МЕТОДИКА ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОГ РАДА

I. Методика васпитно – образовног рада

Методика васпитног рада је једна од најмање дефинисаних области у педагогији. Зашто?

1. Методика васпитног рада је саставни дио свих других методика (разни предмети у области)2. Наставнику је важније градиво од ученика (он се обраћа градиву не ученику. Градација:

градиво → наставник → па тек ученик (епизодиста)3. Тешко је из подручја: интелектуално, морално, естетско, физичко и радно подручје

издвојити методику свих методика → методику васпитног рада4. Концепт традиционалне наставе гдје ученик није и субјект и објект наставе

Данас је важније учити дијете учењу, а не репродуковању чињеница (ту је значај методике васпитног рада) и оспособљавати га за избор, проналажење, обраду и употребу информација .

- Архивирање и складиштење и похрањивање информација потискују појмове памћења и репродуковање.

- Савремени свијет тражи другачију личност од оне коју продукују традиционални васпитно – образовни модели

Питања савремене науке за домен васпитног рада:а) значај интерперсоналних односа у наставиб) значај социјалних потреба за школско постигнућев) утицај емоционалне климе на успјех ученикаг) ефекти циљно вођеног учења и др.

- Све ово говори о интересовању за васпитно – образовни рад

ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА МЕТОДИКЕ ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОГ РАДА

Методика васпитног рада је систем педагошко – методичких сазнања о путевима и могућностима остваривања циљева и задатака васпитања и образовања

- Она је: - теоријска и практична дисциплина- реална и процесуална дисциплина у односу између педагогије, дидактике и праксе васпитања- зависи од концепције, циљева и задатака васпитања

Постоје три нивоа методике васпитног рада у односу на дидактику и педагогију

1. Аспекти методике васпитног рада → стављају акценат на следеће фазе функционисања личности:а) когнитивну → сазнање, увјерењеб) емоционалну → доживљајив) бихевиоралну → примјена, дјеловање

- Ови аспекти чине цјелину и неодвојиви су у практичној примјени методике васпитног рада

2. Методичке области → постоје 4 области:1.Научно – предметна област методике: → чини рад ученика и наставника на часовима наставе. Сваки наставни час пружа могућности за васпитно дјеловање.- У школама морамо подићи васпитни аспект на ниво образовног

2. Васпитни рад у одјељенској заједници: - рад наставника (разредника) на часовима одјељенске заједнице- планирање екскурзија, добровољног рада- дисциплински проблеми, однос према настави (успјех)3. Методика васпитно – образовног рада у ваннаставним активностима:- секције, клубови, ученичке организације, добротворни рад (васпитна функција)4. Истраживање васпитне теорије и праксе: обухвата све оно што је интересантно за предмет методике- Примјена свих модела који доводе до ефикаснијег васпитања

3. Подручја методике васпитног рада: су:а) интелектуално васпитање: ослања се на увјерења и убјеђења, на чињенице да оно што учи критички сагледа одбацујући непотребне информацијеб) морално васпитање: је простор етичке сфере

- вриједно – мање вриједно- добро – зло- корисно – мање корисно

в) естетско васпитање: је примјена метода и техника гдје оспособљавамо ученике да живот испуне естетским вриједностимаг) физичко васпитање: - очување здравог тијела

- свакодневне вјештинед) радно васпитање: - примјеном у пракси знање постаје

власништво ученика

Васпитање у пракси → методике предмета→ методике одјељенског старјешине и др.

Нове основе за методику васпитног рада :

- Традиционална настава: ситуира методику у контекст поучавања → наставник преноси знање

- подлога овоме је моралисање- Те моралне норме ученик не сазнаје него му их наставник сервира

Како устројити нову методику васпитног рада?

Учење у релацијама: - „ученик“ → „градиво- „наставник“ → „ученик“- „ученик“ → „наставник“

Релација Предоминантна основа учења и поучавањаН – Г (У) ПоучавањеН – У Интерперсонални односиУ – Г УчењеУ – М (медиј) Мултимедијско учењеН – М Наставна технологија уз примјену модерене културе у наставиМ – Г Модрени медиј за пренос и чување информација (ТВ, рачунари, интернет...)

Поучавање : → наставник преко градива дјелује на ученика (Н → Г → У)

Учење : → ученик прејко наставника и градива долази до сазнања

Интерперсонални односи : → набоље се учи у социјалној интеракцији

Мултимедијско учење : → конкурише школи (10-20% информација свега су ученици учили у школи)

- Експанзија мултимедиског учења и сужавање школског сазнања

Наставна технологија уз примјену модерне технике у настави :- наставну технику наставници слабо користе- наставна технологија је савремена организација наставе (такође се слабо користи)- разлог овоме су стереотипи наставника, не воле новине- образовање наставника због тога требала би бити ургентна област

Модерни медиј за пренос и чување информација: (ТВ, радио, филм, рачунари, интернет...)- Интерактивно учење, кооперативно учење, радионице (савремени примјери)

Наставници у својим ставовима носе корјене традиционалне наставе (то су: имплицитне теорије о настави и учењу)

Методика васпитног рада до сада је дакле била у имплицитним теоријама и систему образовања наставника (зато се спорије уводе и прихватају новије методе рада)

Конституисање методике васпитног рада (закључци) :а) меморисање и репродукција чињеница имају све мање сврхе у школском системуб) уводе се нови модели наставе („учење – учења“)в) циљ је мотивисати ученике за рад

Како конституисати методику васпитног рада ако је она већ садржана у методикама појединих дисциплина?

Разлози: - постоје универзални васпитни методи и поступци

који вриједе за све предмете у области- до сада је васпитна димензија у посебним методикама запостављена- помак од педагогије поучавања ка подагогији учења није могућ без смањења

утицаја традиционалистичке дидактике

Предмет методике васпитног рада је између педагогије, дидактике и праксе

Методикама појединих предмета недостају квалитети:а) интерактивно и кооперативно учењеб) емоционална димензија мотивације, унутрашња мотивација за учењев) ученичко доношење одлука- Тај нови квалитет тим методикама може само дати методика васпитног рада

- Дакле, традиционалне методике треба надоградити новим методама, техникама и поступцима поучавања и учења које нуди методика васпитног рада

II Предмет и задаци методике

Циљ : је усвајање основних знања из општедруштвених и цивилизацијских вриједности, развијање психофизичких способности, стваралаштва и критичког мишљења. Ову дефиницију чине:

- стицање основних знања из општих и цивилизацијских вриједности- развијање урођених и стечених психофизичких способности- развој и подстицање критичког мишљења- подстицање и развијање стваралаштва на свим психофизичким узрастима и свим областима

(наставним предметима)

Циљеви наставе информатике су :

1. Оспособљавање и извођење оперативно – техничких активности:- научити правилну употребу рачунара- правилан однос према опреми- усвојити основна знања и руковање са хардвером и софтвером рачунара- елементарно схватити функционисање рачунара2. Упознати основне принципе рада рачунара:- елементарно схватити функционисање рачунара3. Стећи основна знања о новим технологујама и комуникацијама

4. Упознати програмирање и основне програме:- научити основне корисничке програме- стећи основна занања из програмирања5. Развијати позитивне особине личности:- развијати социјализацију личности- развијати потребу рада у групи- развијати потребе за даљње учење из информатике

Предмет : - предмет методике је између педагогије, дидактике и праксе- то је у најширем смислу васпитање или проучавање законитости васпитно – образовног

процеса

Задаци : - истраживање васпитних појава, открива законитости и законе класификује у посебан

