukemije povećava procenathemoglobina, pri čemu neuobičajenom brzinom. Njena primena je veom a uspešna i kod tuberkuloze. Opre zno treba da

ga primenjiiju samo teški srčani bolesnici. Početi od 600udisaja u toku je dno g vežbanja, zatim 800, 1000, 1200 itd.

Kod 4-5. vežbe lako se radi 2000 udisaja. Ako vam jeteško, znači da negde grešite. Tražite grešku. To se najčešće

47 Ja bih sve tov ao da se urad i 108 puta i da se bazira na deljivom broju

od: 99, 8 1, 72, 63. 54, 45 , 36, 27, 18, 9, 108 - sveti bro j, a njego v

delitelj - 9, u kojima je aktivirana magija cifara.

20 2

minuta, pa — drugu polovinu. Astmu zaustavite pokretima

glave, „pumpa" i „mačka" po 2, po 4 udisaja zaredom iprodužite da se borite, jer je naša gimnastika jača od bolesti.Komentar. Mehanizam dejstva disanja po Streljniko-

voj opisan je u časo pisi ma na pr imit iv no m, skoro deč ijemnivou s upotrebom reči „očigledno". Ja sam u svom izlaganju posebno naglasio zadebljanim slovima te reči kojeodražavaju samu suštinu tog metode. I - Kratki, kao injekcija, udisaji, glasno ušmrkavajući nosem s jakim akcentomza mi risanje. Uprav o takvo disanje omo guću je da se propusti najveća količina vazduha kroz nos, da se nadražuju

mirisna polja i reguliše dejstvo na ceo fennentacioni čo večij i apa rat . 2 - Udisaji kra tki i ur ađeni sa skupl jenimgrudnim košem ne dozvoljavaju da se ispira ugljen-dioksid- on se nagomilava u organizmu, normalizuje unutrašnjusredinu radi obavljanja bioloških reakcija. 3 -Pokretimastimuliše se stvaranje ugljen-dioksida i dopunjava organizam energijom - slobodnim elektronima koji se aktivirajui dospevaju u akupunkturni sistem zbog rada mišića. Upra

vo ti efekti i obez be đuju pumpanje organizma energijom o

kojoj govori Streljnikova.Krečući se i obavljajući takvo disanje - čovek podseća

na dinamo-mašinu, u kojoj su ruke i trup rotor, a sopstvenaaura — stator; krv - rotor, a telo u kojem je zamrznutomagnetno polje - stator. I kao posledica, što je više takvihkretanja-disanja -više je i energije u organizmu što i potencira Aleksandra Nikolajevna. Vazduh pri tome treba da

203

struji kroz nosnu šupljinu, a to je potpuno fiziološki opravdano i približava nas disanju kao u novorođenčeta, kojediše 40-55 puta u minuti, a u vazduhu, koji izdiše, sadrži

više kiseoni ka i manje uglj enikove kis el ine , što uka zuj e nalošu ventilaciju pluća (za stvaranje veće koncentracije ugljen-dioksida u plućima) i aktiviranje mirisnih recepto-ra-pobudivača hipotalamusa i limbičkog sistema koji regu-lišu hranljivu pranu"



lišu hranljivu „pranu .

JOGINO DISANJE „Sat-nam " (slika 32).

To je poseban način disanja, koji se primenjuje u Kun-dalini-Jogi radi pobuđivanja energije. Me ne je zapanjilaprefinjenost tog metoda i njeni brojni efekti.

Vežbanje : sedite na pete, ispružite ruke iznad glave, aramena da vam pokriju uši (slika 32a). Ukrstite sve prsteosim kažiprsta. Kažiprsti treba da stoje uspravno (slika 32c).Počnit e da pevate „Sa t-na m" s osećaj em i konstan tnim(stalnim) ritmom približno osam puta za deset sekundi. Reč„Sat" proiznosite oštro - kao pisak i trbuh se grči premakičmenom stubu. To je oštar (nagli) izdisaj s izgovaranjemreči „Sat". Izgovarajući reč „nam", udišete kroz nos tačnotoliko dugo, koliko traje izgovaranje same reči. Trbuh se pritome opušta, to je vrlo kratak udisaj. Tačnije rečeno, tunema ni udisaja, ni izdisaja. Izgovarajući oštro reč „Sat" vičinite izdisaj, on je zapreminski mali, isto to se dešava i s

udisajem - on ne postoji, izgovarajući reč „nam", koliko je va zduha uneto - to i je st e udisaj . On je ta kode ve om a mal ipo zapremini.

Na taj način u predelu pupka nastaje ritmično osci-lator no kretanj e. Izgovarajući reč „S at " treba da ste gne teanus i da ga blago povučete naviše, a pri udisaju izgo

var ajući „na m" - da ga opusti te .

20 4

To disanje treba uvežbavati minimum tri minute, zatimpolako udahnuti i ravnomerno - potpuno napuniti pluća,zadržati disanje i, naprežući sve mišiće od zadnjice naviše -sve do ramena, jako se napregnuti. Zamislite da vam ener-

205

gija protiće kroz najvišu tačku lobanje. Zatim treba da seopustite dvostruko više nego stoje trajalo to disanje.

To disanje namenjeno je zdravim ljudima, koji žele daza ceo dan prikupe jako električno punjenje. U početku se ve žba tri mi nu te , a za ti m šes t mi nu ta od mora . Za ti m setrajanje vežbe povećava: tri minute disanja, minuta potpunog odmora, još tri minute disanja i tek posle toga 12minuta potpunog odmora. U daljem vežbanju postepeno se

7 - vrši se blago ritimično masiranje svih unutrašnjihorgana, jača srce zbog ritmičnog povećavanja i smanjivanjakrvnog pritiska, koji nastaje usled pokretanja pupka čiji jerad sličan radu pumpe;

8 - balansiraju se tri donje čakre, koje su odgovorne zapsihičke poremećaje a koji nastaju na osnovu seksualnosti iprekomemog umnog rada.

Prema tome, ti načini disanja omogućuje vam da kon-



pove ćava trajanje tog disanja, dok se ne dostig ne 15 minu tadisanja, 10 minut a prek id i pon ovo 15 minuta disanja, paduboko opuštanje 20-30 minuta.

Postepeno, za vreme uvežbavanja tog disanja, osetićetekako vam telo počinje da bruji od energije koja protiće kroznjega. Sve radite pametno i postepeno.

S tim disanjem aktiviraju se fiziološki i energijski mehanizmi:

1 - pumpanje velike količine vazduha kroz nos s efektima koji zbog toga slede;

2 — loša ventilacija pluća u kojima se nagomilava ugljenikova kiselina i efekti koji iz toga proizilaze;

3 - efekat niskofrekventnih oscilacija (vibracija) u plaz-menom telu, koje nastaju zbog izgovaranja reči-zvuka„nam" (to više podseća na zvuk u nosu, nego na reč); efekat

vi sokofr ekventni h oscilaci ja u pl az me no m telu, koj e nas taj uzbog izgovaranja reči-zvuka „Sat";

4 - oscilacije trbuha u predelu pupka izazivaju skupljanje i širenje plazmenog tela u kojem je zamrznuto magnet no polje, što izaziva pojavu jak ih teles nih struja;

5 - stezanje anusa pri izdisaju i pri izgovaranju reči„Sat", po zakonu raspodele energije, koncentriše energiju utom delu tela u kojem je irzima receptor anusa. Ruke podignute naviše usmeravaju je naviše duž kičme;

6 - krajnje naprezanje svih mišića s misaonom pred-stavom-impulsom te energije, podstiče pojavu bujice slo bodnih el ektr ona i njihovo usmerava nje na vi še;

206

, j g j

trolišete uporne polne nagone (želje) i da usmerite seksualnu energiju na stvaralački i lekoviti rad organizma.

U zaključku, napominjem - uvažavajte unutrašnju moćtog disanja. Pripremajte se za njega postepeno, ne žureći. Todisanje aktivira sve nivoe našeg bića. Ako su energijskikanali blokirani, a vi ste veoma uporni u vežbanju togdisanja, možete dobiti snažan energijski udar. Opreznost ipostepenost - to je glavni zadatak kojeg treba da se pridržavate pri izvođenju te vežbe.

BHASTR1KA PRANAJAMA

U prevodu s induskog jezika znači „kovački meli".Kako kovački meh služi za ubacivanj e veli ke koli čine vazduha u peč, tako i ova vežba pomaže ubacivanju vazduha unaš organizam.

Ve žb a je vrl o je dn os ta vn a: sedite uspr avno, zapuši tedesnu nozdrvu velikim prstom (palcem) i uradite tih i veo

ma lagan udisaj - izvršavajući uzastopno donje, srednje igornje disanje. Čim ste završili s udisajem, otvorite desnunozdrvu, a levu zapušite domalim prstom i uradite krozdesnu nozdrvu tihi, produženi izdisaj uz maksimalno pražnjenje pluća i maksimalno podizanje dijafragme naviše, da bi se na tr buhu formi ral o udublj enj e. Posle toga od ma huradite tihi, otegnuti udisaj kroz desnu nozdrvu, a izdisaj -

207

tih i otegnut uradite kroz levu nozdrvu. Dalje se čitav ciklusponavlja. To je jedna „Bhastrika pranajama". Kao što vidite,ona je vrlo prosta, ali veoma efikasna.

Pri vežbanju tog disanja na organizam se ispoljavajusledeći uticaji:

1 - ritam disanja. Što je ritam disanja veći, jače jepobuđen čovek. 1 obratno, stoje on niži, čovek je spokojniji,njegov mozak odmara i organizam se opušta.

Setite se knjige „Čišćenje organizma", stranica 63. Sva-ma Šivananda veoma dobro razjašnjava blagotvorni uticajtog disanja.

MET OD STVARANJA „DUHO VNE ENERGI JE"

Ima nekoliko metode stvaranja „duhovne energije" —



njegov mozak odmara i organizam se opušta.

Ak o frekvenci ja disan ja nije veća od 8 puta u mi nu ti ,glavna endokrina žlezda organizma — hipofiza, počinje efikasnije da radi. Ako čovek počne da diše s frekvencijomispod 4 puta u minuti, čvorugasta žlezda (epifiza) počinjekvalitetno (potpuno) da funkcioniše. A pošto epifiza imaulogu sinhronizatora smene dana i noći u organizmu, skojom je u vezi aktivnost cirkulacije energije kroz kanaleakupunkturnog sistema, teško je proceniti njenu pravilnuaktivnost za čovečije zdravlje. Osim toga pravilan rad težlezde je u vezi sa nekim sidhama (savršenstvima), kao što

je vi dovi tost i dr.

Bhastrika-pranajama upravo i pomaže normalizacijufunkcije epifize, jer se frekvencija disanja pri njenom vež

banju sma nju je do 3-2 puta u minuti . U stv ari, st epeni su per izdržljivosti po Butejku predstavljaju 4-3 disanja u minuti.

2 — uravnotežujući uticaj (delovanje) na levu i desnupolusferu mozga posredstvom naizmeničnog disanja krozlevu i desnu nozdrvu.

3 - skupljanje i širenje plazmenog tela sa zamrznutimmagnetnim poljem. Maksimalno podizanje trbuha navišepri izdisaju i njegovo izbacivanje napred pri udisaju stvara

jak e struje u or ga ni zmu, koje u or ga ni zm u iz jedna čavaj uasimetriju energije, koja se spolja ispoljava u viduznojenja itome slično.

4 - snažan masažni efekat na organe trbušne duplje.

20 8

j „ g j

sabijanja holografskog tela. Ali prvi i glavni je - ne činitiništa, što podstiče njegovo smanjivanje i rasejavanje.Prekomerno i često konzumiranje hrane i neuredan ži

vot po ds ti ču njego vo sma njivanj e. O tome je bilo go vora ,zato se ovde nećemo detaljno zadržati.

„Duhovnu energiju" rasejava preterano brbljanje, konfuzno razmišljanje, velike emocije i sklonost za nestva-ralačka maštanja. Za borbu protiv toga, još u davna vremena, razrađeni su sledeći metodi: „zavet čutanja" - protiv

brb lj ivost i; „jed nomi šl je nj e" - po mo ću mol it va i mant ra

(molitve po Budi, MŠ), „misaoni zavet čutanja", koncentracija na sebi samom — „biti tu i sada" - protiv konfuznograzmišljanja, velikih emocija i fantaziranja.

Na primer, sv. Serafini Sarovskij koristio je zavet čutanja, molitve, isposništvo i mnogo drugog. Porfirije Ivanovizmislio je sopstvenu molitvu-pošalicu, koju je nazvao„Himna života":

Ljudi su Gospodu verovali kao Bogu.

On nam je na Zemlju sišao sam.

Smrt kao takvu tera,a živo t izdi že do slave.

Kad se ljudi penju na brežuljak,oni gromko izgovaraju reči:To je naše rajsko mesto,čovekova slava je besmrtna.

2 puta

2 puta

20 9

Ta molitva-himna uvek je odzvanjala u njegovom srcu,skoro svakog minuta. On je s njom otpočinjao i završavaodan.

Postepeno nagomilana „duhovna energija" u čovečijemtelu stvara čuda i daje sidhe - tj. različita savršenstva.

Sad možemo da razmotrimo metode stvaranja „duhovne energije". Naravno, ima ih veoma mnogo. Razmotri -ćemo sledeće dostupne metode: opuštanje, misaona raspo

Pokretom ruke ili noge ili promenom položaja tela pre

kidate unutrašnji relaksacioni proces, a mišići, koji su većpostigli izvestan stepen relaksacije, u tom slučaju, morajuponovo da otpočnu taj ceo proces. Mišići, koji su prenapregnuti, neće biti u lagodnom stanju i ako ih pokrećete,samo ćete produžiti njihovo neudobno stanje. Proces opuštao ja tih mišić a može da traje od 10 do 15 minut a. O pušte ni

mišići treba da budu u lagodnom stanju, a ako se potpuno



loženja (stanja), koncentraciju na sopstveno telo sa zami

šljanjem unutrašnje svetlosti i „udisaji života".Opuštanje. Suština ovog metode je veoma jednostav

na, ali je primena veoma teška. Treba leći u postelju iopustiti sve mišiće, smiriti disanje i ne razmišljati. Kad seprekine svaka misaona delatnost i „prodrete" u nešto , neosećaj ući telo i nema jući svest, a zati m se „tr gne te " osećaj ući po novo sebe, ta d ćete osetiti po sebn u svežinu i e nergiju u organizmu. To znači da ste sabili svoje holografskotelo, tj. prikupili „duhovnu energiju". Ako to sistematski

praktikujete, bićete u tom stanju svaki put brže i sve brže iono će vam veoma koristiti.

Saveti Pola Brega, koje navodimo, pomoći će vam daovladate opuštanjem.

- Da biste se opustili i zaspali (prodrli), treba da zamračite sobu, isključite radio itd., legnete leđima na krevet saispruženim niz telo rukama, ali da ga ne dodiruju, i da svojepercepcije (zapažanja) svedete na minimum. Odmoriteruke, stavite ih s dlanovima naniže na postelju. Ispružitenoge da se međusobno ne dodiruju. Glava treba da bude u

vo do ra vn om položa ju na ma lo m ja st uku, što zavisi od vaskoji vam je položaj udobniji. U početku ne zatvarajte oči i negledajte u jednu tačku ispred sebe, već ih pokrećite naviše inaniže ili u stranu. Posle takvih pokreta vaše oči same će sezatvoriti. Misaono stalno pratite pokrete očnih jabučica iopustićete vaše mišiće, i to će na kraju opustiti ceo vašorganizam i potpuno vam obnoviti lagan san.

210

opustite, bićete neuobičajeno mirni (spokojni). Neudobnost bi lo kojeg mišića ili gr up e miši ća ukazuj e na nj ihovu pre-napregnutost i da im ne dozvoljavate da se opuste.

Misaona raspoloženja (stanja). Covečiji mozak je -pravo čudo prirode. Koristeći „Zakon srodnosti", mozak može namenski da bira i koncentriše hronalnu energijurasejanu u okolnom prostoru koja je sačinila holografsko

telo. 1 ne samo daje bira, već i daje unosi u svoje telo iliorgane. Na primer, evo staje napisao Maj Mihajlovič Boga-čihin u članku „Svet koji mnogi ne vide" (časopis „Svet",

2/90): ,,U atmosferi se uočavaju tečni ugrušci „ci" zlat-no-žute boje različitih oblika: dugačke trake, lopte i drugioblici. Uspelo je da se oni pobude na poseban način i da uduu telo".

Da biste prikupili i usmerili hronalnu energiju iz okolnog prostora u svoj organizam, treba šesti ili leći, opustititelo i zamisliti, stoje moguće jasnije, samog sebe ili neki organ koji je idealno zdrav i obasjan zlatnom sunčanom svet-

lošću. Što je jasnija i realnija slika, efekat je veći. Dalje tu

sliku treba da predstavite u sebi ili u neki organ i u mislimagovorite, na primer, da srce postaje idealno zdravo, daodlično radi, da se snažno snabdeva krvlju i tako dalje, utom smislu vodite „razgovor" sa samim sobom ili sa svojimnekim organom. Zadržati „sliku" i voditi „razgovor" u traj

anju 30-60 minuta. Što je više oštećen organ, biće vampotrebno više vremena da to uradite, a u težim slučajevima -

211

ceo dan. Rezultat nećete dugo čekati a on će prevazići sva vaša oče kiv anj a, jer ne ma ničeg snažn ijeg od Zi vo tv or ne(Stvaralačke) Misli.

Da biste postigli dobar misaoni metod potrebno je damnog o radite. Specijalan drevni jogin met od „tratak" pom oći će vam da ovladate tom metodom. Njegova suština je utome da postavite neki predmet u visini vaših očiju narastojanju 1,5-2 metra ispred vas - najpogodn ije p lame n

Gl d j di k l i l k kl i

primer, glavni detalj raspoloženja za lečenje srca je bio: ,,Umoje srce uliva se zdrava preporođena mladost, moje

srce potpuno se obnavlja, moje srce je novo, rađa se kaopreporodeno-mlado, nedirnuto srce". Prema tome, slična

vol jna stanja (raspol ože nja) može te oda bra ti za se be štozavisi i od reči koje vas najviše „diraju". U današnje vreme uSitinovoj kartote ci zajedno s varijan tama, klasi fikovan o jepreko 20 hiljada voljnih stanja (raspoloženja) i dalje se radi



svece. Gledajte direktno u plamen, a zatim polako zaklopiteoči i sa zaklopljenim očima trudite se da vidite plamen svecena sredini čela čija se slika postepeno razlaže. Gledajte nataj način, a zatim vizuelno zamislite objekat sa zaklopljenimočima. Treba ponavljati dok god se ne ugleda slika plamenasa zaklopljenim očima, kao i s otvorenim očima. Naravno,za to je potreban ne samo jedan mesec nego više meseci, aliće rezultati biti efektni. To treba vežbati 20-40 minutadnevno svakog dana. Kad po svojoj želji budete mogli da sazaklopljenim očima „vidite" bilo koji predmet kao najavi (u

stvarnosti) - postigli ste željeni rezultat. Sad treba vizuelnoda zamislite predivno, zdravo, mlado telo i da ga „na den et e"na svoje telo, ili da razgledate u anatomski atlas i vizuelnozamislite organ zlatne boje koji vam je potreban. Daljepostupajte na opisan način. Ko uspe da ovlada do savršenstva ovom metodom ili njegovim varijantama, može dačini čuda. Navešću nekoliko primera iz prakse.

Tvorac metode „usmeno-slikovitog, emocionalno-volj-nog upravljanja čovekovim stanje m" Georgij Nikolaje vič

Sitin demobilisan je iz vojske kao invalid, jer je teškoranjen. Prve eksperimente za postizanje voljnih stanja (raspoloženja) je primenio na sebi, a 1957. medicinska komisijagaje proglasila sposobnim, bez ograničenja, za vojnu služ bu. Suš ti na nje gove meto de, os im opis an og, bi o je izb or najefikasnijih reči i rečenica, koje ispoljavaju maksimalnolekovito dejstvo na ceo organizam ili na posebni organ. Na

212

na pisanju novih tekstova koji se odnose na lekovita dejstva.

Čuveni ekstrasens Vladimir Ivanovič Safonov postupaovako:

- Ja ništa novo nisam izmislio, jednostavno sam seuverio u postojanje bioloških sati u mom mozgu, i dobionjihovu praktičnu potvrdu da se može njima upravljati, nepribegav ajući ni kakvim stra nim sil ama i uticaj ima.

Da bi se to ostvarilo, treba uzeti neki dan iz vašeg životaod pre pet ili više godina koji pamtite (kad niste osećaliumor zbog starosti, smanjenja), dan kad nije bilo nikakvog

povoda da se uznemiravate zbog svog zdravlja i umora odstarosti.

Taj dan za vas treba da bude srećan, da biste ga dobropamtili. Stoga treba da se sećate tog dana. Vi treba dazamislite (i da verujete u to) da ste ponovo takvi, kakvi ste bili u to vr eme — zdravi, bezbrižni i srećni. To znači ponovoproživeti u prošl om vreme nu! Maka r je dan sat, dva ili ceodan. Što više, to bolje, pod uslovom da te uspomene ne buduinserti „trake sećanja", već naizmenična reprodukcija proš

losti, minut za minutom, čas za časom. Samo tad možeteočekivati ono što želite — povratak kazaljke biološkog ča-sovnika unazad prema boljem stanju zdravlja.

Posle jednočasovnog boravka u svojoj prošlosti, u događajima za čije je ostvarenje potreban ceo dan, a oni seponovo „proživljavaju" za jedan čas kao u ubrzanim filmskim kadrovima, organizam se puni energijom za koju je

neizvesno odakle potiče i koja se može uporediti sa dozomza doping koju upotrebljavaju neki sportisti. Ali samo taj„doping", dobijen iz sopstvene prošlosti, nema nikakvihpogubnih posledica i ne izaziva slabljenje i depresiju, jer organ izam jednos tavno dobij a jedinstvenu besplatnu neo čekivanu dotaciju bioenergije.48

Misaona koncentrisanost — način mišljenja — može sepreneti i na drugog čoveka, pothranjujući ga „duhovnom

ij " E l č j i k č l k k t

Prepustila sam suzama na volju, žureći da što pre vidimsvog malog sina, koji je vršnjak tog nesrećnog deČaka komenisam mogla da pomognem. Brzo sam svukla odeću i leglapored sina. Vaha (njen sin), verovatno je već odavno zas

pao, a ja nisam nikako mogla da zaspim i sve više samprivlačila njegovo malo telo. Odjednom mi se pričinilo da

moj sin nije pored mene, već taj pomodreli zadihan dečak,koji umire, ne u toj meni nepoznatoj kući, već ovde - poredmene Grleći Vahu trudila sam se da što brže zagrejem



energijom". Evo slučaja iz prakse čuvene lekarke u svetu

Džune Davitašvili:— Jednog dana, kasno uveče, nekoje stidljivo pozvonio

na vratima mog stana. Izvukla sam se iz postelje i otvorila vrata. Ušla je mlad a, ali iz mučena ž ena s up la ka ni m o či ma .

„Džuna, pomozite mi! Moj sin umire."Brzo sam se obukla i pošle smo u noć. Kad smo ušli u

kuću, svi pogledi bili su upereni ka meni i svi su očekivaličudo. DeČak je jedva disao.

„Po svoj prilici počela su da otiću pluća. Mi više ničim

ne možemo da pomognemo" — tiho je prozborio jedan odlekara.

Dečak na umoru, odjednom je otvorio oči. Gledao je umene tako molećivo, da sam počela da molim Prirodu da mipomogne. Dodimula sam ga, a zatim čuteći uradila svemoguće manipulacije koje sam znala. Radila sam dugo iiskreno. Međutim, shvatila sam da dečak umire i kad samzavršila, takođe Čuteći pošla prema vratima, a majka se s

nadom skoro bacila preda me:

„Kaži mi Džuna, da li će živeti moje dete?"Nisam joj odgovorila. Srce mi je bilo puno boli, a očipune suza.

48 Kak o je važno praviln o interpreti rati svoja zapažanja i osećaje.

Safonov je nesvesno opisao mehanizam „Zakona srodstva

(sličnosti)", kad mozak, nastrojen na mladost, počinje da apsorbuje

njemu svojstvenu energiju.

214

mene. Grleći Vahu, trudila sam se da što brže zagrejem

njegovo telo (krv), molila sam sina, koji je navodno postaotaj nes reću i dečak, da me ne napušta.

U dvorištu je bila tamna noć, a tu — kroz moje ruke —kaoda su prolazili topli sunčani zraci, 49 i blistava svetlost zvez-

da i duge, šum kiše i lepršanje lišća — sve to što vezuje

čoveka sa životom, sve to što mu daje snagu. Ja većodavno nemam predstavu o vremenu, i moj život je mis

lima prešao u život dečaka, kucanje mog srca pomagalo je ku ca nju njeg ov og sr ca, i j a sa m samo oseć al a da se telo

malog čoveka puni nekakvom svetlosnom snagom...Ujutro me je probudio oštar zvuk telefonskog zvona.

„Džuna, hvala! Mom sinu je bolje i lekari se sadanadaju..."

Koncentracija na sopstvenom telu sa zamišljanjemsvetlosti. Ispostavilo se, da biste misaono privukli hronalnuenergiju s potr ebnom frekvencijom u svoj organi zam, pot

rebno je da u mislima „vidite" raskošnu sunčanu svetlost.Hronalna energija sadrži potpunu informaciju o vasionskim

osnovama: oscilatorne, obrtne, magnetne i druge čestice.Hronalno zračenje odvlači sve te čestice, ali postoji i povratna sprega. Bujica fotona, magnetno polje i druga polja izračenje obavezno sadrže hronalnu podosnovu. Veoma je

49 U teškom trenutku, možete koristiti već opisano i spasiti život

svojim najbližima.

215

komp li kov ano predstaviti hronalnu bujicu (tok ), ali zatosvetlost, koja sadrži određenu energiju hronalnog polja unašem organizmu, može lako da reprodukuje naš misaoniaparat. To znači da, ako zamišljamo svetlost na račun efektaprenosa, mi koncentrišemo hronalno polje. To je sva suštinakoncentracije u sopstvenom telu sa zamišljenom svetlošću unjemu.

Radi toga treba da sednete ili legnete, da se opustite,

„Udi saji živo ta" . Ovaj način disanja veoma malo sepraktikuje, ali se zato o njemu mnogo govori. Naziv takvognačina disajnih vežbi uzeo sam od P. K. Ivanova. Evo kakoIvanov opisuje to disanje:

- Kad sednete i treba da jedete (a takođe pre polivanja -tuširanja), obavezno morate da naterate sebe da kroz grkljanmaksimalno udišete vazduh iz atmosfere, sa visine u Prirodi. Ta vežba disanja pomaže organizmu dobru razmenu



„smirite" disanje i misli, i kao što je osetila Džuna Davi-tašvili, zamislite stoje moguće jasnije da se vaše telo punisvetlosnom snagom koja i jeste sam život- Kundalini Šakti.Kao rezultat toga treba da bude jaka emocija od unutrašnjesvetlosti, da se oseti toplota koja se širi u telu, „Puls Života",da se osete mnoge mogućnosti i tome slično. U tom stanjutreba biti 20-40 minuta.

Usporeno, ravnomerno disanje pomoćiće vašoj koncentraciji. Tako, pri udisaju punite se živom svetlošću, a priizdisaju zamišljate da s vazduhom, kao da je crni dim,

izbacujete bolesti iz sebe. Setite se postulata starih: „Misao vodi ener giju („ ci ", „p ran u" ), energija vod i krv, a krv nosihranljive mater ije" . Eto to je lekoviti l anac takvog disanja.

Slično tome čini i J. Gurjanov iz Sevastopol ja:- Vi ste, sigurno, nekad videli ugalj koji se gasi u vatri.

Ležeći na leđima, zaklopite oči i opustite se. Udahnite vazduh polako i potpuno kroz nos . Zadrži te disanje tol ikokoliko možete da izdržite, bez naprezanja. Koncentrišite sena bolno mesto i polako izdišite kroz nos, usmeravajući umislima biotokove (biostrujanja) iz pluća na bolno mesto.

Istovremeno zamišljajte kao da na mestu s bolovima, počinje da se žari truli ugalj, koji se postepeno razgara i postajesvetliji, i počinje da zrači toplotu. Uradite nekoliko vežbitakvog disanja. Pri svakom izdisaju ugalj se razgara, crve-niji je, a toplota jača. Potrudite se da osetite tu toplotu izamislite crvenu svetlost koju zrači ugalj. Ako se posle 5-10minuta ne smanje bolovi, ponavljajte vežbu.

216

j g

materija. Vazduh sadrži životnu snagu koja je potrebna zadug život.

-Mi sa tim produktima gutamo vazduh - vazduh jeprodirao svaki put s hranom i mi smo ga gutali. A sada

vazduh, pr ir odno popunjava unutra šnjost tela. Zb og te po-punjenosti, telo nema potrebu da upotrebljava suvišno.

Tehnika vežbanja tog disanja je: izaći na ulicu, podignuti glavu naviše, otvoriti usta i polako udišući vazduh kroznos (a ne kroz usta), zamisliti da uvlačite vazduh sa visine.Pri tome javlja se piskav zvuk u grkljanu. Kad završiteudisaj, potrebno je da uradite pokrete gutanja i misaonorasporedite „duhovnu energiju" u ćelom telu, ili je kon-centrišete na bolesno mesto ili organ. Time učvršćujete,odnosno sabijate hronalno polje koje je „podriveno" bolešću. Ne preporučuje se da se takvo disanje primenjuje višeod 3 do 4 puta, mada se može praktikovati 2-10 puta u tokudana.

Ak o vam zamišl jan je dobro uspe, ose tićete od ma h nagomilanu energiju i pri trećem udisaju nećete moći da pro

gutate uzetu energiju - sve je maksimalno nabijeno. Postojeljudi, među kojima na primer, J. Andrejev, koji za jedantakav udisaj poveća vaju sopstve nu težinu za 1-1,5 kilogram!

Slično disanje majstori „ciguna" obavezno primenjujuna kraju vežbanja. Oni tokom uvežbavanja laganih i ravno-mernih pokreta kao da „namotavaju" „duhovnu energiju"

217

okolnog prostora oko sebe i istovremeno sakupljaju plju vačku u ustima. Oni u završno j fazi ko mple ks a vrše ravno -meran udisaj, opuštaju polako ruke niz telo i učine tri pokreta gatanja, i pritom gutaju sakupljenu pljuvačku. Pritome oni zamišljaju, da naniže, u donj-tjanj (energijskicentar) izbija energija koja se koncentrisala za vreme vežbanja.

Posle tog vežbanja, koncentrisati misli na to da se ener

Ak o i vi posvet it e dovoljno vr em en a na razvoj snaž nogmisaonog načina predstavljanja, nećete imati energijskihproblema i dobićete toliko energije koliko zaželite.

ZAKLJUČAK



gija koncentrisala na jednom mestu i da nikuda ne odlazi. Ak o to ne uradit e, energija koja se pr ikupila u vama, mo žese rasplinuti.

Navodimo prostu vežbu disanja, kojom se onemogućuje nestajanje (rasplinjavanje) prikupljene energije, a koja,takode pomaže u njenom prikupljanju. Udišući, zamislite dase širite. Van granica vašeg tela pojavljuje se svetlosnakopija, koja se sve više i više povećava: sto metara u preČ-niku, dvesta, kilometar, sto kilometara itd. Zamišljate sebekao da ste takav svetleći junak. Kad ste potpuno udahnuli,

zadržite disanje koliko možete i tu sliku predstavite sebi ja sn ij e. Pri izdisa ju, zamišljaj te da tu sve tleću figuru uvlačite u sebe i u mislima je „utapkavajte" u kičmu. Svakudisajnu vežbu završite takvim disanjem.

Porfirije Komejevič Ivanov perfektno je ovladao vešti-nom prikupljanja „duhovne energije" („azot živog karaktera") pomoću jednog udisaja. Evo kako je on to radioprema recima očevidaca. Priča D. Kondrašina: ,,I još jednaosobina tog čoveka. Vizuelno je izgledalo kao da menja

rast, ponekad je izgledao visok, a ponekad je rastao doneba".

Zinaida Makarova: „Za sve godine istraživanja, živeo jena kraju životne snage, koju je trenutno obnavljao putemotvorenog izdisaja... kao u nekom svetlećem omotaču. Ljudisu videli njegovu veličinu kao neko svetleće telo i nisumogli da shvate kakvo je to telo".

218

Mislim da je prvi put u popularnoj literaturi na tako vi so ko m ni vou ra zm ot re no pitan je disan ja. Po no vi mo bitnemomente .

„Hranljiva prana"-hrana, voda, kiseonik, ugljen-dioksid održavaju naše telo. „Disajna prana" - slobodni elektroni, koji aktiviraju mozak kroz nosnu duplju, a prekomozga i endokrini sistem, daju potrebnu snagu fizičkomtelu. „Duhovna energija" preko akupunkturnog sistema upravlja funkcionisanjem fizičkog tela i pranskom energijom.Nižim nivoom (fizičkim telom) - ustima upravlja se pomo

ću srednjeg nivoa (pranskog tela) - nos, a sa oba nivoaupravlja gornjim nivoom (holografskim telom)'- remenomglave.

Po pravilu, ljudima nedostaje disajne prane i „duhovneenergije". Od nedostatka prve, usporava se probava hrane iasimilacija materija, smanjuje se radna sposobnost, slabiimunitet i nastaje sklonost ka bolestima. Od nedostatkadruge - nastaje bezvoljnost, preživljavanje i odstupanjepred teškoćama. Zato, pretežno treba da se radi na raz

vijanju i j ačan ju pr an sk og i ho lo gr af sk og te la , od no sn o da se jača ju od go va ra ju ćo m energi jom.

Osim već navedenog, pri izvođenju disajnih vežbi, iz bor vež bi i nj ihovu tež inu treba uskladi ti s in di vi du al nomkonstitucijom.

Ljudi s konstitucijom „Žuči" treba više da dišu krozlevu nozdrvu, naročito u toplom godišnjem dobu. Pri tome

21 9

udisaj se vrši kroz levu nozdrvu, a izdisaj kroz desnu.Takvim disanjem postiže se rashlađujući efekat. Zbog togašto oni imaju dobru probavu (funkcija „disajne prane"),njima se preporučuje da više upražnjavaju disajne vežbe zasticanje „duhovne energije".

Ljudi s konstitucijom „Sluzi" treba više da dišu krozdesnu nozdrvu. Takvo disanje zagrevaće njihov organizam iisušiti mu suvišnu vlagu. Takvim ljudima veoma dobropogoduje disanje po Streljnikovoj i Sat-Nam" metodi koji

VODENE TERA PIJE

Ispiranje organizma omogućuje deset pred

nosti: jasnoću uma, svežinu, bodrost, zdravlje,

snagu, lepotu, mladost, čistoću, /epu boju kože i

pažnju lepih žena.



pogoduje disanje po Streljnikovoj i „Sat-Nam metodi koji

povećavaju probavne sposobnosti organizma, i na osnovukojih se snažno masiraju mlitavi (tromi) organi trbušneduplje. Potrebno je tako disati do znojenja i trpeti žeđ i trebapiti vodu što je moguće manje. Voda pomaže stvaranjumasti u organizmu. Kad debeo čovek manje pije, dešava seobratan proces - nastaje voda iz masti čiji je rezultat smanjivanje telesne težine.

Ljudi s konstitucijom „Vetra" treba da dišu naizme-nično kroz obe nozdrve. Takvo disanje uravnotežiće njiho

vo ps ih ič ko sta nje i dov est i or ga ni za m u ra vn ot ež u. Nji maposebno pogoduje „Bhastrika-pranajama" s usporenim tempom. Njihova prirodna živahnost će se uravnotežiti, a životni procesi biće lakši i brži. To će se posebno blagotvornoispoljiti na njihov san i probavu.