педагошкуи систем- унапређивање и усавршавање васпитно – образовне праксе- научно праћење и критичко вредновање у васпитно – образовној пракси- развијање методологије научних истраживања- коришћење научних сазнања

III Специфичности васпитно – образовног рада:

Васпитање је специфичан процес, али и посебна друштвена дјелатност

Њиме се усмјерава развој личности свих њених потенцијала Човјек није личност по чињеници шта са собом (генима) доноси на свијет већ по ономе шта

чини живећи, радећи и васпитавајући се

Васпитање утиче на развој личности али и на развој друштва

Карактеристике васпитања су :1. Интенционалност васпитања → њиме се изражава намјерност васпитања ( намјерно учење, учење са унапријед постављеним циљем, учење према неком плану и програму)- Интенционалност се огледа у свјесности циља и намјерности васпитног дјеловања- зато је васпитање свјесна, планска и организована дјелатност2. Васпитање као друштвено – историјска категорија:- Све промјене у друштву уочавају се и у васпитању, а прати и историјски развој друштва- Било је периода када је васпитање заостајало за развојем друштва, али и периода када је васпитање усмјеравало развој друштва3. Васпитање је друштвено – генерацијска појава:- Васпитање кроз историју повезује нараштаје (генерације) преносећи највеће цивилизацијске вриједности од раније- Оно увезује епохе и вијекове у цивилизацијски континуиран процес4. Класни, бескласни и сталешки карактер васпитања:- Васпитање је увијек кроз власт класе и сталежа изражавало карактер класе на власти- Владајуће класе чине све да васпитање ставе у своју функцију- То исти чине и потчињене класе (сталежи) → своје васпитање5. Друштвено – политички карактер васпитања:- Изражава повезаност васпитања са политиком- Неки педагози фаворизују: научност и аполитичност васпитања- Педагошки није спорна повезаност васпитања и политике (прогресивна, стагнирајућа, реакционарна)6. Систематичност и организованост васпитања:- Она је карактеристика васпитања која прати његов историјски развој- У почетку развоја друштва: „васпотање за живот путем живота“- Касније: издвајају се најискуснији чланови који се баве васпитањем- Још касније: формирање школа гдје су ударени темељи систематичног и организованог васпитања- Свако интенционално (намјерно) васпитање је систематично и организовано васпитање- Организованост и систематичност васпитања оставрује се кроз различите друштвене институције

Основни фактори и теорије васпитања :- На развој личности утичу многи фактори (код неких је утврђен интензитет и смијер утицаја, неки су само идентификовани, а има и оних за које се само наслућује)

Доминантни фактори који утичу на формирање личности :1. Наслеђе → путем гена, могу се, а не морају развити2. Друштвена средина → породица, школа, уређење, стандард, средства

комуникације, култура, обичаји, традиција вјеровање3. Васпитање → посматрати га у тоталитету не само у школи и породици4. Активност васпитаника → је активан однос појединца према материјалној и

друштвеној средини

Синдром фактора → на развој и понашање личности

Теорије које говоре о факторима који утичу на развој и васпитање личности :1. Нативистичка теорија → наслеђе доминантан фактор васпитања и развоја. Дијете се рађа

као „човјек у малом“2. Емпиристичка теорија → емпирија (живот, средина, пракса) је одлучујући фактор развоја

и васпитања3. Теорија конвергенције → подједнак утицај наслеђа и емпирије (помирују двије претходне)4. Мултифакторска теорија → на развој и васпитање утичу бројни фактори чији је утицај

различит и зависи од индивидуалних срединских, васпитних и других околности

Моћ и границе васпитања :- Пренаглашена и минимизирајућа моћ васпитања на развој личности- Савремена педагошка пракса говори да су моћи васпитања велике али ограничене- Моћи васпитања детерминишу :а) наслеђеб) урођене предиспозицијев) средински фактори (стварање повољне или неповољне клима за васпитање)г) активности васпитаника (он је и субјек и објект у васпитању)

Задатак педагогије је да утврди циљеве, садржаје, методе и облике који ће омогућити да се кроз васпитање максимално формирају и развију позитивне способности и карактеристике личности

IV Општи принципи васпитно – образовног рада:

Битна порука : Наставници се требају бавити ученицима више него градивом- Принцип = полазиште или правило од кога се не одступа- Уз познате принципе:

- принцип индивидуализације и интеракције у настави- принцип научне заснованости наставе- принцип очигледности и апстрактности у настави- принцип стимулисаности и стваралачке активности у настави- принцип систематичности и поступности- принцип рационализације и економичности

које сте учили кроз предмет дидактичких система данас у савременој науци истичу се и следећи принципи

1. принцип ненасилне комуникације2. принцип повјерења3. принцип поштовања личности4. принцип алтруизма и емпатије5. принцип емоционалне уравнотежености

а) слобода изражавања осјећањаб) повољна емоционална климав) уважавање емоционалног сазријевања

6. принцип објективности7. принцип ангажованости

Принцип ненасилне комуникације :

- Традиционална настава: једносмјерна насилна комуникација (смјер: наставник: - одјељење → ученик)- Неприродно је то: јер је природно да онај ко не зна пита оног ко зна (ученик → наставник)- Овај принцип има предуслов да научимо ученике да слушају другога (не да ћуте) него:

- пажљиво пратити садржај излагања- дати до знања саговорнику да судјелује у излагању дајући повремено повратне

информације- гестикулацијом показати да си ангажован- излагање прилагодити интересовању саговорника- околности у којима се комуникација одвија поштовати- уважавати личност саговорника- никада дискусији не приступати као побједи и поразу

- У основи насилне комуникације лежи: (утврдили: Нем и Холова)а) борба за статусб) потреба за доминацијомв) борба за моћ

- У школи за ненасилну комуникацију треба обезбиједити:а) ученицима равноправан статус како у групи тако у односу са наставником те ангажмана у

учењуб) сваком ученику дати шансу да буде вођа и буде вођен, а потребу за доминацијом

компензовати задовољавањем самопоштовањав) потребу ученика за моћи задовољити демократским учешћем у раду и одлучивању уз

адекватну подјелу улога и обавеза- Овај принцип у школама се препознаје на два нивоа:1. на нивоу обуке ученика за ненасилну комуникацију2. на промјене школских односа који обезбјеђују ученику да проводи ненасилну комуникацију у школи

Принцип повјерења :

- Строга контрола да код контролног рада (теста) ученик не препише (не ригидно)- Самооцјењивање (ученици строжији од наставника)- Овај принцип је интерперсоналне природе на релацији ученик → наставник- Важно: „Наставник да схвати да ученик никада није крив“ (јер је дијете онакво како га подржава његова околина → дјетету дати подршку: „биће боље“)- Манифестације неповјерења ученика према наставнику:

- концентрација ученика на садржаје , не жели контакт са наставником- не жели да учи поједини предмет, бјежи са часа (због наставника)- не жели говорити о том предмету и наставнику јер је то за њега непремостива

препрека- Опасне предрасуде:

- „Видјећеш ти какви су наставници нису они мама и тата“- Предрасуде о појединим професорима

- Кад примјети ове симптоме наставним пољуљано повјерење треба да врати

Принцип поштовања личности :

је услов ефикасног рада у настави

- Осјетљивост за људске квалитете је својство наставника које је тешко дефинисати. То је добро урадио Хауард Гарднер (1983) анализирајући интраперсоналне и интерперсоналне способности човјека и наводи особине личности:

- вербално – лингвистичке- логичко – математичке- визуелно – просторне- тјелесно – конестетичке- музичко – ритмичке- интерперсоналне- интраперсоналне

- Интерперсоналне способности:- давање повратне информације- предосјећање туђих осјећања- кооперативно учење- комуникација „очи у очи“- способност разумијевања- подјела рада- умијеће сарадње- примање повратних информација- осјећање туђих побуда- групни пројекти

- Интраперсоналне способности:- методи тихог размишљања, стратегије размишљања- технике амоспознаје- емотивно проживљавање- поступци знати себе- вјежбе пажње- способност фокусирања концентрације- високо досљедно резоновање- комплексно вођена фигуративност и метафоричност- вјештина усредсређивања

- Из овога је видљиво коју сензибилност треба имати наставним да би схватио квалитете својих ученика (уочити одбачено и потиштено дијете, схватити родитеље и сл.)