U mlađem uzrastu, više koristite disanje koje normalizuje psihu i stimuliše stvaralačke sposobnosti. U srednjemuzrastu, težište je na disanju koje aktivira ceo organizam, da

biste se mo gl i po tp un o i kval it etno re al iz ovat i i post izat i

uspehe. 1, na kraju, na poslednjoj trećini životnog puta,poklonite više vremena sticanju „duhovne energije", a manje je trošite.

Ima mnogo metoda disanja, ali u ovom poglavlju je datuniverzalni ključ za njih, i na osnovu njihove primene možete samostalno da odaberete bilo koji metod disanja i da gaznalački primenjujete.

22 0

Iz Ajurvede

U V O D

Vo da - izvor života čini gl avnu ma su tela (d ve tr eć in e) ,u kojoj su sve manifestacije organiz ma: tok bioloških reakcija, transportovanje gasova i materija, prenošenje nervnih

impulsa, sposobnost da se asimiluje i predaje toplota, asimilacija i prenošenje različitih zračenja i, na kraju, ona je naj-srodnija s elektronom - univerzalnom energijom Vasione.

Dva od tri životna principa - „Sluz" i „Žuč" - u svomsastavu sadrže vodu. Sto organizam više sadrži „aktivne"

vo de, intenziv nije su ži vo tne man ifest acije (na pr im er, ko ddece), i obratno, stoje ima manje, teži je život (na primer,kod starih ljudi).

Progresivan gubitak vode, u toku života, uočava se kodsvih živih bića i predstavlja jedan od bioloških zakona.Stoga se održavanjem optimalne količine „aktivne" tečnostiu organizmu može povećati kvalitet života i njegovo tra

ja nje.

Covečanstvo je davno uočilo sposobnost vode da održav a čoveč iju snagu i zbo g toga su prve i glav ne fizij atrij sketerapije obavljane vodom. Njihova znalačka i blagovre-

221

mena primena veoma pomaže čoveku, i obrat no, neznalaČka

obično mu šteti.

Različiti običaji i obredi, u vezi sa vodom, služe kaoefikasno sredstvo za održavanje i poboljšavanje čovekovog

zdravlja.U istoriji čovečanstva bio je period, koji je potvrdio

koliko se pogubno odrazilo nepoštovanje elementarnih higi je ns ki h pra vi la na ljudsko zdravl je. Stari hr iš ćani , izopaČivšiučenje Hrista odbacili su higijenske terapije u vezi sa vo

Shodno tome, evo šta su govorili drevni i savremenimudraci o lečenju vodom.

„Otac medicine" Hipokrat ovako je pisao o vodi. Da biste se izlečil i i bil i zdrav i, treba crpiti ži votn u sn agu koj ase nalazi u prirodi. Zato treba pribeći prirodnim metodamalečenja, na primer, lečenje vodom. Voda može da dejstvujena telo vlaženjem, hlađenjem i zagrevanjem. Izaziva nadra-žaje i reakciju i utiče mehanički i hemijski. Može datitoplotu i oduzeti je. Slana voda čini kožu toplom i suvom.



učenje Hrista, odbacili su higijenske terapije u vezi sa vodom i telom, kao đavolje. Ljudi su prestali da se umivaju i

br inu o čis toć i tela. Na pr imer, kralj ica Spa ni je Izabe laKastiljska (kraj XV veka) priznala je, da se za ceo životoprala svega dva puta - pri rođenju i na dan svadbe. Kćerka

jed nog od francusk ih kral jev a umr la je zb og vaš lj ivo sti .Ludvik XIV izdao je specijalni ukaz (proglas), kojim jenaredio da se ne štedi na jakim mirisima, da bi se neutralisaonjihov smrad koji potiče od tela i odeće. O prostom narodunema se šta reči. Usled nečistoće i nedovoljne lične higijene

harale su po Evropi takve epidemije kuge i kolere, koje su u jedn om na letu odne le u grob jed nu četvrt inu njenog stanovništva!

MEHANIZMI UTICAJA VODE NA ČOVEČIJIO R G A N I Z A M

Potrebno je da se upoznamo s osnovnim mehanizmima

dejstva vode na čovečiji organizam, koji će sve dovesti usimetričan i jasan sistem, i pomoći da se izbegnu greške koječesto nastaju prilikom upotrebe vode.

Mnogobrojni umni ljudi svog vremena govorili su oprimeni vode s ciljem lečenja i jačanja čovečijeg organizma.Koristimo njihove misli i iskustvo kao polaznu tačku da biih potkrepili novim naučnim podacima.

22 2

Hipokrat je posebno cenio tople i vruće kupke. „Kupkepomažu protiv mnogih oboljenja, kad sve drugo prestane dapomaže". Primenjivao ih je kao sredstvo za preznojavanjeprotiv groznice. Govorio je da tople kupke dobro pomažukod oboljenja organa za disanje i probavu, smiruju nervnisistem, eliminišu drhtavicu i grčeve i omogućuju lak san.

Galen je tvrdio, da organizam, koji stari, treba na bilokakav način zagrevati i vlažiti. On je visoko cenio banjskuterapiju koja po njegovom mišljenju poboljšava ktvotok, asamim tim povećava i životni tonus.

Avicena je pisa o, da raz liči te vežbe i vo de ne terapijepojačavaju krvotok, regulišu disanje i razmenu materija i dautiču na opšte izlečenje. On je bio vatreni pobornik banje(saune), smatrajući je odličnim higijenskim i lekovitimsredstvom. Umerena primena saune, govorio je on, pomažekod nervnih poremećaja i nesanice. Avicena je propisivaoupotrebu saune protiv paralize, spazme celog tela pa i protivmamurluka. Savetovao je preznojavanje u sauni radi sprečavanja katara gornjih disajnih puteva. Vrelina saune, sma

trao je on, koristi obol eli ma od pleuriti sa, kod slabog var enj a i slabost i že lu da čno-cr ev nog tra kta i ko d gubitkaapetita. Suva sauna olakšava obolelima od vodene bolesti ionima koje „lomi" u zglobovima. Za obolelog od žutice„često kupanje u sauni je - osnova čitavog lečenja". Saunapomaže kod bolova u mokraćnoj bešici, otežanog mokrenjai opšte slabosti organizma.

223

Utemeljivač hirurgije Ambruaz Pare (1509. - 1590.)

učinio je preokret u vezi s lečenjem prostrelnih rana i odustao od primene, u to doba, metode spaljivanja rana sa vr el im ul jem. On je pr epor uč iv ao je dn os ta vn o i be zb ol nolečenje. „Mi smo zaboravili lekovita svojstva vode, - go

vo ri o je Am br ua z Pa re . - Ne ću da ra zo ča ra m ljude , koji ver uju da se ra ne leČe po mo ću ob loga (zavoja) na topl je ni mu obajanoj vodi, ali sam lično duboko ubeden da u tom

slučaju pomaže samo obična voda koja čisti ranu i otklanja

njene pokvarene sokove i materije koje narušavaju njensastav.

Drugog rada, u tom slučaju nema, osim da se ojačaoslabljeni organizam.

3) Na koji način voda doprinosi izlečenju?

Tri bitna svojstva vode: da rastvara, da odstranjuje(polako pere) i da jača organizam. Ta svojstva vode sudovoljna, da bismo potvrdili da voda leci sve uopšte izlečive bolest i, je r pri leč enj u sv ak om pr im en om vo de nas toja lo se



j p j j

upalu".Sebastijan Knejp, na osnovu svog 30-godišnjeg iskus

tva u vezi s metodom lečenja vodom, ovako se izrazio odelovanju vode na Čovečiji organizam:

1) Šta je to bolest i koji je opšti uzrok svih bolesti?

Sve te bolesti, ma koje im bilo ime, po mom ličnom

mišljenju, imaju svoju osnovu, svoj uzrok, svoj koren, svojpočetak u krvnim poremećajima koji su prouzrokovani sla

bo m ci rkulac ij om krvi ili nekv al it etni m sa st av om krvi ilizbog drugih tkiva u organizmu koja slabe sastav krvi i njenucirkulaciju. Krv protiće kroz kanale krvotoka u ćelom telu,

napaja svaki njegov deo, svaki organ, hrani ga i oživl java.Cirkulacija krvi u organizmu obavlja se po strogom redo-sledu: svako brže ili slabije cirkulisanje krvi i svaki strani element koji dospe u nju narušavaju normalnu cirkulaciju krviu organizmu i izazivaju poremećaj i oštećenje krvi kojiprouzrokuju organska oboljenja u organizmu.

2) Kako se postiže izlečenje? Odgovoriću na vaše pitanje. Lečenje je veoma lako, je dnos ta vno i skoro be z greš ke , ako un ap re d zn at e da sv ak a bolest nas taje usl ed ošt eće nja krvi !

Tada lečenje ima dvostruki zadatak: treba da uspostavite pravilnu cirkulaciju krvi, ako je narušena ili da sepotrudite da odstranite iz krvi sve stoje loše u njoj kao i sve

22 4

j p j p j

da se odstrani uzrok bolesti.Zbog toga, moguće je:a) Rastvoriti u krvi bolesne materije;

b) Od st rani ti ra st vo reno ;c) Obnoviti pravilnu cirkulaciju krvi posle takvog

čišćenja;

d) Više ojačati oslabljen organizam, odnosno osposobitiga za nove aktivnosti.

Čuveni niski naučnik-lekar, A. S. Zalmanov, u svojoj

knjizi „Tajna mudrost čovečijeg organizma" (Lenjingrad,„Na uka ", 1966.g.) piše daj e živ ot - stalno kretanje tečnosti

između ćelija i u ćelijama. Kad je u čovečijem organizmukretanje tečnosti normalno, regulisano, sve ide dobro. Akose naruši tok tih životnih sokova, čovek poboleva.

Sistem kapilara - to je svojevrsni vaskularni skelet, kojiorošava (vlazi) svaku ćeliju organizma. U svakom organukoji slabo funkcioniše, po pravilu, nalazi se posekotina iliproširenje ili suženje kapilara. Zalmanov je svoj metod

lečenja nazvao „kapilarna terapija". Da bi se efikasno delo- valo na ka pi la re , on je pr ep or uč iv ao da se pr im eni terapi ja spovišenom temperaturom - sauna i kupke.

U vezi s tim, U „Fizioterapeutskom priručniku" u redakciji kandidata medicinskih nauka I. N. Sosina (Izdavačkopreduzeće „Zdravlje", Kijev, 1973.g.) u poglavlju „Lečenje

vodo m" ukazuje se na os no vni me ha ni za m dej stava topl ih i

225

hladnih terapija. Prema zakonu antagonizma u krvotoku(hemodinamici) Dastra i Mora, hladne terapije, sužavajućisudove (vaskule) kože, šire sudove trbušne duplje. Topleterapije - obratno, šire kožne sudove i sužavaju sudovetrbušne duplje.

Međutim, pri ograničenom temperaturnom dejstvu (lokalna kupka, kompresa) dolazi do istorodne segmentne reakcije koja se ne potčinjava zakonitostima. Na primer, za-

5. En erg ij ski i st imuli šući - Zbog dejstva na kožu postižemo jak stimulišući efekat na neivni i akupunkturni sistem.

6. Lekoviti - Zato, što za vreme vodenih terapija dolazido asimilacije vode i zajedno s njom rastvaranja materija,koje prouzrokuju posebne reakcije u organizmu a koje za

vis e od svojs tav a asimi liranih materi ja.

Sad ćemo detaljno da razmotrimo već navedene meha



grevanje podbratka izaziva proširenje sudova želuca; hlađenje kože na čelu - sužavanje moždanih sudova.

Posle ovakve uvodne informacije, mogu se izvesti uop-štavanja i dopune. Istovremeno, u ovom poglavlju, hoću da va m po ka že m pri men u univer zalne meto de, kojom se objašnjava princip dejstva vodenih terapija na čovečiji organizam. On se bazira na dva pristupa: jin-jang i Tri doše (triživotna principa — Doše: Sluzi-Kapha, Vetra-Vata i Zu-

či-Pitta).

Evo osnovnih mehanizama uticaja vodenih terapija načovečiji organizam.

1. Razvojni (Usavršavajući)-To je jedan od osnovnihmehanizama uticaja vodene terapije na čovečiji organizam s vi še st rukim dej stvom koji nas pri bl ižava un ut ar ut ro bn omstadijumu razvoja sa svim njegovim prednostima.

2. Rastv arajući i eli minišući - Vodene terapije omogućuju da se rastvore i odstrane razne štetne naslage (taloženja) iz organizma.

3. Mehanizam koji normalizuje krvotok - Primenahladnih i toplih vodenih terapija omogućuje da se aktivira

unutrašnji i spoljašnji krvotok, što dovodi do njegove nor

malizacije.

4. Zagrev ajući i vlažeći - Vodene terapije pomažu za-grevanje organizma i njegovo zasićenje vodom. To posebnokoristi starijim ljudima i ljudima s konstitucijom „Vetra".

22 6

nizme i vodene terapije, koje ih pobuđuju.

RAZVOJNI MEHANIZAM VODENIH TERAPIJA

Čovečiji organizam započinje svoj razvoj u vodenojsredini. Ona je, po mnogim pokazateljima, najpovoljnija zataj razvoj. Utvrđeno je da, ako se dete posle rođenja češćedrži u vodenoj sredini (kadi), ono će se razvijati mnogo brže, a njego vo zdravl je će bit i bolje nego stoj e kod „k op

nenih" vršnjaka.

U kontaktu sa vodom zadejstvovani šu mnogi važnirazvojni mehanizmi:

a) stalno navlažena koža „usisava" u sebe slobodneelektrone, kojih u vodi ima mnogo više nego u vazduhu;

b) pli van je i gnjuranje u vod i sa za drža ni m disa njemnagomilava i zadržava velike količine ugljenikove kiselineu organizmu. Kao rezultat toga dva gore navedena mehanizma nastavljaju snažno da stimulišu biosintezu;

c) smanjenje telesne težine u vodi detetu omogućuje dase mnogo lakše i slobodnije kreće, a to će se pozitivnoodraziti na njegov opšti razvoj. Znatno je olakšana cirkulacija krvi, a krv raznosi hranljive materije do raznihdelova tela;

d) naučnici su ustanovili da je svaki mališan, od momenta rođenja pa do pola godine starosti, sposoban da se

227

slobodno održava na vodi bez pomoći sa strane. Ako senastavi da se uvežbava ta genetska sposobnost, neće seugasiti, a dete počinje pre da pliva, nego da hoda. Važno jeda se ne propusti vreme.

Igor Čarkovskij uveliko propagira svoj metod „rađanjau vodi" i „bebi-jogu" (jogu za bebe). Kao što je praksapokazala, taj metod je veoma efikasan za daljnji razvoj dece

Vodene terapi je kao što su kupanja u kadi i bazenu, a ipolivanja vodom, takode pomažu i odrasloj deci, ali ne u toli

koj meri, kao mališanima (bebama). Pri tome voda mora biti

topla - indiferentna. Može se koristiti prohladna i hladna voda

za polivanje u trajanju 5-10 sekundi.

RASTVARAJUĆI l ODSTRANJUJUĆI MEHANIZAM

VODENIH TERAPIJA



i oslobađanje od porođajnih trauma. (Mladi roditelji ovotreba da imaju u vidu.)

Evo šta kaže o Igoru Čarkovskom i njegovom „ruskommetodu", vodeći američki specijalista za prirodno lečenje,doktor Stiv Moris:

— Zapravo, ja i moje kolege doputovali smo u SSSR da

bi sm o deta ljno izučil i „rus ki met od" . Sa znal i sm o mn ogotoga, o čemu ranije nismo ni predpostavljali. Na primer, u

vo di se mo gu odgaja ti ne do no šč ad i slabaš na de ca . Naj

čudnije otkriće za mene je bilo, da su bebe, koje su dobiletraumu mozga usled dugotrajnog porođajnog gušenja, uspe-le da obnove svoje umne sposobnosti zbog intenzivnih treninga u vodi. Vaš zemljak (sugrađanin) Konstantin Butejko

to objašnjava time da, bebe, pri čestim i dužim potapanjima(zagnjurivanjima) u vodu, ne dišu. 50 Rezultat toga je da se ukrvi povećava sadržaj ugljen-dioksida, koji prouzrokuje re-flektorno širenje sudova mozga, a hemoglobin počinje boljeda predaje kiseonik nervnim ćelijama. Ishrana mozga senaglo poboljšava - on može da obnavlja (regeneriše) ošte

ćene strukture i da stvara nove. Tome umnogome doprinosiintenzivna hidromasaža bioloških aktivnih tačaka koje nakoži predstavljaju centralni nervni sistem.

50 Kao što nam je poznato iz prakse, mi svako zagnjurivanje u vodu

vr ši mo sa za dr ža ni m ud is aj em . E vo još j ed n e po tv rd e, da je

potr ebno, kao i jogisti, zadržavati disanje na 80 % udisaja.

22 8

Bilo kakva stvrdnjavanja u organizmu ukazuju na pre-pobuđenost životnog principa „Vetar", koji u organizmu

prouzrokuje suvoću i hladnoću, tj. stvaraju uslove, kojipomažu stvaranju čvrstih materija. Skupljanje, sabijanje,kristalizacija - to je /Y///g-proces. Zato, da bi se sprečiloskupljanje i sabijanje, potreban je suprotan - raširujući////-proces. Na taj način, za protivtežu suvoći i hladnoći (ili vr uć in i i su vo ći ) u or ga ni za m treb a ob ezbedi ti vlagu i to plotu. Tople i vruće terapije u vezi s vodom, upravo to

podstiću.Da bi se odstranilo rastvoreno, treba raširiti kanale:

krvne i limfne, a takođe i pore na koži. To sve pomaže////-procesu — širenje i usmeravanje iz sredine napolje. A postoje voda idealni upijač, prenosnik i izlučivač (radijator)toplote, ona će pomagatiy///-procesu.

Ak o u to pl u vo du do da te isparlji ve materi je , koj e još više pojačavaju pr op us tl ji vost te la i uz to do pr in os e to me , dase toplota „razbija" i „rasejava", tada će usled takvog spa

ja nj a efe kat biti mn og os tr uk o poja čan. Zb og toga se u vodudodaju odvari koji sadrže isparljive aromatične materije.

Najjača terapija, namenjenaza rastvaranje štetnih materija u organizmu, je parno kupatilo (sauna). Osim što dobrozagreva organizam, otvara i pore na koži, kojim se podstičeobilno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija napolje kroz kožu.

22 9

Tople i vruće kupke imaju nešto slabije dejstvo. Ako seone primenjuju uz dodatak isparijivih materija, tj. s odva-rima trava i drugih materija, efekat rastvaranja se pojačava.Zato, što lučenje kroz kožu nije jako, kao u sauni, glavnolučenje obavljaju bubrezi. Stoga, ako imate slabe bubrege-parite se, a ako je bolesna koža - primenjujte kupke.

Kontrastne terapije, tj. kombinacija toplog i hladnog,usmeravajući tok krvi čas prema koži, a čas u dubinu organizma, pomažu bolje ispiranje sveg nepotrebnog.

Osetljivi ljudi sedaju u kadu i brzo sapim grudi i leđa, nepotapajući se u vodu. Polivanje celog tela može potpuno dazameni hladnu kadu ljudima koji se boje hladne vode. Nikad

se ne srne kvasiti glava. Ako ste je slučajno pokvasili, treba je do br o os ušit i.

Dalji postupak, naročito koji se odnosi na kretanje poslekupanja, isti je kao i u prvom slučaju.

Ovde moram da navedem neke primedbe. Ja nikad ne



Evo kako Knejp savetuje da se primenjuju kupke:- Ući u kadu, (a) napunjenu toliko vodom, da voda

prekriva celo telo. U kadi se zadržati 25-40 minuta. Zatim brzo preći u d ru gu kadu (b) s hl ad no m vo do m i zagnjuri ti sedo glave u vodi; ako nemate drugu kadu, tada, stoje moguće brže, pol ij te tel o hl ad no m vo do m. Hl ad na ku pk a ili poli vanje mo ra da se završe u tok u 1 mi nu te . Za ti m, ne br iš ući

se, brzo se obući i kretati se po sobi ili na vazduhu sve dok god se telo potpuno ne osuši i zagreje (najviše za pola sata).

Drugi način:Kada je napunjena kao u prvom slučaju, ali temperatura

vo de je nešt o veća u njoj — od 32 do 34 st epena. Tem pe ratura vode ove kupke ne srne da bude iznad 35 stepeni, nitiispod 28 stepeni.

U toplu kadu ulaziti ne jedanput, već tri puta, tako isto i

u hladnu - tri puta. To je takozvana „kupka s trostrukompromenom":

10 minuta u toploj kadi,

1 minut - u hladnoj ,10 minuta - u toploj,

1 minu t - u hladnoj ,10 minuta - u toploj i1 minut u hladnoj kadi.

Uvek treba završiti s hladnom kupkom. Zdravi, snažni

ljudi sedaju u kadu s hladnom vodom i potapaju se do vrata.

23 0

propisujem tople kupke bez hladnih kupkih ili hladno poli van je posle nji h. Po vi šena te mper at ur a, naro či to ak o du gotraje, ne jača već slabi ceo organizam; ona ne samo da nekali kožu već je čini mnogo osetljivijom na hladnoću; ona,na kraju, ne štiti već podvrgava opasnosti. Topla voda otvara pore kroz koje prodire hladan vazduh i čije se posledice

vrlo bi zo jav ljaju . Hl ad ne ku pk e po sle topl ih ili hl adna poli van ja to otk lan jaj u (ja ne poznaj em ni je da n nač in pr im en etople vode, posle koje ne sledi primena hladne); hladna voda

ja ča (okrepljuje) i sn ižav a po vi šenu te mp er at ur u; on a os ve-

žava, odstranjuje suvišnu vrućinu i, na kraju, štiti zatvarajući pore i jačajući kožu.

I ovde, kao uopšte kod svih toplih kupanja, ja nikad ili vr lo re tk o upot re bl javam sa mo top lu vo du za zd ra ve ljude, već j oj uv ek do da m od va r od razn ih lekov it ih trava .

Radi boljeg rastvaranja, primenjujem odvare od sle-dećih biljaka: tiunja od sena, grančice bora i slamu od ovsa.

Kupka s trunjem od sena. Vrećicu sa 1-1,5 kilogram

suvog sena potopiti u posudu sa 7-8 litara vruće vode ipustiti da odstoji 15-20 minuta (savremeni fizioterapeuti

savetuju da se kuva 1 sat). Zatim odvar sipati u kadu stoplom vodom. Voda poprima boju kafe, otvara pore ipojačava cirkulaciju krvi. Te kupke veoma dobro zagrevajutelo. Zdravi ljudi mogu daje primenjuju u bilo koje vreme.Trajanje terapije 10-15 minuta.

23 1

Kapka sa borovim grančicama. Uzmite iglice od bora

(što svežije, tim bolje), sitno iseckati grančice i naseckatišišark e od je le (smreke) i sve to pomešati (oko 1 k g suvematerije), staviti u posudu u koju uliti 7-8 litara vode i kuvatipola sata. Zatim, kao i u pret hodn om primeru , sipati u kadu stoplom vodom. Ova kupka dobro deluje na bubrege i mokraćnu bešiku i uglavnom deluje na kožu, stimuliše je (apreko nje se stimuliše centralni nerv/ni sistem-CNS), jača i

čisti krvne sudove. Ova kupka prijatno miriše, jača orga

poljskog rastavića (Equisetum arvense), ovsene slame, trunja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti način navedenza prethodne kupke, ali u manjim količinama. Trajanjeterapije oko 15 minuta. Terapija se primenjuje 2-3 puta

nedeljno.

Polukupka sa odvarom od poljskog rasta vi 'ca pomažekod različitih oboljenja bubrega, kamenčića u bubrezima,otežanog mokrenja i bolova u krstima (slabinama) usledprehlade.



nizam, koristi starijim ljudima kod kojih su oslabljene životne delatnosti.

Kupka odovseneslame. Uzeti oko 1 kg isitnje ne ovs eneslame, staviti u vrećicu i kuvati u 7-8 litara vode pola sata.Zatim, sipati u kadu i primeniti terapiju. Od već opisanihkupki , ona najbolje jač a i najkorisnija je za bubreg e, mo kraćnu bešiku i kod reumatskih bolova.

Mešovite kupke. Mešovitim kupkama nazivaju se kupkeu kojima je pomešan odvar od nekoliko biljaka. Na primer,

odvar od trunja sena i ovsene slame. Pritom je važno da seobe biljke kuvaju zajedno.

Na sličan način pripremaju se i druge kupke: od nane,kamilice, cvetova lipe itd.

Prema tome, za rastvaranje šljake i drugih supstancikoje su se nataložile u organizmu, primenjuje se opšta

vo dena terapi ja - sauna i ku pk e u k adi. Za dej stv o na lo kaln edelove tela primenjuje se lokalna vodena terapija: ograničeno dejstvo parom, polukupke itd.

Topla sedeća kupka. Ta kupka odlično zagreva organemale karlice i trbuha, pomažući protiv raznovrsnih oboljenja u tom delu tela. Zato, što se tu nagomilavaju štetnesupstance (sadržaj debelog creva) treba ih redovno odstranjivati. Da biste povećali učinak, upotrebljavajte odvare odpoljskog rastavića (Equisetum arvense), ovsene slame, trunja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti način naveden

23 2

Polukupka sa ovsenom slamom — odlično sredstvo protiv svih oblika bolova („sevanja") u kostima (bolesti „Vet-ra ).

Polukupka sa trunjem od sena deluje slabije od prethodnih, ali je veoma dobra protiv zastoja krvi, slabljenjaželuca, zatvora i nagomilavanja gasova.

Tople kupke za noge. Ima nekoliko varijanata.

1. U toplu vodu (25-26°C) staviti pregršt soli (tome semogu dodati dve pregršti drvenog pepela u svojstvu adsor-

bent a) i do br o izmeš at i. Tra jan je ter apije 10-15 mi nu ta . So ,rastvorena u vodi, kao stoje ukazivao Hipokrat, čini kožutoplom i suvom. Sve to pomaže stvaranju toplote u telu.(Važno za one kojima je stalno hladno).

2. Kupka za noge od trunja sena (stabljika, lišća, seme-na i dnigog).

Sipati 3-5 pregršti trunja od sena u ključalu vodu, posudu zatvoriti i ostaviti da se ohladi do 25-26 stepeni. Takupka je, u stvari, metod za rastvaranje, oslobađanje i jačanje nogu i veoma je korisna kod bolova u nogama, zno-

je nj a no gu , ot vore nih rana na no ga ma , ko d ot ok a, gihta(kostobolje), hrskavičnih čvorića, zagnojavanja između prs

tiju nogu, ozleda nastalih upotrebom tesne obuće i tomeslično. Evo šta kaže Knejp o takvim kupkama za noge:„Uopšteno mogu reči, da te kupke odlično pomažu ako sunožni sokovi nezdravi i skloni razlaganju. Jedan gospodinje

233

čeno U odvaru s trunjem sena, za jedan sat gaje izlečila odužasni li patnji.

3. Kupka za noge od ovsene slame. Kuvati ovsenu slamu oko pola sata i odvar, ohlađen do 25-26 stepeni, upotreb

ljavati u trajanju 20-30 minuta za kupku nogu. Doziranjeovsene slame isto je kao i u prethodnoj terapiji sa senom.

Osvrnimo se ponovo na iskustvo Knejpa: „Na osnovuiskustva, mogu reči da ne postoji sredstvo koje je adekvatnotim kupkama, kad je u pitanju razmekšavanje različitih

nizmu i u mokroj tkanini. To obično traje 1-2 sata. Zatim,posle izvesnog vremena može se uraditi novo umotavanje inastaviti s odstranjivanjem štetnih materija iz organizma.Posle toga Čaršav treba obavezno oprati - on je natopljen

toksinima, a u nekim slučajevima i zaudara.

Kao i u prethodnom slučaju, postoje opšte i lokalne

terapije. U opštoj terapiji primenjuje se donje umotavanje,

kratko umotavanje i mokra košulja. U lokalnoj terapiji

primenjuju se komprese (obloge). Sve te terapije treba pri



stvrdnuća na nogama. One odlično pomažu kod reumatizmazglobova, gihta, žuljeva, noktiju koji urastaju ili su podgnojem, vodenih plikova nastalih prilikom hodanja. Čak se,otvorene i zagnojene rane na nogama, kao i ozlcde odrazjedajućeg znojenja nogu, lece tim kupkama.

Jedan gospodin odsekao je žulj na svojoj nozi. Zloćudna upala, koja je nastala na nozi, navela je na pomisao da

je reč o trovanju krvi: tri ov sene ku pke dn ev no i za mo -

tavanje nogu u tkaninu, natopljenu u tom istom odvaru,

izlečilo ga je za 4 dana".Da biste pojačali dejstvo kupke za noge, koje su naveden e pod brojem 2. i 3., primenjuj te ih trost ruko : 10 min utatoplo dejstvo, 1 minut hladno i tako još dva puta. P oluku pkei kupk e za noge uvek završi te s ispiranjem nogu u hladnoj iliprohladnoj vodi.

Sad nam je jasan metod rastvaranja vodenih terapija, imožemo preći na mehanizam odstranjivanja. Mehanizamodstranjivanja zasniva se na tome, da različita umotavanja ikomprese deluju na organizam mnogo duže, nego što je

slučaj u već navedenim terapijama za rastvaranje (1-2 i višesati) i primenju ju se mnog ost ruk o. Pri tome se javlja efekat„usisavanja" sveg štetnog, koje se nalazi u telu. Ta pojavazasniva se na zakonu Osmoze — vodu upija telo, a obratnomokra tkanina upija šljaku, toksine i tome slično. To trajesve dok god se ne izjednači koncentracija šljake u orga-

23 4

menj ivati s odva rim a od trava koje smo već naveli.

Pre nego što pređemo na opis umotavanja, razmotrimokoje umotavanje je bolje upotrebiti - toplo ili hladno. Toplo

umotavanje, po zakonu jin-jang, delovaće na spoljašnjeslojeve tela (kožu), i potvrđuje zakon antagonizma u hemo-dinamici. Hladno će delovati obratno — na unutrašnje organe. Te osobine treba koristiti za odstranjivanje šljake izunutrašnjih organa ili spolja sa kože.

Uz to, potrebno je da poznajete i dejstvo zakona jin-jang: jin rađajang, i obratno - jan g rađa jin; prekomeran

jin prelazi u jang i obratno. Drugim recima, hladna, pasivna

umotavanja — jin, stvaraće u organizmu svoju suprotnost —toplotu, kretanje, i), jang. Topla umotavanja - vruća, aktivna — jang, stvaraće u organizmu svoju suprotnost - slabljenje i smanjivanje produkcije toplote, tj. jin. Na osnovu tihteorijskih postavki proistiće jedna od glavnih preporuka zaprimenu vodenih terapija: vruće kupanje završiti s kratkotrajnim hladnim kupanjem. Ova postavka potvrđena je u

praksi. Evo šta tim povodom kaže Sebastijan Knejp: „Topla voda opuš ta i razne žava, a hl adno kupanje posle toga ja ča ,prekaljuje i podstiče zdrav razvoj tela".

Donje umotavanje propisuje se, uglavnom, kod obo

ljenja nogu i trbuha. Umotavanje započinje od ramena (is

pod pazuha) i završava se do vrhova prstiju na nogama.

235

Glava, vrat, ramena i ruke su slobodni i treba da se prekrijunečim toplim, da ne bi u njih prodro vazduh.

Donje umotavanje ovako se obavlja: na čaršav prostrtna madracu (krevetu), staviti dužom stranom široko vuneno

ćebe. Lanena tkanina za umotavanje treba da bude velika da bi se s njom moglo 2-3 puta omotati celo telo i no ge .Udvostručivši tkaninu, tako je natopiti, da iz nje ne kaplje

voda i prost reti je u obl iku pr av ouga onik a na vu ne no će be.Zatim leći na tu tkaninu i tako se umotati, da ni jedan deo

njuje trunje sena i poljski rastavi ć i ve oma je kori sna kodotežanog mokrenja, a kao sporedno sredstvo, u bubrezima s

kamenčićima. Odvar od ovsene slame odlično deluje protiv bo lo va u kost im a, gihta, ka me nč ić a i pesk a u mokr ać i; boro ve gr an či ce el imin iš u na gomi la ne ga sove u tr bu hu .

Kratko umotavanje. Možete ga primenjivati sami.Ono povećava količinu toplote u telu, a smanjuje previše

ja ku vruć in u. Umotav an je započeti ispod pa zu ha , a zav rš it iga skoro do kolena. Parče platna presaviti 4-6 puta, natopiti



trupa ne ostane nepokriven. Posle toga čvrsto okolo umotati vu ne no ćebe da bi se spreč ilo prodi ranje va zd uh a kr oz

omotač i odozgo staviti perinu.

Odmah obratite pažnju na to da se čvrsto uvijete vunenim ćebetom i da se pokrijete perinom da bi se sprečiloprodiranje vazduha kroz omot. Suština tih radnji je, da se uorganizmu posle hladnog umotavanja, pobude toplota i kretanje (aktiviraju se procesi raz mene) — mokro pl atno počinjeda upija šljaku. Ako koža nema kontakta sa platnom, do

toga neće doći. Uz to, kožu morate održavati toplom i vl až nom, da bi bolje luč ila štetn e mat erije iz or ga ni zm a ipovećala količinu toplote u telu. Vuneni materijal zadržavatoplotu i zag reva telo, a peri na još više poveća va efekatzadržavanja toplote.

U tako zatvorenom, vlažnom i toplom prostom, kao umajčinoj utrobi, započinju posebni procesi - koji čiste i lece

organizam. Nastanak znoja ukazuje na proces čišćenja ipredstavlja kriterijum za efikasnost te terapije. Ako je maloznoja ili ga uopšte nema, nedovoljno je čišćenje organizma.

Terapija traje 1-2 sata.

To umotavanje uvek se primenjuje s drugim primenama vo de i ima pr et ežno zagrevaj uće, iz lučujuće i rastvara jućedejstvo u organima trbušne duplje.

Preporučuje se da dodate u vodu odvare od trunja sena,šaši (Carex), borovih grančica i ovsene slame. Šaš zame-

236

ga, pažljivo ga ocediti i čvrsto umotati oko tela. Prodiranje va zd uh a sprečava se po mo ću vu ne nog ćebet a, a potr eb natoplota postiže se pomoću perine. U odnosu na zdr avstvenostanje, može se primeniti mlaka ili veoma hladna voda.Terapija traje 1-2 sata.

Ovo umotavanje je veoma dobro ako se primeni jedanput nedeljno, kao profilaksa, jer vas štiti od mnogihoboljenja. Ono čisti bubrege, jetru, trbuh, izbacuje nagomilane gasove, bolesne sokove i suvišnu tečnost. Kratko

umotavanje potpuno odstranjuje bolesti srca i želuca, kojenastaju na osnovu pritiska gasova i nestaju s njihovim odstranjivanjem. Može se i spavati tako umotan, i pritom će

biti lagan san. Ovak vo umotav an je pogoduje stari jim ljudima kojima dehidrira organizam.

Mokra košulja. Običnu lanenu spavačicu (pižamu) čija je du ži na do vaš ih pet a, namoči ti u vod i, isc editi i obu ći se unju. Dalje - leći u postelju, pokriti se vunenim ćebetom iprekriti perinom. Ako se čovek ne prekrije perinom teško ćese postići potrebna količina toplote. Samo vuneno ćebe jenedovoljno. Nepoštovanje tog pravila svodi efikasnost nanulu svih navedenih terapija, koje se odnose na umotavanje.

Zap amt ite to. Ter apij a traje 1-2 sata. M ož e se spavati i ukošulji.