Принцип алтруизма и емпатије :

- Алтруизам → љубав према другим људима, спремност помоћи- Емпатија → способност разумјевања другог човјека- Наставник са овим особинама прихваћен је од ученика- Емпатија се темељи на три врсте информација:

1. шта друга особа осјећа2. како друга особа размишља3. која су то искуства и услови довели до одређеног

понашања- Ово су услови за емпатијски став наставника

Принцип емоционалне уравнотежености :

- Топла, хладна, уравнотежена, напета клима у разреду

- У традиционалној настави емоције су сматране ометајућим фактором (наставник у учионицу улази без осјећања, осјећања за вратима)- Да би се постигла повољна клима наставник треба:

- бити пријатељски заинтересован и оријентисан на ученике- прихватити ставове ученика- са пажњом све слушати- емоције ученика не блокирати и не прекидати их

- Овај принцип је тродимензионалан:- слобода изражавања осјећања- повољна емоционална клима- уважавање емоционалног сазријевања

Принцип објективности :

- Код овог принципа наставник мора да створи емоционално непристрасан став. До овога се долази кад:

- наставник посједује капацитет за симпатију- има природан став свега што је људско- да има педагошко – психолошко предзнање да би избјегао запањеност,

шокираност, морално пресуђивање и сл.- Наставник између строгоће и сентименталности = објективност- Објективан наставник ослања се на добре стране ученика- Поред ученикових наставник треба објективно сагледати и своје особине- Историја педагогије и психологије показала је да нема савршених аксперата када је људско понашање у питању

Принцип ангажованости :

- У традиционалној настави доминира репродуктивна ангажованост- Данас: активно учење, интерактивно учење, циљно вођено учење, мултимедисјко учење, учење на основу грешке и друге наставне технологије- Основна сврха нових приступа је оптимална ангажованост ученика- У разредној настави радна ангажованост ученика траје максимално до 25 минута (час 45' шта даље?)- Да би повећали ученичку ангажованост примјењујемо разне форме мотивације

а) мотивација постигнућаб) когнитивна будност и иновацијав) оптимална стимулацијаг) експлоративна активностд) редукција неизвјеснотиђ) компетенција и самодетерминацијае) персонална узрочностж) флоу доживљај

Вањски извори мотивације:а) материјална наградаб) школска оцјенав) похвала, признањег) плакета, пехар, дипломад) екскурзија, љетовање, излетђ) графикон школског успјеха

е) школска изложба, школски листж) школска приредба

- Сви поменути извори могу се користити у школске и наставне сврхе

V Специфична примјена метода васпитно – образовног рада у области информационих технологија

- Метод = пут (начин) доласка до истине, до рјешења- Подјела метода у педагогији:

1. научни методи2. општеваспитни методи3. дидактичко – наставни методи

Научне методе : 1. Теоријска анализа и синтеза – проучавање теорије2. Дескриптивна метода3. Каузалну анализу (експерименталну и сервеј)4. Системску анализу и друге методе

Општеваспитне методе :1. Поучавање и увјеравање2. Вјежбање и навикавање3. Подстицање4. Спречавање

Дидактичко – наставне методе :1. Метода предавања2. Метода разговора

- усмени разговор- слободни разговор- развојни разговор- информативни разговор- импулс разговор

3. Метода дискусије4. Метода рјешавања проблема5. Метода рада са текстом6. Метода писаних радова

- записивање- реферисање

7. Метода илустрације (графичка, сликама, картама)8. Метода демонстрације

- демонстрација процеса и радњи- демонстрација људских односа

- Данас се све више губи граница између научних, општеваспитних, дидактичко – наставних метода јер је настава све слободнија, а подагогија поучавања уступа мјесто педагогији учења- Користе се у настави и помоћно – техничке методе као:

а) интевју и анкетаб) упитник и скалерв) социометријаг) семантички диференцијал

д) есеј – тестђ) акспертска анализа

Персуазија – увјеравање и убјеђивање :- Од сата будилника – реклама (понуде) – убјеђења појединца да вас у нешто увјери (то је свакодневно)- Шта је персуазија? = способност увјеравања и убјеђивања или метод увјеравања и убјеђивања- То је дакле способност кориштења метода увјеравања и убјеђивања

Појам информатике :- Француз Филип Драјфус (1962) из појмова информација и аутоматика створио је појам информатика- Онформатика се бави производњом, прерадом, чувањем и десиминацијом информација- Информатика је научна дисциплина о информационим системима којима се обезбјеђују друштвено корисне информације у систему информисања- То је дакле са једне стране наука о рачунарима и наука о информационим системима- Информатика је дисциплина која има за предмет производњу, чување, дисеминацију информација, конструкцију и функционисање информационих система те њихову примјену унутар датих циљева- Компјутерска писменост обухвата:а) способност да се компјутер употребљава и да помаже при учењу, рјешавању проблема и управља информацијамб) познавање функције, примјене и могућности компјутера и повезаних технологијав) схваћање које је потребно за учење и вредновање нових примјена компјутера

Замјерке примјене комјутера у настави: → рачунар води у отуђење

Посебне методике у настави информатике :

1. Пројектна метода:- В. Клипатрик (1871 – 1965): → план пројекта чини:

а) постављање циљаб) планирањев) извођењег) просуђивање

По њему је свака дјелатност један пројект- Педагошко – информатички пројекат је заједнички предузет оглед од стране наставника, ученика, родитеља итд. како би спојили живот, учење и рад- Настава оријентисана информатици може се реализовати само помоћу метода пројектно оријентисане наставе

2. Метода реферата у настави информатике:- За припрему реферата треба припреме 2 – 3 недеље, а излагање до 5 минута- Савјети за стручне радове:а) – прво се ученици уводе у теме реферата, одређивање методичко – дидактичког састава часа – рефератаб) – разјашњење који су медији били убачени у реферате (илустрације, табла, пројектор, структурне шеме)в) – ученици прво читају сажет реферат, предлажу сккаћење или проширење

г) – слободно изложити реферат уз коришћење писмене документације. На крају излагања други ученици постављају питања и дискутују. Наставник у функцији коректора

3. Метода корак по корак („ step by step “ )

- Наставник даје готово знање путем извођења демонстрације- Наставник мора знати квантум знања и умења ученика

а) први корак – створити пажњуб) други корак – дати општу оријентацију и прегледв) трећи корак – демонстрирати и дати наредбу за извршењег) четврти корак – корак по корак врши се на исти начинд) пети корак – понављање читавог процеса од стране ученикађ) шести корак – појединачни рад

- Ученици током рада упућују се на узајамну помоћ и зато треба да сједе једни поред других слабији и напреднији ученици

VI Средства која се користе у васпитно – образовној области:

- Наставна техничка помагала и уређаји су оруђа у настави помоћу којих користимо наставна средства као изворе знања.То су: грамофон, магнетофон, радио и ТВ апарати, видеорекордер, микроскоп, графоскоп, епидијаскоп, кинопројектор, компјутер, систем респондера, систем електорнске учионице, фонолабораторије итд.- Помоћу њих се презентује наставно средство као извор информације ( слика, звук, графофолије, слајд, филм, образовни софтвер)- Техничка помагала: сто, сталак, геометријске справе, апликатори, оквири, посуде, алати и сл.- Предмет може бити наставно средство (клијешта) кад у физици обрађујемо полугу- Наставна средства су извори знања, носиоци инфомација, медијуми у настави, дидактичко – методички обликована стварност- Наставна средства омогућују очигледност и индуктиван пут сазнања у настави- Помоћу њих стичу се знања, вјештине, навике, развијају визуелне, аудитивне, мисаоне, тактилне и друге способности, позитивне емоције и особине личности- Њиховом примјеном покрећу се скоро сва чула → предност у односу на слушање- Она омогућују чвршћу повезаност теорије и праксе- Наставна средства се дијеле на:1. Демостративна (слике, цртежи, шеме, графикони, 1. дијаграми, карте, апликације, рељефи, дијапозитиви, филмови)

2. Лабораторијско – експериментална (материјали за извођење експеримената3. Наставно – радна ( уџбеници, ријечници, лексикони, дневници рада)4. Манипулативна (алати, механизми, справе)

- Према активирању појединих чула наставна средства се дијеле:1. Текстуална наставна средства (уџбеник, енциклопедије, ријечници, чланси из штампе, књижевни научни текстови, ученички радови)2. Визелна наставна средства (макете, модели, симулатори, машине, слике, графикони, компјутерски програми)3. Аудитивна наставна средства (средства ангажованог слуха, грамофони, звуци инструмената)4. Аудиовизуелна наставна средства (филм, ТВ, видеокасетни снимци)5. Мануелна наставна средства ( прибор, инструменти, алати и сл.)

Савремена дидактика говори о предностима и недостацима наставних средстава упућујући на њихову прикладну комбинацију

- Методе и средства у настави су у интеракцијском односу

а) Метода убјеђивања и увјеравањаСредства:

- аргументи, чињенице, наука- закономјерност, уочавање процеса- свијест о систему вриједности и властитој улози у њему- анализа, синтеза- анализа емоција, емоционална идентификација- васпитање демократијом и за демократију- оптимализација слике о себи, свијест о властитим својствима

б) Метода вјежбања и навикавањаСредства:

- вјежбање, дрил- примјена правила понашања у колективу- пар на моделима- играње улога- рад у малим групама- повезивање школских активности са вриједностима ученика- партиципација ученика у организацији наставе- вјежбе самоспознаје- вредновање себе, наставника, околине

в) Метода подстицањаСредства:

- игра- социјална промоција, афирмација вриједности и личности ученика- компетенција и самодетерминација- флоу доживљај- постигнуће- разни видови спољашње мотивације: похвала, оцјена, награда, признање, јавни наступ,

екскурзија, материјална наград

г) Метода спречавањаСредства:

- захтјев- критика- контрола- опомена- наредба- снижење оцјене из владања- осуда јавног мњења у разреду- казна

VII Методика информатике

Специфичност наставе информатике одређује методика наставе информатике (као посебна научно педагошка дисциплина која проучава законитости учења)

Битне карактеристике методике информатике :- Методика наставе информатике припада систему педагошке науке са мулти дисциплинарним везама (кибернетика, информатика)- Она представља синтезу педагошких, психолошких, дидактичких, кибернетичких и информатичких сазнања- Методика наставе информатике проучава законитости поучавања, учења, самоучења и стваралаштва у оквиру наставе информатике

Циљ наставе информатике :

- Изведен из оштег циља васпитања и образовања (стицање знања и универзалних вриједности, развијање психофизичких способности, критичког мишљења и стваралаштва)

Основни циљеви наставе информатике у основној школи:1.Научити правилну употребу рачунара, правилан однос према опреми, правилно руковање са хардвером и софтвером рачунара, елементарно схватити функционисање рачунара2. Упознати основне принципе рада рачунара3. Стећи основна знања о новим технологијама и комуникацијама4. Упознати програмирање и основне програме5. Развијати позитивне особине личности (социјализацију, потребу рада у групи, подстицати даље учење из информатике)

Настава информатике одређена је наставним планом као државним документом који чине компоненте:

а) тачне називе свих наставних предмета за поједину врсту школеб) редослијед изучавања предмета по разредимав) недељни и годишњи фонд часова за сваки предметг) распоред наставних предмета по годинама школовањад) укупни седмични или годишњи фонд часова за сваки предмет

У Републици Српској основи информатике изучавају се по један час седмично у шестом, седмом, осмом и деветом разреду (36 часова годишње или 142 часа током основног школовања)

Наставним програмом одређује се дубина овог предмета- Програми : ( WINDOWS, MICROSOFT DOS, MS WORD)- Језици : (BASIC, MICROSOFT EXCEL)

Наставне методе у настави информатике:- Све методе: настава усменог излагања, метода наставног разговора, метода рада на тексту, метода писаних радова, метода илустрације и демонстрације, метода лабораторијских и практичних радова- За наставу информатике најбоље су:

а) метода демонстрацијеб) метода практичних радова

Облици наставног рада :а) фронтални облик радаб) групни облик радав) индивидуални облик радаг) тандемски или рад у паровима

Наставни час : је дидактички обликована временска јединица наставног процеса

- Типови наставних часова:а) уводни часб) час обраде новог градивав) час усвајања појмова, правила законаг) час увјежбавања и провјеравањад) час понављања и уопштавањађ) час контролее) комбиновани тип наставног часа

Провјеравање и оцјењивање :

- Облици провјеравања знања: - усмено провјеравање- писмено провјеравање- практично провјеравање- провјеравање тестирање,

- У настави информатике најчешће користити практично провјеравање- Оцјењивање у настави информатике исказује се бројчано и вођењем забиљешке о напредовању- Дакле, најприкладније је комбиновано оцјењивање (бројчано и описно оцјењивање)

- При оцјењивању обухватити:а) сазнајно – говорну (знање, чињенице, разумјевање)б) практичну (радне навике, примјена знања, извођење операција)г) мотивационо – емоционална (интересовања, ставови, залагања)д) субјективне могућности (услови за рад, посједовање компјутера и сл.)

Савремени наставни системи

- Наставни систем је цјеловито обликован наставни процес- Елементи наставног система су:

1. ученик2. наставник3. наставно градиво

1. Традиционални наставни систем је разредно – предметно – часовни систем (предавачка или предавачко – показивачка функција наставника)2. Проблемска настава: учење се одвија путем рјешавања проблема- Ову наставу карактерише:а) то је највиши облик учења, мишљења, стваралаштваб) учење се састоји у рјешавању тешкоћа (непознате ситуације)в) рјешавање проблема је свјесна, самостална и од наставника усмјерена активност

г) основна функција рјешавања проблема је стицање знања, њихова примјена у пракси, развијање способности- Фазе процеса рјешавања проблема су:

(1) постављање проблема(2) налажење принципа за рјешавање проблема(3) разлагање проблема на уже проблеме

(декомпоновање)(4) процес рјешавања проблема(5) констатације, налази и закључци(6) провјеравање закључака у новим ситуацијама

3. Настава и учење помоћу радија и телевизије:- Боља од традиционалне наставе. Њене функције су:

а) приближава стварност која није доступна дјечијем опажањуб) буди мотивацију и интересовање за стицање знањав) подстиче и развија способности опажања, мишљења, маштег) овладавање удаљеним просторима и временимад) масовно кориштење у настави

- Модели ове наставе су:- модел отвореног круга (масовни радио-телевизијски програм)- модел затвореног круга (интерна телевизија)- модел радио – телевизијске школе - модел наставе и учења помоћу програма РТВ путем касета

4. Хеуристичка настава – заснива се на разговору гдје наставник путем питања води ученике на самостално стицање нових знања- У овој настави ученици су активни и самостални у стицању знања. Примјењива је у настави информатике5. Систем откривајућег учења у настави: је систем гдје помоћу различитих модела вођења (инструкције) настава изводи на принципима индуктивног трагања за рјешавањима проблема. Неко је зове „развијајућа настава“- Модели откривајуће наставе:

1. неприпремљено (импровизовано) откриће2, слободно трагајуће откриће3. вођено откривање4. управљено откривање5. програмирана обука

6. Инивидуализирана и диференцирана настава:- Заснована на сазнању битних разлика између између психофизичких способности ученика- Нивоу ученичких способности примјерава се садржај учења, темпо учења, наставни облици, методе и поступци- Ова настава се проводи помоћу: наставних листића, програмираних уџбеника, компјутера, групне, допунске и додатне наставе- Савремени облик ове наставе је: настава различитих нивоа сложености која се остварује кроз:а) идентификација нивоа и структуре знања ученикаб) припрема садржаја на различитим нивоима сложеностив) организација и извођење наставе по групама различитих нивоаг) вредновање резултата за сваког ученика и сваку групу новоа

7. Програмирана настава и учење: је претеча система компјутерске наставе

- Заснива се на 4 теорије:а) теорија етапног формирања умних радњиб) теорија поткрепљењав) теорија алгоритамаг) кибернетичка теорија

- Постоје два модела програмиране наставе:1. линеарни2. разгранати

- Основни елемент програмиране наставе је програмирани чланак који се састоји:а) упутство за радб) информацијав) задатакаг) простора за рад ( рјешавање задатака)д) повратна информација

8. Настава и учење помоћу компјутера :- Спада у ред најновијих наставних сиатема заснован на основним кибернетичким законитостима управљања наставним процесом

9. Стваралачка настава:- Она развија стваралачке способности сваког дјетета- Стваралаштво у настави одређено је:а) стваралаштво у настави је осмишљен процесб) стваралачки процес је усмјерен на откривање новогв) стваралачки процес се заснива на претходним знањимаг) стваралаштво је могуће развијати у свим предметимад) стваралаштво је могуће развијати у свим узрастима ученика- Стваралачку наставу могуће је развијати уз примјену различитих наставних метода и облика

Интерактивно учење у настави :- је савремена педагошка иновација и нов начин комуницирања на релацији: наставник – ученик – наставно градиво- Суштина интерактивног учења је: стицање знања, развијање интерперсоналних и социјалних односа- Интерактивно учење може се организовати:

а) у паровима (тандемски рад)б) у мањим групама ( 3 – 5 ученика)в) у средњим групама ( 6 – 9 ученика)г) у великим групама (25 – 40 ученика)

- Модел часа интерактивне наставе:а) – Увод у рад (понављање ранијег градива, истицање циља новог градива, договор о начину радаб) - Формирање група (хомогене или хетерогене групе, упутства за рад групе)в) – Самосталан рад на рјешавању задатака (подјела материјала, подстицање, усмјеравање групе)г) – Извјештавање представника групе о урађеним задацимад) – Анализа рада сваке групеђ) – Уопштавање резултата рада сваке групе, синтеза знањае) – Задаци за самосталан индивидуалан рад или самосталан рад групе- Начела при извођењу интерактивне наставе:

- Начело атрактивности васпитно – образовних садржаја- Начело примјерености психофизичким способностима и узрасту ученика

- Начело сврсисходности и економичности интерактивног учења- Начело мотивисаности ученика за интерактивно учење- Начело привржености и оспособљености наставника за извођење наставе засноване

на интерактивном учењу

У интерактивном учењу ученик је више субјекат него објекат наставног процеса

Ученик и наставник у настави информатике :- Савремени педагози: Ученик је у настави и субјекат и објекат- Позицију ученика у настави одређују бројни фактои као:

- циљ и задаци наставе- педагошка концепција наставе- природа и карактер садржаја- психофизичке способности ученика- оспособљеност ученика за учење и самоучење- ниво оспособљености наставника за извођење наставе на законитостима процеса

учења и самоучења- Наставник у настави треба да оствари функције:

- функција избора и распоређивања наставног градива- функција опсежности и дубине наставних садржаја- функција избора, припреме и примјене облика и метода- функција организатора и извођача наставног процеса- функција праћења токова наставног процеса и вредновања

- Особине које треба имати наставник:- солидну општу и стручну образованост- добру пеадгошко – психолошку информисаност и оспособљеност- развијену љубав према дјеци и поштовање дјечије личности- правилан однос према раду и усавршавању- повољан склоп особина личности за наставнички позив

- У настави информатике наставник има функцију: програмера, усмјеривача, управљача, стратега наставног рада, савјетодавца, васпитача- Ученик у тој настави је: активан учесник учења о компјутерима и са компјутерима, сарадник наставника, креатор процеса учења одређених садржаја

VIII Планирање наставе

- Наставни планови: су главни школски документи који доносе просвјетне власти- Њиме се одређују: предмети, редослиједи изучавања тих предмета по разредима, број наставних часова по предмету (недјељно, годишње)- Он је обавезан, не може се мијењати, а услови у којима се примјењује су промјенљиви (разне школске средине)- По врсти школе планови могу бити:

а) за основну школуб) за гимназију, средње школе, факултете

- По врсти школовања планови су:- нормално и- скраћено вријеме

- По менталном развоју постоје планови:- за специјалне школе

- По националном саставу:

- школе етничких скупина- По специјалним истраживачким захватима:

- планови за експерименталне школе

Наставни план садржи :1. наставне предмете за поједине врсте школа2. редослијед њихове обраде по разредима, годинама3. недјељни (или годишњи) број часова за сваки предмет4. редослијед наставних предмета5. укупно недјељно оптерећење ученика, односно студената- Тешкоће избора наставних предмета огледа се у чињеници што сваки стручњак фаворизује („најважнији“) свој предмет (Кершенштајнер)- Егоизам се јавља и у увођењу нових предмета (информатика, савремена технологија, хигијена, еколошко образовање, вјеронаука, сексуално васпитање, савремена прехрана и сл.)

Наставни програм :је документ којим се прописује: обим, дубина и редослијед наставних садржаја- Наставни план и програм су обавезе за сваког наставника- Наставним програмом утврђују се циљ, задаци и садржаји за сваки наставни предмет и сваки разред као и упутства наставнику (објашњења)- Претпоставке за добро остварење наставног програма:

- наставник добро мора упознати програм свог предмета- мора познавати и програме других предмета посебно блиских његовом предмету

(ради корелације)- водити брогу (наставник) за темпо рада током школске године

- У изради наставних програма учествује тим стручњака- Реализација наставних програма зависиће од обучености (педагошко – психолошке, дидактичко – методичке), опремљености школе, традиције наставе, сарадње са родитељима, од стручног усавршавања наставника

Карактеристике наставног програма :1. Обим (екстензитет) – односи се на ширину знања и способности које ученици стичу из предмета- Ријеч је о количини чињеница, појмова, генерализација, судова и активностима ученика које стичу у реализацији програмских садржаја- Обим садржаја треба бити усклађен са: способностима ученика, узрастом, разредом2. Дубина (интензитет) – односи се на квалитет стечених занања и способности- Ријеч је о аналитичком сагледавању и сагледавању узрочно – посљедичних веза и односа познавања чињеница- Дубину усвојених чињеница наставници утврђују наставном праксом3. Редослијед ( структура) – говори о реду (слијед) обраде наставних садржаја појединих предмета у једном или наредним разредима