Mokra košulja otvara pore i izvlači bolesne sokove(slično flasteru), smiruje (vlaga-y//? - smiruje), ravnomerno

237

raspoređuje toplotu i poboljšava opšte stanje organizma. Da bi mo kr a koš ul ja bolj e „pr ijanjala ' uz tel o, mo že te j e na mo čiti u vodu u koju ste dodali sirce ili je osolili.

I još jedno upozorenje: sve terapije, koje se odnose nahladnu vodu ili umotavanje, treba raditi na prethodno zagre- ja no m telu.

Na sličan način stavljaju se komprese: stavlja se tkaninanatopljena u vodi, i umotava s vunenom maramom. Ako sekompresa stavlja na trup, odozgo treba staviti perinu.

Terpentin odlično rastvara, lako prodire kroz kožu ideluje na nervne završetke. Terpentinske kupke sa žutom i

be lo m em ul zi jo m poboljšavaj u kapi la rn i i limfni tok, po većavaju životnu energiju svake pojedinačne ćelije i organizma u celini. Kupke s belom terpentinskom emulzijomprvenstveno stimulišu kapilare, a kupke sa žutom emulzijom poboljšavaju razmenu materija u organizmu, pomažurastvaranju naslaga soli u zglobovima, tetivama i na zido

vi ma ka pi la ra (v as ku lu m).

S t b l l ij U jli l i i 3



V O DE N E TE RAP IJE ZA N O R MA LIZACIJUKRV OT OKA

Naravno, do sada,sve navedene terapije u prvom ilidrugom stepenu normalizuju krvotok. One su veoma jednostavne i svakom dostupne. Ali ako želite i imate vremena,

možete primeniti kupke po Zalmanovu — terpentinske kupke. Osim normalizacije kapilarnog krvotoka, one blagotvorno deluju kod hroničnih oboljenja organa za oslonac ikretanje, s izraženim bolnim sindromom. To nije ništa drugo, nego jako narušavanje principa „Vata".

Terpentinske kupke primenjiiju se sa dve emulzije: be-

lom i žutom. Nekoliko reči o terpentinu i njegovim svojstvima. Teip entin se dobij a iz bor ove smole. Ima rastva-rajuća, stimulišuća i dezinfekciona svojstva. U lekovite svrhe upotrebljavali su ga šumeri (sumeri?), drevni Egipčani,

Grci i Rimljani. Tkanina, u kojoj je umotan egipatski faraoni koji je preležao 4000 godina u grobnici, bila je natopljenasmolom. Savremeni istraživači uverili su se da ta smolasta

impregnacija, ni do danas, nije izgubila svojstva da uništavamikrobe. Eto zašto se primenjiiju vruće terapije s Cetinom

bo ra , j er on e sadr že te rp en ti n!

23 8

Sastav bele emulzije. U emajliranom loncu rastvoriti 3grama salicila u 250 grama ključale vode. U to nasuti sitnonarendan dečiji sapun (20 grama). Smešu mešati staklenimštapićem dok se lonac podgreva na slaboj vatri. U lonacnaliti 250 grama visokokvalitetnog terpentina i, ponovopažljivo izmešati, zatim nasuti u bocu sa širokim grlićem idobro zatvoriti.

Sema seansi. Prva seansa - 25 grama emulzije naliti ukad u s vodo m čija je temperat ura 37°C; dr uga - 30 grama i37,5°C; treća - 35 grama i 38°C; četvrta - 35 grama i

38,5°C; peta - 40 grama i 39°C; šesta - 45 grama i 39°C; sedm a - 50 gr ama i 39°C; osm a - 55 gra ma i 39°C; de vet a -60 grama i 39°C; deseta-65 grama i 39°C; jedanaesta-70grama i 39°C; dvanaesta - 75 grama i temperatura vode39°C.

Emulziju prethodno promućkati i naliti u kadu pre negošto je napunite vodom. Trajanje prve seanse - 12 minuta, asvih sledećih - po 15 minuta. Kupke primenjivati dvaputnedeljno.

Sastav žute emulzije: 300 grama ricinusovog ulja nalitiu emajlirani lonac zapremine 2-3 litra i staviti ga u drugilonac s vodom, napravivši vodeno kupatilo. Kad voda proključa, u emajlirani lonac naliti 40 grama natrijumove lužine (natrijum koji nagriza) rastvorene u pola litre vode.Staklenim štapićem mešati dok se ne dobije gusta kašastamasa. Zatim u to naliti 225 grama oleinske kiseline i ponovo

23 9

- najmanje 30 minuta - mešati dok se ne dobije tečnaprozračna masa žute boje. Skinuti lonac sa vatre (isključitišporet) i u lonac naliti 750 grama visokokvalitetnog ter-pentina. Razliti emulziju u boce i čvrsto ih zatvoriti.

Za primenu terapije, u kadu s vrućom vodom, nalitiemulziju. Sema seansi: prva seansa - 40 grama emulzije,temperatura vode u kadi 38°C; druga - 45 grama i 38°C;treća - 50 grama i 38,5°C; četvrta - 55 grama i 38,5°C; peta

- 60 grama emulzije i temperatura vode 39°C. Sledeće

k k i j j či d t (60

može povratiti. Za tu svrhu pogodne su proste i efikasne vo de ne terapi je.

Kupka za glavu. Ona veoma dobro održava sudove umozgu u zdravom i gipkom stanju, a takode „otkiseljava"„utabane" sluzi i nju naknadno odstranjuje. Kupka mora da

bu de kont ra st na . Gl av a se pr vo zagnjuri u po su du s to pl om vo do m 5-7 mi nu ta , ali tako da deo glav e s kos om bu dezagnjuren u vodi. Posle toga glava se odmah zagnjuri uprohladnu vodu 15-30 sekundi. To ponavljati 2-3 puta.

P l t ij i t lj ti l i k i t ti t l j



kupke primenjuju se na način naveden za petu seansu (60grama i 39°C). Trajanje prve i druge seanse — po 12 minuta,treće, četvrte i pete - po 15 minuta. Treba uraditi 12 kupki.Seanse se obavljaju svakog drugog dana.

Ak o va m j e ko ža mn og o osetlj iva , pr e pr ime ne ku pk e,namažite vazelinom polni organ i anus. Deo tela u predelusrca ne treba potapati u vodu, zato što te terapije iritirajusrce. Ak o ste umorni , odmori te se pola sata pre nego što ćeteda primenite terapiju. Treba se postepeno potapati u vodu.

Kriteri jum efikasnosti tih terapija je osećanje peckanj a,koje se zamenjuje s pečenjem, na kraju ili posle terapije.Reakcija ne srne biti duža od 30 do 45 minuta; ako jereakcija duža, pri sledećoj kupci ne treba povećavati količinu emulzije.

Mogu da se primene terpentinske kupke za noge s 10grama emulzije, a mogu se kombinovati kupke sa žutom i

be lo m emul zi jom. One omoguć uj u da se bol je del uje na

krvne sudove i ceo organizam.

Ve om a je važno odr žavati doba r kr vo tok u gla vi i uočima, imati čiste gajmorove (maksilarne, MS) i čeonesinuse. S uzrastom, tu se nagomilava mnogo sluzi koja se

„utabava", izaziva brojna oboljenja i dovodi do prevre-menog gubitka vida i oštećenja mozga. Mnogi ljudi, upravozbog toga, gube vid, nose naočare, a očistivši mozak on se

240

Posle terapije nasuvo istrljati glavu i kosu i ostati u toplojprostoriji u kojoj nema promaje. Kupka se primenjuje 2-3puta nedeljno dok god se ne postignu željeni rezultati. Tak va ku pk a j ač a ko su .

Kupka za oči. Kupka može biti hladna ili topla. Ak o se pr imenj uj e hladna ku pka, tada lice s ot vore ni m

očima zagnjuriti u hladnu vodu i u njoj dizati 15 sekundi.Zatim se glava podiže i posle 15-30 sekundi ponovo se u vodu za gnju re čelo i oči. To se mo že ponavl jati 4-5 pu ta .

Topla kupka za oči obavija se s vodom čija je temperatura 24-26°C, posle koje uvek sledi hladna, ili se jednostavno umiva hladnom vodom. Pri tome se, u toplu vodu,može dodati odvar od raznih biljaka. Naročito je dobro akose doda pola supene kašike isitnjene mirodije.

Shodno tome treba imati u vidu, da hladna voda odličnodeluje na zdrave, ali slabe oči. Ona jača i osvežava organ

vida spolja i iznutra. Topl a ku pk a za oči pr imenj uje se rad irastvaranja i izbacivanja napolje gnoja iz čeonih i mak-silarnih sinusa.

241

EFEKTI VODENIH TERAPIJA

ZAGREVAJUĆI I VLAŽEĆI EFEKAT VODENIH

TERAPIJA

Svakako, sve navedene vodene terapije doprinose vla-ženju i zagrevanju čovečijeg organizma. Nije potrebno da ihnabrajamo, ali mehanizme u vezi s vodenom terapijom kojisu navedeni ili nisu pre navedeni, treba detaljno izdvojiti.

Kako deluje potapanje i toplota na kožu?

ba ! Sa mo čista, zdr ava , vlažn a i elastična koža mo že uspešno da se suprotstavlja navali te koncentracije. Otudaproizilazi, ako je ona čista, njene bakterocidne funkcije supovećane. Ako nisu, ona postaje gnezdo zaraze i preko njenastaju infekcije. Prema najnovijim istraživanjima naučnika, koža aktivno učestvuje u stvaranju prirodnog imuniteta.

5. Energetska funkcija kože. Koža je dostavljač slobodnih elektrona u akupunkturni sistem. O tome smo već

detaljno objasnili



Kako deluje potapanje i toplota na kožu? Kož a je najveći i najvažniji čovečiji organ. N jen a povr

šina je u prošeku 1,5 m , a težina - 20 % od opšte te žinečovekovog tela. Ona obavlja nekoliko važnih životnih funkcija:

1. Zaštitna. Koža je „futro la" u kojoj se nalazi naš organizam.

2. Regulisanje toplote. Isparavajući vodu kroz pore kože, čovek se štiti od pregrevanja. Sužavanje kožnih sudova i

zatvaranje pora pomaže da se toplota sačuva u organizmu.3. Povezujuća. Zato što se koža, nervi i materija mozgarazvijaju iz jednog te istog embrionskog listića, oni su uodraslom organizmu međusobno povezani. Koža - govorio

je A. S. Za lm an ov , - to nije pasi vna pokrivka, na me nj en asamo za to da bi štitila naše telo. To nije ograda izmeđučoveka i sveta, već sredstvo za vezu između našeg organizma i spoljašnje sredine. Spoljašnja sredina neprekidnodeluje na nas, a koža je - svojevrsni periferni mozak, kojipercipira te uticaje i prenosi ih dalje u mozak, koji daje

komande unutrašnjim organima da se maksimalno prilagode na oscilacije spoljašnje sredine.

4. Zaštitna. Koža ima bakterocidna svojstva. Sadrži li-zocim, koji je poguban za mnoge bakterije. Prema proračunima američkog bakteriologa Teodora Rozberija, na po

vrši ni čov eči jeg tela intenzi vno dejstvuje 15 tr il ion a mi kr o-

24 2

detaljno objasnili.6. Disajna. Koža dišući, pomaže plućima. Uopšte, ako

se uspe da kožno disanje bude na potrebnom nivou, čovek može da čini čuda. Na primer, P. Ivanov, koristeći kožnodisanje, mogao je dugo da ostane pod vodom.

7. Izlučujuća. Kroz pore kože luče se mnoge materije,štetne po organizam. Kvalitetno lučenje kroz kožu znatnoolakšava rad bubrega i drugih organa za lučenje - produžujeim životni vek.

Kroz lojnežlezde luči se posebna emulzija, zbog koje seštiti koža od isušivanja i postaje gipka i blistava. Ako sekoža ne neguje, zagađuje se sopstvenim lučenjima i prestajekvalitetno da obavlja već navedene funkcije. Usled togaoštećuje ceo organizam.

U drevnoj prošlosti velika pažnja se poklanjala nego- vanj u ko že . Drev ni Rimlj ani su pr il ikom susreta pitali je da ndrugog: „Kako se znojiš?" Od svih načina negovanja kože

vo de ne terapije naj više su cenjene, a naročito terap ije sparom i masažom.

Setite se, da u prošeku, pod običnim, normalnim uslovi ma, naš a ko ža luči dn ev no oko 500 gr ama zno ja. Ak o seniste prali - kupali dva dana, na koži će ostati sloj šljake idruge izlučevine od jednog litra znoja. Takva koža prestajekvalitetno da obavlja svoje funkcije i naseljava se mikro bi ma. Zb og toga redovn o je da n-dva puta dn ev no obavite

243

razna sapiranja s ciljem da održavate čistoću kože. Ta preporuka zapisana je u zborniku drevnih zakona „Manu" (pr

vo g čo ve ka na zemlji ).

Kako zagrevanje deluje na čovečiji organizam?

Od tri životna principa, samo jedan — „Žuč" — stvara

toplotu u organizmu i sastoji se iz primarnih elemenata„Vatre" i „Vode". Zato ga spoljašnja toplota, a posebno

vl až na sa un a, st imul iš e i aktivir a sve funkci je koje za vi se od

elemenata koji čine taj princip Razmotrimo najvažnije

2. Imuna funkcija. Veštačko povećanje temperatureuništava ili sprečava aktivnost mnogih uzročnika bolesti.Temperaturni prag osetljivosti niza patogenih mikroorganizama niži je od temperaturnog praga, koji su u stanju dapodnesu ćelije čovečijeg organizma. Na taj način, veštačko

povećanje temperature u organizmu pomaže da se unapredspale patogeni mikrobi, pre nego što uspeju da nanesu štetu.Uz to, vrelina saune uopšte stvara sterilnost, a u organizmuse povećava količina leukocita - proždrljivaca mikroba.

Prema podacima nemačkih biohemičara temeljno za



elemenata koji čine taj princip. Razmotrimo najvažnije.

1. Probavna funkcija. Lekari su konstatovali da terapijesa saunom smanjuju želudačnu kiselinu i zajedno s njomstimulišu apetit.

Terapija u sauni blagotvorno utiče na obolele od dija be tesa . Di jabetes — bolest ne sa mo ra zm en e mater ija već iprobave. Vrelina saune stimuliše te funkcije i pomaže normalizaciju zdravlja. Zato, što koža u dijabetičara postaje

bleda, suva, ljušti se itd., treba se do br o pobr inut i o ko ži .

Toplota i vlažnost i tu pojačavaju disanje kroz kožu i krvotok i na taj način deluju na normalizaciju kože. A poštosauna poboljšava rad bubrega, ona istovremeno štiti odkožnih oboljenja kao što su flirunkuloza i ekcem koji susaputnici dijabetesa. Naravno, tako snažno delovanje saunemogu da koriste samo oboleli od dijabetesa i koji nisu slabi i

iscrpljeni.

Stara poslovica kaže: „Kožne bolesti se lece u crev-ima". Svaka bolest kože je - erupcija (izbacivanje) tok

sičnog sadržaja napolje, pokušaj organizma da se oslobodinjegovih nagomilanih otrovnih materija. Otuda dijabetes i

kožne bolesti imaju zajedničku osnovu u potpunom zagađenju organizma i kvarenju njegovih „životnih sokova".Oslobodivši organizam od nečistoća, mi ćemo odstranitidijabetes i izlečiti kožu.

24 4

Prema podacima nemačkih biohemičara, temeljno zagrevanje u sauni pomaže da se aktivno stvaraju interferoni uorganizmu — materije koje su sposobne da savladaju štetnodejstvo virusa gripa.

Manned fon Ardene, zajedno s profesorom HerbertomKrausom, koristi saunu u kompleksu s drugim terapeutskimmetodama za lečenje sarkoma. Oni tvrde: da bi spontanouginula ćelija raka, treba stvoriti jako kiselu unutrašnjusredinu u organizmu, koja aktivira fermente u ćelijama i za

nekoliko sati treba da se poveća temperatura do 40°C. Samopri takvom kombinovanom dejstvu, dolazi do odumiranja i

odvajanja ćelija raka.

3. Vidna funkcija. Terapija saunom blagotvorno delujena oštrinu vida. Desetominutni boravak u sauni povećava

svetlosnu osetljivost skoro za jednu trećinu.

4. Umna funkcija. Toplota stimuliše rad mozga i po bolj šava kval it et um no g proc es a. Na pr imer , Ar hi me d nijeslučajno otkrio svoj čuveni zakon, kupajući se u kadi. Mno

gi istaknuti naučnici, na primer, I. Mečnikov, su to nagla

šavali.5. Zagrevajući ivlažeći efekat vodenih terapija pomaže

opuštanju mišića, tetiva (vezivnog tkiva) i zglobova. Akočovek pliva u toploj vodi u kojoj je telesna težina mala,smanjiće se opterećenje na sve zglobove, a naročito nakičmu. Kombinacija opuštanja i smanjivanja gravitacionog

24 5

opterećenja omogućuje da se, prilikom plivanja i drugih vo de ni h ter api ja, post ave ki čm eni prš ljenovi na svoja „st al na" mesta, da se lako nameštaju zglobovi i da se lecepovrede i rastezanja. Svi ti efekti izraženi su u poslovici:

„Banja leci, banja pari, banja sve na mesto stavi".

6. O mehanizmu zasićenosti organizma toplotom i vla

gom već je dovoljno rečeno. Ponovimo, da je on veomadelotvoran ljudima starijeg doba i u staračkom dobu. Udehidriranom organizmu stežu se zglobovi i tetive, koje

savijaju čoveka i vuku ga ka zemlji Suva koža koja do

Ljudi, koji su ovladali vodenim terapijama, posebnoterapijama s parom, mogu da stvaraju čuda. Na primer, trajeusp ome na na ženu, koja je u 70-oj godini starosti bila sveza iprivlačna kao devojka. I to zato sve stoje volela da pravilno

i redovno primenjuje vodene terapije. Ona je veoma čestokoristila saunu.

Sada nam postaje jasno koliko je ogromna korist od

vlaženj a (kvašenja) i zagrevanja or ga ni zm a vo de ni m tera

pijama.



savijaju čoveka i vuku ga ka zemlji. Suva koža, koja dostavlja malo slobodnih elektrona u organizam, izaziva opadanje snage. Suva i zategnuta koža slabo izbacuje šljaku.