Начини распоређивања наставних садржаја :а) Линијски (сукцесиван) – садржаји једног предмета нижу се линијски један за другим не понављајући се- Ученик се не враћа на оно што је обрађено- Етапе: увођење, научна једноставност, научна сложеност- Предности: економичност (не понавља се)- Недостаци:

- недостатак понављања за сложеније теме

- не уважава захтјеве ни могућности ученика

б) Концентрични распоред: - градиво по концентричним круговима (из разреда у разред)- Предности: - понављање садржаја из претходних разреда

- на њих надограђују нове садржаје- Недостаци:

- неекономичност (губи се вријеме у понављању)- слаби се интерес код ученика за новим сазнањима

в) Спирални распоред: (Џером Брунер – аутор)- је средња мјера претходна два распореда- И овдје се враћамо на исто градиво али само на вишем нивоу логичких и методолошких операција- Овдје се ученици богате садржајима без заустављања и развијају се до свог максимума

г) Комбиновани распоред:- Прихвата добре стране претходних покушавајући да елиминише њихове слабости- Етапе: уводни садржајни круг, кружни исјечак (дио градива или теме)- Овдје се мора водити рачуна о двије дидактичке димензије: екстензитету и интензитету

IX ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ ИНФОРМАТИКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

СТРУКА (назив):Занимање (назив):Предмет (назив): ИНФОРМАТИКАОпис (предмета):Модул (наслов): РАЧУНАРСКИ СИСТЕМИ Датум: Шифра: Редни број: 01СврхаОспособити ученика за рад на рачунару и за коришћење рачунара током даљег школовања и непосредног радаСпецијални захтјеви / ПредусловиМинимално познавање енглеског језика и основних техника рада на рачунаруЦиљеви:

схватање значаја и улоге информационих технологија у модерном друштву охрабривање ученика за стицањем вјештине рада на рачунару развијање способности самосталног рада схватање потребе рада у групи развијање комуникационих способности развијање правилног односа према опреми стицање потребе за даљим учењем охрабривање ученика за примјену нових технологија и комуникација

Јединице:1. Рачунарски системи2. Оперативни системи3. Рад са датотекама4. Рад са помоћним програмима и алатима

Резултати учења Смјернице за наставника

1. Рачунарски системУченик ће бити способан да:

препозна потребу за радом на рачунару

објасни термине hardware, software

имнеује основне дијелове, карактеристике и задатке рачунара

објасни компоненте рачунара (улазне јединице, излазне јединице, процесор и меморију)

препозна основне јединице спољне меморије (floppy disk, hard disk, compact disk, DVD...) и схвати јединице капацитета

разликује апликативни и системски софтвер

припреми рачунар за укључивање

2. Оперативни систем (ОС)Ученик ће бити способан да:

дефинише улогу оперативног система

наброји врсте и карактеристике оперативних система (графички ОС и ОС командног типа)

објасни основне појмове везане уз графички ОС (радна површина, иконе, прозори, менији)

рукује улазним јединицама рачунара (тастатура, миш...)

рукује радним простором графичког ОС ( покретање апликација, рад са прозорима, менијима, тракама и стандардним палетама алатки)

3. Рад са датотекамаУченик ће бити способан да:

објасни појам датотека (files) и каталога (folders)

схвати и објасни логичку организацију података

креира и сачува датотеку у одређеном каталогу

објасни предности и недостатке

Јединица 1. да ученици кажу или напишу своје потребе за

радом на рачунару и кроз дискусију закључе основне потребе

фолије / пројектор / видео рачунар за вјежбу – раставити и саставити уз

објашњење основних компоненти

Јединица 2. показати тазвој ОС упоређивање: радни сто и окружење графичког

ОС фолије / пројектор / видео демонстрирати радње (покретање рачунара,

стандардне операције са мишем и тастатуром, радни простор, искључивање рачунара)

рад по групама од највише 2 ученика за једним рачунаром

Јединица 3. да ученици наброје меморијске уређаје које

познају (аудио, видео касете...) и упореде са рачунарским меморијским уређајем

да ученици наброје документа које познају (свеске, књиге, часописе...) и упореде са рачунарским датотекама

чувања података на разним медијима

наброји операције на фајловима зна поступке копирања, брисања,

премјештања и промјене имена датотека и каталога

4. Рад са помоћним програмима и алатима

Ученик ће бити способан да: користи стандардне помоћне

програме и алате (Calculator, Paint, Notepad, Word Pad, архивере, програме за покретање музичких и ведео датотека итд.)

фолије / пројектор / видео демонстрирати наведене радње и скренути

пажњу на правилан рад упозорити на могућности уништења документа

и ОС рад по групама од највише 2 ученика за једним

рачунаром

Јединица 4. показати стандардну употребу помоћних

програма и алата рад у групама од највише 2 ученика за једним

рачунаром рад са више програма истовремено

(multitasking)Интеграција

Модул се интегрише у предмете стручно – теоријске наставе и практичне наставе Модул се интегрише у општеобразовне предмете природних наука (математика, физика,

хемија...) и страног језикаИзвори

рачунарски кабинет са 15 рачунара рачунар у дијеловима са свим компонентама LSD / Видео / Графоскоп Мрежни програм – јединствени монитор Књиге Стручни часописи Web странице Посјете

Оцјењивање

Смјернице у прилогу

СТРУКА (назив):Занимање (назив):Предмет (назив): ИНФОРМАТИКАОпис (предмета):Модул (наслов): ПРИМЈЕНА РАЧУНАРА Датум: Шифра: Редни број: 02СврхаОспособити ученика за рад на рачунару и за коришћење рачунара током даљег школовања и непосредног радаСпецијални захтјеви / ПредусловиМинимално познавање енглеског језика и основних техника рада на рачунаруЦиљеви:

охрабривање ученика за стицањем вјештине рада на рачунару развијање способности самосталног рада схватање потребе рада у групи развијање комуникационих способности развијање правилног односа према опреми стицање потребе за даљим учењем охрабривање ученика за примјену нових технологија и комуникација

Јединице:1. Обрада текста2. Обрада табела3. Интернет сервиси4. Примјена рачунара у струциРезултати учења Смјернице за наставника

1. Обрада текстаУченик ће бити способан да:

идентификује software и приступ software

укуцава текст, уређује текст, форматира текст, копира, исјеца и лијепи текст, брише и исправља текст, претражује текст, отвара и сачува докумет

направи шаблон (template) формира и уређује табелу уписује формуле врши уметања и обраду слика,

умјетничког текста, графикона и сл.

припрема документ за штампу приступа документима на разним

медијима

2. Обрада табелаУченик ће бити способан да:

идентификује software и приступ software

дефинише основне појмове: ћелија, ред, колона, адреса ћелије

уноси податке, форматира ћелије, уноси формуле, умеће и брише редове и колоне, направи оквире – бордере

користи основне уграђене функције (SUM, AVERAGE, COUNT, COUNTIF...)

направи графиконе отвара и сачува табелу припрема табелу за штампу

Јединица 1. да ученици наведу примјену програма за

обраду текста обратити пажњу на положај монитора,

тастатуре, тијела и руку (за дужи и удобнији рад)

рад по групама од највише 2 ученика за једним рачунаром

припремити тектове за вјежбу из струке – будућег посла

Јединица 2. да ученици наведу примјену програма за

обраду табела обратити пажњу на положај монитора,

тастатуре, тијела и руку (за дужи и удобнији рад)

рад по групама од највише 2 ученика за једним рачунаром

припремити тектове за вјежбу из струке – будућег посла

графички приказати успјех ученика

пристипа документима на разним медијим

3. Internet сервисиУченик ће бити способан да:Web сервис:

дефинише основне појмове покрене потребан software приступи Web презентацији користи основне Web сервисе

(претраживање, преузимање датотека...)