Nagomilana šljaka prouzrokuje različita oboljenja i povredekoje su, pretežno, svojstvene osobama u staračkom dobu.Rasudite sami, evo glavnih bolesti starosti: ateroskleroza -

zagađenost krvnih sudova; arterijska hipertonija — da bi seprogurala krv kroz sužene arterije, treba povećati pritisak,zbog toga nastaje naknadna iscrpljenost srca; ishemijska

bolest srca i mozga: glavni uzrok — suženje arterija; rak i dijabetes — nastaju u unutrašnjoj nečistoći. Opadanje toplotnih svojstava organizma utiče na imunitet organizma.Otuda laka predisponiranost starijih ljudi na različite infekcije, gnojne rane (čireve) itd. Smanjena probavna funkcija.Produkti hrane ne samo da ne hrane organizam već ga iopterećuju.

Zato se u drevnom medicinskom traktatu ,,Čžud-ši"kaže, da su zagrevanje i vlaženje organizma pomoću kupki iterapija s parom (sauna) kontraindikativne kod teške pokretljivosti, krivljenja i grčenja udova i širenja otrova u miši

ćima.

„Vodene kupke... One lece rasprostranjen otrov (izvlače štetna isparavanja kroz pore kože), zastarelo žarište, koje

je u te lu, bolest i ki vn ih su do va , teš ku pokret lj iv ost i grčenjezglobova, savijanja, sasušivanje mišićne mase".

24 6

ENERGIJSKI I STIMULIŠUĆI EFEKAT VODENIH

TERAPIJA

I tako, dođosmo do jednog veoma interesantnog pitanja: na osnovu čega se stvara energija prilikom primenevodene terapije? Odma h ću odgovoriti, postoji jedn osta vnaterapija, koja, više od svih, daruje čoveka energijom, i o njojće biti reči.

Metod polivanja hladnom vodom odavno se koristioradi kaljenja organizma. Praktikuju ga monasi Japana iTi beta , on nije za ja vno st i č uva se ka o tajna. Ljudi koji topoznaju, crpe energiju i postižu izvanredne rezultate. Poli vanje j e mn og o pr ak ti ko vao Porfir ije Iv anov .

Glavni efekat hladnih polivanja, a još bolje veoma hladnih polivanja celog organizma, je dejstvo na plazmeno telo.Plazmeno telo, u izvesnoj meri, prevazilazi konture fizičkogtela i ćelom svojom dužinom - spolja i u dubini ima istu

temperaturu. Dok god traje brzo i jako dejstvo vrlo hladne vo de od je dn om po celoj površini ko že , hladi se, pr ir od no , iplazma. Hladna plazma odlazi u unutrašnjost organizma, ana njeno mesto dolazi topla plazma. Nastaje jaka struja,koja, trenutno, ponovo puni ceo organizam, hiperpolarizujemembrane ćelija i izaziva aktiviranje genetskog aparata.

24 7

Drugim recima, aktivira upravo to, što dovodi do obnavljanja organizma i povećanja njegove snage.

Dejstvo treba da bude kratkotrajno - 2-3 sekunde, iodjednom na celo telo. Tek tada će potpuno doći do izražajataj efekat, čudo-efekat. Da ste pravilno primenili terapijudokazuje nastajanje toplote odmah posle hladne opekotine, ida se koža isparava.

Takav efekat može se postići samo, ako se zagnjurite u vo du s glav om nad ole i od ma h iskoč ite iz vode , ili ako

stanete ispod manjeg vodopada, kao što su radili monasi, ili,j š j d ij k l ij hl d d i k f

hladno godišnje doba, možete uraditi obilazili manevar kojirazvija ljubav prema toj terapiji i sprečava komplikacije.Uzmite dve kofe napunjene vodom: jednu s toplom, a drugus hladnom vodom. Prvo se polijte s toplom, a zatim shladnom vodom. Efekat će biti izvanredan, a sama terapija

bić e prijatna i vi ćete je zavolet i ka o šol jicu do br e kafe. Akone primenite terapiju, osećaćete se kao da niste u svojojkoži . Ned ost aja će vam ta svezi na i snaga k ojom vas onadariva.

Energijski uticaj pročišćavajuće osobine vode ispoljićeš j j ti l kt ki t č K d č k



stanete ispod manjeg vodopada, kao što su radili monasi, ili, još je dnos ta vnij e — ako se pol ijete hl ad no m vo do m iz kof e.Često pitaju, da li se ta terapija može zameniti s tušem?Može, ali će efekat biti slabiji. Osnovno je, da voda morasvojom masom da sklizne niz kožu, a ne u obliku pojedinačnih mlazeva. Mlazevi se, prelazeći po koži od glave donogu, brzo zagrevaju i nema trenutnog hlađenja tela, koje sedešava kad voda, svojom masom, sklizne niz telo, hladećiga naglo i ravnomemo.

Važ no je znat i sl edeć e: Polivan je se mo že pr imenit i

samo na toplo telo i zato se prethodno zagrejte; posle poli van ja uđit e u toplu pro stori ju i, ne brišući se, in tenziv no sekrećite dok god se ne zagrejete i dok god se ne osuši koža.

Ak o to ne radi te, oset ićete toko m vr em ena da se te lo „p la ši "te terapije, skuplja se, ne želi daje primenite. Koža postajesuva, ljušti se, mogu se pojaviti bolovi u krstima i u karlič-no-bedrenim zglobovima - simptomi pobuđivanja „Vetra".Pri tome, sve se javlja tako neprimetno, daje teško otkritigde je napravljena greška, koja se sastoji u nepravilnom

ponašanju pre i posle te terapije.Mnogim ljudima ona će se učiniti odviše surova, oni senje boje. Zapamtite, naglo i brzo dejstvo ledene vode nesamo da hladi naš organizam već i izaziva „opekotinu" kože- u tome je sva suština. Zagrejte se pre primene te terapije —ne budite lenji. Tada će i „opek oti na" da bude jač e izražena itelo se neće „plašiti". Na početku primene te terapije, i u

24 8

Energijski uticaj pročišćavajuće osobine vode ispoljićese na našu auru — jajasti elektronski omotač. Kad čovek pliva ili roni u vodi patogena energija, koja se „prilepila" uztelo ili parazitira na auri, prelazi s tela u vodu. Stoje vodahladnija, bolje je takvo energijsko čišćenje.

Patogena energija — to je jak jang (fina, pokretna), ahladna voda - jak jin (materijalizovana, inertna) koje seprilik om sjedinjavanja među sobn o neutralizuju. Rezul tat jeda se organizam Čisti od osnove (uzroka) bolesti, a kad nepostoji uzrok, telo se samo leci. To se najbolje može uraditi

s brzim i naglim polivanjem celog tela ledenom vodom(1-7°C). Savetujem vam da, pri tome, koristite princip kon-trastnosti - kofa s toplom, a zatim ledenom vodom. Topla

vo da pr iv lači patolo gij u pr ema spo ljašn jem ko žnom om otaču, a ledena je šapne. P. Ivanov je ovako govorio: „Vazduh izvlači, voda sapire, a zemlja upija". Da bi se postigaotakav efekat, treba da se polivate na ulici. Izađite na ulicu,podignite glavu uvis, otvorite usta i udahnite kroz nos.Odmah ćete osetiti da vazduh struji kroz gornje nosne kanale i kroz grkljan u pluća. U mislima udišite vazduh izdubine Kosmosa, polako, udišući ga do maksimuma. Zatimzadržite vazduh u sebi, napregnite se i prospite vodu nasebe. Naprezanje istiskuje unutrašnju patologiju iz tela, voda je sapire, a zemlja prihvata. Ova varijanta se radi naprethodno zagrejanorn telu s fizičkim vežbama i uz upotrebu samo veoma hladne vode.

249

Posle prolaska ledenog talasa niz vaše telo, stojite topli,preporođeni i koža vam se isparava. Ako ste veoma oset-ljivi, tad ćete „ugledati" u vodi, koja vas sapire, nešto štetno,tamno, teško, opterećujuće i potpuno nepotrebno vašemorganizmu.

Efekat takvog lečenja i čišćenja zapazili su drevni mudraci i utemeljili ga u Bibliji frazom: „Idi i okupaj se uJordanu, i tvoje telo će se izlečiti, i ti sam ćeš se očistiti".

A ev o još je dn og me ha ni zm a en er ge ts ko g pothranji

vanja s vo do m. Vo da u ot vore nim re ze rv oa ri ma upi ja u sebekosmička zračenja - apsorbuje energiju spin talasa Poseb

koje tako muče čoveka, po buđenju centralnog nervnog delamozga (hipotalamus je upravo u centru mozga) prirodnonestaju - to je stvarna istina".

Ostaje nam da razmotrimo: koje je dejstvo delotvornije- hladno ili toplo. Toplo, mi znamo da opušta, a hladno —aktivira. Ali najhitnije je u samoj koži. Utvrđeno je da, nasvakom kvadratnom centimetru kože, približno 12-14 nerv

nih završetak a reaguju na hlad noću , a samo 1-2 na toplot u.Stoga hladno polivanje idealno pogoduje tome. Postoji i

druga, još jača terapija — „snežno buđenje". Snežno buđenjei j d k d d i ž i



j p jkosmička zračenja - apsorbuje energiju spin talasa. Posebno se ceni „zvezdana vodica", tj. voda koja je odstojalapreko noći. Ona je puna kosmičkog zračenja i veoma korisna. Sunce pri izlasku svojim zracima prekida tu informaciju,i zato je potrebno da se kupate, da biste se pothranili kos-mičkom energijom, pre svitanja. Ko se u to vreme kupao, onzna koliko ta voda osvežava i pothranjuje organizam energijom.

Morska voda naročito upija mnogo energije u sebe.

Zbog rastvaranja velike količine različitih soli u njoj, onapoprima određenu strukturu koja je povoljna za kretanjeelektrona. Čovečije telo u vodi je potrošač te energije iaktivno je apsorbuje. Zato, što koža sadrži mnogo mineralnih materija - slana voda je odlično pothranjuje. Kaorezultat toga koža ovlažena i snabdevena mikroelement imamnogo bolje obavlja svoje funkcije - isporučioca energijeorganizmu.

Sad porazgovarajmo o stimulišućem efektu vodenihterapija i njegovoj fiziološkoj osnovi.

Zato, što je koža - periferni mozak, svi signali s njeodlaze u centralni nervni sistem. Oni dospevaju kao „kontaktni čvor" između unutrašnje i spoljašnje sredine - hipotalamus. Hipotalamus na to reaguje aktiviranjem endokrinog sistema, a taj sistem, posredstvom hormona, aktivirasvaku ćeliju. P. Ivanov je tim povodom rekao: „Sve bolesti,

25 0

g , j j p j „ j jorganizma je u tome, da kad pada prvi sneg, on u snežnimpahuljicama akumulira i kondenzuje veliku količinu energije. Kad obnažen Čovek legne i zatrpa se snegom - „zakopase", taj sneg će se prilepiti uz telo. Umotan u takvu „bundu",

čovek ulazi u toplu prostoriju, u kojoj se sve dešava. Sneg setopi - narušava se njegova struktura i oslobađa se energija.Koža se, obratno, jako hladi, vlazi - aktivira se i struktuira.Sve to, međusobno se kombinujući, postiže takav efekat, skojim se ništa ne može uporediti. Probajte, i sami ćete seuveriti u istinitost.

Ipak, ja nisam pristalica primene suviše dugih hladnihterapija koje traju preko 1 -2 minute. Poznato je, da brzi i jakinadražaji aktiviraju funkcije organizma, a jaki i dugotrajni,obratno: guše, pa i blokiraju funkcije organizma, pomažućisamim tim prodiranje u organizam patološke bioklimatskeenergije - hladnoće, suvoće itd.

LEKOVITI EFEKAT VODENIH TERAPIJA

S obzirom na to da se u vodi nalaze različite materije u

rastvorenom stanju, one mogu da dospeju kroz kožu u

organizam i izazovu koristan ili štetan efekat. Razmotrimo

te efekte s najsavremenije tačke gledišta.

251

Toplota vode širi kožne pore, aktivira receptore aku-punkturnih tačaka, koje poboljšavaju unošenje slobodnihelektrona u telo. Pojačanje toka slobodnih elektrona u telu,povećava efekat superprovodljivosti u akupunkturnim kanalima. Sirenje pora na koži i superpro vodljivost su fiziološki mehanizmi, koji pomažu da se efikasno dostavljajurazličite materije sa površine kože u organizam. Prematome, ako je okolna voda zasićena bilo kakvim materijama,one će obavezno dospeti u organizam. Terapija sa kupkama

realizuje taj efekat. U datom slučaju materije dospevaju uorganizam u homeopatskim dozama i ispoljavaju blago

ve li ki m do zam a pr ou zrok uj u pojave, ko je su ve om a sl ič nesimptomima date bolesti. To je prva postavka (teza) homeopatije - „zakon sličnosti".

3. Drug a postavk a je - „patogeneza lekova", odnosnona zdravim ljudima treba isprobati dejstvo lekova u dozamakoje ne lece, već su toksične, da bi se ustanovili patogeni

simptomi koje oni prouzrokuju.4. Treća postavka homeopatije. Za lečenje se doznačuju

minimalne doze tih materija, koje u većim dozama prou

zrokuju simptome te ili druge bolesti. Zbog toga, takve sematerije mnogostruko razblažuju 100 1000 milion i više



organizam u homeopatskim dozama i ispoljavaju blagotvorno (povoljno) dejstvo bez sporednih efekata. Međutim,to j e sa mo j edan mo men at delovanj a rastvoreni h materi j a naorganizam.

Drugi momenat je fenomen dejstva na daljinu (dis-tanciono dejstvo), koji čini spoljašnje dejstvo materije na biološ ki ob jekat (čo večij i or ga ni za m) . Energi js ko in fo rma-ciona svojstva materije (leka, hemijskih materija, biološkihtkiva itd.) rasprostiru se u prostoru slično talasima. Ako to

zračenje dospe (padne) u bilo koji materijalni objekat (čo- več ije te lo ), deo energi je zračenj a se apsorbuj e i ob jekat,koji je to zračenje apsorbovao, poprima svojstva objektakoji zrači. Mnogobrojni eksperimenti potvrdili su, da setakvo dejstvo najbolje ostvaruje kroz akupunkturne tačke(za tri sekunde). Ako je ta ista materija dospelau organizam,ona dejstvuje znatno sporije, prema stepenu njene asimilacije u krv.

Treći momenat je u homeopatiji. Termin homeopatijaproizilazi iz grčkih reči: „homoios" — „sličan" i „potos" —„stradanje, bolest", drugim recima, „slično se leci sličnim".Ta nauka zasnovana je na sledećim postavkama:

1. Zakon Arndta-Sulca, prema kojem slabi nadražaji po ja ča va ju bi ol oš ke pojave, ja ke - ko če , vrl o j ak e - para lizuju.

2. „Slično se leci sličnim". Pri lečenju bolesti trebaprimeniti male doze tih materija, koje kod zdravog čoveka u

25 2

materije mnogostruko razblažuju 100, 1000, milion i višeputa i na osnovu toga se i postiže minimalna doza.

Shodno učenju utemeljivača homeopatije S. Hanema-na, pri mnogostrukom razblaživanju lekovitih materija (lekova) dolazi do povećavanja njihovih lekovitih svojstava.

Takvo povećanje lekovitih svojstava pri smanjivanju doze,Haneman je nazvao „dinamizacijom", „potenciranjem" kaorezultat ispoljavanja ranije „skrivenih sila". Lupičev N. L.,radeći na katedri refleksoterapije pri Centralnom institutu zausavrša vanje lekara ordena Lenj ina, u svojoj knjizi „Elek-tropunkturna dijagnostika, homeopatija i fenomen distan-cionog dejstva" tim povodom piše sledeće: „Razblaživanje

lekova u vodi ili drobljenje u neutralni prašak u odnosu 1 :1000, 1 : 1000000 i u većoj razmeri nije umanjilo njihovolekovito dejstvo. Iznad svega, pokazalo se, da se s povećanjem stepena razblaživanja, povećalo i dejstvo lekova, te

je po tr eb no naglas it i. .. St var je u to me da, po sl e 23-decimalnog razblaživanja (D 23), ne ostaje nijedna molekula

primame materije. A lekovit efekat se ispoljava sve većom i ve ćo m ja čino m. Homeop at ij a ne deluje sa mo na bo le st već ina ceo organizam".

Na osnovu toga, može se zaključiti da, pri velikomrazblaživanju (potenciranju) materija više ne deluje, većnjeno veoma snažno energijsko informaciono polje. Smatra

25 3

Tabela 4.

TRAJANJE DEJSTVA RAZLIČITIH POTENCIJA HOMEO-

PATSKIH PREPARATA

kojima su propraćene. Takvi lekovi nazivaju se „nozo-dima".

Sad, poznavajući tri već navedena momenta: aktiviranjekožnog omotača, mehanizam distancionog dejstva i homeopatiju, preostaje nam da odaberemo takvu terapiju koja bi ihobjedinila. Po logici stvari jasno je, da ona mora da bude u vezi s to pl om vo do m i zasi ćena „n oz od ima ". Noz od ima jeprepuna naša mokraća, čija je energija jednaka energijisamog oboljenja, a sam „nozod" odgovara toj bolesti koja

ga je stvorila. Zato, sjedini všj sopstveni urin s vodom,dobij amo veo ma efikasno i apsolutno bezopas no sredstvo



se, da viš e potencije del uju u većem step enu na p sihu čo vek a, a niž e - na funkcije or gana i tki va. Ra zl ič it e potencij eimaju i različito dejstvo trajanja.

Uopšte metod homeopatije je dobar, ali svakom lekuodgova ra strogo određeno vreme, toko m kojeg je mog ućepozitivno dejstvo na organizam konkretnog bolesnika. AJco

je potenci ja leka je dn ak a energ iji oboljenja (imaj ući u vidusličnost), za izlečenje je dovoljna jedna doza. Ako je potencija nepravilno odabrana i veća od potrebne, suvišnaenergija će po principu sličnosti prouzrokovati oboljenje.Ta dva faktora, da tačno uskladi ne može ni svaki viso-kokvalifikovan lekar.

Jedna od varijanata homeopatije je „izoterapija", kojase odlikuje time, što se za pripremanje rastvora ne koristematerije, koje u toksičnim dozama izazivaju kod čovekasimptome koji podsećaju na određenu bolest, već se koristeneposredni uzročnici bolesti - toksini, patološki izmenjenotkivo i izlučevine iz organizma. Polazeći od zakona sličnosti, te materije mogu se upotrebiti prilikom lečenja bolesti,

254

dobij amo veo ma efikasno i apsolutno bezopas no sredstvoza izbavljenj e od sopstven ih oboljenja. A takvo sr edst vo jeurinska kupka, odnosno minske kupke!

Pri leČenju urinskim kupkama, treba da se „shvati" ve om a bitan mo me na t - odr edi ti vreme ka d se bol est pogoršava i ugušiti je terapijom kupki. Obično, čovek samdobro oseća pogoršanje bolesti, i u to vreme treba da pri-meni kupku. Opisana tri momenta odrediće sami sve ostalo

(potrebno). Auto r nam preporučuje sledeće ur in ske ku pk e:

Kupke sa sopstvenim svežim urinom. U tu svrhu uzmite sopstvenu dnevnu mokraću, nalijte je u kadu s toplom

vo do m i pr im enit e je kad se bolest pogorš a. Korist it e i drugu var ijant u: uz mi te svu sops tvenu noćnu mo kr ać u i, u mo mentu pogoršanja bolesti, primenite s njom kupku. Nijeobavezno sipati sav urin u kadu, možete se ograničiti na

jed nu pu nu čašu sakupl jenog urina, pa i manje. Uopš te , tu ješiroko polje za primenu, ali preporučujem vam da ne sipate

svu vašu mokraću u kadu, da biste izbegli moguće predo-ziranje.

Kupke s mokraćom deee ili mladih i zdravih ljudi. U

tu svrhu sakupite dnevnu ili noćnu dečiju mokraću ili mokraću mladog i zdravog čoveka, obavezno vašeg pola. Nalijteu kadu s topl om vod om i odsedit e u njoj 10-20 minuta .

255

Shodno fenomenu distancionog dejstva, energijsko-in-formaciono zračenje mladog organizma zapisano u njego

vo m ur inu, apsorb ov aće vaš or ga niza m i vi ćete, hteli to iline, poprimiti neki deo njegovih mladih svojstava. Ako setakve kup ke primenjuj u redovno , 1-2 puta nedelj no u tokugodine dana, efekat podmladivanja biće veoma vidljiv (ose-tan).

Kupke s ukuvanim urinom. Sakupite 0,5-2 litra uku va no g u rina do 1/4 prvobitne za pr emin e uri na. Ukuv ani uri n

pripremiti na sledeći način: sakupiti mokraću u količini od 4

TERAPIJE S PAROM

S obzirom na to da je bilo reči o mehanizmu uticaja(dejstva) terapija s parom, preći ćemo neposredno na sameterapije i tehniku njihovog realizovanja.

Terpije s parom mogu biti lokalne, opšte, s vlažnom i

suvom parom.

Sledeća pravila pomoći će vam da pravilno primeniteopštu terapiju s parom.

1. Ne idite u saunu (parn o kupati lo) posle konzum ira njabil h U t l č j j št t Ali ići



litra (može se koristiti i urin svih ukućana) i kuvati je uotvor enoj emajlira noj posudi dok god ne osta ne 1 litar, tj.1/4 pivobitne zapremine. Ne mora se pripremiti odjednom,može se pripremati nekoliko puta. Na primer, ukuvate litar urina, dobijete 250 grama i čuvate ga u frižideru. Ukuvaniurin može da bude u frižideru nedelju dana, a da se neukvari. Zatim ukuvajte još litar i tako dalje, dok ne dobijetepotrebnu količinu. Ukuvani urin nalijte u kadu s toplom

vo do m i pr im enit e kupku od 10 do 20 mi nuta .Pri ukuvavanju urina jako se koncentrišu soli u njemu -

naše soli. Zato takve kupke pomažu zasićenju našeg organizma svim neophodnim mineralima. U rafiniranoj hranisavremenog čoveka njih je veoma malo.

Prilikom ukuvavanja urina, u njemu se stvaraju biološke aktivne materije nebelančevinaste prirode, koje imajulekovito dejstvo nekoliko puta jače od običnih stimulatora

be lanč evin as te pr irode.

U ukuvanom urinu postoje sopstvene isparijive materijekoje lako prodiru u telo, jer su srodne s njim.

Kombinacija već opisanih i drugih mehanizama dejstva, ispoljava ja ko prepor ođuju ći efekat na Čovečiji organizam. Poboljšava se funkcija kože, pojačava se energija iaktiviraju se životni procesi.

25 6

obil ne hrane . U tom slučaju sau na je štetna. Ali ne srne se ićini na gladan stomak (natašte). Pojedite nešto lagano - povrće, voće, blagu kašu.

2. Najbolje je opariti se ujutro, tj. posle 9-10 sati. Organizam se odmorio za vreme sna, pun je snage, i lako ćetepodneti tu terapiju koja opterećuje srce. Znajte, sauna je -svojevrstan trening koji stvarno može da zameni fizičkoopterećenje.

3. Postepeno se privikavajte na vrelinu saune i nepenjite se, odmah, na gornje ležište u sauni za parenja.Popnite se na visinu, na kojoj ćete se dobro osećati.

4. Ako ste promrzli idući ka sauni, pre ulaska u saunustavite noge u lavor s toplom vodom i postepeno dolivajtetoplu vodu. Ost anite tako 10-15 minu ta. Posl e toga , kadosetite toplotu u telu, možete ući u saunu.

5. Iz higijenskih razloga, preporučuje se, da se saperete(istuširate, MS) pre ulaska u saunu, ali tom prilikom nesmete da kvasite glavu, inače u sauni može doći do njenog

pregrevanja. Posle toga se istrljajte peškirom dok se neosušite - vlaga sprečava znojenje, i uđite u saunu.

6. Poželjno je da stavite bilo kakvu kapu na glavu da bis te spr ečil i pregrevan je , a uz to treba da imat e pri sebi vunenu rukavicu ili spec ija lni greb ač za ski dan je- oti ran jeznoja, jer on takode ometa znojenje. Skidajući znoj s vune-

257

nom rukavicom, istovremeno čistite kožu od odumrlog oro-žavelog sloja.

7. Posle ulasku u saunu, 3-4 minuta odsedite na dnusaune da biste se privikli na vrelinu saune, a još bolje bi bilo

da legnete. U ležećem položaju vrelina saune deluje ravno-mernije na telo. Kad ležite, mišići se brže opuštaju, a to vamomogućuje da ih proparite iz temelja. Prema tome, poza usauni je ležeća ili sedeća po-turski.

8. Posle izlaska iz saune, istuširajte se toplom, a zatim

prohladnom vodom. Može se naglo pustiti hladna voda na5 10 sekundi ili se zagnjuriti u bazen Posle toga odmorite

žavajte metlicu za rukohvat (dršku), a dlanom druge rukepritiskajte lišće uz telo.

Eto, to je bitno šta treba da znate kad koristite saunu. A sad raz motri mo kakva je razlika između save i vlažne pare.

U sauni sa suvom parom mnogo se više znoji. Vruća,

suva para je - jak jang, koji u organizmu izaziva svojusuprotnost —jin, tj. luči se voda (znoj). Zbog toga se postižedublji rad kožnog omotača, organizam se suši i obilnoizlučuje šljaku. Suva para je efikasna protiv raznih oblika

vo de ne bolest i, a na to je uk az iv ao i Avic ena.Suva para je antagonist životnog principa Vetar" čiji



5-10 sekundi ili se zagnjuriti u bazen. Posle toga, odmoritese, osušite se i uputite kući, ako ne želite da ponovo primenite terapiju.

Kako se pariti s metlicom? Metlice mogu biti, uglavnom, brezove i hrastove. Pre ulaska u saunu, treba ih raspariti, usled čega njihove isparljive materije prodiru u telo i

bl ag ot vo rn o na njega ut ič u.

Ak o je metl ic a sveza, treba je blago saprati i on a će biti

spremna za upotrebu. Ako je suva, prvo je saperite, a zatim je stavi te u lavor napunjen to plom vo do m. Nem oj te je par it iu ključaloj vodi. To je nepravilno - brzo opada lišće. Prematome, posle držanja metlice u toploj vodi, sipajte u lavor

vr uć u vodu. Pokrij te lavor s dr ug im la vo ro m radi boljegparenja. Posle toga, metlica je meka i iz nje se oseća miris.

Metlica se može saprati i staviti u podnožju ležaja u sauni.Tamo će se sama raspariti ako je sauna vlažna.

Smisao parenja s metlicom sastoji se u tome, da senjome potiskuje vruć vazduh prema telu, ali ne i da se šiba.

Metlicom se radi lagano, kao lepezom, jedva dodirujućitelo. Prvo se prelazi preko nogu, zadnjice, leda i ruku — odnogu do glave i obratno. To se ponavlja nekoliko puta. Priradu s metlicom treba da osećate prijatan vruć vetrić. i tek

posle toga, možete se blago išibati metlicom. Zatim seistrljajte metlicom, kao likom od lipe. Jednom rukom pridr-

25 8

Suva para je antagonist životnog principa „Vetar , čiji vi šak u or ga ni zm u izazi va su voću i hl ad noću . Za to su vomparom isteruju biopatogenu energiju hladnoće, koja je prodrla u organizam i koja „lomi" u zglobovima.

Ak o po sm at ra mo geo graf ski razme štaj sa una sa su vomparom, one se, uglavnom, nalaze na severu - Finska, Kare-lija. Zato što je tamo klima vlažna i hladna (Karelija -zemlja jezera) tokom većeg dela godine, narodna mudrost jetome suprostavila terapiju sa suvom parom koja otklanja(izgoni) hladnoću i vlažnost.

Suva para veoma pogoduje ljudima s konstitucijom„Sluzi". Poznato nam je, da suvišak sluzi unosi vlažnost ihladnoću u organizam. Suva, vruća para će ih idealno urav-notežavati. Zato debeli ljudi mogu da omršave i da se dobro

osećaj u, primenj ujući s uvu paru.

Vl až na para , koja do nekl e otežava znojenje , iznutra ja ko za gr ev a te lo . Po svojoj prirodi to je više jin, koji,

dejstvujući na organizam, stvara u njemu svoju suprotnost—

jang. I stvarno, vlažna para snažno stimuliše životni princip„Žuči" koji se sastoji iz primarnih elemenata „Vode" i„Vatre". Primenom te terapije poboljšava se probava, razmena materija i dr. Na tu činjenicu, takođe, je ukazao i

Avic ena, govoreći , da sauna po ma že kod nes var lj ivosti produkata, slabe probave i gubitka apetita.

25 9

Stoje para vlažnija, ona efikasnije isteruje iz organizma bi op at og en u ener giju suvoće, koja prouzrokuje „suš enje

mesa" i tešku pokretljivost u zglobovima. Vlažna sauna, ukojoj je vazduh, prema recima A. N. R. Sančes, autora prvogiscrpnog traktata o ruskoj banji (sauni): „Toliko topao...kakv im se i samo telo snabdeva", veoma je pogodna ljudimas konstitucijom „Vetra" i starijim ljudima.

Klima u evropskom delu Rusije nije tako surova, kao naSeveru, te nema potrebe ni za ja kom v rući nom, niti za

suvoćom. Uz to, naučnici-lekari su, svestrano istražujućiterapije u sauni s različitom vlažnošću i temperaturom,

mom i biološki aktivnim materijama vodu. U tome je velikarazlika. Pri tome sve se obavlja prirodno bez stresova, negopri terapiji detoksikacije organizma, koja upućuje na konzumiranje tropskog voća i sopstvenu životnu snagu. Tridana uzimaćete purgative i sedeti na WC šolji, izbacujući izsebe 3-4 litra zagađene (otpadne) tečnosti. Uradivši jednom

slično čišćenje, malo je verovatno da ćete zaželeti da gaponovo uradite.

Primenjujući saunu 2-3 puta nedeljno, vi ćete izvršiti

sličnu detoksikaciju za svega tri nedelje. Pri tome, uživaćeteu toploj pari (2-3 ulaska u saunu po 5-10 minuta), u bodroj



p j p ,zaključ ili da , radi boljeg ličnog osećanja i koris nijeg uticaj ana organizam, para treba da bude vlažna i ne toplija od

100°C.

Kontraindikacije opštim terapijama u sauni su sledeće:

kod akutnih stadijuma bilo kojih bolesti; kod pogoršanjahroničnog oboljenja s povišenom temperaturom. Kod oboljenja srca - endokarditis, miokarditis, perikarditis, kodupale koronarnih sudova, srčanih oboljenja sa simptomimatahikardije i svih oblika hipertonije propraćene srčanim i bu br ež ni m ma na ma (ned os ta ci ma). A, ta ko đe , ko d malo -

krvnosti, jako izražene skleroze sudova, epilepsije i nekihdrugih oboljenja.

Sad treba da razmotrimo vrlo važno pitanje - kako se

ponašati posle terapije u sauni? Zato što č ovek, u jedno jseansi u sauni, znojenje m izgubi od 500 do 1500 gram a

vo de , on žel i da pije. I mn og i posle saune pij u čaj, pi vo i

tome slično. To nije dobra varijanta i može se postupiti

mnogo bolje.Gubitak vode iz organizma omogućuje velike moguć

nosti za obnavljanje organizma pomoću terapije sa sokom.Znojeći se, gubite tečnost sa šljakom i drugim štetnim materijama, a upotrebljavajući sveže iscedene sokove od povrćai voća, akumulirate čistu, struktuiranu, zasićenu bioplaz-

26 0

p j p ( p ), jhladnoj vodi i u božanstvenom ukusu svežih isceđenih sokova.

Prema tome, kad dođete kući, odmah pripremite i ispijte0,5 litra i više soka od šargarepe, ili sok od jabuka i cvekle(450 grama jabukovog i 50 grama soka od cvekle), ili drugesokove što zavisi od godišnjeg doba. Zatim možete da

konzumirate salatu i kaše. U toku dana, još jedanput, popijteistu količinu soka. Receptura sokova opisana je u knjizi„Ishrana i hrana". Sledećih dana, posle saune, pravilno sehranite, a posle sledeće saune - primenite masažnu (kon-centrisanu) terapiju pomoću sokova. Upamtite zavet velikog drevnog rimskog lekara Asklepiada - lečite se brzo,

pravilno i prijatno.

Lokalne terapije s parom. Opisaćemo tri najprime-njivanije lokalne terapije s parom: za glavu, noge i donji deo

trbuha (parna kupka na noćnoj stolici - noćnoj posudi).

1. Terapija sparom za glavu. Namenjena je za čišćenje

kože lica, glave, omekšavanje i odstranjivanje čvrstog (zgusnutog) sadržaja maksilarnih i čeonih sinusa, čišćenje nos

nog ždrela i protiv prehlada. Uspešno razmekšava sluz(šlajm) u plućima i deluje protiv bolova u ramenima i na

vratu. Trajanje te terapi je, ka o i uo pš te svih drugih lokalnihterapija s paro m je 15-20 minu ta. Ne prepo ruč uje se viš e od

261

2 do 3 takve terapije za nedelju dana. One jako opuštaju(slabe) organizam. Posle te terapije, preporučuje se tuširanje

pr ohl ad nom vodo m, ne kvaseći glavu , koje traje 10-30 sekundi. Zatim, treba intenzivno hodati radi zagrevanja i potpunog sušenja tela.

Tu terapiju primeniti ovako: uzeti veliko vuneno ćebe idve stolice, jednu višu za sedenje i drugu nižu — na kojoj će

biti po su da . Ka o izvor pa re mo že se koristi ti tek sk uv ankrompir, obična proključala voda, zagrevati vodu i u nju

staviti kamenje i tome slično.Obnaživši se do pojasa, stavite izvor pare na nižu sto

je ve om a važn o za rastvar anje i izbac ivanj e patoloških tvo revina koje su se nagomilale u maloj karlici. Ta terapija ve om a pogo duje že na ma koje imaju razli čite za tv ore, ci ste ,a takođe i kod oboljenja bubrega i mokraćne bešike, hemo-roida itd.

Zato što zagrevanje tog dela tela izaziva obilno zno jenj e, 15-20 minuta posle pr imenje ne ter api je, kad se ob il noznojite, najbolje je leći u postelju i u njoj se znojiti izvesno vr eme. I tek posle toga pr imeni ti kratkotrajno hl ad no

dejstvo.Kao uvek, preporučuje se da se dodaju trave u vodu:



licu, sedite na višu stolicu i prekrijte se ćebetom. Nagi

njanjem glave prema izvoru pare, regulišite - zagrevanjeglave.

Potrebno je u vodu dodati trave: žalfiju, mentu (nanu),zovu, bokvicu, cvet lipe, koprivu, trunje sena, ali od svihtrava najbolje je dodati supenu kašiku mlevene mirodije.

2. Terapija s parom za noge. Ona se preporučuje protivrazličitih oboljenja nogu: jako znojenje nogu, oticanje nogu,zastoj toka krvi, hladnoće u nogama, a takođe i kod suvih

nogu.

Terapiju primeniti ovako: u lavor naliti ključalu vodu ina nju staviti daščicu za noge. Sedite na stolicu, stavite noge

na daščicu, umotajte dobro noge vunenim ćebetom i napa-rite. Raditi to 1-2 puta nedeljno, a naknadno polivajte nogeprohladnom ili hladnom vodom.