користи заштитни software

Електронска пошта: дефинише основне појмове покрене потребан software напише и пошаље e-mail прими и прочита e-mail користи антивирусну заштиту

Остали сервиси: користи основне сервисе

комуникације, рада у учења на даљину

4. Примјена рачунара у струциУченик ће бити способан да:

користи програм из струке по избору одјељења и наставника

Јединица 3. посјета локалном провајдеру рад на WEB – у посјета презентацијама из области струке улога претраживача подијелити ученике у неколико група и

организовати комуникацију међу њима или са другом школом

отварање налога и размјена поште посебно упозорити на опасност и штетет од

вируса рад по групама од највише 2 ученика за једним

рачунаром

Јединица 4. према занимању одабрати software

Интеграција

Модул се интегрише у предмете стручно – теоријске наставе и практичне наставе Модул се интегрише у општеобразовне предмете природних наука (математика, физика,

хемија...) и страног језикаИзвори

рачунарски кабинет са 15 рачунара рачунар у дијеловима са свим компонентама LSD / Видео / Графоскоп Мрежни програм – јединствени монитор Књиге Стручни часописи Web странице Посјете

Оцјењивање

Смјернице у прилогу

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Наставни предмет: Рачунари и програмирањеНаставни модул: Увод у програмирањеНаставна јединица: алгоритмиМјесто одржавања: Вријеме одржавања: Разред и одјељење: Датум одржавања часа:

1. Тип часа: Обрада новог градива2. Циљ часа: стицање и примјена знања о алгоритмима3. Образовни задатак: Усвајање основних знања о следећем:

Појам и особине алгоритама Веза између алгоритама и задатака Врсте алгоритамских структура

4. Васпитни задатак: Схватање значаја примјене Алгоритама, интелектиално, радно и естетско

васпитање5. Фукционални задатак:

Развијање интелектиалних способности (перцепција, пажња, мишљење, индукција, анализа, синтеза )

Развијање стваралачких способности Развијање естетских способности

6. Облици рада: Фронтални, индивидуални (програмирани)

7. Наставна средства: Уџбеник, пројектор, припремљени материјал за ученике

8. Наставне методе: Метода усменог излагања (предавање са употребом наставних средстава

прожето разговором, објашњење) Метода илустрације Метода демонстрације (показивање ради стицања знања)

Временска динамика часа

Увод: истицање циља и плана рада, 5 мин.Обрада новог градива, 95 мин.Индивидуално рјешавање задатака од стране ученика,На основу утврђеног примјера, 30 мин.Разматрање резултата, задавање домаћег задатка,Провјеравање 5 мин.

ОРГАНИЗАЦИЈА И СТРУКТУРА ЧАСА- ТОК РАДА -

I. УВОДНИ ДИО ЧАСА:

1. Подсјећање ученика на појам алгоритама – програма.

Уз активно учешће ученика и примјену наведених метода

II. ГЛАВНИ ДИО ЧАСА:

1. Ученици усвајају ново градиво на основу припремљеног предавања Појам и особине алгоритама Веза између алгоритама и задатака Врсте алгоритамских структура

Градиво се излаже преко пројектора уз примјену наведених метода и додатна објашњења на захтјев ученика по потреби

2. Ученици рјешавају сви исти задатак индивидуално на основу демонстрације – програмирана настава, раде самостално

III. ЗАВРШНИ ДИО ЧАСА:

1. Анализа резултата2. Разјашњавање нејасноћа у вези са обрађеним градивом3. Задавање домаћег задатка

ПЛАН ЗАПИСА НА ТАБЛИ – ПРОЈЕКТОРУ

1. Појам и особине алгоритама2. Веза између алгоритама и задатака3. Врсте алгоритамских структура4. Демонстрација поступака5. Задавање задатака за индивидуални рад6. Анализа рјешења7. задавање домаћег задатка, провјеравање знања

X ОСНОВИ ИНФОРМАТИКЕ ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

8. РАЗРЕД( 0 + 1 час седмично, 36 часова годишње)

ЦИЉЕВИ:

изграђивање навика о правилној организацији радног мјеста, протоколу понашања и мјерама безбједности при раду,

проширивање знања о функцији и значају оперативног система и принципима рада рачунара,

усвајање основних техника за одржавање и заштиту оперативног система, упознавање са примјеном бројевних система у рачунарству и њиховом конверзијом, упознавање основних рачунских операција са бинарним бројевима, проширивање знања о организацији података у рачунару,

разумијевање појма датотека, елементарно упознавање са могућностима програма из софтверског пакета за канцеларијско

пословање.

ПРЕГЛЕД ТЕМАТСКИХ ЦЈЕЛИНА

Ред. бр. Наставна тема Број часова1. Оперативни систем и основе мрежних комуникација (8)2. Одржавање и заштита система (6)3. Бројевни системи и основе Булове алгебре (5)4. Основе организације података (5)5. Канцеларијско пословање (12)

Ред.бр.

ТЕМА:Наставне јединице

Бројчасо-

ва

Очекивани исходи Смјернице за наставнике

1. ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ И ОСНОВЕ МРЕЖНИХ КОМУНИКАЦИЈА

Упознавање ученика са предметом проучавања информатике у 8. разреду. Употреба рачунара и здравље корисника.Рачунарске мреже – подјела.Елементи мрежне конфигурације.Начин спајања рачунара у LAN мрежи.Подјела мрежа према принципу рада.Дијељење фолдера и штампача

8 Ученик ће бити способан да:

објасни штетности рачунара за здравље корисника;

наброји мреже; препозна основне

елементе конфигурације локалне рачунарске мреже;

схвати потребу и предност дијељења докумената, фолдера и штампача;

прихвати предност мрежног рада и дијељења заједничких ресурса.

Користити у складу са могућностима:

шеме; рачунар под

оперативним системом из фамилије Windows (дозвољена је употреба и других оперативних система, на примјер Linux);

LAN мрежу у школи;

стручне часописе;

графофолије; ведео – касете; CD / DVD

2. ОДРЖАВАЊЕ И ЗАШТИТА СИСТЕМА

Израда системске дискете и чување података.Додавање и уклањање софтвера и хардвера.

6 Ученик ће бити способан да:

се информише о потреби и начином креирања системске дискете;

познаје један од начина чувања података;

изведе вјежбу додавања

Користити у складу са могућностима:

шеме; рачунар под

оперативним системом из фамилије Windows

Компресија и декомресија података.Поруке с екрана о грешкама

и ујлањања новог софтвера;

разумије потребу за компресовањем података;

познаје рад једног од програма за компресију и декомпресију података;

разумије системске поруке које добија са екрана.

(дозвољена је употреба и других оперативних система, на примјер Linuxa);

било које програме за компресију и декомпресију података;

стручне часописе;

графофолије; видео касете; CD / DVD

3. БРОЈЕВНИ СИСТЕМИ И ОСНОВЕ БУЛОВЕ АЛГЕБРЕ

Бинарни, декадни, октални и хексадекадни бројевни системи.Конверзија бројева из једног у други бројевни систем.Бинарна алгебра, алфанумерички кодови.

5 Ученик ће бити способан да:

разликује бројевне системе који се примјењују у информатици;

изврши конверзију бројева из једног у други бројевни систем;

користи основне операције бинарне алгебре;

се елементарно информише о алфанумеричким кодивима

Користити у складу са могућностима:

шеме; стручне

часописе; графофолије; видеокасете; CD / DVD

4. ОСНОВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОДАТАКА

Организација података: фолдери и датотеке.Основни рад са датотекама (избор, копирање, исијецање, лијепљење, штампање)

5 Ученик ће бити способан да:

уочи сличност архивнског ормара са организацијом података у рачунару;

препозна датотеку; бира, копира, исијеца,

лијепи и штампа датотеке.

Користити у складу са могућностима:

шеме; стручне

часописе; графофолије; видеокасете; CD / DVD

5. КАНЦЕЛАРИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ

Упознавање

12 Ученик ће бити способан да:

препозна радне прозоре програма из пакета за

Користити у складу са могућностима:

шеме;

софтверског пакета за канцеларијско пословање.Програм за табеларно прорачунавање (употреба формула у прорачунским табелама и графички приказ података).Израда једноставне: мултимедијалне презентације, базе података и Web презентације

канцеларијско пословање;

направи једноставну прорачунску табелу са основним рачунским операцијама;

креира 2Д или 3Д дијаграм на основу једноставне прорачунске табеле;

се информише о могућностима осталих програма из пакета за канцеларијско пословање.

било који софтверски пакет за канцеларијско пословање (MS Office или други);

стручне часописе;

графофолије; видеокасете; CD / DVD

Ток и структура наставног часа

ПРЕДМЕТ Основе информатикеРАЗРЕД VIIIТЕМА Одржавање и заштита системаНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Компресија и декомпресија податакаТИП ЧАСА Обрада новог градива

ПЕДАГОШКИ, МЕТОДСКИ И ДИДАКТИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ

ЦИЉ ЧАСА

Стицање опште рачунарске писмености како би се ученици припремили и сопособили за живот и рад у информатичком друштву. Проширивање знања о организацији података на рачунару, преносивим медијима и e – meilu

ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНИ ЗАДАТАК

Разумијевање потребе за компресијом података, упознавање рада једног од програма за компресију / декомпресију података (Winzip). Развијање систематичности, темељитости и логичког мишљења.

ФУНКЦИОНАЛНИ Навикавање на перманентно учење и усавршавање. Ефикасно

кориштење преносивих медија, способност слања великих

ЗАДАТАК фајлова путем e – meila, ефикасна организација података на рачунару.

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Усмено излагање, компјутерска настава (ORS), демонстрација.ОБЛИЦИ РАДА Фронтални, индивидуални, тандемКОРЕЛАЦИЈА Енглески језикЛОКАЦИЈА РАДА Кабинет информатике

ЛИТЕРАТУРА

Момчило Домазет, Драшко Грбић, основи информатике за 8. и 9. разред

Момчило Домазет, Драшко Грбић, Методика наставе информатике и примјена рачунара у основној школи

http://www.greece.k12.ny.us/howto/winzip/ http://www.practicalpc.co.uk/computing/how/wzip1.htm http://www.bbc.co.uk/webwise/askbruce/articles/download/

winzip_1.shtml http://compasci.chester.ac.uk/HowTo/WinZip.pdf www.bjiao.com/tel7115/pages/ winzip .doc

АРТИКУЛАЦИЈА ЧАСА

Уводни дио часа / 10 мин.

Поновити рад са фолдерима и датотекама, покретање windows explorera, команде copy, paste, send to, приручни мени, екстензије датотека.Разрада уводног дијела часа:

П = питање, О = одговор

П: Шта је то датотека, а шта фолдер? О: Фолдер представља начин организације датотека, а под датотеком подразумјевамо скуп

организованих података. П: Како стартујемо windows explorer? О: Start-programs и са подменија programs изаберемо windows explorer. П: Шта је то приручни мени и како га отварамо? О: приручни или контекстуални мени отварамо кликом на десни тастер миша. Опције

приручног менија су различите у зависности од тога гдје или на коју икону смо извршили десни клик. Он нам убрзава процес рада јер нам даје опције које бисмо иначе морали у многим програмима проналазити тражити на линији менија или линији алатки. Зато се још друкчије назива и контекстуални.

П: На који начин вршимо копирање датотека или фолдера? О: Десним тастером миша кликнемо на жељену датотеку или фолдер и на приручном

менију затим кликнемо на copy. Након тога изаберемо гдје желимо да копирамо датотеку или фолдер и опет десним кликом миша отворимо припучни мени и кликнемо на команду paste која врши процес копирања, затим сачекамо да се процес заврши.

П: Да ли постоји још неки начин за копирање датотеке или фолдера?

О: Да, десним кликом на датотеку или фолдер отворимо приручни мени и затим кликнемо на send to (пошаљи у) и изаберемо на подменију гдје желимо да пошаљемо датотеку или фолдер.

П: Које екстензије или наставке датотеке познајете? О: За word. doc, за excel (eксел). Xls, за paint (пејнт). bmp, за музичке датотеке. mp3, за

фотографије. jpg и друге у зависности од тога које софтвере користимо.

Централни дио часа / 30 мин.

Разрада централног дијела часа:

Данас ћемо говорити о компресији и декомпресији података. Већ смо рекли да су подаци организовани у датотеке, а датотеке у фолдере (енг. Folder = fascikl). Значи, наши подаци могу бити текстуални, бројчани, фотографије, музички фајлови, филмови и сл. или разне комбинације.Компресија података значи да неке датотеке желимо да спакујемо или буквално речено скупимо док би декомпресија била распакивање датотека.

Зашто бисмо уопште радили компресију или декомпресију или због чега је то корисно?

Па компресијом података штедимо простор на hard disku (HD = чврсти диск), затим ако копирамо датотеку на flopi disk ili cd rom ili usb fleš такође штедимо простор. Код слања e – mejl порука имамо такође ограничење величине датотеке па морамо вршити компресију датотеке ако желимо мејлом да пошаљемо неки велики фајл, нпр. фотографије.

Можда сте примјетили на Интернету ако daunlodujete неку музику или филм да су те датотеке компресоване ради бржег преузимања (енг. Download = преузимање датотеке, у рачунарској терминологији). Дакле, овим смо објаснили да компресија датотека представља уштеду простора на хард диску, преносивом медију и такође омогућава бржи пренос података путем e – mejla и Интернета.

Однос компресије је 42:1, за нпр. bmp датотеку (цртеж израђен у преграму пејнт) величине 2,25 MB након компресије износи 54,1 KB)

Када желимо да користимо, дакле читамо, гледамо, слушамо датотеку која је претходно компресована морамо извршити декомпресију, тј. распакивање датотека.

Најпознатији програм који служи за компресију и декомпресију података је Winzip. Постоје и многи други, као нпр. Win rar, али најчешће се сусрећемо са Winzip – ом. Због тога се у жаргону компресија датотеке често назива зиповање. Зиповане датотеке имају наставк . zip.

Рад са Образовно рачунарским софтвером: Спонтана подјела ученика на тандеме. Укључити рачунаре. Стартовати ORS (образовно рачунарски софтвер). Компресија и декомпресија података

преко иконе на радној површини. Рад са ORS – ом под руковођењем наставника.

Завршни дио часа / 5 мин.

Коментарисање одређене наставне јединице и ORS –a. Похвалити ученике са највише тачних одговора. Занимљивост: једном зипована датотека може се поново зиповати, али она тада постаје

већа. Напоменути да се Winzip може преузети са: www. download.com

Datum: Pregledao:________________ _______________