3. Terapija s parom na noćnoj stolici (nokširu). Ak onemate nokšir, možete upotrebiti kom ili neku staru posudu

za kuvanje. Iznad kofe ili posude za kuvanje stavite daskuod WC šolje ili drugu dasku za sedenje. Zatim napunite

jed nu trećinu po sude s kl jučalom vo do m, ob na ženi ispodpojasa sedite na dasku i umotajte se vunenim ćebetom do

pojasa, da para ne bi isparavala i da trup ne bi' bio izložen vazd uh u. Ob na že n je sa mo donji deo tel a. Ta kv o zagr ev an je

odvar od poljskog rastavića za regulisanje mokrenja; kodoboljenja bubrega i kamenčića u bubrezima i mokraćnoj

beš ici - od va r od ov se ne slame; trunje sena - ko d za tv or a.

ZAKLJUČAK 1 PREPORUKE

Dođosmo do kraja ovog poglavlja. Neosporno je da

važnos t, efi kasno st, do st upnost i j ed nost av no st Čine vo de neterapije moćnim prirodnim lekovitim faktorom. Najvećaglupost je ne iskoristiti to darovano bogatstvo. Ali, da se ne

bi „op ekli na vo di ", po no vi mo j oš jed no m pravi la i sa ve te zaprimenu vodenih terapija, koje su krajnje savesno proverili

naši preci.

1. Toplo kupanje završi prohladnim. Topla voda sla bi i op uš ta (jin); hladna stimuliše i jača (jang). Kombinacija

toplog i hladnog čelici telo i podstiče zdrav razvoj (jin i jang

uravnotežuju).2. Primenjuj hladne terapije na toplo telo. Ako se ne

pridržavate ovog pravila, naročito u hladno i suvo godišnje

doba, pre ili kasnije biopatološka energija suvoće i hladnoćeprodreće u vaše telo i prouzrokovati neprijatnosti. Malo kozna, daje najprekaljeniji čovek savremenosti Porfirije Iva-

263262

nov, koji je voleo hladnoću i kovao je u zvezde, svakenedelje u svom domu pripremao pravu saunu s ciljem isteri-

vanja već navedenog.3. Nemojte se brisati posle primene vodenih terapija.

Na granicama razdvajanja sredina stvara se posebna aktivnazona, u kojoj su energijski procesi znatno jači, nego udubini. Kad se ne brišemo, ti čudo-procesi, po stepenusušenja, postaju naši i daruju organizmu dopunsku energiju.Zato posle primene bilo koje vodene terapije, uđite u toplu

prostoriju u kojoj nema promaje i aktivno hodajte, zagrevaj te se i na taj nači n suš ite. Može se obući od eć a na mokr o

disanje kroz kožu i lučenje šljake. Uz to odumrle ćelije samesebi predstavljaju hranljivu sredinu za mikroorganizme. Što

je već i sloj odumrl e kože, bolj i su usl ovi za život ko lo ni ja mamikroba. Da ne biste dozvolili gore navedeno, negujte svojukožu , primenjuj ući je dn om nedel jno vruće kupke ili saunu.Zimi se to može raditi dva puta nedeljno, isterujući ujednosuvoću i hladnoću.

6. Topla v oda rastvara , a hl adna odstranjuje. Koristite osobine vodenih terapija u borbi protiv svojih bolesti,

kako je to radio P. Ivanov.„Evo šta sam ja otkrio: ne samo da banja, sauna čisti već



telo. Osim toga, ravnomerno i pravilno se raspoređuje prirodna toplota. Prema pogledima Knejpa - „Unutrašnja toplota tela koristi vodu, koja se nalazi na spoljašnjim omotačima (koži, MŠ), kao materijal za nastajanje najveće i intenzivne toplote".

4. Na veliku vrućinu ne dodaj i i jaku hladnoću. Ako

postoji vrućina od upale (tu je mnogo krvi), postupiti nasledeći način - ne uništavati je jakom hladnom terapijom,

ve ć raspodeljujući krv po ćelom telu, pr im en it e vo de neterapije na suprotne delove tela. Na primer, od vrućine vas boli glava - stavl jajte ko mpre se na noge .

5. Primenjuj hladne terapije češće, nego tople. Prohladna kupanja i polivanja, pri pravilnoj primeni, stimulišunaš organizam. Mogu se primeniti dva puta u toku dana, a užarkom godišnjem dobu i više puta.

Kupanje u toploj vodi podstiče čišćenje kože. Zato, štose u toku dana (24 sata), u normalnim uslovima izluči 500

grama znoja kroz pore kože, treba ga saprati. Zato je do vol jno sv akodne vn o tuš iranje toplom vo dom, koj e završi ti shladnom vodom.

Za je dan dan, u prošek u, odumi re i obnavlja se 1/20 deokožnog omotača. Potpuno obnavljanje kože vrši se za 20dana. Odumrle i orožavele ćelije stvaraju sloj, koji otežava

26 4

i hladnoća još bolje čisti sluz i bilo koju nečistoću iz organizma. Ah, deco moja mila! Kad biste vi znali, staje tohladnoća! Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet!Kako ona leci, kako čisti, kako jača svaku ćeliju i aktiviracentralne ćelije mozga i ceo nervni sistem, svaki kapilar!Kakvu sreću i zdravlje daruje!"

Ak o toplota stvar a u or ga ni zmu dest rukt ivne pr oces e, u vezi s ra sp adom i ras tvaranj em, tada hladn a ob ra tno - vršistrukturizaciju telesnih struktura s izbacivanjem napoljesveg suvišnog. I stvarno, voda pri ključanju i zamrzavanjuizbacuje sve iz sebe.

7. Primenjuj ući vodene terapije, uvek imajte u vidu

svoju konstituciju. Ovo pravilo pominje se u svakom poglavlju. Autor nastoji da to pravilo utuvi u glavu svakomčitaocu.

Prema tome, ljudima s konstitucijom „Sluzi" najboljepogoduju tople i suve terapije; s konstitucijom „Žuči" -

umerene; s konstitucijom „Vetra" - vlažne i tople. Ljudiposlednjeg tipa treba češće da primenjiiju vodene terapije,nego prva dva tipa. Počevši redovno da primenjujete vodeneterapije, naročito prekaljujućeg svojstva, uverićete se u

vr ednost navedeni h pr epor uka.

265

TERMINOLOŠKA OBJAŠNJENJA

Aeidoza

Povećanje kiselosti tečnosti organizma zbog poremećaja materija n organizmu.

Adrenalin

Hormon nadbubrežne žlezde koji se luči u krv (podiženizak krvni pritisak); proizvodi se i veštački (sintetički).

Aminokisel ine

Organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi

BioenergijaEnergija svih živih bića, svih životnih procesa, zbi

vanja.

Biosinteza

Stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijamaživih organizama; osnovni oblik je fotosinteza.

Defekacija

Fiziološki čin izbacivanja izmeta iz debelog creva.

Degeneracija

Pogoršavanje bioloških oblika organizma živih bića.



Organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodirazlaganja belančevina u procesu varenja.

Anabolizam

Biološki procesi prometa materija u toku kojih organizam izgrađuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju,razvoju i obnavljanju tkiva.

Angina pektoris

Bolest srca, arterioskleroza srčanih arterija; srčani gr

čevi, stezanje grudi. Anus

Cmar, završetak zadnjeg creva. Apsorbovanje

Proces kojim se hranljivi sastojci prevode u krvotok. Aritmija

Neravnomernost, nepravilnost u ritmu otkucaja srca. Astma

Teško oboljenje bronhija; sipnja, zaduha, povremeno

gušenje. Atonija

Mlitavost, tromost; bezglasnost, klonulost, slabost tkivai mišića.

Autoliza

Omekšanje i raspadanje tkiva nakon smrti.

26 6

Dehidracija

Stanje koje nastaje usled prekomernog gubljenja vode

iz organizma.

Depresija

Utučenost, potištenost, klonulost psihičke energije.

Dijabetes

Šećerna bolest; ogleda se u povećanom izlučivanju mo

kraće, u stalnoj žeđi, a u težim slučajevima i u mršavljenju.Distonija i distonacija1. medicinski odsustvo tonusa mišića tela, labavost u

držanju, čest pratilac apatije i depresije; 2. nesklad tonova,disharmonija, nesuglasje, odudaranje od pravog tona.

Distrofija

1. poremećaj u ishrani tkiva nekog organa ili čitavog

organizma; 2. gladovanje, izgladnelost.

Diuretičan

Koji teži da pojača odstranjivanje mokraće iz organizma.

DN K

Dezoksiribonukleinska kiselina; nukleinska kiselina uhromozomima koja predstavlja sastavni deo hemijske osnove.

267

Džul (v. i kalorija)Prema međunarodnom sistemu mernih jedinica (SI sis

tem) energetska vrednost hrane izražava se u džulima (kJ).Kako je ranije energetska vrednost hrane izražavana u kalorijama, pa se to i danas često čini, treba znati da jednojkaloriji odgovara oko 4,2 džula (u stvari, 4,186 džula).

Ekskrement

(latinski: excernere- izdvojiti, izlučiti; excrementum-izmet) izmetina.

EmbolijaZačepljenje krvnih sudova zgrušanom krvlju, vazdu

Glukoza (glikoza)Grožđani šećer, organsko jedinjenje iz grupe mono-saharida.

HemoglobinMaterija (supstanca) u krvi koja joj daje crvenu boju i

prenosi kiseonik kroz krvne sudove.Hipertenzija1. povećani krvni pritisak, prejak pritisak krvi; 2. pre-

napetost uopšte.HipertonijaPovećani krvni pritisak u arterijama.Hipertrofija



hom ili mašću, što izaziva zastoj u cirkulaciji krvi i ishrani

nekih tkiva.Endokrine žlezde

Sistem žlezda s unutrašnjim lučenjem koje svoje proizvode- hormone- izlučuje u krv, limfu ili nervni sistem, jer nemaju izvodne kanaliće. U endokrine žlezde spadaju: hipofiza, štitasta žlezda, paratireoidne žlezde, nadbubrežne

žlezde, gušterača (pankreas), polne žlezde (testis i jajnik) idruge.

Energetika1. deo fizike koji proučava energiju; 2. deo tehnike koji

proučava načine dobijanja i iskorišćavanja prirodnih izvoraenergije; 3. iskorišćavanje takvih izvora.

Fosfati

1. soli fosforne kiseline; 2. minerali koji poseduju ove

soli.

FotosintezaProces u kojem živi organizmi, pretežno biljke, uz su-

delovanje sunčanih zraka, od jednostavnih jedinjenja stvaraju sebi hranu i mogućnost za opstanak.

Fruktoza i Fruktuoza

Voćni šećer .

268

HipertrofijaPreterano povećanje obima nekog telesnog organa ili

tkiva, odnosno celog organizma usled prekomemog hranjenja ili nekog bolesnog procesa.

HipofizaMala žlezda u mozgu sa isključivo unutrašnjim luče

njem; proizvodi neke hormone koji deluju na spolne žlezde,na jačanje kosti i dr.

HipotalamusDeo mozga u kojem su centri vegetativnog živčanog

sistema.

Hipotonija (v. hipertenzija)HolecistitisUpala, zapaljenje žučne kesice.HormoniProdukt, tvar žlezda za unutrašnje lučenje koja ima

sposobnost da podstiče ili koči različite funkcije organizma.

InervacijaUticaj živaca na rad organa; povezanost organa živcima

sa centralnim nervnim sistemom.Infarkt

Obamrlost (u mozgu, srcu, bubr ezima i dr.) zbog začepljenja u krvnim sudovima, stoje opasno po život.

269

InfiltratPojava koja nastaje kad u tkivo prodru zarazne klice; na

zdravom tkivu zarazne klice naprave tačkice (npr. baciltuberkuloze).

InterferonBelančevina koju izlučuju ćelije organizma; ona im

služi kao odbrana od raznih virusa koji ih napadaju.

IntoksikacijaTrovanje, oštećenje organizma otrovnim materijama.

Involucija1. u biologiji: nazadovanje, propadanje nekog organa ili

KolitisUpala, zapaljenje debelog creva.

Koloid

Tvar koja se nalazi u stanju visoke razdrobljenosti do

molekula (npr. belančevine), ali ne obrazuje kristale.

MetabolitProdukt procesa metabolizma.

MetabolizamIzmena materije u telu, fizičko-hemijski proces prerade

hrane u organizmu, što omogućuje rast i njegovo održa van je, te no rm al no funkc ionisan je.



organizma; suprotno: evolucija; 2. zaplet, zapletenost, za

mršenost.

IshemijaSprečenost priticanja krvi usled pojave grča u nekom

krvnom sudu, npr. u mozgu.

Ishijas (išijas, ishialgija)

Oboljenje živaca na zadnjoj strani buta noge, sa jakim

bo lo vi ma du ž prost iranj a živaca, poče v od krsta pa sv e donožnog stopala.

Kalorija (v. i džul)

Raniji način izražavanja energetske vrednosti hrane,

koji je danas zamenjen džulima. Jednoj kaloriji odgovara

4,186 džula, a jednom džulu oko 0,24 kalorije (kcal).

KancerogenIzazivač raka, koji stvara rak.

Katabolizam

Razgradnja, razlaganje hranljivih materija u organizmui njihovo korišćenje; suprotno: anabolizam.

Katatonija

Duševna bolest, oblik šizofrenije; karakteriše se stalnim

ponavljanjem besmislenih pokreta ili ukočenošću mišića,

gubitkom kontakta s okolinom, sumanutošću i dr.

Micelija Vege tativno telo glj iva koje se sast oji iz vrlo tankih

isprepletanih niti.

MonosaharidiHemijski jednostavni ugljeni hidrati, naročito laktoze.

Mukopolisaharid

Gusta želatinska masa koja se može naći na mnogim

mestima u telu; ona slepljuje ćelije i podmazuje zglobove.Nelritis

Zapaljenje bubrega.

Osmoza

Sposobnost mešanja tečnosti kroz tanku opnu, propus-

tljivu opnu koja ih razdvaja.

PankreatitisZapaljenje gušterače ili pankreasa koje se može pojaviti

u akutnom obliku (akutni pankreatitis) ili kao hronični zapa-

ljenski proces. Uzroci koji dovode do akutnog i hroničnogpankreatitisa su mnogobrojni.

Paroksizam1. oštar početak neke bolesti ili naglo, i znenadno pogor

šanje bolesti; 2. najveći stupanj nekog osećanja, kulminacija

gneva ili očaja, vrhunac neke strasti, uzbuđenosti uopšte.

271

PatologijaBolest. Nauka o bolestima i raznim oblicima u kojima

se one javljaju.

Poliartritis

Zapaljenje zglobova, reumatizam u zglobovima.

Profilaksa

Zaštita zdravlja, čuvanje od mogućih bolesti (grana

higijene preventivne medicine); predohrana, preventiva.

Protein

Belančevina, glavni sastojak protoplazme biljnih i životinjskih tkiva, ima ga i u krvi, mesu, mleku, kostima, kosi;

SpazmaStezanje mišića kao refleksni pokret; trzaj, grč.StenokardijaStezanje srca, praćeno teškim disanjem i jakim bolo

vi ma; v. angi na pektor is .Tahikardija

Ubrzano lupanje srca usled nervoze, uzbuđenja i si.ToksinOrganski otrov proizveden u živim ili neživim orga

nizmima.ToksiniOtrovi životinjskog biljnog ili bakterijskog porekla



tinjskih tkiva, ima ga i u krvi, mesu, mleku, kostima, kosi;najvažnija hrana organizma, koji bez nje ne može da živi.

Protoplazma

Osnovna supstanca žive ćelije (biljne ili životinjske).

Rigidnost

Bolest, trajna ukočenost mišića.

Sekret:

1. tečnost koju luče neke žlezde; 2. tajna, zagonetka; 3.tajni pečat vladara; 4. nužnik, zahod.

Shizofrenija (šizofrenija)

Duševni poremećaj koji se sastoji u izvesnom cepanjuduhovne ličnosti, ispoljava se u naglom menjanju pravcamišljenja, nedostatku jedinstva htenja, nadmoćnosti unutrašnjeg života i u izbegavanju spoljašnjeg sveta (naročito se

javlj a kod tzv . mladal ačkog ludi la ).

Sindrom (a)

Skup simptoma koji se istovremeno javljaju kod jedneili više bolesti.

Solsticij um (solsticija)

As tr on omsk i: tač ka na ekliptici u kojoj se Sunce nalazi

oko 22 juna (dugodnevica, letnja solsticija) i 22 decembra(kratkodnevica, zimska solsticija).

27 2

Otrovi životinjskog, biljnog ili bakterijskog porekla.TonzilitisZapaljenje krajnika.Tromb

Zgrušana krv koja se stvara u arteriji, zgrušak, usirak (v.t romboza) .

Tromboflebitis

Upala, zapaljenje vena s trombozom.

Tromboza

Začepljenje krvnih sudova usled zgrušavanja krvi.Ugljeni hidrati

Zajedno s mastima, glavni energetski izvor organizma,pri čemu jedan gram ugljenih hidrata, slično belančevi-nama, daje oko 16 džula (4 kalorije). To je više nego dvostruko manje u poredenju s mastima, čiji jedan gram dajepribližno 36 džula (9 kalorija). Pojavljuju se u dva oblika,kao prosti ugljeni hidrati (ili šećeri) i složeni ugljeni hidrati

(škrob i biljna vlakna). Nalaze se pretežno u namirnicama bil jnog porekla. Bog ati izvori ugljeni h hidrata su ži tari ce,odnosno brašno, hleb i razne vrste peciva, zatim pirinač,krompir, razne vrste voća i povrća. Rafinisani šećer, koji sekao takav kupuje u trgovini, predstavlja čist ugljeni hidrat, anjemu se po bogatstvu približava med. Sasvim je razumljivo

273

da su i sve namirnice kojima je dodat šećer bogat izvor ugljenih hidrata. Dnevne potrebe odrasle zdrave osobe uugljenim hidratima kreću se između 200-250 grama.

Urati

Soli mokraćne kiseline. Varikozan

Proširenih vena, otečenih vena, kvrgav. Va rik oz it etProširenost vena, bolesno oticanje vena.

VaskularanKoji se tiče krvnih sudova; pun kivnih sudova.



27 4

Documents

Metode povećanja ljudske bioenergije i biosinteze